Srbija reagovala na Ramin govor u UN-u
03.10.2015 | 15:49
Edi Rama je zloupotrebio govor na Generalnoj skupštini UN-a, Kosovo nije nezavisna država, poručio ambasador Srbije u UN-u Milan Milanović. 
Generalna skup[tina UN-a
Misija Srbije u Ujedinjenim nacijama reagovala je na govor premijera Albanije Edija Rame na Generalnoj skupštini UN u kojem je on pozvao sve zemlje sveta da priznaju nezavisnost Kosova.
Ambasador Srbije u UN Milan Milanović je, odgovarajuci na stav albanskog premijera, naglasio da je Rama juče zloupotrebio govor u Generalnoj skupštini i zavarao zemlje članice UN da se dijalog vodi između dve države – Srbije i Kosova.
Istina je, dodao je srpski ambasador, da je reč o pregovorima Beograda i privremnih institucija samouprave na Kosovu, prenosi RTS.
Ambasador Milanović je poručio da Kosovo nije nezavnisna država niti clanica UN i podsetio da se u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, vode razgovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ukazujući da bi ovakve izjave premijera Albanije mogle da ugroze pozitivne rezultate dijaloga i zaustave budući napredak.
Pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova: Grčka, Kipar, Španija, Slovačka i Rumunija.
Rama: Za Srbiju je dobro da prizna Kosovo –
03.10.2015 | 14:52
Priznanje Kosova bi bilo dobro i za Srbiju, rekao je albanski premijer Edi Rama obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Edi Rama (Foto Beta)
Albanski premijer pozvao je u Njujorku države koje nisu priznale Kosovo da to učine.
On je naveo da je takav potez od suštinskog značaja za promovisanje mira na Balkanu.
„Balkan je ušao u fazu pomirenja i pozivam države koje to nisu učinile da priznaju Kosovo. Priznanje Kosova bi, takođe, bilo dobro i za Srbiju“, rekao je albanski premijer obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Rama je, takođe, naveo da narodi moraju da izvuku pouke iz prošlosti i da za sobom ostave podele zasnovane na veri i boji kože.
„Ujedinimo se u procesu razvoja kako bi stvorili temelje budućnosti za našu decu. Naučimo ih vrednostima tolerancije, poštovanja i razumevanja“, rekao je Rama, prenose albanski mediji.
Teodosije: Srpske svetinje pripadaju srpskom narodu
03.10.2015 | 14:51
Srpske svetinje na KiM pripadaju srpskom narodu, poručio je vladika raško-prizrenski Teodosije povodom zahteva Kosova za prijem u Unesko. 
Vladika Teodosije
„To najbolje govori čije je to duhovno i kulturno nasleđe“, rekao je Teodosije u Nišu, gde je služio Svetu liturgiju povodom početka nove školske akademske godine i dodao da mnogi imaju planove i želje, a da će se tek videti koliko će se to nekome ostvariti.
Vladika Teodosije, koji zamenjuje niškog episkopa Jovana, rekao je novinarima da je velika diplomatska aktivnost Srbije, povodom zahteva za prijem Kosova u Unesko, kao i da Crkva čini ono što je moguće.
„Sila Boga ne moli, ako neko nešto i uradi i donese nekakvu odluku koja nama sada nije po volji i nije korisna, to ne znači da će tako biti svagda“ , kazao je Teodosije.
Prema njegovim rečima, od svega je najvažnije da pravoslavni Srbi imaju Kosovo i Metohiju u svom srcu, jer Kosovo i Metohija nije samo geografski pojam.
Napomenuvši da je SPC, sveštenstvo, monaštvo i „preostali verni narod, ostao da živi na prostoru Kosova i Metohije“, Teodosije je rekao da su crkve i hramovi, a naročito oni pod zaštitom Uneska, kao što su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, u liturgijskoj funkciji.
„To nisu samo spomenici kulture da bi neko mogao sada da ih prisvoji i kaže – sad je to moje. Vrlo je bitno da su oni u funkciji, vrlo je bitno da smo mi molitveno prisutni i najbitnije od svega je da smo rešeni da istrajemo i da opstanemo na tim prostorima“, rekao je Teodosije.
Mustafa: Nema povlačenja potpisa
03.10.2015 | 14:50
Nema povlačenja potpisa sa sporazuma koji su 25. avgusta potpisani sa Srbijom, jer je reč o međunarodnim sporazumima, kaže premijer Kosova Isa Mustafa
Isa Mustafa
Mustafa je ponovio da su sporazumi koji su postignuti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova i izrazio spremnost da o sporazumima informiše Skupštinu Kosova kada to poslanici budu želeli.
Mustafa je na jučerašnjoj konferenciji za novinare na kojoj je govorio o poseti Sjedinjenim Američkim Državama izjavio da je dobio punu podršku SAD za sporazume koji su potpisani u Briselu i demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom.
Takođe je istakao da su SAD podržale učlanjenje Kosova u UNESCO i u drugim evroatlanskim strukturama, kao i podršku za transformaciju Bezbednosne snage u Oružane snage Kosova.
Premijer Kosova rekao je da se u Njujorku sastao i sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini sa kojom je, kako je rekao, razgovarao o procesu liberalizacije viza za građane Kosova i o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje.
„Imamo punu podršku. Ne mogu govoriti o rokovima, posebno o liberalizaciji, ali mi ćemo do novembra ispuniti sve kriterijume“, kazao je Mustafa.
Šalja: Pozitivan eho srpsko-albanske priče u Briselu
03.10. 2015, 15:55 -> 16:03
IZVOR:TANJUG
Srpsko-albanska priča ima pozitivan eho u Briselu i sad je pravi momenat za punu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i posle dugo vremena za to postoji politička volja, volja da se ide napred, poručio je koordinator u dijalogu Beograda i Prištine u kosovskoj vladi Bljerim Šalja.
„Ako nemamo dobrosusedske odnose, ako ne napravimo Evropljane od naših građana, onda teško da možemo ići napred. Došlo je vreme da vlade daju rezultate. Toga još manjka, a to naročito govorim za Kosovo“, rekao je Bljerim Šalja u intervjuu Tanjugu.
Uveren je da je proces normalizacije nepovratan, da mora da se ide napred. Za taj proces, prema njegovoj proceni, nema baš puno vremena.
„Ta srpsko-albanska priča ima svoj pozitivan eho u Briselu i to je verovatno jedina pozitivna priča sa Zapadnog Balkana za proteklih nekoliko godina“, ukazuje Šalja.
Kaže i da, ako se ceo proces ne uradi kako treba, ne veruje da će „nas primiti u EU – ni Srbiju ranije, a ni Kosovo kasnije“.
Šalja ističe da proces normalizacije odnosa zavisi od političke volje, a u prilog tome podsetio je na subinu sporazuma o stvaraju palestinske države, koji je 1993. godine potpisan u Oslu: „I gde smo danas, 22 godine kasnije? Nema ničega, jer nema političke volje ni na jednoj ni na drugoj strani“.
„U našem slučaju je drugačije, ja mislim da postoji dobra politička volja da se ide napred, jer nema druge varijante“, poručio je Šalja i dodaje da je dodatni motiv to što obe strane žele u Evropsku uniju.
„Korisne nejasnoće Briselskog sporazuma“
Na pitanje kako komentariše protivljenje kosovske opozicije Briselskom sporazumu i navodima da je on neprimenljiv, Šalja je rekao da taj sporazum ima „korisnih nejasnoća“, da je on potpisan, da je vlada preuzela obaveze, ali i da sve što se radi po ovom sporazumu je već najavljeno Ahtisarijevim planom 2007. godine.
„Put je nepovratan, nemamo gde da se vratimo. Mislim da po prvi put radimo nešto što je trebalo da odradimo mnogo ranije. Čekali smo toliko godina da shvatimo da moramo da uđemo u proces normalizacije odnosa“, poručio je Šalja.
Poručuje i da je ostalo još puno toga da se uradi do pune normalizacije odnosa, što za Albance znači „međusobno priznavanje dve države“.
„Normalizacija podrazumeva da Kosovo i Srbija dramatično promene odnos koji je bio veoma loš tokom istorije, da živimo kao dobri susedi. Podrazumeva i da kosovski Srbi uživaju sva prava, ali i da Srbija ima prava, i po ustavu Kosova i sporazumima, da brine o njima na sve moguće načine“, naglasio je Šalja i dodao da normalizcija podrazumeva i da „jedni druge pomažemo u procesu evropskih integracija“.
Šalja, koji je učestvovao u do sada svim pregovorima Beograda i Prištine, počevši od Rambujea, preko Pariza, Beča, pa sad i Brisela, rekao je da se tokom svih ovih godina veoma napredovalo, jer u Rambujeu i Beču srpska strana zapravo nije ni želela za pregovarački sto.
ZSO i Specijalni sud do proleća
Govoreći o Zajednici srpskih opština i Specijalnom sudu, Šalja je ocenio da će oni biti formirani do proleća naredne godine.
Kaže da za to vlada ima većinu u parlamentu, „a reč je o preuzetim obavezama, ma koliko se opozicija protivila svemu tome“.
Prema njegovim rečima, 2016. godina je veoma važna i to zbog toga što se očekuje da između Beograda i Prištine bude potpisan međunarodni obavezujući sporazum, a ovakva poruka se sve češće čuje iz Berlina.
„Mislim da su Nemci u pravu kad kažu da je 2016. godina veoma važna za obe strane. Mislim da su obe strane spremne da uđu u tu novu fazu koja nas čeka“, rekao je Šalja.
A na pitanje šta misli kako se na to gleda u Srbiji, koja kaže da nikad neće priznati Kosovo, Šalja odgovara:
„Nije ni toliko važno šta se misli, važno je šta je realnost, a realnost je vrlo jasna. Ta realnost vodi ove pregovore. Da nije te realnosti, zašto bismo razgovarali u Briselu? Jasno je zašto pregovaramo. Kao Kosovo i kao Srbija možemo simbolično da kažemo razgovaraju Beograd i Priština, ali vrlo je jasno o čemu se radi“, rekao je Šalja.
INTERVJU: Tirana se u vezi Kosova i Srbije ne može mimoići
Subota, 03. oktobar 2015, 11:51
|
Izvor: KoSSev
|
Skoro godinu dana od čuvenog puštanja bespilotne letelice sa mapom tzv. etničke, odnosno velike Albanije na beogradski stadion, tokom ‘prijateljskog’ meča Srbija-Albanija, i nekoliko dana pred kvalifikacionu utakmicu Srbija – Albanija za Evropsko prvenstvo 2016., koja će se uz neviđene mere obezbeđenja odigrati u Elbasanu u Albaniji, na pola puta između dve zemlje, u mirnom crnogorskom letovalištu, na marginama letnje škole za bezbednost u Baru, razgovarali smo sa samostalnom savetnicom za ljudska prava u Albaniji i analitičarom za zapadno-balkanska pitanja i evroazijskih odnosa – Ebi Spahiju, iz Tirane. Ova energična mlada žena koja je do skora živela u centralnoj Aziji, sada se vraća na Balkan kako bi radila upravo na pitanjima rešavanja međuetničkih tenzija, religioznog radikalizmu, jačanju ljudskih i nacionalnih prava i sloboda.
Kako ocenjujete trenutne odnose između Srbije i Albanije?
Na osnovu zadnje posete Edija Rame Beogradu, iz perspektive nekog autsajdera, može se pomisliti da se stvari nisu promenile. Pomisliće da su stvari iste, poput “vidite, ovi se ljudi i dalje svađaju i bore”. S druge strane, moramo da priznamo da su bilateralne posete Edija Rame Beogradu ili Vučića Tirani, prva serija sastanaka koja se desila u razmaku od šezdesetosam godina, tako da postoji napredak. Trenutno postoji mnogo više diplomatske komunikacije između Beograda i Tirane. Postoji i jedno priznanje o tome da veze između Kosova i Srbije jesu bitne, ali da se Tirana u tome ne može mimoići. To je nešto što sve strane prepoznaju i sa druge strane, postoji taj EU faktor, koji je veoma uticajan u uspostavljanju tih veza koje su na početku bile veoma slabe, skoro nepostojeće između ovih zemalja.
Da li mislite da glasačka tela, odnosno sami narodi, prate, takođe, ovaj trend?
Apsolutno. Biračka tela su posebno zainteresovana za političku važnost ovih veza. Moramo da priznamo da većinu biračkog tela čine ljudi koji su emocionalno vođeni patriotizmom, nacionalizmom i oni vide te male populističke elemente, znate ono – „kako je ovo Rama rekao“ ili „kako mu je Vučić odgovorio“. Ali iz perspektive političkog analitičara, mogu reći da mi vidimo „meso“ tih razgovora, kakvi će dogovori proizaći iz razgovora, kakvi će biti budući ishod tih sastanaka. Mislim da su to trenutno mali koraci, ali dolazimo do određene platforme.
Uskoro se navršava godina od kako smo imali veliku krizu koja se desila na stadionu u Beogradu, a pred novom smo utakmicom i u Albaniji. Oba naroda su imala međusobno potpuno opinirajuće stavove o tome šta se dogodilo. Sa druge strane, sve što se posle incidenta u Beogradu desilo u zvaničnim odnosima između Srbije i Albanije, ticalo se unapređenja saradnje kao zvanične agende i podizanje te saradnje na intenzivniji nivo. Lideri iz obe zemlje govore o napretku u saradnji, skoro se ne prisećajući događaja od pre godinu dana. Šta se to dogodilo da imamo takav zaokret?
Desilo se to da su ljudi obično nacionalistički nastrojeni tokom fudbalskih utakmica, o čemu se mi u Albaniji često šalimo. Oni žele da podrže svoje sportske timove i mnogo se politike upliće u to takođe. Da, uskoro predstoji utakmica između Srbije i Albanije koja se neće održati u Tirani, već u Elbasanu. Pratim društvene medija i na njima se govori o tome kako treba da dočekamo srpski tim u Albaniji i mnogo toga je pozitivno na tu temu, emocije kod mnogih ljudi na društvenim mrežama su pozitivne. Šta god da se desi, desiće se i mi moramo pokazati da smo gostoprimljivi. Naravno, postoji i mnogo onih medija na društvenim mrežama koji kažu da treba da „galamimo za vreme intoniranja njihove nacionalne himne“, ali se tu, ipak, sada formira i jedna druga priča koja kaže „hajde da prevaziđemo ono što se desilo“, „oni koji su zviždali na albansku nacionalnu himnu su bili huligani, mi nismo, pokazaćemo naš karakter i kako ćemo mi poželeti dobrodošlicu gostima“.
Svesni ste da je isto viđenje vladalo i u Beogradu pred utakmicu, evo tačno pre godinu dana? Srbi su se ipak posle osetili veoma uvređeno?
Srbi su bili ekstremno uvređeni, znam to, jer su moji srpski prijatelji bili ne samo uvređeni, već i postiđeni. Znam to, jer sam se i ja stidela nas.
Znate da su bili veoma uvređeni zastavom tzv. etničke Albanije koja je puštena na stadion?
Na stadionima ljudi bivaju jako emocionalni, posebno kad je u pitanju fudbal. Po meni, zastava možda jeste bila uvredljiva, ali skandiranje našim igračima je isto tako bilo uvredjlivo. Sve ovo je zapravo smešno i sve je to skoro postalo kao vic. U julu sam bila u Beogradu i ušla sam u taksi. Od aerodroma do hotela, taksista koji me je vozio bio je jako ljubazan prema meni kada je saznao da sam iz Tirane, pokazivao mi je grad i pričao mi o Beogradu. Beograd je prelep grad i to je bila moja prva poseta Beogradu. U jednom trenutku me je taksista pitao, „da li vidiš onaj stadion“, ja sam rekla, „da, vidim“ i on mi je rekao, „to je mesto gde ste lansirali dron“. On se šalio na račun toga i oboje smo se smejali. Gledala sam tu utakmicu iz Tirane sa prijateljima i odjednom se na na ekranima pojavio vatromet, bilo je dima, ljudi su skandirali i onda se pojavio dron. Mnogim ljudima koji su autsajderi, na primer, mojim prijateljima sa zapada, to je bilo jako čudno. Čuli sui od mnogih ljudi u Albaniji da su oni na taj način pružali podršku svom timu. To je fudbal, to je sport.
| Prvu Srpkinju srela sam u Kini
Kojih se činjenica o Srbiji sećate iz detinjstva i školovanja? Neću Vas lagati, biću potpuno iskrena. Moja majka je iz Skadra, ali je ona Crnogorka. Ja sam odgojena u porodici bez predrasuda, ali morate imati u vidu da sam učila veoma ‘progresivnu’ istoriju u školi. U toj istoriji se govori o zlodelima Srba, Italijana, Grka, kako su ubijali ljude. Kada ste odgajani u duhu takvih informacija, prirodno je da steknete negativan stav prema Srbima. Neću lagati, osećaj prema Srbima je bio negativan, posebno tokom rata kada smo gledali kako Albanci prelaze granicu, etničko čišćenje, Milošević, NATO bombardovanje. Prvu Srpkinju upoznala sam u Kini kada sam imala petanest godina pošto sam tamo živela. Raspravljala sam se sa njom o tome čija je zemlja Kosovo, i ona je pričala „Kosovo je srpsko“, a s druge strane, ja sam pričala da je Kosovo albansko i naše verzije istorije su bile različite. Ona je imala drugačiju verziju to jest, ono što je naučila u školi, ja takođe. Nakon toga, obećela sam sebi da nikad neću imati istorijsku debatu sa nekim sa Balkana jer je to skroz nepotrebno i to je nešto što istoričari treba da na neki način reše i da se slože oko toga kako istorija treba da se predstavi na Balkanu. Ona je izvor različitih verzija, i na kraju je i izvor konflikta. Imam puno prijatelja koji su Srbi i sa tom devojkom sam se sprijateljila, takođe, još uvek smo u kontaktu i ona je trenutno u Beogradu. Živela sam u inostranstvu mnogo godina i iskreno, družila bih se sa mnogim ljudima sa Balkana, iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i iz Albanije. Zbog komunikacije, zbog veza, morala sam da promenim svoje mišljenje i to je normalno, jer smo slični jedni drugima, imamo jako sličnu tradiciju, običaje, volimo sličnu hranu, muziku, porodicu, imamo jako slične porodične tradicije. Morala sam da se podsetim zašto se onda svađamo. To je ono što se promenilo kod mene, pre sam mrzela Srbe, a sad ih volim. Kada sam bila u Beogradu, posetila sam Skadaliju gde je grupa muzičara pevala albanske pesme za nas jer su saznali da smo Albanci, a to je bilo nezamislivo pre petnaest godina. |
Zastava koja se dronom pojavila na stadionu nije ipak viđena kao deo sporta?!
Tačno. Sve je bilo mnogo politizovano i mislim da ne treba da bude tako.
Kako biste opisali trenutnu saradnju između Albanije i Kosova? Posebno u fazi kada je ta saradnja intenzivirana i podignuta na jedan viši nivo. Održavaju se zajedničke sednice dve vlade, a tu je i serija sporazuma? Kako se ta saradnja odigrava u praksi?
Ja bih volela da su se ovakvi dogovori ranije zaključivali. Mislim da je Albanija bila malo spora u privlačenju ‘kosovara’ u Albaniju. Mislim da su ‘kosovari’ bili mnogo više podsticajni sa ulaganjima u Albaniju, promovisali su turizam u Albaniji, negovali su takve vrste dogovora i ne mislim da je Albanija bila u mogućnosti da iskoristi to, da ojača tu vrstu saradnje koja se većinom odvijala zbog etničkog i međuetničkog porekla. Mislim da tek sada možda shvatamo značaj toga. Kao što sam pre rekla, shvatamo značaj Albanaca u regionu. Smatram da je Albanija bila malo više politički izolovana i bila je u političkom smislu na ‘bajpasu’, zbog toga što nije bila deo bivše Jugoslavije, bila je sama i negovala je saradnju sa Turskom ili Italijom, ali nije negovala veze sa regionom. Sada vidimo da Albanija mnogo češće igra na regionalnu kartu. Ponekad se stvari ne odigraju kako treba i odigraju se na nacionalistčku kartu, ali sada se igra više na strani diplomatije. Ja bih volela da su ovakve vrste dogovora postojale ranije, možda bi to pomoglo Kosovu malo više, ali na kraju krajeva – nikad nije kasno.
Koji zajednički sporazum je po Vašem mišljenju najvažniji? Šta biste voleli da je potpisano između Kosova i Albanije?
Kao najbitniji dogovor koji je postignut izdvojila bih sporazum o obrazovanju. Postoji mnogo studenata koji iz Prištine dolaze u Tiranu i obrnuto, ali bih volela da ima mnogo više akademskih razmena.
Da li ste čuli za Sever Kosova? Znate li šta se tamo dešava?
Problem je u tome što ćete o Severnom Kosovu čuti samo ako se nešto loše desi. Ne možete za to da krivite medije koji prenose vesti. Kada se nešto loše desi – to je vest. Htela bih da vidim više, a ne samo kad se nešto desi poput nekih sukoba između lokalnih grupa, poznati most, ko prelazi most, ko prolazi pored mosta. Na žalost, to je sve što čujemo o Severu Kosova, a ono što bih volela da čujem jeste o životu ljudi, kako ove rasprave koji su kao zamrznut konflikt, utiču na živote Srba, Albanaca njihovu međusobnu komunikaciju , a to je ono što ne znam.
Šta biste želeli da se dogodi u budućnosti kada je u pitanju region?
Volela bih da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, možda da se počne kretati u pravcu stvaranja uslova da se to desi.
Na kakav pravac i stvaranje uslova konkretno mislite?
Jedan od glavnih uslova bi bio jačanje saradnje – ekonomske, političke, društvene. Kao susedne zemlje, mislim da mnogo malo znamo jedni o drugima zato što jedni na druge toliko dugo gledamo kao na neprijatelje. To se naročito odražava u politici koja je ta koja postavlja scenario za ostale društvene grupe koje ga prate. Ekonomska, obrazovna i društvena razmena i saradnja mogu da da nas postave u okruženje međusobnog priznavanja i poštovanja razlika i sličnosti.
Mislite li da će Srbija de jure priznati Kosovo kao nezavisnu državu?
Ne znam kada će Srbija priznati Kosovo. Mnogo zavisi od geopolitičke ravnoteže između EU i Rusije. Znam da se u jednom trenutku to može desiti. Kosovo će biti prisutno na međunarodnim sastancima na visokom nivou, može postati član međunarodnih organizacija i njegov glas će imati određenu moć u rešavanju regionalnih problema. Kosovo ima važnu ulogu u dugoročnim regionalnim bezbednosnim pitanjima i važnu ulogu za uravnoteženje etničkih tenzija. Nepriznavanje Kosova i nepriznavanje kosovske vlade može zapravo biti kontraporduktivno za Srbiju, za srpsku manjinu koja živi na Kosovu, ali i za samo Kosovo.
Znate li da je izvesno da se kosovski Srbi sada ne bi složili sa ovakvim stavom?
Da, veoma dobro pitanje i koje mi kaže da bih možda trebalo više da istražujem u svom radu na tu temu. Veoma mi je teško da znam šta bi kosovski Srbi želeli zato što svi naši mediji (srpski i albanski) su pristrasni u tome da budu jedni protiv drugih. Ima tako malo medija koji nude izbalansiran pogled na ova pitanja, tako da izgleda da je jedino prirodno to da sami ljudi imaju pristrasna gledišta. Tek sada ima više dokumentaraca i nekih novih priča koje takođe govore i o nasilju nad kosovskim Srbima tokom rata i da su mnogi od njih bili zbačeni iz svojih kuća. Ali mora da postoji priznanje na obe strane o ratnim zločinima koji su počinjeni, jer drugačije mi ne možemo da iz prošlosti krenemo napred; bez obzira na to koliko ljudi u Srbiji još uvek misli da je Kosovo deo Srbije.
Hvala što ste pričali za KoSSev.
Mustafa: Stranci podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova, problemi sa Srpskom listom ostaju
02.10. 2015, 18:38 Izvor: Lajmi.net
Izvor: Lajmi.net (tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Vlada Kosova dobila je podršku SAD i EU za formiranje Oružanih snaga na Kosovu (OSK). Tako je premijer Kosova, Isa Mustafa, rekao novinarima, dodajući da je jedini problem u vezi sa ovim pitanjem i dalje to da se dobije odobrenje partnera u vladajućoj koaliciji – Srpske liste.
Premijer je najavio da su međunarodni saveznici podržali ovu inicijativu, međutim, oni su opisali i da je to unutrašnje pitanje Kosova, u koje ne žele da se mešaju.
Mustafa je rekao da je volja predstavnika Srpske liste nestabilna, jer, kako kaže, ima vremena kada oni tvrde da podržavaju, ali se to onda promeni u drugom trenutku.
„Mi smo razgovarali sa zvaničnicima SAD i EU da ubedi Srpsku listu da glasa, kako bi se formirao OSK. Dobili smo podršku, ali su nam i rekli da je to unutrašnja stvar, te da ćemo morati da postignemo dogovor,“ rekao je Mustafa, prenosi Ljajmi.net.
On je optimista da će se OSK formirati i da će raditi u kontinuitetu.
E-Novine Kosova i Metohije 