05.10.2016 | 08:00 – 23:59 | Oduvek su Šiptarski ekstremisti težili da zauzmu i oduzmu SVE SRPSKO na Kosovu i Metohiji, tako da je žalosno i do sada što su učinjeni nepovratni ustupci i prihvatanje Šiptarske okupacije! Verovatno se zato ovih dana povećava prisustvo Šiptarskih plaćenika iz OSCE-a i UN-a radi pisanja izveštaja i praćenja napredka Šiptarskih institucija…


Zašto eskalira pritisak nad Srbijom od strane zapanih „prijatelja“ baš sada?

Očigledno da je ova Vlada DOSTA DOBROG URADILA za Šiptarsku terorističku Državu, pa je vreme da se zamene pioni ili karte tj. igrači a da ne padne sve na jedne.

Znamo da je Koštunica imao udela u priznavanju Kosova odmah posle bombardovanja i postepeno uruđavanje 1244, sa prihvatanjem međudržavne saradnje bez poreza i oslobađanjem PDV-a prema KiM poreko CEFTA sporazuma.

Tadić takođe sa prihvatanjem EULEX-a i svojim taktičkim razoružanjem i uništavanjem Vojnih kapaciteta doveo je Vojsku na nivo lovačkog udruženja a sve to sa IZUZETNIM USPECIMA US-STIL-a iz Smedereva dok je topio tenkove i vojnu opremu i u Čačku uništavo mobilne raketne sisteme, a da čak i predaja  URANIJUMA iz Vunče da se slučajno ne drznemo i napravimo nešto što oni ne mogu da predvide od nas. Jednom rečju potpuno uništenje resursa sve do barikada na terenu gde se narod pobunio i hteo da odlučno brani svoj prag od nadiranja Šiptarskih institucija!

Vučić, posebna priča dobio zadatke da uguši Srpski otpor na KiM i što više integriše Srbe u šiptarske institucije što je i uradio sa potencijalnom odbranom Srba ali danas kada ih sagledamo kako su se dobro integrisali i prihvatili Šiptarske institucije i rade u korist Šiptara i svoju ličnu možemo biti sigurni da nas oni ni onda ne bi odbranili, već bi i tada prišli kao Janičari što su i uradili sa ovom Vladom… Vučić je imao više zadataka a i potrudio se da ih uradi maksimalno  da bi se dokazao, jer je EVRO napaljenik i fanatik….. Opljačkao je mnogo sa svojim narko-nafto-politiko saradnicima preko prijatelja svog brata.

Tako da sada kada dolazimo do poslednjeg čina gde se jasno vidi kako se manipulisalo Kosovom i Metohijom za rad političkih interesa i ličnih ekonomskih interesa pojedinaca koji su se deklarisali kao Vlada Srbije i njihovi ljudi, predlažemo sledeće:

Svi oni moraju da polože SVOJE GLAVE, JEDNAKO KAO LAZAR KOJI JE SVESNO IŠAO NA PUT BEZ POVRATKA, TAKO I SVI OVI PROZIVANI SA SVIMA ONIMA KOJI SU „MRSILI BRKE MASNOG KOLAČA KOJI SE ZVAO KOSOVO I METOHIJA“! Glave mogu da polože u bezpovratnu BORBU ZA ODBRANU ILI DA SE SAMOUBIJU I NESTANU SA LICA ZEMLJE, JER SU UNIŠTILI ČAST SRBIJE I SRPSKOG NARODA! Kod šiptara se to zove BESA, kod Japanaca HARIKIRI, kod Kineza KAMIKAZA i tako redom kod raznih nacija koji znaju šta je ČAST, A NE DA SE POVUČEM SA FUNKCIJEPREMIJERA, PREDSEDNIKA, DIREKTORA I TAKO REDOM!

Nema nazad!

Svu pamet ovih nazovi političara, koju nam prezentovaše mi smo znali mnogo, mnogo pre njih samih ali oni „terajući vodu uzbrdo“, naučiše da „voda neće uzbrdo“, jer sa svojim savremenim svatanjima upravo uništiše Srpski narod na KiM i budu pobeđeni od tradicionalista Šiptara čija metodologija i upornost pobeđuje vekovima na terenu a „savremeni“ Beograd, ispade savremena javna kuća za prodavanje svog roblja i države Srbije na KiM!

Đurić: Od Srbije se traži da se odrekne svoje imovine

Marko Đurić je naveo da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama“.

Iz obraćanja Marka Đurića

„Još gore, traži se da se odricanjem imovine kada je reč o ‘Telekomu Srbije’ složimo sa time da sva naša imovina na KiM nije naša već da pripada insititucijama lažne, nelegalne države u Prištini“, istakao je Đurić.

Rekao je i da su u Vladi vođeni teški razgovori i da je uveren da takvi uslovi nisu prihvatljivi.

„Ako dođe do toga da Srbija prihvati ovakve, neprihvatljive uslove, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam“, rekao je Đurić.

Poručio je da je Srbija suočena sa teškim izazovom i ispitom i da traži najbolje uslove za srpski narod.

„Moramo da zaštitimo našu državu i imovinu bez obzira na pritiske“, naveo je Đurić.

Dodao je da je uveren da Srbija ne može da prihvati neprincipijelne ultimatume.

Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje je vodila razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama.

„Nešto vrlo čudno se desilo prošle nedelje u Briselu. Bukvalno u toku noći između četvrtka i petka, papir koji je stajao pred nama na stolu je potpuno promenjen. Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije EU ni Priština, umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim; da bi postigao drugi politički cilj, da bi Srbiju izložio pritisku kojem dosad nije bila izložena“, naveo je Đurić.

„Skandalozni i neprihvatljivi uslovi“ 

Istakao je da su uslovi neprihvatljivi i skandalozni i da je reč o pokušaju da se otme imovina Telekoma i da se zgazi bilo kakav komercijalni interes i mogućnost da se normalno komunicira.

Kaže da bi Telekom bio prvi korak, a da bi se onda to preslikalo i ne energetiku i da bi po istom tom modelu bili oteti Gazivode i svi drugi elektroenergetski potencijali, i državna i društvena imovina.

„Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija. Od nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi“, rekao je Đurić.

Đurić kaže da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor eventualna odluka da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog nečega što je neuhvatljivo.

Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednja dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu, i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.

„Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim je sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika Vlade i Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti“, navodi Đurić.

„Imovina Srbije bila bi trajno otuđena“

On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma – kojim bi imovina „Telekoma Srbija“ bila prebačena na Prištinu, i sporazum po kome i pokrivenost signala ne bi bila ne samo na celoj teritoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada – dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno otuđilo od nas.

„Ukoliko bi došlo do toga da Srbija prihvati po mom mišljenju neprihvatljive uslove, odnosno da vlada prihvati ovo, znajući da time ni najmanje ne olakšavam položaj predsedniku vlade koji je takođe ovim bremenom veoma pritisnut, ja, kao neko ko ga je najviše savetovao da ovakve uslove ne možemo da prihvatimo, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam i ne bih mogao da nastavim da se bavim poslom kojim se bavim“, navodi Đurić.

Kako je naveo, to kaže kao neko ko podržava i ko će uvek podržavati Aleksandra Vučića, i kao predsednika vlade i kao predsednika SNS-a, čiji je jedan od potpredsednika.

„Srbija je suočena sa teškim izazovom i teškim ispitom. Mi moramo da se borimo za to da za naš narod izborimo najbolje moguće uslove na KiM, da može da opstane. Moramo da zaštitimo, bez obzira na sve pritiske, našu državnu i narodnu imovinu na KiM. Uveren sam u to da to ne možemo da učinimo prihvatajući neprincipijelne ultimatume“, smatra Đurić.

Prema njegovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.

„Kada mi kažemo ‘nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo’, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema“, dodaje Đurić.

Vučić: Odluka o telekomu uskoro

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći da su razgovori o toj temi teži nego što se spolja čini, ali da ne govori o ultimatumu.

Aleksandar Vučić (Foto arhiva Kim)

„Ne bih govorio da je reč o ultimatumu, reč je o razgovorima koje smo vodili u Briselu“, rekao je Vučić, osvrćući se na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da se Srbija nalazi pred ultimatumom.

On je podsetio da je potpisan sporazum u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

U tom smislu je i prokomentarisao da mu nije drago što je šef Kancelarije KiM Marko Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatutumom.

„Bez obzira što je pohvalno govorio o meni kao predsedniku vlade, mene je doveo u najtežu situaciju, jer ako to prihvatimo biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je pred njega došao papir o kome treba da se izjasnimo i o kojem nema pregovora, te da će odluka biti doneta narednih dana.

„Videću kako i šta da predložim našoj vladi i pregovaračkom timu. Reč je o veoma teškim stvarima i posledice su za nas ozbiljne u svakom pogledu“, rekao je Vučić.

On je primetio da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini prema nekim drugima.

„Nama mogu da kažu da smo šaka jada i ništa, i da šalju novac raznim nevladinim organizacijama da nas maltretiraju zbog tri barake. Ima li tu pravde, nema, moramo da naviknemo na to da se borimio i izborimo za bolji status Srbije i našeg naroda i uradimo sve što možemo da ne otežamo sitauciju“, rekao je Vučić.

Pretučen Srbin u Tučepu kod Osojana

Velimir Vuković, šezdesetsedmogodišnji Srbin iz sela Tučep kod Osojana, pretučen je danas nedaleko od njegove kuće.Velimir Vuković prilikom ukazivanja pomoći u ambulanti (Foto Kim)

Kako RTV Kim nezavnično saznaje, Vukovića je pretukla grupa Albanca koja mu krala drva u šumi.

Vuković je, kada je čuo seču u šumi, otišao da vidi o čemu se radi i tom prilikom je pretučen.

Još uvek nema podataka o tome da li je slučaj prijavljen policiji, ali kako saznajemo u lokalnoj ambulanti, Vuković je zadovio povrede u predelu glave, ramena i potkolenice.

Prebačen je u Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici.

“Vukovića pretukli Albanci koji su mu krali drva”

Predstavnik sela Osojane Zdravko Džolić potvrdio je za RTV KIM da je Vukovića pretukla grupa Albanaca koja mu je krala drva u šumi, a incident se dogodio oko 13 časova. Slučaj je prijavljen policiji.

“Šuma se nalazi nedaleko od kuće. On je čuo motornu testeru i otišao da vidi šta se događa. Po rečima njegove supruge neko ga je motkom udario, on je pao i nastavili su da ga tuku pesnicama. Policija je izvršila uviđaj”, kazao je Džolić.

Manje ili više etnički motivisanih incidenata na Kosovu?

Od početka ove godine na Kosovu su zabeležena tri etnički motivisana incidenta, podaci su kojima raspolaže Kancelarija državnog tužilaštva. Iz NVO „Aktiv“ tvrde da je, tokom istraživanja koje su oni sproveli, utvrđeno da je u prvoj polovini ove godine bilo više od 60 takvih slučajeva.

Sa prezentacije izveštaja ECMI (Foto Kim)

Evropski centar za pitanja manjina na Kosovu (ECMI) predstavio je izveštaj o „Potencijalno etnički motivisanim incidentima“ na Kosovu. U publikaciji koja je danas predstavljena u Prištini, ECMI se ne bavi zločinima, niti iznosi statističke podatke o njima, već objašnjava načine na koje je policija vodila istrage i definisala incidente, sudsku praksu i daje preporuke.

Podatke o etničkim incidentima ipak je izneo tužilac iz Kancelarije državnog tužilaštva Šćipdon Fazliju, istakavši da je broj takvih slučajeva u opadanju.

„Prema statistici, 2015. godine nismo imali više od deset slučajeva koji su bili takvi, a u prvih šest meseci 2016. godine imali smo samo tri potencijalno etnički motivisana incidenta. Pročitao sam ovaj izveštaj i drago mi je da vidim da, u odnosu na izveštaj OEBS-a od prošle godine, imamo blago poboljšanje“, kazao je Fazliju.

Sa ovim tvrdnjama tužioca se ne slaže se Miodrag Milićević iz Kosovske Mitrovice čija je nevladina organizacija „Aktiv“ nedavno sprovela detaljno istraživanje o međuetničkim incidentima na Kosovu.

„Po našoj statistici i onome što smo mi do sada imali prilike da obradimo, samo zaključno sa periodom od januara do juna meseca ove godine, bilo ih je 61. Mi ne ulazimo u rad pravosudnih organa, niti hoćemo da se bavimo njihovim radom. Međutim, po onome što je do sada bilo vidljivo, taj broj je daleko veći“, kaže Milićević.

ECMI u svom izveštaju podseća i na istraživanje misije OEBS na Kosovu prema kojem je u toku 2015. godine prijavljeno 476 međuetničkih incidenata.

Navodeći odgovornosti policije, ECMI u izveštaju podseća i na činjenicu da policijski službenik koji vrši istragu sam procenjuje motiv nekog incidenta. Izvršni direktor „Aktiva“ smatra da je važno se takva praksa promeni.

„Mi smo početkom godine takođe preporučili da diskreciono pravo koje je dato policajcu u toku samog uviđaja prosto mora biti izmenjeno, mora biti uzeta u obzir sama izjava potencijalnih učesnika, odnosno onih koji su žrtve u ovom slučaju. Na osnovu toga mora da se utvrdi dalji tok istrage“, rekao je Milićević.

Zamenik ministra policije Valjdet Hodža takođe tvrdi da je etničkih incidenata manje, te da postoji poverenje u policiju na Kosovu. Smatra i da treba biti obazriv po pitanju nacionalističke retorike koja se koristi u političke svrhe.

„Politička publikacija može da utiče na građane, može da dovede do eksalacije i nereda u republici. Imajući u vidu rat iz prošlosti, moramo biti obazrivi. Zbog pogrešne interpretacije može biti utiacaja na građane“, kaže Hodža.

EU pažljivo prati problem potencijalno etnički motivisanih incidenata. Tomas Njoki iz Kancelarije EU na Kosovu kaže da i srpski i albanski sektor mora da uloži više napora po ovom pitanju, ističući da bez obzira na etničku pripadnost, zajednice moraju živeti zajedno. Stoga preporučuje da institucije moraju više raditi na zapošljavanju predstavnika manjinskih zajednica.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić koji je bio najavljen kao jedan od učesnika, nije prisustvovao današnjoj prezentaciji izveštaja o potencijalno etnički motivisanim incidentima.

Rudare: Radnici Trepče blokirali put Priština-Raška

Grupa radnika kombinata „Trepča“ blokirala je nakratko put Priština – Raška kod Rudara nezadovoljna odlukom kosovske vlade da skupštini predloži nacrt zakona prema kojem 80 odsto tog kombinata pripada Kosovu.

Protest radnika kombinata Trepča (Foto RTS)

„Radi zaštite našeg kombinata i prava radnika okupili smo se ovde da bi iskazali protest zbog mera koje pokrajinski organi preduzimaju za otuđenje našeg kombinata i imovine Srbije. Na ovaj način uspostavlja se pravno nasilje koje direktno utiče na naš život i rad radnika Trepče“, rekao je predsednik sindikata „Trepče“ Duško Dragović.

Dragović je najavio da će radnici „preduzeti sve mere kako bi zaštitili svoje interese“.

Rekli su da neće prepustiti „Trepču“ kosovskoj vladi na upravljanje, jer od kombinata žive porodice oko 3.000 radnika.

Đurić: Trepču ćemo štititi na svaki način

Prištinske vlasti ponovo pokušavaju da oduzmu Trepču zakonitim vlasnicima, odnosno Fondu za razvoj Srbije i drugim poveriocima, kaže za RTS direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Marko Đurić i srpski predstavnici u kosovskim institucijama (Foto arhiva Kim)

Marko Đurić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da se novi nacrt zakona o rudarskom basenu Trepča u političkom smislu pojavio niotkuda i da se njime predviđa nacionalizacija kombinata Trepča i lišavanje Srbije svojinskih i upravljačkih prava.

Đurić poručuje da je reč o grubom kršenju CEFTA sporazuma i SSP-a.

“Nadam se da će razum prevladati i da će to biti zaustavljeno jer ćemo u suprotnom preduzeti pravne i političke mere”, poručio je Đurić.

Najavio je da će Beograd pokrenuti procedure u vezi sa kršenjem CEFTA sporazuma i da će o svemu obavestiti EU. Istakao je mogućnost pokretanja arbitražnih postupaka i preduzimanja drugih pravnih mera koje su na raspolaganju.

“Preduzimamo i političke mere, pokušavamo da taj proces završimo i podstaknemo razgovor”, rekao je Đurić.

Naglasio je da Trepča nije imovina Prištine već imovina kompanija iz Centralne Srbije i, na kraju krajeva, imovina stranih kompanija koje su deoničari.

Marko Đurić kaže da nije problem samo u stotinama miliona ili milijardama evra, već ogroman problem predstavlja i sudbina više od 3.000 zaposlenih u Trepči čija bi sudbina bila ugrožena.

“Vlada će u svakom slučaju zaštiti i njihove interese i neće dozvoliti da niko ostane a na ulici”, poručio je Đurić.

Navodi da je reč o ozbiljnom napadu na interese Srba koji preti da izazove širu destabilizaciju. Naglašava i da se više rudnih ležišta nalazi ispod Centralne Srbije a da su ulazi sa strane Kosova i Metohije.

“Oni ovakvim potezima pokazuju da žele jednom otimačinom da stave sve učesnike pred svršen čin. To neće moći, zaštitićemo Trepču na svaki način”, rekao je Đurić.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Đurić je rekao da Begrad pregovara isključivo u interesu Srba sa KiM jer je njihov život i opstanak najpreči. Rekao je da proces evrointegracija ne bi trebalo da bude uslovljen rezultatima dijaloga već da prati rezultate sprovođenja sporazuma.

Đurić je rekao da mu je i prethodnih puta bilo zabranjivano da bude na Kosovu, ali je ipak odlazio. Dodaje da ne želi da razgovara jezikom pretnji i zabrana i da takve stvari pokazuju nizak nivo političke kulture.

“Neće me niko ućutkati. Kosovo i Metohija je Srbija i boriću se do kraja”, zaključio je Đurić i dodao da će u narednih nedelju dana ići na KiM.

’’Odnosi između Beograda i Prištine – nedovršeni mir’’

Poslanik kosovske skupštine i politički analitičar Iljir Deda kaže da odnose između Prištine i Beograda u ovom trenutku vidi kao“nedovršeni mir“. Iljir Deda (Foto arhiva Kim)

Deda kaže da miru, o kojem govori, moramo težiti svi i to na sasvim jasnim i jednakim osnovama.

U razgovoru za Tanjug i European Western Balkans, a uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, na kojem i ove godine učestvuje, Deda primećuje da se upravo u tom svetlu vide i svi nedostaci Briselskog procesa, koji je ušao u šestu godinu, a, kako ocenjuje, bez nekih velikih rezultata.

Kako objašnjava, postoje suštinska pitanja koja moraju biti „zatvorena“ da bi se moglo razgovarati o bilo kakvim odnosima između Beograda i Prištine, a to su:

„Šta bi se desilo da sutra NATO povuče KFOR sa Kosova; kako Kosovo može postati punopravni, funksionalni član međunarodne zajednice; i kako treba da izgleda pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije“.

Kad probamo da odgovorimo na ova suštinska pitanja vidimo i sve doboke nedostatke postojećeg Briselskog dijaloga, ocenjuje Deda.

Upitan šta očekuje da će se u međusobnim odnosima i u dijalogu događati u narednom periodu, Deda procenjuje da Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom neće dobiti potrebnu dvotrećinsku podršku u kosovskoj skupštini, što je veruje dobro, jer će to „otvoriti vrata da se sa arogantne i potpuno netransparentne politike vlade pređe na drugačiju političku kulturu – a to je transparentna politika koja traži politički i društveni konsenzus o najbitnijim državnim pitanjima“.

Napominje pri tome da demarkacija s Crnom Gorom nije ključni uslov za viznu liberalizaciju, već da je to pre svega efikasna i merljiva borba protiv korupcije na najvišim institucionalnim nivoima.

Na pitanje šta učiniti da se odnosi Beograda i Prištine poboljšaju i kakvu bi u tome ulogu mogao odigrati civilni sektor, Deda konstatuje da smo polovinu decenije već izgubili u procesu koji nije doveo do normalizacije odnosa, te da veruje da u roku od godinu dana moramo postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

„Mi prosto nemamo više vremena da se bavimo jedni drugima i moramo završiti proces normalizacije. Civilno društo naravno da ima ulogu u ovom procesu, ali će isto imati ulogu i posle sklapanja tog sporazuma u njegovom nadgledanju, sprovođenju i poštovanju“, poručio je Deda.

Dodaje da je u tom smislu Beogradski bezbednosni forum značajan kao mesto na kojem se kroz dijalog i otvoreno razmenjuju mišljenja i stavovi, što, uveren je, doprinosi boljem razumevanju strana.

Advertisements

28. 03.2016|08:00-23:59| Nije prošao probni balon Marka Đurića i Vlade Srbije o uništenju raseljenog srpskog Prištinskog univerziteta sada sa sedištem u K.Mitrovici!


Žalosno je to što se Vlada Srbije KURVA sa našim glavama, potpisivali sve kapom i šakom i sada podmuklim metodama BAŠ SE TRUDE  da nas INTEGRIŠU U KOSOVSKE-ŠIPTARSKE INSTITUCIJE!

Koriste različite metodologije:

  1. Formirali kao jednu „Srpsku listu“ koju vodi VULIN koji je proteran sa KiM zbog svoje vele-izdaje,pa se dosetili i našle lokalne ljude sa KiM ŽELJNE VLASTI I NOVCA za rad izdaje da u njihovo ime pokradu i lažno prezentuju uspeh na bojkotovanim Šiptarskim izborima!
  2. VUČIĆ sa drugim korpusom – mafijaškim i totalno nedoličnim LJUDIMA da predstavlja Srbe i srpski narod, uteruje diktaruru i strah narodu kako bi osvojio „KAVALJERSKI“ SIMPATIJE!
  3. DAČIĆ sa treće strane, koji je pokazao svoja IZDAJNIČKA DELA dugim nizom godina ROVAREĆI I UNIŠTAVJUĆI SVE RESURSE KOJI SU IZGRAĐENI  ‚80-tih godina još će da bude i najmekši u nastrajima na preostalo brisanje i uništenje svega što je ostalo Srpsko na KiM.
  4. Jednostavno se pokazalo da uspešnost ova tri musketara je KATASTOFALNA, sve više ljudi napusta Kosovo i Metohiju prodali imanja (slično kao Branimir Sojanović-Gračanica iz šiptarske vlade Kosova i mnogi drugi ), propao im je projekat POVRATKA, propala je lista Srpska u smislu da sme da se zove po Srpski može samo biti KOSOVARSKA! To su sada najveći INTEGRATORI SRBA NA KIM u Kosovske institucije nudeći zaposlenja OSTAVLJENIM SRBIMA I NARAVNO SVOJIM BLIŽIM ROĐACIMA DA DUALNIM FUNKCIONISANJEM ŠTO VIŠE UGROZE POSTOJEĆE SRPSKE OPŠTINE, OBRAZOVNE, MEDICINSKE I DRUGE INSTITUCIJE OD ZANAČAJA KOJE NAS IDENTIFIKUJU SA SRBIJOM! MORAJU da  opravdaju svoje enormne cifre novca kojeg su potrošili od Kosavske Vlade na NERAZVOJNE PROJEKTE KOJE SU GRADILE Šiptarske firme PO SEVERU! Ono što ova tri musketara 99-te u hajci koju su pravili da se iseli Srpski narod sa KiM ne uspeše, evo svedoci smo da pokušavaju da dovrše posao ove 2016-te!

Marko Đurić jedno mora da zna! GLUPA REŠENJA KOJA NUDI, SAMO NEKA STAVI PRST NA ČELO I TO ISTO NEKA PONUDI NA NEKO DRUGO MESTO U SRBIJI NA PRIMER BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, KRAGUJEVAČKOM I OSTALIMA PA DA VIDI ŠTA ĆE DA MU ODGOVORE!

SINKO DA LI SI TI IŠAO U ŠKOLU, BAREM NA NEKU VIŠU ILI FAKULTET I DA LI ZNAŠ KAKVA JE ORGANIZACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA I VIŠIH ŠKOLA“!

Ne preza bezstidno da narušava i urušava sve što je za njegovaog mandata uradio slabeći Srpski korpus i Srpsko okupljeno „kolo“ u odbrani od najezde Šiptara u Srpske sredine….

Žalosno je to što su neke NEVLADINE ORGANIZACIJE PLAĆENE OD ŠIPTARA I EVROPSKE UNIJE VEĆ DVE GODINE U PREGOVORIMA SA NEMIM DEKANIMA, REKTOROM. Primetili smo da su taj posao uzeli da rade pojedinci koji ni fakultete nisu završili ali su se usudili da uređuju Srpski obrazovni sistem na KiM uz podršku NEVLADINOG SEKTORA, DUŠANA JANJIĆA, FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO, I MNOGIH KOJE SU DUBOKO INTEGRISANE U PRIŠTINSKI SITEM…. E da, čak su se takvi pojedinci hrabro nastupajući po inostranstu zalagali za Đurićeve Integracije…. Tako da mnogo je KURVANJA, za rad novca, pozicije, i svega što je pohlepa a nestaje izvornosti Srpskog naroda i u ovom formatu verovatno ćemo biti poslednji potomci Srba na ovom prostoru…

Đurić: Nema inicijative za spajanje fakulteta. Savet fakulteta i studenti: Odbijamo predlog

Foto: KoSSev/sa današnjeg sastanka

„Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju (Univerziteta), ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti“ – poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, nakon sastanka sa predstavnicima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je održan u ovom gradu. Sastanak je održan zbog ranijeg predloga kancelarije upućenom Ministarstvu obrazovanja, 21. marta, za promenu statusa ovog Univerziteta – spajanje pojedinačnih fakulteta unutar samog Univerziteta, a zbog „svakodnevnih pritužbi“ na funkcionisanje i „neostvarivanja integrativne funkcije“ Univerziteta. Đurić je danas objasnio i da je „istina“ da je njegova kancelarija „zatražila od nadležnih institucija da utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi na pojedinim fakultetima“, da  o sudbini fakulteta treba da odlučuju „isključivo akademska zajednica, profesori i nadležna stručna državna tela“. I dok Đurić tvrdi da „nema inicijativa za reorganizaciju“, studentski parlament mitrovičkog univerziteta, kao i Savet fakulteta ovog univerziteta danas su, sa druge strane, odbili upravo predlog Kancelarije za KiM o spajanju 10 fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iz Saveta, uz kritike na račun Ministarstva obrazovanja, navode i da je pokretanjem inicijative o integracionom univerzitetu Kancelarija za KiM „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“. 

Svi Saveti fakulteta, osim Medicinskog odbili predlog o spajanju fakulteta

U međuvremenu su i Studentski parlament ovog univerziteta i Savet fakulteta medijima dostavili saopštenja, u kojima navode da su odbili predlog Ministarstva obrazovanja i Kancelarije za KiM o spajanju fakulteta.

„ODBIJA se predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, prosleđene dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 612-00-567/2016-06 od 24.03.2016,“ stoji u mišljenju Saveta, uz pozivanje na dopis Ministarstva obrazovanja.

U dokumentu Saveta dodaje se i da samo Savet medicinskog fakulteta „smatra da je period od dva dana, od dana prijema predloga upućenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije i zakazivanje sednica Saveta fakulteta – suviše kratak za davanje sveobuhvatnog stručnog mišljenja o procesu integracije Univerziteta“.

Iz Saveta fakulteta ističu, takođe, da bi usvajanjem odluke o spajanju fakulteta koja, kako navode, „podrazumeva formiranje Integrisanog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici“ – nastupile „trajne negativne posledice po ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i misije koju Univerzitet i fakulteti ostvaruju“.

Oni dodaju i da je Kancelarija za KiM pokretanjem ove inicijative „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“ Univerziteta, te zaključuju da su „navodi u pismu – inicijativi Kancelarije za KiM – neosnovani i kao takvi narušavaju ugled Univerziteta u Prištini i izazivaju uznemirenje kako studenata, nastavnika i ostalog osoblja, tako i srpskog naroda na KiM-u i šire akademske zajednice u Republici Srbiji.“

Dalje dodaju da je predloženo rešenje „ishitreno i da nije zasnovano na studioznoj naučno-stručnoj ekspertizi“, te da „predložena integracija ne ide u prilog ni zalaganju Vlade Republike Srbije u borbi za očuvanje AP KiM-a kao suverenog i integralnog dela naše države“.

Savet fakulteta dodaje i da tvrdnja Kancelarije za KiM u dopisu Ministarstvu obrazovanja da „Univerzitet ne ostvaruje integrativne funkcije“ nije potkrepljeno nikakvom argumentacijom, kao ni ocena da „trenutno stanje na Univerzitetu ne omogućava ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i šteti interesima studenata, srpske zajednice na KiM-u i sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije u celini“, a da takva kvalifikacija diskredituje akademsku zajednicu na KiM-u.

Oni kritiku upućuju i na račun Ministarstva obrazovanja, jer je, kako navode, bilo očekivano da ovo ministarstvo, „kada se daju ovakve kvalifikacije, putem svojih organa proveri tvrdnje“, što nije učinjeno, dok je reagovalo na dopis Kancelarije za KiM tek na, kako navode iz Saveta, ponovljeno traženje Kancelarije, predlažući istovremeno da se izvrši integracija.


Studentski parlament jednoglasno odbio predlog o integrisanju fakulteta

„Ne prihvata se predlog odluke o spajanju Univerziteta i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, a koja podrazumeva formiranje integrisanog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, podnet od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,“ navodi se u saopštenju Studentskog parlamenta. 

U obrazloženju podseća na to da je „na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a preko Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, podnet predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i fakulteta koji obavljaju delatnost u njenom sastavu, čime bi se formirao integrisani univerzitet u Kosovskoj Mitrovici,“ te da „način pokretanja, kao suština postupka za statusne promene, nije utemeljena na činjenicama i kao takva ugrozila ciljeve i principe visokog obrazovanja na prostoru Kosova i Metohije.“

Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad Univerziteta

„Srbija je ponosna na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislimo da je Univerzitet jedan od stubova opstanka našeg naroda na KiM-u. Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad ovog univerziteta. O sudbini univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici uvek će, uz podršku cele Srbije i sa leđima cele Srbije – odlučivati isključivo akademska zajednica, njeni profesori, studenti i svi oni koji čine taj univerzitet,“ rekao je Đurić medijima ispred zgrade rektorata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U narednom periodu savetovaćemo se na redovnoj osnovi sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom 

On je dodao i da će se Srbija boriti za to da mitrovički univerzitet, koji je, kako je istakao – jedini na KiM-u koji je član Evropske asocijacije univerziteta – jača i napreduje.

„Naravno, u razgovoru sa rektorom, sa svim dekanima Univerziteta i sa mnogim profesorima, čuli smo i mnogo sugestija i mnogo želja da intenziviramo saradnju. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo se u narednom periodu, na redovnoj osnovi, savetovati sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom i da ćemo zajednički pokušati da učinimo da Univerzitet bude jači,“ dodao je Đurić, navodeći da i je opšti zaključak sastanka da će interesi akademske zajednice moći da se zaštite samo uz jedinstvo.

Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici

Na pitanje novinara da li to znači da je povučen predlog Kancelarije za KiM o integraciji Univerziteta, Đurić je odgovorio:

„Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici. Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju, ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti.“

Kancelarija tražila utvrđivanje činjeničnog stanja o funkcionisanju pojedinih službi na pojedini fakultetima

Đurić je, takođe, odgovorio na pitanje – da li to znači da nikakve inicijative za integraciju Univerziteta nije ni bilo i odakle spekulacije i ko ih je pokrenuo?

„Najpre moram da kažem da je u javnost izašlo jedno nepotpisano saopštenje bez pečata i onda je čitav niz spekulacija na portalima proizašao iz toga. Ono što jeste istina, jeste da je naša kancelarija zatražila od resornog ministarstva, od nadležnih institucija da u svom radu utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi, na pojedini fakultetima, i u svakom slučaju to treba da rade nadležni organi, a o sudbini Univerziteta, svakako treba da odlučuju ne vladina tela, ili bilo kakve političke komisije i organi, već isključivo akademska zajednica profesori i nadležna stručna državna tela,“ odgovorio je Đurić.

On je dodao da je njegov utisak da je „neko namerno hteo da izazove konfuziju“ i „širenjem lažnih vesti“ da „poseje bezmalo paniku među studente i među članove akademske zajednice“.

Niko neće i niko ne sme da dira u naš Univerzitet

„Ja sam došao ovde da predstavnicima zajednice, predstavnicima akademske zajednice prenesem jasan stav države, a to je da niko neće i da, dok je ove vlade i dok je celog naše naroda na KiM-u i šire, niko ne sme da dira u naš univerzitet, jer je on jedan od stubova našeg opstanka,“ objasnio je Đurić.

Pročitajte još:

DSS o predlogu spajanja fakulteta mitrovičkog univerziteta: Prvi korak ka konačnom integrisanju u „državu Kosovo“

Milačić: Predlog o integrisanom univerzitetu protivzakonit, tražimo sastanak sa Premijerom

Nedoumice u javnosti: Kancelarija za KiM predložila model Integrisanog univerziteta za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Milačić: Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi 

Medijima se, nakon sastanka, obratio i rektor mitrovičkog univerziteta, Srećko Milačić.

Posle oštrih kritka upućenih, u saopštenju za medije, upravo na rad Direktora Kancelarije za KiM, Milačič je danas poručio da mu je „drago da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete“.

„Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete i što je dogovoreno da u budućem periodu delujemo jedinstveno i da se ponosimo činjenicom da je naš Univerzitet jedan stabilan Univerzitet i da su znanje i istina onaj viši dignitet koji krasi našu obrazovnu i naučnu instituciju,“ rekao je Milačić, dodajući da najbolji pokazatelj toga jeste“ kvalitet obrazovanja koji je postignut na univerzitetu“, za koji se nada da će „uz pomoć države i u narednom periodu biti još bolji“.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

09.11. 2015, 08:00 – 23:55|NO Kosovo in UNESCO Ostvarilo se ono što je realno i ako su mnoge zemlje istrpele strašne pritiske i napade od Šiptarskih lobista!


Žalosno je to što ima više do 50% onih koji podržavaju Separatizam Šiptarskih separatista, pa je i očigledno što širom sveta bukte ratovi, patnja, tragedije!

It is regrettable that, why has more than 50% of those who support separatism Shiptar separatists in Kosovo, and is apparently the world over are still raging wars, suffering, tragedy!

Šiptarski Separatisti koji bi da pored dobre volje Srbije koja im je dala prostora za život na njenoj teritoriji i pored toga što su Šiptari nastrali na sve Srpsko stanovništvo i materijalno, sada nastranjem na duhovno hteli bi da preotmu i taj domen !

Srbi, opet ništa nismo dobili čisto da se zna, VREME JE ZA VELIKI POSAO I RAD!

DATA NAM JE ŠANSA DA sačuvamo ono što smo imali i OGROMNA OBAVEZA DA BUDEMO BOLJI I UNAPREDIMO BRIGU O SVOM NARODU i onom što nam je istorija i preci ostavili za na veki vekova +++

I oni koji koji nas uporno napadaju i teže daljem osvajanju, dobro znaju da sve USPEHE KOJE SU OSTVARILI upravo su postigli na našim slabostima i našim popuštanjem i povlačenjem za rad budućeg života i šanse za zajednički život… Naše slabosti koje imamo moramo da popravljamo i barem ostanemo tu gde smo. Rad, rad i dalji PAMETAN rad jedino može da NAM UZ BOŽIJU VERU POMOGNE! Oni koji rade protiv unapređenja nacije i države upošte trebaju odmah da se sklone svojom voljom ili da se promene…

Nije lako vreme koje dolazi, ali dolazi i moramo da ga dočekamo …

Generalna konferencija UNESCO-a: Kosovo nije primljeno

09. 11.2015, 10:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Bokova na zasedanju koje je u toku/video screenshot

13:35 – Odbijen predlog za članstvo Kosova u UNESCO

Kosovo je odbijeno za članstvo u UNESCO, upravo je odlučila Generalna konferencija ove organizacije. 

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji,“ izjavio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić. Iako data pre desetak dana za srpski radio „S“, ispostavilo se da je ova izjava najpreciznije opisala ono što se danas dogodilo u Parizu.

AFP, AP i TASS greškom izvestili da je Kosovo primljeno u UNESCO

Nekoliko svetskih medijskih agencija je danas greškom objavilo vest da je Kosovo primljeno u UNESCO.

Kako navodi B92, Agencija Frans Pres je tu vest greškom objavila na svom Tviter nalogu, da bi ubrzo ova objava bila obrisana, te objavljena tačna vest.

Istu vest je objavio Asošijeted pres na svom agencijskom servisu, a kako dalje navodi B92, ruska agencija TASS je, takođe, prvobitno izestila da je Kosovo primljeno u UNESCO i zatim objavila ispravku.

Međutim, više od 30 minuta od završetka glasanja, britanski BBC na svom portalu nije imao vest o odluci Generalne skupštine UNESCO-a, kao ni CNN, dodaje B92.

Od 142 države koju su glasale, 92 su podržale članstvo Kosova. Protiv predloga bilo je 50 i time nije ispunjen uslov za prijem Kosova u UNESCO, javile su srpske agencije. Za predlog je trebalo da glasa najmanje 95 zemalja.

12:55 – Predlog Srbije o odlaganju odluke odbijen

Predlog Srbije da se odluka o članstvu Kosova odloži je odbijen, navodi kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači. Predlog je odbijen sa 88 glasova protiv, a 58 „za“. Za nekoliko minuta počeće glasanje za članstvo Kosova u UNESCO.

„Pobedili smo u proceduralnoj bitki za Kosovo na Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Pao je predlog Srbije i Rusije za pomeranje odluke,“ naveo je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Za predlog Srbije glasalo je ukupno 170 država. Svoj glas „za“ dalo je 58 država, protiv je bilo 88, a 22 su bile uzdržane. Predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Među onim zemljama koje su podržale predlog Srbije su – Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko i Meksiko. Protiv srpskog predloga bile su Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je BiH bila uzdržana, navodi RTS.

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-drugi deo od 92

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-treci deo od 92

12:00 – Predlog Srbije o odlaganju odluke o Kosovu podržale Rusija, Argentina i Kuba

„U toku je žučna rasprava. Srpski predlog podržale Rusija, Argentina i Kuba. Usprotivile se SAD (nema pravo glasa), Velika Britanija i Nemačka,“ navodi RTS.

11.50 – Srbija predložila odlaganje odluke o Kosovu 

Srbija je upravo predložila odlaganje odluke o prijemu Kosova u UNESCO, prenosi RTS.

11:30 – Zasedanje nastavljeno

Nakon pauze od pola sata, u 11.30. je nastavljeno zasedanje Generalne konferencije na kojem se odlučuje o članstvu Kosova.

11:00 – O Kosovu u 11.30

Nakon što je direktorka UNESCO-a, Irina Bokova, završila svoje obraćanje, predsednik Generalne konferencije, Stenli Mutumba Simata, predložio je da se o zahtevu Kosova za učlanjenje u ovu organizaciju razmatra nakon pauze koja će trajati do 11.30.

Pošto treba da se razmatra zahtev Kosova, predlažem da se sednica pauzira i da se nađemo ponovo u tačno 11.30, rekao je on.

10-37: Počelo zasedanje: UNESCO uskoro o Kosovu

Generalna konferencija UNESCO-a na kojoj će se vrlo uskoro raspravljati o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju nastavlja se danas u Parizu. U ovim trenucima direktorka Irina Bokova govori o ciljevima UNESCO-a, o tome šta će UNESCO u budućnosti da radi, te o sprovedenim projektima. Srpska strana, sa svojim tradicionalnim saveznicima, pre svega Rusijom i Kinom traži odlaganje odluke i veruje da će se to uskoro desiti, dok je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i jedan od najagilnijih diplomata u lobiranju za ostvarivanje međunarodnog priznanja Kosova, Petrit Seljimi, za srpski B92 rekao da bi odluka o odlaganju bila jednaka zabrani.

Zasedanje Generalne konferencije uživo, možete pratiti OVDE, klikom na „LIVE WEBCAST“ koji se nalazi u donjem levom uglu (ispod „PROGRAMME OF MEETINGS“), i onda klikom na „English“.

„Čemu odlaganje? Nema nikakve svrhe da se odlaže nešto što je već završeno,“ rekao je ovaj mladi diplomata za televiziju b92.

Iako veruje da će odluka biti „veliko DA“, to „ne znači da će to biti lako glasanje“, smatra drugi mladi kosovski ministar za evropske integracije – Bekim Čolaku koji se javnosti obratio pismom u kojem je poručio da je Kosovo „svakako pobedilo“, pre svega zbog „briljantno“ vođene kampanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavljajući „pozitivnu sliku“ o Kosovu. On smatra da obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa „najmoćnijim zemljama demokratskog sveta“, sa druge strane je Srbija koja „uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine“. Ipak, ishod će zavisiti od drugih proračuna i niza razloga, dodao je Čolaku. Ovako je on opisao kampanju:

„Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!).

U pripremi za zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, srpske diplomate i predstavnici vlade su unazad dve nedelje izjavljivali da će se boriti svim silama da to spreče, za razliku od perioda pred izglasavanje odluke Izvršnog Saveta ove organizacije, ranije u oktobru – da se glasanje za članstvo Kosova stavi na dnevni red Konferencije, kada su u svojim izjavama naglašavali da u tom slučaju Srbija ne može puno da učini.

Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, je do sada bio najkonkretniji u stavu da se danas ne može dogoditi da Kosovo postane članica UNESCO-a:

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti. Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista,“ rekao je Jeremić u izjavi za srpski „S“.

Izvršni savet UNESCO-a preporučio je krajem oktobra da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije. Tada je 27 članica UNESCO-a glasalo za, 14 je bilo protiv, a isto toliko je bilo i uzdržanih.

Ukoliko bi Kosovo danas bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi se vodila kao kosovska.

Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatski rat oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je vođen između Srbije i Kosova još od 2009. godine.

Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno. A srpska kontra-kampanja, biva vidljivija početkom oktobra – nekoliko dana pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a.

Ko je pobedio? Šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci (REAKCIJE)

09.11.2015, 14:32|Izvor: KoSSev|

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo danas nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Iako razočarani, u prvim reakcijama kosovskih zvaničnika, oni nastavljaju da u „pozitivnom duhu“ navode da su svojom višemesečnom kampanjom stekli „nove prijatelje“, te „inspiraciju za još veći rad“, a srpsku kontra-kampanju nazvali su „rasističkom“. Sa druge strane, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, čestitao je građanima i Vladi na uspehu, navodeći da je ovo nastavak borbe za KiM. Srpska pravoslavna crkva je istakla da se pokazalo da u UNESCO-u „ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom“, dok je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ocenio da je danas pobedila „šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja“. Da je imalo još tri glasa „za“, Kosovo bi se danas učlanilo u najvažniju svetsku organizaciju obrazovanja, nauke i kulture. Za danas popodne najavljena je i vanredna konferencija Predsednika Srbije i premijera Aleksandra Vučića. 

Janjić: Srbija se u UNESCO-u borila da se pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom

Na odluku Generalne konferencije je među prvima reagovao otac Sava Janjić. On je u više objava na svom Tviter nalogu poručio:

„Srbija se u UNESCO-u borila da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglasavanjima i konfrontacijom #JediniPut.“

„Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci.“

„Privrženost Kosova ka zaštiti baštine mora biti dokazana u praksi, a ne samo rečima. Pred svima nama je nastavak dijaloga.“


SPC: Poverenje se gradi delima

„Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može i ne rešava politizacijom, posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verni narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji,“ naglasila je SPC u reakciji na današnju odluku UNESCO-a.

Nikolić: Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država

„Čestitam građanima Srbije što su imali poverenja da ćemo braniti i odbraniti ono što su naši preci čuvali vekovima. Ovo je pravedna i moralna pobeda u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno, ne može da računa na podršku većine,“ poručio je Nikolić, a preneo B92.

On je takođe, kako dodaje B92, čestitao Vladi Srbije što je „uložila mnogo diplomatskih napora i nije odustajala ni kada se činilo da je sve izgubljeno,“ dodajući i da Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo „ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država.“

„Ova pobeda nije izvojevana novcem, već poštovanjem koje svet gaji prema našoj državi i narodu. Dokazali smo da kada svi radimo u interesu Srbije možemo da ostvarimo nemoguće. Ovo je nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i znak dovoljno jasan svima da od južne srpske pokrajine nećemo nikada odustati,“ zaključio je on, dodaje B92.

Mustafa: Srbija konstantno vodila „rasističku kampanju“

Sa druge strane, kosovski zvaničnici ističu da ovo nije „kraj“, te da oni nastavljaju svoju kampanju za članstvo i u drugim organizacijama. Oni, takođe, pohvaljuju kosovsku kampanju koja je, kako kažu, 10 meseci aktivno lobirala za članstvo Kosova u UNESCO. Spremni su da „neumorno rade na jačanju države“ i pormovišu je kao „uspešan projekat.“

„Nažalost, jasnu orijentaciju prozapadnog Kosova i njegovu spremnosti da unapredi sve konstruktivne agende, sprečila je Srbija koja je konstantno vodila, posebno tokom ovog procesa, rasističku kampanju protiv Kosova. Ovo je dovelo do toga da neke zemlje koje dele zajedničke interese – postanu saveznice Srbije. Ali, to nas ne pogađa. Zato što smo odlučni da radimo neumorno na jačanju države Kosovo i da je promovišemo kao uspešan projekat, koji služi interesima njenih građana, bez razlike i to je doprinos miru, toleranciji i prosperitetu,“ rekao je kosovski premijer, Isa Mustafa, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Samoopredeljenje: Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva 

Pokret Samoopredeljenje je odluku o neprihvatanju zahteva Kosova za prijem u UNESCO nazvao „sramnom“. Oni na svojoj Fejsbuk stranici dodaju i da ne mogu da se slože sa dijalogom sa Srbijom koja je „neprijatelj koji ne bira sredstva“.

„Diplomatska ofanziva koju je Srbija vodila protiv prijema naše Republike u UNESCO dokazuje vrlo jasno da je, ono šta svi znaju, a neki ne žele da shvate, Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva kako bi se borila protiv nas,“ navodi se u saopštenju ovog pokreta i dodaje da oni ne mogu da se slože sa dijalogom, bez da on bude „fundamentalno promenjen“.

Tači: Većina zemalja u svetu glasala za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Kosovo je na nezaustavljivom putu 

„Većina zemalja u svetu glasala je za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Za 10 meseci, samopouzdano i otvoreno smo uradili ono što je važno za građane Kosova i prijatelji su dali mnogo,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, reagujući na odluku Generalne konferencije UNESCO-a.

On je dodao je Kosovo na „nezaustavljivom putu“ i da će njegova diplomatija nastaviti sa zahtevima za članstvo u drugim organizacijama, „uključujući ponovo i UNESCO.“

Čolaku: Nije trenutak za tugovanje, već za još veći rad

Među prvima je, takođe, reagovao kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku.

„Šteta je što nije postignut dovoljan broj za članstvo u UNESCO danas, ali smo navijali za veliku podršku koju smo uspeli da mobilišemo. 92 zemlje su nas podržale! Ovo nije trenutak za tugovanje, već on treba da se iskoristi kao inspiracija za još veći rad. Ne da nas zaustavi, već da se vratimo još jači,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Pohvalivši ponovo kampanju kosovske diplomatije, on se još jednom osvrnuo na srpsku kontra-kampanju.

„Rasistička kampanja Srbije je nestabilna, neće dozvoliti da na jednoj strani igraju evropsku utakmicu, a na drugoj da stvaraju prepreke,“ dodao je Čolaku, istakavši:

„Zapamtite nastavljamo hladne glave i sa posvećenošću. Još jednom pohvaljujem pozitivan primeran pristup koji su imali svi koji su podržali Kosovo u UNESCO – san koji će definitivno postati stvarnost.“



Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Šefovi UNMIK-a: Kosovo u UNESCO zbog mira između Srbije i Kosova;

Mekenzi: Kosovo u UNESCO uvreda za UNESCO i UN

09.11.2015, 0:18|Izvor: KoSSev|

Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao „nezavisne činioce“ koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO „ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu“ i da može da doprinese daljoj „normalizaciji odnosa i dugoročnom miru“ između „Kosova i Srbije“ i „stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja“. Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila „uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije“. Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom „Zaustavite ludilo“ sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.

Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – „UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla,“ nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon „najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti“, a da je njihov cilj bio da „zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir.“

Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO

„Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa,“ rekao je Mekenzi.

„Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije,“ zaključio je on.

„Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo,“ navode oni u svojem pismu.

Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su „tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni“, te dodaju da je Kosovo napravilo, „korak po korak“, „ogroman napredak“, uspostavljajući „opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica“.

Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez „izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice“.

„U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu,“ navode oni takođe u svom pismu.

„UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe,“ zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.

Čolaku o lobiranju za članstvo u UNESCO: Kosovo je u svakom slučaju pobedilo

09.11. 2015, 0:01| Izvor: KoSSev|

Kosovo je „deo nagrade“ dobilo tokom kampanje „svetske klase“ lobiranja za članstvo u UNESCO, koju je „briljantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova“, predstavivši pozitivnu sliku o sebi. Kosovu je iskustvo lobiranja „dobro poslužilo da podigne svest o preprekama“, a „najveća je, bez sumnje, politika Srbije i njenih pristalica“. „Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju“, koja je „najbolje pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas“. Srbija je „mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje od bilo kakvih sredstava, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija.“ „Srbija sa jedne strane hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge strane sužava sebi put preprekama,“ – ovako je kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku, komentarisao kampanju za članstvo Kosova u UNESCO, ali i srpsku kontra-kampanju koja se posebno zahuktala u poslednjim danima pred odluku o kosovskom članstvu. On je u autorskom tekstu, koji je tokom vikenda preneo portal Koha, naveo i šta je Kosovo dobilo lobiranjem za članstvo. Čolaku veruje da će odgovor Generalne konferencije UNESCO-a za Kosovo biti „da“. U nastavku pročitajte njegov tekst u celosti.

Diplomatska kampanja Republike Kosovo za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dobiće važan odgovor u ponedeljak.

58. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Donji Ratis near Decani

Verujem da će ovaj odgovor biti veliko DA, kao što je 21. oktobra Generalnoj konferenciji ove organizacije gde će se glasati za članstvo naše zemlje jasno preporučio Izvršni odbor. Nedavno je, kada smo uspeli da sprečimo zahtev Srbije da odloži glasanje za kasnije – postignuta mala pobeda.

Međutim, to ne znači da će to biti lako glasanje. Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!). Podsetimo, obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa najmoćnijim zemljama demokratskog sveta, sa druge strane je Srbija koja uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine itd. Naravno, ishod će zavisiti od drugih proračuna, niza razloga kojim se sada nećemo baviti u ovom kratkom pisanju.

Ali, danas se neću zadržavati mnogo na krajnji rezultat ove epizode naše posvećenosti članstvu. Izabrao sam da pišem sada kada nije poznat rezultat, jer mislim da je ovaj proces već doneo neke važne rezultate koji ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Nakon glasanja biće teško da se mirno govori o ovome, jer će fokus biti na rezultatima i brojevima. Spektar boja i nijansi će se svesti na crno i belo – bar za nekoliko dana. Neće nedostajati hvale, kritika i predloga (kasnih) šta je to moglo da bude bolje kako bi se osiguralo najviše glasova – i to će biti rečeno bez obzira na ishod.

42. ST PARASCEVA'S CHURCH, in the village of Zaskok, near Urosevac

Da se vratimo na ono što želim da istaknem: Tokom našeg putovanja prema ovoj stanici već smo dobili deo nagrade. Tokom kampanje lobiranja, koju je brilijantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, naša zemlja je predstavila pozitivnu sliku i dobila dodatno samopouzdanje u potrazi za svojim uključivanjem i međunarodnim predstavljanjem. Tokom ovog perioda Kosovo je dobilo podršku koja je doprinela našem posvećenom radu. A ovo iskustvo nas čini još spremnijim za druge i slične koji će tek doći. Ovo iskustvo nam je dobro poslužilo da se podigne svest o preprekama pred nama, a najveća je, bez sumnje u tom pogledu, politika Srbije i njenih pristalica. Delimično su zaustavljeni ovim:

(1) Kosovo je vodilo kampanju zasnovanu na pozitivnim argumentima, pokazavši ozbiljan i zreo pristup. Ova kampanja za članstvo je u velikoj meri uticala na način na koji se naša zemlja percipira. Objasnio sam svakome ko je voljan da sluša da je izvor inspiracije da učestvujemo u ovoj organizaciji taj da ojačamo našu posvećenost obrazovanju, kulturi i zaštiti svih kulturnih nasleđa. Ona je, takođe, naglasila da je naš cilj u potpunosti u skladu sa misijom organizacije – promocija moralne i intelektualne solidarnosti među narodima, saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Prezentovanje onoga što je postignuto modernim pristupom, pozitivnim, profesionalnim, hladne glave – obeležje je i merilo ozbiljne države.11. ST NICHOLAS' CHURCH, in Slovinje near Lipljan

(2) Nakon ove kampanje, Kosovo ima više prijatelja. Pokušaji da koordinišemo i prikupimo glasove uticali su na povećanje angažovanja i naše prisustvo na globalnom nivou. Naravno, Kosovo blisko sarađuje sa svojim partnerima, čija privrženost ima presudnu ulogu u ovom procesu, ali ova kampanja je i podigla diplomatsku aktivnost i razmenu sa mnogim zemljama širom sveta i to nam je pomoglo da ojačamo stare mostove i gradimo nove.3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

3) Kampanja u javnosti je privukla na kosovsku stranu i druge zainteresovane strane, kao i one iz vaninstitucionalnih oblasti – iz umetnosti, kulture i akademske zajednice. Među primerima je pismo koje je poslalo deset svetski priznatih profesora iz nekih od najpopularnijih akademskih institucija širom sveta kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, itd. Dalje, deo javne diplomatije je uspešno uključilo mnoge građane, ali i pojedince iz dijaspore širom sveta. Dovoljno je potražiti #KosovoinUNESCO na društvenim mrežama gde se vidi fantastična podrška Kosovu.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

4) Možda je od većeg značaja za ovu kampanju sticanje iskustva koje će se koristiti, ne samo za članstvo, već i za mnoge druge stvari koje će uslediti. Nije da Kosovo nema iskustvo, mogućnosti i kapacitet u međunarodnom lobiranju za svoje interese, već se sada radi u drugim kontekstima (posle Sporazuma o regionalnom predstavljanju i unapređenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa) i sada se za dobijanje članstva u međunarodnim organizacijama i forumima traži podrška na globalnom nivou.

Albanian terrorism against UNESCO cultural object!

5) Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju, i zato ostaje glavna prepreka za ulazak Kosova u međunarodnu zajednicu (da bude jasno, postoje i druge zemlje koje ne podržavaju ulazak Kosova uprkos stavu Srbije). Jedna evropska Srbija i dobrosusedski odnosi su u interesu Kosova. Ali, to je nešto što će biti postignuto u budućnosti. Kampanja vođena od strane srpskih institucija najbolje je pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas. Takvo ponašanje i pristup su uvidele i zemlje EU – gde Srbija traži članstvo. Srbija, sa jedne strane, hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge – sužava sebi put preprekama.

13. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Petric near Pec

Dakle, možemo pohvaliti kampanju i tim koji ju je radio svom svojom energijom, koji je kucao na sva vrata da bi Kosovo dobilo članstvo u UNESCO. Ja želim da se to desi u ponedeljak i jedna stvar je sigurna, a to je da je Kosovo u svakom slučaju pobedilo.

Nezadovoljni mupovci posle protesta u Kosovskoj Mitrovici kreću za Beograd: Sastanak sa Đurićem i Stefanovićem

09.11.2015, 11:30|Izvor: KoSSev|

Nakon upravo održanog protesta u Kosovskoj Mitrovici, pod sloganom „Dosta smo čekali“, četvoročlana delegacija pripadnika MUP-a Srbije sa Kosova i Metohije, koji već pola godine, kroz više protesta, pokušavaju da reše svoj, kako tvrde, nezakonito zaključen radno-pravni odnos, upravo kreće za Beograd. Oni će danas u 17 časova voditi razgovore sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem. Policajci kažu da su vođeni razgovori sa Kancelarijom za KiM da se protest odloži, a da se „zauzvrat dobije razgovor u Beogradu“, međutim, policajci su istakli da na to nisu pristali, zahtevajući da se današnji protest ipak održi, ali da se danas vode razgovori i u Beogradu.

„Upravo čekamo vozilo i polazimo za Beograd. Završen je ovaj deo protesta upravo. Ljudi ovde ostaju do daljnjeg,“ rekao je Šekularac u izjavi za KoSSev, dodavši:

„Mi smo se obratili kratko ljudima, objasnili šta je i kako je, ljudi, ponavljam, ostaju tu, mi odlazimo gore.“

Šekularac je naveo da bivši pripadnici MUP-a Srbije imaju dva osnovna zahteva. 

Prvi zahtev je donošenje zakonskog akta kojim će biti regulisan radno pravni status ovih pripradnika MUP-a, s tim da doneti akt bude u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije. Drugi zahtev je da se radnicima koji ne žele da idu u penziju, omogući povratak u MUP Srbije, uz raspoređivanje na radna mesta po gradovima u centralnoj Srbiji.

Policajci su još jednom istakli da su nezadovoljni radnom grupom, formiranom upravo u Beogradu pre šest meseci, uz podršku srpskog premijera Aleksandra Vučića. Istakli su da ni posle šest meseci, „nikakvu povratnu informaciju“ nisu dobili od ove radne grupe ni nakon poslednjeg protesta u Kosovskoj Mitrovici, koji je bio 21. septembrakada su najavili, a u jeku tadašnje najave da će srpski premijer posetiti Kosovo i Metohiju, da će ga dočekati „aplauzom ili protestima“.

Ukoliko zahtevi ovih bivših državnih službenika ne budu ispunjeni ovoga puta, „protest će preći u štrajk glađu“, a do ispunjenja njihovih zahteva. I ovoga puta policajci su o protestu obavestili srpskog predsednika vlade i predsednika Republike.

Oko 800 radnika MUP-a Srbije sa KiM-a zahteva da njihov radni status bude regulisan u skladu za važećim zakonima Republike Srbije. Oko 1.200 policajca i radnika MUP-a na Kosovu i Metohiji penzionisano je 2013. godine, nakon potpisivanja prvog briselsog sporazuma kada je Vlada Srbije donela zaključak da se ukinu radna mesta policajcima sa Kosova i Metohije i da se oni u skladu sa posebnom uredbom penizionišu.


Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

04.07.2014 |08:00 -23:55 Kosovo jasno i nedvosmisleno napreduje kao nezavisna Država dok Srbija to neće da sprečava!


Kosovo postalo član Venecijanske komisije

Kosovo postalo punopravni član Venecijanske komisije Saveta Evrope, budući da to pravo nije rezervisano samo za članove SE, izjavio je za Danas Petrit Seljimi. Nastavite sa čitanjem

25.07.2012 | 11:06 Jahjaga odlikovala Dela


Izvor: KIM |

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga odlikovala je na oproštajnom susretu ambasadora SAD-a Kristofera Dela Oredenom „Dr Ibrahim Rugova“, za poseban doprinos u izgradnji mira, razvoja demokratije i humanizma. Nastavite sa čitanjem

11.05.2012 | 08:51 > 10:25 Dukađini Gorani: Pri kraju plan za sever Kosova


Izvor: KIM |

Politički savetnik kosovskog premijera Dukađin Gorani izjavio je da kosovske institucije privode kraju plan za integraciju severnog Kosova.

“Sigurno znam da je u izradi i pri kraju integracioni plan za sever Kosova. Veoma je povoljan i smatram da će se planom kreirati početna platforma normalizacije stanja. Naravno sve to zavisi od nivoa političke volje tamošnjeg stanovništva, koje želimo da afirmišemo i ohrabrimo da prihvati realnost”, kazao je Gorani u emisiji “Od A do Š”.

Gorani smatra da je najrealnije rešenje za sever Kosova Ahtisarijev plan, ali da njegovo sprovođenje sprečavaju tamošnje kriminalne grupe, zbog kojih posle trinaest godina nema reda i mira.

“Kočnica za sever je čudna kombinacija ideološkog negodovanja ali i stvaranje politike straha kod stanovništva od stane grupa čiji je krajnji interes više vezan za kriminal nego politički otpor”, rekao je on.

Gorani ističe da bi, kada je u pitanju normalizacija stanja na severu Kosova, Vlada Kosova najviše želela da sa tamošnjim predstavnicima Srba otpočne direktne razgovore.

“To bi bilo najbolje i najefikasnije, a Beograd bi u tom slučaju samo trebalo da pomogne”, smatra Gorani.

Govoreći o nedeljnim izborima, Gorani je kazao da buduća Vlada Srbije neće uticati na politička kretanja Kosova.

“Ako bi i uticala onda će to biti pozitivno. Za Kosovo i region važno je da Srbiju vodi reformistički i demokratski orijentisana vlast. Srbija je sused i bez obzira na sve političke nesuglasice važno je da tu budu ljudi sa kojima se može razgovarati i dogovarati”, kazao je politički savetnik Hašima Tačija i dodao da očekuje da jednog dana Srbija prizna Kosovo.

“Pristalica sam razmišljanja da će na kraju razum i racionalno shvatanje prevagnuti, da će se priznavanjem Kosova otvoriti put stabilnosti i regionalnog razvoja”, rekao je Gorani.

On je kazao da održavanje lokalnih izbora u dve opštine na severu Kosova, Zubinom Potoku i Zvečanu, nema legalni i pravni efekat. Prema njegovim rečima, jedini legalni bi bili lokalni izbori koje bi organizovala Priština.

“Hoće li uskoro biti tih izbora zavisiće od normalizacije stanja. Potrebno je stvoriti takve uslova da kada narod izađe na izbore ne misli da će biti oštećen ili ideološki i politički ucenjivan”, smatra Gorani.

Prema Goranijevom mišljenju, najveći problem na Kosovu je loša ekonomska situacija zbog koje, kako je rekao, nije ostvaren ni ozbiljniji povratak.

On kaže da razume sumnjičavost srpske zajednice prema kosovskim institucijama i ističe da se samo učestovanjem u njima ta sumnjičavost može eliminisati.

“Srpska zajednica teba da se oslobodi pritiska da će uvek za nju biti nesigurno unutar kosovskih institucija. Što više učestvuje to će biti efektivnija i važnija. Na kraju, niti treba niti moramo da se volimo. Ono što treba da vidimo je zajednički interes življenja unutar Kosova”, zaključuje savetnik kosovskog premijera Dukađin Gorani.