20.02.2016 |08:00 -23:59| Kada Srbi stradaju, moćnici žmure i opravdavaju svoje „legitimne“, neljudske i kukavičke postupke, pod izgovorom legitimnosti – da se UBIJAJU I UNIŠTAVAJU SRBI! Svi oni koji u sebi imaju ljudskosti i čojstva znaju i razumeju o kakvoj se neljudskosti radi…


NATO saradnja sa Srbijom – „NAGRADA ZA SRBE ODMAH-NATO ODMAZDA NAD ZAROBLJENIM SRBIMA U LIBIJI!

Verovatno je NATO hteo više od Vojne neutralnosti, čim to nije dobio odmah nastavio sa KUKAVIČKIM UBIJANJEM SRBA, zarobljenika-civila!

Žalosno i tužno je to kako smo ucenjeni sa svih strana! A Beograd i Beograđani hoće da se ponašaju kao FAKTOR na Balkanu… Prigrabili SVE samo za „GLAVNI“ GRAD, a ostatak Srbije oni će polako da prodaju parče po parče da bi samo oni živeli… Naše delovanje naših „bezbedonosnih struktura“, „obaveštajnih“ i neobaveštajnih je žalosno kolika je nesposobnost i nekonkretnost na terenu! Ako su imali informacije i nadzirali zarobljenike, gde je ta dugo očekivana reakcija pa i otkup ljudskih života! Verovatno, sebičnom Beogradu nisu se davale pare ili su jednostavno ljudi zaboravljeni posle nedelju dana priče…. E Srbi i Srbijo, koliko ste za mali i neljudi… izgubili smo ljudskosti i brige za druge svoje i tuđe, totalna sebičnost ima da nas uništi, bezpovratno…

Predsednik Tomislav Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o NATO

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Autorski tekst predsednika Republike Srbije prenosimo u celosti

AUTORSKI TEKST PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE PRENOSIMO U CELOSTI:

NAKON što je Skupština gotovo jednoglasno usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, od 12. 02. 2016. (sa 156 glasova za i 1 glasom protiv), osetio sam potrebu da sa javnošću podelim razloge zbog kojih sam potpisao taj zakon. Ne zato što postoji potreba da se opravdam, već zato što postoje brojne maliciozne i netačne informacije i interpretacije Sporazuma, koje želim da demantujem činjenicama i uklonim nedoumice. Zakonom se utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zakon uspostavlja pravni okvir za saradnju, koja je otpočela još 2006. godine, potpisivanjem SOFA sporazuma. Vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i Vlada Republike Srbije, su pre deset godina ušle u proces saradnje sa organizacijom NATO, na dobrovoljnoj osnovi, i u nju su bila uključena sva nadležna ministarstva i institucije RS. Vlada Republike Srbije, koju su tada činile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, je 2011. godine donela odluku o započinjanju procesa izrade IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), čiji su prioriteti: podizanje političkog dijaloga, vojne i odbrambene saradnje, javne diplomatije, naučne saradnje, saradnje u vanrednim okolnostima, kao i zaštiti poverljivih informacija. IPAP je usvojen 2014. godine. Pre nas su IPAP usvojile Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Rusija ima uspostavljen institucionalni stepen saradnje sa NATO u formi Saveta (NATO-Russia Council), što je mnogo viši i razvijeniji oblik saradnje, kroz više od dvadeset radnih grupa i komiteta, a učestvovala je i u NATO misijama. Savet je trenutno suspendovan, a kao razlog su navedeni situacija na Krimu i, generalno, rusko postavljanje prema Ukrajini. Rusija je potpisala SOFA sporazum 2005. godine, a u Partnerstvu za mir je od 1994. godine.

Srbija stoji na čvrstim pozicijama vojne neutralnosti. Ni jedan potez državnog vrha Republike Srbije, niti bilo koji propis, od 2012. godine, nije doveo u pitanje takvu poziciju. Saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i incijative.

Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angazovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU.

Srbija je inicirala osnivanje Poverilačkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničko remontnog Zavoda Kragujevac, novembra 2011. a isti je odobren od strane NATO sredinom 2013. godine. Tim fondom je predviđena ukupna donacija od 3,7 mil evra za Zavod u Kragujevcu i to za nabavku odgovarajuće opreme i obuku. Nakon završetka projekta, novonabavljena oprema ostaće u Zavodu i on će biti osposobljen kao regionalni centar za uništavanje viška municije i opreme koja postoji u velikom obimu u regionu (oko 150.000 t). Velika Britanija je vodeća država u implementaciji Projekta, a najveći donator za sada je SAD sa 500 hiljada evra. U projektu učestvuju kao donatori i partnerske zemlje, Švajcarska i Irska. Srbija učestvuje sa 450 hiljada evra, a očekuje se zarada od prodaje prerađenog materijala od oko 700 hiljada evra.

U okviru sporazuma je predviđeno uništavanje oko 2 hiljade komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Tu municiju ne možemo ni da koristimo, niti da prodamo, a neuslovno se skladišti. Ona može da prouzrokuje nesreću sličnu onoj u Paraćinu. Da budem potpuno jasan. Niko nas ne primorava da uništimo tu municiju. Mi nemamo ni mogućnosti ni sredstva da to učinimo i to se čini isključivo u našem interesu i na naš zahtev. Remontni Zavod Kragujevac već radi na uništavanju viška municije, ali s obzirom na veliku količinu zastarele municije (oko 8 000 t) i na staru opremu i tehnologiju i visoke troškove, trebalo bi puno vremena, uz ogroman bezbednosni rizik.

NATO je podržao ovu inicijativu u cilju povećanja regionalne bezbednosti. Inače treba pomenuti da su sa NATO već realizovani slični poverilački fondovi: uništavanje 28.000 komada viškova malog i lakog naoružanja, u vrednosti od 375 hiljada evra, tokom 2003. godine. Zatim 2005. godine, kada su uništene zalihe protivpešadijskih mina, (oko 1,7 miliona evra). Projekat se realizovao dve godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.

Što se tiče odredaba Zakona, koje regulištu diplomatski imunitet, on jeste predviđen za pripadnike NATO koji se sa našom dozvolom nalaze na teritoriji Srbije i tu važi princip reciprociteta, odnosno, pripadnici naše vojske takođe uživaju diplomatski imunitet u zemljama potpisnicama. Pravila o imunitetu su uspostavljena osnivanjem Vojne kancelarije NATO, 7. decembra 2006. godina, što je potpisao ministar odbrane Zoran Stanković.

Što se tiče odredaba o oslobađanju od plaćanja carine i poreskih dažbina, na njih se takođe primenjuje princip reciprociteta ustanovljen Partnerstvom za mir. Predstavnici zemalja potpisnica Partnerstva za mir su oslobođeni dažbina u zemlji u kojoj izvršavaju određenu ugovorenu aktivnost.

Srbija veoma vešto nalazi balans u veoma kompleksnim međunarodnim političkim i bezbednosnim odnosima i smatram da podizanje tenzije u javnosti, oko dogovora koji se postižu u interesu naše zemlje, niukom slučaju ne doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i težnji da se očuva bezbednost zemlje i bolji život svih građana. Naprotiv.

Inače, sa NATO je do sada potpisano 5 sporazuma koji su potvrđeni sledećim zakonima:

  1. Zakon o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Crne Gore i Organizacije Severnoatlantskog pakta(NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama(4. novembra 2005. godine)
  2. Okvirni dokument partnerstva za mir(14. decembra 2006. godine)
  3. Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju-Saveznički odbor 135(AC 135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema(9. maj 2011. godine)
  4. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju(8. jula 2011. godine)
  5. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (19. februar 2016. godine)

Vučić: Pitam Amerikance da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je zvanično potvrđeno da su dvoje otetih srpskih državljana, Slađana Stanković i Jovica Stepić, ubijeni u Sabrati, u vazdušnim napadima američkih snaga koje su bombardovale položaje islamista. Ahmed Abaši, koji blisko sarađuje sa ID uz veliku materijalnu korist, je najodgovorniji za kidnapovanje Srba, kaže Vučić. Premijer je upitao SAD da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi.

„Ono što je naša služba sa 100 posto sigurnosti mogla da potvrdi je da su naši državljani u Libiji stradali u vazdušnom udaru američkih snaga. SAD je bombardovala položaje Islamske države“, naveo je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. Premijer je uputio izraze najdubljeg saučešća porodicama poginulih.

Pripremili Sanja Ljubisavljević i Veljko Medić

„Ovo je tužan dan za našu zemlju“, naglasio je Vučić i dodao da će tela biti dopremljena u ponedeljak u kasnim poslepodnevnim satima.

Vučić je rekao da je, prema operativnim saznanjima najodgvorniji za kidnapovanje pripadnik porodice Ahmeda Abašija, koja se bavi krijumčarenjem i prebacivanjem ljudi prema Italiji, a koji nije pripadnik ID, ali blisko sarađuje s njima.

Premijer je dodao da je to bila prva velika talačka kriza s kojom se suočila Srbija, da je srpska služba postupala izuzetno profesionalno, i da veruje da bi građani Srbije bili oslobođeni da nisu ubijeni u američkom bombardovanju.

Srbija nije nikad direktno pregovarala s onima koji su Srbe oteli, dodao je, ali je držala stvari pod kontrolom i nedeljno dobijala dokaze o zdravstvneom stanju dvoje državljana, kao i da je srpska služba sarađovala s ruskom, američkom i drugim službama bezbednosti.

I danas je, kako je rekao, razgovarao s američkim službama i da po svemu sudeći oni nisu imali saznanja da se osobe srpske nacionalsnoti ali i drugi stranci nalaze na lokaciji koja je bombardovana.

„U sukobu drugih zemalja, ali i tuđih interesa, kao strašna kolateralna šteta, stradali su Srbi, ali i neki drugi“, rekao je Vučić, dodajući da su libijske snage nudile Srbiji zajedničku akciju oslobađanja, ali da je procenjeno da bi takva akcija dovela do mnogo žrtava.

Vučić je rekao i da je ambasador SAD izjavio saučešće Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ranije danas rekao da su oteti srpski državljani najverovatnije ubijeni u vazdušnim napadima SAD.

Ako sam kriv za američke bombe, prihvatam

„Ako sam kriv za američko bombardovanje, prihvatam“, rekao je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na navode i optužbe pojedinih medija da je za stradanje dvoje Srba u Libiji odgovorna vlast u Srbiji, a da je on već otputovao u London.

S druge strane, kako je naveo, neće da dozvoli da neko vređa pripadnike službe bezbednosti, koji su radili danonoćno.

„Nikada nismo prošli tako da problem ne rešimo, i ovo smo bili na putu da rešimo, već smo oslobodili šestoro naših ljudi. I ove bismo oslobodili da nije bilo američkih bombi“, poručio je premijer.

„A to da je moj NATO, na to bolje da ne odgovaram. Jedino, što smatram da Srbija ima dovoljno mudrih ljudi da nikad ne dođemo u situaciju da se ponove slučajevi ni Milice Rakić ni mnogih drugih. A oni koji misle da je rešenje u tome da se bijemo s celim svetom, u tome neću da učestvujem“, dodao je Vučić.

Kako je naveo, u svakom slučaju je spreman da postavi pitanje, pa i Amerikancima, da li su znali ko se nalazi na lokaciji koju su bombardovali.

„Za sada smo dobili nezvanični odgovor od CIA, a ja čekam i zvanični odgovor na to pitanje“, zaključio je premijer.

Ponašaću se u najboljem interesu Srbije

Vučić kaže da nije spreman da zaoštrava i kvari odnose sa SAD, jer su nam oni potrebni kao prijatelji i partneri, a ne kao neprijatelji, te će se zato ponašati ozbiljno i odgovorno, u najbojem interesu Srbije.

Premijer je rekao da nije teško od SAD napraviti neprijatelje, ali da to neće vratiti živote stradalih.

To, primetio je, nije zato što on nije hrabar, jer, dodao je, još dva meseca će biti premijer i imaće petlju i hrabrosti da svakom kaže šta misli.

„Ali, to što ću nekoga da opsujem sad neće vratiti u život Jovicu i Slađanu. Tako da ću da se ponašam ozbiljno, odgovorno i u najboljem interesu Srbije. Makar to ne bilo u najboljem interesu mom lično, niti političke stranke koju vodim“, kazao je premijer.

Ako neko zna ko je terorista u Libiji, a ko nije, neka kaže

Vučić je izjavio je da je Srbija o oslobađanju dvoje otetih državljana u Libiji pregovarala sa različitim predstavnicima krila libijskih vlasti, a da se njihova otmica „izvesno“ nije dogodila slučajno.

Vučić je rekao da je samo BIA imala njegovo odobrenje da u potpunosti rukovodi slučajem otmice i da su traženi najbolji načini da se oteti oslobode.

„Ako mi vi kažete ko je u Libiji terorista, a ko nije, svaka vam čast“, rekao je Vučić i dodao da je bilo bezbroj posrednika koji su, kako je naveo, „nudli svakojaka čuda“.

„Čovek po imenu Ganudi davao je kontradiktorne informacije o samoj otmici i o njegovim kontaktima sa našim ljudima postoje veoma kontradiktorne informacije. Stavovi prisutnih Libijaca o samom viđenju otmice dramatično su različiti u odnosu na ono što su rekli pojedini srpski državljani“, rekao je Vučić.

Istakao je da je srpska služba razgovarala sa ruskom, američkom, austrijskom, češkom, italijanskom službom bezbednosti, te da su najkonrektnije informacije dobijene od Španije, 12. februara, o lokaciji otetih, koju je kasnije BIA proveravala sa američkom CIA i FBI.

Upitan kako je i zašto je došlo do otmice i da li je bila ciljana, Vučić je rekao da veruje da se nije dogodila slučajno.

„Sa izvesnošću mogu da kažem da se nije dogodila slučajno, prema informacijama kojima naše službe raspolažu. Pitanje je samo da li su baš oni bili meta, ja bih rekao da ne. Oni su se slučajno ili greškom našli u tom automobilu“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da, prema njegovim saznanjima, Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nalog za putovanje tokom koga su u Libiji oteti srpski državljani, iako je to uobičajena praksa, ali je odbacio spekulacije da je u konvoju bilo novca.

Premijer je rekao da u Libiji ima 250 srpskih državljana koje su vlasti molile da napuste tu zemlju i dodao da se on zalaže da se Ambasada u Tripoliju zatvori, ali će se konsultovati sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Porodicama poginulih država će pomoći koliko može, kaže Vučić i dodaje da je imao najteži zadatak da tu informaciju saopšti porodicama.

Vozač i služžbenik srpske ambasade u Libiji, Jovica Stepić i Slađana Stanković, oteti su 8. novembra proššle godine.

Pentagon:Nejasne okolnosti smrti državljana Srbije

Pentagon nije imao informacije da u kampu ID, u kojem je stradalo dvoje srpskih državljana, ima i civila, naveo je portparol Pentagona Peter Kuk.

IZVOR: B92 SUBOTA, 20.02.2016. | 21:53

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Pentagon se pisanom izjavom oglasio povodom smrti srpskih državljana koji su ubijeni u vazdušnom napadu snaga SAD u Sabratu na Islamske države.

„Videli smo izveštaje o tome da su dvoje srpskih talaca ubijeni u Libiji. U ovom trenutku nemamo informacije koje bi ukazivale da su njihove smrti posledice udara koje su vojne snage SAD sprovele protiv pripadnika ID i kampa Islamske države u Libiji“, navodi su izjavio portparola Pentagona Petera Kuka.

Pročitajte još:

Kako je naveo, snage SAD su posmatrale taj kamp nedeljama.

„U vreme napada nije bilo pokazatelja da u kampu ima i civila. Iako okolnosti njihove smrti ostaju nejasne, izražavamo najdublje saučešće srpskoj vladi i porodicama ubijenih“, rekao je Kuk.

On je dodao da sve informacije koje možgu, podeliće sa srpskom vladom.

„Kada sprovodimo operacije, vojska SAD preduzima izuzetno opsežne mere da bi ograničila rizik od civilnih žrtava i u kampanji protiv ID nastavićemo to da činimo“, navodi se u saopštenju.

FHP: Srbija da suđenje osmorici bivših pripadnika Kobri OVK prepusti Kosovu

Fond za humanitarno pravo iz Beograda (FHP) reagovao je na presudu niškog suda osmorici nekadašnjih pripadnika OVK.Najveći pravni nedostatak predmeta OVK slučaja „Kobre“, kako se zvala jedinica u kojoj su bili ovi pripadnici, smatra FHP, tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči na Višem sudu u Nišu 9. februara, ovo delo se „nije moglo prekvalifikovati“ u ponovljenom postupku. Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što „načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu“. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, „mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti“. Čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se „ne sme suditi u odsustvu“, ako je moguće i „poželjno da mu se sudi u drugoj državi“, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan Specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju. Saopštenje FHP pročitajte u celosti u nastavku:

Kosovsko ministarstvo pravde: Sud da povuče odluku

U međuvremenu se, povodom odluke niškog suda, oglasilo i Ministarstvo pravosuđa Kosova, poručivši da „Srbija nastavlja da deluje u suprotnosti sa međunarodnim pravom i novom realnošću na Kosovu“, da odluka suda „krši princip pozitivnog prava same srpske države, koja u velikoj meri zloupotrebljava toleranciju međunarodnih mehanizama“, te da bi zato „ovu situaciju trebalo pažljivo da razmotre međunarodna tela na Kosovu, posebno EULEX“. Ova odluka krši prava građana Kosova koja su ima garantovana Ustavom i „međunarodnim instrumentima“, ocenjuje kosovsko ministarstvo pravde.

„Logika pravnih i pravosudnih organa Srbije je zastarela i pripada bivšem sistemu Savezne Republike Jugoslavije, koja više ne postoji kao takva, kao država, kao oblik državne vlasti, niti kao pravni sistem i ne može naslediti pravne osnove za građane koji pripadaju novoj realnosti – državnoj, administrativnoj i političkoj,“ dodaju iz kosovskog ministarstva.

„Za pravni sistem Kosova odluke ove vrste su bez pravnog dejstva i tražimo od Srbije da ih povuče. Takođe, tražimo od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju da povuče ovakvu odluku,“ naveli su, takođe, iz ovog ministarstva, dodajući da će kosovske institucije nastaviti da koriste sve mehanizme kako se „nalozi za hapšenje, bez zakonske osnove, ne bi sproveli u EUROPOL-u i INTERPOL-u“ i sličnim međunarodnim orgnizacijama.


Pročitajte još:

Niški sud: 8 pripadnika OVK osuđena na po 15 godina zatvora zbog ubistva srpskih vojnika; Mustafa: Vojnici „dobili zaslužen odgovor“

„Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku/Shyqer Maloku, Džafer Gaši/Xhafer Gashi, Demuš Gacaferi/Demush Gacaferi, Dem Maljoku/Dem Maloku, Argon Isufi/Argon Isufi, Anton Čuni/Anton Quni, Alija Rabit/Alija Rabit i Rustem Beriša/Rustem Berisha, kojima se sudi u odsustvu, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.

Izmenjenom optužnicom iz oktobra 2015. godine, osmorici optuženih se stavlja na teret krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Oni se terete da su, kao pripadnici terorističke grupe „Kobre“ koja je delovala u okviru OVK, u septembru 1998. godine na jugoslovensko-albanskoj granici postavili nagazne mine i iz zasede napali pripadnike Vojske Jugoslavije (VJ), kojom prilikom je šest pripadnika VJ poginulo a šest ranjeno. Optuženi nisu dostupni organima gonjenja Republike Srbije, pa im se stoga sudilo u odsustvu na osnovu člana 381 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji ovakav proces dopušta ako su optuženi u bekstvu ili nedostupni državnim organima, ali „samo kada postoje naročito opravdani razlozi”.

U ovom predmetu prvu optužnicu podiglo je vojno tužilaštvo 1999. godine, da bi nakon prelaska vojnih predmeta u nadležnost tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Protiv ove presude žalbu je izjavio samo branilac optuženih. U žalbenom postupku presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje, a predmet je prešao u nadležnost Višeg suda u Nišu.

Najveći pravni nedostatak ovog predmeta tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči 9. februara, ovo delo se nije moglo prekvalifikovati u ponovljenom postupku. Naime, prema članu 453 ZKP-a, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženih, što je slučaj u ovom predmetu, „presuda se u ponovljenom postupku ne sme izmeniti na njihovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije” [kurziv FHP]. ZKP međutim ne pojašnjava šta znači „na štetu optuženih“. FHP smatra da citirana odredba ZKP-a nije bila prepreka da se predmetno krivično delo prekvalifikuje u ratni zločin, ukoliko su okolnosti slučaja na to ukazivale, te da se nadležnost u ovom predmetu prenese na TRZ.

Naime, u vreme događaja iz optužnice, odnosno u septembru 1998. godine, na Kosovu se odvijao oružani sukob između oružanih snaga SRJ i OVK, a optuženi u ovom predmetu pripadaju jednoj strani u oružanom sukobu, te krivično delo opisano u optužnici u ovim okolnostima može biti samo ratni zločin, a ne krivično delo terorizma. Haški tribunal je nesumnjivo utvrdio da se u septembru 1998. godine na Kosovu odvijao oružani sukob (vidi npr. predmet Haradinaj, par. 100), a TRZ takođe prepoznaje da je sukob na Kosovu trajao već od 1998. godine.

Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti. Tako gledano, a prema odredbi člana 453 ZKP-a, prekvalifikacija dela u ratni zločin ne bi bila na štetu optuženih, štaviše za njih bi bila povoljnija. Sa druge strane, mora se imati u vidu da nije svaka vrsta napada na pripadnike druge strane u sukobu dozvoljena, ali je takav zaključak u ovom predmetu trebalo da donese TRZ, kao jedino kompetentno nacionalno tužilaštvo, te da, shodno tome, nastavi gonjenje ili od njega odustane.

Najzad, čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Naime, izbegavanje suđenja u odsustvu za ratne i druge zločine prema međunarodnom pravu je danas standard, uspostavljen da bi se sprečila politička suđenja. Brojni nacionalni sistemi, međunarodni sudovi i međunarodne organizacije predviđaju zabranu suđenja u odsustvu, pa je tako Privremena misija Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) regulativom iz 2001. godine zabranila suđenja u odsustvu za kršenja međunarodnog humanitarnog prava; ZKP Bosne i Hercegovine (član 247) previđa generalnu zabranu suđenja u odsustvu; tako postupa i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (član 63); itd.

Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se ne sme suditi u odsustvu ako je moguće i poželjno da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju.“

Kadeti u uniformama Kosovske policije na akademiji u Vučitrnu klanjaju Alahu na strelištu

FOTO: Zeri

Kadeti Kosovske policije u Vučitrnu se svakog četvrtka i petka mole. Zeri je objavio fotografije na kojima grupa od dvadeseteka ovih kadeta petkom klanja Alahu na zemlji, u blizini autobusa koji ih je doveo na strelište ove policijske akademije.

„Oni to rade čak i pod uniformom Kosovske policije,“ napisao je Zeri.

Ovi kadeti diplomiraće u martu.

EU o incidentima u Skupštini Kosova: „Štetni za institucionalni život i građane“

Evropska unija osudila je juče incidente koji su se dogodili u Skupštini Kosova i istovremeno pozvala sve strane na uzdržanost od nasilja i povratak dijalogu. EU, u svom saopštenju objavljenom na zvaničnoj Internet stranici Spoljnopolitičkog saveta EU, ističe da je opstrukcija rada skupštine „štetna za institucionalni život i za građane Kosova“.

„Pozivamo na uzdržavanje od nasilja u bilo kom obliku i na vraćanje dijalogu, zasnovanom na principima demokratske vlasti i demokratske opozicije, koje funkcionišu unutar demokratskih institucija,“ ističu iz EU.

Iz Evropske unije, takođe, navode da je potrebno da se sve strane uzdrže od „upotrebe zapaljive retorike“, koja, kako se navodi, samo produbljuje podele i otežava dijalog.

„Politički ciljevi treba da budu postignuti kroz demokratski proces, u interesu naroda Kosova,“ zaključuju iz EU.

Poslanici kosovske opozicije juče su ponovo bacili suzavac u salu Skupštine Kosova. Suzavac je bačen čak tri puta, a sednica, koja je trebalo da počne u 10 časova, više puta je odlagana, te je zvanično počela u 15 časova. Sa sednice je udaljeno ukupno 18 poslanika opozicije, a njih devetoro je uhapšeno. Njima je određeno četrdesetosmočasovno zadržavanje, a terete za dela „vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja (gas)“, kao i za „opstrukciju službenih lica u vršenju službene dužnosti“.

Kosovska opozicija od početka oktobra 2015. bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, a pre tri dana je opozicija održala još jedan protest koji je, uprkos bojazni da bi mogao biti nasilniji, i velikom broju ljudi, završen po prvi put mirno.

Đurić: Srbi treba da imaju kandidata za predsednika Kosova

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izjavio da Srbi na Kosovu treba da imaju svog kandidata za predsednika Kosova.

Marko Đurić 

„Savetovali smo predstavnike Srpske liste da se tako postave. Mislim da će doneti odluku u interesu Srba, a ako Srbi ne budu imali svog kandidata, ne izgleda realno da podrže Tačija“, rekao je Đurić.

On je naveo da ne veruje u autentičnost političkih problema i „politickog haosa u Prištini“.

„Taj politički haos u Prištini, ne verujem u njegovu autentičnost, verujem u to da su delovi vladajućih stranaka umešani u haos i da je u pitanju politička igra za vlast između klanova koji se bave politikom. Mi u svemu tome ne vidimo interes za srpski narod“, rekao je Đurić.

On je kazao da sadašnji rečnik i politički diskurs u pokrajini ne doprinosi boljim odnosima.

Đurić ističe da će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da glasaju na predstojećim izborima u Srbiji, kao što je bio slučaj i sa parlamentarnim izborima 2014. godine.

„Odvajanje novca za Fond preporuka, ne obaveza“

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da mu nije jasan otpor, i da je neverovatno da nekome smeta poziv da se na dobrovoljnoj osnovi odvoje sredstava za humantirani Fond Eparhije raško-prizrenske.

„To je malo za rubriku verovali ili ne. Nekome smeta poziv da se, državni funkcioneri pre svega, na dobrovoljnoj osnovi odreknu dela sredstava za humantirani Fond, kojim se između ostalih, finansiraju i narodne kuhinje“, rekao je Đurić za RTS.

Prema njegovim rečima, reč je o pozivu na dobrovoljnom, humanitarnom nivou, jer je, dodao je, naša crkva najprisutnija humanitarna organizacija na Kosovu i to nema nikakve veze sa diskusijom da li je država odvojena od crkve i slično.

On je podsetio na značaj rada Eparhije raško-prizrenske, ističući da bez aktivnog rada eparhije svih ovih teških 16 godina na KiM, pitanje da li bi pomoći u mnogim ugroženim sredinama i bilo.

„Ovde se ne pogađa suština. Pitao sam da li bi funkcioneri i oni koji primaju duple plate odvojili novac da pomognu Fond. Nije obaveza, već je poziv na dobrovoljno izdvajanje dela zarade. Sramota me je i u njihovo ime“, napominje Đurić.

Božović: Još nema pismene presude Ivanoviću

Ni posle skoro mesec dana braniocima Olivera Ivanovića još nije stigla presuda Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici u zvaničnoj formi, izjavila je danas potpredsednica GI SDP Ksenija Božović.Ksenija Božović

Krajnji rok za dostavu presude je kraj marta, rekla je ona dodavši da ne shvata zašto je Euleks revnostan i odluke donosi brzo samo u stvarima koje idu na štetu odbrane lidera njene stranke.

“Advokati svakodnevno rade na pripremi žalbe, ali su nemoćni da išta preduzmu dok ne stigne presuda, koja je Ivanoviću samo pročitana, i u pismenoj formi“, rekla je Božović za RTV Mir.

Ona je ocenila da bi Briselski sporazum o pravosuđu, koji podrazumeva integraciju srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem, mogao da pozitivno utiče na pravičan ishod slučaja Ivanović, ali je konstatovala da je njegova implementacija na terenu veoma spora.

Haradinaj vratio poslanički mandat

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto poslanika u Skupštini Kosova.Ramuš Haradinaj

Haradinaj je u saopštenju dostavljenom medijima rekao da je Skupština postala institucija za pokriće ustavnih povreda.

„U mom mandata poslanika pokušao sam da pokažem zabrinutost za ozbiljne probleme od interesa za zemlju, uključujući i greške koje su napravljene sa potpisivanjem dva sporazuma,  o spornom razgraničenju i ZSO, ali sam ignorisan od strane uzurpatora vlasti Skupštine”, rekao je Haradinaj u obrazloženju.

Haradinaj je kazao da “Skupština Kosova nije demokratska institucija” i da zbog toga ne vidi sebe ka zakonodavca.

Delavi: Razočaran sam

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi rekao je da je razočaran time što je opozicija ponovo u Skupštini Kosova upotrebila suzavac.Greg Delavi danas u Skupštini Kosova 

Delavi koji je danas boravio u Skupštini Kosova rekao je novinarima nakon napuštanja zgrade parlamenta da je razočaran današnjim ponašanjem opozicije.

“Samo dva dana nakon što smo proslavili rođendan Kosova, za žaljenje je što sada vidim da postoje ljudi koji pokušavaju da prekrše demokratiju”, rekao je američki ambasador, pozivajući sve strane da rade zajedno kroz dijalog.

“Pozivam sve da izbegnu rečnik koji otežava mogućnost dijaloga i razvoj Kosova”, rekao je ambasador SAD-a.

„Izbor Tačija za predsednika Kosova sledeće sedmice“

Vladajuća koalicija namerava da na sednici Skupštine Kosova, koja bi trebalo da bude održana sledećeg četvrtka, izabere lidera DPK Hašima Tačija za predsednika Kosova, piše portal gazetablic.com.Hašim Tači 

Pozivajući se na izvore unutar koalicije, portal piše da će početkom sledeće nedelje na sednici Predsedništva Skupštine Kosova biti određen datum održavanja naredne sednice na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Kosova.

„U ponedeljak ili utorak će biti održana sednica Predsedništva gde će se odrediti datum održavanja sednice na kojoj će biti izabran predsednik. Najkasnije sednica će biti zakazana za četvrtak“, rekao je izvor portala i dodao da će to biti redovna sednica Skupštine Kosova.

„Pokazaćemo opoziciji da se ne povlačimo“, rekao je on.

Prema tom izvoru koalicija za najavljeno zasedanje i izbor novog predsednika ima podršku međunarodnog faktora, a kako je navedeno, poziv za sednicu će biti dostavljen svim poslanicima opozicije.

„Oni poslanici koji pokušaju da ometaju održavanje sednice biće suspendovani, mogu čak biti i uhapšeni. Koalicija je odlučnija nego bilo kada. Za to imamo podršku i ambasadora zemalja velike petorke“, rekao je izvor portala.

Opozicija je još jednom potvrdila da će učiniti sve da onemogući izbor Tačija za predsednika Kosova.

Moguće je da na dan kada na dnevnom redu Skupštine bude izbor predsednika Kosova u Prištini budu organizovani novi protesti.

Advertisements

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

14.12. 2015, 08:00 – 23:59|Danas nam je prezentovan napredak Srbije ka EU otvaranjem poglavlja za pristupanju ali očigledno bez Kosova i Metohije jer se ono tretira očigledno kao amputirana celina odnosno teritorija koja kasni i nije na Evropskom putu kao Srbija…


Today we presented Serbia’s progress towards EU accession for the opening of chapters but apparently without Kosovo because it treats apparently amputated as a whole or territory that late and not on the European path as Serbia!

Danas nam je prezentovan napredak Srbije ka EU otvaranjem poglavlja za pristupanju ali očigledno bez Kosova i Metohije jer se ono tretira očigledno kao amputirana celina odnosno teritorija koja kasni i nije na Evropskom putu kao Srbija… Da li su nas otkačili pa sada oni idu svojim putem u EU a mi smo u našem neuređenom Srpskom i okupacino Šiptarskom sistemu! Sad treba imati snage za dalji opstanak!

Da li ćemo se konačno organizovati i okupiti oko daljeg života! Kuda dalje? Kako smo mi to specifični slučajevi!

Da li treba konačno da se OBRAČUNAMO SA ONIM LOPOVIMA NAŠE BUDUĆNOSTI, LAŽNIM PREDSTAVNICIMA I ZAUSTAVITI OVAJ BEZCILJNI PUT I ŽIVOT! Šta to može da nas vrati u normalu i samo organizaciji i stvaranju boljeg života! RAD, RED I DISCIPLINA trebalo bi da budu osnovni trio za NAPREDAK ali ta naša ASOCIJALNOST GDE POJEDINCI TERAJU U KLIN A DUGI U PLOČU OČIGLEDNO NE DAJE MOGUĆNOSTI ZA GLOBALNI NAPREDAK DO JEDINO INDIVIDUALNO I POJEDINAČNO PO RODBINSKO-PARTIJSKOJ LINIJI!

Totalni NEPOTIZAM, KORUPCIJA I PARTIJSKA PRIPADNOST zatvaraju put NAPREDKU I UREĐENJU ŽIVOTNIH USLOVA…

Stop svim PROJEKTIMA KOJI IMAGINARNO I NEREALNO PREZENTUJU „NAPREDAK“! Jer su to lopovi koji pljačkaju šansu za bilo kakav NAPREDAK! PROBUDIMO SE…

Srbija otvara prva poglavlja u pregovorima sa EU

14.12. 2015, 7:44| Izvor: B92/Beta|

Foto: Beta/AP

Srbija danas, gotovo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, otvara prva dva od ukupno 35 poglavlja u pregovorima o članstvu u EU.

Na Međuvladinoj konferenciji večeras u Briselu biće otvorena poglavlja 35 o normalizaciji odnosa sa Prištinom i 32 o finansijskoj kontroli, a dve strane, Srbija i EU, razmeniće pregovaračke pozicije.

Na sastanku učestvuju delgacija Srbije – premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka za ervopske integracije Jadranka Joskimović, predstavnici Evropske komisije – šef diplomatije Luksemburga, predsedavajućeg EU Žan Aselborn, visoka predstavnica EU Federika Mogerini i evropski komesar Johanes Han, kao i predstavnici 28 zemalja članica.

Kako je agenciji Beta rečeno u izvorima EU, Komitet stalnih predstavnika, ambasadora članica EU u potpunosti je usaglasio polazišta za poglavlja 32 i 35 koja će biti otvorena.

Procedura pregovora za Srbiju najsličnija je onoj koja se primenjuje za Crnu Goru, budući da je za ove dve zemlje uvedeno pravilo da se poglavlja 23 i 24, o pravosuđu, bezbednosti i ljudskim pravima otvaraju među prvima, zatvaraju među poslednjima i da eventualni zastoj u ta dva poglavlja može uticati na celokupan tok pregovora.

Srbija, međutim, ima dodatnu specifičnost, a to je poglavlje 35 u kojem se prati normalizacija odnosa sa Prištinom i koje će za Srbiju imati isti značaj kao i poglavlja 23 i 24 Ta poglavlja bi, kako se očekuje i u Briselu i u Beogradu, trebalo da budu otvorena u prvoj polovini 2016.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić izjavili su uoči otvaranja prvih poglavlja da je srpska strana „apsolutno spremna“ i da želi da završi pregovore do kraja 2019.

Zvaničnici u Evropskoj komisiji su u fazi skrininga bili saglasni da su srpske vlasti dobro pripremljene i da je srpska državna uprava sposobna da iznese teret dugih i zahtevnih pregovora.

Dužinu pregovora teško je, međutim, predvideti jer zavisi od spremnosti same zemlje, usklađenosti sa EU, brzine ispunjavanja postavljenih uslova za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, ali i od eventualnih bilateralnih sporenja sa nekom članicom EU koja može da blokira tok pregovora pošto o svakom novom koraku odlučuju sve članice.

Pregovori najmlađe članice EU, Hrvatske trajali su šest godina. Crna Gora je pregovore pokrenula 2012. i do sada otvorila dvadesetak, a privremeno zatvorila dva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Osojane: Obijena i opljačkana kuća sveštenika

14.12. 2015, 9:24|Izvor: KoSSev|

Foto: Kuća Vukića (Fejsbuk stranica Dalibora Jevtića)

Kuća sveštenika Miloša Vukića u Osojanu je tokom prethodne noći opljačkana, navodi se na Fejsbuk stranici kosovskog ministra za zajednice i povratak, Dalibora Jevtića. Vukići u trenutku pljačke se nisu nalazili u kući.

Iz kuće je, kako prenosi radio Kontakt plus, ukraden lap-top računar, oko 25.000 dinara, dečiji zlatni lančići, par telefona i izvršena premetačina.

Sveštenik Vukić u kući živi sa ženom i dve ćerke.

Nepoznate osobe su u noći između 6. i 7. decembra u srpskom metohijskom selu Goraždevac otvorile vatru na ovo selo kada su nešto posle 2 časa ujutru, pucajući, prema svedočenju meštana – pancirnim mecima na kuću Saše Petrovića i Srboljuba Kolašinca, zapalivši istovremeno njegov auto, i uništili spomenik NATO žrtvama u ovom selu, izazvavši snažnu uznemirenost tamošnjih Srba. Sedmog decembra je takođe pucano na srpsku prodavnicu u Srbobranu9. je domaćinstvo Spase Andrijevića iz sela Novakekod Prizrena opljačkano tokom prošle noći, a prethodno je bačena bomba na prodavnicu u Gojbulji u kojoj se inače okupljaju Srbi. 

Kancelarija za KiM: Priština da omogući veći broj srpskih policajaca u povratničkim mestima

14.12.2015, 15:21|Izvor: KoSSev|

„Provaljivanje u kuću pravoslavnog sveštenika u povratničkoj sredini kakva je Osojane, čak i da je motivisano isključivo koristoljubljem, stvara uznemirenost čitave zajednice i može imati veoma teške posledice.“ Ovo je poručeno danas iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju u reakciji na noćašnje pljačkanje kuće sveštenika Miloša Vukića u Osojanu. Iz ove Kancelarije istovremeno pozivaju nadležne institucije u Prištini da „preduzmu korake kako bi se sprečili sve učestaliji i sve drskiji“ napadi na srpske povratnike i njihovu imovinu.

„Priština bi trebalo da se ogradi od ovakvih incidenata, tako što će omogućiti efikasniju policijsku zaštitu u povratničkim sredinama, i takav korak bi, sigurni smo, naišao na pozitivan odjek u srpskoj zajednici,“ navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Iz Kancelarija za KiM ističu da je „neophodno“ da Priština „u duhu pozitivne diskriminacije“, a u ime evropskih vrednosti, omogući angažovanje većeg broja policajaca srpske nacionalnosti i razmeštanje policijskih ispostava u srpskim enklavama.

„Jasna poruka dobre volje Prištine bilo bi i odlučnije sprovođenje istraga koje bi za cilj trebalo da imaju identifikovanje i kažnjavanje vinovnika ovakvih incidenata,“ dodaje se.

Kancelarija za KiM dalje navodi da očekuje da i međunarodne institucije na Kosovu i Metohiji, pre svih – EULEX, „ohrabre administraciju u Prištini na poteze koji bi doveli do iznalaženja efikasnog odgovora na permanentno ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji,“ posebno onih koji žive u povratničkim sredinama.

Kuća sveštenika u Osojanu je tokom prethodne noći opljačkana. Iz kuće je ukraden lap-top računar, oko 25.000 dinara, dečji zlatni lančići, par telefona i izvršena je premetačina. Vukići u trenutku pljačke nisu bili u kući.

Dan za istoriju, Srbija otvorila prva poglavlja pregovora sa EU

14.12.2015, 21:00|Izvor: RTS/Tanjug|

Srbija je večeras otvorila prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, čime je suštinski otpočeo proces usklađivanja sa standardima i normama evropske zajednice. Ovo je važan dan i jedan od onih kada ispisujemo istoriju, moramo da obavimo težak posao, ali ako budemo marljivi bićemo deo EU, rekao je Premijer Vučić. Put će biti dug i težak, ali Evropa je sa vama, poručio je predsedavajući EU i ministar spoljnih poslova Luksemburga, Žan Aselborn. Han je pohvalio Srbiju i čestitao građanima.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Briselu, posle otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja sa EU, da je ponosan kao premijer i da je ovo jedan od onih dana kada kao zemlja i kao narod pišemo istoriju. Vučić je za RTS rekao da neće sve teći glatko, ali ako „postavljate visoke ciljeve, možete i da ostvarite rezultate“.

„Čestitam svim građanima na ovom velikom uspehu. Ovo je veliki i važan dan, jedan od onih kada ispisujemo stranice istorije. Više ne moramo da sanjamo snove o EU,“ poručio je Vučić posle druge Međuvladine konferencije u Briselu, na kojoj je otvorio prva pregovaračka poglavlja sa EU, 32 i 35.

Dodao je da je sada potrebno da naporno radimo i da će Srbija, ako budemo tako postupali i budemo posvećeni, postati deo evropske porodice.

To je, prema njegovim rečima, važno iz više razloga, ali pre svega zbog tipa društva kojem Srbija želi da pripada.

„Zadovoljni smo što i Evropa želi da vidi Srbiju u svom demokratskom okruženju,“ rekao je Premijer.

To je važno i zbog ekonomije, dodao je Premijer, rekapituliravši šta je Srbija učinila u proteklih nekoliko godina, od izlaska zemlje iz recesije, smanjenja budžetskog deficita, poboljšanja pozicije na Doing biznis listi, do smanjenja nezaposlenosti.

„Otvaranje poglavlja 32 i 35 – predstoji nam mnogo posla posebno za poglavlje 35. Ono nije nimalo lako, ali ni do sada nije bilo lako. Mi nismo navikli da idemo napred kad nam je lako,“ našalio se Vučić. Takođe, dodao je, da se sve to čini zbog Srbije.

„Ne menjamo se i ne donosimo odluke zato što to neko traži, već zato što mi to želimo,“ istakao je Premijer.

Vučić je ponovio da je cilj Srbije da sve završi do 2019. godine, a da je onda na EU da odluči da li takvu Srbiju želi u svom članstvu.

„Ovo je dobra vest i za čitav region, za sve zemlje Zapadnog Balkana, da svi znaju da u Srbiji imaju stabilnog partnera i na čiju ruku mogu da računaju. To je važan dan i za Republiku Srpsku,“ poručio je Vučić.

Dodao je da će Srbija nastaviti pregovore sa Albancima sa Kosova i Metohije.

„Srbija jeste i biće stub stabilnosti,“ poručio je Vučić i zahvalio svim građanima Srbije i civilnom sektoru.

„Posebno bih se zahvalio jednom evropskom lideru koji nam je mnogo pomogao i bez kojeg ne bismo ovde stigli – nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Održala je svoju reč,“ naglasio je Vučić.

Dodao je da je Nemačka ispunila svoje obećanje onog časa kada je Srbija ispunila svoje obaveze.

Vučić je građanima Srbije poručio da imaju razloga da budu ponosni na sebe i na svoju zemlju.

„Sutra ćemo malo da slavimo onda ćemo da nastavimo još žešće,“ zaključio je Vučić.

Han: Ovo je bio timski rad

Evropski komesar, Johanes Han, pohvalio je „srpske prijatelje“ na dostignućima na konferenciji za novinare nakon Međuvladine konferencije.

„Ovo je bio timski rad i Premijer je bio na vrhu svega toga zajedno sa administracijom. Ne može se bez posvećenosti državne uprave i vaših građana,“ ističe Han.

Kaže da je Srbija zemlja sa jasnom evropskom perspektivom i da postoji garancija da investitori mogu slobodno da ulažu u Srbiju.

„Bitno je da narod zna da ima perspektivu, voleli bismo da dođu mladi ljudi kod nas, ali nismo za odliv mozgova,“ napominje Han. Dodaje da je ove godine 1.600 mladih iskoristilo stipendiju „Erasmus plus“.

„Ta brojka će porasti i pojaviće se druge prilike i treba ih iskoristiti u periodu pristupanja,“ kaže Han. Ističe da želi da se zahvali Srbiji i njenim građanima, kao i nevladinim organizacijama.

Han je ocenio kao ambiciozan cilj koji je premijer Aleksandar Vučić postavio, a to je da Srbija ispuni sve uslove za članstvo u EU do 2019. godine i poručio da Vlada Srbije mora da uradi ono što je do nje, i obećao da će EU učiniti sve da vladu u tome podrži.

„Uvek sam govorio, i to ne samo u slučaju Srbije, nego svih zemalja kandidata – da nema ograničenja brzine u našoj saradnji u procesu pristupanja. Ono što postoji jeste razdaljina koju kandidat treba da pređe,“ naglasio je Han.

Od svake zemlje će pojedinačno zavisiti kojom brzinom će zemlje ispuniti uslove, a ne od EU, istakao je Han. Podvukao je da je neophodno da svaka zemlja pređe „kompletan put“.

Aselborn: Imao sam čast da prisustvujem istorijskom trenutku

Ministar inostranih poslova Luksemburga, Žan Aselborn, ocenio je da je predsedavanje njegove zemlje EU završeno ključnim korakom – otvaranjem prvih poglavlja sa Srbijom.

Na konferenciji za novinare Aselborn je rekao da je imao čast da prisustvuje ovom istorijskom trenutku.

Luksemburg, kao predsedavajuća EU, prijatelj je Srbije i još od Samita u Solunu, na kojem je doneta deklaracija kojom je iskazano da budućnost zapadnog Balkana leži u EU, bio je posvećen promovisanju otvaranja pregovora sa Srbijom, naveo je Aselborn.

„Posebno sam danas ponosan što je u okviru našeg predsedavanja EU otvorena prva poglavlja – 32 finansijska kontrola i 35 normalizacija odnosa Beograda i Prištine“,“ istakao je Aselborn.

Ocenio je da to ne bi bilo moguće bez hrabrih odluka koje su donele vlasti Srbije još u avgustu.

„“Za Srbiju je ovo vrlo bitan korak u pravcu EU, projektu mira, prosperiteta i solidarnosti na evropskom kontinentu. Jako puno napornog rada je uloženo u otvaranje prvih poglavlja i zahtevaće dalje puno truda,“ rekao je Aselborn, izrazivši uverenje da će građani Srbije shvatiti da će svi napori doneti direktne i brze prednosti u svim oblastima.

Ova današnja poglavlja, prema njegovim rečima, su tek prvi korak ka EU, ali je važno da su učinjeni.

Uveren je da će uskoro biti otvorena poglavlja 23 i 24 koja će se među poslednjima zatvoriti, ukazujući da su od vitalnog značaja za EU. U tom procesu Srbija će se upoznati sa svim aspektima EU, poručio je šef luksemburške diplomatije.

Ukazao je i na veliki napor koji je Srbija uložila u migrantskoj krizi, podsetivši da je, i pored tesne agende, posetio Srbiju tokom septembra.

Ponovivši da je otvaranje poglavlja važno za Srbiju, dodaje da je to bitno i za EU, najavio je  i da će nastaviti da ulaže napore u podršci integraciji Balkana i Srbije u EU.

Takođe je pozvao srpskog premijera Aleksandra Vučića da nastavi rad na putu ka EU.

Međuvladinu konferenciju Srbija – EU otvorili su ministar spoljnih poslova Luksemburga, zemlje koja trenutno predsedava Uniji Žan Aselborn i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Konferenciji kojoj su otvorena Poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole, i Poglavlje 35, posvećeno normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, prisustvovali su i evropski komesar Johanes Han, kao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, ministar finansija Dušan Vujović i šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević.

Prema ocenama evropskih zvaničnika, Međuvladina konferencija ne predstavlja samo tehničko otvaranje prvih poglavlja, već je reč o novoj fazi u procesu evropskih integracija Srbije, čije reforme, napredak u dijalogu sa Prištinom i doprinos boljim regionalnim odnosima bili su presudni za korak koji će danas biti načinjen.

Vučić je novinarima u Briselu pred početak konferencije rekao da Srbija od danas razume da će biti deo Evropske unije, a na nama je da svojim radom, marljivošću i energijom odredimo vreme ulaska u EU.

Samoopredeljenje: U vladi sedi zločinac

Iz pokreta Samoopredeljenje odgovorli su američkom ambasadoru u Prištini Gregu Delaviju da je za njih zabrinjavajuće to što u kosovskoj vladi sedi Džabir Žarku osuđenik za zločin.Vlada Kosova 

Nije zabrinjavajuće to što su poslanici tog pokreta u kućnom pritvoru  viđeni danas u parlamentu, navodi se u odgovoru Opredeljenja ambasadoru SAD u Prištini Gregu Delaviju.

Reč je o poslanicima koji su politički progonjeni kao što je to bilo u vreme Staljinove Rusije, ili u nekoj drugoj državi gde je na vlasti diktatura.

Portparol tog pokreta Frešer Krasnići je na svom Fesbuk profilu ambasadoru Delaviju poručio da nije zabrinjavajuće to što su u Skupštini danas viđeni poslanici koji su politički progonjeni kao u Staljinovoj Rusiji ili nekoj drugoj državi gde je na vlasti diktatura.

„Za demokratiju je zabrinjavajuće učešće Džabira Žarkua (osuđenog za zločine) u radu vlade a ne to što su u Skupštini viđeni poslanici koji su politički proganjani kao u Staljinovoj Rusiji ili u nekoj drugoj diktaturi“, napisao je Krasnici.

Suzavac u Skupštini Kosova

Poslanici opozicije ponovo su bacili suzavac u Skupštinu Kosova.Suzavac u Skupštini Kosova 

Uprkos rigoroznoj kontroli i pojačanom prisustvu pripadnika policije, suzavac je ponovo aktiviran i sednica je prekinuta. Ovoga puta suzavac su aktivirali poslanici Samoopredeljenja Glauk Konjufca i Time Kadrijaj.

„Naše akcije imaju političku pozadinu i nisu usmerene protiv bilo koga. Ne želimo da narušimo vladavinu prava već ovo radimo kako bi paralisali Vladu i parlament. Trudimo se da sprečimo održavanje sednica kako bi se povukli sporazumi sa Srbijom i Crnom Gorom. Danas sam ja bacio suzavac“, kazao je Glauk Konjufca.

U skupštinskoj sali jutros su se našli i poslanici Samoopredeljenja Fisnik Ismailji i Faton Topali, kojima je sud zbog sumnje da su izvršili krivično delo izazivanja opšte opasnosti i aktiviranja suzavca, izrekao meru kućnog pritvora.

Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj kazao je da će opozicija nastaviti sa blokadom parlamenta dok se ne povuku sporazumi koji, kako kaže, štete državi.

„Da li treba verovati Vladi i političarima koji su sedam dana nakon potpisivanja sporazuma izjavili da je Asocijacija sa srpskom većinom jedna nevladina organizacija. Znate da su promenili mišljenje i o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Dakle ovo su političke igre ove Vlade“, kazao je Ljekaj, koji je potom uhapšen.

Poslanik Srpske liste i predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić, kaže da ga suzavac u Skupštini nije iznenadio jer je opstrukcija parlamenta već bila najavljena, ali ga iznenađuje to što uprkos hapšenjima opozicija ne odustaje od svojih ciljeva.

„Mislim da bi rešenje moglo da bude u poslednjim predlozima, a to je da se uradi ekspertiza demarkacije sa Crnom Gorom. To bi na nekin način omekšalo stavove opozicije, ili bar neku od opozicionih partija“, smatra Rašić.

Istovremeno ispred zgrade parlamenta stotinak pristalica opozicije protestovalo je protiv formiranja ZSO i demarkacije granične linije sa Crnom Gorom. Okupljeni građani su uzvikivali „Zajednica i demarkacija neće proći“.

Opozicija već četiri meseca blokira rad parlamenta aktiviranjem suzavca. Oni se protivi formiranju Zajednice srpskih opština i demarkaciji sa Crnom Gorom.

Delavi: Opozicija nije poslušala Kerijev savet

Ambasador SAD na Kosovu Greg Delavi je razočaran što opozicija nije poslušala poruku državnog sekretara SAD Džona Kerija i bacanjem suzavca ponovo onemogućila rad parlamenta.

Greg Delavi

„Podržavam članove parlamenta koji daju sve od sebe kako bi ispunili svoje obaveze prema građanima Kosova, i nadam se da će uspeti da održe sednicu tokom današnjeg dana. Želim da vas podsetim da je državni sekretar Džon Keri boravio na Kosovu pre samo dve nedelje i da je rekao da se suzavac ne sme ponoviti. Veoma je razočaravajuće što ga ljudi nisu poslušali“, kazao je Delavi novinarima.

Delavi je takođe izrazio uznemirenost zbog „povećanja nacionalističke retorike“ na Balkanu i dodao da je vreme da se ta retorika zaustavi.

Iljir Meta ubedio kosovsku opoziciju da odustane od nasilja?

14.12. 2015, 0:01|Izvor: KoSSev|

Foto: Albeu.com

Predsednik albanskog parlamenta Iljir Meta uspeo je tokom nedavne posete Kosovu da ubedi opozicione lidere da „nasilje nije sredstvo za rešavanje problema“, pišu albanski mediji. Istovremeno, kosovskim predstavnicima vlade preneto je da hapšenje opozicionih poslanika „nije bila dobra stvar“.​ Navodno su Mustafa i Tači odbili da se sastanu sa Iljirom Metom, nakon čega se Meta sastao sa Atifetom Jahjagom.

Izvori bliski albanskom ambasadoru na Kosovu, Džemalju Minhoziju, potvrdili su, javio je albanski Albeu.com da za Metu nije bilo lako to da ubedi šefa pokreta „Samoopredeljenje“ Visara Imerija, da odustane od nasilnih protesta. Istovremeno, međutim, Meta je svom kosovskom kolegi, Kadriju Veseljiju, preneo da hapšenje opozicionih poslanika „nije bila dobra stvar“.

„Gospodin Meta nije došao na Kosovo bez signala iz međunarodne zajednice. On je došao da bi se sastao sa Veseljijem i rekao mu je da hapšenje članova parlamenta nije dobar znak. Poruka je onda od Veseljija otišla do Mustafe i Tačija,“ rekao je izvor ovog albanskog medija.

„Za Metu, dijalog sa opozicijom nije bio lak. Haradinaj i Ljimaj shvataju da nasilni protesti nisu rešenje, ali je trebalo više da se Imeri u to ubedi,“ dodao je isti izvor.

Ovaj portal navodi da ni za Metu novi izbori na Kosovu nisu rešenje, ali je očigledno i to da se ni opozicija ne nada da će biti novih izbora. Oni žele da se povuku iz ova dva sporazuma. Isti izvor je dao indicije da su Mustafa i Tači odbili da se sastanu sa Iljirom Metom, nakon čega se Meta sastao sa Atifetom Jahjagom.

Meta je uspeo da ubedi opozicione lidere da sednu za sto i razgovaraju sa Jahjagom, a oni su mu rekli su da neće ugroziti godišnji govor kosovske predsednice u skupštini Kosova.

Međutim, sa Kosova, iz pokreta „Samoopredeljenje“ stižu drugačije informacije. Ovaj pokret je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Prištini, najavio novi pokušaj blokade današnjeg zasedanja kosovskog parlamenta.

Zbog bacanja suzavca i biber spreja u skupštinskoj sali, za pet poslanika kosovske opozicije je ranije izdat nalog za hapšenje.

Prva je uhapšena Donika Kadaj-Bujupi – sredinom prošlog meseca, da bi 9. decembra bila puštena iz pritvora. Zatim je, krajem novembra u prostorijama Samoopredeljenja Kosovska policija uhapsila Aljbina Kurtija, dok su Aljubljena Hadžiju i Faton Topali uhapšeni tek pre šest dana. Topali se nalazi u kućnom pritvoru.

Kosovska opozicija od početka oktobra bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i više puta bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali. Oni za svoje proteste navode borbu protiv primene dve sporazuma, briselskog sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i sporazum o demarkaciji granice sa Crnog Gorom. Poslednji protest održan je prekjuče u Gnjilanu.

01.10.2015 |08:00 -23:55 Očigledno je koje su funkcije draže „Srpskim Integratorima (Jablanovićima, i ostalima za koje znamo..) u Kosvsku Državu“ – naravno Šiptarske!


Leposavić:

Jablanović ponudio ostavku u Privremenom organu Srbije (Predsednika Srpske Opštine da bi zadržao funkciju Gradonačelnika Šiptarske Opštine koju gradi) i ako prima plate sa 4 radna mesta (dve funkcije direktora Zavoda za socijalno i penzijsko Srpsku i Šiptarsku i dve prethodno navedene) + donacije za projekte koje mu daju Šiptari, tako da mu sredstva iz Srbije nisu interesantna jer je prodao Srpsku veru za džakove evra i prešao u Šiptarsku….

Predsednik Privremenog organa Leposavića Dragan Jablanović ponudio je ostavku na tu funkciju,  saznaje RTV Kim.Dragan Jablanović (Foto Tanjug)

Zahtev je poslao Vladi Srbije koja ga je na tu funkciju i imenovala pre više od godinu dana.

Jablanović je za RTV Kim potvrdio da je ovu odluku doneo zbog sukoba koji je nastao između direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića i njegovog sina Aleksandra. Đurić je, podsetimo, podržao zahtev za smenu mlađeg Jablanovića sa mesta predsednika Srpske liste.

“On pokušava na sve načine da mog sina skloni iz Srpske liste. Kada sam to video onda sam ja ponudio ostavku Vladi Srbije kako bi Opština Leposavića imala isti tretman kod Kancelarije za KiM kao i ostale opštine”.

Dragan Jablanović takođe tvrdi da u ovu opštinu ne striže predviđeni novac koje je odborilo Ministarstvo finansija od kako Kancelariju za Kosovo i Metohiju vodi Marko Đurić.

“Hteo bih da zaustavim šikaniranje od strane pojedinih institucija i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Od kako je Marko Đurić došao za direktora Kancelarije za KiM, za šest meseci u prošloj godini Leposavić je dobio samo 2 miliona i 988 hiljada za popravku puteva, a za devet meseci u ovoj godini opština Leposavić nije dobila nijedan dinar za kapitalne investicije”.

Takođe kaže da u ovom periodu Đurić nijednom nije posetio Opštinu Leposavić.

Dragan Jablanović istovremeno obavlja i funkciju gradonačelnika Leposavića, po kosovskom sistemu.

Kaže da sa te pozicije nema nameru da se povuče jer su ga građani izabrali.

Jablanović je član Pokreta socijalista Aleksandra Vulina.

Abraši i Gecaj na severu

01.10. 2015, 14:30 Izvor: Klan Kosova|

Foto: Fejsbuk profil Abrašija

Izvor: Klan Kosova (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Ministar za rad i socijalna pitanja, Arban Abraši i zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, posetili su opštinu Leposavić.

Oni su se, u jednoj od retkih poseta državnih zvaničnika severu, sastali sa predsednikom opštine Leposavić Draganom Jablanovićem.

Gecaj je naglasio potrebu za pomoć iz Prištine, dok je Abraši rekao da je na sastanku malo po malo učinjeno da se integriše sever.

Cepa se Srpska? ŽAŠTO JE SRPSKA NE-SRPSKA LISTA….

01.10.2015, 19:27 Izvor: KoSSev

Ni deset dana od pokušaja smenjivanja predsednika Srpske liste, Aleksandra Jablanovića, Srpska zvanično nije dobila novog predsednika, ali jeste koordinatora – zamenika kosovskog premijera, Branimira Stojanovića, koji će ovu dužnost obavljati do postavljanja novog predstavnika Srpske. Politička bura među predstavnicima Srba se zahuktava, uz međusobno optuživanje, među kojima je i ono najteže – da su obe strane „trgovale“ sa predstavnicima kosovske vlade radi formiranja Vojske Kosova. Medijske izjave i saopštenja se smenjuju. Juče su se oglasili šef poslaničkog kluba Srpske Slavko Simić i odbornici Srpske iz Štrpca, koji su podržali Jablanovića, odnosno, kritikovali gradonačelnika ove opštine i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Svoje viđenje političkih previranja u Srpskoj dala je i nekadašnja poslanica u kosovskoj skupštini, Rada Trajković, navodeći da su sada Jablanovićeva i Stojanovićeva struja, kako je rekla, već vidljive. Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove građanske inicijative za moguće prevremene izbore na Kosovu. Iako bi Srpska mogla da se registruje kao politička partija, sa čim bi imala veći kontrolu nad izbornim procesom, ona bi u tom slučaju započela svoj politički život formalno od početka – kao nova partija. 

Simić: Poslanički klub jedinstven – Jablanović je predsednik

Srpska lista nije izvršila nikakvu promenu kojom je Branimir Stojanović izabran za koordinatora liste, tvrdi šef poslaničkog kluba Srpske liste, Slavko Simić.

„Ova vest je dezinformacija, sračunata upravo ka podrivanju jedinstva unutar Srpske liste i ona je neistinita bez obzira iz kog izvora dolazi. Poslanički klub je jedinstven i najveći broj poslanika upravo podržava predsednika Srpske liste, gospodina Aleksandra Jablanovića,“ naglašeno je u pisanoj izjavi Simića dostavljenoj našem portalu.

On je istovremeno pozvao Kancelariju za KiM da se, kako je naveo, „ne bavi odnosima unutar Srpske liste, jer su ti odnosi političke prirode“, te da je većina navoda koji su „predmet obračuna“, u medijima „izmišljeni, a što je lako proverljivo“.

„Mi nastavljamo posao za koji smo dobili mandat naroda i taj posao nastavljamo sa našim predsednikom Srpske liste, Aleksandrom Jablanovićem,“ naglasio je Simić.

GI Srpska Štrpce: Problemi opštine u drugom planu usled „trvenja“ u Srpskoj 

U međuvremenu, dužim saopštenjem za štampu oglasila se i odbornička grupa GI „Srpska“ iz Štrpca u kojem su naveli da problemi sa kojima se ova opština suočava prolaze „neopaženo“ usled „trvenja u Srpskoj“, čije će posledice, kako oni veruju, biti „pogubne“ ukoliko se ne spreči „uništavanje opštine“. Oni su istovremeno u većem delu saopštenja optužili gradonačelnika Štrpca Bratislava Nikolića da sprovodi „represivne mere“, „torturu“, te da to osećaju oni odbornici koji neće da podrže „otimačinu SKI centra Brezovica“, „divlju gradnju“ u nacionalnom parku „Šar planina“ i „davanje“ vodnih resursa; takođe da neće da sarađuje sa legitimnim predstavnicima Srpske.

Izbor Stojanovića – tačka na podele među kosmetskim Srbima

„Vlada Srbije snažno podržava pravo srpskih predstavnika u Pokrajini da sami odlučuju ko će ih predstavlјati. Izbor Branimira Stojanovića za novog koordinatora Srpske liste mora da znači i tačku na podele među srpskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji. Jedinstvena Srpska lista ima podršku Vlade Srbije i naša očekivanja od te liste su velika, kao što su i očekivanja građana na KiM. Pred njima je nesumnjivo ozbiljan rad na jačanju naše zajednice, tamo gde je ona najugroženija, u srpskim sredinama i enklavama,“ kažu za KoSSev u Kancelariji za KiM.


Gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović ponudio ostavku na mesto predsednika Privremenog organa

Kako prenosi RTV KiM, predsednik privremenog organa opštine Leposavić i gradonačelnik kosovske opštine Leposavić, Dragan Jablanović, ponudio je ostavku na funkciju predsednika privremenog organa, jer, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, po njegovim rečima, na „sve načine“ pokušava da ukloni njegovog sina i predsednika liste Srpska, Aleksandra Jablanovića – iz ove liste, ali i zato što želi da, kako je rekao, zaustavi šikaniranje pojedinih institucija i Kancelarije za KiM.

Jablanović se danas, neuobičajeno za severne opštine, u Leposaviću sastao sa kosovskim ministrom za rad i socijalna pitanja, Arbanom Abrašijem i zamenikom ministra za lokalnu samoupravu, Bajramom Gecajem.

Oni tvrde da Nikoliću „ne pada na pamet“ da sarađuje sa Srpskom:

„Gradonačelniku Štrpca nije palo na pamet da stvori dijalog i ponudi saradnju predstavnicima Srpske liste i tako na licu mesta pokaže proklamovano jedinstvo.“

Osvrnuli su se i na nedavno kolektivno učlanjenje 3.000 članova SNS u ovoj opštini:

„Mi, odbornici Srpske i 3.700 Srba koji su u Štrpcu, glasajući za Srpsku dali glas svojoj otadžbini, izbrisani smo gumicom zarad novih virtuelnih 3.000 članova SNS,“ dodali su u saopštenju.

Ovi odbornici su optužili i Kancelariju za KiM da podržava „kalifa u Štrpcu“, kako su opisali Bratislava Nikolića, dajući mu apsolutnu vlast, promenom opštinskih veća u Uroševcu, Prizrenu i Štrpcu, te da još nijednom nisu dobili odgovor, kao ni mogućnost da se sastanu za poslednjih godinu dana.

Bratislav Nikolić: Nesposobni su i boli ih moj uspeh i ljudi oko mene

Sa druge strane, gradonačelnik Štrpca, Bratislav Nikolić, tvrdi da nije znao za saopštenje grupe odbornika, te da ga „ne interesuje šta oni pišu“.

„Oni još prošle godine nisu prihvatili, neka čekaju još četiri godine, šta da im kažem. Sigurno ih boli uspeh, ne samo moj, već i svih mojih ljudi oko mene. Sigurno ih boli uspešnost, svima će sve da oproste, ali moju uspešnost, uspeh neće da oproste. To što su oni nesposobni i što vode samo svoje uske i lične interese, to je njihov problem.“

On tvrdi da su „njegova vrata bila otvorena za sve“, ne samo za odbornike iz Štrpca  – od samog početka njegovog političkog delovanja u Štrpcu, odnosno „političkog života“ kako je rekao.

„To što oni nisu mogli da nađu sebe u tom političkom životu, to je njihov problem. Dobro je da postoji delovanje zdrave opozicije, ali sa nekim predlozima, a ne samo da pljuju po Bratislavu Nikoliću i njihovom timu.“

Na pitanje šta smatra uspehom svog rada kao gradonačelnika ove opštine, Nikolić je naveo da je ovo sada njegov drugi mandat i da je uradio preko 90% infrastrukturnih projekata cele opštine, da su završene četiri zgrade sa 80 stanova, preko 150 kuća za interno raseljena lica i socijalno ugrožene porodice, kao i pružanje pomoći poljoprivrednicima.

Odgovarajući na optužbe u vezi sa „otimačinom“ ski centra Brezovica, Nikolić kaže:

„A gde će da ode ski centar, ja vas pitam. Ko će da nam ga otme? Na koji način? Šta je to? Je l’ to stvar pa će da sklone sa teritorije opštine Štrpce? Da uradim nešto što je najidealnije na svetu i da se sprovede u opštini Štrpce, njima ne bi valjalo.“

Bratislav Nikolić je na dužnost gradonačelnika Štrpca stupio kao kandidat Srpske liberalne stranke – SLS, registrovane na Kosovu, a sada je, potvrdio za naš portal da je član Srpske napredne stranke (SNS).

Jablanović: Srpska lista se ne cepa

Pitali smo predsednika Liste Srpska Aleksandra Jablanovića da li se Srpska cepa:

„Ne, Srpska lista se ne cepa, ali je definitivno Branimir Stojanović u raskoraku sa Srpskom listom i ne odlučuje o njenom radu. Poslanički klub nije nebitan, kako on to tvrdi, niti on može bilo kakve izjave da daje u ime Liste, već samo u svoje ime to može da radi.“

Jablanović je podsetio da GI Srpska za lokalne izbore i GI Srpska lista za parlamentarne jesu dva odvojena politička subjekta, te da je GI Srpska pokušala da ga smeni sa mesta predsednika GI Srpske liste, što po njegovim rečima, nije zakonski moguće.

Stojanović: Besmislice ne komentarišem, radom ću ih demantovati

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović nije želeo da komentariše nijedno od poslednja dva saopštenja, kao ni da komentariše da li se Srpska cepa. U kratkoj izjavi za KoSSev rekao je da se radi o besmislicama, te da zbog toga neće komentarisati, ali da će radom sve demantovati.

„Ja na te sve informacije i saopštenja nemam komentar, već ću u svojim aktivnostima u narednom periodu da demantujem sve besmislice, a ovi koji se bave besmislicama neka nastave da se bave besmislicama, Dakle, nemam nikakav komentar osim da ću radom dokazati njihovu neistinitost,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

Rešenje je da se prekine tajno sastajanje Vulina sa Tačijem

O najnovijoj krizi u odnosima Srpske liste razgovarali smo i sa predsednicom Evropskog pokreta na KiM-u, Radom Trajković, koja ima bogato političko iskustvo u parlamentarnom i vanparlamentarnom delovanju na Kosovu.

Srpska je građanska inicijativa, samo Rašić spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu 

Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove inicijative za naredne, odnosno moguće prevremene izbore na Kosovu. Građanska inicijativa Srpska nije politička partija, već gradska inicijativa, što je u jednom delu limitira, kada je u pitanju, na primer, kontrola izbornog toka, tvrdi Trajkovićeva.

Registrovanje političke partije podrazumeva i čitav set aktivnosti. Srpska bi i mogla da se registruje kao politička partija, kaže Trajkovićeva, ali ona onda gubi kontinuitet koji sada ima i počinje da nastupa kao novi politički subjekt.

„Jedino Rašić od svih srpskih političkih entiteta na sledećim izborima može da da kontrolore na sva biračka mesta i on je jedini spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu. Rašić na to veoma računa da iskoristi,“ objasnila je Trajković.

„Gde ja vidim suštinu unutrašnjeg sukoba Srpske? Ja mislim da za Tačija lično i za njegovu partiju, sada su odlučujući trenuci. Ukoliko bude uspeo da prolongira izbore do vremena kada treba da se izabere predsednik Kosova u parlamentu, mislim početkom ove godine, a on želi da dobije vojsku pre nego se organizuju izbori za predsednika i svakako želi i da ima sigurne glasove Srba u parlamentu, i za jedno i za drugo mu trebaju sigurni glasovi Srba. Tači preko ovih sedmoro poslanika koji se pojavljuju uz Jablanovića, šest iz Srpske i jednog Goranca, takođe preko vojske, zaista želi da sebe i svoju stranku ojača na prevremenim izborima i to je ogroman posao. Njemu je ovih sedam poslanika dobar kapital.“

Na pitanje otkud to – kada je upravo Jablanović optužio Stojanovića i Marića za saradnju oko stvaranja vojske, Trajković tvrdi da to nije istina, te da podršku formiranju Vojske Kosova pruža upravo tzv. Jablanovićeva struja, a da se u njoj nalaze i trenutni zamenik kosovskog premijera Slobodan Petrović i predsednik Progresivne demokratske stranke i poslanik u kosovskoj skupštini, Nenad Rašić, za koje je navela da su do sada imali „štetne rezultate rada“ po interese srpskog naroda na KiM-u i da su sa Tačijevom PDK tesno sarađivali.

A govoreći o tzv. Stojanovićevoj struji, Trajković kaže:

„Ne kažem da je Branimir Stojanović čovek kojem ne možete naći zamerku. Naprotiv. Mogu da mu nabrojim veliki broj zamerki o njegovom odnosu prema Srbima, ali ono što je sigurno, on će uvek biti lojalan srpskoj državi. I kod pogodbi, ako budu postojale sa liderima na Kosovu, to bi radio u korist države, a ovde se radi o drugoj grupi oko Jablanovića koja želi pogodbu u ime sebe i za sebe.“

Šta je po njenom mišljenju rešenje za čitavu ovu situaciju, pitali smo Trajkovićevu:

„Rešenje je da se prekine tajno sastajanje između Vulina i Tačija, kao što se dešavalo tokom predizborne kampanje, da budem najdirektnija.“

Gašić: Nato nije odobrio formiranje Vojske Kosova

Nato nije zvanično odobrio formiranje takozvane Vojske Kosova, iako pojedine države članice priznaju nezavisnost Kosova i podržavaju Prištinu u procesu transformacije, izjavio je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić.Bratislav Gašić u Gračnici (Youtube)

Gašić je u izjavi za današnji „Blic“ rekao da se tome protive države članice Alijanse koje nisu priznale nezavisnost Kosova, što i sprečava da takozvano Kosovo razvije partnerske odnose sa Nato.

„U ovom trenutku institucije Nato imaju savetodavnu ulogu i pružaju pomoć u razvijanju sposobnosti u važećem mandatu za tzv. Kosovske snage bezbednosti, koje su ograničene na razminiravanje i pomoć vanrednim situacijama“, rekao je ministar odbrane.

Prema njegovim rečima, postoje pisane garancije da „KSB“ neće biti angažovan na prostoru severa Kosova.

„Ta uverevanja sam dobio kako od svih visokih zvaničnika Nato sa kojima sam vodio razgovore, tako i na svim bilateralnim susretima sa zvaničnicima država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM“, rekao je Gašić.

Ministar odbrane kaže da se izjava Hašima Tačija da je „Nato odobrio formiranje Vojske Kosova“ može tumačiti isključivo u dnevno-političke potrebe, kako bi se u drugi plan stavili problemi koje ima Priština u predstavljanju javnosti nedavno potpisanih sporazuma u Briselu, kojima se, između ostalog, formira Zajednica srpskih opština, kao i katastrofalna ekonomska situacija i velika stopa nezaposlenosti.

TEKST SPORAZUMA o obostranom priznavanju diploma

01. 10.2015, 13:00Izvor: KoSSev

Najnoviji sporazum o obostranom priznavanju diploma između Beograda i Prištine odnosi se samo na akreditovane univerzitete i programe, zbog čega će strane u sporazumu razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja meseca. Priznavanje diploma podeljeno je na stručno i akademsko. Stručno priznavanje obavljaće „odgovarajući nadležni vladini organi“ i ovo priznavanje biće „dovoljno za zapošljavanje“ i u državnim organima i vršiće se u roku od 90 dana, uz naknadu od najviše 50 evra. Akademsko priznavanje će služiti za nastavak studija i procedura će trajati najviše pet meseci, a zavisiće i od svakog pojedinačnog univerziteta – detalji su novog sporazuma o obostranom priznavanju diploma postignutom pre dva dana u Briselu između Beograda i Prištine. Ovaj sporazum je zaključen na osnovu sporazuma iz 2011., nakon što su se „strane složile da obnove svoje napore“ i „odgovore na izazove i pojednostave proces“. Sporazum se odnosi na, kako je ranije i saopštila prištinska strana, sve univerzitetske nivoe – bečlor, master i doktorske studije, srednje stručno obrazovanje i peti stepen stručne spreme – Evropskog okvira kvalifikacija, dok će i sve diplome koje su prethodno dobile sertifikat od Evropske asocijacije univerziteta (EUA) i biti priznate. U sporazumu se, međutim, ne pominju albanski studenti iz „Preševske doline“, kako je Priština, u svom prekjučerašnjem saopštenju za medije, nakon potpisivanja sporazuma, nazvala južnu Srbiju.

U sporazumu se ne navode detalji o Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, te da li će diplome i sa ovog univerziteta, čijih je 10 fakulteta i akreditovano – kosovska strana i priznati.


Tekst sporazuma je bilo moguće pronaći samo na Internet stranici Kancelarije za KiM, koji je objavljen dan nakon njegovog postizanja u Briselu. On je u međuvremenu i skinut sa sajta ove kancelarije, zbog, kako nam je u naknadnom pojašnjenju rečeno u ovoj kancelariji – dodatnog usaglašavanja između Beograda, Prištine i Brisela, te će ponovo biti postavljen čim se svi detalji budu usaglasili.

KoSSev je, ipak, uspeo da preuzme tekst sporazuma dok je on još bio dostupan, te tu verziju sporazuma o obostranom priznavanju diploma, možete preuzeti OVDE.


Čekajući detalje sporazuma o međusobnom priznavanju diploma: Posebno koristan za Albance iz „Preševske doline“

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem

„Sporazum o diplomama i ovim zaključcima primenjuju se samo na akreditovane fakultete i programe od strane odgovarajućih nadležnih organa. Strane će razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja oktobra 2015. godine,“ navodi se u jednoj od tački sporazuma.

„Priznavanje će biti podeljeno na stručno i akademsko. Stručno priznavanje će obavljati odgovarajući nadležni vladini organi, u roku od najviše 90 dana od dana prijema zahteva i sa nadoknadom od najviše 50 evra. Stručno priznavanje će biti dovoljno za mogućnost zapošljavanja, uključujući i u državnim organima. Akademsko priznavanje će biti potrebno samo za nastavak studija; procedure će zavisiti od univerziteta i imaće sveukupan rok od pet meseci,“ stoji takođe u sporazumu.

Svi EUA sertifikati prethodno dobijeni biće priznati od strane „stranaka“ i diplome overene od strane EUA se mogu direktno podneti za priznavanje – navodi se dalje u sporazumu.

„Partner za implementaciju će obezbediti strane sa informacijama o prirodi zahteva podnosioca (akademski ili profesionalni) u roku od najviše dva meseca. Pored toga, strane su saglasne da razmenjuju sve relevantne informacije o potrebnim procedurama, uključujući i troškove naknada, do kraja novembra 2015. godine,“ dodaje se u ovom sporazumu, u kojem se ističe i da će se primena sporazuma o obostranom priznavanju diploma nastaviti do kraja oktobra ove godine.


Sporazum o diplomama postignut još 2011-2012

Prema ovom sporazumu od četiri tačke, beogradska i prištinska delegacija su se i tada dogovorile da „zamole“ Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti „svake od strana“ kako bi je druga koristila u svrhu nastavka obrazovanja i/ili zapošljavanja u javnom sektoru, te da će „nakon verifikacije da su univerzitetske diplome izdate od strane ovlašćenih institucija u skladu s evropskom najboljom praksom, Komitet evropskih akademskih stručnjaka, koji je osnovala Evropska univerzitetska asocijacija, izvršiti sertifikaciju“. EU se tada obavezala da će „uložiti sve napore“ kako bi obezbedila primenu tih sporazuma. U međuvremenu su se dve strane optuživale da ne primenjuju ovaj sporazum. Srpska strana je sa terena optuživala kosovsku, kao i organizaciju SPARK, koja je preuzela obavezu da koordiniše procesom priznavanja univerzitetskih diploma, u saradnji sa Evropskom univerzitetskom asocijacijom – da se revnost u radu ogleda samo u priznavanju diploma albanskih studenata, dok se kod pokušaja nostrifikacije diploma srpskih studenata sa KiM-a u Srbiji odugovlačilo i postavljale brojne birokratske prepreke. Prema dostupnim podacima od letos iz ove organizacije, od 433 podneta zahteva NVO SPARK, 387 je rešeno i to tako da od ukupnog broja rešenih slučajeva, 374 tzv. sertifikata je izdato podnosiocima sa kosovskim diplomama, a samo 13 sertifikata podnosiocima koji su imali srpske diplome. Sam proces je bio koncipiran kao projekat i kada je završeno finansiranje od strane EU, prekinut je njihov rad.

13.08. 2015 08:00 – 23:55 StojanovićUUU !!! – ne kaže se „pogrom“ reč koja ništa ne znači nego ETNIČKO PROTETIVANJE LJUDI – SRBA KOJI SU VEKOVIMA ŽIVELI NA KOSOVU I METOHIJI !!! Nauči da se jasno izražavaš ono što nam je i rađeno, ne minimizuj ISTINU KAO ŠTO RADE BEOGRAĐANI!


Stojanović: Ozbiljno ispitati pretnje „Samoopredeljenja“

„Pozivam nadležne istitucije da ispitaju Molicaja i utvrde na šta misli kada kaže da će samo rat nedostajati – Da li neko planira novi 17. mart? (2004. kada je došlo do pogroma Srba)“, naveo je Stojanović.

Kako navodi Tanjug, on je pozvao KFOR i sve bezbednosne strukture „da najozbiljnije shvate ove pretnje i preduzmu sve da se preduprede napadi i nasilje nad bilo kim na Kosovu, pa i Srbima kao najizloženijoj meti“.

„Obaveza nadležnih institucija je da utvrde ozbiljnost izrečenih pretnji a bezbednost ljudi i nesmetan rad institucija se mora garantovati“, naveo je Stojanović u saopštenju.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da se ne smeju kršiti tuđa prava, a što Molicaj nagoveštavca rečenicom, da „na Kosovu ništa neće funkcionisati“.
Radikalni pokret Samoopredeljenje prethodno je zapretio najžešćim posleratnim nemirima i blokadama javnih i svih drugih institucija ukoliko Priština pristane da formira Zajednicu srpskih opština.

Generalni sekretar tog parlamentarnog opozicionog pokreta Dardan Molicaj je u izjavi za KTV Interaktiv rekao da će to biti najradikalniji ikad viđeni protesti i da će nedostajati samo rat, preneli su prištinski mediji.

„Blokada institucija ako se formira ZSO“

Samoopredeljenje preti do sada najžešćim nemirima i blokadama svih institucija na Kosovu ukoliko Priština pristane da formira Zajednicu srpskih opština.Vlada Kosova 

Generalni sekretar tog parlamentarnog opozicionog pokreta Dardan Molicaj je u izjavi u emisiji KTV Interaktiv rekao da će to biti najradikalniji ikad viđeni protesti i da će nedostajati samo rat.

„Samo rat će nedostajati. Biće blokirane javne i privatne institucije. Ništa neće funkcionisati na Kosovu“, to je plan Samoopredelenja u slučaju da pristane na osnivanje Zajednice Srpskih opština“, rekao je Molicaj.

Biće to, precizirao je, najradikalnije delovanje Samoopredeljenja, kakvo Kosovo do sada nije videlo.

Molicaj je rekao da je taj pokret spreman da blokira sve što na Kosvou funkcioniše – ne samo javne institucije, već i život građana.

„Samoopredelenje će preduzeti najradikalnija delovanja koja ste ikada videli. Ne rat, ali sve ostalo što nije rat preduzeće. Blokiraćemo i život građana i institucije“, rekao je Molicaj, preneli su prištinski mediji.

Godišnjica zločina u Goraždevcu

Navršava 12 godina od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u Goraždevcu kod Peći, na Kosovu i Metohiji, a za taj zločin niko još nije odgovarao.

Zamenik direktora Kancelarije za KiM Željko Jović prisustvovaće u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu parastosu Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (12), koji su ubijeni kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u Bistrici.

Parastos u crkvi će služiti lokalni sveštenik u prisustvu episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Teodosija, najavila je Kancelarija za KiM, prenosi Tanjug.

Jović i vladika Teodosije će obići grobove ubijenih dečaka i spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju, kao i deci stradaloj na Bistrici, koji se nalazi u centru Goraždevca, dodaje se u saopštenju.

Pomenu će prisustvovati zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović i kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, kao i predstavnici Liste „Srpska“.

Ubice dečaka, i pored nagrade od milion evra i obećanja predstavnika UNMIK-a da će, kako su rekli, prevrnuti svaki kamen da ih nađu, nisu poznate, a za zločin nad nedužnom decom ni posle 12 godina niko nije odgovarao.

Tužilac Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova zatvorio je 2010. ovaj slučaj jer, kako je tada saopšteno iz Euleksa, istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih, ali će ga ponovo otvoriti ukoliko se pojave nove informacije.

Pre 12 godina dok su se kupali u reci Bistrici ranjeni su Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20).

UNMIK je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz „kalašnjikova“ na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca.

Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, a pretresla je i 100 kuća, bez konkretnih rezultata.

Ubistvo dece osudili su domaći i međunarodni zvaničnici, a zbog ovog tragičnog događaja održana je i sednica Saveta bezbednosti UN.

Ubistvo na reci Bistrici smatra se jednim od četiri najveća zločina nad Srbima od 1999. i dolaska međunarodne misije na Kosovo.

Vinovnici su ostali van domašaja pravde kao i u slučaju ubistva žetelaca u Starom Grackom, ubistva porodice Stolić u Obiliću i ubistva putnika autobusa „Niš-ekspresa“ kod Podujeva.

U Goraždevcu danas živi manje od 1.000 Srba u potpunom albanskom okruženju.

VUČIĆ ŠIPTARSKI SUPER HEROJ PORUČUJE: „Nikoga nećemo zaštititi u slučaju braće Bitići“

Premijer Vučić izjavio je da Vlada nema nameru da zašštiti bilo koga za koga se ustanovi da je odgovoran ili umeššan u ubistvo braće Bitići.

Vučić je rekao da u SAD ne namerava da nosi nove dokaze u tom slučaju, kako se o tome spekulisalo.

„Obaveza Vlade je da završi istragu o tom pitanju, da taj slučaj reši, a ne da nosi papire. Taj slučaj nisu rešili neki koji su bili na vlasti 13, 14 godina. Mi ćemo to da rešimo“, rekao je Vučić.

„To nije pitanje novih dokaza, nego jednog teškog zločina. Mi to pitanje moramo da rešimo, i to nije važno zbog bilateralnog problema, već zato što je to težak i užasan zločin koji se desio nad trojicom američkih državljana“, rekao je Vučić.

„Ima problema u prikupljanju dokaza i istrazi, naravno, zato to toliko i traje“, rekao je premijer, istakavši da je uveren da ni ranije niko nije hteo da štiti nikoga u tom slučaju.

Vučić je rekao da mrzi kupovinu vremena i odlaganja, te da nijednu obavezu ne voli da odlaže, što je slučaj i sa ovom istragom.

Prema njegovim rečima, trojica braće pomagala su jednom Srbinu da pređe administrativnu granicu, ali su uhvaćena blizu te linije.

„Uhapšeni su, jer nisu imali vize i osuđeni su na 15 dana. Kad je trebalo iz Prokuplja da idu kući, odvedeni su u Petrovo Selo i pogubljeni, a još su sami sebi kopali raku“, podsetio je Vučić i naglasio da takav užasan zločin mora biti rešen.

Dačić: Ne možemo mirno da gledamo otimanje srpske baštine – OVAJ IZDAJNIČKI PREVARANT I FOLIRANT SAD SE PROBUDIO DA OPET FOLIRA I LAŽE ZA SVE ONO ŠTO JE DUGOROČNO URAĐENO PRIZNAJUĆI I POKLANJAJUĆI KOSVO I METOHIJU NARAVNO ZAJEDNO SA VUČIĆEM I TADIĆEM I OSTALIM ŠIPTARSKIM PLAĆENICIMA I KANDIĆEVSKIM SATELITIMA! -„IZDADE ME JAGODO IZDADE ME DRAGA DUŠO“

Dok u Prištini kažu da Ujedinjenim nacijama nisu poslali zahtev za prijem u Unesko, šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdi suprotno. U intervjuu za RTS objašnjava da je kosovski zahtev poslat preko UNMIK-a i da je odbijen u Njujorku. Inače, postoje još dva načina za članstvo u tom telu – da se zahtev za članstvo preda direktno ili da kandidata predloži neka druga zemlja.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu za RTS ističe da su Ujedinjene nacije prištinskim vlastima odgovorile da one to neće da urade jer to nije u okviru mandata UNMIK-a, niti UN, koji se bazira na Rezoluciji 1244.

„Nakon toga su se kosovske vlasti direktno obratile Unesku bez Ujedinjenih nacija. Sada je na potezu generalni direktor Uneska gospođa Bokova, kojoj je to pismo odnosno zahtev upućen. Za sada to nikome nije dostavljeno, niti ta informacija kruži u institucijama Uneska ili Ujedinjenih nacija“, dodaje Dačić.

Ministar poručuje da Srbija ne može da mirno gleda kako neko otima srpsku kulturnu baštinu i da će se zbog toga obratiti svima.

„Nije ovde u pitanju sad neka pobeda Srbije pa smo mi kao dobili prvu rundu, bitka se nastavlja, ali UN su odbile da stanu iza predloga da Kosovo postane član Uneska. To je za nas strateški važno zato što je reč o Rezoluciji 1244“, ističe ministar Dačić.

U Izvršnom odboru ima 58 članica, od toga 33 su priznale Kosovo i Metohiju. Šta Srbija može da uradi da spreči direktan ulazak Kosova u Unesko, budući da vrlo lako i može da se desi da uđe praktično preglasavanjem?

„Treba pratiti na koji način će generalni direktor Uneska reagovati na ovakav zahtev, kome će se obratiti, kako će se to pravno utemeljiti. Do sada nije bilo ovakvih slučajeva u Unesku.“

Šta će se desiti sa našom kulturnom baštinom i može li Srbija da zaštiti kulturnu baštinu ako bi Kosovo postalo članica Uneska?

„Srbija gde god može da spreči jednostrane akte ona to radi, tamo gde ne može mi izražavamo protivljenje svemu tome. Zato govorimo da sve zemlje treba da znaju za šta glasaju, ako im navedemo sve podatke šta je sa srpskom kulturnom baštinom koja je pod zaštitom Uneska, ako pogledaju kako su se odnosili prema crkvama – palili crkve, lomili krstove, pa neka se svaka zemlja odredi sama.“

Kada je reč o diplomatskoj ofanzivi koju ste pominjali, Vladi Srbije upućen je spisak od 10 ambasadora koji bi trebalo da stupe na ambasadorske funkcije. Čime ste se konkretno vodili budući da na tom spisku ima i karijernih diplomata i onih koji to nisu?

„Imena onih koji se predlože za ambasadore ne objavljuju se dok se ne dobije agreman od strane tih zemalja, zemalja domaćina.“

Ali na prva tri mesta naveli ste Berlin, Atinu i Zagreb. Šta će biti glavni izazov za ove tri pozicije, budući da tri godine nismo imali ambasadore na tim mestima?

„Promenila su se vremena. Ne zavisi od toga kakvog ambasadora imate već zavisi od toga kakvu imate vlast u zemlji. Sigurno da ambasador u Hrvatskoj neće rešiti probleme između Srbije i Hrvatske. Isto tako, najbolje moguće odnose sa Nemačkom ostvarili smo u vreme kad nismo imali ambasadora, a to znači da su se vremena promenila.“

Šta mislite o inicijativi premijera da se ustanovi zajednički dan sećanja na žrtve u ovom regionu?

„Ta ideja je dobra, zasnovana je na ideji pomirenja, saradnje u regionu, zajedničkog interesa. Međutim, ta ideja se sigurno ne uklapa u koncepciju onih koji godinama govore da su Srbi glavni krivci za sve ono što se desilo, da su Srbi zločinci, a svi ostali nedužne žrtve. Da je ta ideja došla od neke druge države, možda bi se o njoj razgovaralo na drugačiji način.“

Mislite na druge države regiona ili neke sa strane?

„Ko još pita države regiona, zar cilj nije bio da se razbije Jugoslavija na što više manjih država, čiji se glas uopšte ne čuje? Naša koncepcija je sada upravo drugačija. Koliko decenija mi treba da optužujemo jedni druge za događaje u prošlosti, dajte da napravimo jedan korak dalje, da idemo ka budućnosti. Onaj region kome je prošlost jedina budućnost, neće nikakvu budućnost imati, a naša deca zaslužuju bolje“, zaključuje ministar Ivica Dačić.

Građani Srbije NISU tolerantni prema migrantimai smatraju da ih sve treba smestiti u BEOGRAD, JER NISU BILI TOLERANTNI NI PREMA SVOM RASELJENOM STANOVNIŠTVU SA KOSOVA I METOHIJE, BOSNE I HERCEGOVINE I HRVATSKE a tek sada kada stvarno počene sa se potpuno gubi Srpska država i nastane se nove nacije koje će u budućnosti da žive na ovom prostoru!

Kad nema nas i kada nam nestaje nacija, DOLAZE DRUGE KOJE ĆE DA NASTANE SLOBODAN PROSTOR!

DOSTA SMO ŽIVELI PO PRAVILIMA SODOME I GOMORE, POGOTOVU BEOGRAĐANI!

Zbogom Srbijo i Srpkinjo – „LAGALA SI A RAĐALA NISI“!

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za RTS da je odnos naših građana prema migrantima prilično tolerantan, da najčešće pomažu i da ne postoji visoka socijalna distanca, kao što je to prema drugim društvenim grupama. Ne sporim činjenicu da su se dešavali pojedinačni slučajevi gde je zloupotrebljen težak položaj migranata, kaže poverenica.

Na granici sa Turskom, oko tri miliona novih migranata čeka da krene put Evropske unije, preko Grčke, Makedonije i Srbije. Podaci srpskih bezbednosnih službi kažu da svakodnevno oko 1.000 izbeglih uđe u Srbiju. Procena je da u Srbiji trenutno boravi oko 70.000 migranata. UNHCR ocenjuje da je odnos naše države prema migrantima pozitivan.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da se svakodnevno izlazi na teren da bi se razgovaralo sa migrantima. Obišli su Preševo i planiraju da obiđu i Kanjižu.

„Međutim, saglasila bih se sa konstatacijom UNHCR-a da je odnos naših građana prilično tolerantan, da najčešće pomažu i da ne postoji visoka socijalna distanca, kao što je to prema drugim društvenim grupama kao Romima i LGBT populaciji.

Prema njenim rečima, moguće je da je jedan od razloga naše iskustvo iz istorije koje smo preživeli.

„Ne sporim činjenicu da su se dešavali pojedinačni slučajevi gde su ljudi zloupotrebljavali težak položaj ovih ljudi, naplaćujući im usluge više nego što koštaju kada su u pitanju hrana, smeštaj, taksi ili drugi prevoz, ali to su sporadični slučajevi. Oni kažu da su naši ljudi prilično razumni, tolerantni, da im pomažu, što bi trebalo da se nastavi“, kaže Jankovićeva.

Smatra da naše propise treba prilagoditi i naći dugoročno rešenje, pre svega, za privremenu zaštitu tih ljudi.

„Krajnje je vreme da zemlje EU rešavaju ovaj problem jer Srbija ne može sama da rešava ovaj problem“, kaže Jankovićeva.

Ističe da, ukoliko smo u prilici da pomognemo tim ljudima, to i učinimo, a kaže da se može organizovati i šira društvena akcija.

Prema njenim rečima, urgentno bi trebalo rešavati, pored dva prihvatna centra, stanje na železničkoj i autobuskoj stanici u Beogradu.

„Svedoci smo da možemo naići na higijenske, sanitarne probleme i bezbednosne i trebalo bi naći rešenje kroz montažne objekte gde bi obavljali rutinske svakodnevne aktivnosti“, smatra poverenica.

„Vreme je da nadležni preduzmu mere da se pronađu rešenja i za te ljude na stanici, naravno privremeno“, kaže Jankovićeva.

Govoreći o zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, poverenica ističe da bez tog zakona primene besplatne pomoći u praksi nema suštinske ravnopravnosti ni jednakosti građana.

„To u praksi znači ostvarivanje principa vladavine prava i ravnopravnosti građana, jer to je jedno od naših najvažnijih ustavnih prava. Građanin koji nije u mogućnosti da pristupi pravdi ne može biti jednak ni ravnopravan. To je kritika ne samo ovoj vladi nego i prethodnima jer ovaj zakon čeka skoro deset godina. I nadam se da će Ministarstvo pravde uskoro izaći sa nacrtom“, kaže poverenica.

Jankovićeva smatra da bi trebalo da postoji što širi broj aktera koji učestvuju u izradi zakona, jer su iskustva organizacija civilnog društva dragocena.

„Teško je proceniti koji je to broj građana koji će se obrattiti za pravnu pomoć, ali to pitanje ne treba stavljati pod tepih“, kaže povernica.

Pacoli: Reciprocitet za probne tablice

Predsednik Upravnog odbora kosovske osiguravajuće kompanije Sigal, Rahim Pacoli, izjavio je da će od vlade u Prištini zahtevati da vozila registrovana u centralnoj Srbiji nose probne tablice kada uđu na Kosovo.Merdare (Foto arhiva KIM)

Kako prenose prištinski mediji, Pazoli je rekao da će sačekati 15 dana i, u slučaju da Beograd ne ukine tablice “proba” za vozila koja imaju registarske tablice “RKS”, zahtevaće da kosovska vlada primeni recipročne mere.

O srede 12. avgusta počelo je sprovođenje memoranduma o osiguranju vozila, koji su u Briselu postigli predstavnici Beograda i Prištine.

Na administrativnom prelazu Jarinje počeo je da radi kosovski Biro osiguranja.

Vozila registrovana na Kosovu mogu da pređu na teritoriju centralne Srbije sa polisom TPL plus osiguranja, a vozila sa srpskim tablicama na Kosovo ulaze uz polisu osiguranja koja važi za Srbiju.

Kako je reporteru Tanjuga nezvanično rečeno na prelazu Jarinje, vozila sa registrarskim oznakama “RKS”, moći će od sada da saobraćaju i u centralnoj Srbiji, ali uz izdavanje probnih tablica i uz već pomenuto TPL plus osiguranje.

Mustafa: Telefonski kod do kraja meseca

Kosovski premijer Isa Mustafa smatra da će krajem ovog meseca biti postignut dogovor sa Srbijom o energetici, telefonskom kodu i Zajednici srpskih opština.

Isa Mustafa (Foto Kim)

Na konferenciji gde je govorio o dostignućima vlade kojom rukovodi, Mustafa je ustvrdio da će Kosovo do kraja “avgusta imati svoj drzavni telefonski kod”.

Upitan kakav će biti sporazum o ZSO, kosovski premijer je naveo da će “obezbediti da ZSO nema izvršna ovlašćenja”.

On je zajedno sa ministrom za ekonomski razvoj Blerandom Stavilecijem govorio o perspektivi kosovskih institucija u odnosu sa eneregetskim razvojem Kosova.

Kosovski premijer je obećao i da će ubrzo biti sproveden proces za izbor kompanije za izgradnju termocentrale “Novo Kosovo”.

Mustafa je takođe rekao da će se o kombinatu Trepča raditi po dva projekta.

Prema njegovim rečima, do sredine septembra biće kompletirani bordovi javnih preduzeća.

27.05.2015 |08:00 – 23:55 Rama domaćin Vučiću! Rama otvoreno juriša na Srbiju, po KiM! Ostale zemlje polako popustaju pred Šiptarskim lobijem u svetu ali i zbog mekog stava Srbije!


Vučić i Rama: Razlika u stavovima o Kosovu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Tirani posle sastanka sa albanskim kolegom Edijem Ramom da je razlika Srbije i Albanije stav o Kosovu.Rama i Vučić 

Prethodno je Rama rekao da Srbija i Albanija imaju različite stavove „u nekim stvarima“, ali da su zajednički za mir.

“Nismo razgovarali samo o diplomatiji, govorili smo o razvoju turizma i kako da motivišemo građane Srbije da dođu u Tiranu i obrnuto. Na dobrom smo putu, moramo da radimo na tome.
Činjenica je da nismo saglasni po pitanju KiM“, rekao je Vučić.

On je takođe istakao da je ponosan što je prvi srpski premijer koji je došao u zvaničnu posetu Tirani.

“Došao sam ovde u ime građana Srbije“, dodao je Vučić.

Predsednik Vlade Srbije je rekao da Srbija i Albanija imaju veoma dobre odnose, bolje nego ikada i da se nada da će se u budućnosti oni popraviti.

“Sa Ramom sam se sastao nekoliko puta širom sveta i uvek smo razgovarali otvoreno čak i kad se nismo razumeli. Uveren sam da su naši odnosi značajni za Zapadni Balkan“, naveo je Vučić.

Vučić i Rama su pre pojavljivanja pred novinarima obavili razgovor u četiri oka, a domaćin posete je rekao da su dve zemlje ključne za mir u regionu.

„To što imamo različite stavove oko nekih stvari ne znači da nismo svesni činjenice da dve zemlje igraju značajnu ulogu u očuvanja mira“, rekao je Rama.

Rama je rekao da je Kosovo i dalje važna tema za odnose Srbije i Albanije, naveo da vrednuje dijalog Beograda i Prištine i da ga vidi kao vrata za otvaranje novog poglavlja u odnosima između Srbije i Albanije.

“Verujem da će ova 24 sata koje će premijer Srbije provesti u Tirani biti inicijativa da građani Srbije u budućnosti češće dolaze u Albaniju, naročito tokom predstojećeg leta. Mi smo mali i zajedno moramo da uložimo napor da poboljšamo našu ekonomiju“, rekao je Rama.

Rumunija će priznati Kosovo?

Premijer Rumunije Viktor Ponta rekao je za kosovsku televiziju „Klan Kosova“, nakon Samita šefova država Jugoistočne Evrope, da bi njegova zemlja mogla da prizna Kosovo.
Viktor Ponta

„Rumunija je 2008. godine odlučila da ne prizna Kosovo. Međutim, stvari su se promenile od tada. Vlade su se promenile i neka nova odluka o priznavanju Kosova bi mogla da bude doneta“, rekao je Ponta, a prenosi prištinski list „Epoka e re“.

Prema njegovim rečima, priznanje Kosova će se razmotriti jer su se mnoge stvari na Kosovu promenile od 2008. godine.

Ponta je naglasio da je jedan od glavnih razloga za to što Kosovo i Srbija uspešno vode dijalog, navodi „Epoka e re“.

Danas presuda “Dreničkoj grupi”

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici danas se očekuje izricanje presude pripadnicima takozvane „Dreničke grupe“.Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici 

Oni su optuženi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u logoru OVK 1998. godine.

Za današnje suđenje vlada veliko interesovanje medija ali i rodbine optuženih pa je dosta građana ali i novinara ostalo ispred sudnice.

Članovi „Dreničke grupe“ pušteni su da se brane sa slobode krajem decembra prošle godine nakon što su prethodno platili kaucije.

Odlukom sudije Euleksa u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, iz pritvora su tada oslobođeni Sami Ljuštaku, Sulejman Seljimi, Sahit Jašari, Jahir Demaku, Zeir Demaku i Hisni Tači.

Ljuštaku je gradonačelnik Srbice i visoki funkcioner Demokratske partije Kosova, a 1998. je bio komandant OVK za Drenicu.

Seljimi je bivši kosovski ambasador u Albaniji i bivši komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, koji je tokom sukoba na Kosovu bio komandant glavnog štaba OVK, poznat pod nadimkom „Sultan“.

Pripadnici „Dreničke grupe“ bili su više od dve godine u pritvoru. Oni su optuženi za ratne zločine, uključujući torturu, zlostavljanje i ubistva za koja se pretpostavlja da su izvršena u logoru takozvane OVK u Likovcu, u oblasti Drenice, tokom 1998. godine.

Osuđeni Ljuštaku i Seljimi, ostali oslobođeni

Pripadnici “Dreničke grupe” Sami Ljuštaku i Sulejman Seljimi osuđeni su na 12, odnosno 6 godina zatvora. Ostali iz grupe su oslobođeni.

Međunarodni sudija u Osnovnom sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici objavio je presudu prema kojoj je predsednik opštine Srbica i nekadašnji komandant OVK Sami Ljuštaku osuđen na 12 godina zatvora, a bivši komandant OVK Sljeman Seljimi na šest godina.

Ostali optuženi u ovom procesu su oslobođeni.

Sud u obrazloženju odluke naglašava odgovornost Ljuštakua za ubistvo u septembru 1998. godine, dok je Sulejmana Seljimija, sud proglasio krivim za kršenje međunarodnih konvencija ratovanja, zbog nečovečnog postupanja sa jednim svedokom kao srpskim špijunom.

Advokati su izrazili razočaranje odlukom suda i najavili žalbu, smatrajući odluku neosnovanom i nepravednom.

„Neka zaborave na veliku Albaniju“

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn rekao je za “Večernje novosti“ da oni koji sanjaju o “velikoj Albaniji“ mogu to da zaborave.Žan Aselborn 

“Poslednji događaji su pokazali da dijalog između Beograda i Prištine trenutno nije najvažniji problem na Balkanu. Ova situacija u Makedoniji ne sme da potraje. Treba pod hitno pronaći rešenje, inače idemo pravo u krizu“, rekao je Aselborn, budući predsedavajući Saveta ministara EU.

On je istakao i da je Srbija u potpunosti zaslužila da konačno krene u aktivni pregovarački proces sa EU, a imao je šta da poruči zagovornicima “velike Albanije“.

“Neka to zaborave.“

Prema njegovim rečima, Srbija je mnogo toga uradila u dobrom pravcu.

“Svi su saglasni da u drugoj polovini godine treba da učinimo sve da bismo otvorili jedno ili više pregovaračkih poglavlja. To će biti veoma važno, kako za Srbiju, tako i za EU. Manje je važno kada će to biti, očekujemo da poglavlja otvorimo tokom našeg predsedavanja“, naveo je Aselborn za “Večernje novosti“.

Srpska lista protiv zakona o vojsci Kosova

Predstavnici Srpske liste u Vladi Kosova, na čelu sa zamenikom premijera Branimirom Stojanovićem, glasali su danas protiv predloga ustavnih amandmana za formiranje Oružanih snaga Kosova.Branimir Stojanović 

Na danas održanoj sednici Vlade, većinom glasova ostalih ministara predlozi amandmana su usvojeni.

Kako je saopšteno iz Stojanovićevog kabineta on je na današnjoj sednici rekao da je transformacija Bezbedonosnih snaga u oružane snage neprihvatljiva za srpski narod na Kosovu.

„Mi smo protiv ovih ustavnih amandmana. Više puta smo tražili raspravu na ovu temu, međutim, do te rasprave nikad nije došlo. Zato danas ne možemo da podržimo ove ustavne amandmane i nećemo ih podržati ni u Skupštini“, preneo je Stojanović ostalim članovima Vlade stav poslanika i ministara Srpske liste.

Stojanović je saopštio da srpski narod na Kosovu smatra dovoljnim što na ovom prostoru postoje međunarodne mirovne snage, čiji je zadatak da osiguraju mir i bezbednost za sve.

„Svaka druga oružana formacija, gotovo monoetnička, sastavljena od pripadnika većinske zajednice u narodu kome pripadam doživljava se kao pretnja i latentna opasnost za čitav region“, istakao je Stojanović.

„Ruka pravde daleko od otmičara“

Članovi Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije postavili su danas po četvrti put spomen ploču nestalim kolegama Đuru Slavuju i Ranku Pereniću.Postavljanje spomen ploče 

Nakon što je tri puta postavljana i rušena, ploča sa natpisom na srpskom i albanskom jeziku  „Ovde su 21. avgusta 1998. godine nestali novinari. Tražimo ih“ postavljena je i po četvrti put na putu Velika Hoča – Zočište u opštini Orahovac.

I ovoga puta na istom mestu okupili su se novinari koji traže da se rasvetli slučaj njihovih kolega koji su pre 17 godina nestali na radnom zadatku.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da svima onima kojima smeta poruka “Tražimo ih” poručuje “Naći ćemo ih”.

“Oni koji su oteli Đura Slavuja i Ranka Perenića su blizu, ali je ruka pravde daleko od njih zato što su oni čija je dužnost da pronađu otmičare i da ih kazne ili njihovi jataci, ili su nesposobni, zastrašeni ili korumpirani”, rekao je Brajović.

Postavljanju spomen ploče nestalim srpskim novinarima i pored poziva nisu prisustvovali ambasadori, šefovi misija Evropske unije, Euleksa i OEBS-a. Nije bilo ni srpskih predstavnika u institucijama Kosova.

Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić rekao je da ne očekuje ni od domaćih institucija ali ni od međunarodnih da učine nešto po pitanju pronalaženja bilo kakvih tragova koji bi doveli do počinioca.

“Ne očekujem ni da ova tabla ovde ostane duže od nekoliko dana ili par nedelja jer očigledno taj koji je uklanja nema mirnu i čistu savest. Verovatno ne može ovde da prolazi i da je gleda svaki dan. Ali ono što možemo da poručimo sa ovog mesta jeste da mi nikada nećemo odustati od toga da ovde dolazimo i da tražimo pravdu”, rekao je Ničić.

Novinari su i ovoga puta pozvali nadležne organe da nakon 17 godina pokrenu istragu i da pronađu one koji su kidnapovai Đura Slavuja i Ranka Perenića, ali i da se rasvetle slučajevi nestanka ostalih novinara na Kosovu.

Simić: Peticijom protiv političkog procesa

Do sada je oko 1.400 osoba potpisalo međunarodnu elektronsku peticiju za oslobađanje lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i ostalih pritvorenih Srba.Igor Simić 

Među potpisnicima je najviše onih iz Srbije, ali prema rečima člana građanske inicijative SDP Igora Simića, oko jedne trećine potpisnika dolazi iz zemalja Evropske unije.

Simić je u izjavi za RTV Kim rekao da je peticija još jedan način da se ukaže na političku pozadinu slučaja protiv Ivanovića i ostale četvorice Srba.

On je dodao da se nada da će peticija imati veliki značaj pre svega u okviru Evropske unije koja “mora da počne da razmišlja o neuspešnosti svoje misije na Kosovu”.

“Srbima i ostalim nealbancima na Kosovu i Metohiji je potrebno da imaju međunarodne mehanizme koji će garantovati njihova ljudska i manjinska prava. Ali ako te misije budu kršle prava mi imamo problem i imaćemo ga u budućnosti”, rekao je Simić.

Peticija će, nakon što se sakupi dovoljan broj potpisnika, biti predata visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini.

“Ne postoji limit potpisa, odnosno neophodan broj kako bi peticija bila punovažna. Nama je u interesu da imamo što više potpisa. Očekujemo da u roku od nekoliko nedelja sakupimo dovoljan broj potpisa, koji ćemo mi smatrati relevantnim”, rekao je Simić.

Osvrćući se na dosadašnji tok suđenja Oliveru Ivanoviću i ostaloj četvorici Srba Simić je rekao da je svaki svedok tužilaštva svojim iskazom potvrdio da oni nisu krivi.

“Ono što posebno daje notu svim ročištima jeste sa jedne strane iskren odgovor svedoka kada govore da Ivanovića nisu ni videli tih dana na mestima gde su se desili zločini, a sa druge strane ostrašćenost tužilaštva koje pokušava na svaki mogući način da pronađe nešto što bi oni mogli da iskonstruišu u dokaz”, kazao je Simić.

On je zaključio da veruje da ni ispitivanjem ostalih svedoka tužilac neće dobiti argument za ono što tvrdi i istakao da ne zna zašto bi odbrana izvodila svoje svedoke jer i ovi do sada pokazuju apsolutnu nevinost Olivera Ivanovića i ostalih optuženih.

Jevtić: Ekonomija bitna za povratak i opstanak

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić razgovarao je danas sa Švarc Šilingom i Endrju Raselom o merama za održiv povratak.Jevtić i Šiling

Jevtić se danas sastao sa bivšim ministrom za telekomunikacije Nemačke i čelnikom organizacije CSSP. Svarc Šilingom.

Ministar je Šilingu objasnio situaciju u procesu povratka, ističući da se u poslednjih mesec dana radi na formiranju radnih grupa svuda tamo gde povratak nailazi na probleme, navodeći primer naselja Brđane u Severnoj Mitrovici.

„Radimo i na tome da formiramo radnu grupu za selo Mušotište u opštini Suva Reka, jer svakako želimo da proces povratka bude apsolutno transparentan. Očigledno je da je bilo i da ima problema, a verovatno će ih biti i nadalje. Ono što sada radimo je da probleme ne izbegavamo i guramo u stranu, nego se sa istima i borimo, i sve u jednom cilju, a to je bolji život za sve građane Kosova“, rekao je ministar Jetić.

Jevtić se danas sastao i sa šefom UNDP-a na Kosovu Endrju Raselom.

Kako je saopšteno iz Ministarstva tokom ovog sastanka je bilo reči o projektima za stabilizaciju zajednica, konkretno o pomoći opštinama Istok, Štrpce i Dragaš.

„Ja često govorim da je ekonomija i zapošljavanje ljudi jako bitna stavka povratka i opstanka. Zbog toga sam predlagao, i predlažem formiranje poljoprivrednih zadruga. Jedno od veoma dobrih mesta za ovakvu jednu zadrugu je povratničko mesto Osojane u opštini Istok, dok se u opštini Štrpce kao jednoj od opština u kojoj je poljoprivreda u ekspaniziji, mogu podržati poljoprivrednici davanjem saveta u daljem napredovanju,“ rekao je Jevtić.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

16.03.2015 |08:00 – 23:55 Javno etničko čišćenje nad Srbima sa Kosova i Metohije dogodilo se 17.03.2004 pred naoružanim međunarodnim braniocima „MIRA NA BALKANU“!


U Prištini parastos stradalima u martovskom pogromu

Parastos stradalima u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu biće služen sutra u crkvi Sv. Nikole u Prištini.Crkva Svetog Nikole u Prištini nakon martovskog pogroma

Sutra se navršava 11 godina od martovskog pogroma, u kome je za dva dana, 17. i 18. marta 2004. poginulo 19 osoba,  900 ljudi pretučeno i teško povređeno, zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, proterano 4.000 ljudi, srušeno i uništeno 39 srpskih crkava i manastira.

Pomen stradalima u 12 sati služiće sveštenici prištinskog namesništva u crkvi Svetog Nikole, koja je takođe stradala 2004. godine.

„Oživećemo uspomenu na taj nesretni događaj koji se dogodio pre 11 godina. Sama crkva u kojoj će biti služen pomen je stradala 17. marta 2004. godine, sve što je u njoj vredelo je uništeno, a to je crkva koja je stara blizu dva veka“, rekao je prištinski paroh otac Darko Marinković za RTV Kim.

Dolazak na parastos su najavili Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda sa Prištinim, Branimir Stojanović, zamenik premijera Kosova i Vladeta Kostić, gradonačelnik Gračanice.

„Nema hrabrosti da se preuzme odgovornost za pogrom“ (LOGIČNO – jer oni nešto kad pljunu to i ne ližu kao „Srpske“ kukavice koje imaju HRAVROSTI DA UNIŠTE SVOJU BUDUĆNOST… isporučuju svoje najbolje i najsposobnije u međunarodne zatvore i NAMERNO IH ZABORAVE, JER SE GRABE ZA SVOJE FOTELJE PA IM NE TREBA KONKURENCIJA.)

Na Kosovu ne postoji politička volja albanske elite da preuzme odgovornost za pogrom nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine, rekao je za RTV Kim zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović.Braimir Stojanović

„Danas ne postoji politička hrabrost da se preuzme bilo kakva odgovornost koja se tiče srpskog naroda i interesa srpskog naroda. Ne postoji volja u albanskoj politčkoj eliti da se učini nešto što je suštinski dobro za Srbe jer je to problematično za sve one koji bi to trebali da rade. Postoji jedna deklarativna volja, ali se ta volja ne vidi na terenu. To je glavni problem“, rekao je Stojanović.

Dvodnevno martovsko nasilje na Kosovu doprinelo je odlasku srpskog stanovništva i prodaji njihove imovine, rekao je Stojanović i istakao da zbog toga neko mora da snosi odgovornost.

„Moraće da se otvori i ta knjiga ko je zapravo to organizovao i odakle je krenulo. Tražićemo odgovornost za sve te ljude, naša je obaveza da politički istrajemo. Biće i Specijalnog suda koji će odgovoriti na ona pitanja koja danas nisu odgovorena, od trgovine organima do mnogih drugih zločina koji su se desili, tako ćemo doći i do toga da se povede ozbiljna istraga o 17. martu“.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović je rekao da je martovski pogrom iz 2004. godine period koj bi srpsko stanovništvo želelo da zaboravi. Zbog toga, kako je rekao, Srbi moraju biti jaki i sposobni da sami odlučuju šta je za njih važno.

Srpska lista traži poštovanje koalicionog sporazuma

16.03. 2015, 15:11 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Predstavnici Srpske liste uslovili su svoj povratak u institucije poštovanjem dogovora o formiranju Zajdenice srpskih opština.

Kako je najavljeno, na tu temu će se razgovarati i na zajedničkoj sednici predsednika opština sa srpskom većinom, koja će biti održana u sredu u Gračanici.

Predsednik “Srpske liste” Aleksandar Jablanović očekuje da albanske partije iz vladajuće koalicije, Demokratski savez Kosova I Demokratska partija Kosova, poštuju koalicioni sporazum. Jablanović za Radio Kosovo 2 program na srpskom jeziku, navodi da je dalje učešće “Srpske liste” u kosovskim institucijama neizvesno ukoliko taj sporazum ostane samo mrtvo slovo na papiru.

“Nama nije cilj samo puko vraćanje u institucije zarad ukrasa, mi hoćemo da se koalicioni sporazum poštuje pre svega u prvom članu koalicionog sporazuma, koji govori o formiranju Zajednice srpskih opština. Ne želimo da ona bude nevladina organizacija, želimo da se pristupi radu formiranja ZSO na ozbiljan način. Ne bežimo od toga da i Albanci budu uključeni u izradi statuta za ZSO i nemojte biti iznenađeni ukoliko se desi da neka opština sa albanskom većinom bude želela da uđe u ZSO”, kaže Jablanović.

Prošle nedelje premijer Kosova Isa Mustafa je izjavio da “Srpska lista” nije postavila uslove za povratak u vladu Kosova, ali i da neće prihvatiti uslovljavanje. S druge strane, predsednik “Srpske liste”, Jablanović kaže da koalicioni sporazum ne predstavlja uslove i napominje da se sporazum mora ispoštovati do kraja.

“Mi smo koalicioni sporazum napravili vođeni interesima ljudi koji su nas birali, kako mi kao Srpska lista, tako i partije kosvskih Albanaca. Ja sam pristalica toga da taj sporazum mora da se doslovce ispoštuje. Ne može da se računa na učešće Srba u kosovskim institucijama dok ne budu ispunjeni uslovi iz koalicionog sporazuma”, dodaje on.

Istovremeno, predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić je za naš program potvrdio da će zajednička sednica svih predsednika opština sa srpskom većinom biti održana u sredu u Domu kulture u Gračanici.

“Pozvani su svi predsednici opština sa srpskom većinom, kao i svi odbornici, ali i drugi predstavnici Srba. Na toj sednici ćemo se međusobno konsultovati u vezi ZSO, ali i o drugim problemima koji muče srpsku zajednicu na Kosovu u ovom trenutku“, kaže Kostić.
On napominje da će prestavnici Vlade Srbije na toj sednici prisustvovati samo kao gosti. Prošle nedelje je u Beogradu održan sastanak između predstavnika “Srpske liste” i premijera Srbije Aleksandra Vucića. Na tom sastanku je, takođe, zaključeno da se predstavnici Srba neće vratiti u kosovske institucije dok se ne ispoštuju elementi iz koalicionog sporazumaza.

GI SDP podržava ‚‚Srpsku listu‚‚ (KSENIJA MOŽE BILO KOGA DA PODRŽAVA I BEZCILJNO DA LUTA DOK JOJ JE OLIVER NAMERNO SKLONJEN I ZATOČEN DA BI SE ZAVRŠILI „POSLOVI DO KRAJA “ SA NESPOSOBNIM SRBIMA, DOBRIM PREVRTAČIMA  ETO ODMAH IZNAD TVOG ČLANKA…)

GI SDP podržala je odluku „Srpske liste“ o povratku u kosovske institucije tek nakon što se ispoštuju dogovori iz koalicionog sporazuma.Ksenija Božović

Potpredsednica građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ (SDP) Ksenija Božović rekala je u izjavi za RTV Kim da podržava ideju o bojkotu jer je došlo do razmimoilaženja stavova prištinskih vlasti i „Srpske liste“.

Prema njenim rečima, srpski predstavnici u kosovskim institucijama moraju biti uključeni u donošenje odluka, kao zastupnici interesa Srba na Kosovu i Metohiji.

„Mi smo osetili mnogo problema, u opštinama na severu su blokirani računi,  a kada se razgovaralo o budžetu za sve opštine sa srpskom zajednicom, niko nije učestvovao u njihovoj izradi to nema nigde u svetu“, rekla je Božovićeva.

Božovićeva je kazala da GI SDP podržava održavanje najavljenog sastanka predstavnika opština sa srpskom većinom na kojoj bi, prema njenim rečima, trebalo jedinstveno da zastupaju svoje stavove.

„Treba što pre sesti i dogovoriti Zajednicu i skupštinu i da predstavnici svih srpskih opština budu jedinstveni u svojim stavovima jer se samo tako možemo izboriti za svoja prava. Samo tako ćemo zaustaviti jednostrane poteze Prištine koja pokušava da nepoštovanjem briselskog sporazuma ugrozi nastavak dijaloga i reševanja onih pitanja koja su od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu, a pre svega formiranje ZSO“.

17. mart: „Enklava“, Dejan Stanković sa mladim fudbalerima…

Nastavite sa čitanjem

25.02.2015 |08:00 – 23:55 Zašto se Šiptari i džihadisti kada napadaju i terorrišu Srpsku državu na Kosovu posmatraju kao borci za ljudska prava a kada se bore na drugim ratištima posmatraju kao tetoristi???


15 Srba uz srpskog generala na Interpolovoj poternici za ratne zločine: Kampanja protiv Srba i maskiranje zločina OVK?

25. 02. 2015, 12:56 Izvor: KoSSev

Interpol je raspisao poternice za 16 Srba sa Kosova i Metohije i jednog crnogorskog državljanina za navodne ratne zločine nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Među onima koji su na poternici je i poslanik SNS-a u Skupštini Srbije i nekadašnji načelnik vojno-bezbednosne agencije, general Momir Stojanović. Ovaj visoki vojni i državni zvaničnik očekuje da će ga država zaštititi. Među Srbima koji se nalaze na Interpolovoj poternici najviše je Đakovčana, odakle potiče i sam general Stojanović, a jedan od njih je prošle nedelje i uhapšen u Crnoj Gori po ovoj poternici – Miraš Gegović. A pre nepun mesec dana, Fond za humanitarno pravo javnosti je predstavio izveštaj o navodnim ratnim zločinima sadašnjeg Načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Ljubiše Dikovića, iznevši tako optužbe od ranije da je i ovaj general „direktno odgovoran za ratne zločine“ na Kosovu i Metohiji 1999. Interpolove poternice su aktivirane u vreme kada se aktuelizuju najave iz Prištine da će Kosovo tužiti Srbiju za navodni genocid počinjen u ratu 1999. godine. KoSSev je ovim povodom razgovarao danas sa predsednikom Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, Milovanom Drecunom. Drecun ističe da je stav države taj da je potrebno da se zločinci otkriju i procesuiraju, ali da se sada rađa sumnja u „selektivno ponašanje“ prema Srbiji. U vreme kada treba da se formira Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova vidljiva je kampanja protiv Srba, smatra Drecun. 

„Stav naše države je da svi zločini koji su počinjeni treba da budu otkriveni, a počinioci procesuirani. Sa druge strane, evidentno je da nikako da se procesuira ogroman broj pripadnika terorističke OVK koji su činili zločine, a neprestano se javljaju optužnice i poternice protiv Srba,“ navodi Drecun u telefonskom razgovoru za KoSSev.

On, međutim, ukazuje na to da se trenutno protiv Srba vodi kampanja u okviru koje je i ona protiv načelnika Generalštaba, Ljubiša Dikovića, a u vreme kada predstoji formiranje Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu, te da se „otvara sumnja o postojanju selektivnog ponašanja“ prema kojem se Srbi optužuju, istovremeno, kada se Albanci „izvlače“. On je podsetio na slučajeve oslobađanja Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja.

„Imamo jednu intenzivniju kampanju i protiv generala Dikovića i sada imamo i aktiviranje poternica. Moramo da vidimo šta se tu dešava, jer u vreme kada treba da se formira Specijalni sud za suđenje teroristima iz OVK, imamo i jednu kampanju koja je uperena protiv Srba, koji su osumnjičeni za navodno počinjene zločine. Ponavljam, stav je da treba razotkriti one koji su počinili zločine i procesuirati ih, ali zaista se rađa jedna sumnja da tu postoji neka vrsta selektivnog ponašanja, pristrasnog – gde su Srbi uvek na tapetu, na udaru, lažno se optužuju, a sa druge strane, vidimo da se Albanci izvlače. Pogledajte samo slučaj Ljimaja, Haradinaja i ostalih i onda će sve biti jasno,“ objasnio je Drecun.

Ko su Srbi sa Interpolove poternice?Pored Momira Stojanovića na interpolovoj poternici se nalaze i Peković Dragan (61) iz Prizrena, Novaković Miladin (53) iz Đakovice, Drašković Lazar (45) iz Trstenika kod Peći, Novaković Momčilo (57) iz Brekovca – opština Đakovica, Peković Aleksandar (37) iz Đakovice, Gegović Miraš (67) iz Dalašaja – opština Đakovica, Novaković Milutin iz Neća – opština Đakovica, Rašović Dimitrije (50) iz Dalašaja – opština Đakovica,  Stojanović Predrag (58) iz Đakovice, Popović Mišo (58) iz Đakovice, Mićunović Nikola (63) iz Đakovice, Vukašinović Živko (53) iz Đakovice, Ćamović Sretan (68) iz Brskuta – Crna Gora, Mirković Zoran (46) iz Brekovca – opština Đakovica. Svi se terete za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.


Pročitajte još: 

Udruženje raseljenih iz Đakovice: U Podgorici uhapšen Đakovčanin Miraš Gegović zbog navodnog ratnog zločina

Da li postoji veza između objavljivanja Interpolovih poternica sa formiranjem Specijalnog suda na Kosovu?

„Ne bi trebalo da ima u formalnom smislu, ali evidentno je da, kad pogledate izjave Hašima Tačija o nekakvoj planiranoj tužbi za genocid protiv Srbije, te pitanje ratne odštete, onda priča o generalu Dikoviću, pa sada poternice – neko pokušava jednostavno da finalizuje celu tu priču o Specijalnom suda koji treba da se formira, da zamaskira zločine koje su počinili pripadnici terorističke OVK i da se relativizuje cela priča o Specijalnom sudu. To postoji, i tu se može naći veza, sad da li postoji takva namera i da je to neko planski radio, zaista ne znam.“

Da li Vam je simptomatično vreme u kojem se sve ovo dešava?

„Pa to je taj trenutak – nastavak dijaloga, trenutak kada se vrši intenzivan pritisak na Prištinu da formira Specijalni sud, trenutak kada se govori o tome kada će biti formiran sud za ratne žločine OVK gde bi, kako se očekuje, glavna optužnica bila podignuta protiv Tačija i njegovih najbližih saradnika – Džavita Haljitija i Kadri Veselija. I umesto da se bave Specijalnim sudom, umesto da vide ko će obezbediti sredstva, a procenjuje se da će trebati bar nekih 200-300 miliona evra, da vide koje će biti sudije, da li je neko aplicirao, ili nije, odjednom se sad pojavljuje jedna druga priča – sumnjičenje generala Dikovića, poternica za Momirom Stojanovićem, koji je par meseci prošle godine bio na Kosovu kao predsednik Anketnog odbora. I tu mogu zaista da se postave mnoga pitnaja i otvore mnoge sumnje.“

Kakva će biti reakcija države?

„To morate da pitate ljude iz izvršne vlasti, ali treba preduzeti određene aktivnosti, videti šta se dešava u formalno-pravnom smislu – koliko je sve to utemeljeno, koliko ima osnova, koliko je to jednostavno realno i da li je to možda zastarelo.“

Stojanović: Očekujem pomoć države

Sada već general sa Interpolove poternice – narodni poslanik Momir Stojanović, koji je u vreme rata na Kosovu i Metohiji bio Načelnik prištinskog korpusa odbacio je, ranije danas, optužbe da je počinio ratne zločine nad civilnim stanovništvom i izrazio nadu da će ga Srbija zaštititi. On smatra da je cilj raspisivanja ovih poternica zaplašivanje Srba od povratka na Kosovo i Metohiju.

„Nadam se da imam državu koja će o tome da odluči, jer raspisati ovakvu poternicu za cilj ima zaplašivanje Srba da se vrate na KiM i da se njihova imovina razgrabi,“ rekao je Stojanović za Tanjug.

I Stojanović je, takođe, doveo u vezu raspisivanje ovih poternica sa odlukom međunarodne zajednice da formira Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova na KiM-u, dodajući da je uveren i u to da će biti još takvih optužnica u gradovima na KiM-u, sa ciljem da se, kako Stojanović objašnjava Tanjugu, ublaže efekti formiranja tog suda.

On je ocenio neprimerenim da Opštinski sud u Đakovici raspisuje „crvenu“ poternicu, uz napomenu da je ponosan na sve što je radio i da nema nameru da se stavlja u poziciju da se brani.

Stojanović je inače od 1993. do 1996. bio zamenik načelnika bezbednosti prištinskog korpusa, a do 1999. i njen načelnik, a prošle godine je bio predsednik Anketnog odbora za utvrđivanje zloupotrebe u trošenju sredstava na Kosovu i Metohiji, od 2000. do 2012. godine, i jedan od autora izveštaja ovog odbora.

U Norveškoj suđenje kosovskim Albancima i Somalijcu zbog terorizma

25.02. 2015, 16:27 Izvor: KoSSev

Foto: Thelocal – Đibril Bašir (prvi s leva) sa džihadistima

Protiv dva kosovska Albanca, braće Valona i Visara Avdiljija i Somalijca – Đibrila Baširija, koji se terete za terorizam, danas je u Norveškoj počelo suđenje, piše „Zeri“ i dodaje da se očekuje da će biti osuđeni na 10 godina zatvora. Trojica optuženih su uhapšena u maju 2014. godine, a ovo je prvo suđenje u Norveškoj protiv osumnjičenih za učešće u ISIS-u. Očekuje se da će suđenje trajati mesec dana. Prošle godine je još dvojici kosovska Albanca u inostranstvu suđeno zbog terorizma.

„Đibril Bašir i Valon Avdilji se optužuju za učestvovanje u borbama na strani terorističke grupe u Siriji – ISIS-u. Avdilj se, zajedno sa svojim bratom Visarom, tereti i da je, u aprilu 2014, regrutovao džihadiste, kako bi ih poslali u vojne timove ISIS-a u Siriju,“ navodi Zeri, citirajući AFP.

A portal „The local“ navodi da je norveška policija i snimila jednog od optuženih kako govori da toliko mrzi „nevernike“ da želi da napadne i vrtiće u Norveškoj, što je, kako dodaje ovaj portal, i podstaklo policiju da ubrza svoju istragu i uhapsi osumnjičene.

„Želim da ubijem sve, čoveče. Od malih do velikih, čoveče. Uđi u bilo koji vrtić, čoveče,“ rekao je jedan od optuženih.

Kako prenosi AFP, ovo suđenje je dovelo do nove uredbe u norveškom zakonu o kriminalu, omogućavajući krivično gonjenje bilo koje „ekonomske, ili materijalne podrške terorističkim organizacijama“, a za koje je zaprećena maksimalna kazna od šest godina zatvora.

Ovo, međutim, nije prvo suđenje protiv kosovskih Albanaca u inostranstvu, a u vezi sa terorizmom. Nakon što jedvadesetsedmogodišnji kosovski Albanac, Sami Osmakač, početkom novembra prošle godine, u Sjedinjenim američkim državama osuđen na 40 godina zatvora, zbog planiranja terorističkih napada u ovoj zemlji, te se povezivao sa terorističkom organizacijom „Al Kaida“, početkom decembra je i kosovski Albanac, Krešnik Beriša, pred Višim zemaljskim sudom u Frankfurtu osuđen na tri godine i devet meseci zatvora zbog učešća u terorističkoj miliciji Islamska država.

Ni današnji svedoci nisu povezali Ivanovića sa događajima

25.02. 2015, 17:21 Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug/Boki

Ni današnji svedoci tužilaštva, bračni par Zećir Alija (75) i Nurije Alija (74) nisu tokom davanja iskaza povezali lidera Građanske inicijative SDP, Olivera Ivanovića, sa događajima od 14. aprila 1999. godine, kada su u Kosovskoj Mitrovici ubijena četvorica Albanaca.

Ispitivanjem svedoka tužilaštva u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici danas je nastavljeno sudenje lideru Građanske inicijative SDP, Oliveru Ivanovicu i još četvorici Srba koji su optuženi da su počinili neka od najtežih krivičnih dela u Mitrovici tokom 1999. i 2000. godine.

Nikolić: Zloupotreba prava u slučaju Ivanovića i ostalihPredsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, izrazio je uverenje da je mera pritvora Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću, a koja traje više od godinu dana, neprimerena i da predstavlja zloupotrebu prava.

Nikolić je poručio da bi njihovo puštanje na slobodu do pravnosnažnosti sudske odluke bilo potvrda poštovanja osnovnih ljudskih prava i objektivnosti sudskog postupka, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika.

Predsednik je ocenio i da je trajanje pritvora u direktnoj suprotnosti sa izveštajem Misije OEBS-a, u kome se zahteva veće pridržavanje prava na slobodu i ograničavanje pritvora na izuzetne slučajeve sa kratkim rokom.

Predsednik Nikolić podseća da je UNMIK 2002. godine vodio istražni postupak protiv više lica, a za ista krivična dela za koja se danas Ivanović i ostali terete i tada je ocenjeno da ne postoje dokazi i da se postupak obustavlja.

Kako Nikolić ističe, u dosadašnjem delu suđenja, svedoci tužilaštva Mentor Mehana i Bedžet Ferizi su potvrdili navode odbrane da su okrivljeni nevini.

Imajući u vidu stanje u predmetu koji se vodi protiv Ivanovića, Delibašića, Vujačića i Lazovića, ne ulazeći u konačni ishod postupka, predsednik smatra da je mera pritvora, koja je određena uprkos garancijama vlade Republike Srbije, neprimerena i predstavlja zloupotrebu prava, navodi se u saopštenju.

„Puštanje na slobodu okrivljenih do pravnosnažnosti sudske odluke, bilo potvrda poštovanja osnovnih ljudskih prava i objektivnosti sudskog postupka,“ ocenio je Nikolić.

Kako se navodi, predsednik će sa velikom pažnjom da prati nastavak krivičnog postupka u očekivanju da će pravo nadjačati motive političke prirode i da će pravna sigurnost pođednako važiti za sve građane Kosova i Metohije.

Posebno zabrinjava mogućnost da se ponovi slučaj Anđelka Kolašinca koji je proveo u pritvoru više od četiri godine, a koga je okružni sud u Prizrenu na kraju oslobodio svih optužbi, podvukao je predsednik Srbije.

Kao deveti svedok optužbe, svoj iskaz je dao Zećir Alija (75) iz Đakovice, koji je rekao da je 1999. godine sa suprugom krenuo autobusom iz Đakovice ka Crnoj Gori i da su ih kod mesta Đurakovac zaustavile dve osobe i da je jedna od njih bio Ivanović.

Svedok nije mogao da navede kog dana, ili meseca se to tačno dogodilo, već je rekao da je to bio dan “kada je gorela Mitrovica”, na šta je advokat Nebojša Vlajić napomenuo da je u pitanju 14. april 1999. godine.

Svedok je tokom ispitivanja rekao da nije poznavao Ivanovića, već da ga je video na televiziji, ali da se ne seća tačno kada, te da je tri meseca potom to prijavio policiji.

Nakon Zećira Alije, iskaz je dala njegova supruga Nurije, koja je ponovila da su ona i suprug 1999. godine krenuli autobusom iz Đakovice ka Crnoj Gori.

Ona je rekla da je autobus u kojem su bili zaustavljen na nekoj lokaciji, ali da nije sigurna gde. Svedokinja je tokom davanja iskaza jednog od dvojice ljudi, za koje je rekla da su zaustavili autobus, nazivala Enverom Ivanovićem, ali i Oliverom Ivanovićem, da bi zatim rekla da ga tada nije poznavala, već da joj je suprug rekao da je u pitanju Oliver Ivanović.

Ona je navela da su nakon zaustavljanja nastavili put i da je kasnije, tokom pauze, pitala supruga ko ih je zaustavio i da je suprug rekao – Ivanović.

Svedokinja je kazala da je njen suprug dao izjavu u policiji u Đakovici, a da su ga potom zvali iz EULEX-a prošle godine.

Za sutra je planirano da svoj iskaz da svedok tužilaštva, Faik Hiseni.

Nakon saslušanja ovih svedoka u vezi sa dogadajima iz 1999. godine, sudije će saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa dogadajima iz 2000. godine.

Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

Slučaj Ivanović povezan je sa još četvoricom Srba, a to su Dragoljub Delibašić, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su osumnjičeni za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se ranije da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Lunaček: Vize razlog emigracije sa Kosova

Izvestilac za Kosovo, austrijska političarka Ulrike Lunaček, smatra da je neuvođenje vizne liberalizacije razlog za masovno iseljavanje građana Kosova.Ulrike Lunaček

„Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je većinom u korist mog izveštaja uputio jasan signal u pravcu evropske perspektive Kosova“, rekla je Lunaček. Izveštaj koji je ona podnela izglasan je sa 44 prema 8 glasova i 4 uzdržana glasa.

„Građani Kosova su jedini na Zapadnom Balkanu koji još ne mogu slobodno da putuju na tri meseca u EU“, navela je Lunaček. „Osećaj izopštenosti je razlog za emigraciju hiljade građana proteklih nedelja“, smatra ona.

Lunaček je ukazala da se u izveštaju poziva vlada u Prištini da svom stanovništvu konačno predoči verodostojnu ponudu za uspešnu budućnost i konkretne napore za ekonomsku i socijalnu stabilizaciju.

Istovremeno, kako je naglasila, u izveštaju o Kosovu, kao i o Srbiji, pozivaju se Beograd i Priština na odlučnije delovanje protiv kriminalnih mreža, koji ilegalne migrante sa Kosova preko Srbije prebacuju u zemlje EU.

Lunaček se kritički osvrnula na to što je bilo potrebno puno vremena da se formira vlada nakon izbora prošle godine.“Istovremeno se sada zahtevaju jasni napori i više napretka u oblastima pravne države, slobode medija i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i konstruktivan nastavak procesa dijaloga sa Beogradom“, poručila je Lunaček.

Ona je dodala da je potrebno ispitati i optužbe u vezi korupcije u Euleksu, kako bi se važan rad ove misije mogao nastaviti i verodostojnost EU u ovoj oblasti bila obnovljena.

Prema njenim rečima potreban napredak u borbi protiv korupcije nije moguć bez dobre saradnje Euleksa i kosovskih vlasti.

AI: Etničko nasilje, povratak raseljenih problemi Kosova

Na Kosovu i dalje postoje problemi međuetničkog nasilja, pritiska i napada na novinare, povratka i reintegracije raseljenih i diskriminacije manjina, ocenila je organizacija Amnesti internešenel (AI).Priština (Foto Ljubiša Milovanović)

„Međuetničke tenzije se nastavljaju, posebno na severu. Neki srpski političari su sprečeni da uđu na Kosovo, a neki kosovski Srbi, među kojima povratnici u Klinu, bili su meta napada na njihovu imovinu, groblja i verske objekte“, navodi se u godišnjem izveštaju AI o stanju ljudskih prava.

Napadi su se, dodaje se u izveštaju, intenzivirali posle fudbalske utakmice Srbija-Albanija u oktobru i incidenta s bespilotnom letelicom.

AI podseća da su u junu, posle sukoba kosovske policije i Albanaca koji su demonstrirali protiv zatvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, pripadnici Euleksa ispalili gumene metke, iako je njihova upotreba zabranjena.

Međunarodna organizacija ocenjuje da vlasti utiču na kosovske medije i da su novinari izloženi pretnjama i napadima.

„Vlada i državne agencije u velikoj meri utiču na medije preko velikih doprinosa njihovim prihodima od reklama“, navedeno je u izveštaju.

AI ističe da se nastavljaju napadi na istraživačke novinare i podseća da je novinar lista Ekspres Visar Durići dobijao ozbiljne pretnje smrću posle pisanja o organizaciji Islamska država.

Udruženje profesionalnih novinara, dodaje se u izveštaju, izrazilo je zabrinutost da je Euleks izvršio pritisak na novinara Koha ditore Vehbija Kajtazija, koji je pisao o navodnoj korupciji u Euleksu.

AI navodi da je se 1.655 osoba i dalje vodi kao nestalo i podseća na protest rođaka nestalih zbog ukidanja mesečne nadoknade od 135 evra kada su tela članova njihove porodice pronađena.

„Unmik nije uspeo da obezbedi odštetu, uključujucji nadoknadu, rođacima nestalih kosovskih Srba, po preporuci Savetodavnog odbora za ljudska prava“, kaže se u izveštaju.

Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su žrtva raširene i sistematske diskriminacije, a u cilju njihove integracije primenjeno je svega nekoliko mera, ocenio je AI.

Do novembra je s Kosova emigriralo oko 360 porodica, odnosno oko 1.700
ljudi, i zatražilo azil u Mađarskoj.

Više od 17.200 ljudi, uglavnom kosovoskih Srba, i dalje je raseljeno, prema podacima agencije UN za izbeglice, a do novembra su se samo 404 člana manjinskih zajednica dobrovoljno vratila na Kosovo, „gde su uslovi za njihovu reintegraciju i dalje krajnje neadekvatni“.

Azil u zemljama EU do oktobra je tražilo 11.000 ljudi s Kosova, dodaje se u izveštaju AI.

Toni Bler u Srbiji, ministri ćute

Beograd — Kako B92 ekskluzivno saznaje, Toni Bler je danas posetio Beograd i održao jednosatno predavanje pojedinim ministrima. Njegova poseta obavijena je velom tajne.

Foto: B92
Foto: B92

Niko od ministara izlazeći sa predavanja nije želeo da komentariše o čemu je bilo reč.

Predavanje je održano u Tolstojevoj 2 na Dedinju, ali ulaz ekipi B92 nije bio dozvoljen. Na parkingu smo zatekli službena vozila Vlade Srbije. Predavanje Tonija Blera trajalo je oko jedan sat, posle čega su klub poslanika počeli da napuštaju ministri.

Ipak, niko od njih nije želeo da daje izjave.

Na pitanja B92 nisu odgovorili ministri Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kratko rekao da će „o sastanku pričati neko drugi“.

U međuvremenu, vozila britanske ambasade defilovala su oko vile u kojoj su u tom trenutku sastanak imali srpski ministri i nekadašnji britanski premijer.

Foto: B92
Foto: B92

Nekadašnjem šefu britanske vlade očigledno je bilo bitno da u Beogradu ostane neprimećen, pa je zato Klub poslanika napustio kroz zadnji izlaz, najverovatnije kroz kuhinju. Napustio je objekat u pratnji blindiranih kombija i automobila.

Iako nam ulazak u sam objekat nije bio dozvoljen, saznali smo da je Toni Bler ministrima objašnjavao strategiju političkog delovanja, odnose sa javnošću to kako bi trebalo da komuniciraju s medijima.

Takođe, rekao im je da bi trebalo da se fokusiraju na tri ili četiri teme tokom svog mandata.

15.02. 2015 08:00 -23:55 Srbija bi danas trebala da slavi Dan Državnosti! Tužno je što ga ekumanistički slavi Premijer i nije domaćin u svojoj kući klanja se vani dok na Kosovu imamo „dve vode koje stihijski teku“, samo rečima!


Sretenje na Severu: Đurić – Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije; SAP KiM – Krivične prijave protiv Vučića i Dačića zbog nepoštovanja Ustava

15.02. 2015, 15:29 Izvor: KoSSev

„Dok je Vlade Srbije, i ovde na Kosovu i Metohiji slaviće se Dan državnosti Republike Srbije, zbog toga što su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. To jeste i to će biti politika svake Vlade Srbije. I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ reči su direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, sa svečane Sretenjske akademije. Dan državnosti Srbije obeležen je danas u Kosovskoj Mitrovici. Centralnoj manifestaciji u Mitrovičkom dvoru, pored Đurića, prisustvovali su i nedavno smenjeni srpski ministar u kosovskoj vladi, Aleksandar Jablanović, uz gradonačelnika Gorana Rakića, kao i predsednika Privremenog organa, Aleksandra Spirića, koji je i pokrovitelj ove manifestacije. Iako najavljen, počasni građanin Kosovske Mitrovice i nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vulin, danas se nije pojavio. Grad je okićen zastavama, a pored zastava Republike Srbije, istaknute su i zastave sa kraljevskim grbom četiri ocila, kao i zastave Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić:“Današnji datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru Srbije. Današnji dan obeležavamo ne samo kao Dan državnosti, već i kao praznik njene ustavnosti i slobodarske tradicije. On je, ne samo dan kada obeležavamo početak nacionalnog oslobođenja, već dan kada obeležavamo snažan hod Srbije u osvajanju ličnih, ljudskih prava i sloboda.“

Gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić:

„Mi želimo da se Kosovska Mitrovica razvije u živu demokratiju, sa boljom ekonomijom, koja će biti izvor stabilnosti i pružiti mladima siguran život, sa prosperitetom u profesionalnom smislu. Kao građani Kosovske Mitrovice imamo obavezu da pokažemo na pravedan i transparentan, politički, pravni i regulatorni sistem, radi podsticanja rasta i unapređenja dinamičnosti u ekonomiji.“

„Ono čega treba da budemo svesni i svakog dana u godini, a ne samo na Dan državnosti, to je da se za srpstvo bori i jačajući srpsku kulturu. Za srpstvo se borimo i čuvajući naš jezik, čuvajući ćirilicu, živeći srpski,“ istakao je Đurić koji je na današnjoj svečanoj akademiji govorio o modernizaciji Srbije, ali ne, kako je istakao, po cenu svojih korena, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.

„Srbija može i mora da se uspešno modernizuje jedino oslanjajući se na svoj nacionalni identitet, na svoje poreklo, na svoje korene koji su ovde na KiM-u. Koren današnje Srbije u Beogradu, i onaj u Subotici, i u svakom drugom gradu na ovom našem Balkanskom poluostrvu gde živi srpski narod – je i ovde na KiM-u,“ rekao je Direktor Kancelarije.

Marko Đurić je dodao i da se Sretenje sa ponosom slavi u Kosovskoj Mitrovici, te i da će Vlada Srbije „kamenom voljom“ braniti ono što je srpsko na Kosovu i Metohiji.

„I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ istakao je Đirić.

SAP KiM: Krivične prijave protiv srpskog premijera i vicepremijera

Vukadinović: Suština Briselskog sporazuma zaokruživanje teritorijalnog integriteta Kosova i proterivanje srpskih institucija sa KiM-a

„Ali svakim korakom, svakim Briselskim sastankom, svakim novim danom, kap po kap, korak po korak, zapravo se pokazuje njegova stvarna i jedina suština, a ta suština je – ponavljamo i moramo ponavljati, dok ne ubedimo svoje kolebljive i zaboravne, ili zaboravu sklone i oportunizmu sklone sunarodnike i sugrađane, i ove na Kosovu i Metohiji, a naročitu u ostatku Srbije, dakle, ta suština je da se zaokruži teritorijalni integritet Republike Kosovo, ili Kosova, da se očiste, odnosno proteraju srpske institucije sa teritorije Kosova i da Kosovo na kraju tog procesa dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Nema druge suštine,“ rekao je vidno uzbuđen Vukadinović tokom svečane sednice SAP KiM-a, dodajući da su predstavnici te skupštine „poslednji bastioni srpske države na ovim prostorima“.

A sa druge strane, sada već opoziciona snaga gradskim vlastima – SAP KiM, takođe je, održao svoju svečanu sednicu povodom Dana državnosti, a sat vremena pre državne proslave.

U krcatoj sali amfiteatra Tehničke škole, uz srpske zastave, na početku sednice koja je bila otvorena za javnost, intonirana je srpska himna, a učesnici ovog skupa iz više srpskih opština sa Kosova i Metohije, aplauzom su pozdravili specijalne goste iz Beograda – analitičara Đorđa Vukadinovića i profesora beogradskog univerziteta, Slobodana Antonića. Takođe, za razliku od prošle godine – kada su samo novinari KoSSev-a i Jedinstva propratili ovaj događaj, ove godine je bilo upadljivo više novinarskih i televizijskih ekipa.

Tokom današnje svečane sednice ove opozicione srpske organizacije, usvojeno je više zaključaka, a jedan od glavnih događaja sednice bilo je „potpisivanje krivičnih prijava“ protiv premijera Srbije, Aleksandra Vučića i vicepremijera i ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, a zbog „nepoštovanja Ustava i zakona Republike Srbije.“

„Braćo i sestre! U nastavku političke borbe mi smo najavili da ćemo podneti krivične prijave protiv sadašnjeg i bivšeg Premijera Republike Srbije, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, zbog nepoštovanja zakona i Ustava Republike Srbije. To smo već neko vreme najavljivali, a danas ćemo našu inicijativu pretvoriti u delo i početi sa potpisivanjem te krivične prijave, pa vas molim da ko bude hteo – potpiše obrazac te krivične prijave,“ rekao je zamenik predsednika ove skupštine, Dobrosav Dobrić, nakon čega je usledilo i potpisivanje.

A nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković je istakao i da je na Kosovu i Metohiji, izvršeno „pravno nasilje“, te da je sama srpska vlast stvorila „nezavisnu državu Kosovo“, dok je, osvrćući se na sporazum o pravosuđu, on kazao da je tim sporazumom postignuto to da diplome Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici budu nevažeće.

„Postignuto je da diplome i pravosudni ispit koji su stečeni posle 1999. godine na pravnom Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ne važe. Znači, Priština nije htela da prihvati da neko može sutra konkurisati sa tim diplomama. Ovo je pitanje za Rektora Univerziteta i pitanje za Dekana i oni ozbiljno treba da se pozabave ovim problemom,“ objasnio je Nedeljković, poručivši da srpski narod na Kosovu i Metohiji „mora da se trgne, da se ujedini i da digne glas“.

Na glavnoj kapiji Bogoslovije u Prizrenu natpis „UÇK“

15. 02. 2015, 18:22 Izvor: KoSSev

Foto: ERPKiM

Na glavnoj kapiji srpske pravoslavne Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“, u Prizrenu, danas je osvanuo natpis „UÇK“, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Vladika Raško-prizrenski, Teodosije, izrazio je razočaranje i zabrinutost zbog ovog incidenta, dok će Bogoslovija zatražiti pojačane mere bezbednosti. Iz Eparhije ipak ističu da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna i da postoji razumevanje predstavnika lokalnih institucija i verskih zajednica. U Prizrenu je danas, uprkos ovom incidentu, uz liturgiju koju je služio Vladika Teodosije i pojanje hora iz Beograda „Sveti Aleksandar Nevski“, proslavljen praznik Sretenje. Vernici iz Beograda su u Prizren doputovali sa starešinom hrama Svetog Save u Beogradu, protojerejem stavroforom Radivojem Panićem.

„Ovo je još jedna u nizu provokacija ispisivanja pretećih grafita na objektima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, nakon grafita u Dečanima, Lipljanu i Đakovici. Episkop Raško-prizrenski Teodosije izrazio je ozbiljnu zabrinutost i razočaranje ovom najnovijom provokacijom, pošto do sada, od obnove Prizrenske Bogoslovije, u poslednje četiri godine, nije zabeležen sličan incident. Najverovatnije je reč o neodgovornoj provokaciji pojedinaca koji žele da naruše međuljudske odnose. Bogoslovija će zatražiti pojačane mere bezbednosti i istragu o ovom slučaju,“ navela je Eparhija Raško-prizrenska u svom saopštenju povodom današnjeg incidenta.

Iz ove Eparhije podsećaju i da Kosovska policija već obezbeđuje Bogosloviju, Eparhijski dvor, Bogorodicu Ljevišku, saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu i manastir Svetog Arhangela, ali kako policajci koji obezbeđuju Bogosloviju „nisu primetili ispisivanje grafita“, Eparhija smatra da trenutna zaštita Bogoslovije nije dovoljna, jer se policijski punkt nalazi u dvorištu, sa druge strane kapije.

U Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu, trenutno se školuje 40 učenika. U toku je i obnova dve najveće zgrade kompleksa, čime će škola od sledeće godine moći da radi u punom kapacitetu, a obnova objekata izvodi se finansijskim sredstvima Evropske komisije, Norveške vlade, Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije i Ruske pravoslavne crkve, koja od samog početka rada Bogoslovije daje veliku podršku radu ove škole.

Ipak, Eparhija je dodala i da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, uprkos incidentu.

„I pored ovog incidenta, može se reći da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, jer đaci svakodnevno odlaze do obližnjeg sabornog hrama na bogosluženja i neometano se izvodi nastavni program ove crkveno-školske ustanove,“ navodi Eparhija i dodaje da postoji razumevanje sa predstavnicima lokalnih institucija i verskih zajednica.

Bogoslovija je najstarija škola u gradu koja je nedavno proslavila 140 godina postojanja, naglašava Eparhija, ali i ističe da je to još jedan razlog zašto ovakvi incidenti „nanose štetu“ Prizrenu i njegovim građanima.

Zbog toga se moraju preduzeti odlučnije mere zaštite, kako se ne bi dozvolilo pojedincima da kvare i narušavaju ono što je ostvareno u poslednjih četiri godine, zaključuje se u saopštenju Eparhije raškoprizrenske.

Reper Gold Ag uz tradicionalne zvukove albanske muzike peva o etničkoj Albaniji, u spotu OVK ubija srpsku miliciju i albanskog izdajicu

15. 02. 2015, 20:32 Izvor: KoSSev/Telegraf

Foto: Print screen

Telegraf je danas objavio vest o tome da je nedavno objavljen „skandalozan spot“  na YOUTUBE-u, u kojem albanski „vojnici“ na Kosovu ubijaju srpske policajce, te da je ovaj spot, „očekivano“ izazvao lavinu komentara sa srpske strane.

Reč je o mešavini repa i zvukova albanske tradicionalne muzike u pesmi „Puška slobode“ koju izvodi poznati albanski reper „Gold Ag“, čije je pravo ime  Arian Aguši, zajedno sa pevačicom Hisni Kljinaku, u produkciji Albana Furtune, dok je video spot radio „Mproduction“.

Portal „Indeksonline“ je krajem januara,  javio da je ovaj reper uradio „novi muzički projekat“, pod nazivom „Puška slobode“.

U spotu se prikazuje pripadnik „OVK“ koji ispod kamenja, u brdima, otkopava albansku zastavu koju penje na vrh planine, drži je sa raširenim rukama, dok se zastava nalazi i na spomeniku „palom heroju OVK“ Zahiru Pajazitu, iz Podujeva, poginulom u Vučitrnu 1997, u okršaju sa jugoslovenskom vojskom, a čija se statua nalazi u centru Prištine, preko puta hotela „Grand“.

U drugom delu spota, pripadnik OVK iz zasede ubija navodne srpske policajce, dok prati i Albanca, navodnog izdajicu, koji srpskim policajcima otkriva položaje OVK.

Kasnije, pripadnici OVK likvidiraju i ‘izdajicu’ koji dolazi u selo i pokušava da se pozdravi sa borcima OVK.

Spot se završava poselom Albanaca u jednoj kući – sa borcima OVK, starijim Albancima i malim detetom u albanskoj nošnji, gde se peva uz sviranje na tradicionalnim instrumentima i pripoveda o ‘herojstvima’ albanskim.

U samom tekstu pesme se, pored Zahira Pajazitija, veličaju i ostali albanski ustanici, Etnička (velika) Albanija – sa Skopljem, Preševom, Albanijom, Prištinom, itd, i albanski česti simboli u pesmama – srce, orao, borba i sloboda, sa porukom pevača da je on sve to.

„Banjsko zlato“ na krilima ekumene

15.02. 2015, 10:30 Izvor: RTS

(Tekst je izvorno preuzet)

Dobrotvorna priredba u korist obnove manastira Banjska u Zvečanu, održana prošle nedelje u ekskluzivnim enterijerima bečke „Kuće industrije“ na Švarcenbergovom trgu, pokazuje dve stvari. Prvo – manifestacije srpske kulturne baštine sele se sa periferije u centar grada. Drugo – hrišćanske crkve koje deluju na prostorima Austrije i Beča, organizovane kroz nekoliko ekumenskih institucija, polako preuzimaju kolektivno pokroviteljstvo nad brigom o srednjevekovnim draguljima srpske sakralne arhitekture na Kosovu.

Ako pogledamo poslednja dva velika talasa iz modernog vremena, koja su dovela u pitanje opstanak hrišćanskog sakralnog nasleđa na Kosovu – zapuštenost pod komunistima i albanske pogrome iz proleća 2004, može se reći da se Srpska pravoslavna crkva prvi put našla u ugodnoj poziciji gosta na donatorskom skupu, organizovanom njoj u pomoć.

Posao su preuzeli drugi, pre svega katoličko udruženje „Pro Orijente“, koje je osnovao austrijski kardinal, Karl Konig, još za vreme trajanja Drugog vatikanskog koncila (1962-65) kao nezvanična platforma za pomoć novoformiranim službenim ekumenskim gremijima.

„Pro Orijente“ i Bečka nadbiskupija povezane su organizaciono i personalno kroz frontalnu poziciju bečkog nadbiskupa i vatikanskog kardinala, Kristofa Šenborna.

Drugi organizator bilo je nedavno osnovano udruženje „Pravoslavni Beč“, koje je opet samo produžena ruka austrijske Pravoslavne biskupske konferencija, gremija sazvanog u život 2009. godine zajedničkim radom sedam patrijaršija – Vaseljenske u Konstantinopolju, kao i onih u Antiohiji, Rusiji, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Gruziji.

Svi elementi glomaznog organizacionog paketa navedeni su ovde sa ciljem da se pokaže kako iza priredbe posvećene manastiru Banjska stoji čitav jedan katoličko-pravoslavni joint-venture koji se tek uhodava.

Još konkretnije – ako Srbi očekuju da će Zapad ikada priznati da je ne samo požurio sa priznanjem Kosova, već i sam sebi međunarodno-pravno vezao ruke, onda bi na oku trebalo držati hrišćanske ekumenske institucije. One bi prve mogle izaći sa jasnim definicijama učinjenog.

Carevi i kraljevi među sobom

Iako planiran kao prvi govornik, kardinal Šenborn je te večeri hitno otputovao za Vatikan, kako bi prisustvovao pripremama za Papino najuže Kardinalsko veće, takozvanu „K-9“ grupu, čijim je zasedanjem prošle nedelje papska država zakoračila u dramatičan period unutrašnjih reformi.

Toliko hitno, da su ga gosti i publika okupljena na priredbi u bečkoj „Kući industrije“ čekali skoro sat vremena, pre nego što je u njegovo ime nastupio Erih Lajtenberger iz „Pro Orijente“.

Promišljeni organizatorski dizajn nastavljen je i u daljem toku priredbe. Najpre je Lajtenberger govorio o „dva krila“ koja zaštitnički stoje iznad hrišćanskog nasleđa na Kosovu, dok je posle njega mitropolit vaseljenski Arsenios (Patrijarhat Konstantinopolj) održao govor demonstrativno upotrebljavajući termin „Pravoslavna crkva“, a ne, kako je uobičajeno, „pravoslavne crkve“.

Posle službenih nastupa organizatora, izvedena je jednočinka „Banjsko zlato“ autorke Jasmine Stoiljković, nekad glumice iz Prištine, sada Kosovske Mitrovice, a nakon toga prikazan dokumentarni film o albanskim pogromima iz marta 2004.

„Banjsko zlato“ prigodno meša elemente srpsko-vizantijskog dvorskog ceremonijala, lokalnih folklornih tradicija (zurle, bubanj, kolo), srednjevekovne vizantijske muzike i istočnog crkvenog obreda – sve skupa monumentalno i akademski, ali kroz visoki kvalitet umetničkog nastupa vrlo atraktivno.

Dramsku liniju nosi lik vladara iz dinastije Nemanjića, kralj Milutin (Stefan Uroš II), inače unuk velikog župana i kralja Stefana Prvovenčanog i deda cara Dušana Silnog (Stefan Uroš IV). Milutin je planski podizao manastir Banjsku kao vlastitu grobnicu i bio u njoj zaista i sahranjen 1321, ali kako je od početka narednog veka taj prostor deo po deo padao pod vlast Osmanlija, tako su njegovi posmrtni ostaci ubrzo preneti u Bugarsku, a građevina polako rušena namerom osvajača i zubom vremena.

Milutina je igrao, uglavnom čitao, beogradski glumac Vojin Ćetković, koji se sve vreme borio da pronađe pogodnu kraljevsku lokaciju na bini: Umesto da u standardnom regalističkom maniru „drži dvor“ u sredini, on je stalno bežao na stranu. Kao problem se očito pokazao portret cara Franje Josipa koji dominira pročeljem svečane sale.

Ali refleks po kome su neki bili spremni da taj tableau vivant doživljavaju kao vizualizaciju autoriteta i subordinacije, u smislu „srednjevekovni srpski kralj stoji ispod austrougarskog cara“ tu nije bio na mestu. S obzirom na okolnosti u kojima je ova priredba organizovana i direktnu nameru koja stoji iza nje, prigodna simbolika bi pre bila „hrišćanski carevi i kraljevi među sobom“.

Pojednostavljeno, vreme je da Srbi konačno iskorače iz nacionalnog stereotipa koji ih primorava da svaku političku simboliku Zapada tumače kroz osećaje potčinjenosti i inferiornosti.

Tim pre što je i sama Banjska izabrana ne samo kao sakralni objekat za čiju se revitalizaciju prikupljaju sredstva, već i kao simbol isprepletenosti evropskih kultura. U arhitektonskom smislu, taj manastir naime predstavlja školski primer povezanosti srpske srednjevekovne države sa ostatkom Evrope.

Kralj Milutin je bio prvi veliki vladar Nemanjića, koji je uspešno otimao moć od Vizantije – proširio je dvor, uveo vizantijski ceremonijal, administrativno konsolidovao kraljevinu.

Kad je gradio, uglavnom se odlučivao za Srpsko-vizantijski stil (grčki krst kao tlocrt), ali je za svoje poslednje počivalište odabrao Raški stil, odnosnu srpsku inačicu zapadne Romanike.

Zbog toga je manastir Banjska izdužena bazilikalna građevina – kao na primer, Studenica, Visoki Dečani ili Mileševo – sa kupolom iznad preseka glavnog i poprečnog broda i, barem u originalnom izgledu, dvema kulama na zapadnom portalu (vestverk).

Da je srpska srednjevekovna arhitektura tu kasnila iza velikih kontinentalnih stilova nije sporno. U vreme kada je Milutin podizao svoju grobnu crkvu u romaničkom stilu, kraj trinaestog veka, ostatkom Evrope je već sto godina i nešto vladala Gotika. Ono što je tu međutim bitno je da su se i tada na tim prostorima tražile stilske i kulturne kopče između Istočne i Zapadne crkve, te da su sve vreme skoro paralelno bila u funkciji sva tri lokalna graditeljska stila – evropska Romanika, srpska interpretacija vizantijskog stila i Moravski stil kao autohtoni srpski stil.

Gotika nikada nije stigla do srpske srednjevekovne države, kao ni Renesansa ili Barok. Srbija je do kraja 15 veka ispala iz svih umetničkih i arhitektonskih stilova, i više od toga, bila je izbrisana i sa geografske karte. Probudila se ponovo tek u vremenu kad je arhitektonskom slikom evropskih gradova počeo da dominira Istorizam, mešavina svega i svačega, a najviše personalnog manirizma pojedinih velikih graditelja.

U trenutku kada se „dva krila“ ekumene, Katolička i Pravoslavna crkva, u akcionističkom maniru vraćaju obnovi Banjske, vraćaju se i vremenu kada je Srbija prvi put bila u Evropi, dok je istovremeno sa carem u Konstantinopolju trgovala i ratovala za veći politički uticaj.

Ako se pogledaju fotografije sa bečke priredbe, samo je jedan korak od simbolike „hrišćanski kraljevi i carevi među sobom“ do vizuelnog uskog grla u kojem car Franjo Josip stoji stešnjen između dva video-panela na kojima se raširila Milutinova Banjska.

Ekumena kao politički program

Ali premda vešto konstruisana, simbolika Banjske bi se rasprsla kao mehurić od sapunice da iza nje ne stoji bečki ekumenski politički program razvijen na liniji između katoličke Nadbiskupije i Pravoslavne biskupske konferencije.

Vrlo bitan akter u tom projektu koji se sprovodi metodom fokusiranog političkog akcionizma u kombinaciji sa dugim dahom hrišćanske crkve je i vladika Andrej, mitropolit SPC za Austriju, Švajcarsku i Italiju.

Pored bilateralnog ambasadora Petra Jankovića i multilateralnog Vuka Žugića, vladika Andrej se sve češće pojavljuje u neformalnoj ulozi trećeg srpskog ambasadora u Beču. Ekumenske procese on u svojim javnim nastupima uvek dovodi u vezu sa terminima kao što su „odgovornost“, „zajedništvo“, „brisanje granica“ i „disciplina“.

„Pripadništvo široj hrišćanskoj zajednici zahteva disciplinu i kompromise“ njegova je rečenica sa novogodišnjeg prijema koji je držao za predstavnike ekumene i ostale goste.

Sada na priredbi u Beču, Andrej se sklonio u drugi plan i binu prepustio kosovskom vladiki Teodosiju, koji je po njemu „duhom kao bivši patrijarh Pavle, ali na svetovni način“, što znači da ne stoji samo u kontaktu sa nebeskim menadžmentom, već se intenzivno bavi i ovozemaljskim poslovima u korist svoje decimovane pastve, posredujući između nje i kosovskih državnih institucija. („Taj zna kako se zovu najvažniji svetski i evropski političari“, s puno duha opisuje Andrej Teodosija.)

Donatorska priredba u korist manastira Banjske samo je jedna mala ploča na aktuelnom putu hrišćanske ekumene.

Njena politička poruka je oslabljena time da nije izabran objekt oštećen ili potpuno uništen od strane kosovskih Albanaca u proleće pre 11 godina, već jedan čije se dugo umiranje provlačilo kroz nekoliko vekova osmanlijske vladavine. S d ruge strane, ta se poruka pojačava time da je u rano leto iduće godine planiran prvi koncil na kome će se posle pauze od hiljadu i dvesta godina okupiti istočne crkve.

Poslednji put, Istočna i Zapadna crkva su se našle na ekumenskom koncilu u Nikeji (danas Iznik) 787. Od tada, Katolička crkva je održala 14 koncila, pravoslavne niti jedan. Sada se, na inicijativu Bartolomea iz Konstantinopolja i Kirila iz Moskve počelo s pripremama za koncil – za početak zajednički pravoslavni (14 crkava), a za koju hiljadicu godina ko zna, treba biti optimista, možda čak i ekumenski!

Koncil pravoslavnih crkava planiran je za Duhove iduće godine (50 dana posle uskršnje nedelje) u prostoru Hagie Irine, crkve na istom istorijskom platou na kom stoji i nešto mlađa Hagija Sofija. U Crkvi Svete Irine je 381 održan Drugi ekumenski koncil, desetak godina pre nego što je hrišćanstvo postalo državna religija u tada još jedinstvenom Rimskom carstvu.

Ljudi i crkve vole tu vrstu simbolike. Da vidimo koliko će im ona pomoći kada se sve hrišćanske crkve iz Beča okupe 24. aprila u Katedrali Svetog Stefana na zajedničkoj službi u počast žrtvama turskog genocida nad Jermenima pre tačno sto godina.

Bez obzira kako je široko ili naprotiv usko definišemo, hrišćanska ekumena je od ideje danas postala (spora) realnost. Gledano iz srpske nacionalne vizure, približavanje s Katoličkom crkvom može razljutiti samo one koji od Srpske pravoslavne crkve ne očekuju duhovnu utehu, već razlog za distinkciju i odvajanje od drugih, za usamljeno istrajavanje u ekskluzivnoj interpretaciji istorije.

NIKOLIĆ:ZAUSTAVITI EROZIJU AUTONOMIJE SEVERNOG KOSOVA

15.02. 2015, 10:03 Izvor: RTK2/Agencije/Politika

Izvor: RTK2/Agencije (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, kaže da Srbija mora da zaustavi eroziju autonomije severnog Kosova.
Nikolić je u intervjuu „Politici“‘ rekao da nije odustao od platforme za Kosovo i da će to sigurno predložiti Vladi zato što je očigledno da se nešto u EU promenilo u odnosu prema Srbiji.
S premijerom Aleksandrom Vučićem razgovaram da predlog bude takav da bude prihvaćen u Vladi, dodao je predsednik Srbije.
„Ako ne bude prihvaćen ja ću iz toga da se sklonim i da sačekam“, istakao je Nikolić.
Prema rečima predsednika Srbije, stvari se komplikuju i ta platforma mora da bude brže pripremljena nego što je ranije planirano.
„Ponovo smo imali težak sastanak u Briselu na kome se raspravljalo isključivo o zahtevima administracije u Prištini. Nisam optimista da mi možemo da nametnemo bilo koju svoju ideju i da je ostvarrimo u potpunosti, ali sam optimista da više ne možemo da prihvatimo sve što se nameće, a da to ne razmotrimo sa stanovišta srpskog interesa. Ušli smo u ono što je bezmalo srce jednog društva i države“, smatra predsednik Nikolić.
Predsednik je istakao da Vlada Srbije postiže najviše u datim okolnostima, samo je pitanje možemo li da dozvolimo da se i dalje sami sabijamo u date okolnosti.
„Počinje fluktuacija ljudi na Kosovu kakve nije bilo do sada, to nosi određene bezbednosne rizike, to potpuno menja situaciju na terenu. Mi smo jasno bili ograničili veliku autonomiju severnog Kosova i Metohije u odnosu na prištinsku administraciju i ta autonomija mora da opstane. Za to moramo da se izborimo, zato što je teško prihvatiti da sledeće oblasti budu školstvo, zdravstvo. Moramo zaustaviti eroziju autonomije severenog Kosova“, rekao je Nikolić.
Na pitanje „Politike“ da li je to moguće, Nikolić je rekao da to mora da se uradi, inače bi, kako kaže, neki albanski političari bili u pravu.
%d bloggers like this: