Leposavić:
Jablanović ponudio ostavku u Privremenom organu Srbije (Predsednika Srpske Opštine da bi zadržao funkciju Gradonačelnika Šiptarske Opštine koju gradi) i ako prima plate sa 4 radna mesta (dve funkcije direktora Zavoda za socijalno i penzijsko Srpsku i Šiptarsku i dve prethodno navedene) + donacije za projekte koje mu daju Šiptari, tako da mu sredstva iz Srbije nisu interesantna jer je prodao Srpsku veru za džakove evra i prešao u Šiptarsku….
01.10.2015 | 15:20
Predsednik Privremenog organa Leposavića Dragan Jablanović ponudio je ostavku na tu funkciju, saznaje RTV Kim.
Dragan Jablanović (Foto Tanjug)
Zahtev je poslao Vladi Srbije koja ga je na tu funkciju i imenovala pre više od godinu dana.
Jablanović je za RTV Kim potvrdio da je ovu odluku doneo zbog sukoba koji je nastao između direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića i njegovog sina Aleksandra. Đurić je, podsetimo, podržao zahtev za smenu mlađeg Jablanovića sa mesta predsednika Srpske liste.
“On pokušava na sve načine da mog sina skloni iz Srpske liste. Kada sam to video onda sam ja ponudio ostavku Vladi Srbije kako bi Opština Leposavića imala isti tretman kod Kancelarije za KiM kao i ostale opštine”.
Dragan Jablanović takođe tvrdi da u ovu opštinu ne striže predviđeni novac koje je odborilo Ministarstvo finansija od kako Kancelariju za Kosovo i Metohiju vodi Marko Đurić.
“Hteo bih da zaustavim šikaniranje od strane pojedinih institucija i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Od kako je Marko Đurić došao za direktora Kancelarije za KiM, za šest meseci u prošloj godini Leposavić je dobio samo 2 miliona i 988 hiljada za popravku puteva, a za devet meseci u ovoj godini opština Leposavić nije dobila nijedan dinar za kapitalne investicije”.
Takođe kaže da u ovom periodu Đurić nijednom nije posetio Opštinu Leposavić.
Dragan Jablanović istovremeno obavlja i funkciju gradonačelnika Leposavića, po kosovskom sistemu.
Kaže da sa te pozicije nema nameru da se povuče jer su ga građani izabrali.
Jablanović je član Pokreta socijalista Aleksandra Vulina.
Abraši i Gecaj na severu
01.10. 2015, 14:30 Izvor: Klan Kosova|
Foto: Fejsbuk profil Abrašija
Izvor: Klan Kosova (tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Ministar za rad i socijalna pitanja, Arban Abraši i zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, posetili su opštinu Leposavić.
Oni su se, u jednoj od retkih poseta državnih zvaničnika severu, sastali sa predsednikom opštine Leposavić Draganom Jablanovićem.
Gecaj je naglasio potrebu za pomoć iz Prištine, dok je Abraši rekao da je na sastanku malo po malo učinjeno da se integriše sever.
Cepa se Srpska? ŽAŠTO JE SRPSKA NE-SRPSKA LISTA….
01.10.2015, 19:27 Izvor: KoSSev
Ni deset dana od pokušaja smenjivanja predsednika Srpske liste, Aleksandra Jablanovića, Srpska zvanično nije dobila novog predsednika, ali jeste koordinatora – zamenika kosovskog premijera, Branimira Stojanovića, koji će ovu dužnost obavljati do postavljanja novog predstavnika Srpske. Politička bura među predstavnicima Srba se zahuktava, uz međusobno optuživanje, među kojima je i ono najteže – da su obe strane „trgovale“ sa predstavnicima kosovske vlade radi formiranja Vojske Kosova. Medijske izjave i saopštenja se smenjuju. Juče su se oglasili šef poslaničkog kluba Srpske Slavko Simić i odbornici Srpske iz Štrpca, koji su podržali Jablanovića, odnosno, kritikovali gradonačelnika ove opštine i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Svoje viđenje političkih previranja u Srpskoj dala je i nekadašnja poslanica u kosovskoj skupštini, Rada Trajković, navodeći da su sada Jablanovićeva i Stojanovićeva struja, kako je rekla, već vidljive. Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove građanske inicijative za moguće prevremene izbore na Kosovu. Iako bi Srpska mogla da se registruje kao politička partija, sa čim bi imala veći kontrolu nad izbornim procesom, ona bi u tom slučaju započela svoj politički život formalno od početka – kao nova partija.
Simić: Poslanički klub jedinstven – Jablanović je predsednik
Srpska lista nije izvršila nikakvu promenu kojom je Branimir Stojanović izabran za koordinatora liste, tvrdi šef poslaničkog kluba Srpske liste, Slavko Simić.
„Ova vest je dezinformacija, sračunata upravo ka podrivanju jedinstva unutar Srpske liste i ona je neistinita bez obzira iz kog izvora dolazi. Poslanički klub je jedinstven i najveći broj poslanika upravo podržava predsednika Srpske liste, gospodina Aleksandra Jablanovića,“ naglašeno je u pisanoj izjavi Simića dostavljenoj našem portalu.
On je istovremeno pozvao Kancelariju za KiM da se, kako je naveo, „ne bavi odnosima unutar Srpske liste, jer su ti odnosi političke prirode“, te da je većina navoda koji su „predmet obračuna“, u medijima „izmišljeni, a što je lako proverljivo“.
„Mi nastavljamo posao za koji smo dobili mandat naroda i taj posao nastavljamo sa našim predsednikom Srpske liste, Aleksandrom Jablanovićem,“ naglasio je Simić.
GI Srpska Štrpce: Problemi opštine u drugom planu usled „trvenja“ u Srpskoj
U međuvremenu, dužim saopštenjem za štampu oglasila se i odbornička grupa GI „Srpska“ iz Štrpca u kojem su naveli da problemi sa kojima se ova opština suočava prolaze „neopaženo“ usled „trvenja u Srpskoj“, čije će posledice, kako oni veruju, biti „pogubne“ ukoliko se ne spreči „uništavanje opštine“. Oni su istovremeno u većem delu saopštenja optužili gradonačelnika Štrpca Bratislava Nikolića da sprovodi „represivne mere“, „torturu“, te da to osećaju oni odbornici koji neće da podrže „otimačinu SKI centra Brezovica“, „divlju gradnju“ u nacionalnom parku „Šar planina“ i „davanje“ vodnih resursa; takođe da neće da sarađuje sa legitimnim predstavnicima Srpske.
| Izbor Stojanovića – tačka na podele među kosmetskim Srbima
„Vlada Srbije snažno podržava pravo srpskih predstavnika u Pokrajini da sami odlučuju ko će ih predstavlјati. Izbor Branimira Stojanovića za novog koordinatora Srpske liste mora da znači i tačku na podele među srpskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji. Jedinstvena Srpska lista ima podršku Vlade Srbije i naša očekivanja od te liste su velika, kao što su i očekivanja građana na KiM. Pred njima je nesumnjivo ozbiljan rad na jačanju naše zajednice, tamo gde je ona najugroženija, u srpskim sredinama i enklavama,“ kažu za KoSSev u Kancelariji za KiM. Gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović ponudio ostavku na mesto predsednika Privremenog organa Kako prenosi RTV KiM, predsednik privremenog organa opštine Leposavić i gradonačelnik kosovske opštine Leposavić, Dragan Jablanović, ponudio je ostavku na funkciju predsednika privremenog organa, jer, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, po njegovim rečima, na „sve načine“ pokušava da ukloni njegovog sina i predsednika liste Srpska, Aleksandra Jablanovića – iz ove liste, ali i zato što želi da, kako je rekao, zaustavi šikaniranje pojedinih institucija i Kancelarije za KiM. Jablanović se danas, neuobičajeno za severne opštine, u Leposaviću sastao sa kosovskim ministrom za rad i socijalna pitanja, Arbanom Abrašijem i zamenikom ministra za lokalnu samoupravu, Bajramom Gecajem. |
Oni tvrde da Nikoliću „ne pada na pamet“ da sarađuje sa Srpskom:
„Gradonačelniku Štrpca nije palo na pamet da stvori dijalog i ponudi saradnju predstavnicima Srpske liste i tako na licu mesta pokaže proklamovano jedinstvo.“
Osvrnuli su se i na nedavno kolektivno učlanjenje 3.000 članova SNS u ovoj opštini:
„Mi, odbornici Srpske i 3.700 Srba koji su u Štrpcu, glasajući za Srpsku dali glas svojoj otadžbini, izbrisani smo gumicom zarad novih virtuelnih 3.000 članova SNS,“ dodali su u saopštenju.
Ovi odbornici su optužili i Kancelariju za KiM da podržava „kalifa u Štrpcu“, kako su opisali Bratislava Nikolića, dajući mu apsolutnu vlast, promenom opštinskih veća u Uroševcu, Prizrenu i Štrpcu, te da još nijednom nisu dobili odgovor, kao ni mogućnost da se sastanu za poslednjih godinu dana.
Bratislav Nikolić: Nesposobni su i boli ih moj uspeh i ljudi oko mene
Sa druge strane, gradonačelnik Štrpca, Bratislav Nikolić, tvrdi da nije znao za saopštenje grupe odbornika, te da ga „ne interesuje šta oni pišu“.
„Oni još prošle godine nisu prihvatili, neka čekaju još četiri godine, šta da im kažem. Sigurno ih boli uspeh, ne samo moj, već i svih mojih ljudi oko mene. Sigurno ih boli uspešnost, svima će sve da oproste, ali moju uspešnost, uspeh neće da oproste. To što su oni nesposobni i što vode samo svoje uske i lične interese, to je njihov problem.“
On tvrdi da su „njegova vrata bila otvorena za sve“, ne samo za odbornike iz Štrpca – od samog početka njegovog političkog delovanja u Štrpcu, odnosno „političkog života“ kako je rekao.
„To što oni nisu mogli da nađu sebe u tom političkom životu, to je njihov problem. Dobro je da postoji delovanje zdrave opozicije, ali sa nekim predlozima, a ne samo da pljuju po Bratislavu Nikoliću i njihovom timu.“
Na pitanje šta smatra uspehom svog rada kao gradonačelnika ove opštine, Nikolić je naveo da je ovo sada njegov drugi mandat i da je uradio 
preko 90% infrastrukturnih projekata cele opštine, da su završene četiri zgrade sa 80 stanova, preko 150 kuća za interno raseljena lica i socijalno ugrožene porodice, kao i pružanje pomoći poljoprivrednicima.
Odgovarajući na optužbe u vezi sa „otimačinom“ ski centra Brezovica, Nikolić kaže:
„A gde će da ode ski centar, ja vas pitam. Ko će da nam ga otme? Na koji način? Šta je to? Je l’ to stvar pa će da sklone sa teritorije opštine Štrpce? Da uradim nešto što je najidealnije na svetu i da se sprovede u opštini Štrpce, njima ne bi valjalo.“
Bratislav Nikolić je na dužnost gradonačelnika Štrpca stupio kao kandidat Srpske liberalne stranke – SLS, registrovane na Kosovu, a sada je, potvrdio za naš portal da je član Srpske napredne stranke (SNS).
| Jablanović: Srpska lista se ne cepa
Pitali smo predsednika Liste Srpska Aleksandra Jablanovića da li se Srpska cepa: „Ne, Srpska lista se ne cepa, ali je definitivno Branimir Stojanović u raskoraku sa Srpskom listom i ne odlučuje o njenom radu. Poslanički klub nije nebitan, kako on to tvrdi, niti on može bilo kakve izjave da daje u ime Liste, već samo u svoje ime to može da radi.“ Jablanović je podsetio da GI Srpska za lokalne izbore i GI Srpska lista za parlamentarne jesu dva odvojena politička subjekta, te da je GI Srpska pokušala da ga smeni sa mesta predsednika GI Srpske liste, što po njegovim rečima, nije zakonski moguće. |
Stojanović: Besmislice ne komentarišem, radom ću ih demantovati
.jpg)
Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović nije želeo da komentariše nijedno od poslednja dva saopštenja, kao ni da komentariše da li se Srpska cepa. U kratkoj izjavi za KoSSev rekao je da se radi o besmislicama, te da zbog toga neće komentarisati, ali da će radom sve demantovati.
„Ja na te sve informacije i saopštenja nemam komentar, već ću u svojim aktivnostima u narednom periodu da demantujem sve besmislice, a ovi koji se bave besmislicama neka nastave da se bave besmislicama, Dakle, nemam nikakav komentar osim da ću radom dokazati njihovu neistinitost,“ rekao je Stojanović za KoSSev.
Rešenje je da se prekine tajno sastajanje Vulina sa Tačijem
O najnovijoj krizi u odnosima Srpske liste razgovarali smo i sa predsednicom Evropskog pokreta na KiM-u, Radom Trajković, koja ima bogato političko iskustvo u parlamentarnom i vanparlamentarnom delovanju na Kosovu.
| Srpska je građanska inicijativa, samo Rašić spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu
Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove inicijative za naredne, odnosno moguće prevremene izbore na Kosovu. Građanska inicijativa Srpska nije politička partija, već gradska inicijativa, što je u jednom delu limitira, kada je u pitanju, na primer, kontrola izbornog toka, tvrdi Trajkovićeva. Registrovanje političke partije podrazumeva i čitav set aktivnosti. Srpska bi i mogla da se registruje kao politička partija, kaže Trajkovićeva, ali ona onda gubi kontinuitet koji sada ima i počinje da nastupa kao novi politički subjekt. „Jedino Rašić od svih srpskih političkih entiteta na sledećim izborima može da da kontrolore na sva biračka mesta i on je jedini spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu. Rašić na to veoma računa da iskoristi,“ objasnila je Trajković. |
„Gde ja vidim suštinu unutrašnjeg sukoba Srpske? Ja mislim da za Tačija lično i za njegovu partiju, sada su odlučujući trenuci. Ukoliko bude uspeo da prolongira izbore do vremena kada treba da se izabere predsednik Kosova u parlamentu, mislim početkom ove godine, a on želi da dobije vojsku pre nego se organizuju izbori za predsednika i svakako želi i da ima sigurne glasove Srba u parlamentu, i za jedno i za drugo mu trebaju sigurni glasovi Srba. Tači preko ovih sedmoro poslanika koji se pojavljuju uz Jablanovića, šest iz Srpske i jednog Goranca, takođe preko vojske, zaista želi da sebe i svoju stranku ojača na prevremenim izborima i to je ogroman posao. Njemu je ovih sedam poslanika dobar kapital.“
Na pitanje otkud to – kada je upravo Jablanović optužio Stojanovića i Marića za saradnju oko stvaranja vojske, Trajković tvrdi da to nije istina, te da podršku formiranju Vojske Kosova pruža upravo tzv. Jablanovićeva struja, a da se u njoj nalaze i trenutni zamenik kosovskog premijera Slobodan Petrović i predsednik Progresivne demokratske stranke i poslanik u kosovskoj skupštini, Nenad Rašić, za koje je navela da su do sada imali „štetne rezultate rada“ po interese srpskog naroda na KiM-u i da su sa Tačijevom PDK tesno sarađivali.
A govoreći o tzv. Stojanovićevoj struji, Trajković kaže:
„Ne kažem da je Branimir Stojanović čovek kojem ne možete naći zamerku. Naprotiv. Mogu da mu nabrojim veliki broj zamerki o njegovom odnosu prema Srbima, ali ono što je sigurno, on će uvek biti lojalan srpskoj državi. I kod pogodbi, ako budu postojale sa liderima na Kosovu, to bi radio u korist države, a ovde se radi o drugoj grupi oko Jablanovića koja želi pogodbu u ime sebe i za sebe.“
Šta je po njenom mišljenju rešenje za čitavu ovu situaciju, pitali smo Trajkovićevu:
„Rešenje je da se prekine tajno sastajanje između Vulina i Tačija, kao što se dešavalo tokom predizborne kampanje, da budem najdirektnija.“
Gašić: Nato nije odobrio formiranje Vojske Kosova
01.10.2015 | 08:48
Nato nije zvanično odobrio formiranje takozvane Vojske Kosova, iako pojedine države članice priznaju nezavisnost Kosova i podržavaju Prištinu u procesu transformacije, izjavio je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić.
Bratislav Gašić u Gračnici (Youtube)
Gašić je u izjavi za današnji „Blic“ rekao da se tome protive države članice Alijanse koje nisu priznale nezavisnost Kosova, što i sprečava da takozvano Kosovo razvije partnerske odnose sa Nato.
„U ovom trenutku institucije Nato imaju savetodavnu ulogu i pružaju pomoć u razvijanju sposobnosti u važećem mandatu za tzv. Kosovske snage bezbednosti, koje su ograničene na razminiravanje i pomoć vanrednim situacijama“, rekao je ministar odbrane.
Prema njegovim rečima, postoje pisane garancije da „KSB“ neće biti angažovan na prostoru severa Kosova.
„Ta uverevanja sam dobio kako od svih visokih zvaničnika Nato sa kojima sam vodio razgovore, tako i na svim bilateralnim susretima sa zvaničnicima država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM“, rekao je Gašić.
Ministar odbrane kaže da se izjava Hašima Tačija da je „Nato odobrio formiranje Vojske Kosova“ može tumačiti isključivo u dnevno-političke potrebe, kako bi se u drugi plan stavili problemi koje ima Priština u predstavljanju javnosti nedavno potpisanih sporazuma u Briselu, kojima se, između ostalog, formira Zajednica srpskih opština, kao i katastrofalna ekonomska situacija i velika stopa nezaposlenosti.
TEKST SPORAZUMA o obostranom priznavanju diploma
01. 10.2015, 13:00Izvor: KoSSev
Najnoviji sporazum o obostranom priznavanju diploma između Beograda i Prištine odnosi se samo na akreditovane univerzitete i programe, zbog čega će strane u sporazumu razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja meseca. Priznavanje diploma podeljeno je na stručno i akademsko. Stručno priznavanje obavljaće „odgovarajući nadležni vladini organi“ i ovo priznavanje biće „dovoljno za zapošljavanje“ i u državnim organima i vršiće se u roku od 90 dana, uz naknadu od najviše 50 evra. Akademsko priznavanje će služiti za nastavak studija i procedura će trajati najviše pet meseci, a zavisiće i od svakog pojedinačnog univerziteta – detalji su novog sporazuma o obostranom priznavanju diploma postignutom pre dva dana u Briselu između Beograda i Prištine. Ovaj sporazum je zaključen na osnovu sporazuma iz 2011., nakon što su se „strane složile da obnove svoje napore“ i „odgovore na izazove i pojednostave proces“. Sporazum se odnosi na, kako je ranije i saopštila prištinska strana, sve univerzitetske nivoe – bečlor, master i doktorske studije, srednje stručno obrazovanje i peti stepen stručne spreme – Evropskog okvira kvalifikacija, dok će i sve diplome koje su prethodno dobile sertifikat od Evropske asocijacije univerziteta (EUA) i biti priznate. U sporazumu se, međutim, ne pominju albanski studenti iz „Preševske doline“, kako je Priština, u svom prekjučerašnjem saopštenju za medije, nakon potpisivanja sporazuma, nazvala južnu Srbiju.
| U sporazumu se ne navode detalji o Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, te da li će diplome i sa ovog univerziteta, čijih je 10 fakulteta i akreditovano – kosovska strana i priznati.
Tekst sporazuma je bilo moguće pronaći samo na Internet stranici Kancelarije za KiM, koji je objavljen dan nakon njegovog postizanja u Briselu. On je u međuvremenu i skinut sa sajta ove kancelarije, zbog, kako nam je u naknadnom pojašnjenju rečeno u ovoj kancelariji – dodatnog usaglašavanja između Beograda, Prištine i Brisela, te će ponovo biti postavljen čim se svi detalji budu usaglasili. KoSSev je, ipak, uspeo da preuzme tekst sporazuma dok je on još bio dostupan, te tu verziju sporazuma o obostranom priznavanju diploma, možete preuzeti OVDE. |
„Sporazum o diplomama i ovim zaključcima primenjuju se samo na akreditovane fakultete i programe od strane odgovarajućih nadležnih organa. Strane će razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja oktobra 2015. godine,“ navodi se u jednoj od tački sporazuma.
„Priznavanje će biti podeljeno na stručno i akademsko. Stručno priznavanje će obavljati odgovarajući nadležni vladini organi, u roku od najviše 90 dana od dana prijema zahteva i sa nadoknadom od najviše 50 evra. Stručno priznavanje će biti dovoljno za mogućnost zapošljavanja, uključujući i u državnim organima. Akademsko priznavanje će biti potrebno samo za nastavak studija; procedure će zavisiti od univerziteta i imaće sveukupan rok od pet meseci,“ stoji takođe u sporazumu.
Svi EUA sertifikati prethodno dobijeni biće priznati od strane „stranaka“ i diplome overene od strane EUA se mogu direktno podneti za priznavanje – navodi se dalje u sporazumu.
„Partner za implementaciju će obezbediti strane sa informacijama o prirodi zahteva podnosioca (akademski ili profesionalni) u roku od najviše dva meseca. Pored toga, strane su saglasne da razmenjuju sve relevantne informacije o potrebnim procedurama, uključujući i troškove naknada, do kraja novembra 2015. godine,“ dodaje se u ovom sporazumu, u kojem se ističe i da će se primena sporazuma o obostranom priznavanju diploma nastaviti do kraja oktobra ove godine.
Sporazum o diplomama postignut još 2011-2012
Prema ovom sporazumu od četiri tačke, beogradska i prištinska delegacija su se i tada dogovorile da „zamole“ Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti „svake od strana“ kako bi je druga koristila u svrhu nastavka obrazovanja i/ili zapošljavanja u javnom sektoru, te da će „nakon verifikacije da su univerzitetske diplome izdate od strane ovlašćenih institucija u skladu s evropskom najboljom praksom, Komitet evropskih akademskih stručnjaka, koji je osnovala Evropska univerzitetska asocijacija, izvršiti sertifikaciju“. EU se tada obavezala da će „uložiti sve napore“ kako bi obezbedila primenu tih sporazuma. U međuvremenu su se dve strane optuživale da ne primenjuju ovaj sporazum. Srpska strana je sa terena optuživala kosovsku, kao i organizaciju SPARK, koja je preuzela obavezu da koordiniše procesom priznavanja univerzitetskih diploma, u saradnji sa Evropskom univerzitetskom asocijacijom – da se revnost u radu ogleda samo u priznavanju diploma albanskih studenata, dok se kod pokušaja nostrifikacije diploma srpskih studenata sa KiM-a u Srbiji odugovlačilo i postavljale brojne birokratske prepreke. Prema dostupnim podacima od letos iz ove organizacije, od 433 podneta zahteva NVO SPARK, 387 je rešeno i to tako da od ukupnog broja rešenih slučajeva, 374 tzv. sertifikata je izdato podnosiocima sa kosovskim diplomama, a samo 13 sertifikata podnosiocima koji su imali srpske diplome. Sam proces je bio koncipiran kao projekat i kada je završeno finansiranje od strane EU, prekinut je njihov rad.
E-Novine Kosova i Metohije 