20.02.2016 |08:00 -23:59| Kada Srbi stradaju, moćnici žmure i opravdavaju svoje „legitimne“, neljudske i kukavičke postupke, pod izgovorom legitimnosti – da se UBIJAJU I UNIŠTAVAJU SRBI! Svi oni koji u sebi imaju ljudskosti i čojstva znaju i razumeju o kakvoj se neljudskosti radi…


NATO saradnja sa Srbijom – „NAGRADA ZA SRBE ODMAH-NATO ODMAZDA NAD ZAROBLJENIM SRBIMA U LIBIJI!

Verovatno je NATO hteo više od Vojne neutralnosti, čim to nije dobio odmah nastavio sa KUKAVIČKIM UBIJANJEM SRBA, zarobljenika-civila!

Žalosno i tužno je to kako smo ucenjeni sa svih strana! A Beograd i Beograđani hoće da se ponašaju kao FAKTOR na Balkanu… Prigrabili SVE samo za „GLAVNI“ GRAD, a ostatak Srbije oni će polako da prodaju parče po parče da bi samo oni živeli… Naše delovanje naših „bezbedonosnih struktura“, „obaveštajnih“ i neobaveštajnih je žalosno kolika je nesposobnost i nekonkretnost na terenu! Ako su imali informacije i nadzirali zarobljenike, gde je ta dugo očekivana reakcija pa i otkup ljudskih života! Verovatno, sebičnom Beogradu nisu se davale pare ili su jednostavno ljudi zaboravljeni posle nedelju dana priče…. E Srbi i Srbijo, koliko ste za mali i neljudi… izgubili smo ljudskosti i brige za druge svoje i tuđe, totalna sebičnost ima da nas uništi, bezpovratno…

Predsednik Tomislav Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o NATO

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Autorski tekst predsednika Republike Srbije prenosimo u celosti

AUTORSKI TEKST PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE PRENOSIMO U CELOSTI:

NAKON što je Skupština gotovo jednoglasno usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, od 12. 02. 2016. (sa 156 glasova za i 1 glasom protiv), osetio sam potrebu da sa javnošću podelim razloge zbog kojih sam potpisao taj zakon. Ne zato što postoji potreba da se opravdam, već zato što postoje brojne maliciozne i netačne informacije i interpretacije Sporazuma, koje želim da demantujem činjenicama i uklonim nedoumice. Zakonom se utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zakon uspostavlja pravni okvir za saradnju, koja je otpočela još 2006. godine, potpisivanjem SOFA sporazuma. Vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i Vlada Republike Srbije, su pre deset godina ušle u proces saradnje sa organizacijom NATO, na dobrovoljnoj osnovi, i u nju su bila uključena sva nadležna ministarstva i institucije RS. Vlada Republike Srbije, koju su tada činile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, je 2011. godine donela odluku o započinjanju procesa izrade IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), čiji su prioriteti: podizanje političkog dijaloga, vojne i odbrambene saradnje, javne diplomatije, naučne saradnje, saradnje u vanrednim okolnostima, kao i zaštiti poverljivih informacija. IPAP je usvojen 2014. godine. Pre nas su IPAP usvojile Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Rusija ima uspostavljen institucionalni stepen saradnje sa NATO u formi Saveta (NATO-Russia Council), što je mnogo viši i razvijeniji oblik saradnje, kroz više od dvadeset radnih grupa i komiteta, a učestvovala je i u NATO misijama. Savet je trenutno suspendovan, a kao razlog su navedeni situacija na Krimu i, generalno, rusko postavljanje prema Ukrajini. Rusija je potpisala SOFA sporazum 2005. godine, a u Partnerstvu za mir je od 1994. godine.

Srbija stoji na čvrstim pozicijama vojne neutralnosti. Ni jedan potez državnog vrha Republike Srbije, niti bilo koji propis, od 2012. godine, nije doveo u pitanje takvu poziciju. Saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i incijative.

Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angazovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU.

Srbija je inicirala osnivanje Poverilačkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničko remontnog Zavoda Kragujevac, novembra 2011. a isti je odobren od strane NATO sredinom 2013. godine. Tim fondom je predviđena ukupna donacija od 3,7 mil evra za Zavod u Kragujevcu i to za nabavku odgovarajuće opreme i obuku. Nakon završetka projekta, novonabavljena oprema ostaće u Zavodu i on će biti osposobljen kao regionalni centar za uništavanje viška municije i opreme koja postoji u velikom obimu u regionu (oko 150.000 t). Velika Britanija je vodeća država u implementaciji Projekta, a najveći donator za sada je SAD sa 500 hiljada evra. U projektu učestvuju kao donatori i partnerske zemlje, Švajcarska i Irska. Srbija učestvuje sa 450 hiljada evra, a očekuje se zarada od prodaje prerađenog materijala od oko 700 hiljada evra.

U okviru sporazuma je predviđeno uništavanje oko 2 hiljade komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Tu municiju ne možemo ni da koristimo, niti da prodamo, a neuslovno se skladišti. Ona može da prouzrokuje nesreću sličnu onoj u Paraćinu. Da budem potpuno jasan. Niko nas ne primorava da uništimo tu municiju. Mi nemamo ni mogućnosti ni sredstva da to učinimo i to se čini isključivo u našem interesu i na naš zahtev. Remontni Zavod Kragujevac već radi na uništavanju viška municije, ali s obzirom na veliku količinu zastarele municije (oko 8 000 t) i na staru opremu i tehnologiju i visoke troškove, trebalo bi puno vremena, uz ogroman bezbednosni rizik.

NATO je podržao ovu inicijativu u cilju povećanja regionalne bezbednosti. Inače treba pomenuti da su sa NATO već realizovani slični poverilački fondovi: uništavanje 28.000 komada viškova malog i lakog naoružanja, u vrednosti od 375 hiljada evra, tokom 2003. godine. Zatim 2005. godine, kada su uništene zalihe protivpešadijskih mina, (oko 1,7 miliona evra). Projekat se realizovao dve godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.

Što se tiče odredaba Zakona, koje regulištu diplomatski imunitet, on jeste predviđen za pripadnike NATO koji se sa našom dozvolom nalaze na teritoriji Srbije i tu važi princip reciprociteta, odnosno, pripadnici naše vojske takođe uživaju diplomatski imunitet u zemljama potpisnicama. Pravila o imunitetu su uspostavljena osnivanjem Vojne kancelarije NATO, 7. decembra 2006. godina, što je potpisao ministar odbrane Zoran Stanković.

Što se tiče odredaba o oslobađanju od plaćanja carine i poreskih dažbina, na njih se takođe primenjuje princip reciprociteta ustanovljen Partnerstvom za mir. Predstavnici zemalja potpisnica Partnerstva za mir su oslobođeni dažbina u zemlji u kojoj izvršavaju određenu ugovorenu aktivnost.

Srbija veoma vešto nalazi balans u veoma kompleksnim međunarodnim političkim i bezbednosnim odnosima i smatram da podizanje tenzije u javnosti, oko dogovora koji se postižu u interesu naše zemlje, niukom slučaju ne doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i težnji da se očuva bezbednost zemlje i bolji život svih građana. Naprotiv.

Inače, sa NATO je do sada potpisano 5 sporazuma koji su potvrđeni sledećim zakonima:

  1. Zakon o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Crne Gore i Organizacije Severnoatlantskog pakta(NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama(4. novembra 2005. godine)
  2. Okvirni dokument partnerstva za mir(14. decembra 2006. godine)
  3. Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju-Saveznički odbor 135(AC 135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema(9. maj 2011. godine)
  4. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju(8. jula 2011. godine)
  5. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (19. februar 2016. godine)

Vučić: Pitam Amerikance da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je zvanično potvrđeno da su dvoje otetih srpskih državljana, Slađana Stanković i Jovica Stepić, ubijeni u Sabrati, u vazdušnim napadima američkih snaga koje su bombardovale položaje islamista. Ahmed Abaši, koji blisko sarađuje sa ID uz veliku materijalnu korist, je najodgovorniji za kidnapovanje Srba, kaže Vučić. Premijer je upitao SAD da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi.

„Ono što je naša služba sa 100 posto sigurnosti mogla da potvrdi je da su naši državljani u Libiji stradali u vazdušnom udaru američkih snaga. SAD je bombardovala položaje Islamske države“, naveo je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. Premijer je uputio izraze najdubljeg saučešća porodicama poginulih.

Pripremili Sanja Ljubisavljević i Veljko Medić

„Ovo je tužan dan za našu zemlju“, naglasio je Vučić i dodao da će tela biti dopremljena u ponedeljak u kasnim poslepodnevnim satima.

Vučić je rekao da je, prema operativnim saznanjima najodgvorniji za kidnapovanje pripadnik porodice Ahmeda Abašija, koja se bavi krijumčarenjem i prebacivanjem ljudi prema Italiji, a koji nije pripadnik ID, ali blisko sarađuje s njima.

Premijer je dodao da je to bila prva velika talačka kriza s kojom se suočila Srbija, da je srpska služba postupala izuzetno profesionalno, i da veruje da bi građani Srbije bili oslobođeni da nisu ubijeni u američkom bombardovanju.

Srbija nije nikad direktno pregovarala s onima koji su Srbe oteli, dodao je, ali je držala stvari pod kontrolom i nedeljno dobijala dokaze o zdravstvneom stanju dvoje državljana, kao i da je srpska služba sarađovala s ruskom, američkom i drugim službama bezbednosti.

I danas je, kako je rekao, razgovarao s američkim službama i da po svemu sudeći oni nisu imali saznanja da se osobe srpske nacionalsnoti ali i drugi stranci nalaze na lokaciji koja je bombardovana.

„U sukobu drugih zemalja, ali i tuđih interesa, kao strašna kolateralna šteta, stradali su Srbi, ali i neki drugi“, rekao je Vučić, dodajući da su libijske snage nudile Srbiji zajedničku akciju oslobađanja, ali da je procenjeno da bi takva akcija dovela do mnogo žrtava.

Vučić je rekao i da je ambasador SAD izjavio saučešće Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ranije danas rekao da su oteti srpski državljani najverovatnije ubijeni u vazdušnim napadima SAD.

Ako sam kriv za američke bombe, prihvatam

„Ako sam kriv za američko bombardovanje, prihvatam“, rekao je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na navode i optužbe pojedinih medija da je za stradanje dvoje Srba u Libiji odgovorna vlast u Srbiji, a da je on već otputovao u London.

S druge strane, kako je naveo, neće da dozvoli da neko vređa pripadnike službe bezbednosti, koji su radili danonoćno.

„Nikada nismo prošli tako da problem ne rešimo, i ovo smo bili na putu da rešimo, već smo oslobodili šestoro naših ljudi. I ove bismo oslobodili da nije bilo američkih bombi“, poručio je premijer.

„A to da je moj NATO, na to bolje da ne odgovaram. Jedino, što smatram da Srbija ima dovoljno mudrih ljudi da nikad ne dođemo u situaciju da se ponove slučajevi ni Milice Rakić ni mnogih drugih. A oni koji misle da je rešenje u tome da se bijemo s celim svetom, u tome neću da učestvujem“, dodao je Vučić.

Kako je naveo, u svakom slučaju je spreman da postavi pitanje, pa i Amerikancima, da li su znali ko se nalazi na lokaciji koju su bombardovali.

„Za sada smo dobili nezvanični odgovor od CIA, a ja čekam i zvanični odgovor na to pitanje“, zaključio je premijer.

Ponašaću se u najboljem interesu Srbije

Vučić kaže da nije spreman da zaoštrava i kvari odnose sa SAD, jer su nam oni potrebni kao prijatelji i partneri, a ne kao neprijatelji, te će se zato ponašati ozbiljno i odgovorno, u najbojem interesu Srbije.

Premijer je rekao da nije teško od SAD napraviti neprijatelje, ali da to neće vratiti živote stradalih.

To, primetio je, nije zato što on nije hrabar, jer, dodao je, još dva meseca će biti premijer i imaće petlju i hrabrosti da svakom kaže šta misli.

„Ali, to što ću nekoga da opsujem sad neće vratiti u život Jovicu i Slađanu. Tako da ću da se ponašam ozbiljno, odgovorno i u najboljem interesu Srbije. Makar to ne bilo u najboljem interesu mom lično, niti političke stranke koju vodim“, kazao je premijer.

Ako neko zna ko je terorista u Libiji, a ko nije, neka kaže

Vučić je izjavio je da je Srbija o oslobađanju dvoje otetih državljana u Libiji pregovarala sa različitim predstavnicima krila libijskih vlasti, a da se njihova otmica „izvesno“ nije dogodila slučajno.

Vučić je rekao da je samo BIA imala njegovo odobrenje da u potpunosti rukovodi slučajem otmice i da su traženi najbolji načini da se oteti oslobode.

„Ako mi vi kažete ko je u Libiji terorista, a ko nije, svaka vam čast“, rekao je Vučić i dodao da je bilo bezbroj posrednika koji su, kako je naveo, „nudli svakojaka čuda“.

„Čovek po imenu Ganudi davao je kontradiktorne informacije o samoj otmici i o njegovim kontaktima sa našim ljudima postoje veoma kontradiktorne informacije. Stavovi prisutnih Libijaca o samom viđenju otmice dramatično su različiti u odnosu na ono što su rekli pojedini srpski državljani“, rekao je Vučić.

Istakao je da je srpska služba razgovarala sa ruskom, američkom, austrijskom, češkom, italijanskom službom bezbednosti, te da su najkonrektnije informacije dobijene od Španije, 12. februara, o lokaciji otetih, koju je kasnije BIA proveravala sa američkom CIA i FBI.

Upitan kako je i zašto je došlo do otmice i da li je bila ciljana, Vučić je rekao da veruje da se nije dogodila slučajno.

„Sa izvesnošću mogu da kažem da se nije dogodila slučajno, prema informacijama kojima naše službe raspolažu. Pitanje je samo da li su baš oni bili meta, ja bih rekao da ne. Oni su se slučajno ili greškom našli u tom automobilu“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da, prema njegovim saznanjima, Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nalog za putovanje tokom koga su u Libiji oteti srpski državljani, iako je to uobičajena praksa, ali je odbacio spekulacije da je u konvoju bilo novca.

Premijer je rekao da u Libiji ima 250 srpskih državljana koje su vlasti molile da napuste tu zemlju i dodao da se on zalaže da se Ambasada u Tripoliju zatvori, ali će se konsultovati sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Porodicama poginulih država će pomoći koliko može, kaže Vučić i dodaje da je imao najteži zadatak da tu informaciju saopšti porodicama.

Vozač i služžbenik srpske ambasade u Libiji, Jovica Stepić i Slađana Stanković, oteti su 8. novembra proššle godine.

Pentagon:Nejasne okolnosti smrti državljana Srbije

Pentagon nije imao informacije da u kampu ID, u kojem je stradalo dvoje srpskih državljana, ima i civila, naveo je portparol Pentagona Peter Kuk.

IZVOR: B92 SUBOTA, 20.02.2016. | 21:53

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Pentagon se pisanom izjavom oglasio povodom smrti srpskih državljana koji su ubijeni u vazdušnom napadu snaga SAD u Sabratu na Islamske države.

„Videli smo izveštaje o tome da su dvoje srpskih talaca ubijeni u Libiji. U ovom trenutku nemamo informacije koje bi ukazivale da su njihove smrti posledice udara koje su vojne snage SAD sprovele protiv pripadnika ID i kampa Islamske države u Libiji“, navodi su izjavio portparola Pentagona Petera Kuka.

Pročitajte još:

Kako je naveo, snage SAD su posmatrale taj kamp nedeljama.

„U vreme napada nije bilo pokazatelja da u kampu ima i civila. Iako okolnosti njihove smrti ostaju nejasne, izražavamo najdublje saučešće srpskoj vladi i porodicama ubijenih“, rekao je Kuk.

On je dodao da sve informacije koje možgu, podeliće sa srpskom vladom.

„Kada sprovodimo operacije, vojska SAD preduzima izuzetno opsežne mere da bi ograničila rizik od civilnih žrtava i u kampanji protiv ID nastavićemo to da činimo“, navodi se u saopštenju.

FHP: Srbija da suđenje osmorici bivših pripadnika Kobri OVK prepusti Kosovu

Fond za humanitarno pravo iz Beograda (FHP) reagovao je na presudu niškog suda osmorici nekadašnjih pripadnika OVK.Najveći pravni nedostatak predmeta OVK slučaja „Kobre“, kako se zvala jedinica u kojoj su bili ovi pripadnici, smatra FHP, tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči na Višem sudu u Nišu 9. februara, ovo delo se „nije moglo prekvalifikovati“ u ponovljenom postupku. Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što „načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu“. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, „mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti“. Čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se „ne sme suditi u odsustvu“, ako je moguće i „poželjno da mu se sudi u drugoj državi“, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan Specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju. Saopštenje FHP pročitajte u celosti u nastavku:

Kosovsko ministarstvo pravde: Sud da povuče odluku

U međuvremenu se, povodom odluke niškog suda, oglasilo i Ministarstvo pravosuđa Kosova, poručivši da „Srbija nastavlja da deluje u suprotnosti sa međunarodnim pravom i novom realnošću na Kosovu“, da odluka suda „krši princip pozitivnog prava same srpske države, koja u velikoj meri zloupotrebljava toleranciju međunarodnih mehanizama“, te da bi zato „ovu situaciju trebalo pažljivo da razmotre međunarodna tela na Kosovu, posebno EULEX“. Ova odluka krši prava građana Kosova koja su ima garantovana Ustavom i „međunarodnim instrumentima“, ocenjuje kosovsko ministarstvo pravde.

„Logika pravnih i pravosudnih organa Srbije je zastarela i pripada bivšem sistemu Savezne Republike Jugoslavije, koja više ne postoji kao takva, kao država, kao oblik državne vlasti, niti kao pravni sistem i ne može naslediti pravne osnove za građane koji pripadaju novoj realnosti – državnoj, administrativnoj i političkoj,“ dodaju iz kosovskog ministarstva.

„Za pravni sistem Kosova odluke ove vrste su bez pravnog dejstva i tražimo od Srbije da ih povuče. Takođe, tražimo od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju da povuče ovakvu odluku,“ naveli su, takođe, iz ovog ministarstva, dodajući da će kosovske institucije nastaviti da koriste sve mehanizme kako se „nalozi za hapšenje, bez zakonske osnove, ne bi sproveli u EUROPOL-u i INTERPOL-u“ i sličnim međunarodnim orgnizacijama.


Pročitajte još:

Niški sud: 8 pripadnika OVK osuđena na po 15 godina zatvora zbog ubistva srpskih vojnika; Mustafa: Vojnici „dobili zaslužen odgovor“

„Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku/Shyqer Maloku, Džafer Gaši/Xhafer Gashi, Demuš Gacaferi/Demush Gacaferi, Dem Maljoku/Dem Maloku, Argon Isufi/Argon Isufi, Anton Čuni/Anton Quni, Alija Rabit/Alija Rabit i Rustem Beriša/Rustem Berisha, kojima se sudi u odsustvu, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.

Izmenjenom optužnicom iz oktobra 2015. godine, osmorici optuženih se stavlja na teret krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Oni se terete da su, kao pripadnici terorističke grupe „Kobre“ koja je delovala u okviru OVK, u septembru 1998. godine na jugoslovensko-albanskoj granici postavili nagazne mine i iz zasede napali pripadnike Vojske Jugoslavije (VJ), kojom prilikom je šest pripadnika VJ poginulo a šest ranjeno. Optuženi nisu dostupni organima gonjenja Republike Srbije, pa im se stoga sudilo u odsustvu na osnovu člana 381 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji ovakav proces dopušta ako su optuženi u bekstvu ili nedostupni državnim organima, ali „samo kada postoje naročito opravdani razlozi”.

U ovom predmetu prvu optužnicu podiglo je vojno tužilaštvo 1999. godine, da bi nakon prelaska vojnih predmeta u nadležnost tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Protiv ove presude žalbu je izjavio samo branilac optuženih. U žalbenom postupku presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje, a predmet je prešao u nadležnost Višeg suda u Nišu.

Najveći pravni nedostatak ovog predmeta tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči 9. februara, ovo delo se nije moglo prekvalifikovati u ponovljenom postupku. Naime, prema članu 453 ZKP-a, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženih, što je slučaj u ovom predmetu, „presuda se u ponovljenom postupku ne sme izmeniti na njihovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije” [kurziv FHP]. ZKP međutim ne pojašnjava šta znači „na štetu optuženih“. FHP smatra da citirana odredba ZKP-a nije bila prepreka da se predmetno krivično delo prekvalifikuje u ratni zločin, ukoliko su okolnosti slučaja na to ukazivale, te da se nadležnost u ovom predmetu prenese na TRZ.

Naime, u vreme događaja iz optužnice, odnosno u septembru 1998. godine, na Kosovu se odvijao oružani sukob između oružanih snaga SRJ i OVK, a optuženi u ovom predmetu pripadaju jednoj strani u oružanom sukobu, te krivično delo opisano u optužnici u ovim okolnostima može biti samo ratni zločin, a ne krivično delo terorizma. Haški tribunal je nesumnjivo utvrdio da se u septembru 1998. godine na Kosovu odvijao oružani sukob (vidi npr. predmet Haradinaj, par. 100), a TRZ takođe prepoznaje da je sukob na Kosovu trajao već od 1998. godine.

Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti. Tako gledano, a prema odredbi člana 453 ZKP-a, prekvalifikacija dela u ratni zločin ne bi bila na štetu optuženih, štaviše za njih bi bila povoljnija. Sa druge strane, mora se imati u vidu da nije svaka vrsta napada na pripadnike druge strane u sukobu dozvoljena, ali je takav zaključak u ovom predmetu trebalo da donese TRZ, kao jedino kompetentno nacionalno tužilaštvo, te da, shodno tome, nastavi gonjenje ili od njega odustane.

Najzad, čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Naime, izbegavanje suđenja u odsustvu za ratne i druge zločine prema međunarodnom pravu je danas standard, uspostavljen da bi se sprečila politička suđenja. Brojni nacionalni sistemi, međunarodni sudovi i međunarodne organizacije predviđaju zabranu suđenja u odsustvu, pa je tako Privremena misija Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) regulativom iz 2001. godine zabranila suđenja u odsustvu za kršenja međunarodnog humanitarnog prava; ZKP Bosne i Hercegovine (član 247) previđa generalnu zabranu suđenja u odsustvu; tako postupa i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (član 63); itd.

Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se ne sme suditi u odsustvu ako je moguće i poželjno da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju.“

Kadeti u uniformama Kosovske policije na akademiji u Vučitrnu klanjaju Alahu na strelištu

FOTO: Zeri

Kadeti Kosovske policije u Vučitrnu se svakog četvrtka i petka mole. Zeri je objavio fotografije na kojima grupa od dvadeseteka ovih kadeta petkom klanja Alahu na zemlji, u blizini autobusa koji ih je doveo na strelište ove policijske akademije.

„Oni to rade čak i pod uniformom Kosovske policije,“ napisao je Zeri.

Ovi kadeti diplomiraće u martu.

EU o incidentima u Skupštini Kosova: „Štetni za institucionalni život i građane“

Evropska unija osudila je juče incidente koji su se dogodili u Skupštini Kosova i istovremeno pozvala sve strane na uzdržanost od nasilja i povratak dijalogu. EU, u svom saopštenju objavljenom na zvaničnoj Internet stranici Spoljnopolitičkog saveta EU, ističe da je opstrukcija rada skupštine „štetna za institucionalni život i za građane Kosova“.

„Pozivamo na uzdržavanje od nasilja u bilo kom obliku i na vraćanje dijalogu, zasnovanom na principima demokratske vlasti i demokratske opozicije, koje funkcionišu unutar demokratskih institucija,“ ističu iz EU.

Iz Evropske unije, takođe, navode da je potrebno da se sve strane uzdrže od „upotrebe zapaljive retorike“, koja, kako se navodi, samo produbljuje podele i otežava dijalog.

„Politički ciljevi treba da budu postignuti kroz demokratski proces, u interesu naroda Kosova,“ zaključuju iz EU.

Poslanici kosovske opozicije juče su ponovo bacili suzavac u salu Skupštine Kosova. Suzavac je bačen čak tri puta, a sednica, koja je trebalo da počne u 10 časova, više puta je odlagana, te je zvanično počela u 15 časova. Sa sednice je udaljeno ukupno 18 poslanika opozicije, a njih devetoro je uhapšeno. Njima je određeno četrdesetosmočasovno zadržavanje, a terete za dela „vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja (gas)“, kao i za „opstrukciju službenih lica u vršenju službene dužnosti“.

Kosovska opozicija od početka oktobra 2015. bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, a pre tri dana je opozicija održala još jedan protest koji je, uprkos bojazni da bi mogao biti nasilniji, i velikom broju ljudi, završen po prvi put mirno.

Đurić: Srbi treba da imaju kandidata za predsednika Kosova

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izjavio da Srbi na Kosovu treba da imaju svog kandidata za predsednika Kosova.

Marko Đurić 

„Savetovali smo predstavnike Srpske liste da se tako postave. Mislim da će doneti odluku u interesu Srba, a ako Srbi ne budu imali svog kandidata, ne izgleda realno da podrže Tačija“, rekao je Đurić.

On je naveo da ne veruje u autentičnost političkih problema i „politickog haosa u Prištini“.

„Taj politički haos u Prištini, ne verujem u njegovu autentičnost, verujem u to da su delovi vladajućih stranaka umešani u haos i da je u pitanju politička igra za vlast između klanova koji se bave politikom. Mi u svemu tome ne vidimo interes za srpski narod“, rekao je Đurić.

On je kazao da sadašnji rečnik i politički diskurs u pokrajini ne doprinosi boljim odnosima.

Đurić ističe da će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da glasaju na predstojećim izborima u Srbiji, kao što je bio slučaj i sa parlamentarnim izborima 2014. godine.

„Odvajanje novca za Fond preporuka, ne obaveza“

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da mu nije jasan otpor, i da je neverovatno da nekome smeta poziv da se na dobrovoljnoj osnovi odvoje sredstava za humantirani Fond Eparhije raško-prizrenske.

„To je malo za rubriku verovali ili ne. Nekome smeta poziv da se, državni funkcioneri pre svega, na dobrovoljnoj osnovi odreknu dela sredstava za humantirani Fond, kojim se između ostalih, finansiraju i narodne kuhinje“, rekao je Đurić za RTS.

Prema njegovim rečima, reč je o pozivu na dobrovoljnom, humanitarnom nivou, jer je, dodao je, naša crkva najprisutnija humanitarna organizacija na Kosovu i to nema nikakve veze sa diskusijom da li je država odvojena od crkve i slično.

On je podsetio na značaj rada Eparhije raško-prizrenske, ističući da bez aktivnog rada eparhije svih ovih teških 16 godina na KiM, pitanje da li bi pomoći u mnogim ugroženim sredinama i bilo.

„Ovde se ne pogađa suština. Pitao sam da li bi funkcioneri i oni koji primaju duple plate odvojili novac da pomognu Fond. Nije obaveza, već je poziv na dobrovoljno izdvajanje dela zarade. Sramota me je i u njihovo ime“, napominje Đurić.

Božović: Još nema pismene presude Ivanoviću

Ni posle skoro mesec dana braniocima Olivera Ivanovića još nije stigla presuda Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici u zvaničnoj formi, izjavila je danas potpredsednica GI SDP Ksenija Božović.Ksenija Božović

Krajnji rok za dostavu presude je kraj marta, rekla je ona dodavši da ne shvata zašto je Euleks revnostan i odluke donosi brzo samo u stvarima koje idu na štetu odbrane lidera njene stranke.

“Advokati svakodnevno rade na pripremi žalbe, ali su nemoćni da išta preduzmu dok ne stigne presuda, koja je Ivanoviću samo pročitana, i u pismenoj formi“, rekla je Božović za RTV Mir.

Ona je ocenila da bi Briselski sporazum o pravosuđu, koji podrazumeva integraciju srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem, mogao da pozitivno utiče na pravičan ishod slučaja Ivanović, ali je konstatovala da je njegova implementacija na terenu veoma spora.

Haradinaj vratio poslanički mandat

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto poslanika u Skupštini Kosova.Ramuš Haradinaj

Haradinaj je u saopštenju dostavljenom medijima rekao da je Skupština postala institucija za pokriće ustavnih povreda.

„U mom mandata poslanika pokušao sam da pokažem zabrinutost za ozbiljne probleme od interesa za zemlju, uključujući i greške koje su napravljene sa potpisivanjem dva sporazuma,  o spornom razgraničenju i ZSO, ali sam ignorisan od strane uzurpatora vlasti Skupštine”, rekao je Haradinaj u obrazloženju.

Haradinaj je kazao da “Skupština Kosova nije demokratska institucija” i da zbog toga ne vidi sebe ka zakonodavca.

Delavi: Razočaran sam

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi rekao je da je razočaran time što je opozicija ponovo u Skupštini Kosova upotrebila suzavac.Greg Delavi danas u Skupštini Kosova 

Delavi koji je danas boravio u Skupštini Kosova rekao je novinarima nakon napuštanja zgrade parlamenta da je razočaran današnjim ponašanjem opozicije.

“Samo dva dana nakon što smo proslavili rođendan Kosova, za žaljenje je što sada vidim da postoje ljudi koji pokušavaju da prekrše demokratiju”, rekao je američki ambasador, pozivajući sve strane da rade zajedno kroz dijalog.

“Pozivam sve da izbegnu rečnik koji otežava mogućnost dijaloga i razvoj Kosova”, rekao je ambasador SAD-a.

„Izbor Tačija za predsednika Kosova sledeće sedmice“

Vladajuća koalicija namerava da na sednici Skupštine Kosova, koja bi trebalo da bude održana sledećeg četvrtka, izabere lidera DPK Hašima Tačija za predsednika Kosova, piše portal gazetablic.com.Hašim Tači 

Pozivajući se na izvore unutar koalicije, portal piše da će početkom sledeće nedelje na sednici Predsedništva Skupštine Kosova biti određen datum održavanja naredne sednice na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Kosova.

„U ponedeljak ili utorak će biti održana sednica Predsedništva gde će se odrediti datum održavanja sednice na kojoj će biti izabran predsednik. Najkasnije sednica će biti zakazana za četvrtak“, rekao je izvor portala i dodao da će to biti redovna sednica Skupštine Kosova.

„Pokazaćemo opoziciji da se ne povlačimo“, rekao je on.

Prema tom izvoru koalicija za najavljeno zasedanje i izbor novog predsednika ima podršku međunarodnog faktora, a kako je navedeno, poziv za sednicu će biti dostavljen svim poslanicima opozicije.

„Oni poslanici koji pokušaju da ometaju održavanje sednice biće suspendovani, mogu čak biti i uhapšeni. Koalicija je odlučnija nego bilo kada. Za to imamo podršku i ambasadora zemalja velike petorke“, rekao je izvor portala.

Opozicija je još jednom potvrdila da će učiniti sve da onemogući izbor Tačija za predsednika Kosova.

Moguće je da na dan kada na dnevnom redu Skupštine bude izbor predsednika Kosova u Prištini budu organizovani novi protesti.

21.01.2016 |08:00 -23:59 – Žalostan je danšnji dan! Dok Šiptarski ekstremisti i teroristi uspešno napreduju ka Evropskom Parlamentu i Uniji, na bazi zauzimanja teritorije Srbije na KiM sa druge strane Evropa sa svojom misijom EULEX-a uspešno uništava predstavnike Srba i njihove porodice, uz podršku Beograda i Vičićeve mafijaške Vlade….Njihive reči zajedno sa svojim „satelitima“, su manipulativne laži na sve što kažu….Zato smo tu, gde jesmo…


EP ratifikovao SSP sa Kosovom

Evropski parlalament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom na redovnom januarskom zasedanju u Strazburu.Evropski parlament.

SSP sa Kosovom stupio je na snagu, nakon što su se o njemu izjasnili poslanici iz 47 zemalja članica EU i to je prvi formalni korak ka članstvu u Uniji.

Ministar za evropske integracije Bekim Čolaku zahvalio je poslanicima EP, koji je danas usvojio Sporazum o stabilizaciji pridruživanju između Kosova i Evropske unije, koji će, kako je rekao, uticati na jačanje reformskih procesa i na „ubrzavanje sna o učlanjenju Kosova u Evropsku uniju“.

„Ovaj sporazum koji sam i ja potpisao u oktobru prošle godine, sada je dobio zeleno svetlo i od Evropskog parlamenta i ostaje samo da uskoro stupi na snagu posle odluke o zaključku Saveta EU. Zahvaljujem svim evropskim poslanicima koji su glasali da se Kosovu obezbedi put ka realizaciji njegovog evropskog sna davanjem saglasnosti na ovaj istorijski sporazum“, napisao je Čolaku na svom Fejsbuk profilu.

Inače, na sajtu EP je objavljeno da je za SSP sa Kosovom glasalo 486 poslanika, protiv je bilo 102, a uzdržanih 81.

Sporazum sa Kosovom, koji ima za cilj unapređivanje političkog dijaloga i trgovine sa EU, potpisali su kosovski premijer Isa Mustafa i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u oktobru 2015. godine.

Kosovski parlament ratifikovao je sporazum u novembru.

Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora u postupku koji se protiv njega i četvorice Srba više od godinu dana vodio za najteža krivična dela, među kojima je i ratni zločin nad civilima. Ostala četvorica oslobođena optužbi.

Oliver Ivanović 

Ivanoviću je izrečena presuda u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Oliver Ivanović je proglašen krivim za ubistvo grupe Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice i osuđen na devet godina zatvora, a oslobođen je za drugi slučaj ubistva i pokušaja ubistva 2000. godine.

Ivanovića je osudilo Euleksovo sudsko veće, kojim je predsedavala rumunka Roksana Komša, na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih 14. aprila 1999. godine.

Sudija Komša navela je u presudi da su srpske snage tada organizovale akciju čišćenja Južne Mitrovice sa ciljem proterivanja Albanaca, da su brojne albanske porodice silom izbačene iz svojih kuća i stanova i da su muškarci odvojeni od žena i dece.

Ivanović je, kako je navedeno u presudi, bio deo paramilitaraca, nosio plavu uniformu i bio je naoružan, a pred devetoricom Albanaca na pitanje jednog člana srpske paravojne policije „Šta da rade sa njima (Albancima)“ Ivanović je odgovorio: „Što me pitas, postupi po naređenju“.

Sudija je navela da je Ivanović bio svestan operacije proterivanja i ubijanja Albanaca civila i „da je voljno postupao znajući da će doći do ubistva“.

U presudi je navedeno takođe da se nije moglo ustanoviti van svake sumnje da je Ivanović, kada je preduzimao radnje, postupao u svojstvu lidera, vođe srpskih paramilitaraca ili vođe srpske policije.

Ivanović je oslobođen optužbi za krivična dela iz februara 2000. godine.

Vreme od skoro dve godine provedeno u pritvoru biće uračunato u zatvorsku kaznu, a dužan je da nadoknadi troškove suđenja u iznosu od 750 evra.

Kako javlja dopisnik RTS-a, penzionisani pukovnik MUP-a Dragoljub Delibašić oslobođen je optužbi.

Optužbi su oslobođeni i profesor Aleksandar Lazović, pravnik Nebojša Vujačić i advokat Ilija Vujačić koji su se takođe teretili da su tokom 1999. i 2000. godine počinili više krivičnih dela protiv albanskih civila.

Izricanje presude Oliveru Ivanoviću, zakazano za 10 časova, bilo je kratko odloženo zbog tehničkih problema. Rad je nastavljen bez ozvučenja u sudnici.

Pored velikog broja članova porodica, prijatelja, građana i novinarskih ekipa, izricanju presude Ivanoviću i ostalim optuženima prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Dušan Kozarev i oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević.

Oliver Ivanović je uhapšen u januaru 2014. godine, a suđenje pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici počelo je 18. decembra iste godine.

Ivanović i Delibašić su se nalazili u kućnom pritvoru, dok su se ostala trojica Srba branila sa slobode.

Sudski proces trajao je više od godinu dana.

Tahiri: Bez srpskih izbora na Kosovu

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je u ime kosovske vlade obećala da prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji “neće biti sprovedeni na Kosovu”.

Edita Tahiri

Tahirijeva je najavu srpskih zvaničnika da će izbori biti održani i na Kosovu nazvala „propagandom koja se neće ostvariti“.

Srbija je uz podršku OEBS-a 2014. godine otvorila 10 biračkih mesta na Kosovu i na njima je pravo glasa imalo 107.958 kosovskih Srba.

Tahiri, koja u Briselu učestvuje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, je izjavila da su se dve strane dogovorile da se od 15. marta krene sa sprovođenjem sporazuma o priznavanju diploma.

Štrpce: Zaplenjena vozila “Magistrale”

Pripadnici carine Kosova zaplenili su danas oko 12 časova tri vozila preduzeća AD “Magistrala”, radne jedinice na Brezovici.Zaplena vozila (Foto TV Herc)

Kako TV Herc nezvanično saznaje, razlog za zaplenu je taj što vozila nemaju plaćenu carinu u sistemu carine Kosova.

Zaplenjena vozila koriste se za održavanje lokalnih puteva u opštini Štrpce.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

10.11.2015 |08:00 – 23:59 | Opet, Šiptarski napadi na Srbe, uništavanje Srpske imovine od Šiptarskih VANDALA a sa podrškom onih koji podržavaju terorizam i uništenje Srba na KiM!


Zapaljena kuća u povratničkom selu kod Peći

09.11. 2015, 18:42| Izvor: Radio Kim/Radio Goraždevac|

Zapaljena kuća Maksima Jašovića

U povratničkom selu Siga kod Peći zapaljena je kuća Maksima Jašovića, javlja Radio Goraždevac.

U roku od mesec dana ovo je druga kuća koja je zapaljena u ovom selu.

Predhodno je zapaljena kuća Ljuba Ivanovića koja se nalazi na 50 metara od ove kuće, između placa koji je kupio Albanac. U trenutku paljenja kuće niko od ukućana nije bio tu.

Srbi koji žive u ovom selu uplašeni su za svoju bezbednost i zahtevaju da nadležni unaprede bezbednosnu situaciju.

Radio Kim/Radio Goraždevac

Ktitorska slava Pećke patrijaršije

U Pećkoj patrijaršiji danas se obeležava ktitorska slava Sveti Arsenije Sremac, arhiepiskop srpski.Monahinje u Pećkoj Patrijaršiji

Liturgiju pred oko stotinak vernika služe episkopi zvorničko-tuzlanski Hrizostom i budimljansko-nikšićki Joanikije, uz sasluženje monaha i sveštenstva iz Republike Srpske i eparhije raško-prizrenske.

Službi prisustvuju oficir za vezu u Prištini Dejan Pavićević, zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Sveti Arsenije Sremac bio je drugi srpski arhiepiskop. Podigao je crkvu Svetih Apostola u Peći odredivši da umesto Žiče bude sedište Srpske pravoslavne crkve.

Kosovski ustavni sud suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština

Utorak, 10. novembar 2015, 18:41|Izvor: KoSSev|

Ustavni Sud Kosova odlučio je danas da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma između „Kosova i Srbije“ o Zajednici srpskih opština. Ova odluka usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučilavećinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra.

Na današnjoj sednici, „Ustavni sud Republike Kosovo je jednoglasnom odlukom odobrio privremenu meru u slučaju zahteva podnetim od strane predsednice Republike Kosovo a u vezi sa ocenom saglasnosti ‘Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – ‘opšti principi/glavni elementi’ u skladu sa Ustavom,“ navodi se u večerašnjem saopšenju Ustavnog suda Kosova i dodaje:

„Ustavni sud je doneo i objavio odluku o privremenoj meri kojom se obustavlja sprovođenje daljih pravnih radnji na osnovu ovih ‘opštih principa/glavnih elemenata’ Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koji čekaju na razmatranje  saglasnosti ovih načela sa Ustavom od strane Ustavnog suda.“

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga poslala je krajem oktobra sadržaj sporazuma o Zajednici srpskih opština Ustavnom sudu, kako bi sud doneo odluku o ustavnosti sporazuma, a nakon snažnog protesta kosovske opozicije predvođene pokretom „Samoopredeljenje“, blokade rada kosovskog parlamenta i upotrebe nasilja – uz korišćenje suzavca nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

Još uvek nema reakcija na ovu odluku. U intervjuu koji je Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije EU u Prištini – Samuel Žbogar – ove nedelje dao za KoSSev, na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko ustavni sud odbaci Sporazum o ZSO kao neustavan, Žbogar je rekao da će „kao i uvek, u principu, EU poštovati odluku Ustavnog suda o ovom pitanju.“

Siga kod Peći: „Šta da radiš…“

Selo Sigu kod Peći, u kome su u proteklih mesec dana spaljene dve povratničke kuće, posetili su zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, ministra za povratak i zajednice Dalibor Jevtić i oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević.

Stojanović, Jevtić i Pavićević ispred kuće Radoša Jašovića u Sigi 

Kuća Maksima Jašovića spaljena je proteklog vikenda. Nije bilo žrtava, ali je objekat potpuno izgoreo. Preostali Srbi, koji u ovom selu žive u šest od ukupno preko 30 obnovljenih domova, kažu da ne znaju ko ih je spalio, iako znaju ko je prethodno opljačkao Maksimovu kuću.

„Ja sam juče onome lupao na vrata zato što smo mu oprostili krađu kod sudije, da bi on to čuvao. Neka je pokrao šporete, neka je uzeo sve, samo da čuva. Pristao je i nije odgovarao. Meni je sad krivo što smo mu oprostili, ne mogu da oprostim ni sebi ni pokojnom bratu što smo to tada uradili. Policija nam je tražila da pomognemo u otkrivanju počinilaca paljevine. Rekao sam im da oni znaju ko je, bolje nego ja. Meni su ranije krali i pčele, sedam košnica, kokoške. Moraš da ćutiš, ne smeš nikom ništa da kažeš“,  navodi Maksimov brat Radoš Jašović.

Iako lokalni Srbi ističu da sa komšijama Albancima nemaju razmirice, ipak ne obrađuju veći deo svojih imanja.

„Nema vode za navodnjavanje ako bi hteli da sejemo kukuruz ili baštu. Dole niže ne bi imali nikakve koristi. Tamo ne možemo da kontrolišemo, ljudi koji imaju stoku puštaju je u njive. Šta da radiš, ne možeš da ideš da se svađaš sa njima. Nema potrebe“, kaže Tomislav Jašović.

Stračka domaćinstva su često na meti lopova koje policija ponekad i uhapsi, ali ih sud brzo oslobodi.

„Bile su pljačke, ulazili su u kuće, tu su razbijali, čak su spremali i ponešto da pojedu. U zadnje vreme uzmu sve što nađu“, dodaje Tomo.

Tomin komšija Tair Haljitaj kaže da je jedna grupa lopova uhapšena, ali da su ih pustili posle dva meseca.

„Sve mladi ljudi, ne znaš koji su, ni odakle su“, kazao je Tair.

Srpski predstavnici u kosovskim institucijama ističu da je odgovornost za bolji i mirniji život povratnika u Sigi na većinskoj zajednici.

„Mi ulažemo puno sredstava i energije, ali neko to poruši ili zapali preko noći. Potrebno je, ne samo kada je Siga u pitanju, već i druga mesta u koja želimo da se ljudi vrate, kako ne bi imali Zočište, Babuš i Baljak ponovo, da zaista bude iskrenosti i od strane Albanaca kada je o povratku reč. Čuli smo da su problemi rasveta, vodosnabdevanje, još neke manje stvari… to je rešivo i nije preveliki problem. Problem je osećaj sigurnosti i bezbednosti, osećaj da ovde možete slobodno da živite“, rekao je ministar Jevtić.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović kaže da je život u sredinama poput Sige vrlo teško obnoviti.

„Teško je zbog strukture stanovništva jer se radi o starim ljudima. Moramo biti uporni da nakon starih dođu i mlađi i da oni koji danas žive na nekom drugom mestu dođu za svojim roditeljima i ovde ponovo stvore život. Incidenti koji se dešavaju sigurno ne doprinose tom rezultatu i zato moramo da reagujemo žustro. Videćemo da obnovimo spaljene kuće i tako poručimo onima koji ih pale i onima koji treba da uhvate počinioce, da će kosovski budžet plaćati sve dok takvi ne budu sprečeni da rade to što rade“, poručio je Stojanović, dodajući da će se kontakt sa povratnicima u Sigi održavati, kako bi imi se izašlo u susret, u okviru finansijskih mogućnosti, za neke potrebe koje imaju.

Oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević kaže da Srbija ni sa kim neće pregovarati o bezbednosti Srba.

„Vlada Republike Srbije je spremna da razgovara o svemu, osim o pitanjima bezbednosti ovih ljudi. Njihova bezbednost i paljevina kuća nisu tema za dijalog. To je osnovno ljudsko pravo i tema za policiju i tužilaštvo. Mi se nadamo da će počinioci čim pre ugledati lice pravde i da će biti adekvatno ‘nagrađeni’ za svoja dela. Kancelarija za KiM će, kao i do sada, nataviti da pomaže povratnička mesta, ali ja molim ove ljude da nam pomognu da im pomognemo. Treba nam što više povratnika, što više mladih povratnika. Tvrdim da bi onda i ovakvih incidenata bilo manje”, smatra Pavićević.

U Sigi je pre rata živelo više od 350 Srba i tada su činili trećinu stanovnika ovog metohijskog sela u blizini Peći.

Izveštaj EK: Kosovo napredovalo, zabrinjava nasilje u Skupštini

Kosovo je postiglo napredak na putu ka evropskim integracijama ali postoje brojne prepreke poput nasilja u Skupštini, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu.Zgrada Evropske komisije 

Kako prenosi prištinski list Koha ditore u izveštaju Evropske komisije zaključuje se napredak Kosova, navodeći SSP kao prekretnicu na putu Kosova ka Evropskoj uniji.

Kada je reč o političkim kriterijumima, izveštaj precizira da je Kosovo ispunilo dve ključne međunarodne obaveze, izglasavanje ustavnih promena o osnivanju Specijalnog suda i posvećenost normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Međutim, kako prenosi Koha izveštaj ukazuje na prepreke poput nasilja tokom plenarnih sednica od strane opozicionih poslanika.

Takođe, navedeno je da brojne nezavisne institucije ne funkcionišu.

“Stoga je potrebno da se Vlada i Skupština angažuju kako bi im se omogućio nesmetan rad”, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju korupcija, izveštaj naglašava da Kosovo mora da zabeleži slučajeve korupcije na visokom nivou.

“Organizovani kriminal ostaje pitanje koje zabrinjava”, istaknuto je u izveštaju.

Bivšim vođama OVK ukinut poslanički mandat

Vođama bivše OVK u regionu Podujeva Rustemu Mustafi i Ljatifu Gašiju ukinut je poslanički mandat, pošto im je Apelacioni sud u Prištini potvrdio  prvostepenu presudu.

Mustafa i Gaši osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora zbog nezakonitog zadržavanja, pritvaranja i maltretiranja Albanaca tokom rata na Kosovu.

Osuđeni pripadnici bivše OVK bili su poslanici Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, prenosi TV Kohavizion.

Mustafa je bio poznat pod nadimokom “Remi” i tokom rata na Kosovu bio je komandanat operativne zone OVK “Laba” u Podujevu, a Gaši direktor tajne kontraobavestajne službe “SIK”.

Po Krivičnom zakonu Kosova, poslanik gubi mandat konačnom dolukom suda za krivično delo za koje je zaprećana kazna zatvora od godinu i više dana.

Prvostepeni sud je odlukom iz 2013. godine optužio Mustafu na četiri, Gašija na šest i Mehmetija na tri godine zatvora, za ratni zločin počinjen u selu Lapaštica kod Podujeva.

Optuženima će u izdržavanje kazne zatvora biti odbijeno vreme koje su već proveli u pritvoru.

Kosovska opozicija posle suspenzije Sporazuma o ZSO: Naša pobeda kao stvar nacionalne odbrane neminovna!

10. 11.2015, 20:00|Izvor: KoSSev|

„Pobeda udružene opozicije – kao stvar nacionalne odbrane je neminovna,“ ovo su poručile tri udružene opozicione snage u kosovskom parlamentu – pokret „Samoopredeljenje“, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo, neposredno nakon današnje odluke Ustavnog suda Kosova da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština. „Imamo hiljadu razloga da ne verujemo Ustavnom sudu koji nema kredibilitet, ali činjenica da je predsednica bila primorana da sporazume pošalje – pokazala je moć civilnog i opozicionog pritiska. Jasno nam je da ovo povlačenje ima za cilj onemogućavanje potpune pobede opozicije, a ona će biti potpuna kompletnim povlačenjem sporazuma,“ poručili su iz ovih opozicionih stranaka.

„Kada su potpisani poslednji sporazumi sa Srbijom, 25. avgusta, Premijer, zamenik premijera i ostali niži u hijerarhiji, jasno su rekli da će ovi sporazumi da budu primenjeni, da su oni u skladu sa Ustavom i da nema povratka nazad. Oni nisu ozbiljno shvatili ujedinjenu opoziciju. Danas, posle dva meseca aktivnog otpora opozicije, i nakon više od 205.000 potpisa građana, došlo je do toga da vlast kleči. Predsednica Kosova poslala je Ustavnom sudu sporazume od 25. avgusta, kao i sporazum o razgraničenju, koji je već proglašen ništavnim i on u sadašnjoj formi neće biti ratifikovan,“ objasnile su opozicione stranke šta se dogodilo u prethodnim mesecima.

Opozicija poručuje da Ustavni sud radi nezakonito kako bi se PDK Hašima Tačija održao na vlasti, usled čega, oni ne očekuju „bilo kakvu odluku o zaštiti države, ili Ustava.“

„Stoga, mi nećemo prestati da očekujemo odluke. Opozicione partije će nastaviti svoje aktivnosti još intenzivnije,“ poručuju iz pokreta „Samoopredeljenje“, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo.

Ipak, odluka da se Sporazum o ZSO privremeno suspenduje usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučila većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja zahteva za ocenu ustavnosti Sporazuma o ZSO, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra  i to nakon snažnog protesta kosovske opozicije, njihovom blokadom rada kosovskog parlamenta i upotrebom nasilja – uz korišćenje suzavca  – nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

„Kosovo u UNESCO-u – šamar UN i desatanizacija OVK“

10. 11. 2015, 10:00|Izvor: B92/Tanjug|

Prijem Kosova u UNESCO bio bi šamar Ujedinjenim nacijama i prilika za desatanizaciju OVK, ističe francuski pukovnik Žak Ogar.

OVK bi tako, kako kaže, pod plaštom čestitosti, nastavila ka svom neizmenjenom cilju – brisanju prošlosti srpskog i hrišćanskog Kosova.

„Prijem te prividne države bio bi šamar za Ujedinjene nacije koje nikad nisu prestale da priznaju da Kosovo pripada Srbiji. Time bi UN ismejala njihova sopstvena organizacija zadužena za pitanja obrazovanja, nauke i kulture,“ kaže Ogar, koji je komandovao francuskim specijalnim snagama tokom rata na Kosovu 1999. godine, prenosi pariski list „Figaro“.

On ukazuje i da bi članstvo Kosova u UNESCO-u omogućilo OVK da se dočepa prednosti te organizacije koje, kako navodi, bez sumnje ne bi iskoristili za održavanje srpske baštine na Kosovu, već za bogaćenje „klike na vlasti u Prištini“.

„Danas bi prijem Kosova u Unesko bio zgodna prilika za desatanizaciju OVK. Time bi joj se sasvim lako omogućilo da se okiti plaštom čestitosti i poštenja, dok bi joj teroristička i mafijaška priroda ostala nepromenjena, kao i njen cilj: u potpunosti izbrisati drevnu prošlost srpskog i hrišćanskog Kosova,“ ističe on.

Pukovnik Ogar je poznat po pružanju pomoći ugroženim pravoslavnim manastirima na Kosovu, pre svega manastiru Devič, koji je u junu 1999. godine bio predmet napada pobunjenika iz redova OVK što mu je donelo najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve, Orden Svetog Save, podseća francuski list.

Ogar je prošle godine objavio knjigu pod naslovom „Evropa je umrla u Prištini“, u kojoj osuđuje zapadnu politiku, naročito francusku, tokom rata na Kosovu.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije Uneska u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Iran dosledan u UNESCO, izražavamo veliko poštovanje Iranu!

Iran pobedio NEPAVEDNIKE I ATEISTE…

10.11.2015, 9:51 | Izvor: B92/Beta/Tanjug|

Ambasador Srbije u UNESCO-u Darko Tanasković kaže da nije bilo velikih iznenađenja u glasanju na Generalnoj konferenciji o prijemu Kosova.

On je za RTS rekao da kada glasa veliki broj država može da dođe do iznenađenja, ali da je problem u tome što je politika umešana u ovakvu odluku i da je zahtev Srbije za odlaganjem glasanja bio usmeren ka tome da se politika iz Uneska „preseli“ u Brisel.

„Izlaženje Irana iz sale može izgledati čudno, ali ovde je reč o velikoj politizaciji,“ rekao je Tanasković.

Govoreći o tome da je ovo prvi put da zahtev koji je usvojio Izvršni savet nije usvojen na Generalnoj konferenciji i da je glasanje bilo suprotno onome što podržavaju Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, Tanasković je rekao da je glasanje o zahtevu Kosova na prvom mestu presedan, jer Kosovo nije država i nije članica Ujedinjenih nacija.

Tanasković je rekao i da je znao da će rezultat biti tesan i podsetio da su samo tri glasa odlučila što je, kako kaže, važno imajući u vidu da su velike sile sponzorisale zahtev Kosova za ulazak u Unesko.

Situacija se bitno izmenila, jer je ovo prvi put u međunarodnoj zajednici da predlog koji su podržavale velike zemlje poput SAD, Velike Britanije, Turske ili Saudijske Arabije, pretrpi poraz,“ rekao je Tanasković.

On je ukazao da je u tom slučaju politizacija bila velika i dodao da nikada do sada, u 70-godišnjoj istoriji UNESCO, Generalna konferencija nije odbila predlog Generalne skupštine.

Tanasković je istakao i da se, takođe, UNESCO do sada nije susreo sa slučajem kakav je Kosovo.

Na pitanje kako komentariše tok glasanja, ambasador Tanasković je odgovorio da se u takvim glasanjima uvek može očekivati iznenađenje i dodao da su ovoga puta to bili Azerbejdžan, Iran i Indonezija. „Presedan je imati kandidata kao što je Kosovo – nedržava, koja nije u UN-u i traži da uđe u Unesko. Presedan je odluka da se raspravlja o ulasku,“ rekao je Tanasković.

On je dodao da veruje da vlasti u Prištini neće pravilno shvatiti odluku koja je danas doneta, odnosno poruku da je potrebno da se vrate dijalogu, gde bi bilo tretirano i pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu.

Tanasković je ponovio da današnjom odlukom ne prestaje potreba da se zaštiti srpska baština u Unesku i dodao da smatra da će i u dijalogu pitanje srpskih manastira i crkava doći na red.

„Srbija ne sme da prestane da štiti svoju baštinu,“ poručio je Tanasković za RTS.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije UNESCO-a u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Američki i britanski ambasador: Delimo razočaranje sa Kosovom, snažno smo lobirali

10.11. 2015, 9:54|Izvor: KoSSev|

„Današnje glasanje u UNESCO-u je razočaravajuće, ali 92 glasa pokazuju da Kosovo ima značajno mesto u međunarodnoj zajednici“, naveo je američki ambasador Greg Delavi na svom nalogu na Tviteru, nakon jučerašnje odluke u Parizu da za tri glasa Kosovo ne postane član ove organizacije. Ova poruka je retvitovana skoro 80 puta, a na nalogu američkog ambasadora ima i još nekoliko prethodnih tvitova i retvitova kojima se podržavalo članstvo.

Britanski ambasador Rori O’Konel je bio još detaljniji:

„Delimo razočaranje sa Kosovom u vezi sa neprimanjem u članstvo UNESCO-a. Snažno smo lobirali jer je to nešto što je trebalo da se uradi. I verovali smo da će od toga imati koristi i Kosovo i čitav region. Kampanja je bila profesionalna, dostojanstvena i hrabra i zemlja treba da bude na nju ponosna. Sa njom su se složile 92 zemlje. Kosovo bi bilo – a i biće u budućnosti – vredan član UNESCO-a. To bi za tu organizaciju bila dobra vest,“ napisao je O’Konel.

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo juče nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“.

Generalna konferencija UNESCO-a odlučila je većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN.

KFOS i AKTIV u Severnoj Mitrovici otvaraju Centar za građansku energiju.

Kreće TV emisija „Sporazum“ – Šiptarski lobisti među Srbima, koji troše enormne sume novca na lažne projekte pri tome izigravaju nekakvo civilno društvo bez pokrića evo ih PONOVO SA NJIHOVOM MEHANIZMOM ZA PRANJE NOVCA I LOBIRANJE ZA ŠIPTARSKO KOSOVO… Sve za PROMENU SVESTI I PRIHVATANJE ŠIPTARSKE DRŽAVE KOSOVO RADE PUNOM PAROM… SPREMITE SE…

10. 11. 2015, 11:22|Izvor: KoSSev

Kosovska fondacija za otvoreno društvo – KFOS, u saradnji sa nevladinom organizacijom iz Severne Mitrovice – „Aktiv“, danas u podne organizuje ceremoniju otvaranja Centra građanske energije – CGE, u Severnoj Mitrovici. U okviru ovog centra, otvara se i studio za televizijsku emisiju „Sporazum“, koji se po potrebi transformiše i u studio za građanske debate, istraživački centar „Empirika“, formira se građanski parlament i nastavlja se sa organizovanjem „talk-show“ emisija „mitrovički drušveni klub“. Prva emisija „Sporazum“ snima se krajem novembra.

Organizatori su u saopštenju za štampu najavili da novootvoreni centar ima za cilj „pružanje podrške civilnim inicijativama i promociju kulture otvorenog dijaloga o relevantnim politikama i praksama vezanim za građane Severne Mitrovice.“

Na ceremoniji otvaranja prisutnima će se obratiti izvršni direktor KFOS-a, Ljuan Šljaku, izvršni direktor NVO „Aktiv“, Miodrag Milićevic,  i predsednik Fondacije za nove komunikacije „Dokukino“ – Darko Sokolović.

Centar KFOS-a i AKTIV-a se nalazi u bivšoj zgradi Međunarodnog poslovnog koledža u ulici Kralja Petra I, u kojoj se nalaze i nove prostorije Aktiva, kao i novootvoreni TV studio.

Počinje otpis zaostalih dugova

Zakon o otpisu javnog duga počeo je da se primenjuje na Kosovu. To znači da će fizičkim i pravnim licima sva dugovanja državi i javnim institucijama biti oproštena, rekao je za “Dobre vesti” Agim Dibrani, savetnik ministra finansija.Agim Dibrani

Građani ali i kompanije koje imaju neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima, uskoro će biti oslobođeni zaostalog duga napravljenog do kraja 2008. godine.

Predsedavajući komisije za otpis javnog duga Agim Dibrani rekao je gostujući u emisiji “Dobre vesti” da je potrebno otkloniti skepticizam koji postoji među građanima i pružanje informacija o procesu.

“Otpis dugova će se svakako desiti. Ipak, građani moraju biti obavešteni jer su najveća zaduženja upravo njihova, prema KEDS-u, Vodovodu i drugim preduzećima. Radi se o dugovma koji su se gomilali proteklih godina od strane socijalno ugroženih građana”, kazao je Dibrani.

On je dodao da su i brojna preduzeća koja su radila na Kosovu, pa otišla, ostavila neispunjene obaveze.

Ipak, kako kaže, građani su ti koji su bili njviše zaduženi, upravo zbog lošeg ekonomskog stanja u zemlji.
Građani koji žele da im zaostao dug bude otpisan, moraće da izmire obaveze nastale u periodu od 2009. do 2014. godine.

Prema rečima Agima Dibranija to bi moglo da pomogne ekonomskom razvoju države, je će, kako kaže i “država imati koristi od ovog projekta koji je jedan od kapitalnih”.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

16.02.2015 |08:00 – 23:55 Šiptarski teroristi svojim terorističkim planovima i delima uspešno proterali Srbe da bi im OTELI ZEMLJU!


14 godina od napada na Niš ekspres

Beograd — Danas se navršava 14 godina od napada na autobus „Niš ekspresa“, u Livadicama kod Podujeva, u kome je poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba.

Porodica na grobu Mirjane Dragović (Beta, Arhiva)
Porodica na grobu Mirjane Dragović (Beta, Arhiva)

Oni su išli na Zadušnice u Gračanicu. Najmladja žrtva, tog i danas nerasvetljenog zločina, bio je dvogodišnji Danilo Cokić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da je poražavajuće što još nisu kažnjeni krivci za taj zločin, u Livadicama kod Podujeva, koji se dogodio 2001. godine.

Đurić je podsetio da je najmlađa žrtva teroritističkog napada na raseljene Srbe iz Podujeva dvogodišnje dete, a da ljudi koji su bili mete nisu ničim zaslužili ni doprineli da tog dana postranu meta terorista i zlikovaca.

„Ono što je poražavajuće da ni posle toliko godina nakon ovog zločina niko nije pozvan na odgovornost i pravosnažno kažnjen, a nevini ljudi po političkoj osnovi svakoga dana borave u zatvorima širom Kosova i Metohije. I danas je jasno da ovde nema ni traga pravnoj državi“, istakao je Djurić.

Aktiviranjem mine na magistralnom putu, 16. februara 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji Kfora išli u Gračanicu, na Zadušnice.

U napadu je na licu mesta poginulo 10 ljudi, a još dvoje povredama je podleglo kasnije.

U napadu su poginuli Sunčica Pejčić, Zzivana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.

U Leposaviću otvoren most Danila Cokića

U Leposaviću je danas otvoren novoizgrađeni most preko reke Ibar koji je poneo ime “Danilo Cokić” po najmlađoj žrtvi terorističkog napada na autobus “Niš ekspresa” koji se dogodio 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva.Most Danila Cokića (Foto TV Mir)

Most čija je dužina 67,7 metara i širina sedam metara, sagradili su radnici “Mostogradnje” iz Beograda pošto je stari koji je građen od strane Vojske SFRJ stradao u prošlogodišnjim poplavama koje su pogodile sever Kosova.

Gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović izjavio je prilikom otvaranja mosta da je on izgrađen u rekordnom roku i da nisu ništa u poslednje vreme uradili tako dobro, a da ne bude skupo.
Vrednost radova na ovom mostu, kako je ranije saopšteno iz opštine Leposavić, iznosila je 31 milion dinara.

Vulin traži novu istragu o ubistvu Srba kod Podujeva Ministar rada, zapošaljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin zatražio je danas od međunarodne zajednice na Kosovu da ponovo pokrene istragu o ubistvu Srba u Livadicama kod Podujeva i da odgovorne izvede pred lice pravde.

Vulin je u Leposaviću danas otvorio most preko reke Ibar koji je poneo ime Danila Cokića, najmlađe žrtve terorističkog napada koji se dogodio 16. februara 2001. godine kada je u napadu na autobus „Niš ekspresa“ poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba, koji su išli na Zadušnice na centralni Kosmet.

“Moramo da se setimo nečega što se desilo pre 14 godina baš na današnji dan, zato ćemo danas ovom mostu dati ime po mučeniku, zauvek dok je ovog mosta pamtićemo ime Danila Cokića, pamtićemo ime dvogodišnjeg dečaka ubijenog u mestu Livadice pre 14 godina u autobusu Niš ekspresa”, rekao je Vulin.

On je podsetio da je Danilo stradao u naručju majke koja je bila u osmom mesecu trudnoće i da su tada ubili nju, njega i još 11 ljudi, a da je povređeno 43 i da za to delo niko nije odgovarao.

Zato će se od danas ovaj most zvati “Most Danila Cokića” dvogodišnjeg ubijenog anđela i dok je ovog mosta i dok je nas pamtićemo njegovo ime, poručio je ministar Vulin zatraživši od međunarodne zajednice da ponovo otvori istragu o Livadicama.

“Tražimo sa ovog mesta da ponovo otvore istragu da se bar duša Danila Cokića dvogodišnjeg anđela smiri. Samo nas istina može umiriti, ništa drugo”, istakao je Vulin.

Vulin je kazao da je njegova želja bila da se most u Leposaviću preko Ibra koji je izgrađen sredstvima Vlade Srbije zove “Most Danila Cokića”, poručivši okupljenima da ga tako zovu i da uče decu zašto se tako zove.

“Neka bude Danilov most. Lep je dan danas, praznik je danas ali treba da se setimo Danila i svih pobijenih stradalih, nestalih i da tražimo pravdu za njih. Sa ovog mosta na Sretenje srele su se obale pa neka se sretnu i istine, neka se već jednom sretne istina i pravda za Srbe, pravda i istina za pobijene, neka se već jednom na Sretenje sretnu”, rekao je on.

Vulin je istakao da je međunarodna zajednica imala obavezu da uspostaviti vladavinu prava i da je ovo prilika da prizna da u ovih 14 godina nije obezbedila pravdu za Danila Cokića i da je sada šansa da tu nepravdu ispravi, da otvori istragu i da pokuša da pronađe ubice Srba koji su bili u autobusu.

“Dvogodišnji Danilo ima pravo da ga pamtimo ako nije ostvario pravo da živi, pravo da prohoda, progovori. Mi zato govorimo umesto njega i zato će ovaj most govoriti umesto njega, dok je mosta i duže od mosta dok je nas, srećan vam Danilov most”, naglasio je Vulin.

Jasne slike o stradalima u Livadicama

Parastosom u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu obeležena je četrnaesta godišnjica od stradanja 12 srpskih putnika autobusa Niš ekspres u Livadicama. Preživeli očekuju božju pravdu jer u ljudsku više ne veruju. Parastos u Lapljem Selu

 

Preživeli putnici i nakon četrnaest godina preživljavaju scene nesreće u Livadicama.

Jedna od njih je i Gordana Đorić, koja kaže da ne prođe dan da se ne seti stradalih u Livadicama.

„Ne mogu da izbrišem te slike iz sećanja. Imam osećaj da čujem krike koje sam čula i tog dana, i dalje vidim raskomadana tela. Gledam dečaka Danila Cokića sa kojim smo se svi u autobusu igrali, koga više nema, njegovih roditelja… Koliko god vremena da prođe ne možete da zaboravite. Jedino što nam ostaje je da dolazimo na ovaj dan i da pričamo o poginulima i na taj način da ih sačuvamo od zaborava“, kaže Gordana.

Sestra nastradale Mirjane Dragović, Jelena, koja je u ovom napadu zadobila teške telesne povrede, očekuje da će počinioce zločina zadesiti božja pravda, pošto, kako je rekla, ljudske pravde nema.

„Mi smo život nastavili da živimo ali nije prestalo da nas boli ,nismo prestali da se sećamo. Jedino nas ovaj dan ovako okupi da možemo da se setimo i da podelimo svoju bol. Posle ovoliko godina se samo nadamo nekoj božijoj pravdi pošto na ovom svetu, na ovoj zemlji, ljudska pravda izgleda da ne postoji“, rekla je Jelena.

Pomenu nastradalima prisustvovao je zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović koji je rekao da se nada da će ovaj, kao i drugi slučajevi stradanja srpskog naroda biti rešeni i da će počinioci biti kažnjeni.

„Oni koji žele da grade normalan život sa nama moraju da znaju da normalnog života neće biti dok zlikovci ne budu kažnjeni za svoj zločin. Ovo je naša otvorena rana. Kako da pričamo o zajedništvu, o pomirenju? Ko će da odgovori ovim ljudima gde su oni koji su počinili zločine i zašto oni nisu kažnjeni? Nade će biti onda kada zločin bude kažnjen“, rekao je Stojanović.

Parastos u crkvi Svete Petke, kao i na groblju u Lapljem Selu služili su sveštenici Eparhije raško prizrenske. Nakon službe, okupljenima se obratio i pesnik Ratko Popović kao jedan od organizatora pomena, a potom su kazivani stihovi u čast nastradale Mirjane Drgović iz Lapljeg Sala.

U napadu na autobus Niš ekspresa nastradali su i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.

“Euleks da pronađe i kazni počinioce”

Predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji održali su danas u Beogradu pomen stradalima u autobusu Niš ekspresa pre 14 godina u Livadicama.

Pomen je obeležen ispred zgrade Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu u 12 sati i 44 minuta.

Porodice žrtava traže sa punim poravom od EULEKS-a počinioce tih zločina kao i da se isti kazne.

“Pogubno je za porodice žrtava što za taj zločin niko nije odgovarao kao ni za 2500 ubijenih civila,vojnika i policajaca od 1998-1999-2000…2004”, navedeno je u saopštenju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.

„Šta je na Kosovu, to je kosovsko“

Priština — Zamenik kosovskog ministra inostranih poslova Petrit Seljimi kaže da se o Trepči neće razgovarati u Briselu, jer sve što je na Kosovu u vlasništvu je Kosova.

Foto: Tanjug
 On je, u emisiji „Slobodno srpski“, koja je sinoć emitovana na mrži srpskih televizija na KiM, rekao da u vezi Trepče ne može biti razgovora sa Beogradom.

„Prema Ahtisarijevom planu sve što je na Kosovu pripada Kosovu i o vlasništvu Kosova može da se razgovara samo sa ljudima koji žive na Kosovu, a ne sa Beogradom“, kazao je Seljimi.

On je rekao da sa Beogradom može da sse razgovara samo o dugovanjima – šta Kosovo duguje Beogradu i šta Beograd duguje Kosovu

Govoreći o Sporazumu o pravosuđu koji su u Briselu nedavno potpisali premijeri Kosova i Srbije, Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, Seljimi je rekao da je suština tog sporazuma da Kosovo time „uspostavlja ustavni i zakonski suverenitet na celoj teritoriji Kosova kad je u pitanju pravosuđe“.

Prema njegovim rečima, ti sudovi na severu Kosova će kad budu uspostavljeni suditi po kosovskim zakonima kao što piše i u sporazumu, a sudije će polagati zakletvu pred predsednicom Kosova, kao što su to radili i srpski poslanici u skupštini i ministri u vladi. 

Seljimi je kazao da kosovska vlada ne očekuje nikakve probleme kad je u pitanju implementacija ovog sporazuma na severu Kosova, jer je kako je rekao, povlačenje srpskih paralelnih sudova sa tog prostora prihvatio Beograd.

„Premijer Vučić je pregovarao u ime Srbije da Srbija povuče te paralelne institucije koje su postojale na Kosovu. Ljudi ponekad misle da se mi nešto dogovaramo o Kosovu, ne, mi se ne dogovaramo o Kosovu, to je završena priča od 2008. godine. Mi se dogovaramo o tome kako da se Srbija nekako opameti i izađe iz svih paralelnih institucija koje je napravila posle 1999.godine i u tome je svrha celokupnog Briselskog sporazuma“, rekao je Seljimi.

Kada je reč o ilegalnim emigrantima sa Kosova, on je objasnio da nisu tačni navodi pojedinih medija i političara da je Kosovo samo u januaru napustilo desetine, ili stotine hiljada Albanaca, već da se radi o cifri od 11.000 ljudi. 

„Na čitavom Balkanu postoji jedan takozvani zimski ciklus od novembra, decembra, pa i januara i februara kad raste broj ljudi koji emigriraju van balkanskih zemalja i traže azil. Taj ciklus je na Kosovu bio ‘normalan’ negde do kraja decembra i onda je naišao ‘talas’ tračeva i nekih pozitivnih priča da zapadne zemlje daju radne dozvole i mogućnost da se tamo živi i to se kao vatrena stihija širi“, rekao je Seljimi.

On je dodao da odgovornost za to snose mediji, ali i kosovska vlada koja je možda malo kasno shvatila šta se dešava.

Ljudi sa Kosova, kako je rekao, odlaze iz istih razloga iz kojih odlaze i oni iz Srbije i možda Grčke, a to je ekonomska kriza i ljudi nekako vide šansu za boljim životom na zapadu nego ovde. 

„Takođe je na odlazak sa Kosova uticao i sporazum o slobodi kretanja iz Brisela između Kosova i Srbije i sad ljudi mogu mnogo povoljnije da odu do zapadno-evropskih zemalja nego što je to bilo ranije i mnogo je jevtinije da sad idu ilegalno, nego legalno sa vizom“, rekao je Seljimi.

On je istakao da „ono što je važno je da je broj ljudi koji je napustio Kosovo u januaru mesecu ove godine 11.000, a nije 200.000 kako recimo kažu neki opozicioni političari, niti 100.000 ili 50.000 kako pišu pojedini srpski i kosovski mediji“.

Seljimi je precizirao da je „u celoj 2014. godini sa Kosovo otišlo 24.000 ljudi, što je par hiljada manje u odnosu na Srbiju recimo, a u januaru ove godine je bilo 11.000 i to su zvanični podaci Eurostata i vidi se taj porast u januaru ove godine, ali nema nikakve sumnje da će ogromna većina njih da se vrati na Kosovo, jer mogućnost azila dobija manje od 0,5 odsto onih koji traže azil“.

Jahjaga i Kitarović o odnosima Kosova i Hrvatske

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i predsednica Kosova Atifete Jahjaga razgovarale juče u Zagrebu o saradnji.Atifeta Jahjaga i Kolinda Grabar Kitarović 

Kosovska predsednica, koja je prisustvovala inauguraciji, napisala je na Fejsbuku da je čestitala novoj hrvatskoj predsednici na preuzimanju dužnosti.

“Institucije Kosova i Hrvatske i njihovi građani imaju prijateljske i partnerske odnose, kao i dobre političke i ekonomske odnose koje treba jačati”, napisala je Jahjaga.

Hrvatska predsednica je zahvalila Jahjagi na učešću na ceremoniji i istakla opredeljenje i angažovanje za razvoj odnosa između dve zemlje, i ponudila je podršku Kosovu u evroatlanskim integracijama.

Jahjaga se u Zagrebu susrela i sa predsednikom Mađarske Janošom Adeom, sa kojim je razgovarala o ilegalnim migracijama građana Kosova u Mađarsku.

Ustav i zastava Kosova Opštini Gračanica

Predstavnici Omladinskog saveza Demokratske partije Kosova su u Opštini Gračanica uručili zastavu i Ustav Kosova predstavnicima opštine.Sa današnjeg performansa u opštini Gračanica 

Desetak članova Omladinskog saveza Demokratske partije Kosova predalo je danas predstavnicima opštine Gračanica Ustav i zastavu Kosova.

Umesto gradonačelnika Vladete Kostića, koji je danas bio odsutan, državne simbole Kosova primili su šefica kabineta Bojana Maksimović i direktor administracije Zvonko Stanković.

Akcija koju sprovodi omladinski ogranak DPK, započeta je najpre u Prištini.

Jedan od predstavnika omladine Demokratske partije Kosova Fidan Ismalji rekao je da je isti poklon uručen i gradonačelniku Prištine Špend Ahmetiju.

„Naš cilj je da se i vama dostavi zastava i Ustav Kosova kako bi se poštovali. Nije nam namera da izazovemo poremećaje međuetničkih odnosa, nego da se dan nezavisnosti proslavlja, kako u Prištini tako i u Gračanici i svim opštinama na Kosovu“, rekao je Ismalji.

Savetnik za medije pri opštini Gračanica Fatmir Šeholi preneo je saopštenje gradonačelnika Gračanice Vladete Kostića u kom se navodi da 17. februara, opština Gračanica kao i svaka druga opština na Kosovu neće raditi.

„Nemamo ništa protiv nečega što zakon dozvoljava i što omogućava saradnju sa bilo kojim političkim subjektom. Oni su uz asolutnu slobodu ušli i izveli svoj performans“, preneo je Šeholi izjavu Vladete Kostića.

V. Kostić: Poznajemo ustavne i zakonske odredbe

Gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić kazao je danas da Opština Gračanica veoma dobro poznaje ustavne i zakonske regulative te da je podsećanje od strane omladine DPK bilo nepotrebno.

U izjavi dostavljenoj medijima Kostić je naveo da opština Gračanica koristi i ističe simbole zajednice, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.

“Opština Gračanica poštuje prava manjina, otvoreni smo za saradnju sa svima i pokušavamo da rešimo svakodnevne probleme građana bez obzira na nacionalne razlike. Želim da podsetim da naša opština nije u sukobu sa zakonskim i ustavnim propisima te smatramo da su ovakva podsećanja za nas nepotrebna. Naša su prava ustavom i zakonima zagarantovana”, rekao je Kostić.

Omladina Demokratske partije Kosova danas je posetila opštinu Gračanica i rukovodstvu uručila zastavu i Ustav Kosova.

Obama čestitao Jahjagi sedmu godišnjicu nezavisnosti

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama čestitao je predsednici Kosova Atifeti Jahjagi i građanima Kosova sedmu godišnjicu proglašenja nezavisnosti

.Atifete Jahja i Barak Obama 

„Svake godine sam iznova impresioniran napretkom Kosova kao suverene i multietničke demokratije. Istorijski parlamentarni izbori u junu su potvrdili svetu opredeljenje Kosova za demokratske procese u celoj zemlji. Čestitam vam na vođstvu i upornosti u radu sa partijskim liderima tokom produženog procesa stvaranja vlade“, piše u telegramu predsednika Obame, koji je objavljen na sajtu kosovske predsednice.

U telegramu se takođe ističe da SAD podržavaju u potpunosti integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu.

„Radujemo se da se sa altetičarima Kosova rame uz rame takmičimo na budućim olimpijskim igrama. Mi takođe cenimo podršku vaše zemlje međunarodnoj koaliciji protiv Islamske države i vaše snažno zalaganje za borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma, što je jedan od glavnih prioriteta moje administracije“, naveo je predsednik SAD.

On je istakao da njegova zemlja podržava napredak Kosova na putu evroatlanskih integracija i izgradnji svetlije budućnosti za njegove građane.

Jahjagi je sedmu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti, koja se obeležava sutra, čestitala i britanska kraljica Elizabeta Druga.

Opozicija: Ahmeti kao da nije gradonačelnik Prištine

Predstavnici opozicionih stranaka u Prištini oštro su kritikovali gradonačelnika Špenda Ahmetija zbog toga što nije izdvojio ni jedan jedini cent za obeležavanje sedme godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova.Priština 

Šef odborničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) u opštini Priština, Ljirak Čeljaj, kao i Vljora Dumoši iz Demokratskog saveza Kosova optužili su Ahmetija da se ponaša, ne kao gradonačelnik
glavnog grada Kosova, već kao gradonačelnik jedne stranke – pokreta Samoopredeljenje kojem pripada.

Iz kabineta Ahmetije je medijima rečeno da ove godine opština neće izdvojiti sredstva za proslavu godišnjice proglašavanja nezavisnostiKosova pošto „nema para i zato što se Kosovo suočava sa velikim
odlaskom njenih građana u zapadnoevropske zemlje“.

Istovremeno, portparol Vlade Kosova, ministar za rad i socijalnu zaštitu Arban Abraši, izjavio je da povodom obeležavanja godišnjice proglašenja nezavisnosti neće biti nekih posebnih manifestacija.

Glavna aktivnost je održavanje svečane sednice Skupštine Kosova.

Istog dana će takođe biti položeni venci na spomenike prvom predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi, prvom komandantu OVK, Ademu Jašariju, a biće organizovan i prijem za diplomatski kor i predstavnike institucija.

Filharmonija Kosova će tokom večeri izvesti koncert.

U svim opštinama na Kosovu će biti položeno cveće na grobove palih u poslednjem ratu, održaće se svečane sednice Skupština opština, a uveče, na otvorenom, biće upriličen muzički program.

Mustafa i Rama otvorili carinsku obilaznicu kod Prizrena

Premijeri Kosova i Albanije Isa Mustafa i Edi Rama otvorili su danas za saobraćaj carinsku obilaznicu na graničnom prelazu između Kosova i Albanije u Vrbnici, blizu Prizrena.Edi Rama i Isa Mustafa 

Premijer Mustafa je tom prilikom rekao da je otvaranjem zajedničke carinske obilaznice, pokazana veza Kosova i Albanije i da između dve zemlje ne postoji granica.

„Cilj (obilaznice) nije samo da skrati carinsku proceduru, već i da smanji troškove od čega će korist imati građani i preduzeća“, rekao je Mustafa.

Premijer Rama rekao je da se ovim činom stavlja tačka na kašnjenja i prepreke za preduzeća koja rade sa obe strane granice.

Od danas neće trebati dva ili više dana kašnjenja da bi roba prešla sa jedne na drugu stranu, već će biti dovoljno pet minuta, rekao je Rama.

Statističi podaci govore da je na graničnim prelazima između Kosova i Albanije tokom 2014 godine zabeležen porast prelaska ljudi i vozila za oko 20 odsto.

Na tri granična prelaza, Vrbnica, Ćafa Prušit i Morina tokom 2014. godine bilo je četiri miliona i 262 hiljade ulazaka i izlazaka sa Kosova u Albaniju i obratno, što je za oko 700 hiljada više nego 2013. godine, pokazuju statistički podaci Policije Kosova.

Handke: I ja sam enklava

Austrijski pisac Peter Handke izjavio je u Velikoj Hoči da će deo novca od nagrade “Henrik Ibzen” za pozorišno stvaralaštvo donirati za izgradnju bazena u tom mestu.

Peter Handke 

Handke je u razgovoru za Betu i RTS kazao da je gradnja bazena u srpskoj enklavi Velika Hoča deo jednog velikog projekta koji treba da pokaže da “svet ipak može da bude drugačiji”.

Na pitanje šta je to što ga veže za Veliku Hoču i Srbe, Handke je odgovorio da je još kao dete gledajući fudbalske utakmice navijao za one koji gube.

“Srpski narod na Kosovu je tragičan narod, takođe gubitnik, i ja sam jednostavno na strani gubitnika”, odgovorio je jedan od najvećih današnjih pisaca nemačkog jezika.

Handke je odgovarajući na pitanje šta poručuje ljudima u Velikoj Hoči, kazao da on nije ambasador i da nema poruku, ali da oseća da je poruka ljudi iz tog sela za njega opuštenost, izdržljivost i inat.

“Pomagati ne znači uvek nešto dobro. Opasnost je da ljudi kada pomažu upadnu u zamku svoga ponosa i da postanu uobraženi. Ali ne pomagati je gore nego ništa ne uraditi. Ja bih rekao da je bolje od
pomaganja – deliti s nekim, i zato ja delim”, kazao je Handke.

Upitan kako gleda na pitanje enklava u 21. veku, Handke odgovara da kada se nalazi u Velikoj Hoči i vidi ljude tamo, stalno misli da je i on sam u eklavi, da su enkalava njegova kuća, dvorište, vrt i njegove knjige, jer ljudi oko njega u komšiluku ne čitaju.

“Znači, i ja sam enklava, jer ova družina u Velikoj Hoči i ja smo često jedno”, zaključio je Handke.

Peter Handke je sa suprugom boravio u dvodnevnoj poseti Velikoj Hoči kojoj je, kako je rečeno, doneo 50.000 evra kao pomoć za gradnju bazena u ovoj srpskoj enklavi.

Kosovo nikada nije bilo „bolesnije“

Priština — Na Kosovu se sutra obeležava sedam godina od proglašenja nezavisnosti.

Kosovo se, po mišljenju analitičara, sedam godina po proglašenju nezavisnosti našlo pred najvećim izazovom, sličnim začecima kriza i ratova – masovnim egzodusom stanovništva, prenosi dnevnik „Koha ditore“, povodom godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti.

„To se smatra suštinskim pokazateljem koji govori da su kosovske institucije doživele neuspeh“, piše taj prištinski dnevnik, navodeći da na Kosovu još nisu uspela da, kako treba, zažive tri osnovna stuba: skupština, vlada i sudstvo.

Međutim, prenosi „Koha ditore“, najveći izazov pred kojim se našlo Kosovo za ovu godišnjicu, što po mišljenju analitičara liči na krizna i ratna žarišta, jeste masovni egzodus stanovništva, što se smatra za suštinski pokazatelj neuspešnog rada institucija.

List „Zeri“ piše da je Kosovo u dubokoj ekonomskoj krizi, u krajnjem siromaštvu, velikoj nezaposlenosti, s kriminalom i korupcijom na najvišem nivou.

„U svoj sedmi rođendan Kosovo ulazi bolno, jer ga je masovni egzodus teško ‘ranio'“, piše list, navodeći da Kosovo tokom proteklih sedam godina nikada nije bilo „bolesnije“ u socijalnom i ekonomskom pogledu.

„Put Kosova u proteklih sedam godina je bio koliko težak, toliko i izazovan u mnogim oblastima. Ali, godina koju smo za sobom ostavili, a koju je karakterisala šestomesecna blokada, ostaće upamćena kao izgubljena godina u svim segmentima. Za proteklih sedam godina državnosti Kosovo je priznalo 106 zemalja, a za razliku od prethodnih godina, u 2014. Kosovo su priznale samo četiri države. Odgovornost za sve te neuspehe pada na lidere institucija, ali i politickih partija“, piše list.

Dan pred godišnjicu po gradovima ima manje zastava, dok u Prištini, glavnom gradu Kosova, vlada mračno raspoloženje, podvlači „Zeri“. 

Ekonomski eksperti navode da je u poslednjih sedam godina privreda u stalnom padu.

Bruto godišnji proizvod je 2008. godine bio na nivou 7,2 odsto, dok je u 2014. rast samo 3,0 odsto. Ibrahim Redžepi, direktor Instituta „Straš“, rekao je da svi pokazatelji beleže pad koji se odražava na rast nezaposlenosti i siromaštva.

„Sadašnji nivo rasta nije dovoljan za prevazilaženje velikih ekonomskih i socijalnih problema koji nastavljaju da se gomilaju. Na održavanje pozitivnog nivoa rasta je uglavnom uticao javni sektor koji je prvo karakterisao veliki broj stranih investcija, koje su kasnije počele da se smanjuju“, ukazao je on.

Prema njegovim rečima, struktura investicija nije bila dobra, jer nije garantovala dugoročni razvoj, uglavnom zbog fokusa koji je stavljen na putnu infrastrukturu.

„Istovremeno kao da su bili zaboravljeni ostali značajni sektori koji su mogli da utiču na kvalitet života, standard i zapošljavanje, kao što su obrazovanje, zdravstvo, poljoprivreda“, rekao je Redžepi za dnevnik „Kosova sot“.

On je precizirao da je trgovinski deficit sa 1,7 milijardi evra porastao na 2,2 milijarde.

Skupština Kosova je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije.

„Očekujemo priznjanja Kosova iz EU“

Priština — Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izrazio je danas očekivanje da će preostale zemlje EU koje to još nisu učinile, vrlo brzo priznati nezavisnost Kosova.

Kosovo je za sedam godina od proglašenja nezavisnosti ostvarilo izvanredne rezultate, ali na sve te uspehe senku bacaju brojne ilegalne migracije, kazao je Veselji nakon sednice Predsedništva Skupštine Kosova.

„Nadam se da će priznanja uslediti, pošto je proces nezavisnosti naše zemlje nepovratan. Važno je da će doći do ubrzanja procesa evropskih integracija, ali i priznanja. Priznanje će nadam se doći vrlo brzo od nekih od članica Evropske unije“, rekao je Veselji, ne precizirajući o kojim je zemljama reč.

On je dodao „broj ljudi koji napušta svoje kuće i zemlju ne doprinosi da budemo ponosni, već čini da budemo odgovorniji u neophodnosti poboljšanja života građana Kosova“.

Predsedništvo Skupštine Kosova odlučilo je da se sutra povodom sedme godišnjice proglašavanja nezavisnosti Kosova održi svečana sednica Skupštine.

03.09.2014 |08:00 – 23:55 Zabrinutost za dalju budućnost… Na sve strane!


U Briselu sutra sastanak predstavnika Beograda i Prištine

Redovan sastanak predstavnika Beograda i Prištine o sprovođenju Briselskog sporazuma biće održan sutra u Briselu. 
„Progres u implementaciji sporazuma biće tema sutrašnjeg redovnog sastanka na kome će se nalaziti rešenja za tekuće probleme“, rečeno je agenciji Beta u Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Jedna od tema biće i integrisano upravljanja administrativnim prelazima.

Beograd će na tom sastanku predstavljati zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev i pomoćnik direktora Kancelarije i oficir za vezu Beograda sa Prištinom Dejan Pavićević.

Direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je ranije da ne očekuje da važna pitanja budu rešena pre formiranja nove vlade u Prištini i ocenio da su kosovske vlasti odgovorne za „sporo i loše“ sprovođenje Briselskog sporazuma.

Jahjaga uputila apel poslanicima

Tri meseca posle održavanja izbora na Kosovu predsednica Atifete Jahjaga pozvala je poslanike da se angažuju na traženju rešenje za konstituisanje skupštine.Atifete Jahjaga 

Iako je Ustavni sud zaključio da je bilo kršenja procedure tokom konstitutivne sednice parlamenta 17. jula političke partije nisu promenile stavove i nisu našle rešenje za izlazak iz krize.

Kako prenose prištinski mediji, portparol predsednice Arber Vlahiu naveo je da će Jahjaga garantovati zajedništvo naroda na Kosovu, kao i da postoji mogućnost da utiče na razgovor političkih snaga.

„Presednica je doprinela i ranijim susretima političkih lidera na Kosovu u angažovanju da obezbedi ustavno funkcionisanje institucija“, podseća Vlahiu.

Sekretar Skupštine Kosova Ismet Krasnići je rekao da odlukom Ustavnog suda nije određen rok za nastavak konstitutivne sednice.

Frančesko Fijuola novi komandant Kfora

Italijanski general major Frančesko Fijuola novi je komandant Kfora na Kosovu.

  • Sa primopredaje u Kforu (Foto Kim)
  • Sa primopredaje u Kforu (Foto Kim)
    U narednih godinu dana, Fijuola će predvoditi vojne snage Nato-a na Kosovu sastavljene od  4.800 vojnika iz 31 zemlje sveta.

Fijuola je danas na svečanoj ceremoniji održanoj u glavnoj bazi Kfora u Prištini preuzeo dužnost od svog sunarodnika Salvatorea Farine.

Predajući dužnost svom nasledniku Farina je rekao da je trenutna situacija na Kosovu deset puta bolja nego kada su međunarodne vojne snage uspostavile svoju misiju ovde.

„Tokom protekle godine sam imao tu privilegiju da upoznam fascinantne ljudi iz svih zajednica i lično sam se uverio u jaku volju i velike nade naroda na Kosovu. Želeo bih da završim tako što ću reći da narod na Kosovu može i hoće da postigne više ukoliko radi zajedno“, kazao je Farina.

U svom govoru general Farina je izrazio posebnu zahvalnost vojnim predstavnicima zemalja u regionu koji su danas prisustvovali svečanosti, a među kojima su bili i zvaničnici Vojske Srbije.

Odlazeći komandant Kfora danas je dobio tri ordena za svoje zasluge tokom jednogodišnjeg komandovanja Nato snagama na Kosovu. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga odlikovala je Farinu za očuvanje mira i stabilnosti.

Izržavajući zahvalnost za očuvanje bezbednosti i mira u proteklih godinu dana, Jahjaga je rekla da će Farina biti deo istorije Kosova.

Jahjaga se u svom govoru osvrnula i na mnoge izazove kroz koje je Kosovo prošlo u proteklih godinu dana, istakvaši pri tom „prvo uspešno organizovanje lokalnih izbora na čitavoj teritoriji Kosova“.

„Tokom ove godine smo imali mnogo uspeha i značajne izazove, ali sam bila ohrabrena podrškom, saradnjom i partnerstvom koje ste pružili kosovskim institucijam u obavljanju dužnosti. Izgradnja mira na Kosovu nije bila laka. Vi ste svakako dali doprinos u donošenju mira i osećaja sigrunosti i slobode“.

Obraćajući se prisutnima komandant Nato snaga u Evropi, admiral Mark Ferguson, istakao je uspehe koje je Farina postigao kao komandant Kfora.

„Vi ste podržali Euleks dok su olakšavali integraciju bivših pripadnika policije Srbije u Kosovsku policiju. Olakšali ste sprovođenje Briselskog sporazuma gde god je to bilo moguće i doprineli ste očuvanju sigurnog i mirnog okruženja, kao i slobodi kretanja tokom šest izbornih ciklusa“, rekao je Ferguson.

Primopredaji u Kforu danas su prisustvovali zvaničnici institucija na Kosovu, međunarodni predstavnici, kao i verski poglavari i predstavnici medija.

Sonmez će biti izručen Kosovu?

Euleks je naložio holandskoj policiji da hitno pronađe turskog lekara Jusufa Sonmeza, prvooptuženog u slučaju „Medikus“, koji će verovatno biti izručen Kosovu, piše današnji „Kurir“.

Jusuf Snmez (Foto Kurir)

 List navodi da Holanđani ulažu sve napore da uhapse Sonmeza, koga je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine prošle nedelje lociralo u Amsterdamu.

„Dr Sonmez će najverovatnije kad bude uhapšen biti izručen Kosovu, jer se tamo vodio postupak protiv njega i on je u „slučaju Medikus“ – nelegalna trgovina organima – prvi optuženi, kaže izvor lista i dodaje da nema osnova da Sonmez bude izručen Turskoj, jer ga ta zemlja i ne traži.

„Kurir“ navodi da je od Euleksa dobio odgovor da su „svesni medijskih napisa da se Sonmez nalazi u Amsterdamu, a list piše i da je glavni tužilac Euleksa Džonatan Ratel juče bio u stalnom kontaktu sa srpskim tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.

Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je juče da je Ratelu dostavilo sve infomacije kojima raspolaže o turskom lekaru Jusufu Sonmezu, nakon što ga je prošle nedelje, uz pomoć svedoka saradnika, lociralo u Holandiji, u Amsterdamu.

Jusuf Sonmez, koji se nalazi na poternici Interpola, prvooptuženi je u slučaju „Medikus“, a u postupku pred sudom u Prištini sudilo mu se u odsustvu, navodi se u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.

U istom u procesu koji se vodio zbog nelegalne transplatacije organa u klinici „Medikus“, kod Prištine Ljutfi Derviši i njegov sin osuđeni na po osam, odnosno sedam godina i tri meseca zatvora.

Sonmez je uhapšen početkom januara 2011.godine u Istanbulu, ali je pušten posle saslušanja, uz obrazloženje da ima uredno prijavljeno boravište.

Euleks sarađuje sa tužilaštvom oko Sonmeza

Tužilac Euleksa u Kancelariji specijalnog tužilaštva Kosova je u kontaktu sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije oko Jusufa Sonmeza, osumnjičenog za ilegalno presađivanje ljudskih organa na Kosovu, potvrđeno je RTS-u.

Informaciju o kontaktu Euleksa sa srpskim tužilaštvom potvrdio je za RTS prvi portparol Euleksa.

„Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu potvrđuje da je Tužilac za ratne zločine Srbije u kontaktu sa Kancelarijom Specijalnog tužilaštva (KST) u vezi sa beguncem od pravde na Kosovu, a koji je navodno lociran u evropskoj prestonici“, saopštio je Miguel Carvalho de Faria, prvi portparol Euleks-a.

Naveo je da, kao deo standardne prakse, Kancelarija Specijalnog tužilaštva sprovodi neophodna ispitivanja sa relevantnim vlastima, kako bi se utvrdila istinitost ovih informacija.

Pojedini mediji u Beogradu su preneli da je Euleks zatražio od vlasti u Holandiji da uhapse Sonmeza, koji se prema podacima srpskog tužilaštva nalazi u Amsterdamu.

03. 09. 2014, 15:28 -> 17:10

Obama objavio rat „Islamskoj državi“

Predsednik SAD kaže da je cilj Amerike u Iraku jasan – da razori i uništi ekstremističku organizaciju „Islamska država“, tako da ona više ne predstavlja pretnju Iraku i regionu, ali ni Sjedinjenim Državama.

Barak Obama je rekao da pripadnici „Islamske države“ neće zastrašiti SAD, već da će SAD napraviti oružanu formaciju koja će poraziti ekstremiste, piše britanskiTelegraf.

Barak Obama.jpg
Američki predsednik Barak Obama

Obama je, na konferenciji za novinare u Estoniji, rekao da je cilj Amerike jasan – da razori i uništi „Islamsku državu“.

Prva faza bila je, kako je rekao, početak vazdušnih napada u Iraku.

Ovakva izjava američkog predsednika usledila je nakon što je američki Savet za nacionalnu bezbednost utvrdio autentičnost video snimka egzekucije novinaraStivena Sotlofa, dve nedelje nakon što je na sličan način ubijen novinar Džejms Foli.

„Dovešćemo pred lice pravde one koji su počinili užasne zločine nad dvojicom mladih ljudi“, kaže Obama.

03.09. 2014, 10:09 -> 21:54

Poginulo 87 ukrajinskih vojnika

Nove žrtve na istoku Ukrajine, ubijeno najmanje 87 ukrajinskih vojnika. Oprečne informacije iz Kijeva i Moskve nakon telefonskog razgovora Petra Porošenka i Vladimira Putina. Dogovoren prekid vatre u Donbasu, tvrdi kabinet ukrajinskog predsednika. Ruski predsednik: Ne učestvujemo u sukobu. Kijev planira „projekat zida“ – izgradnju „istinske državne granice“, najavio Arsenij Jacenjuk.

L1.jpg

21.45 – SAD će poslati oko 200 svojih vojnika, koji će učestvovati u vojnim vežbama u Ukrajini, saopštio je Pentagon, prenosi Tanjug.

L1.jpg

17.55 – Pariz saopštio da ne postoje uslovi da prva dva vojna broda Mistral budu isporučena Rusiji, javlja Bi-Bi-Si.

L1.jpg

17.05 – Ukrajina će sredinom septembra biti domaćin vojnih vežbi koje će predvoditi američka vojska, saopštilo je ministarstvo odbrane Poljske.

L1.jpg

16.50 – Najmanje 87 ukrajinskih vojnika ubijeno je u gradu Ilovajsku na istoku Ukrajine, pošto su se našli u okruženju proruskih aktivista, saopštili su visoki ukrajinski vojni zvaničnici, javlja AP.

Proruski aktivisti.jpg
Proruski aktivisti prolaze pored uništenih ukrajinskih vozila
L1.jpg

14.45 – Vladimir Putin zatražio da se ukrajinske trupe povuku sa istoka zemlje i da proruski aktivisti prekinu ofanzivu kako bi se zaustavilo krvoproliće. Putin je uveren da će se do 5. septembra postići dogovor o okončanju sukoba, javlja Raša tudej.

L1.jpg

14.10 – Nemačka vlada nema potvrdu dogovora o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine, tako da je plan primene novih dodatnih sankcija protiv Rusije i dalje važeći, saopštio je portparol vlade u Berlinu, prenosi Rojters.

L1.jpg

12.00 – Rusija je „teroristička država“ koja „vodi rat u istočnoj Ukrajini“, rekao ukrajinski premijer i najavio da Kijev planira „projekat zida“, prenosi Rojters.

L1.jpg

11.15 – Proruske snage preuzele kontrolu nad aerodromom u Donjecku, javljaItartas.

L1.jpg

10.55 – Putin i Porošenko se nisu dogovorili o prekidu vatre, jer Rusija ne učestvuje u sukobu na istoku Ukrajine, saopštio je portparol ruskog predsednika, prenose RIA Novosti.

L1.jpg

10.10 – Kijev: Putin i Porošenko se dogovorili o prekid u vatre u regionu Donbas na istoku Ukrajine, prenosi Rojters.

L1.jpg

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko postigao je dogovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o „stalnom prekidu vatre“ na istoku Ukrajine, u regionu Donbas, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika posle telefonskog razgovora šefova dveju država.

Putin-i-Porosenko.jpg
Susret Putina i Porošenka tokom sastanka Kontakt grupe u Minsku
O obaranju aviona pred PSSE

Predsednik Državne dume, donjeg doma ruskog parlamenta, Sergej Nariškin, rekao je novinarima da Rusija želi da se o udesu malezijskog aviona na letu MH-17, koji se srušio na istoku Ukrajine, razgovara u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

„Predsednici su se međusobno saglasili o koracima koji će omogućiti da nastupi mir“, navodi se u saopštenju iz Kijeva, koje je preneo Rojters.

Iz Putinovog kabineta, međutim, stiže drugačije objašnjenje: Putin i Porošenko se nisu dogovorili o prekidu vatre, jer Rusija ne učestvuje u sukobu na istoku Ukrajine, prenose RIA Novosti.

Prethodno je Putinov portparol Dmitrij Peskov izjavio da su se dvojica lidera uglavnom saglasila oko toga šta treba da bude preduzeto da bi se okončala ukrajinska kriza.

„Predsednici dveju zemlja razmenili su mišljenja o tome šta treba prvo preduzeti kako bi se krvoproliće na jugoistoku Ukrajine okončalo što pre“, rekao je Peskov.

„Stavovi Putina i Porošenka prema mogućim načinima za okončanje ove teške krize – znatno se podudaraju“, dodao je portparol ruskog predsednika.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk ocenio je da je Rusija „teroristička država“ koja „vodi rat u istočnoj Ukrajini“ i najavio da Kijev planira „projekat zida“ koji podrazumeva izgradnju „istinske državne granice“ između Ukrajine i Rusije, preneo je Rojters.

Jacenjuk je, dan uoči samita NATO-a koji će sutra i prekosutra biti održan u Velsu, ponovio želju Ukrajine da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi.

„Rusija je teroristička i agresorska država i snosiće odgovornost u skladu sa međunarodnim zakonom“, istakao je Jacenjuk na sednici kabineta koja je prenošena na televiziji, koristeći oštru retoriku dan uoči samita NATO-a koji se održava u Velsu.

„Što se tiče NATO-a, smatram da bi najispravnija odluka bila da se Ukrajina primi u članstvo Alijanse“, dodao je, ponavljajući apel koji je uputio prošle nedelje, preneo je Rojters.

Jacenjuk je rekao i da je Ukrajina usvojila „projekat zida“ koji podrazumeva izgradnju „istinske državne granice“ između Ukrajine i Rusije, ali nije objasnio na šta tačno misli.

Predsednik SAD Barak Obama rekao je u Talinu da je „suviše rano da se kaže“ koliko su ozbiljni navodi da je između Moskve i Kijeva postignut dogovor o stalnom prekidu vatre na istoku Ukrajine.

Obama je na pres-konferenciji u estonskoj prestonici rekao da je prekid vatre dobra prilika „koju treba nadograditi“, prenose agencije.

Tokom vikenda, lideri Evropske unije dogovorili su se da pripreme nove sankcije koje mogu biti donete ove nedelje, pošto je NATO optužio Rusiju za slanje tenkova i trupa na jugoistok Ukrajine. Očekuje se da na samitu NATO-a u Velikoj Britaniji u četvrtak budu odobrene mere za suprotstavljanje akcijama Rusije u Ukrajini.

Proruski aktivisti preuzeli aerodrom u Donjecku 

U međuvremenu, proruski aktivisti su preuzeli kontrolu nad aerodromom u Donjecku, koji je duže vreme bio u rukama ukrajinske vojske, javila je ruska agencija Itartas.

Borba za aerodrom je počela sinoć oko 23 sata po lokalnom vremenu, a do jutros su proruske snage odnele pobedu i stavile aerodrom pod svoju kontrolu, izjavili su očevici ruskoj agenciji.

Istovremeno se nastavljaju borbe za grad Donjeck, navode svedoci sa lica mesta, dodajući da je tokom noći u tim sukobima jedna osoba poginula, a jedna povređena.

Aerodrom u Donjecku je imao veliku stratešku važnost za ukrajinsku vojsku i oko njega su se vodile najžešće borbe.

Ukrajinske snage su se u ponedeljak, 1. septembra, takođe povukle sa glavnog aerodroma u Lugansku, nakon što su prethodno dobile naređenje da to učine.

Proruske snage „Donjecke Narodne Republike“ zauzele su i važan auto-put koji povezuje gradove Donjeck i Marijupolj, javio je Itartas, pozivajući se na lokalne vlasti.

Taj auto-put je od velikog značaja zato što prolazi pored gradova Dokučajevsk i Novotrojckoje, odakle su ukrajinske snage granatirale Donjeck.

Itartas nije mogao da dobije potvrdu te informacije iz drugih izvora.

29.07.2014 | 08:00 – 23:55 Večeras se desio udes kamiona KFOR-a u Leposaviću(Dren)!


KFOR imao udes sa kamionom u mestu Dren opština Leposavić. Obezbeđenje Nemačko. Kamion koji je imao udes služio za transport RUDE -> BAZALT koji šiptari za  svoje gazde, eksploatišu preko firme KRISTAL u Leposaviću. Radi se o firmi koju su ilegalno privatizovali po Šiptarskom zakonu uz korišćenje njihove „dozvole“ za eksploataciju rude BAZALT u Jarinju! Zadnjih mesec dana primetni su konvoji kamiona sa USA registracijom, koji prevoze pomenutu rudu uz pratnju KFOR-ovih vojnika. Tipično zbog razloga i kojeg su došli i okupirali KiM.

Sličan metod iznošenja ruda olova, cinka, zlata, srebra… iz rudnika Trepče sa Kosova. Koncentrat se eksploatiše nezapamćenim kapacitetima u rudnicima Trepče i ruda odlazi put juga. Nemim posmatranjem našu dedovinu raznose i odnose u nepovrat. Država i narod ne reguje. Mnogi što nemaju kapacitea ali većina nema ni informaciju o ovoj vrsti PLJAČKE PRIRODNOG BOGATSTVA!

Zbog tako loših Srpskih neobaveštenih službi dozvoljavaju se PLAČKE DO UNIŠTENJA, pa se onda konstatuje da se desila pljačka gde nema posledica za ove PLAČKAŠE!

Još uvek nedovoljno dokaza o trgovini organima

Nemamo dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, rekao je Klint Vilijamson predstavljajući izveštaj o trgovini organima na Kosovu.

Klint Vilijamson (Foto EurActiv)

„To što zasad nema dokaza, ne znači da ih neće biti“, istakao je glavni tužilac za istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu 1999. godine.

On je podsetio i da je u izveštaju Dika Martija rečeno da se radi o „nekolicini“ slučajeva, a ne o stotinama kao što se spekuilisalo u medijima.

Vilijamson je rekao da su nađeni dokazi o sistematskim zločinima protiv nacionalnih manjina na Kosovu, a naročito protiv Srba i Roma.

„Elementi iz komande OVK su nakon okončanja sukoba na Kosovu 1999. godine organizovali etničko čišćenje južno od Ibra, a zatim i eliminaciju političkih rivala“, rekao je Vilijamson i dodao da nije reč o individualnim činovima, već o organizovanoj kampanji u kojoj je učestvovao vrh OVK.

Vilijamson je rekao da je „sam vrh Oslobodilačke vojske Kosova“ bio predmet istrage njegovog tima.

On je, odgovarajući na pitanje da li su neki od aktuelnih političara umešani u zločine o kojima je vođena istraga, rekao da su „pojedinci koji su bili predmet istrage, bili u samom vrhu OVK“.

Glavni tužilac za istragu o trgovini ljudskim organima je naglasio da ne može da govori o nalazima istrage pre formiranja Specijalnog suda koji će se baviti zločinima na Kosovu.

„Sve do tada nalazi istrage ostaju zapečaćeni“, rekao je Vilijamson.

Na pitanje da precizira šta znači da je „šačica ljudi“ učestvovala u trgovini organima, američki diplomata je rekao da misli da je reč o broju koji je manji od 10.

„Nemam informacije koje podržavaju tvrdnje da je svaki Srbin koji je otet bio žrtva trgovine organima“, naveo je on i dodao da je reč o „ograničenoj razmeri i da tu nema mesta preterivanjima“.

Vilijamson nije isključio mogućnost da se podigne optužnica i za trgovinu organima do trenutka kad bude formiran Specijalni sud i naglasio da ti zločini „ostaju u fokusu istrage“.

On je rekao da su u toku pregovori sa „jednom zemljom“ koja je iskazala spremnost da bude domaćin tom sudu.

„Sud će imati svoj statut i svoj pravilnik koji će biti zasnovan na kosovskom zakonu, ali i na međunarodnom pravu. Osoblje će biti međunarodni stručnjaci, pravnici i sudije… Pregovori sa jednom zemljom još traju i ne mogu da vam dam odgovor gde će sud biti smešten“, rekao je upitan o specijalnom sudu.

Klint Vilijamson izjavio je da veruje da će moći da podigne optužnicu protiv nekih lidera OVK zbog učešća u etničkom progonu Srba.

„Ono što se dogodilo posle rata na Kosovu bio je brutalni napad na Srbe koji su želeli da ostanu, to su uglavnom bili stari i bolesni, ali i Albanci koji su se protivili“, rekao je on.

U toku je rad na optužnicama, nećemo biti u mogućnosti da napravimo tužbu dok se ne uspostavi sud… Ali, slučaj će biti sve jači i jači i nastavljamo da prikupljamo svedoke, uveren je Vilijamson.

Vilijamson se požalio na zastrašivanje svedoka, a pohvalio je saradnju Srbije, Albanije, Crne Gore i nekih zvaničnika vlasti u Prištini, kao i pojedine NVO, tužioca Vladimira Vukčevića i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, kao i organizacije za nestala lica.

„Dok god šačica moćnika pokušava da spreči istragu, cenu će plaćati celo Kosovo, jer ovo ostavlja taman oblak nad celim Kosovom“, rekao je Vilijamson.

Kako je izjavio i nekoliko puta ponovio sva otkrića njegovog tima su u skladu sa izveštajem Dika Martija, on dodaje da nisu odbacili valjanost optužbi, ali da nemaju dokaze da pokrenu optužnice za trgovinu organima.

Oilion evra za sever Kosova. = (Opljačkaju te i unište pa ti daju onda deo tvojih para)

Kosovski ministar lokalne samouprave Slobodan Petrović kaže da je to ministarstvo obezbedilo skoro million evra za infrastrukturne projekte na severu.

Slobodan Petrović (Foto Kim)
Petrović je u izjavi agenciji Tanjug rekao da je u poslednjih nekoliko nedelja potpisao više veoma značajnih i važnih sporazuma sa gradonačelnicima sa severa Kosova i da će ti projekti nakon realizacije poboljšati uslove života građana.

„Otprilike u svakoj od četiri opštine uspeli smo da potpišemo ugovore, projekti tek treba da budu sprovedeni. Ono što je jako važno, mislim da su negde blizu milion evra investicije samo od Ministarstva za lokalnu samoupravu u poslednjih nekoliko nedelja“, kazao je Petrović.

Petrović je istakao da je jako važno da se što pre započne realizacija ovih projekata, kako bi se opštine kandidovale sa narednim projektima kod Ministarstva za lokalnu samoupravu.

On je objasnio da je za opštinu Severna Mitrovica podržan projekat koji predviđa sređivanje centralne gradske ulice, u Leposaviću će pomoći izgradnju mosta preko Ibra, a u Zubinom Potoku i Zvečanu podržani su projekti koji se odnose na sređivanje puteva i rasvete pojedinih ulica.

Što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu, mi smo sa naše strane sve završili, sada je u toku tenderska procedura i sada je sve na lokalnim samoupravama, zaključio je Petrović.

“Izveštaj – satisfakcija za žrtve“ (Izjave ovog HAŠ-kog pacovasu i logične, uništio nam je sve ključne svedoke i dokaze jer je on sa Brunom upravo manipulisao ključnim činjenicama bitnim za Srbe)

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević kaže da je izveštaj glavnog tužioca Euleksa satisfakcija za žrtve i veliki doprinos međunarodnoj pravdi

Vladimir Vukčević (Foto novosti.rs)
 „Nesumnjivo proizilazi da su ratni zločini izvršeni, a da li je došlo i do trgovine organima, videćemo“, rekao je Vukčević agenciji Beta povodom izveštaja koji je Klint Vilijamson danas predstavio u Briselu posle trogodišnje istrage u vezi s trgovinom ljudskim organima.

Kako je naveo, Vilijamson je vrlo jasno rekao da nisu podignute optužnice, jer još nije formiran međunarodni sud.

„Niko za sada, naročito oni koji nemaju uvida u te dokaze, ne može da kaže da li ima dokaza za ovo ili ono“, istakao je Vukčević, dodajući da će tačka na slučaj „Žuta kuće“ dobiti epilog podizanjem optužnice i presudom.

Prema njegovoj oceni, Vilijamsonov tim „stavio je krunu“ na dugogodišnji posao koji je započelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu navoda iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

„To je bila inicijalna kapisla da počnemo sa istraživanjima. Mi smo istraživali sudbinu 300 do 500 nestalih lica nealbanske nacionalnosti, i onda smo radeći po tom slučaju došli do određenih podataka da je došlo do trgovine organima“, kazao je Vukčević.

On je rekao da od Specijalnog suda za zločine OVK, čije se formiranje očekuje naredne godine, očekuje da bude „na visini“ tužioca Vilijamsona, koji je tokom istrage, po oceni Vukčevića, pokazao nepristrasnost i objektivnost.

„Dokazao je da nije podložan uticajima, a to očekujem i od suda“, naglasio je srpski tužilac.

Del Ponte: Šteta što nema dokaza

Karla del Ponte izrazila je žaljenje što Vilijamsonov tim nije pronašao dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv odgovornih za trgovinu organima na Kosovu.

Karla Del Ponte (Foto telegraf.rs)

„Znate, to je šteta, ali nisam iznenađena jer je mnogo teže da se obavi adekvatna istraga posle toliko mnogo godina od onoga što se dogodilo“, rekla je Karla Del Ponte u telefonskoj izjavi Tanjugu i objasnila da ni istražitelji suda u Hagu nisu mogli da pronađu dokaze „jer niko nije hteo da im pomogne“.

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala je izrazila nadu da će u budućnosti ipak biti pronađeno dovoljno dokaza da se podigne optužnica za trgovinu organima.

Del Ponte je, pak, istakla činjenicu koju je tužilac Vilijamson izneo na pres konferenciji u Briselu da on lično veruje da je bilo trgovine organima.

Ona je iznela dokaze za trgovinu organima na Kosovu u svojoj knjizi „Lov“ 2008. godine.

Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je potom otvorilo slučaj „Žuta kuća“ posle objavljivanja njene knjige.

Saopštavajući rezultate trogodišnje istrage, Vilijamson je danas izneo da još nije nađeno dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, ali da postoje dokazi o umešanosti vrha OVK u etničko čisćenje.

„To što zasad nema dokaza za uzimanje organa, ne znači da ih neće bit“, ukazao je Vilijamson i dodao da će se istraga nastaviti.

Drecun: Izveštaj je polovičan

Milovan Drecun, ocenio je da objavljeni izveštaj glavnog tužioca za istragu trgovine ljudskim organima, Klinta Vilijamsona, „polovičan“ što je posledica „političkog kompromisa“.

Milovan Drecun (Foto pressonline.rs)
 Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo Milovan Drecun je postavio pitanje odgovornosti srpskog Tužilaštva za ratne zločine.

„Čini mi se da je izveštaj posledica nekog političkog kompromisa zbog nesumnjive odgovornosti Hašima Tačija u lancu trgovine organima, pa se nastavlja selektivan pristupom prema zločinima i žrtvama“, rekao je Drecun novinarima.

Drecun je kazao da je utisak da Vilijamson nije odoleo političkim pritiscima i da je istraga morala da bude završena, kako on smatra, ima sasvim dovoljno dokaza.

„Mora da se postavi i pitanje odgovornosti našeg tužilaštva koje tvrdi da sve čini, ali je očigledno da rezultete utvrđivanja zločina nemaju“, rekao je Drecun.

Fudbal u Bondstilu = SRBIJA UCENJENA A BABA SE ČEŠLJA

Predstavnici Vojske Srbije i Kfora odigraće u petak na Kosovu fudbalsku utakmicu, rekao je portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Jovan Krivokapić.

Baza Bondstil (Foto wikipedia.org)

Predstavnici Vojske Srbije i Kfora će pre toga održati zvanični sastanak na visokom nivou – Zajedničke komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma.

Ti „sastanci se održavaju redovno od 1999. godine, a utakmica je samo potvrda odlične saradnje Vojske Srbije i Kfora“, kazao je major

Krivokapić agenciji Beta i podsetio da je „Kfor je garant mira i stabilnosti naših građana na Kosovu i Metohiji“.

Ekipe Vojske Srbije i Kfora igrale su do sada utakmice dva puta, i oba puta pobedio je tim Vojske Srbije, na domaćem terenu.

Utakmica u petak bi trebalo da se održi u bazi Bondstil kod Uroševca.

Ništa novo u Vilijamsonovom izveštaju

Nakon objavljivanja izveštaja Klinta Vilijamsona o zločinima počinjenim tokom 1999. na Kosovu, političari i analitičari u Prištini ističu da je za normalizaciju odnosa dva naroda važno da se sazna istina o zločinima.

 Savetnik kosovskog premijera Ardijan Arifaj rekao je da današnji izveštaj Klinta Vilijamsona nije doneo ništa novo, jer će proces još trajati do formiranja specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu.

„Taj proces će još trajati. Kosovske institućije su do sada sarađivale, a i ubuduće će sarađivati sa svima koji su uključeni u ovaj proces. Otkrivanje istine je veoma važno za normalizaciju odnosa između naroda, između dve zemlje i zbog toga kosovske institucije sarađuju, da bi se otkrila cela istina”, rekao je politički analitičar Ardijan Arifaj.

Prištinski advokat Azem Vlasi, ocenio je da je istraga Vilijamsonovog specijalnog tima bazirana isključivo na dokazima koji će ukazati na krivicu pojedinaca, bez političke dimenzije.

“Ovde se radi o istragama koje su vođene na bazi nekih indikacija koje su postojale, da su vršeni zločini tokom rata na Kosovu. Ceo postupak vodiće se na osnovu poznatog principa krivičnog prava o individualizaciji krivice. Ovo nema političke dimenzije, već je isključivo fokusirano na dokaze za koje Vilijamson kaže da su dovoljni za podizanje optužnica prema najmanje desetorici u ovoj fazi”, rekao je Vlasi.

Specijalni tužilac Euleksa Klint Vilijamson najavio je formiranje Specijalnog suda za ratne zločine početkom 2015. godine, navodeći da su u toku razgovori sa „jednom zemljom“ u kojoj će sud biti lociran.

“Izveštaj će sprečiti neosnovane optužbe”

Vlada Kosova saopštila je da je izveštaj Klinta Vilijamsona, glavnog tužioca Euleksa za istragu o navodima o trgovini ljudskim organima značajan korak ka utvrđivanju eventualne pojedinačne odgovornosti za zločine, koji će sprečiti dalje neosnovane optužbe.

Foto Vlada Kosova

U saopštenju, Vlada Kosova je istakla da je sarađivala s posebnom radnom grupom Evropske unije u nezavisnoj istrazi navodnih ratnih zločina pomenutih u izveštaju Dika Martija iz januara 2011. godine.

„To je potvrđeno i usvajanjem odluke o formiranju posebnog veća u okviru pravnog sistema Kosova koji će razmotriti ova pitanja. To je najbolji dokaz da je Kosovo pravna država i da će nastaviti da preduzima sve potrebne korake u punoj saradnji sa međunarodnim partnerima“, piše u izjavi Vlade Kosova.

Vlada je navela da će izveštaj koji je Vilijamson danas predstavio u Briselu, sprečiti neosnovano optuživanje.

„Vlada Kosova ostaje opredeljena za proces dijaloga i za normalizaciju odnosa sa Srbijom, za nastavak procesa evropskih integracija i ulaska u NATO“, zaključuje se u saopštenju.

SAD: Nakon istrage Vilijamsona osnivanje suda

Vašington podržava osnivanje suda koji će se baviti rezultatima istrage o zločinima na Kosovu, saopštila je Ambasada SAD u Srbiji.

(Foto arhiva KIM)

Američka ambasada pozdravila je objavljivanje nalaza Specijalnog istražnog tima EU, koji predvodi Klint Vilijamson, o ratnim zločinima i trgovini ljudskim organima na Kosovu. Vašington snažno podržava blagovremeno osnivanje suda koji će se baviti rezultatima te istrage.

Ambasada je pohvalila naporan rad i opsežnu istragu ambasadora Vilijamson i njegovog tima, i pozdravila „snažnu podršku i saradnju koje su ponudile Srbija, Kosovo, Albanija i mnoge druge zemlje članice Evropske unije u ovoj istrazi“.

„SAD ozbiljno pristupaju svim navodima o ratnim zločinima bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost i veruju da oni koji su odgovorni za takve zločine treba da odgovaraju za iste kroz pravedne i nepristrasne postupke“, piše u saopštenju.

DSS: Potvrda o zločinačkoj državi

Beograd — Izvešraj Klinta Vilijamsona potvrđuje da je “samoproglašena Republika Kosova stvorena na zločinima“, ocenjuje DSS.

Demokratska stranka Srbije poručuje da izveštaj glavnog tužioca Specijalnog tima EU za istragu zločina trgovine ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, Klinta Vilijamsona, potvrđuje i da “oni koji su je priznali i učestvuju u njenom uspostavljanju učestvuju u stvaranju zločinačke, monstrum države“.

Iz DSS kažu da su zločini pripadnika OVK, za koje Vilijamson tvrdi da postoje dokazi, izvršeni po okončanju agresije na Srbiju, dolasku trupa KFOR-a, odnosno NATO na Kosovo i Metohiju i u vreme kada je na njemu UNMIK sprovodio civilnu upravu.

Kako tvrde, KFOR pod upravom NATO, time što je bio zadužen za poslove bezbednosti, čuvanje reda i mira na Kosovu i Metohiji, nije samo svedok zločina izvršenih nad Srbima, već je nečinjenjem za njih odgovoran.

Vilijamson je ranije danas u Briselu rekao da nije nađeno dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, ali da postoje dokazi o umešanosti vrha Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u etničko čisćenje.

29. 07. 2014, 14:50 -> 16:25

Vučić: Nastaviti dijalog sa Prištinom

Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem o nizu pitanja, a posebno o nastavku evropskog puta Srbije.

Povodom otvaranja Poglavlja 35 kojim će biti obuhvaćeno pitanje Kosova, premijer Vučić je istakao da se nada brzom formiranju nove kosovske vlade, kako bi se što pre nastavio dijalog između Beograda i Prištine, prenosi Tanjug.

Sastanak Kirbi Vucic.jpg

Razgovor Vučića i Kirbija bio je otvoren, sadržajan i prijateljski a trajao je više od 90 minuta, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Sagovornici su razmenili mišljenje o ključnim političkim, bezbednosnim, ekonomskim i drugim temama od interesa za Sjedinjene Američke Države i Republiku Srbiju.

%d bloggers like this: