28.01.2016 |08:00-23:59 Da li će Srbi sa KiM ostati u magli kao ovce, dok je Vlada iz Beograda uspešno realizovala zahteve Šiptara na štetu sopstvenog naroda… Manipulatori iz Prištine očigledno dobili su šansu da UVUKU (asimiluju) pogubljene i dezorijentisane iz pomoć „Srpskih“ političkih predstavika koji MAŠTAJU O PROJEKTIMA SA TUĐIM PARAMA…


Oliver Ivanović odveden u zatvor

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović odveden je danas u zatvor, potvrdio je advokat Nebojša Vlajić.Oliver Ivanović

Ivanoviću je na ovaj način ukinuta mera kućnog pritvora u kojem se nalazio, a nakon odluke Apelacionog suda u Prištini posle žalbe Tužilaštva na meru kućnog pritvora.

Vlajić je za Radio Beograd rekao da je ovakvo rešenje očekivano kao i da su ga očekivali u toku ove nedelje.

„Apelacioni sud prvi put je pokazao da može da radi brzo kada treba doneti odluku na štetu Olivera Ivanovića. Na naše žalbe odlučivali su u roku od dve do tri nedelje, a ovo je bilo ekspresno“, istakao je Vlajić.

Odluku o sudskom pritvoru Ivanović je dočekao kod kuće, poštujući kućni pritvor u kojem se nalazio, rekao je Vlajić.

Ivanović je osuđen u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici na devet godina zatvora zbog krivičnog dela ratnog zločina počnjenog u ovom gradu 1999. godine.

Sutra će u Kosovskoj Mitrovici u 11 sati biti održan protest građana zbog odluke sudija Euleksa Osnovnog suda u Mitrovici.

Branioci Ivanovića najavili su ranije da će apelacionom sudu u Prištini uložiti žalbu na prvostepenu presudu.

SDP: Nastavlja se brutalno maltretiranje Ivanovića

Građanska inicijativa SDP ocenila je danas da se odlukom Apelacionog suda da se njihovom lideru Oliveru Ivanoviću kućni pritvor zameni sudskim nastavlja “brutalno maltretiranje od strane političke inkvizicije pod nazivom Euleks”. 

Usaopštenju GI SDP se ističe da se Euleks misija ne vodi  pravom i pravdom kao merilom.

“Nastavlja se brutalno maltretiranje našeg lidera, gospodina Olivera Ivanovića, od strane političke inkvizicije pod nazivom Euleks.  Najnovijom odlukom da se kućni pritvor zameni sudskim pritvorom dokazuje se da pravo i pravda nisu merilo kojim se Euleks vodi u ovom političkom procesu”, navodi se u saopštenju  GI SDP.

SDP podseća da je Apelacioni sud u situacijama kada je odlučivao po žalbi odbrane, svoje odluke donosio sa zakašnjenjem dok su u ovom slučaju to učinili za svega nekoliko dana.

“Činjenica da je ovu odluku gospodin Ivanović sačekao u porodičnom domu govori o njegovoj nameri da nastavi borbu za svoju slobodu, ali i slobodu svih onih Srba koji se u budućnosti budu našli u rukama onih kojima je politički interes ispred pravde i istine”, stoji u saopštenju GI SDP.

Iz SDP-a pozivaju sve građane, da sutra u 11 časova prisustvuju protestu koji će biti održan na trgu “Šumadija” u Kosovskoj Mitrovici i javno izraze neslaganje zbog “ovog političkog terora kojima nas izlaže Euleks misija”.

Vlajić: Ovo je pre osveta nego pravda

Advokat Olivera Ivanovića, Nebojša Vlajić, smatra da je prebacivanje njegovog klijenta iz kućnog u sudski pritvor više osveta nego pravda.

Nebojša Vlajić i Oliver Ivanović 

Vlajić ističe tim advokata odbrane smatra da je ova mera preoštra .

„Takvo rešenje je Apelacioni sud doneo po žalbi javnog tužioca koji je tražio da se umesto kućnog izrekne sudski pritvor. Apelacioni sud je po prvi put, za razliku od situacija kada smo mi izjavljivali žalbe kada im je trebalo do dve ili tri nedelje da reše, sada žalbu rešio u dan ili dva“, rekao je Vlajić za našu televiziju nakon što je njegov branjenik Oliver Ivanović iz kućnog prebačen u sudski pritvor.

On je dodao da je Apelacioni sud u ovom slučaju pokazao „veliku ekspeditivnost kada treba odlučivati na štetu Olivera Ivanovića“.

Vlajić je naglasio da Ivanović želi da se ovaj postupak završi i da dokaže svoju nevinost.

Govoreći o tome da je medjunarodni sudija prilikom izricanja presude odredila meru kućnog pritvora do pravosnažnosti presude, Vlajić je rekao da javni tužilac tim rešenjem nije bio zadovoljan i da se na njega i žalio.

„Mera pritvora je, u slučaju da se izrekne kazna zatvora duža od šest godina, obavezna ali pritvor podrazumeva i kućni pritvor i mi smo tražili da sudija odredi kućni pritvor što je dovoljno u ovom slučaju“, rekao je Vlajić i dodao da „četvoromesečni boravak Ivanovića u kućnom pritvoru govori da on nije imao nameru da beži a da je želeo pobegao bi odavno“.

On je dodao da na ovo rešenje Oliver Ivanović nema pravo žalbe i važi do pravosnažnosti presude.

Rašić: Srpska lista bez odluke o podršci Tačiju

Poslanici Srpske liste još uvek nisu odlučili da li će aktuelnog zamenika premijera i lidera DPK Hašima Tačija podržati prilikom izbora za novog predsednika Kosova, kaže Nenad Rašić.Skupština Kosova 

Prema koalicionom sporazumu DPK-DSK, zamenik premijera Hašim Tači na položaju predsednika Kosova zameniće Atifetu Jahjagu.

Poslanik Srpske liste u kosovskom parlamentu i predsednik Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić kaže da su dve najveće partije u Skupštini Kosova (DPK i DSK) rešene da Tači bude novi predsednik Kosova. Osim nekoliko poslanika DSK, koji se protive koalicionom sporazumu, ne bi trebalo da bude većih problema, smatra Rašić.

Što se tiče Srpske liste još uvek ništa nije odlučeno.

„Moram da napomenem da sa naše strane, odnosno od strane poslaničkog kluba Srpske liste, još uvek ništa nije odlučeno. Nismo ni pregovarali na nekom ozbiljnijem nivou, ali mislim da do toga traba da dođe što pre. Razgovarao sam sa nekim svojim kolegama i rekao sam da razgovore treba otpočeti što pre, jer ukoliko na vreme ne budemo počeli pregovore, nećemo ih na vreme ni završiti“, kazao je Nenad Rašić za RTV Kim.

Tri opozicione partije protive se izboru Tačija za predsednika Kosova i ranije su najavile da će na sve načine blokirati sednicu na kojoj izbor predsednika bude tačka dnevnog reda.

Politički analitičar Fatmir Šeholi smatra da Skupština Kosova nikada nije imala veći broj poslanika iz vladajuće koalicije, ali isto tako, nikada nije bila ni u većoj političkoj krizi, koja se, kako kaže, ne može rešiti isključivim stavovima vlasti i opozicije.

„Kompromisno rešenje se mora pronaći, a kakvo će biti, ne znaju ni sami lideri vladajućih partija. Ako zamenik premijera i lider DPK Hašim Tači bude izabran za predsednika Kosova imaćemo problema, imaćemo reakciju. A ako ne bude izabran idemo na izbore“, kaže Šeholi za RTV Kim.

Lideri opozicije za 17. februar najavljuju nove proteste na kojima će biti tražena ostavka kosovske vlade zbog prihvatanja Briselskog sporazuma kojim se predviđa formiranje Zajednice srpskih opština. Rašić smatra da nemira neće biri, jer to nije u interesu opozicije.

„Mislim da neće organizovati bilo kakve nemire koji bi mogli da se reflektuju malo šire. Videli ste i sami da je bilo dosta osuda. Ukoliko to budu svesno uradili, biće to fatalna greška i oni to znaju. Ne očekujem neke planske nemire, ali to ne znači da grupa individualaca ne može da napravi niz problema koji će učiniti da protest izgleda nasilno“, ističe Rašić.

Tri opozicione parlamentarne partije gotovo pola godine blokiraju rad parlamenta protiveći se formiranju Zajednice srpskih opština i demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom.

Advertisements

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

20.11.2015 |08:00 -23:55 Ugroženost Srpskog suvereniteta na KiM sve izraženija u daljem napredku separatističkih Šiptarskih instiucija u institucijama rezervisanim za DRŽAVE! Još nije kraj utakmice…


Primetno je da Šiptari imaju veoma organizovani SISTEM ljudi koji veoma dobro kontrolišu situaciju na Svetskom nivou ali i u lokalu! Spremnost i njihova odlučnost u borbi za postavljeni cilj je za svaku pohvalu gde efekno deluju i ostvaruju postavljene zadatke. SVI SU MOBILISANI, PAMETNOM METODOLOGIJOM DELUJU! Veoma su dobri procenjivači ličnosti i političke situacije jer imaju širom sveta stabinu i dobru mrežu ljudi koji sa svojih pozicija upravljaju političkim polugama drugih država! Nastupom „da su ih mnogi priznali i da je šteta ako oni ne ostvare još to što traže“, ili „protesti opozicije KOJA ŠALJE MEDIJSKU SLIKU KONTOLISANOG HAOSA I BUNTOVNIŠTVA PROTIV VLASTI IMA ZA CILJ OPET NANOŠENJE ŠTETE SRBIMA I BORBU ZA NJIHOVU BUDUĆU NEZAVISNOST“, ili “ kada pogledamo projekte koje finansiraju prisutne ambasade na KiM (PARTEŠ) lažne bige o Srpskoj duhovnoj baštini, gde za medijsko prezentovanje spremni su od obuku svoje Šiptare u Srpsku nošnju da bi projekti za IZVEŠTAJE BILI USPEŠNI“  prethodno je DOBRO pripremljen teren za ostvarivanje cilja! Imaju VOJSKU LJUDI IZ IT-a koji ciljano deluju na IT domenu!

Ukoliko se ne organizujemo i delujemo adekvatno, PORAZ NAM JE NEMINOVAN!

Gledano sa naše strane TIM NAM JE SASTAVLJEN OD INDIVIDUALACA KOJI INDIVIDUALNO DELUJU sa svojim kapacitetima! Koji ispred imaju Vojsku Šiptara sa njihovom mrežom i Vojsku Srpskih janičara koji razorno deluju po sistem Srbije. Možda pisanije deluje obeshrabrujuće ali cilj je motivacija na rad u odbrani suvereniteta Države Srbije! Svi koji prihvataju da smo izgubili Kosvo iz Srpskog suvereniteta, u zabludi su jer je SVAKI SRBIN NA KOSOVU SUVERENITET SRBIJE AKO POSTOJI I NE STIDI SE TOGA ŠTO JE SRBIN!

SRBI PROBUDITE SE, DRŽAVA TO SMO MI!

„Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije“

Predstavnica Kosova Vlora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu Unmika, da Priština neće tražiti od Srbije pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.Vljora Čitaku

„I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost“, istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.

„Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije“, kazala je Čitaku.

„Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi“, istakla je.

Dodala je da je Kosovo „slobodna, nezavisna i suverena država“ i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.

„Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti“, rekla je Čitaku.

Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u Unesko, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa „brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom“.

„Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN“, rekla je, primetivši da se sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.

Kako je rekla, „Kosovo je, uz pomoć Unmika, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako“.

„Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire“, istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, „čime se ponosi“.

Ona je navela i da su „posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima“.

S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu „mapu puta“ Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama

Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije.Marko Đurić

“Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma”, rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo.

“Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)”, rekao je Đurić.

Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Avdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine.

“Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu”, rekla je Vljora Čitaku.

Dačić: Suspenzija ZSO i Unesko nisu dobar korak

U Njujorku je sinoć održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatrao Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.Ivica Dačić na sednici SB UN o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.

„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.

Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

„Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

2016: Kosovo u januaru član Stalnog arbitražnog suda, u julu „država“ potpisnica Apostil konvencije

20.11.2015, 10:35|Izvor: KoSSev|

Kosovo će u januaru 2016. postati član Stalnog arbitražnog suda, a jula iste godine i „država“ potpisnica Konvencije o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava (Apostil konvencija), saopšteno je juče iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Pristupne dokumente Kosovo je uputilo 6. novembra na ceremoniji koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Holandije koje je i potvrdilo ove dve odluke u vezi sa Kosovom.

Iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova poručuju da članstvo u Stalnom arbitražnom sudu, „osim što konsoliduje međunarodni subjektivitet Kosova,“ obezbeđuje Kosovo, kako navode, „važnim alatom za rešavanje različitih međunarodnih sporova sa drugim zemljama, ili strankama“.

„Mogućnost rešavanja problema u ovom sudu je naročito pogodno za poboljšanje poslovne klime i podstiče strane i domaće investitore,“ dodaju iz ovog ministarstva.

Što se tiče Apostil konvencije, u saopštenju se ističe da se njom građani Kosova i „dijaspore“ oslobađaju legalizacije kosovskih konzularnih i drugih dokumenata.

Dokumente o pristupanju je u ime Kosova potpisao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Hašim Tači, dok je dokumenta primio šef divizije za ugovore Ministarstva spoljnih poslova Holandije, Josef Damoisu, u prisustvu generalnog sekretara Stalnog biroa Haške konferencije, Kristofa Bernaskonija.

Stalni arbitražni sud je međuvladina organizacija sa 117 zemalja članica i bavi se arbitriranjem sporova među državama, a pruža usluge rešavanje sporova koji uključuju zemlje, državne entitete, međuvladine organizacije i privatna lica. Srbija je postala članica ovog suda 2006. godine, dok je 2014. u ovom sudu dobila takozvanu nacionalnu stolicu.

Apostil konvencija je konvencija o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava, potpisnice konvencije pun proces legalizacije zamenjuju takozvanom Apostil potvrdom.

Uredba o ratifikaciji ove Konvencije tadašnja SFRJ je potpisala 5. oktobra 1961. godine, a Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05. juna. 2006. godine, nastavila kontinuirano članstvo.

Albanski imam: „Francuska nije bolja od Ljavdrima Muhadžerija“

20.11. 2015, 15:14Izvor: KoSSev|

„Obezglavljivanje koje je počinio Ljavdrim Muhadžeri me je podsetilo na francuske poštanske marke na kojima se Alžircima odsecaju glave,“ rekao je imam džamije „Unazës së Re“ u Tirani, Armand Alji, gostujući u emisiji „Të Paekspozuarit“, prenosi Gazeta Express. On je poručio da Francuska nije bolja od Muhadžerija, ali i da su Albanci licemerni, jer tuguju samo za žrtvama u Francuskoj. 

Alji je, takođe, istakao da bi svaki pravi musliman voleo da živi u kalifatu, dodajući da je svaki pravi musliman spreman da da život za Alaha.

„Svaki pravi musliman voli da živi gde se sudi po islamskom zakonu,“ rekao je on i dodao:
„Svaki istinski musliman spreman je da da svoj život radi Alaha.“

On je, takođe, komentarisao da su „neki Albanci licemerni i pokorni, jer ih ne dotiču žrtve u Palestini i Siriji, već samo one u Francuskoj“.

„Danas živimo u licemernom svetu. Pojedini Albanci su servilni i licemerni. Iako je ubijeno na stotine hiljada nevinih, niko nije tugovao, niti zastavu Palestine, niti Sirije, niti bilo koje druge zemlje nisu stavili,“ rekao je on.

Ljavdrim Muhadžeri se našao se u fokusu medijske pažnje na Balkanu, nakon postavljanja fotografija na svom Fejsbuk profilu prošle godine, na kojima se vidi jedna osoba koju je navodno obezglavio i druga na kojoj drži glavu krvavim rukama sa porukom „Allahu Akbar“.

On je u intervjuu za „Gazeta Dita“ iz Tirane, 2. avgusta 2014, rekao da nije uradio ništa više nego što su radili pripadnici OVK tokom rata na Kosovu 1999 – onima koji su Srbima odavali informacije, te da „će obezglaviti svakog onog ko izda.“

Muhadžeri je bio vođa Albanaca koji su se kao podrška ISIS-u borili u ratu u Iraku i Siriji, međutim, kako su preneli kosovski mediji, on je smenjen sa mesta vođe nakon što je postavio fotografije na Facebook-u odrubljivanja glave, a njega je zamenio Ridvan Haćifi.

„Izjave o izlasku Srba iz Vlade slične suzavcu“

Izjave predstavnika Srba da će Srpska lista napustiti Vladu Kosova ukoliko ne bude primenjen sporazum o formiranju ZSO, poslanik DSK Sadri Ferati poredi sa postupcima opozicije u Skupštini. Takva razmišljanja Srba u institucijama ne opravdava ni srpski poslanik Nenad Rašić.Sadri Ferati i Nenad Rašić

Poslanik DSK u Skupštini Kosova rekao je u emisiji “Dogovor!?” RTV Kim, da smatra da su “pretnje” pojedinih Srba u Vladi Kosova da će napustiti institucije slična bacanju suzavca u Skupštini.

“To vam je slično suzavcu, samo što je ovo verblni suzavac. Opozicija kad god ima nešto protiv ona ne daje argumente nego baci suzavac da proces ne bi mogao da ide dalje. I ovo je isto. Ono o čemu treba razgovarati oni ne znaju, nego samo prete: “ovo će biti posledica ako ne bude po mome”. Umesto da Srpska lista albanskoj zajednici i uopšte Kosovu kaže – ne preti nikakva opasnost od Asocijacije, već ćemo mi to koristiti za uređivanje naših odnosa, naših života, a ne protiv Albanaca, oni kažu “ako kasni zajednica mi ćemo da izađemo”. Pa hajde, da svi samo rušimo. Ja ne znam ko ovde gradi, ovi ovamo suzavcem, ovi ovamo izjavama…”, kaže Ferati.

I Nenad Rašić, predsednik PDS-a i član poslaničkog kluba Srpske liste, smatra da su to nepromišljene izjave.

“Ne znam šta bi se time postiglo. Zar misle da ovako velika koalicija ne može da funkcioniše bez Srba ili bez nekoliko ljudi u vladi? Ma ne. Time se apsolutno ništa ne bi dobilo, samo bi se još više unazadilo i onako vrlo teško stanje za Srbe. U zadnjih godinu i po dana se ništa nije desilo, to je očigledno. Izlaženje iz vlade bi bilo samo skidanje odgovornosti sa sebe, i bilo bi vrlo neracionalno ”, kaže Rašić.

Srpski poslanik i dalje ima kritički stav prema ideji o formiranju ZSO. Kaže da sporazum prihvatio kao “nužno zlo” samo zbog koncepta pomirenja između Srba i Albanaca i bržeg puta Srbije ka EU.

Njegova najveća strahovanja, kada je u pitanju ZSO, odnose se na nerešen status radnika u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije.

“Utemeljenje ZSO će značiti ukidanje svih institucija koje i sada funkcionišu po sistemu Vlade Republike Srbije. Očigledno je da Opština Priština, izmeštena u Gračanici, neće moći da funkcioniše. Ja znam da opština Priština u ovom momentu ima 1200 radnika, što znači da 1200 ljudi zavisi od toga. Onog momenta kada se bude utemeljila ZSO to će biti kraj za takve institucije. Ja sam više puta ponavljao da moramo blagovremeno da planiramo šta će mo sa tim ljudima, ali se to i dalje ne dešava” rekao je Rašić.

Za ponašanje opozicije prema sporazumu o formirnaju ZSO, Sadri Ferati iz vladajuće DSK, krivi i pojedine političare na vlasti, ali nije želeo da ih imenuje.

“Ima ponekad ekstremnih i neodgovornih izjava da je ta Asocijacija mehanizam za srpsku zajednicu da ona realizuje svoje ideje severa, autonomije, stvaranje nove Republike Srpske ili trećeg nivoa samoupravljanja, ali za sada u tom dokumentu toga nema. Neki političari su dosta doprineli da opozicija dođe do izražaja. Neki su izjavili da smo morali napraviti teške kompromise, pa ako smo morali da pravimo teške kompromise, što smo ih onda pravili”, kaže Ferati i dodaje da su takve izjave samo doprinele da “opozicija napravi teren da igra i preteruje”.

„Dan zastave treba proslaviti u miru“

Specijalni izaslanik nemačke kancemarke  za Jugoistočni Balkan, Ernest Rajhel, oštro je osudio delovanje kosovske opozicije u kojima je, kako je rekao, oni ucenjuju građane, preneo je Kosova pres.

Ernerst Rajhel

Komentrišući proteste koje je opozicija zakazala za 28. novembar, na albanski nacionalni praznik Dan zastave, Rejhel je rekao da to mora proteći u miru.

„Narod Kosova treba da proslavi Dan zastave u miru i bezbednosti. Opozicija treba da prestane da nasiljem ucenjuje narod Kosova i njihove izabrane predstavnike. To nanosi štetu mladoj demokratiji na Kosovu i njegovom imidžu u svetu. Opozicija treba da poštuje volju većine izabrane na izborima. I dalje se nadam da postoje glasovi razuma u opoziciji i nadam se da će ih neko i poslušati“, rekao je Rejnhel.

Ukinuta vazdušna zona bezbednosti od KiM-a ka centralnoj Srbiji

 20.11. 2015, 13:34|Izvor: KoSSev|

Foto: KFOR

NATO je danas ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije Kosova ka unutrašnjosti centralne Srbije, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom iz ’99 godine, saopšteno je iz KFOR-a. Istovremeno je saopšteno da se NATO „raduje angažovanosti i posvećenosti Republike Srbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom.“ Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je početkom marta prošle godine, za civilne letove.

„Danas je Generalni sekretar NATO-a saopštio da je Alijansa ovlastila Komandanta kosovskih snaga da u potpunosti relaksira Vazdušnu zonu bezbednosti – zonu od 25 kilometara koja se preteže preko administrativne linije, a koja je formirana u ranim fazama mirovne misije NATO saveza na Kosovu – KFOR-a,“ navode iz KFOR-a i dodaju da je ova odluka donešena „kao odgovor na potvrdu Srbije ka normalizaciji vazdušnog prostora Balkana“ i da „odslikava pozitivne rezultate saradnje KFOR-a i Vojske Srbije.“

„NATO se raduje angažovanosti i posvećenosti epublike Sbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, što omoguća zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktne i određene donje vazdušne puteve. Kao razultat toga, omogućiće se kraći letovi i uštede za korisnike vazdušnog prostora u regionu,“ dodaju iz KFOR-a.

U saopštenju se navodi i da produbljivanje odnosa Srbije i NATO-a „uključuje konstruktivan pristup prema ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog pristupa iznad Kosova za civilni saobraćaj, a u okviru sastanaka normalizacije vazduhoplovstva Balkana pod vođstvom NATO-a.“

Ponovo kamenovana srpska kuća u Klini

19. 11. 2015, 19:27|Izvor: RTS|

Kuća porodice Mazić u Klini kamenovana je prošle noći, preneli su RTS-u Srbi koji žive u tom gradu.

U napadu su razbijena stakla na kući. U vreme napada u kući su bili Ruža i Živan Mazić, stari više od 70 godina.

Ovo je peti put da Mazićima kamenuju kuću, a da počinioci nisu otkriveni.

Mazići su sve napade prijavili policiji.

U Klini živi dvadesetak srpskih povratničkih porodica.

09.11. 2015, 08:00 – 23:55|NO Kosovo in UNESCO Ostvarilo se ono što je realno i ako su mnoge zemlje istrpele strašne pritiske i napade od Šiptarskih lobista!


Žalosno je to što ima više do 50% onih koji podržavaju Separatizam Šiptarskih separatista, pa je i očigledno što širom sveta bukte ratovi, patnja, tragedije!

It is regrettable that, why has more than 50% of those who support separatism Shiptar separatists in Kosovo, and is apparently the world over are still raging wars, suffering, tragedy!

Šiptarski Separatisti koji bi da pored dobre volje Srbije koja im je dala prostora za život na njenoj teritoriji i pored toga što su Šiptari nastrali na sve Srpsko stanovništvo i materijalno, sada nastranjem na duhovno hteli bi da preotmu i taj domen !

Srbi, opet ništa nismo dobili čisto da se zna, VREME JE ZA VELIKI POSAO I RAD!

DATA NAM JE ŠANSA DA sačuvamo ono što smo imali i OGROMNA OBAVEZA DA BUDEMO BOLJI I UNAPREDIMO BRIGU O SVOM NARODU i onom što nam je istorija i preci ostavili za na veki vekova +++

I oni koji koji nas uporno napadaju i teže daljem osvajanju, dobro znaju da sve USPEHE KOJE SU OSTVARILI upravo su postigli na našim slabostima i našim popuštanjem i povlačenjem za rad budućeg života i šanse za zajednički život… Naše slabosti koje imamo moramo da popravljamo i barem ostanemo tu gde smo. Rad, rad i dalji PAMETAN rad jedino može da NAM UZ BOŽIJU VERU POMOGNE! Oni koji rade protiv unapređenja nacije i države upošte trebaju odmah da se sklone svojom voljom ili da se promene…

Nije lako vreme koje dolazi, ali dolazi i moramo da ga dočekamo …

Generalna konferencija UNESCO-a: Kosovo nije primljeno

09. 11.2015, 10:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Bokova na zasedanju koje je u toku/video screenshot

13:35 – Odbijen predlog za članstvo Kosova u UNESCO

Kosovo je odbijeno za članstvo u UNESCO, upravo je odlučila Generalna konferencija ove organizacije. 

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji,“ izjavio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić. Iako data pre desetak dana za srpski radio „S“, ispostavilo se da je ova izjava najpreciznije opisala ono što se danas dogodilo u Parizu.

AFP, AP i TASS greškom izvestili da je Kosovo primljeno u UNESCO

Nekoliko svetskih medijskih agencija je danas greškom objavilo vest da je Kosovo primljeno u UNESCO.

Kako navodi B92, Agencija Frans Pres je tu vest greškom objavila na svom Tviter nalogu, da bi ubrzo ova objava bila obrisana, te objavljena tačna vest.

Istu vest je objavio Asošijeted pres na svom agencijskom servisu, a kako dalje navodi B92, ruska agencija TASS je, takođe, prvobitno izestila da je Kosovo primljeno u UNESCO i zatim objavila ispravku.

Međutim, više od 30 minuta od završetka glasanja, britanski BBC na svom portalu nije imao vest o odluci Generalne skupštine UNESCO-a, kao ni CNN, dodaje B92.

Od 142 države koju su glasale, 92 su podržale članstvo Kosova. Protiv predloga bilo je 50 i time nije ispunjen uslov za prijem Kosova u UNESCO, javile su srpske agencije. Za predlog je trebalo da glasa najmanje 95 zemalja.

12:55 – Predlog Srbije o odlaganju odluke odbijen

Predlog Srbije da se odluka o članstvu Kosova odloži je odbijen, navodi kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači. Predlog je odbijen sa 88 glasova protiv, a 58 „za“. Za nekoliko minuta počeće glasanje za članstvo Kosova u UNESCO.

„Pobedili smo u proceduralnoj bitki za Kosovo na Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Pao je predlog Srbije i Rusije za pomeranje odluke,“ naveo je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Za predlog Srbije glasalo je ukupno 170 država. Svoj glas „za“ dalo je 58 država, protiv je bilo 88, a 22 su bile uzdržane. Predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Među onim zemljama koje su podržale predlog Srbije su – Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko i Meksiko. Protiv srpskog predloga bile su Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je BiH bila uzdržana, navodi RTS.

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-drugi deo od 92

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-treci deo od 92

12:00 – Predlog Srbije o odlaganju odluke o Kosovu podržale Rusija, Argentina i Kuba

„U toku je žučna rasprava. Srpski predlog podržale Rusija, Argentina i Kuba. Usprotivile se SAD (nema pravo glasa), Velika Britanija i Nemačka,“ navodi RTS.

11.50 – Srbija predložila odlaganje odluke o Kosovu 

Srbija je upravo predložila odlaganje odluke o prijemu Kosova u UNESCO, prenosi RTS.

11:30 – Zasedanje nastavljeno

Nakon pauze od pola sata, u 11.30. je nastavljeno zasedanje Generalne konferencije na kojem se odlučuje o članstvu Kosova.

11:00 – O Kosovu u 11.30

Nakon što je direktorka UNESCO-a, Irina Bokova, završila svoje obraćanje, predsednik Generalne konferencije, Stenli Mutumba Simata, predložio je da se o zahtevu Kosova za učlanjenje u ovu organizaciju razmatra nakon pauze koja će trajati do 11.30.

Pošto treba da se razmatra zahtev Kosova, predlažem da se sednica pauzira i da se nađemo ponovo u tačno 11.30, rekao je on.

10-37: Počelo zasedanje: UNESCO uskoro o Kosovu

Generalna konferencija UNESCO-a na kojoj će se vrlo uskoro raspravljati o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju nastavlja se danas u Parizu. U ovim trenucima direktorka Irina Bokova govori o ciljevima UNESCO-a, o tome šta će UNESCO u budućnosti da radi, te o sprovedenim projektima. Srpska strana, sa svojim tradicionalnim saveznicima, pre svega Rusijom i Kinom traži odlaganje odluke i veruje da će se to uskoro desiti, dok je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i jedan od najagilnijih diplomata u lobiranju za ostvarivanje međunarodnog priznanja Kosova, Petrit Seljimi, za srpski B92 rekao da bi odluka o odlaganju bila jednaka zabrani.

Zasedanje Generalne konferencije uživo, možete pratiti OVDE, klikom na „LIVE WEBCAST“ koji se nalazi u donjem levom uglu (ispod „PROGRAMME OF MEETINGS“), i onda klikom na „English“.

„Čemu odlaganje? Nema nikakve svrhe da se odlaže nešto što je već završeno,“ rekao je ovaj mladi diplomata za televiziju b92.

Iako veruje da će odluka biti „veliko DA“, to „ne znači da će to biti lako glasanje“, smatra drugi mladi kosovski ministar za evropske integracije – Bekim Čolaku koji se javnosti obratio pismom u kojem je poručio da je Kosovo „svakako pobedilo“, pre svega zbog „briljantno“ vođene kampanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavljajući „pozitivnu sliku“ o Kosovu. On smatra da obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa „najmoćnijim zemljama demokratskog sveta“, sa druge strane je Srbija koja „uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine“. Ipak, ishod će zavisiti od drugih proračuna i niza razloga, dodao je Čolaku. Ovako je on opisao kampanju:

„Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!).

U pripremi za zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, srpske diplomate i predstavnici vlade su unazad dve nedelje izjavljivali da će se boriti svim silama da to spreče, za razliku od perioda pred izglasavanje odluke Izvršnog Saveta ove organizacije, ranije u oktobru – da se glasanje za članstvo Kosova stavi na dnevni red Konferencije, kada su u svojim izjavama naglašavali da u tom slučaju Srbija ne može puno da učini.

Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, je do sada bio najkonkretniji u stavu da se danas ne može dogoditi da Kosovo postane članica UNESCO-a:

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti. Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista,“ rekao je Jeremić u izjavi za srpski „S“.

Izvršni savet UNESCO-a preporučio je krajem oktobra da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije. Tada je 27 članica UNESCO-a glasalo za, 14 je bilo protiv, a isto toliko je bilo i uzdržanih.

Ukoliko bi Kosovo danas bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi se vodila kao kosovska.

Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatski rat oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je vođen između Srbije i Kosova još od 2009. godine.

Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno. A srpska kontra-kampanja, biva vidljivija početkom oktobra – nekoliko dana pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a.

Ko je pobedio? Šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci (REAKCIJE)

09.11.2015, 14:32|Izvor: KoSSev|

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo danas nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Iako razočarani, u prvim reakcijama kosovskih zvaničnika, oni nastavljaju da u „pozitivnom duhu“ navode da su svojom višemesečnom kampanjom stekli „nove prijatelje“, te „inspiraciju za još veći rad“, a srpsku kontra-kampanju nazvali su „rasističkom“. Sa druge strane, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, čestitao je građanima i Vladi na uspehu, navodeći da je ovo nastavak borbe za KiM. Srpska pravoslavna crkva je istakla da se pokazalo da u UNESCO-u „ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom“, dok je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ocenio da je danas pobedila „šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja“. Da je imalo još tri glasa „za“, Kosovo bi se danas učlanilo u najvažniju svetsku organizaciju obrazovanja, nauke i kulture. Za danas popodne najavljena je i vanredna konferencija Predsednika Srbije i premijera Aleksandra Vučića. 

Janjić: Srbija se u UNESCO-u borila da se pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom

Na odluku Generalne konferencije je među prvima reagovao otac Sava Janjić. On je u više objava na svom Tviter nalogu poručio:

„Srbija se u UNESCO-u borila da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglasavanjima i konfrontacijom #JediniPut.“

„Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci.“

„Privrženost Kosova ka zaštiti baštine mora biti dokazana u praksi, a ne samo rečima. Pred svima nama je nastavak dijaloga.“


SPC: Poverenje se gradi delima

„Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može i ne rešava politizacijom, posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verni narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji,“ naglasila je SPC u reakciji na današnju odluku UNESCO-a.

Nikolić: Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država

„Čestitam građanima Srbije što su imali poverenja da ćemo braniti i odbraniti ono što su naši preci čuvali vekovima. Ovo je pravedna i moralna pobeda u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno, ne može da računa na podršku većine,“ poručio je Nikolić, a preneo B92.

On je takođe, kako dodaje B92, čestitao Vladi Srbije što je „uložila mnogo diplomatskih napora i nije odustajala ni kada se činilo da je sve izgubljeno,“ dodajući i da Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo „ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država.“

„Ova pobeda nije izvojevana novcem, već poštovanjem koje svet gaji prema našoj državi i narodu. Dokazali smo da kada svi radimo u interesu Srbije možemo da ostvarimo nemoguće. Ovo je nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i znak dovoljno jasan svima da od južne srpske pokrajine nećemo nikada odustati,“ zaključio je on, dodaje B92.

Mustafa: Srbija konstantno vodila „rasističku kampanju“

Sa druge strane, kosovski zvaničnici ističu da ovo nije „kraj“, te da oni nastavljaju svoju kampanju za članstvo i u drugim organizacijama. Oni, takođe, pohvaljuju kosovsku kampanju koja je, kako kažu, 10 meseci aktivno lobirala za članstvo Kosova u UNESCO. Spremni su da „neumorno rade na jačanju države“ i pormovišu je kao „uspešan projekat.“

„Nažalost, jasnu orijentaciju prozapadnog Kosova i njegovu spremnosti da unapredi sve konstruktivne agende, sprečila je Srbija koja je konstantno vodila, posebno tokom ovog procesa, rasističku kampanju protiv Kosova. Ovo je dovelo do toga da neke zemlje koje dele zajedničke interese – postanu saveznice Srbije. Ali, to nas ne pogađa. Zato što smo odlučni da radimo neumorno na jačanju države Kosovo i da je promovišemo kao uspešan projekat, koji služi interesima njenih građana, bez razlike i to je doprinos miru, toleranciji i prosperitetu,“ rekao je kosovski premijer, Isa Mustafa, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Samoopredeljenje: Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva 

Pokret Samoopredeljenje je odluku o neprihvatanju zahteva Kosova za prijem u UNESCO nazvao „sramnom“. Oni na svojoj Fejsbuk stranici dodaju i da ne mogu da se slože sa dijalogom sa Srbijom koja je „neprijatelj koji ne bira sredstva“.

„Diplomatska ofanziva koju je Srbija vodila protiv prijema naše Republike u UNESCO dokazuje vrlo jasno da je, ono šta svi znaju, a neki ne žele da shvate, Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva kako bi se borila protiv nas,“ navodi se u saopštenju ovog pokreta i dodaje da oni ne mogu da se slože sa dijalogom, bez da on bude „fundamentalno promenjen“.

Tači: Većina zemalja u svetu glasala za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Kosovo je na nezaustavljivom putu 

„Većina zemalja u svetu glasala je za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Za 10 meseci, samopouzdano i otvoreno smo uradili ono što je važno za građane Kosova i prijatelji su dali mnogo,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, reagujući na odluku Generalne konferencije UNESCO-a.

On je dodao je Kosovo na „nezaustavljivom putu“ i da će njegova diplomatija nastaviti sa zahtevima za članstvo u drugim organizacijama, „uključujući ponovo i UNESCO.“

Čolaku: Nije trenutak za tugovanje, već za još veći rad

Među prvima je, takođe, reagovao kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku.

„Šteta je što nije postignut dovoljan broj za članstvo u UNESCO danas, ali smo navijali za veliku podršku koju smo uspeli da mobilišemo. 92 zemlje su nas podržale! Ovo nije trenutak za tugovanje, već on treba da se iskoristi kao inspiracija za još veći rad. Ne da nas zaustavi, već da se vratimo još jači,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Pohvalivši ponovo kampanju kosovske diplomatije, on se još jednom osvrnuo na srpsku kontra-kampanju.

„Rasistička kampanja Srbije je nestabilna, neće dozvoliti da na jednoj strani igraju evropsku utakmicu, a na drugoj da stvaraju prepreke,“ dodao je Čolaku, istakavši:

„Zapamtite nastavljamo hladne glave i sa posvećenošću. Još jednom pohvaljujem pozitivan primeran pristup koji su imali svi koji su podržali Kosovo u UNESCO – san koji će definitivno postati stvarnost.“



Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Šefovi UNMIK-a: Kosovo u UNESCO zbog mira između Srbije i Kosova;

Mekenzi: Kosovo u UNESCO uvreda za UNESCO i UN

09.11.2015, 0:18|Izvor: KoSSev|

Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao „nezavisne činioce“ koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO „ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu“ i da može da doprinese daljoj „normalizaciji odnosa i dugoročnom miru“ između „Kosova i Srbije“ i „stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja“. Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila „uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije“. Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom „Zaustavite ludilo“ sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.

Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – „UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla,“ nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon „najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti“, a da je njihov cilj bio da „zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir.“

Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO

„Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa,“ rekao je Mekenzi.

„Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije,“ zaključio je on.

„Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo,“ navode oni u svojem pismu.

Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su „tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni“, te dodaju da je Kosovo napravilo, „korak po korak“, „ogroman napredak“, uspostavljajući „opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica“.

Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez „izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice“.

„U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu,“ navode oni takođe u svom pismu.

„UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe,“ zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.

Čolaku o lobiranju za članstvo u UNESCO: Kosovo je u svakom slučaju pobedilo

09.11. 2015, 0:01| Izvor: KoSSev|

Kosovo je „deo nagrade“ dobilo tokom kampanje „svetske klase“ lobiranja za članstvo u UNESCO, koju je „briljantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova“, predstavivši pozitivnu sliku o sebi. Kosovu je iskustvo lobiranja „dobro poslužilo da podigne svest o preprekama“, a „najveća je, bez sumnje, politika Srbije i njenih pristalica“. „Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju“, koja je „najbolje pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas“. Srbija je „mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje od bilo kakvih sredstava, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija.“ „Srbija sa jedne strane hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge strane sužava sebi put preprekama,“ – ovako je kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku, komentarisao kampanju za članstvo Kosova u UNESCO, ali i srpsku kontra-kampanju koja se posebno zahuktala u poslednjim danima pred odluku o kosovskom članstvu. On je u autorskom tekstu, koji je tokom vikenda preneo portal Koha, naveo i šta je Kosovo dobilo lobiranjem za članstvo. Čolaku veruje da će odgovor Generalne konferencije UNESCO-a za Kosovo biti „da“. U nastavku pročitajte njegov tekst u celosti.

Diplomatska kampanja Republike Kosovo za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dobiće važan odgovor u ponedeljak.

58. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Donji Ratis near Decani

Verujem da će ovaj odgovor biti veliko DA, kao što je 21. oktobra Generalnoj konferenciji ove organizacije gde će se glasati za članstvo naše zemlje jasno preporučio Izvršni odbor. Nedavno je, kada smo uspeli da sprečimo zahtev Srbije da odloži glasanje za kasnije – postignuta mala pobeda.

Međutim, to ne znači da će to biti lako glasanje. Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!). Podsetimo, obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa najmoćnijim zemljama demokratskog sveta, sa druge strane je Srbija koja uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine itd. Naravno, ishod će zavisiti od drugih proračuna, niza razloga kojim se sada nećemo baviti u ovom kratkom pisanju.

Ali, danas se neću zadržavati mnogo na krajnji rezultat ove epizode naše posvećenosti članstvu. Izabrao sam da pišem sada kada nije poznat rezultat, jer mislim da je ovaj proces već doneo neke važne rezultate koji ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Nakon glasanja biće teško da se mirno govori o ovome, jer će fokus biti na rezultatima i brojevima. Spektar boja i nijansi će se svesti na crno i belo – bar za nekoliko dana. Neće nedostajati hvale, kritika i predloga (kasnih) šta je to moglo da bude bolje kako bi se osiguralo najviše glasova – i to će biti rečeno bez obzira na ishod.

42. ST PARASCEVA'S CHURCH, in the village of Zaskok, near Urosevac

Da se vratimo na ono što želim da istaknem: Tokom našeg putovanja prema ovoj stanici već smo dobili deo nagrade. Tokom kampanje lobiranja, koju je brilijantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, naša zemlja je predstavila pozitivnu sliku i dobila dodatno samopouzdanje u potrazi za svojim uključivanjem i međunarodnim predstavljanjem. Tokom ovog perioda Kosovo je dobilo podršku koja je doprinela našem posvećenom radu. A ovo iskustvo nas čini još spremnijim za druge i slične koji će tek doći. Ovo iskustvo nam je dobro poslužilo da se podigne svest o preprekama pred nama, a najveća je, bez sumnje u tom pogledu, politika Srbije i njenih pristalica. Delimično su zaustavljeni ovim:

(1) Kosovo je vodilo kampanju zasnovanu na pozitivnim argumentima, pokazavši ozbiljan i zreo pristup. Ova kampanja za članstvo je u velikoj meri uticala na način na koji se naša zemlja percipira. Objasnio sam svakome ko je voljan da sluša da je izvor inspiracije da učestvujemo u ovoj organizaciji taj da ojačamo našu posvećenost obrazovanju, kulturi i zaštiti svih kulturnih nasleđa. Ona je, takođe, naglasila da je naš cilj u potpunosti u skladu sa misijom organizacije – promocija moralne i intelektualne solidarnosti među narodima, saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Prezentovanje onoga što je postignuto modernim pristupom, pozitivnim, profesionalnim, hladne glave – obeležje je i merilo ozbiljne države.11. ST NICHOLAS' CHURCH, in Slovinje near Lipljan

(2) Nakon ove kampanje, Kosovo ima više prijatelja. Pokušaji da koordinišemo i prikupimo glasove uticali su na povećanje angažovanja i naše prisustvo na globalnom nivou. Naravno, Kosovo blisko sarađuje sa svojim partnerima, čija privrženost ima presudnu ulogu u ovom procesu, ali ova kampanja je i podigla diplomatsku aktivnost i razmenu sa mnogim zemljama širom sveta i to nam je pomoglo da ojačamo stare mostove i gradimo nove.3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

3) Kampanja u javnosti je privukla na kosovsku stranu i druge zainteresovane strane, kao i one iz vaninstitucionalnih oblasti – iz umetnosti, kulture i akademske zajednice. Među primerima je pismo koje je poslalo deset svetski priznatih profesora iz nekih od najpopularnijih akademskih institucija širom sveta kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, itd. Dalje, deo javne diplomatije je uspešno uključilo mnoge građane, ali i pojedince iz dijaspore širom sveta. Dovoljno je potražiti #KosovoinUNESCO na društvenim mrežama gde se vidi fantastična podrška Kosovu.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

4) Možda je od većeg značaja za ovu kampanju sticanje iskustva koje će se koristiti, ne samo za članstvo, već i za mnoge druge stvari koje će uslediti. Nije da Kosovo nema iskustvo, mogućnosti i kapacitet u međunarodnom lobiranju za svoje interese, već se sada radi u drugim kontekstima (posle Sporazuma o regionalnom predstavljanju i unapređenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa) i sada se za dobijanje članstva u međunarodnim organizacijama i forumima traži podrška na globalnom nivou.

Albanian terrorism against UNESCO cultural object!

5) Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju, i zato ostaje glavna prepreka za ulazak Kosova u međunarodnu zajednicu (da bude jasno, postoje i druge zemlje koje ne podržavaju ulazak Kosova uprkos stavu Srbije). Jedna evropska Srbija i dobrosusedski odnosi su u interesu Kosova. Ali, to je nešto što će biti postignuto u budućnosti. Kampanja vođena od strane srpskih institucija najbolje je pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas. Takvo ponašanje i pristup su uvidele i zemlje EU – gde Srbija traži članstvo. Srbija, sa jedne strane, hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge – sužava sebi put preprekama.

13. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Petric near Pec

Dakle, možemo pohvaliti kampanju i tim koji ju je radio svom svojom energijom, koji je kucao na sva vrata da bi Kosovo dobilo članstvo u UNESCO. Ja želim da se to desi u ponedeljak i jedna stvar je sigurna, a to je da je Kosovo u svakom slučaju pobedilo.

Nezadovoljni mupovci posle protesta u Kosovskoj Mitrovici kreću za Beograd: Sastanak sa Đurićem i Stefanovićem

09.11.2015, 11:30|Izvor: KoSSev|

Nakon upravo održanog protesta u Kosovskoj Mitrovici, pod sloganom „Dosta smo čekali“, četvoročlana delegacija pripadnika MUP-a Srbije sa Kosova i Metohije, koji već pola godine, kroz više protesta, pokušavaju da reše svoj, kako tvrde, nezakonito zaključen radno-pravni odnos, upravo kreće za Beograd. Oni će danas u 17 časova voditi razgovore sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem. Policajci kažu da su vođeni razgovori sa Kancelarijom za KiM da se protest odloži, a da se „zauzvrat dobije razgovor u Beogradu“, međutim, policajci su istakli da na to nisu pristali, zahtevajući da se današnji protest ipak održi, ali da se danas vode razgovori i u Beogradu.

„Upravo čekamo vozilo i polazimo za Beograd. Završen je ovaj deo protesta upravo. Ljudi ovde ostaju do daljnjeg,“ rekao je Šekularac u izjavi za KoSSev, dodavši:

„Mi smo se obratili kratko ljudima, objasnili šta je i kako je, ljudi, ponavljam, ostaju tu, mi odlazimo gore.“

Šekularac je naveo da bivši pripadnici MUP-a Srbije imaju dva osnovna zahteva. 

Prvi zahtev je donošenje zakonskog akta kojim će biti regulisan radno pravni status ovih pripradnika MUP-a, s tim da doneti akt bude u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije. Drugi zahtev je da se radnicima koji ne žele da idu u penziju, omogući povratak u MUP Srbije, uz raspoređivanje na radna mesta po gradovima u centralnoj Srbiji.

Policajci su još jednom istakli da su nezadovoljni radnom grupom, formiranom upravo u Beogradu pre šest meseci, uz podršku srpskog premijera Aleksandra Vučića. Istakli su da ni posle šest meseci, „nikakvu povratnu informaciju“ nisu dobili od ove radne grupe ni nakon poslednjeg protesta u Kosovskoj Mitrovici, koji je bio 21. septembrakada su najavili, a u jeku tadašnje najave da će srpski premijer posetiti Kosovo i Metohiju, da će ga dočekati „aplauzom ili protestima“.

Ukoliko zahtevi ovih bivših državnih službenika ne budu ispunjeni ovoga puta, „protest će preći u štrajk glađu“, a do ispunjenja njihovih zahteva. I ovoga puta policajci su o protestu obavestili srpskog predsednika vlade i predsednika Republike.

Oko 800 radnika MUP-a Srbije sa KiM-a zahteva da njihov radni status bude regulisan u skladu za važećim zakonima Republike Srbije. Oko 1.200 policajca i radnika MUP-a na Kosovu i Metohiji penzionisano je 2013. godine, nakon potpisivanja prvog briselsog sporazuma kada je Vlada Srbije donela zaključak da se ukinu radna mesta policajcima sa Kosova i Metohije i da se oni u skladu sa posebnom uredbom penizionišu.


Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

15.10.2015 |08:00 -23:55- Vučić i Đurić – Apisi 21.veka za budućnost Srba na KiM!


Znamo od prvog dana kad ste nas IZDALI, i od onog dana kad ste počeli da se borite protiv branitelja Srbije NA KiM… Eto čisto da stoji ta potvrda, u vezi vaših konačnih rezultata rada za Šiptare, zajedno sa VAŠIM NAPREDNIM stručnjacima bez škole ili sa pumpe, ulice, švercerskog klana…

Poglavlje 35 (DOKUMENT): Šta EU očekuje od Srbije za Kosovo a kako to Srbija komentariše!

15.10. 2015, 0:11

„Sveobuhvatna normalizacija“ odnosa sa Kosovom, „rešavanje problema menadžmenta“ hidrosistema Gazivode imenovanog od strane Srbije, prestanak finansiranja i podrške „srpskim strukturama“ (privremenim organima i opštinskim službenicima) na Kosovu, puno poštovanje zakona Kosova na Severu – posebno u pogledu javnih nabavki i opštinskih statuta (upotreba pečata i obeležja u skladu sa zakonima Kosova), transparentnost finansiranja Zajednice srpskih opština, implementacija sporazuma o registarskim tablicama na Severu Kosova za stanovnike Kosova i prihvatanje vidljivih obeležja prilikom zvanične korespondencije (pečati, simboli i zaglavlja pisama) – samo su neke od 35 tačaka – zahteva koje je pred Srbiju postavila Evropska unija u okviru poglavlja 35 – navodi se u Analizi „prelaznih merila“ predloženih u Nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 35, u koju je KoSSev imao uvid. U istom dokumentu se navodi da se od Srbije traži i blokiranje svih alternativnih putnih pravaca i prelaza, usvajanje posebne zakonske regulative u vezi sa Zakonom o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u RS, ali i rešavanje pitanja izmeštenih carinskih ispostava sa prostora Kosova i prestanak izdavanja carinske dokumentacije sa pečatima izmeštenih carinarnica. Beograd, sa druge strane, u ovoj analizi, u sekcijama pod nazivom „komentar“ ističe da je „utisak da primedbe srpske strane na prethodni nacrt izveštaja o skriningu od 18. septembra nisu ozbiljno razmatrane, niti uvažene,“ da pitanje menadžmenta Gazivoda „nije samo pitanje upravljanja hidro-sistemom, jer ono otvara pitanje imovine, vodosnabdevanja i proizvodnje električne energije,“ da je nemoguće raspuštanje privremenih organa pre formiranja ZSO u njenom punom kapacitetu, da je pitanje potpunog poštovanja kosovskih zakona na Severu moguće u potpunosti ispuniti tek u trenutku kada ZSO bude formirana, ili neposredno nakon toga, ali i da je nemoguće ispuniti zahtev o registarskim tablicama na Severu „u kratkom vremenskom periodu,“ jer bi „otpor stanovništva“ bio takav da bi to „dovelo do destabilizacije bezbednosne situacije na Severu KiM-a“. U nastavku objavljujemo integralnu verziju dokumenta sa komentarima iz Beograda.

Analiza prelaznih merila predloženih u Nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 35

„Evropska spoljna politička služba (European External Action Service, EEAS) je 30. septembra 2015. godine državama članicama EU dostavila dokumente koji se odnose na predstojeću raspravu o prelaznim merilima za poglavlje 35 u komitetu za proširenje (CoELA), čime je zvanično započeta procedura za usvajanje dokumenata koji se tiču otvaranja pregovaračkih poglavlja 35 (izveštaja o skrining-u i nacrta zajedničke pregovaračke pozicije).

Finalni nacrt izveštaja EEAS za pregovaračko poglavlje 35 ne sadrži delove koji se odnose na opis usklađenosti sadržaja sa evropskim komunitarnim pravom.

Izveštaj ne sadrži ni standardne delove koji se odnose na ‘Country Alingment and Implementation capacity’ i ‘Assesment of the Degree of the Alingment and Implementation capacity’.

Umesto toga, drugi deo izveštaja se odnosi na Napredak i procenu normalizacije odnosa sa Kosovom (Country process and assesment in the normalization of relations with Kosovo) sa preporukama za definisanje merila.

U izveštaju su nabrojane preporuke za definisanje tzv. ‘prvog seta’ prelaznih merila (A first set of interim benchmarks), a dodat je i treći deo koji se odnosi na zaključak i preporuke (Conclusions and recommendations) za otvaranje poglavlja 35 bez početnih merila.

S tim u vezi, u nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije (Draft Common Position – DCP) predloženo je 35 posrednih merila i jedno opšte načelno merilo, što ukupno iznosi 36 merila (u sklopu prvog seta prelaznih merila), sa mogućnošću dodavanja novih prelaznih merila u zadatom izveštajnom periodu (dva puta godišnje).

Utisak je da primedbe srpske strane na prethodni nacrt izveštaja o skrining-u od 18. septembra nisu ozbiljno razmatrane, niti uvažane.

Prelazna merila (Interim benchmarks)

Izbori (dva merila) – ocenjeno kao visoko zadovoljavajuće i funkcionalno.

(1) – Prestanak finansiranja i podrške srpskim strukturama (npr. privremeni organi i opštinski službenici) u cilju konsolidovanja opštinskih administracija u skladu sa kosovskim zakonodavstvom.

KomentarRaspuštanjem privremenih organa (opština koje funkcionišu u srpskom sistemu) bez posla bi ostalo oko 5.000 ljudi, što znači da bi potencijalno bila ugrožena egzistencija oko 20.000 ljudi. Takođe, ovo bi dovelo i do dodatnog urušavanja autoriteta države kod lokalnog stanovništva i do umanjenja kapaciteta Republike Srbije da deluje u srpskim sredinama na KiM-u. Imajući to vidu, ovo merilo nije moguće sprovesti pre formiranja ZSO u njenom punom kapacitetu, jer tek tada će biti stvoreni preduslovi za integraciju bar vitalnijeg dela postojeće strukture lokalnih samouprava u strukture ZSO, odnosno u njene kancelarije u svim srpskim sredinama.

(2) Puno poštovanje zakona i propisa Kosova u opštinama na severu Kosova, posebno u pogledu javnih nabavki i preostalih otvorenih pitanja vezanih za opštinske statute (npr. upotreba pečata i obeležja u skladu sa zakonima Kosova).

Komentar: Ovo merilo je delom moguće ispuniti uporedo sa formiranjem ZSO (usaglašavanje opštinskih statuta), mada je potpunu ispunjenost navedenih zahteva moguće dostići tek u trenutku kada ZSO bude formirana, ili neposredno nakon toga. Otpor lokalnog stanovništva i kontinuirano nepoštovanje dogovorenog od strane Prištine, čine realizaciju navedenih zahteva nesvrsishodnim pre trenutka formiranja ZSO.

Zajednica srpskih opština (dva merila) – nije data ocena implementacije, napomenuto da budući statut ZSO tek treba da se usaglasi na visokom političkom nivou.

(3) Doprinos nastavku procesa (pisanje Statuta) u skladu sa dogovorenim rokovima i sa zakonima tzv. Kosova, Prvim sporazumom i Principima od 25. avgusta.

Komentar: Usvajanje Statuta ZSO je ključno pitanje u nastavku dijaloga sa Prištinom. Predviđeni rok za njegovo usvajanje (4 meseca od dogovora o Principima postignutog 25. avgusta), po svemu sudeći, neće biti ispoštovan, jer Priština odlaže usvajanje dogovorene uredbe Vlade i početak procedure pred Ustavnim Sudom. Šta više, Priština ovih dana pokušava jednostranim tumačenjima dogovorenog da odloži i početak izrade Statuta ZSO do konačne odluke ustavnog suda o Principima usvojenim u Briselu.

Imajući to u vidu, predviđeni rok od četiri meseca (25. decembar) biće teško ispoštovati u uslovima očigledne opstrukcije od strane Prištine, osim u slučaju značajnih koncesija srpske strane u pogledu suštinskih odredba Statuta.

(4) Transparentnost finansiranja ZSO od strane Republike Srbije.

Komentar: Iako je Principima usvojenim 25. avgusta Srbiji priznato pravo na direktno i neograničeno finansiranje ZSO, realno je očekivati da će biti pokušaja tokom izrade Statuta ZSO da se ovo pravilo što više redukuje, i da se na taj način RS i njen uticaj dodatno potisne sa teritorije KiM-a. Ovo merilo će verovatno vremenom biti šire tumačeno kao problem finansiranja institucija koje funkcionišu u sistemu RS, tako da je ono u perspektivi vezano i za pitanje eventualne integracije opština koje funkcionišu u srpskom sistemu u buduće strukture ZSO. Bez toga verovatno neće biti moguće postići punu transparentnost finansiranja na način kako je tumače najuticajnije članice EU i Priština. Ako se zadrži samo uže tumačenje kojim se tretira samo transparentno finansiranje ZSO, onda to ne bi trebalo da predstavlja problem osim u segmentu prilagođavanja unutrašnje zakonske regulative i planiranja budžeta RS.

Policija (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP RS koji su integrisani u strukture KPS-a.

Komentar: Primedba Srbije da integracija pripadnika MUP nije okončana na dogovoren način, odnosno da još uvek ima pripadnika MUP koje Priština odbija da integriše, nije uzeta u obzir. Ovako formulisano merilo nije obaveza koju je Srbija preuzela bilo kojim sporazumom. Takođe, za takvo postupanje ne postoji osnov u važećim zakonima i propisima RS. Štaviše, institucije RS ni ne mogu da vrše direktnu korespondenciju sa MUP Kosovom, a kamoli da mu podnose izveštaje.

Pravosuđe (4 merila) – ocenjeno kao funkcionalno sa potrebom daljeg unapređenja:

(6) Konstruktivno angažovanje Srbije na postizanju dogovora o sedištu zgrade suda i administrativnom osoblju.

Komentar – Ovo merilo je moguće ispuniti u relativno kratkom roku kada je u pitanju zgrada suda. Kada je u pitanju dogovor o administrativnom osoblju, tu je veliki problem nemogućnost dogovora o sekretaru suda, jer je to ključna pozicija za funkcionisanje institucije.

(7) Potvrđivanje prestanka dužnosti srpskih sudija i tužilaca koji su integrisani u pravosudne institucije na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti sa završetkom integracije sudije i tužilaca u Kosovski sistem.

(8) Usvajanje posebne zakonske regulative vezano za Zakon o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u RS.

Komentar: Ovo merilo je nemoguće ispuniti u skladu sa važećim Ustavom i zakonima.

(9) Podnošenje kvartalnih izveštaja kosovskom savetu sudije i tužilaca o isplatama penzija penzionisanim sudijama i tužiocima koji su integrisani u pravosudne institucije na Kosovu.

Komentar: Ovako formulisano merilo nije obaveza koju je Srbija preuzela bilo kojim sporazumom, takođe, za takvo postupanje ne postoji osnov u važećim zakonima i propisima u RS. Štaviše, institucije RS ni ne mogu da vrše direktnu korespondenciju sa tzv. kosovskim savetom sudija i tužilaca, a kamoli da mu podnose izveštaje.

Civilna zaštita (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(10) Usvajanje odgovarajuće zakonske regulative za prekid finansiranja plata i finansijskih sredstava za civilnu zaštitu na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti uporedo sa završetkom integracije pripadnika civilne zaštite u Kosovske institucije.

Dogovor o oficirima za vezu (4 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće i funkcionalno sa potrebom daljeg unapređenja:

(11) Dosledno poštovanje odredbi o posetama zvaničnika.

Komentar: Sa srpske strane ne postoji problem da se poštuje dogovoreni režim poseta, međutim, trenutno su u toku nastojanja Prištine da se unošenjem novih elemenata u postojeći režim poseta zapravo ograniči mogućnost delovanja Direktoru Kancelarije za KiM i da se ovo svede isključivo na promovisanje rešenja postignutih u briselskom dijalogu. Na osnovu poslednjih razgovora na tehničkom nivou, stiče se utisak da Priština uživa podršku EEAC po ovom pitanju.

(12) Podrška funkcionisanju srpskog oficira za vezu Beograda (na primer – plaćanje troškova zakupa za kancelariju u Prištini).

Komentar: Ovo merilo je moguće relativno lako ispuniti. Procenjeni dug za zakup prostorija koje koristi oficir za vezu u zgradi EU u Prištini je oko 23.000 evra. Trebalo bi ipak imati u vidu da je ta zgrada uzurpirana imovina PIO fonda Republike Srbije.

(13) Prihvatanje vidljivih obeležja, čiji izgled još uvek nije dogovoren, prilikom zvanične korespondencije (pečati, simboli i zaglavlja pisama).

Komentar: Ispunjavanje ovog merila može biti problematično, jer je namera Prištine da na pečatu i memorandumu stoje oznake tzv. Republike Kosovo, a naše institucije dokumenta sa takvim obeležjima ne bi mogla u skladu sa važećim propisima da prihvate.

(14) Obezbeđivanje bezbednosne podrške, kao i pristupa predstavnicima srpske administracije srpskog oficira za vezu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, mada se u narednom periodu mogu očekivati zahtevi Prištine da njihov oficir za vezu bude zvanično primljen od strane Vlade i predsednika Republike Srbije, kako bi se percepcija njegove pozicije simbolično jačala, i u perspektivi izjednačavala sa pozicijom ambasadora međunarodno-priznatih država. Na osnovu poslednjih razgovora na tehničkom nivou, stiče se utisak da ova inicijativa Prištine uživa podršku službenika EEAC.

(15) Podrška procesu normalizacije između KOSST i EMS, uključujući KOSTT koji bi se odnosio na celu teritoriju Kosova, kao i podrška članstvu KOSTT u ENTSO-e.

Komentar: Ovo merilo je preuzeta obaveza Republike Srbije na osnovu prihvaćenog dogovora.

(16) Formiranje kompanije za snabdevanje električnom energijom pod imenom „Elektro Sever“ i ispunjavanje uslova propisanih kosovskim zakonodavstvom i regulatornim okvirom za dobijanje licence za snabdevanje električnom energijom.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u relativnom kratkom vremenskom periodu, uprkos trenutnoj opstrukciji Prištine. Najveći problem u vezi sa funkcionisanjem novih energetskih kompanija će svakako biti uspostavljane sistema naplate električne energije potrošačima. Nemogućnost da se naplati utrošena električna energija u roku od dva meseca bi dovela do bankrota i stečaja novouspostavljenih kompanija.

(17) Doprinos postizanju komercijalnog sporazuma između novoosnovane kompanije „Elektro Sever“  i postojeće distributivne kompanije o pružanju distributivnih usluga.

Komentar: Razgovori sa KEDS-om o komercijalnoj saradnji još uvek nisu ni započeti i nejasno je u kom pravcu će se razvijati. KEDS je u vlasništvu turskih kompanija i trenutno u skladu sa kosovskim propisima ima pravo monopola na teritoriji Kosova i Metohije. KEDS u ovom trenutku ne vrši distribuciju električne energije na Severu Kosova.

(18) Rešavanje problema menadžmenta imenovanog od strane Republike Srbije za upravljanje hidro-sistemom „Gazivode“:

Komentar: Ovo merilo uvodi veoma snažno pitanje Gazivoda u dijalog bez prethodne saglasnosti obe strane. Pitanje Gazivoda nije samo pitanje upravljanje hidro-sistemom, jer ono otvara pitanje imovine, vodosnabdevanja i proizvodnje električne energije.

Sporazum o telekomunikacijama (4 merila) – ocenjeno kao umereno konstruktivno angažovanje Srbije.

(19) Formiranje kompanije MTS po važećim zakonima i pravnim regulativama Kosova, koja će imati trajnu licencu za rad u fiksnoj telefoniji.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u relativnom kratkom vremenskom periodu.

(20) Poštovanje odluka iz Akcionog plana vezano za alokaciju transfernog pozivnog broja za Kosovo i istovremenu registraciju srpske kompanije koja će imati privremenu dozvolu za pružanje mobilnih usluga  na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti ukoliko se obe strane budu držale odredbi Akcionog plana.

(21) Podrška Srbije saradnji telekomunikacionih regulatornih tela.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti.

(22) Saglasnost Srbije da ITU dodeli trocifreni broj za Kosovo, kao i na tekst odluke koja će biti objavljena u službenom biltenu ITU.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u slučaju da su svi prethodni koraci ispunjeni u skladu sa Akcionim planom.

Carina (2 merila)- ocenjena kao zadovoljavajuća.

(23) Rešavanje pitanja izmeštenih carinskih ispostava sa prostora Kosova.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti. To je stvar političke odluke sa simboličkim značenjem, za čije sprovođenje bi bila i neophodna i promena važećih propisa.

(24) Prestanak izdavanja carinske dokumentacije sa pečatima izmeštenih carinarnica u suprotnosti sa obavezama preuzetim dogovorom od 17. januara 2013. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti. To je stvar političke odluke sa simboličkim značenjem, za čije sprovođenje bi bila i neophodna i promena važećih propisa.

Integrisano upravljanje administrativnim prelazima (3 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(25) Završetak uspostavljanja dogovorenih zajedničkih tačaka prelaza.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti.

(26) Procesuiranje zahteva za pružanje uzajamne pravne pomoći.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti i nedavno su od strane Ministarstva pravde otkrivene preporuke za sprovođenje.

(27) Unapređivanje kontrole i blokiranje svih alternativnih putnih pravaca i prelaza, kako bi se osiguralo da svi putnici i roba koji ulaze, ili izlaze sa Kosova prelaze samo na zvaničnim tačkama prelaza.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, iako je teško naći uporište u pozitivnim propisima.

Sloboda kretanja (2 merila) – ocenjeno kao funkcionalno.

(28) Omogućavanje ulaska državljana trećih država sa Kosova i Srbije.

Komentar: Ovo merilo je formulisano na neprihvatljiv i statusno pristrasan način, jer izraz „državljani trećih država“ implicira da je Kosovo država.

(29) Implementacija sporazuma o registarskim tablicama na severu Kosova za stanovnike Kosova.

Komentar: Ovo merilo nije moguće ispuniti u kratkom vremenskom periodu. Otpor stanovništva sprovođenju ovakve mere bi bio takav da bismo verovatno bili suočeni sa destabilizacijom bezbednosne situacije na severu KiM. U kombinaciji sa početkom naplate struje, ovakva mera bi imala za posledicu potpuno urušavanje autoriteta države i njene sposobnosti da sprovodi politiku Vlade Republike Srbije na KiM. Trebalo bi pokušati sa odlaganjem razgovora o ovoj temi bar dok se ne steknu uslovi za otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj i dok dogovor o mostu ne zaživi bar godinu dana. Pretpostavka je da bi tada ovo pitanje moglo postepeno da izgubi relevantnost.

Sloboda kretanje/most u Kosovskoj Mitrovici (2 merila) – ocenjeno da zahteva dodatne napore ka postizanju suštinskog pomaka:

(30) Javna podrška u sprovođenju dogovora od 25. avgusta 2015. godine, posebno predviđenih rokova kako bi most na Ibru bio otvoren za sav saobraćaj do leta, najkasnije do kraja juna 2016. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, ukoliko Priština prethodno ispuni preuzetu obavezu da do 10. oktobra omogući usvajanje Memoranduma o katastarskim razgraničenjima Severne i Južne Mitrovice u naselju Brđani.

(31) Poštovanje rokova naznačenih u Sporazumu od 25. avgusta 2015. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, ukoliko i Priština bude poštovala preuzete obaveze i rokove predviđene dogovorom od 25. avgusta 2015. godine.

Regionalna saradnja (2 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće:

(32) Omogućavanje učešće Prištine u preostalim regionalnim inicijativama.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, s tim što je neophodno svaki zahtev zasebno razmotriti, uzimajući u obzir potrebu da Kosovo bude asimetrično predstavljeno u odnosu na suverene države.

(33) Podrška uključivanju predstavnika Kosova u upravljačka tela i administrativne organe regionalnih organizacija.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u slučajevima gde članstvo i mesta u upravljačkim telima i administraciji nisu rezervisani isključivo na države.

Matične knjige (bez merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

Katastar (bez merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

Komentar: Niti jedna odredba Sporazuma o katastru se ne primenjuje. Jedina aktivnost po ovom Sporazumu je kopiranje katastarskih podataka za teritoriju KiM koje sprovodi Republički geodetski zavod (RGZ) po projektu EU. Priština i EU nisu ispunile ništa od preuzetih obaveza i srpska strana je bila prinuđena da pokrene pitanje sprovođenja ovog sporazuma tokom poslednje runde tehničkog dijaloga. Sva tela i mehanizmi koji su trebalo da budu ispunjeni po sporazumu u saradnji Beograda, Prištine i EU, ostalo je do danas mrtvo slovo na papiru. To se pre svega odnosi na Tehničku agenciju i tripartitnu komisiju, koje su predviđene sporazumom, a čiju ulogu Priština sada pokušava jednostrano da zameni osnivanjem sopstvene Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine.

Priznavanje univerzitetskih diploma (1 merilo) – ocenjeno da nije dalo očekivan rezultat:

(34) Konstruktivno angažovanje na uspostavljanju doslednih procedura u cilju implementacije sporazuma iz 2011. godine.

Komentar: Ovo merilo moguće je ispuniti i razgovori po ovom pitanju su već u toku. Problem koji bi mogao da onemogući postizanje dogovora bilo bi odbijanje Prištine da prihvati činjenicu da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici funkcioniše u sistemu Republike Srbije.

Saradnja sa EULEX-om (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće, ali sa potrebom unapređenja daljeg odnosa saradnje:

(35) Pružanje podrške u javnosti sprovođenju sudskih procesa koje vodi EULEX, uključujući postupke koje vodi Specijalno veće i tužilaštvo EULEX-a.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti samo na bazi procene postupanja EULEX-a svakom pojedinačnom procesu.

Budući sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa (1 merilo opšteg karaktera).

(+1) Srbija treba da ostane posvećena dijalogu u drugim oblastima, omogućavajući dalju normalizaciju u dobroj meri i postepeno težeći sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u skladu sa pregovaračkim okvirom.“

Krađa u manastiru Sokolica na dan slave

Nepoznata osoba ukrala je, na dan slave manastira Sokolica, ogrlicu sa mramorne statue Presvete Bogorodice iz 14. veka koja na njoj stoji 10 godina.Manastir Sokolica

Kako se navodi u saopštenju iz tog manastira, krađa se dogodila juče, u kasnim popodnevnim časovima, kada je nepoznata osoba iskoristila trenutno odsustvo sestara i vernika zbog slave.

Ovakvo svetogrđe se vekovima nije desilo u sokoličkom manastiru, navodi se u saopštenju i dodaje da je ukradena ogrlica molitveni dar žene iz inostranstva koja je tražila i dobila porod.

„Predlažemo počiniocu svetogrđa da ogrlicu časno vrati, da se pokaje i ispovedi. Manastir garantuje da će njegovo ime ostati u tajnosti“, dodaje se u saopštenju.

Manastir Sokolica je ženski manastir koji se nalazi na padinama brda Sokolice, u ataru sela Boljetina, u blizini Zvečana.

Đurić sutra u Pomoravlju

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić posetiće sutra Kosovsko Pomoravlje i tom prilikom obići Kosovsku Kamenicu.Marko Đurić 

Kako je saopšteno iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đurić će svoju posetu početi obilaskom Osnovne škole „Desanka Maksimović“.

“Ova škola redak je primer srpske obrazovne institucije na KiM koja je uspela da se održi u gradu sa većinskim albanskim stanovništvom, a interesantno je da deli dvorište sa albanskom osnovnom školom”, kažu iz Kancelarije.

U istoj zgradi smeštene su i srednje škole, Gimnazija i Tehnička škola.

Nakon toga, Đurić će posetiti predškolsku ustanovu “Pčelica Maja” i crkvu Svetog Nikole u čijoj će porti razgovarati sa meštanima.

Predviđen je i sastanak sa političkim predstavnicima Srba iz Kosovskog Pomoravlja. Sastanku će, pored predstavnika Kancelarije za KiM, prisustvovati tri srpska člana vlade Kosova, načelnik okruga i predsednici privremenih organa i opština u Kosovskom Pomoravlju.

Kosovska policija uhapsila pljačkaše manastirskog blaga iz Banjske

15.10. 2015, 23:36 Izvor: KoSSev

Foto: Novosti (arhiva)

Kosovska policija je danas, posle dužeg operativnog rada, uhapsila dva lica zbog krađe skoro pola kilograma zlatnog nakita sa čudotvorne ikone Majke Božje iz manastira Banjska, dok je treće lice identifikovano i za njim se traga. Zlatni nakit, među kojima i komadi stari preko 120 godina, koji su vernici ostavljali na ovu ikonu u znak zahvalnosti i molitve, nije još uvek pronađen. Nakit je nestao u proteklim mesecima. Zbog radova koji su u toku u ovom manastiru, ikone su sklonjene u pripratu crkve, među kojima je bila i ikona Majke Božije.

„Nakon dužeg operativnog rada i prikupljenih informacija, pripadnici Regionalne direkcije policije –Mitrovica Sever danas su uhapsili dva lica koja su priznala izvršenje ovog krivičnog, takođe identifikovano je i treće osumnjičeno lice. Operativni rad sa licima je još uvek u toku, uz stalnu konsultaciju sa nadležnim tužilaštvom,“ potvrdio je za KoSSev šef regionalne operative Kosovske policije za sever, Željko Bojić.

U cilju dalje istarage, Bojić u ovoj fazi istrage nije mogao da saopšti tačno vreme kada je krađa nastala.

Reč je o neprocenjivoj vrednosti nakita, jer su neki komadi stariji oko 120 godina, težina je 475 gr zlata, a njihova vrednost je oko 16.000 evra dodao je Bojić.

Čudotvorna ikona, inače replika Majke Božije – Kazanske, donešena je sa Svete Gore u Prizren, odakle je, posle martovskog pogroma 2004., sklonjena u Studenicu, da bi potom, ubrzo bila donešena u manastir Banjska. Narod veruje da ima isceliteljske moći.

“Kamenovanje crkve za svaku osudu”

Srpski predstavnici u Vladi Kosova osudili su danas kamenovanje kapije crkve Uspenja presvete Bogorodice u Orahovcu.Crkva Uspenja presvete Bogorodice u Orahovcu 

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović, ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić i administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić istakli su u zajedničkom saopštenju da ovakvi i slični incidenti nanose ogromnu štetu ne samo srpskoj Pravoslavnoj crkvi, nego i svim Srbima na Kosovu.

„Napad na crkvu na dan velikog crkvenog praznika Pokrova Presvete Bogorodice je incident koji je nedopustiv. U želji da stvaramo bolje okruženje, bolji život i sigurniju, kvalitetniju i bolju budućnost moramo nedvosmisleno i sada, zaustaviti ovakve incidente”, navedeno je u saopštenju.

Oni dodaju da je potrebno odmah uhapsiti onekoji su počinili ovo delo nešto kako bi se ubuduće izbegli incidenti.

“Ne može se kreirati bolje sutra i ne mogu brinuti o svetinjama oni koji ih skrnave. Za mir i toleranciju je potrebno poštovanje tuđe vere, a iskreno verujemo da je takvih na Kosovu u velikoj većini”, ističu srpski predstavnici.

Najavljuju da će uložiti napore i “zakucati na vrata svih institucija, međunarodnih i domaćih da zaštite crkvu, srpsku kulturnu baštinu i sve one ljude koji žele bolji život i bolju budućnost”.

Nikolić: U slučaju priznanja Kosova izbio bi građanski rat

Srbija želi da bude u Evropskoj uniji, to i ja želim, ali Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić delegaciji novinara iz Nemačke.

U jednočasovnom razgovoru sa nemačkim novinarima, Nikolić je ocenio „da smo veoma blizu toga da Evropa potpuno otvori svoje karte“ i ukazao da ne zna zašto je neko u Briselu izgubio živce, prenosi Fonet.

Izjava Tomislava Nikolića
„Mogli su da nas ovako još tretiraju kao da nas poštuju“, rekao je Nikolić, koji smatra da je „znak da nas ne poštuju previše“ to što je premijer Srbije na neformalnoj večeri u utorak u Briselu dočekan sa novim zahtevima i amandmanima o kojima ništa nije znao.

Nikolić je istakao da ne odustaje od ideje da Srbija bude član EU, kao i da, sve dok je to moguće, ona želi da učestvuje u razgovorima sa Prištinom i u Briselu sa EU, sve dok EU ne odustane od tih razgovora.

Unija može da odustane od razgovora tako što bi „ogoljeno“ rekla da treba priznati nezavisnost Kosova i Metohije, objasnio je Nikolić i konstatovao da „oni, međutim, izbegavaju da kažu da mi treba da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije“.

Nikolić smatra i da je Srbija sada, posle svih pohvala za reforme koje sprovodi ova vlada, vraćena mnogo godina unazad u odnosu sa EU.

„Da li je Srbija napravila neku grešku? Nije. Da li se dogodilo nešto novo? Nije. Mislim da je samo postala brutalno otvorena politika zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije“, ocenio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, možda će se nekada u Srbiji roditi političar koji će reći da treba priznati nezavisnost Kosova i Metohije i pobediti na izborima, ali danas to nije moguće.

Osvrćući se na razgovore sa Prištinom u Briselu, Nikolić je rekao da EU dostavlja okvir u kojem se razgovara i da je „ovaj novi okvir – okvir EU“.

„Otvoreno ću vam reći – nešto mi liči na ultimatum Austrougarske Srbiji“, ocenio je Nikolić i primetio da se nemački novinari „mršte“ na to poređenje, za koje ne bi voleo da se iskoristi u naslovima njihovih tekstova.

Nikolić je podsetio da je Austrougarska posle Sarajevskog atentata tražila da njeni policijski inspektori u Srbiji istražuju pozadinu, dok se danas od Srbije traži da podnosi izveštaje Prištini o radu policije i pravosuđa u Srbiji.

Smatra da bi, u slučaju da Srbija prizna nezavisnost Kosova, došlo da građanskog rata i da je u to ubeđen.

Nikolić je, pozivajući se na sudbinu nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića, podsetio da su građani bili presrećni kada je prestalo bombardovanje, ali da su ga posle kaznili na izborima jer je napustio Kosovo i Metohiju.

Ta veza Srba sa Kosovom i Metohijom je sudbonosna, napomenuo je Nikolić, koji je, povodom zahteva Kosova da postane član Uneska, ocenio da je „počela ofanziva za ponos srpskog naroda“.

Složio bih se da Albanci čuvaju ono što su Albanci gradili i da sa tom baštinom budu član Uneska, a da Srbi čuvaju ono što je srpska kulturna baština, rekao je Nikolić.

On je, pri tome, predočio da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija omogućava povratak jednog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovo.

Naši vekovi se vide u kamenu, „a ne znam u čemu se vide, gde vi nalazite tragove albanskog prisustva na Kosovu i Metohiji starije od 50 godina“, upitao je Nikolić i konstatovao da su i džamije nove.

Govoreći o migrantskoj krizi, on je istakao „najljudskiji odnos Srbije prema izbeglicama pokazan u Evropi“, ali je ukazao da je o humanosti lako govoriti sa strane.

Ljudska sebičnost se pokaže tek kada izbeglice dođu kod vas. Interesuje me kako će reagovati građani pojedinih evropskih zemalja kada, gledano u procentu prema broju stanovnika, budu imali toliko izbeglica koliko Srbija, rekao je Nikolić.

Upitan o odnosima sa Moskvom, Nikolić je rekao da Srbija ne mora da uvodi sankcije Rusiji i poručio da bi Unija „otvoreno trebalo da nam kaže ako nas zbog toga kažnjava“.

„Zvanični stav EU je da ovaj naš stav prema Rusiji još može da se toleriše i to je dobro“, naglasio je Nikolić.

Ističe da je Bosna i Hercegovina suverena država i da je Srbija njen dobar sused, ali je ocenio da ta država ne funkcioniše.

Za to nisu krive ni Srbija, ni Hrvatska, objasnio je Nikolić, koji smatra da je krivica na EU, koja vodi računa o toj državi.

Evropska unija svoje greške ne može da ispravlja tako što će nametati nova rešenja, BiH je država u kojoj narodi treba da se dogovaraju, poručio je Nikolić.

Ukazuje da je to nefunkcionisanje BiH osetio jednom kada je trebalo da članovi Predsedništva BiH borave u Beogradu, pa su dvojica odustala, kao i kada je pozvan da dođe u Sarajevo, ali je jedan član rekao da nije dobar trenutak.

„Ne znam kada će se sva trojica članova Predsedništva BiH složiti da me ponovo pozovu da dođem u Sarajevo, ali ću, naravno, odmah otići“, zaključio je Nikolić.

Drašković: Da kažu šta su posledice odbrane Kosova

Lider SPO Vuk Drašković naveo je da građanima mora biti predočeno i šta će sve biti ugroženo ako se odluči da se podigne kosovski zid prema EU i Zapad.

IZVOR: BETA ČETVRTAK, 15.10.2015. | 22:05

foto: Tanjug
foto: Tanjug

„Surovo bi, i ekonomski i demokratski, postradala cela Srbija. Žrtva haosa, beznađa i propadanja i države i naroda bili bi, takođe, i Srbi sa Kosova“, napisao je Drašković u autorskom tekstu za list „Danas“.

Prenoseći reči patrijarha srpskog Irineja da je „Srbija bez Kosova trup bez glave“, Drašković piše da to znači da je Srbija „mrtva, da je nema, već 15 godina“.

„Srbija je u mukama, i to velikim, ali je Srbija, i bez izgubljenog Kosova, živa, hoće i mora da živi. Da ojača, da se uspravi, da stekne moćne saveznike, da se odveže od mrtvih mitova i, na žalost, još živog poretka koji je i skrivio gubitak Kosova“, napisao je Drašković u tekstu pod naslovom „Kazati Srbiji istinu“.

On je naveo i to da, ako će, na referendumu ili vanrednim izborima, građani Srbije odlučivati između „odbrane Kosova“ i članstva u EU, obaveza je i Vlade i Crkve i Skupštine i SANU i svih medija, da narodu saopšte punu istinu o tome šta se to „brani“ i kakve će, neizbežno, biti posledice opredeljenja za „odbranu Kosova“.

Drašković je naveo da je Srbija 1999. godine „proterana“ sa teritorije Kosova, da je uspostavljena uprava UN i trasiran etapni put ka nezavisnosti, što se i desilo 2008. godine, kao i da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno ni međunarodnom pravu ni Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Velika je i silna država Kina, koja nam, uz Rusiju, u SB UN, „čuva“ Kosovo u Srbiji. Za ozbiljno promišljanje je i da li je, baš, prijateljski kada vas neko podstiče da branite ono što nemate, uz rizik golemi da postrada i ono što imate“, naveo je Drašković.

Prema njegovim rečima, nezavisnost Kosova do sada je priznala ubedljiva većina članica UN i 23, od 28, članica EU, kao i da će se taj broj samo povećavati.

Drašković je kao „tragično i za trajnu osudu“ nazvao to što su albanski ekstremisti, u martu 2004, spalili, teško oštetili i oskrnavili više od sto srpskih crkava i manastira na Kosovu i dodao da je „tragično i za trajnu osudu i to što su, u aprilu i maju 1999. vojne i paravojne snage Srbije porušile više od 200 džamija, medresa i tekija, među njima i Bazar džamiju iz 1761, Halil efendijinu džamiju iz 1526, tekiju Bektašija iz 1790. godine“.

„Brojni i varvarski zločini počinjeni su nad kosovskim Srbima 1998. i 1999, ali ta zlodela su praćena i još masovnijim zločinima nad Albancima, čiji su leševi bacani, čak, i u reke i jezera po Srbiji ili tajno zakopavani na poligonima policije u Beogradu. Zlo se ne pobeđuje pamćenjem samo tuđeg zla i ćutanjem o sopstvenom“, naveo je Drašković.

On je ocenio i da srpske crkve, manastire i duhovnu srpsku baštinu na Kosovu, kao i bezbednost Srba, može štititi samo tamošnja policija, mešovita albansko-srpska policija, a EU je vrhovni garant zaštite.

„EU i NATO. Niko drugi. Ne smemo nikada zaboraviti da su nam, u vekovima turske okupacije, i Pećku patrijaršiju i Devič i Gračanicu i Dečane, i stotine još crkava i manastira po Kosmetu, čuvale i sačuvale porodice i bratstva albanskih manastirskih vojvoda“, napisao je Drašković.

Povodom dijaloga o normalizaciji odnosa, koji se vodi u Briselu, Drašković je naveo da u Briselu pregovaraju premijeri Srbije i Kosova, a ne gradonačelnici Beograda i Prištine, dodajući – „lažni nazivi za suštinu ne mogu promeniti suštinu“.

21.06.2015. |08:00-23:55 Pozdrav za sve iz NVO sektora i političare koji dižu kredite na račun naroda i države, od Nemačke! Pare na viđelo pa da se vrati dug…


Nemaci, i ostali donatori nazovi dobročinitelji,koji su nam srušili i uništili državu sada pošto su nam davali te donacije preko LOPOVA, HOŠTAPLERA I PREVARANATAN sada očekuju da se vrate te "donacije koje nisu poklon nego kredit". Prvo nas napadnu i bombardovanjem unište, duhovno i moralno nas razore preko svojih predstavika za slobodno otvoreno društvo, kao pomažu nam dajući i finansirajući JALOVE I NEUPOTREBLJIVE I NEODRŽIVE PROJEKTE, da bi došlo vreme naplate tih "donacija" ustvari KREDITA.  BAŠ SU LJUDI I DOBRE KOMŠIJE KAD NAM OVAKO POMAŽU PREKO NAŠIH DEBILSKO-LOPOVSKIH PREDSTAVNIKA! Birali nam nepismene i nesposobne kako bi nas razorili i u ovom domenu, iz Beograda su prali ogromne sume novca na KiM ali takođe i iz Prištine da bi nam budućnost bila bez budućnosti... ENDE

Vilhelm: Srbija dobila 1,6 milijardi evra od Nemačke

Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je da je Srbija jedna od zemalja koje najviše primaju nemačku razvojnu pomoć i istakao da je od 2.000. godine u okviru razvojne pomoći Srbija od Nemačke dobila više od 1,6 milijardi evra.

Hajnc Vilhelm je, povodom 15 godina nemačko-srpske razvojne saradnje, rekao da su veliki deo te pomoći krediti, te da cela pomoć nije bespovratna i da će Vlada Srbije većinu tog novca morati da vrati, prenosi Tanjug.

Nemački ambasador je rekao da su ti projekti u kontekstu pristupanja EU i istakao da je ova pomoć započela nakon 5. oktobra 2000. godine.

„Od tada smo počeli saradnju sa Srbijom, da se dogovoramo i zajednički implementiramo projekte u različitim sektorima“, rekao je Vilhelm na konferenciji na brodu „MS Delta star“, koji je plovio od Smedereva do Beograda

Ambasador Nemačke je ukazao da su ovo sve srpski projekti i objasnio da Nemačka nije došla u Srbiju sa idejom da joj govori šta treba da radi već je Vlada Srbije predlagala projekte, koji su se realizovali uz podršku nemačke razvojne pomoći.

Vilhelm je rekao da se pomoć u domenu tehničke saradnje odvija sa GIZ-om, a da se ona finansira preko Nemačke razvojne banke.

Upitan kako komentariše saradnju između Nemačke i Srbije na raznim projektima u poslednjih 15 godina, Vilhelm je rekao da je bilans pozitivan i ukazao da Nemačka nije jedini donator u Srbiji.

Istakao je da najviše prostora za unapređenje postoji u usaglašavanju između različitih donatora i sa druge strane usaglašavanja stavova u samoj vladi, koja bi trebalo da koordinira između tih donatora.

Vilhelm je rekao da je kroz razvojnu pomoć Nemačke u proteklih 15 godina dosta toga postignuto i dodao da su ljudi u mnogim lokalnim samoupravama dobili pijaću vodu.

Nemački ambasador je, međutim, rekao da u tom delu postoji još projekata na kojima bi trebalo raditi i naveo primer to što se trenutno sve otpadne vode grada Beograda nefiltrirane izlivaju u Dunav.

Srbiji i dalje potrebna nemačka pomoć 

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da je nemačka pomoć daleko prisutnija u Srbiji nego što se to vidi u javnosti.

Navela je da je pored razvijanja infrastrukture Nemačka doprinela i prenošenju brojnih veština i znanja i istakla da je Srbiji i dalje potrebna nemačka pomoć.

Udovički je rekla da očekuje još „pet-deset produktivnih godina“ u pružanju nemačke pomoći Srbiji, kao što su one i do sada bile uspešne.

Prema njenim rečima, Srbiji je veoma važno približavanje nemačkom modelu u kome zaposleni, privreda i država zajednički postižu dogovor kako razvijati i unapređivati ograničene resurse.

Udovički je, takođe, navela da je Srbji jako važna saradnja i u reformi javne uprave, naročito na lokalnom nivou.

Govoreći o teškoćama koje opterećuju razvojnu pomoć, ministarka je rekla da uvek postoji roblem usaglašavanja gledišta o tome gde bi ta pomoć trebalo da ide.

Udovički je rekla da u Srbiji nadležni moraju da nauče da planiraju bar dve godine unapred koji su to prioriteti u razvojnoj pomoć.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da PKS i GIZ razvijaju intenzivnu saradnju i nastoje da ponude privredi nove koncepte, kao i da pomognu Srbiji da se orjentiše ka izvozu.

Čadež je naglasio da je saradnja između Nemačke i Srbije prerasla u institucionalnu i da se ona više ne može tumačiti u vidu pilot projekata.

Direktor Nemačke organizacije za nemačku saradnju GIZ Zigmund Miler rekao je da će se konsultantska pomoć GIZ kao deo nemačke razvojne pomoći više usredsrediti na podršku Srbije u procesu pristupanja EU.

„Srbija će zahvaljujući partnerskoj saradnji sve više biti u stanju da ovim putem samostalno korača na sopstvenu odgovornost, a mi ćemo moći sve više da se povlačimo“, podvukao je Miler.

Dodao je da je GIZ za prethodnih 15 godina uložio 120 miliona evra u projekte i programe u Srbiji.

Direktor Nemačke razvojne banke za Srbiju Arne Gus je istakao da od 1,6 milijardi evra, koliko je iznosila razvojna pomoć Nemačke u proteklih 15 godina, preko ove banke došlo 1,5 milijardi.

Utorak „Dan D“ za pregovore Beograda i Prištine

Nova runda pregovora Srpske i Kosovske delegacije na nivou premijera u Briselu nastavlja se u utorak.

IZVOR: B92 NEDELJA, 21.06.2015. | 16:08

Da će biti jako teško najvaljeno je više puta, ali za Srbe na kosovu tema formiranja Zajednice Srpskih opština na Kosovu i Metohiji je od presudne važnostui i nadaju se dogovoru.

„Dan D“, kako najavljuje premijer Vučić, ili i dalje odlaganje formiranja ZSO na Kosovu.

Novu rundu pregovora moglo bi da optereti nedavno hapšenje Ramuša Haradinaja u Sloveniji po srpskoj poternici, i pritisak međunarodne zajednice da se na Kosovu formira sud za ratne zločine.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da će naša delegacija nastaviti sa konstruktivnim prilazom dijalogu, a ukoliko takav bude stav i druge strane, mogu se očekivati konkretni rezultati.

„Mi smo svesni toga da postoje mnoge stvari za koje se ponekad i ne može reći da su potpuno slučajne, ali da ima mnogo teških tema u ovom trenutku, da Srbija pod pritiskom sigurno neće donositi nikakve odluke, ali će Srbija donositi racionalne i odluke koje će uvek gledati u budućnost, ali uz punu zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa“, kaže Dačić.

I zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović očekuje teške pregovore u Briselu kada su sve teme u pitanju, ali kaže da je formiranje ZSO najbitnija tačka.

„Na najvišem političkom nivou se mora dogovoriti ZSO. To je za nas najvažnija tema, ali pored te teme sigurno će biti razgovora i o ove druge dve, tri teme oko kojih će se razgovarati, koje za nas jesu podjednako važne, telekomunikacije i energetika, ali pre svega ZSO i konačno rešavanje okvira u kome ćemo delovati i raditi i konačno stavljanje tačke na proces neizvesnosti“, kaže Branimir Stojanović.

Ministar za administraciju i lokalnu samoupravu u Kosovskoj Vladi Ljubomir Marić izjavio je da bi, ukoliko se u utorak postigne dogovor o formiranju ZSO na Kosovu i Metohiji, ta institucija mogla da bude formirana u roku od dva meseca.

Mustafa najavio strategiju i poseban zakon o „Trepči“

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da će tokom njegovog mandata prioritet imati ekonomija i dodao da se radi na strategiji koja će prethoditi posebnom zakonu o „Trepči“.

Isa Mustafa je za portal Indeksonlajn naveo da postoji spremnost da u upravljanje kompleksom budu uključeni i rudari, a da je vladinim programom predviđena strategija za „Trepču“ koja će prethoditi posebnom zakonu o „Trepči“, prenosi Tanjug.

Kosovski premijer Isa Mustafa (arhivska fotografija)

Kosovski premijer Isa Mustafa (arhivska fotografija)

Prema njegovim rečima, konsultovani su veliki centri ove vrste industrije na globalnom nivou sa ciljem da ovaj gigant „vrati Kosovo na industrijsku mapu sveta“.

Kosovski premijer očekuje i da će formiranje Fonda za garancije kredita povećati investicije na Kosovu i stvoriti nova radna mesta.

Mustafa je najavio da će Fond imati 18 miliona evra za garancije, a da će ukupno učešće fonda u ekonomskim aktivnostima u narednih šest godina biti 360 miliona evra.

Dan sećanja na Jadovno

Srpsko narodno veće, Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske, Eparhija Gornjo-karlovačka i Savez antifašističkih boraca i antifašista obeležavaju Dan sećanja na logor Jadovno – najveće stratište ubijenih za vreme Nezavisne države Hrvatske.

Dan sećanja će se obeležiti pored centralnog spomenika u Jadovnu, navodi se u saopštenju SNV-a, prenosi Tanjug.

 Dan sećanja na Jadovno 1941.(arhivska fotografija)

Dan sećanja na Jadovno 1941.(arhivska fotografija)

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin položiće venac i u ime Vlade Srbije odati počast žrtvama tog logora iz Drugog svetskog rata.

Kompleks logora Gospić–Jadovno–Pag, poznat kao Jadovno, otvoren je 21. aprila 1941. godine, a zatvoren između 15. i 20. avgusta iste godine. Uz jasenovački kompleks ovaj logor najveće je stratište ubijenih za vreme Nezavisne države Hrvatske.

U neobeležene velebitske jame i Jadransko more pobacana su tela desetine hiljada žena, dece i muškaraca. Daleko najveći broj žrtava bili su Srbi i Jevreji.

Najpoznatije stratište tog logorskog kompleksa je Šaranova jama u čijoj blizini je 1988. godine podignut spomenik žrtvama logora Jadovno.

Nad Šaranovom jamom juče je služen parastos povodom Dana sećanja na Jadovno 1941. godine, kada su ustaše na najsvirepiji način ubile više od 40.000 žrtava, uglavnom Srba, prenela je RTRS.

14.06. 2015 | 08:00 -23:55 – Vučić i njegovi satrapi predadoše sve što se može predati, uništi dalju budućnost življenja za Srbe na KiM! I još se opravdava na glupe načine….


Tači: „Istorijski trenutak“ – kosovska zastava u olimpijskom Bakuu

13.06. 2015, 12:30 Izvor: KoSSev

Najviše čestitam kosovskim sportistima koji su „decenijama čekali na istorijski trenutak kada se naša zastava zavijorila na olimpijskom stadionu u Bakuu,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, na svom Fejsbuk profilu prvog dana Evropskih igara u Bakuu. I kosovska predsednica Atifete Jahjaga je ‘sa oduševljenjem’ govorila o tome da Kosovo po prvi put kao „nezavisna zemlja“, pod „svojom zastavom“, učestvuje na međunarodnom, olimpijskom sportskom događaju.

„Kosovo po prvi put kao država učestvuje na olimpijskom događaju. Čestitam svima, ali najviše našim sportistima koji su decenijama čekali na istorijski trenutak kada se naša zastava zavijorila na olimpijskom stadionu u Bakuu,“ napisao je Tači, a uz fotografiju na kojoj sportisti nose zastavu Kosova. Njegovu objavu je i do sada lajkovalo gotovo 3.500 ljudi.

On je juče i poželeo sreću kosovskim sportistima uz link sa spiskom i fotografijama sportista koji učestvuju na igrama u Bakuu: „Od srca želim sreću našim sportistima na Evropskim igrama ‘Baku 2015’. Srećno Kosovo!“

I na Twitter nalogu Tačijevog ministarstva se nalazi „čestitka“ zbog toga što je kosovska zastava prvi put jasno istaknuta na jednom olimpijskom događaju, a koja je i retvitovana više desetina puta:

„Vau! Kosovska zastava po prvi put na olimpijskom događaju. Čestitam našim sportistima u Bakuu 2015.“

Kosovska zastava na Evropskim igrama u Bakuu: „Nema većeg ponosa nego da po prvi put Kosovo učestvuje“

Da je učešće Kosova pod svojom zastavom na evropskim igrama važno za kosovske zvaničnike, javnost i sportiste, potvrdila je i Jahjaga u svom obraćanju kosovskim sportistima pred odlazak u Bakuu, a tokom njihovog preuzimanja kosovske zastave iz njenog kabineta.

„Za našu državu, državu Kosovo nema većeg ponosa, nema veće emocije nego da po prvi put Kosovo bude učesnik na Evropskim igrama i ovim prvim korakom postaje deo porodice međunarodnog sporta,“ rekla je tada Jahjaga, dodajući da sportistima zvanično predaje „zastavu Republike Kosovo koja će se po prvi put vijoriti u okviru Evropskih igara koje se održavaju, među mnogim drugim evropskim i svetskim zastavama.“


Sedamnaest međunarodnih i evropskih saveza + MOK 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima odbojke, košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Odlukom MOK-a Kosovu je omogućeno da učestvuje na Evropskim igrama u Bakuu, takođe, pod svojom zastavom.

Tako će možda neki od kosovskih takmičara biti u sportskom klinču sa srpskim, koji takođe učestvuju na igrama.

Interesantno je, međutim, da ni Azerbejdžan, ni Brazil nisu priznali Kosovo.


EKSKLUZIVNO: Majljinda: U Bakuu sam iskusila najveću sreću u životu

14.06. 2015, 1:25 Izvor: Zeri

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Majllinda Keljmendi je trenutno verovatno najsrećnija osoba na svetu. Sinoć joj se ostvario san sa kojim je odrastala.

Džudistkinja broj 1 nosila je zastavu Kosova, na čelu kosovskog tima na veličanstvenom otvaranju evropskih igara „Baku 2015“.

Zeri je javio da je ovo prvi put da je Kosovo predstavljeno kao sve druge države u velikoj sportskoj manifestaciji koja je Majljindi mnogo godina nedostajala. San je sada postao stvarnost.

Ponos kosovskog sporta opisala je za Zeri emocije sa duge parade zastave Kosova na Olimpijskom stadionu u Bakuu u prisustvu 85 hiljada gledalaca, ceremoniju koju su pratili milioni ljudi preko televizije.

„Osećala sam se bolje nego ikada ranije. Mnogo je urađeno i žrtvovano za ovaj dan,“ rekla je Majlinda Keljmendi u ekskluzivnom razgovoru za Zeri.

„Veoma sam ponosna što sam postala prva sportistkinja koja je nosila zastavu naše nove države u ovako velikom sportskom događaju,“ rekla je najbolja sportistkinja Kosova.

Čitav intervju Maljinde Keljmendi za Zeri možete pročitati u nedeljnom štampanom izdanju.

O čemu Beograd i Priština razgovaraju ove nedelje u Briselu

 14.06. 2015, 11:38 Izvor: KoSSev

Od ponedeljka 15. juna pa do 18. u Briselu će se voditi razgovori Beograda i Prištine u okviru tehničkog dijaloga o formiranju Zajednice srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i „svim otvorenim pitanjima“, saopšteno je danas iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Beogradsku delegaciju predvodiće direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, a u razgovorima će učestvovati i direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, Dragan Vladisavljević i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva rudarstva i energetike, republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Telekoma Srbije, kao i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO i kosovski ministar za administraciju lokalne samouprave, Ljubomir Marić. Iako je iz opštine Južna Mitrovica ranije najavljeno da će se 17. juna sastati i radne grupe o slobodi kretanja kako bi razgovarale o glavnom mitrovičkom mostu,  te da će uslediti „konkretna rešenja“, a ovu temu potvrdio i gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić, u saopštenju iz Beograda nema, međutim, informacije o ovoj temi razgovora. 

„Presudni razgovori“ – 23. juna

Za 23. jun zakazani su razgovori Beograda i Prištine na nivou premijera, a koje su pojedini beogradski mediji ocenili kao presudne.

List „Blic“ je u čak dva teksta – „Bure baruta – ovo čeka Srbiju narednih meseci“ i „Dan D za Srbiju 23. jun“ označio 23. jun kao „možda presudan događaj“, jer „ključne zemlje EU, pre svih Nemačka, očekuju da se do tada napravi ‘veliki pomak’ u pregovorima s Prištinom.“

„Četiri teme su na stolu i EU očekuje da postignemo dogovor. Prva tema su telekomunikacije, gde se od Srbije očekuje da reši problem pozivnog broja za Kosovo, iako vlast u Prištini i dalje ne dozvoljava Telekomu da radi na severu Kosova. Druga stavka je energetika, gde traže da Prištini prepustimo upravljanje jezerom Gazivode,“ kazao je za „Blic“ sagovornik iz kabineta srpskog premijera.

Ovaj datum je pomenut i u saopštenju političke opozicione koalicije „Patriotski blok“. Iz ovog bloka sa Kosova nedavno je saopšteno da će Premijer Srbije „predati“ jezero Gazivode 23. juna, a što je, kako su naveli – cena otvaranja poglavlja za ulazak u EU, koju su ocenili kao „katastrofalnu za srpske nacionalne i državne interese“.

Telekomunikacije – pozivni broj

Za ponedeljak su najavljeni razgovori o telekomunikacijama. Razgovori o ovoj temi vođeni su krajem prošlog meseca, kada se dve delegacije u javnost izašle sa kontradiktornim informacijama o tome na koji način će Kosovo dobiti svoj pozivni broj. Iz kosovske vlade su tada tvrdili da će za pozivni broj Kosova da aplicira Austrija, dok je srpska delegacija saopštila da je Edita Tahiri „zamolila da Srbija zatraži pozivni broj za Kosovo“.

Konačno razgovori o ZSO

U utorak i sredu (16. i 17. jun) predviđeni su razgovori i o osnivanju Zajednice srpskih opština, kojima će, pored direktora vladinih kancelarija Đurića i Vladisavljevića, prisustvovati i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić, saopštila je Kancelarija za KiM. Da će se konačno otvoriti razgovori o ZSO sa prištinskom delegacijom, prvi put je ove nedelje najavila i kosovska strana, potvrdivši takođe i intenzitet razgovora sledeće nedelje.

Krajem maja je, takođe, održana još jedna runda dijaloga na kojoj se razgovaralo o formiranju ZSO-a. Međutim, tadašnji razgovor je protekao bez predstavnika kosovskih Albanaca, a kosovska vlada je u Brisel umesto kosovske ministarke za dijalog, Edite Tahiri, koja gotovo uvek predvodi kosovsku delegaciju,poslala isključivo predstavnike Srba u kosovskim institucijama.

Međutim, razgovori su bili zakazani i za 12. maj, ali je tada, kako je saopštio Direktor Kancelarije za KiM, Priština otkazala dolazak svojih predstavnika na ove razgovore, a što je kosovska ministarka za dijalog potom i demantovala.

Od 15 tačaka Briselskog sporazuma, prvih pet se tiču ZSO-a.

21:00 Ljami.net: „Jedinstven pozivni broj, sloboda kretanja, raspušanje paralelnih struktura za energetiku i primena sporazuma u celini“

Savetnik kosovskog premijera Ise Mustafe – Valjon Murtezaj rekao je za Ljajmi.net da su razgovori sledeće nedelje u Briselu priprema za razgovore dvojice premijera 23. juna, te da će se na razgovorima diskutovati o primeni ranije postignutih sporazuma,  što je i „glavni cilj Kosova“ a da su glavne teme „jedinstven pozivni broj, sloboda kretanja, raspušanje paralelnih struktura za energetiku i primena sporazuma u celini“.

On je takođe potvrdio da će kosovsku delegaciju predvoditi Edita Thiri i d aće se ona sastojati od „brojnih stručnjaka“

Energetika: Gazivode?

U četvrtak, 18. juna na dnevnom redu je energetika, a u javnosti, uprkos tome što ni sa jedne zvanične adrese nije potvrđeno šta će biti konkretna pitanja na stolu u ovom delu – spekuliše se da je jezero Gazivode glavna tema.

Iz Prištine su više puta do sada stizale poruke da „neće pregovarati o svojoj državnoj imovini“ u koju Priština uvrštava i akumulaciono jezero sa Severa Kosova. Sa druge strane, srpski premijer Aleksandar Vučić je pre nešto više od mesec danaizjavio da „neće da da 100 odsto Gazivoda“, da je Beograd „nudio 50-50 odsto odnos vlasništva, ali da Priština to nije prihvatila“. „Ja neću da dam. Neka kažu da zbog toga nema otvaranja (poglavlja za pristup Srbije EU, prim.red.),“ poručio je premijer tada, naglasivši, „ako nekome hoće da uzmu sto odsto Gazivode, neka nađu drugog premijera, ja to neću da potpišem.“

Razgovori o energetici su održani i prošlog meseca – 11. juna, a tada nije postignut dogovor, zbog, kako je tada objasnio Marko Đurić, odbijanja Prištine da ispuni ranije preuzete obaveze.

„Pošto Priština na današnjim razgovorima nije pristala da Zajednica srpskih opština i Elektroprivreda Srbije osnuju novu kompaniju koja će se baviti distribucijom električne energije na severu Kosova, oni snose odgovornost što danas nije bilo većeg uspeha,“ objasnio je tada Đurić novinarima u Briselu.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju saopšteno je da će se svi sastanci delegacija Beograda i Prištine predviđeni ove nedelje održati u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, kao i to da će svakog dana po završetku sastanaka, planiranih da traju najkasnije do 17 časova, direktor Kancelarije Marko Đurić ispred zgrade Evropske službe za spoljne poslove, davati izjave za medije.

Od sutra razgovori u Briselu o ZSO

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić predvodiće srpsku delegaciju na razgovorima u Briselu o formiranju ZSO, telekomunikacijama, energetici.

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 14.06.2015. | 16:40

Foto: Tanjug

Kako je saopšteno, pored Đurića i predstavnika Kancelarije za KiM, u sutrašnjim razgovorima o pitanjima telekomunikacija učestvovaće i direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom Dragan Vladisavljević i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, RATEL-a i Telekoma Srbije.

Za 16. i 17. jun predviđeni su razgovori o osnivanju ZSO, kojima će pored Đurića i Vladisavljevića, prisustvovati i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić.

U četvrtak, 18. juna predstavnici Beograda i Prištine razgovaraće o pitanjima energetike, a u tim razgovorima učestvovaće i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike.

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju, svi sastanci delegacija Beograda i Prištine u okviru ove faze tehničkog dijaloga biće održani u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu.

Đurić će svakog dana, po završetku sastanaka, koji su predviđeni da traju najkasnije do 17 časova, ispred zgrade Evropske službe za spoljne poslove, davati izjave za medije.

Vučić: Srbiju ucenjuju Kosovom

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je na Evropskom forumu Vahau, u Austriji, da Srbiju ucenjuju Kosovom.Aleksandar Vučić u Gračanici

Vučić je istakao da je prioritet Srbije da očuva stabilnost u regionu, jer sve preduzete ekonomske mere neće pokazati rezultate bez očuvanja regionalne stabilnosti, te kritikovao što pojedine zemlje Beograd ucenjuju Kosovom.

Premijer Srbije je u govoru na Evropskom forumu Vahau, u Austriji, upozorio da je po pitanju stabilnosti regiona dosta zabrinjavajućih signala, te događaja koji su mnogo veći problem od onog između Srba i Albanaca.

Ipak, ukazao je, Srbiju ucenjuju Kosovom.

„Skrinig proces je završen, ali i dalje nije otvoreno niti jedno jedino poglavlje, jer neke zemlje u Evropi čekaju da se završe neke stvari oko Kosova“, primetio je Vučić.

On je ukazao da je posle Briselskog sporazuma u dijalogu sa Prištinom potpisano još niz dogovora, navodeći kao primer dogovor o pravosudju, koji je, kako je rekao, bio teži za Srbiju od Briselskog porazuma.

„Posebno me zabrinjava jedna stvar, a to je regionalna stabilnost, u koju je Srbija mnogo investirala“, istakao je premijer.

On je u prilog tome podsetio da je nedavno u Makedoniji, na sedam sati udaljenosti od Srbije, poginulo 28 ljudi, te primetio da bi želeo da vidi više stabilnosti u Bosni i Hercegovini.

„To su veći problemi od onog između Srba i Albanaca, iako je taj odnos veoma kompleksan i nije lako definisati i rešiti sve probleme“, podvukao je on.

Papa Franja: Katolici i pravoslavci da slave Uskrs istog dana

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja predložio je da bude određen tačan datum kada će katolički i pravoslavni vernici istovremeno slaviti Uskrs, objavio je Radio Vatikan.

„Moramo da se dogovorimo da proslava (Uskrsa) bude istog dana“, rekao je papa Franja, predloživši da to bude druga nedelja u aprilu.
Poglavar Rimokatoličke crkve našalio se da je „skandalozno“ da hrišćani danas razgovaraju ovako: „Moj Isus je vaskrsao na današnji dan, a tvoj će sledeće sedmice“, preneo je „Jutarnji list“.
Predlog pape Franje podržao je koptski biskup Kamal Fahim Avad, koji je u intervjuu za italijansku „Stampu“ rekao:
„To bi bilo fantastično. Mnogi vernici ne shvataju kako je moguće da je Isus Hrist po različitim crkvama uskrsnuo različitog dana, nekad sedmicu, a nekad i mesec dana kasnije“.

24.05.2015 |08:00-23:55 Šiptari terorizmom zastrašuju Srbe i šalju poruku svima da svojim nasilnim metodama ostvaruju svoje DUGOROČNE IDEJE!


Orahovac: Skidali zastave OEBS-a pa lomili prozore srpskih kuća

Grupa albanskih mladića je u dva navrata skidala i odnela zastave misije OEBS sa njihove kancelarije u srpskom delu Orahovca.

Jedna od napadnutih srpskih kuća (Foto D. Baljošević)

 

Kancelarija OEBS-a u Orahovcu

Zastava je prvi put skinuta u noći između četvrtka i petka, o čemu je jedan od radnika Kancelarije obavestio Policiju i Regionalnu kancelariju OEBS-a u Prizrenu.

Nakon policijskog uviđaja, i postavljanja nove zastave, grupa Albanaca je u petak, oko 15 sati, ponovo odnela zastavu, a usput kamenovala napuštene srpske kuće, javili su za Kim preostali Srbi u Orahovcu.

Preostale Srbe je uznemirio ovaj incident, a strahuju i da će nakon što su polomljena stakla na prozorima uslediti i pljačkanje nameštaja iz srpskih kuća.

Kosovski Albanac Fatljum Šaljaku jedan od bombaša samoubica u Ramadi

 24. 05. 2015, 19:43 Izvor: KoSSev

Foto: ITV News

Dvadesetogodišnji kosovski Albanac, Fatljum Šaljaku, jedan je od šest ISIS-ovih bombaša samoubica, koji je učestvovao u napadu zgrade vlade u Iraku u Ramadi sredinom meseca,prenosi  Koha, pozivajući se na Sunday times. Ovo je, međutim, treći po redu kosovski Albanac koji je kao pripadnika ISIS-a poginuo u samoubilačkim bombaškim napadima.

Sanday times je izvestio da je dvadesetogodišnji kosovski Albanac koji živi u Londonu, jedan je od šest samoubica bombaša ISIS-a, koji je sebe razneo u Iraku u napadu na vladine zgrade u Ramadi,“ navodi ovaj kosovski portal.

Pročitajte još: 

Ljavdrim Muhadžeri ručnim bacačem gađa živu metu?

Kosovski Albanac poginuo u samoubilačkom napadu u Iraku ubivši 36 kurdskih vojnika

Kako je dečak sa Kosova postao bombaš-samoubica?

Koha dodaje da je Fatljum Šaljaku otputovao u Siriju 2013. godine sa dvadeset-trogodišnjim bratom koji je već poginuo u borbama u martu, kao džihadista ISIS-a, te da su oba brata studirala u jednoj od najboljih škola u zapadnom Londonu.



Blerim, Bujar, pa Fatljum

Početkom maja kosovski mediji su izvestili da je kosovski Albanac, Bujar Avdija, poginuo u samoubilačkom bombaškom napadu, ubivši 36 kurdskih vojnika, a nakon što je prošle godine bombaški napad u Iraku izveo Blerim Heta, ubivši tako 52 lica u Bagdadu.

Srpski diplomatski akademci u Parku mira, UNMIK-u i manastirima, kosovski sa Rozmeri DiKarlo i Volfgangom Petričem

24.05. 2015, 12:20 Izvor: KoSSev

Dok buduće srpske diplomate iz Beograda sutra u Prištini budu razgovarale sa predstavnicima UNMIK-a, a potom nastavile da obilaze i srpske manastire u Metohiji, buduće kosovske diplomate će nedaleko od njih, u Peći, sa svojim kolegama iz regiona slušati predavanja Rozmeri DiKarlo, Wolfganga Petriča i ostalih istaknutih diplomata i predavača o regionalnoj saradnji i bezbednosnim izazovima. Ako je suditi po saopštenjima dve diplomatske škole, osim što će gotovo istovremeno biti u različitim programima edukacije, nedaleko jedni od drugih, mlade diplomate se neće međusobno ni susresti.

Grupa od 49 polaznika Diplomatske akademije Ministarstava spoljnih poslova Srbije danas će u 13:30 obići tzv. Park mira na glavnom mitrovičkom mostu, a nakon toga i manastir Gračanica u 15:30. Buduće srpske diplomate u dvodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji danas i sutra obilaze Kosovsku Mitrovicu, Gračanicu, Štrpce, Brezovicu, Prizren i Prištinu. Predviđena je poseta i manastirima Banjska, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija, kao i Prizrenskoj Bogosloviji.

Plan posete, pored manastira i parka mira, uključuje i razgovore sa političkim predstavnicima Srba sa KiM, kao i sa predstavnicima UNMIK-a.

„…Ova poseta biće prilika da mlade buduće diplomate saznaju nešto više o duhovnom, kulturnom i umetničkom blagu Kosova i Metohije, o crkvama i manastirama, o srpskim svetinjama, koje spadaju među najveća dostignuća hrišćanske civilizacije,“ saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja u saradnji sa Diplomatskom akademijom i organizuje posetu Kosovu i Metohiji.

Domaćin posete – zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željko Jović i rukovodilac Diplomatske akademije MSP i polaznika Diplomatske akademije, Mirjana Milosavljević, obratiće se novinarima na glavnom mitrovičkom mostu i u Gračanici.

Buduće diplomate iz Prištine sa kolegama iz Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Mađarske

Gotovo istovremeno, „Diplomatska akademija Republike Kosovo“, u saradnji sa organizacijom „Fridrih Ebert-Štiftung“, takođe organizuje edukativni program za svoje buduće diplomate – drugo izdanje Prolećne škole. Sedmodnevni trening „Kosovo i region u evro-atlantskoj perspektivi: regionalna saradnja i bezbednosni izazovi“ se od sutra održava u Peći, saopštilo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, a osim kosovskih diplomata, na ovom treningu učestvuju i diplomate iz Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Mađarske, sa kojima će raditi, kako je saopštilo ovo kosovsko ministarstvo, „eminentni profesori i iskusne diplomate iz Evrope i Sjedinjenih američkih država“, među kojima i američka ambasadorka u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku, Rozmeri DiKarlo, austrijski ambasador Wolfgang Petrič, te predavači iz Džordž C. Maršalovog centra u Berlinu i regiona.

Dvema diplomatskim školama iz Beograda i Prištine, osim istovremenih aktivnosti, zajedničko je i to što su novinari pozvani i kod jednih i kod drugih da proprate aktivnosti nastavljača zvaničnih diplomatija Beograda i Prištine.

Na komemoraciji Rizaja u uniformama OVK

U Dečanima je danas održana komemoracija povodom smrti Bega Rizaja, jednog od učesnika sa Kosova u sukobima u Kumanovu.

Komemoraciji komandanta tzv. specijalne jedinice „Crni orlovi“ prisustvovalo na hiljade Albanaca. Rizaja su ispratila lica koja su nosila uniforme bivše Oslobodilačke vojske Kosova.

Na Fejsbuk stranici opštine Dečani objavljene su fotografije sa komemoracije i tekst u kome se navodi da je Rizaj bio „heroj Kumanovske bitke“.

Takođe se navodi da je Rizaj bio jedan od najistaknutijih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova – operativne zone Dukađini, Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, kao i Oslobodilačke vojske Makedonije.

Beg Rizaj je jedan od devetorice kosovskih Albanaca koji je poginuo tokom nedavnih sukoba u Kumanovu. Rizaj, koji je tokom rata 1999. godine bio pripadnik jedinice „Crni orlovi“, sahranjen je na „groblju heroja“ u Glođanima uz prisustvo predstavnika skoro svih političkih stranaka.

Rizajevo telo su u raku položili uniformisani bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Uniforme te formacije zabranjene su od juna 1999. godine, kada je OVK „demilitarizovana“ složenim sporazumom koji je potpisan sa tadašnjim komandantom Kfora, britanskim generalnom Majkom Džeksonom.

Među prisutnima na sahrani bili su i Daut Haradinaj, brat Rizajevog ratnog komandanta Ramuša, Ljah Brahimaj bivši haški optuženik i nekadašnji komandant logora Jablanica, kao i Glauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje.

Kao što je i najavljeno, Rizaju je priređen „herojski ispraćaj“, a ceo događaj organizovala je Opština Dečani.

Tekst sporazuma NATO i OVK iz juna 1999. godine

Tekst sporazuma NATO i OVK iz juna 1999. godine

Jedini političar koji je govorio na sahrani bio je Rasim Selmanaj, iz Haradinajeve alijanske za budućnost Kosova, koji je Rizaja nazvao herojem, navodeći da „albansko pitanje još uvek nije rešeno“.

Rizaj je, jedno vreme bio telohranitelj nekadašnjeg komandanta ONA u Makedoniji i lidera Demokratske unije za integracije, Alija Ahmetija, koji se, međutim, nije pojavio na sahrani.

Đurić: Konačno počinju razgovori o ZSO

U utorak konačno, posle godinu i po dana u Briselu počinju razgovori o Zajednici srpskih opština, rekao je za RTS direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Marko Đurić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da će srpska delegacija, u kojoj će biti i predstavnici Srba sa KiM, otići u Brisel da izbori prava Srba. Istakao je da su ti razgovori veoma važni.

Govoreći o platformi za Kosovo i Metohiju koju je pisao predsednik Tomislav Nikolić, Đurić je naveo da se o tome još nije raspravljalo.

Kako je istakao, prepustio bi predsedniku i premijeru da obaveste javnost o tome.

„Meni je srce puno kad vidim da se na najvišem nivou radi na rešavanju kosovskog problema i to je značajno za naš narod“, rekao je Đurić.

Istakao je da ima mnogo ekstremizma u južnoj srpskoj pokrajini i podsetio na užasne snimke iz Sirije na kojima se vidi da albanski ekstremisti čine strašne zločine.

Đurić kaže da to jeste razlog za brigu i nespokoj, ali ističe da državni organi preduzimaju sve što je potrebno.

„Trebalo bi da bude jasno da sa srpskim narodom ne treba da se igra, jer iza njih stoji Srbija“, poručio je Đurić.

Kada je reč o pravosuđu, Đurić je podsetio na oromnu tradiciju srpskog pravosuđa.

Konkurs za 48 sudija i 15 tužilaca srpske i drugih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, ističe u ponedeljak, a još uvek se niko nije prijavio.

Direktor Kancelarije za KiM očekuje da se sutra prijave kandidati za sve pozicije. Poručio je da sudije i tužioci deluju odgovorno i da će sutra biti predat spisak sudija i tužilaca u skladu sa sporazumom.

Đurić očekuje da će oni od 1. septembra zauzeti svoje pozicije.

Kosovska vlada potvrdila: Postignut sporazum o „priznavanju“ lekova iz Srbije

24.05. 2015, 10:36 Izvor: KoSSev

U Briselu je ove nedelje (u načelu) dogovoreno uzajamno priznavanje „sertifikata“ lekova između Kosova i Srbije, a potvrda dogovora se očekuje u narednim danima, saopštila je Kancelarija kosovskog premijera. Što se tiče roka za licenciranje apoteka na Severu za uvoz lekova iz Srbije, ove apoteke moći će da se prijave za licencu i nakon roka koji im je ranije postavljen – 31. maj 2015, takođe je saopšteno. U saopštenju se, međutim, ne navode informacije o tome kako će biti regulisano dostavljanje lekova zdravstvenim ustanovama na Severu, to jest, da li će to i dalje biti u vidu humanitarne isporuke uz privremene dozvole. Srpska strana se još uvek nije oglasila po ovom pitanju nakon postizanja sporazuma u Briselu. 

„Tokom razgovora koji su sa srpskom stranom održani 21. maja 2015, uz posredovanje Evropske unije, u načelu je dogovoreno uzajamno priznavanju sertifikata lekova između Kosova i Srbije. Potvrda dogovora se očekuje u narednim danima, a to znači da će lekovi proizvedeni u Srbiji, koji su do sada bili u opticaju na Kosovu, a bez ikakvih procedura registracije, ubuduće biti predmet ovog procesa i biće na kosovskom tržištu u skladu sa važećim zakonodavstvom. Kosovo je, takođe, omogućilo proizvođačima da svoje proizvode plasiraju na tržište Srbije. Kao rezultat uzajamnog prihvatanja sertifikata o farmaceutskim proizvodima, za svaki proizvod/lek biće urađena aplikacija za registraciju u drugoj zemlji,“ navodi se u saopštenju.

A u vezi sa licenciranjem apoteka na Severu za uvoz, u saopštenju se dodaje:

„Još jedno pitanje koje je raspravljano je licenciranje apoteka i farmaceutskih veleprodaja koje se nalaze u četiri severne opštine na Kosovu. Od 19 kompanija koje posluju u ove četiri opštine, šest su već licencirane od strane AKPPM, dok će se za 13 drugih uložiti napori kako bi se one ohrabrile da se prijave za licencu i nakon roka – 31. maj 2015 – koji je bio omogućen prethodnim sporazumom u Briselu.“



Pročitajte još:

Kancelarija za KiM: Apoteke na Severu nastavljaju da se snabdevaju lekovima i posle 1. juna

Od 1. juna apoteke sa Severa Kosova ne mogu da uvoze lekove

VOX POP: Da li ima nestašice lekova u našem gradu­? – ˝Kad nema para trpi a kad ima kupi…˝​

Od 1. januara uvoz robe na Sever samo uz kosovsku licencu; i srpski APR važi za započinjanje licenciranja​

Šta je prethodilo sporazumu

Apoteke na Severu Kosova su sredinom meseca dobile obaveštenje iz Carine Kosova da od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova, potvrdio je tada za KoSSev farmeaceut jedne od najsbadevenijih apoteka na Severu – „Moć prirode“, magistar farmacije Miodrag Trajić. On je tada objasnio i da je pitanje licenciranja apoteka na Severu za uvoz lekova kompleksno iz više razloga – da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom, a farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. Takođe, dodatan problem u slučaju da ne budu mogli da se uvoze lekovi srpskih proizvođača po Trajićevom svedočenju je taj što srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra lekova, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra.

Kako je srpska strana u pogledu licenciranja lekova ispunila sve što je dogovoreno i traženo, a Priština nije odgovorila na zahteve EU – o uvođenju bilo kakvog licenciranja, u takvoj trenutnoj situaciji, od 1. juna, ne može se govoriti. Ovaj rok može ostati na snazi samo ako se u Briselu (razgovori prošle nedelje, prim.red.) budu rešila sva pitanja u vezi sa ovom temom. Privatne apoteke će se i posle 1. juna snabdevati kao i do sada, poručili su prošle nedelje za KoSSev iz Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Lekovi i zdravstveni materijal koje dobijaju zdravstvene ustanove na Severu Kosova, međutim, već nekoliko meseci preko administravnih prelaza iz centralne Srbije stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu. Uprkos svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara, u nekoliko navrata, da na Severu zbog ovakvog načina dopremanja lekova i materijala njihova nestašica traje već godinu dana, ovu informaciju pre dve nedelje je demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek, koji je takođe naglasio tada da o promeni lekarskog šifrarnika za lekove ne razmišljaju, jer rade „po sistemu Republike Srbije“.

Golubac zaleđen pa potopljen FOTO

Na području Golupca nešto pre 17 sati je pala velika količina grada koji je razbijao prozore na kućama i izloge, piše “Blic“.

IZVOR: B92, , 24.05.2015. | 19:24

foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić

Beogradskom listu su se javili čitaoci koji su naveli da su po prestanku grada i kiše ulice poplavljene, a saobraćaj je potpuno obustavljen.

Policijske i vatrogasne ekipe pokušavaju da saniraju stanje, a dodatni problem je što je cela magistrala blokirana zbog čega njihova vozila nisu mogla da priđu koloni vozila koje je nevreme zahvatilo i skoro bukvalno zaledilo.

Pročitajte još: Nevreme u Novom Sadu praćenom jakom kišom izazvalo je velike probleme u saobraćaju.

foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić

19.05.2015 |08:00 -23:55 Dok Srpska Vlada blefira pred svojim narodom i uz podršku NVO sektora predaje Kosovo Šiptarima, prosečan građanin samo beži i povlači se pred najezdom INEGRATORA ZA KOSVSKU REPUBLIKU!


Senić: Gazivode blef, ZSO po kosovskim zakonima

Aleksandar Senić odbacio je tvrdnje da su nesporazumi Beograda i Prištine u vezi sa hidroakumulacijom Gazivode razlog za neotvaranje poglavlja.Aleksandar Senić 

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije tvrdi da je neistina da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja kako se navodi iz Vlade Srbije.

„To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov“, rekao je Senić.

Senić je ocenio da je Srbija loše pregovarala o Briselskom sprazumu, te se došlo u situaciju da se o nadležnosti Zajednice srpskih opština mora ponovo razgovarati.

„Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao“, kazao je Senić.

Beograd i Priština bez konačnog dogovora o telefoniji

Šef srpske delegacije u razgovorima sa Prištinom Marko Đurić rekao je da je posle današnje runde razgovora Beograda i Prištine o telekomunikacijama ostalo još nerešenih pitanja do konačnog sporazuma.

Marko Đurić je posle razgovora u Briselu naveo da je šefica prištinske delegacije Edita Tahiri na današnjim razgovorima zahtevala da Srbija za potrebe Kosova zatraži od Međunarodne telekomunikacione unije pozivni broj za tu teritorijalnu oblast, javlja Beta.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Prema Đurićevim rečima, to u ovoj fazi razgovora ne može da se razmatra dok se ne dobiju garancije da će istovremeno sa tim procesom „Telekomu Srbija“ biti omogućena pokrivenost mobilne i fiksne telefonije na celoj teritoriji KiM.

Đurić ističe da su današnji razgovori prošli u duhu želje Beograda da napreduje u nalaženju rešenja za rad „Telekoma Srbija“ na KiM i želje Prištine da što pre ostvari svoje ciljeve oko dobijanja pozivnog broja.

Naglašava da su se lako dogovorili oko pitanja koja se ne odnose na imovinu i na status, a kad je bilo reči o pitanjima statusa i imovine „stvari su išle nešto teže“.

Kako kaže, još predstoji „jedna suma razgovora pre nego što postignemo konačni sporazum o telekomunikacijama“.

Đurić naglašava da treba da se osigura da „Telekom Srbija“, do uspostavljanja nove kompanije, može nesmetano da servisira i korisnike i opremu, da će joj oprema koja joj je ranije oduzeta biti vraćena.

„I naravno kada je reč o biranju brojeva, što je isto i u političkom i u simboličnom smislu važno, da će naši ljudi kada zovu, recimo, iz Kosovske Mitrovice u Niš ili Kraljevo i dalje birati lokalni poziv, a ne međunarodni broj“, ukazuje Đurić.

Navodi da su to pitanja koja ostaju da se rešavaju u narednim razgovorima o telekomunikacijama.

Đurić dodaje da je danas pozitivno u diskusiji bila priča oko redosleda poteza, odnosno kako treba da ide sa osnivanjem kompanije.

Tahiri: Kosovo dobija telefonski kod

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri navodi da Kosovo dobija kod telefonije i da će zahtev poslati Austrija i dodaje da će kosovski operatori sarađivati sa onima iz centralne Srbije, kada je reč o romingu sa ciljem smanjenja tarife.

Tahiri je za RTK rekla da su se radne grupe Prištine i Beograda složile sa elementima sprovođenja plana u vezi pitanja koja se tiču telekoma, kao i da će biti dozvoljeno „jednoj novoj telefonskoj kompaniji na Kosovu da ograničeno deluje“.

Šefica prištinske delegacije je, takođe, insistirala da se ne radi o novom operateru telefonije s obzirom na to da se „on na Kosovu dobija isključivo tenderom“.

Prema njenim rečima, radne grupe Priština i Beograda su se saglasile da se tokom ovog meseca ponovo sretnu u Briselu i da tokom dva dana zaredom preciziraju svaki detalj sprovođenja plana u vezi telekoma, kako bi potom o tom pitanju razgovarali i premijeri.

Radne grupe bi trebalo da se ponovo sastanu kako bi razgovarale o osiguranju vozila. „O tom pitanju saglasne su obe strane“, ističe Tahiri.

Približeni stavovi Priština – Beograd – telefonski kod za Kosovo tražiće Austrija

19.05. 2015, 21:14 Izvor: RTK

Izvor: RTK (tekst je preveden sa albanskog)

Priština i Beograd su napravili napredak u usklađivanju stavova o pitanjima u vezi sa telekomunikacijama.

Glavni pregovarač Kosova, Edita Tahiri, potvrdila je to nakon sastanka radnih grupa koje su se složile sa elementima plana implementacije.

Prema njenim rečima, Kosovo će dobiti telefonski kod, dok će aplikaciju u ime zemlje predati Austrija. Postoji saglasnost da operatori sa Kosova i iz Srbije sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga.

Povezani članci:Beograd i Priština blizu dogovora o telefonijiTelenor jedini srpski operator koji se prijavio za trećeg mobilnog operatera na Kosovu

Otvoren tender za trećeg operatora mobilne telefonije na KiM-u; i srpski operatori u igri?

Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade

Dok će se, po rečima glavnog pregovarača, privremeno dozvoliti nova GSM kompanija na Kosovu koja će imati ograničen obim. Tahiri je insistirala da to nije novi operator na Kosovu, jer se tiče samo tendera.

Delegaciji Kosova navodi i da su se Priština i Beograd dogovorili da se ponovo sastanu ovog meseca u Briselu, kada će se tokom dva uzastopna dana utvrditi tačni detalji plana implementacije u vezi sa pitanjem telekomunikacija, tako da će se ovo pitanje preneti na premijere na neki od sastanka u budućnosti.

Radne grupe će se ponovo sastati sutra da razgovaraju o osiguranju vozila. O ovom pitanju su se strane već saglasile, tako da je, prema glavnom pregovaraču, prioritet zaključak o ovoj temi, i kao što je planirano, potpisivanje sporazuma 4. juna.

U Prištini sutra protest porodica uhapšenih u Kumanovu: „Albanci su naučili da žive dostojanstveno“

19.05. 2015, 10:32 Izvor: KoSSev

Foto; Tanjug/AP

Nakon što su neke od uhapšenih Albanaca sa Kosova koji su učestvovali u sukobima protiv makedonskih snaga bezbednosti u Kumanovu porodice juče posetile u zatvoru u Makedoniji, one su za sutra zakazale i demonstracije u Prištini. U saopštenju koje je preneo kosovski portal „Gazeta Express“, porodice će zahtevati od kosovskih institucija da „preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama“, kao i prebacivanje tela ubijenih na Kosovo. Porodice „boraca“ koji su se borili za „slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji“ protestuju i u znak revolta protiv „ravnodušnih“ kosovskih institucija, ali i izjava kosovskih zvaničnika koji su „borce za slobodu“ nazvali teroristima. Sutrašnji protest porodica učesnika u sukobu u Makedoniji organizuju uz podršku organizacija ratnih veterana. 

U nastavku pročitajte celo saopštenje:

Poziv za protest

Poštovani sunarodnici,

Mi, porodice nekadašnjih UČK boraca, koji su se borili za pravdu i dostojanstvo Albanaca u bici Kumanova, uz podršku organizacija ratnih veterana, studenata, prijatelja, prijatelja naših porodica, organizujemo protest ispred Vlade Kosova, uz sledeće uslove:

– Hitno zahtevamo od kosovskih institucija da u najkraćem mogućem roku preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama.

– Tražimo da Vlada Kosova hitno preduzme konkretne akcije u identifikovanju i dovođenje trupa koje su ubijene za slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv naših institucija, koje su više od nedelju dana ravnodušne prema svojim građanima, koji su ubijeni, tučeni, mučeni i od strane policije i diktatorskog režima Makedonije.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv tvrdnje lidera kosovskih institucija, koji nazivaju bivše borce za slobodu teroristima. Ti momci nisu uopšte štedeli sebe za slobodu Albanaca na Kosovu, u Preševskoj dolini i Makedoniji.

Albanci su naučili da žive dostojanstveno. Albanci nikada nisu prihvatili i neće prihvatiti da budu gaženi. Dostojanstvo i sloboda naših sunarodnika u Makedoniji je odgovornost svih nas. Patriotizam i odanost naših momaka za albansku naciju je dokazano njihovim delima. Oni su bili deo svakog oslobodilačkog rata kako bi očuvali naš san za ujedinjenje albanskih zemalja.

Pozivamo sve one koji se osećaju Albancima da se priključe ovom protestu.

Protest će se održati u sredu – 05.20.2015, pred zgradom vlade, kod Narodnog pozorišta.

Sati: 12:00

Slava mučenicima nacije!

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

07.05.2015, 11:52 Izvor: KoSSev

Praćenje primene Briselskog sporazuma, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova, praćenje delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu i komunikaciona strategija – tri su glavna segmenta Nacrta strategije za praćenje primene Briselskog sporazuma, koju su juče u Kosovskoj Mitrovici predstavili autori Nacrta strategije dr Dušan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Prema istom Nacrtu strategije, predloženi su i koraci identifikovanja interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova – privrednici, obrazovanje, kultura, i mediji, kao i aktivnosti. 

Civilno društvo prisutno – javna rasprava o smernicama delovanja izostalaIako je Nacrt strategije stavljen na javnu raspravu da bi se kroz diskusiju, smernice o delovanju civilnog društva sa Severa dopunile, to je međutim, u najvećoj meri izostalo, uprkos dobroj posećenosti, dok je diskusija otišla u pravcu iznošenja problema sa kojima se civilni sektor na Severu suočava u svom delovanju, a iznešena je i optužba na račun organizatora o tome zašto nisu pozvane i ostale organizacije i predstavnici organizacija, poput izvršnog direktora CPT-a, Nenada Maksimovića, iako su dva predstavnika iz ove organizacije bila prisutna, među kojima i predsednik Upravnog odbora ove organizacije.

„Briselski sporazum se tiče uključivanja četiri opštine na Severu u pravni i politički sistem na Kosovu i u njegovom donošenju nisu učestvovali Srbi sa Severa Kosova, odnosno, primena sporazuma je ovdašnjim Srbima nametnuta. Lokalna zajednica nije mogla da utiče na pregovaračke strane tokom dosadašnjeg pregovaračkog procesa koji se vodio i još uvek vodi u Briselu. Javnost percipira čitav pregovarački proces kao visoko netransparentan, i kad kažem javnost, mislim ne samo na lokalnu zajednicu odavde, već i na kosovske Albance, građane u Srbiji, pa i onaj deo međunarodne zajednice koji zainteresovano prati kosovsko pitanje,“ istakla je na početku skupa organizatorka iz Centra za razvoj zajednica, Tatjana Lazarević.

Ona je dodala da u situaciji „oslabljenih kapaciteta“ u kojoj su se Srbi sa Severa, ali uopšte na čitavom Kosovu sada našli, ne bi trebalo da dozvole da budu „potpuno isključeni“ i iz praćenja dalje primene ovog sporazuma i razgovora u Briselu, jer se konkrenti sporazumi iz Brisela, po njenim rečima, u najvećoj meri neposredno tiču sudbine Srba sa Severa, te da je u takvim okolnostima, „osnovna i početna obaveza“ civilnog društva da informiše i „protumači“ događaje iz Brisela, koje građani sa Severa posmatraju kao „zamešeteljstvo“ visoke politike, ali i da pokrene mobilizaciju zajednice i civilnog društva, kako bi sami građani probali da utiču na tok i uređenje sopstvenih života – koliko je to moguće u – za njih nepovoljnom političkom okviru.

Dušan Janjić je rekao da su se svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka, složili da Kosovo nikad nije vođeno kroz „klasičan mirovni proces“, ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom, već da je to uvek bio dogovor političkih elita.

„I ovo je dogovor političkih elita. S obzirom na to da se on odvija pod medijacijom EU, ili, još preciznije, evropske birokratije, koja, kao i svaka, obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti. Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo više i tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga,“ istakao je Janjić u uvodnoj reči.

Građani se moraju aktivno uključiti u proces praćenja sporazuma iz Brisela

Janjić je naglasio da Strategija za delovanje civilnog društva za praćenje primene Briselskog sporazuma treba da pokriva tri prostora i da se sami građani moraju aktivno uključiti u proces praćenja. Potrebno je nadgledanje Briselskog dogovora, rekao je Janjić, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova jer, kako je kazao, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana, a bez njih „padaju svi sporazumi“.

„Jako je važno da civilno društvo, pošto je u kontaktu sa građanima, bude onaj koji bi i obavestio ljude ali i alarmirao građane – tzv. early warning report je sada nužan. Dinamika nije dobra,“ rekao je Janjić, dodavši:

„Prvo monitoring na primeni Briselskog sporazuma i sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova. Ne može se mnogo uticati na dogovaranje, ali na praćenje – da i preko praćenja, onda se dobija ona snaga o kojoj sam rekao – bićete jaki koliko se nametnete. Jer vidite, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana. Bez aktivnih građana, na kraju, padaju svi sporazumi,“ rekao je Janjić, navodeći i ostale ključne segmente strategije.

Politička mapa kosovskih Srba se promenila, prostor za civilno društvo da deluje; novi odnosi komunikacije sa Beogradom„Mi imamo sada jednu drugačiju mapu, da li je bolja, ili nije, nije na meni da govorim, ali očigledno da ta mapa proizvodi svoj unutrašnji problem, bez obzira što su svi došli pod jednu kapu, koja se zove Srpska lista, samo je Nenad Rašić u parlamentu izvan te kape, očigledno je da u toj kapi postoji više glava koje ne rade zajedno, to su te različite političke navike, pravila ponašanja i različiti interesi. Taj unutarnji politički pluralizam za srpsku zajednicu je do sada bio tabu tema u ime nekog nacionalnog jedinstva, mislim da je ono otvoreno i da je to prostor za civilno društvo jer je civilno društvo zainteresovano da predstavlja građane, a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome,“ naglasio je Janjić i dodao:“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije, ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa i barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na Severu Kosova, imate proevropsko, prosrpsko i evropsko, ja bih rekao i imate ovo slavenofilsko, to je realnost.“

Janjić je naglasio i da se u nizu trendova i potreba uspostavljaju novi odnosi komunikacije sa Beogradom.

„Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće – da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije, a to nije tačno. Jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za  nepostojećih 12.000 studenata ovdašnjeg Univerziteta,“ podvukao je Janjić.

„Strategija mora da obuhvati i monitoring delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu. I poslednje je – komunikaciona strategija,“ rekao je Janjić, dodavši da komunikaciona strategija mora da „prenosi glavnu poruku“, koja bi, takođe, morala jasno da se definiše.

Nacrt strategije za delovanje civilnog društva na Severu u praćenju Briselskog sporazuma, ali i čitavog procesa briselskog dijaloga razvijan je tokom nekoliko proteklih meseci istraživanja, koje je FER, zajedno sa Centrom za razvoj zajednica sprovodio na Severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i Prištini, tokom serije intervjua, fokus grupa i ostalih podataka prikupljanih sa terena.

Koordinator FER-a, Nenad Đurđević, rekao je da su za Srbe na Severu, prema rezultatima istraživanja, ključni koraci za pronalaženje rešenja oslanjanje na sopstvene snage, odnosno stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja, razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, kao i decentralizacija – ostvarivanje određenog stepena autonomije Severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima.

Đurđević je kazao da je predlog koji su autori izneli zapravo samo osnov za razvijanje strategije kojom bi se identifikovale interesne grupe po sektorima važnim za Srbe na Severu Kosova.

„Privrednici, obrazovanje, kultura, mediji i organizacije koje prate zakonodavstvo, bilo na Kosovu, ili u Srbiji, koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža, ili neformalnog organizovanja, a svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU, sa ciljem da se nekako profesionalizuje i specijalizuje po oblastima – posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma i budućih sporazuma i na koji način oni utiču na život,“ kazao je Đurđević.

Važno je između ostalog i informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, dodao je Đurđević, što, po njegovoj oceni, nedostaje ne samo civilnom društvu, već i predastavnicima lokalne samouprave.

Potom, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa Severa Kosova i uticanja na donošenje odluka u Beogradu i Prištini, su dalji koraci uključivanja civilnog društva.

Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – tema je i civilnog društva 

„Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – to je druga priča. Ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakvu mrežu, kakav Univerzitet..? Da bih ilustrovao, da bih bio što konkretniji i što kraći – hajde ohrabrite se! Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa 1000-1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera i profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku i obrazovnu zajednicu u kojoj u krajnjoj liniji studiraju i ljudi koji nisu odavde, a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je i ekonomija, to je i komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo i pravi prostor,“ objasnio je Janjić, govoreći o prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.


Nacrt strategije je kruna dosadašnjih aktivnosti u okviru projekta „Sever za transparentniji Briselski sporazum“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i „Forum za etničke odnose“, a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS). Iako skup nije predvideo učešće predstavnika institucija, zamenik kosovskog ministra za javnu administraciju i savetnik kosovskog premijera za zajednice, Bajram Geci, prisustvovao je uvodnom delu ovog skupa.

Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

18. 05. 2015, 1:00 Izvor: KoSSev

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta „Sever za transparentniji briselski sporazum“ koji sprovodi lokalna nevladina organizacija „Centar za razvoj zajednica“.)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama;

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević