25. jul 2015| 08:00 – 23:55 | Šta će Šiptarima Srpski Manastiri i srpska duhovna baština? Dušan Janjić očigledno nema ni pojma kao čovek koji je uvek pogrešno savetovao Srpsku naciju pa tako i sada je komentarisao!


Srpska duhova baština sa Kosova i Metohije očigledno teži da pređe u Šiptarsko-Kosovsko vlasništvo, jer Srpke Vlade godinama rade naopak i bezobziran ANTIHRIŠĆANSKI posao. Nije ni čudo jer su to stari KOMUNISTI u presvučenim dresovima i sa svojim porodičnim naslednicima!!!

Kad su Srbi izgubili svoju veru dirigovano iz Antihrišćanskog Beograda, prodali se za večeru, izgubili svoje duhovno nasleđe verujući PARTIJSKIM vođama pa tako zalutali i krenuli bezpovratno da padaju u ambis! Partijske vođe koje su  ateisti koji veruju samo novcu i ličnim interesima uvek su ljudi od vere smatrali kao sredstvo ismejavanja i ruganja, nažalost nacija koja ne verujue ničemu nema ni čemu da se nada, jer se upravo u veri čuva poslednja nada kada te sve zemaljsko izda i ostaneš sam shataš da je ono u šta ti iskreno veruješ jedino i pravo, ma na kom putu da si.

Kosovo i Metohija unazad 15 godina jeste pokazna tačka negativnog života bez tračka bele nade za dalji život na tom prostoru. To su ciljano i programirano radili naši mediji jer su isključili prezentaciju upravo onog dobrog što jeste Kosova i Metohija. Današnja omladina koja se rodila zadnjih 15 godina nikada nisu mogli na srpskim medijima da vide ozbiljne emisije koje bi im prezentovale šta je Srpsko bitno na KiM što nikad ne sme da se da i po cenu nekih novih pritisaka i neprijatnih situacija jer dokle se god zavlačimo i povlačimo mi gubimo.

Upravo je došlo i to na dnevni red, da se prisvoji relikvijski, duhovno i preuzme ono što oličuje jedan narod a to je njegova Vera – REČ -Poštenje – Pravda – Dobrota – Istina – Iskrenosti koje se upravo izučava i nalazi u duhovnoj snazi jednog bića. Možemo očigledno sami da vidimo da danas u Srbiji nema VERE-TVRDE REČI-POŠTENJA-PRAVDE-DOBROTE-ISTINE-ISKRENOSTI ! To je zato što oni koji su nosioci i predstavnici osvojili pozicije odakle negativno manipulišu i uništavaju Srpsku DRŽAVU! Ostave ljude na cedilu, pozovu na egzodus i iseljavanje, nasilno penzionišu i izbace sa posla sve za rad PROTERIVANJA SA KOSOVA I METOHIJE, a sada im se otima i ono što treba da im da duhovnu snagu za opstanak!

Svim ovim Antihristima sa Šiptarima doće vreme za  pročišćenje,  kada nas srede! Do tada ko uspe da sačuva svoju veru Pavoslavnu, biće izgleda manjinski predstavik Srpske nacije, jer su je se mnogi odrekli i pošli da lutaju bezpovratno...

Čiji su naši manastiri na Kosovu i Metohiji?!

Zahtev Kosova za članstvo u Unesku još nije stigao u sekretarijat te organizacije, ali jeste poslat i to preko Unmika, saznaje RTS. Povodom namere Kosova, ministar Ivica Dačić pisao je generalnom sekretaru UN Ban Kimunu. U pismu navodi da je očigledno da je takav zahtev podnet sa namerom da se potvrdi kosovska državnost, što izlazi iz okvira mandata Unmika i specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN.

Na zahtev Prištine poslat preko Unmika, Beograd odgovara direktnim pismom generalnom sekretaru UN. Šef srpske diplomatije ističe da je članstvo Kosova u Unesku za Srbiju neprihvatljivo.

Pripremila Tihana Bajić

Dačić je rekao da je Kosovo kao teritorija shodno važećoj i obavezujućoj Rezoluciji SB UN 1244 pod upravom UN, i u kom kontekstu se ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, ne može se kvalifikovati ni za prijem u Unesko.

„U tom smislu bi svako drugačije postavljanje prema razmatranju tog pitanja predstavljalo ignorisanje, odnosno povredu pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti“, naveo je Dačić.

Od zahteva do članstva u Unesku, Priština ima nekoliko prepreka! Od Unmika, zahtev Kosova mora stići do generalnog direktora, a potom i Izvršnog saveta Uneska, koji glasanjem odlučuje hoće li se o tom zahtevu izjašnjavati i Generalna konferencija u novembru.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je za predlog za stavljanje na dnevni red potrebna prosta većina prisutnih članica Izvršnog saveta, odnosno država koje su glasale.

„Sastav Izvršnog saveta Uneska je takav da su od 58 država, koliko ih ima, 33 priznale nezavisnost Kosova, što bi značilo da matematički gledano takav zahtev ima šanse da dobije većinu na sednici Izvršnog saveta“, naveo je Tanasković.

Ako bi se takav scenario dogodio, na sednici Generalne skupštine dve trećine zemalja morale bi da se izjasne za članstvo Kosova. Ima li Srbija mehanizam da to spreči?

Analitičar Dušan Janjić rekao je da u Unesku ne važi model veta.

„Morali biste da izlobirate kod ogromne većine članica. To je jedna izuzetno skupa misija i nisam ni siguran da bi Srbija imala uspeha da se tog posla poduhvati. Pogotovo što je čekaju teški pregovori u Briselu upravo kod te tačke koja se zove saradnja u međunarodnim organizacijama“, naveo je Janjić.

Ambasador Srbije pri Unesku kaže da, ako dobije dovoljan broj glasova, nema pravnih prepreka za prijem Kosova, ali da će Srbija učiniti sve što može da se to ne dogodi.

„Smatramo da Kosovo nije država, da nema međunarodno pravni subjektivitet i u tom smislu se zalažemo da tu stvar i dokažemo. Ulažemo pre svega diplomatska sredstva ubeđivanja i objašnjavanja stranim partnerima odnosno državama članicama Uneska da bi i iz pravnih i političkih i kulturnih razloga bilo neprimereno da ova kvazidržava odnosno entitet postane član Uneska“, istakao je Tanasković.

Iako prištinski zahtev još nije stigao na pravu adresu, mnogi se pitaju šta bi se, u slučaju prijema, dogodilo sa srpskom imovinom na Kosovu. Profesor Tanasković objašnjava da naše kulturno nasleđe ne bi postalo kosovsko, vodilo bi se kao srpska baština na teritoriji Kosova, kao članice Uneska.

Kosovo podnelo zahtev za članstvo u UNESCO preko UNMIK-a?

25. jul 2015, 9:47 | Izvor: KoSSev

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), preko kancelarije UNMIK-a, tvrdi prištinski list Koha ditore,pozivajući se na izvore bliske kosovskom ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da je to i razlog zašto UNESCO još uvek nije dobio kosovski zahtev za članstvo. Sa druge strane, iz UNMIK-ove kancelarije za štampu nisu potvrdili ovu vest, navodeći da je to „pitanje o kojem treba da odgovori sam UNESCO“. Nakontvrdnje Hašima Tačija da je Kosovo 16. jula podnelo zahtev za prijem u ovu organizacijuviše srpskih i kosovskih medija javilo je i da u sekretarijat UNESCO-a nije stigao zahtev Kosova da postane član ove organizacije Ujedinjenih nacija. 

„Petrit Seljimi je podneo zahtev za članstvo u UNESCO šefu UNMIK-a, Faridu Zarifu, koji je to započeo kroz Sekretarijat UN-a, zato i nedelju dana nakon podnošenja zahteva UNESCO-u, oni nisu dobili zahtev od Kosova, jer je on negde u hodnicima UN-a u Njujorku,“ rekao je izvor Kohe iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, služba za štampu UNMIK-a nije potvrdila ovu vest.

Pročitajte još: Kosovo podnelo zahtev za učlanjenje u UNESCO

Kosovski mamac za UNESCO

Kosovo uskoro podnosi zahtev za članstvo u UNESCO: Tači i Seljimi lobiraju za „uspešno okončanje“ u novembru

Kosovo po prvi put na konferenciji UNESCO-a

Tači u Luksemburgu lobira za SSP i prijem u SE i UNESCO

„Ali kancelarija UNMIK-a za štampu nije komentarisala ovu situaciju. Službenik informisanja UN-ove misije na Kosovu, Špend Berbatovci, rekao je da o tom pitanju treba da odgovori sam UNESCO,“ navodi ovaj list.

Koha dodaje i da prema njihovim izvorima, proces podnošenja zahteva za članstvo Kosova u UNESCO-u nije trebalo „na ovaj način da se razvije“, te i da je isti izvor rekao da „uprkos činjenici da je Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo da se ne podnosi zahtev za članstvo u UNESCO kroz bilo koju treću stranu, već direktno kao što je to učinila svaka zemlja i Palestina nedavno, preporuka nije uzeta u obzir.“

Ovaj list navodi i da zahtev Kosova za članstvo nisu potpisali ni „predsednik države, Atifete Jahjaga, ni zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači.“

Eparhija Raško-prizrenska zabrinuta: Vrhovni sud Kosova slučaj zemlje Visokih Dečana vratio Osnovnom sudu u Peći

Petak, 24. jul 2015, 12:00|Izvor: KoSSev|

Foto: Fejsbuk profil manastira Visoki Dečani

Apelaciono veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova je nedavno odlučilo da poništi odluku Vrhovnog suda iz 2012. kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini manastira, proglasivši se istovremeno nenadležnim za ovo pitanje i uputivši ovaj predmet Osnovnom sudu u Peći, saopštila je Eparhija Raško-prizrenska. Zbog ovakve odluke Vrhovnog suda ova Eparhija je izrazila „zaprepašćenje i duboku zabrinutost“, istakavši da je sud posebne komore ovog suda više puta u prošlosti potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što odluku apelacionog veća čini „nelogičnom i pravno neutemeljenom“. Iz ERP KiM navode da ovakva odluka ima dalekosežne posledice, ali i da je njihov pravni tim angažovan kako bi se pronašlo rešenje za zaštitu imovine Srpske pravoslavne Crkve. Podsetimo, slučaj potraživanja zemlje od manastira Visoki Dečani pokrenule su kompanije „Apiko“ i „Ilirija“ još 2000. godine, a ovom manastiru je zemlja oduzimana još od 1946. godine.

I opština Dečani potvrdila: Slučaj vraćen Osnovnom sudu Na zvaničnoj Internet stranici opštine Dečani je 10. jula saopšteno da je slučaj manastirske zemlje vraćen Osnovnom sudu, a uz fotografiju odluke i kratko saopštenje:

„Kosovski Vrhovni sud je poništio i naveo kao neosnovanu odluku panela od 17.12.2012. u vezi sa imovinom ‘Apiko’ i ‘Ilirija’, kojom je zemlja donirana manastiru Dečani. Slučaj će biti vraćen Osnovnom Sudu u Peći, ogranku u Dečanima, koji je Posebna komora Vrhovnog suda autorizovala da ima prava i da je kompetentan da revidira tužbu kompanija koje su u pitanju.“


Odluku suda iz 2012. godine možete pogledatiOVDE.


„Eparhija Raško-prizrenska izražava zaprepašćenje i duboku zabrinutost povodom nedavne odluke apelacionog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kojom se poništava odluka Vrhovnog suda iz decembra 2012, a kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini samog manastira,“ navodi se u saopštenju Eparhije i dodaje:

„Apelacioni sud se neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio je predmet na osnovni sud u Peći, čime se u praktičnom smislu poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine. U toku proteklih sedam godina Sud posebne komore Vrhovnog Suda Kosova više puta je potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što najnoviju odluku apelacionog suda čini nelogičnom i pravno neutemeljenom.“

Zbog ovakve odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda koja je, kako navode iz Eparhije, donešena uz preglasavanje i „snažan otpor“ dvoje od pet sudija, Eparhija je angažovala i pravni tim.

„Imajući u vidu dalekosežne posledice ove odluke koja je donesena preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje od pet sudija, i pravne presedane koje ona donosi, Eparhija Raško-prizrenska angažovala je svoj pravni tim, koji u saradnji sa međunarodnim ekspertima radi na iznalaženju pravnih mera koje treba da budu primenjene u cilju zaštite imovinskih interesa Srpske Pravoslavne Crkve,“ dodaje se u saopštenju ERP KiM.

Manastiru 1946 oduzeto 700 ha

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje. Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je činila sve da bi je osporila. Tadašnje međunarodne institucije su zauzele jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Od 2008. proces i jeste u nadležnosti Vrhovnog suda, sve do nedavne odluke Apelacionog veća Posebne komore ovog suda, a mogući epilog ove priče može biti oduzimanje 24 hektara od manastira, što je 50 posto manastirske zemlje.

Za sever Kosova 6,7 miliona evra od carina i poreza ???

Dragan Jablanović veruje da su samo njemu opredelili 10 miliona evra za različite projekte…. Raspisao konkurs za prijavu ljudi na rad u Kosovskoj-Šiptarskoj Opštini Leposavić dok stare radnike planira da penzioniše i ostavi na ulicu…

Dokle će se ići u kršenje ljudskog dostojanstva u izazivanju međuljudske mežnje, u partijskom i rodbinskom zapošljavanju pri gašenju SRPSKE DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA veoma brzo će se videti jer ovo što se sprema ne vodi ničemu dobrom …

Voleli bi da ima nečeg dobrog ali stvarno je nemoguće naći dobro jer je takav mentalni sklop Srpskih Političara i ostalih mafijaša koji ih finasiraju zajedno sa svim poltronima koji ih prate …

Od naplate carina i poreza na integrisanim prelazima Jarinje i Brnjak, do sada se u Fond za sever Kosova slilo 6,7 milione evra, izjavio je specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.Samuel Žbogar (Foto Kim)

On je u izjavi za današnju “Politiku”  kazao da su opštine na severu, još 12. maja obaveštene o procedurama koje moraju da ispune kako bi dobila sredstva za projekte.

Upravni odbor fonda će vršiti procenu pristiglih inicijativa iz opština. Projekti mogu da se odnose na izgradnju zgrada i puteva, pružanje podrške malim i srednjim preduzećima, kao i sportske i kulturene aktivnosti, kazao je on.

Prema njegovim rečima, EU je po drugom osnovu za četiri opštine na severu Kosova, već dala 3,5 miliona bespovratne pomoći. Neki projekti su već odobreni, a drugi se nalaze u fazi nabavke.

On je naveo da su opštine Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin potok podnele zahteve za jedan broj infrastrukturnih projekata, u vrednosti od 17 miliona evra.

“Već se sprovode projekti  za koje smo dali 3,5 miliona evra”, kazao je Žbogar.

19.01.2014 | 08:00-23:55 Bog se javi, jer je Bogojavljenje! Srbija se raduje pregovorima sa EU gde će ona nastupati zasebno bez Kosova! Olja Bećković u svom utisku nedelje upravo je promovisala da se odustaje i zaboravlja Kosovo, pa za shodno nije na listi predloga stavila tragično ubistvo Dimitrija Janićijevića. Ako je političko onda je jednako Đinđićevom ako je osvetničko onda je terorističko!


Tužna je pojava kojom se preko medija minipuliše Srpski narod. Tužno je kada se sa naših medija plasiraju takve informacije koje obeshrabruju, demorališu, ponižavaju sopstvenu naciju.

Posmatrajući kultnu emisiju „Utisak Nedelje“ za koju se može reći kao veoma privlačnom, sa interesantnim gostima ali sa pažljivim novinarskim navaođenjem i manipulisanjem gostima ali i masom koja ih gleda stiče se „utisak nedelje“ upravo ono što pobedi na glasanju. I tako mase zaborave sve ostalo što je bitno.

Eto večeras, Olja Bećković nije za shodno našla prostora za analizu tragičnog ubistva Dimitrija Janićijevića, za koje se nagađa da je političko što ga svrstava u jednaku ravan kao Đinđićevo ili je osvetničko što u nizu predstavlja još jedan teroristički akt nad Srbima. Podsećamo da je ovo ubistvo osudila međunarodna zajednica, predsednik države, premijer, svi Srbi sa KiM. Dan sahrane nio je dan žalosti za ceo grad. I ona upravo svojom manipulativnom tehnihom uspela je da stavi u zapećak, jednostavno da zaboravi na glavni utiask ove nedelje a to je stradanje čoveka. Pri tome navodila je Bjelogrlića da prihvati činjenicu da Kosovo nije Srbija i da se polako odričemo dela teritorije jer idemo u EU!

Strašno je kako se briše sećanje naciji, a eto u ovom slučaju od pre tri dana i navodi na prihvatanje neprihvativog!

Ovo je naš UTISAK o „utisku one nedelje“!

Plivanje za Časni krst na jezeru Gazivode (Kosovo i Metohija)

19.01.2014 | 17:23 | Tanjug |

Slobodsan Milentijević iz Zvečana prvi je danas doplivao do Bogojavljenskog krsta na jezeru Gazivode kod Zubinog potoka na severu Kosova.

(Foto Tanjug)

Milentijević je bio prvi u plivanju za Bogojavljenski krst i 2011. godine, a današnje plivanje na jezeru Gazivode posmatralo je nekoliko stotina građana.

Nakon što je episkop raško-prizrenski Teodosije osveštao vodu, za Časni krst je plivalo oko 60 mladića mahom sa severa Kosova, među kojima i jedna devojka Jelena Milosavljević iz Beča.

Milosavljević je u izjavi Tanjugu rekla da je oduševljena, da je specijalno iz Austrije gde živi došla na Kosovo i Metohiju kako bi plivala za Bogojavljenski krst i da nije razočarana što među 60-ak muškaraca nije bilo „džentlmena“ koji bi je pustili da prva dopliva do krsta.

Marokanci napuštaju Kosovo – (Svojim odgovornim radom i poštenom neutralnošću ostavili su pozitivan utisak kod Srba na KiM)

19.01.2014 | 15:01 > 15:21 | Tanjug |

Marokanski kontigent KFOR-a povlači se sa Kosova.

Komandant KFOR-a general-major Salvatore Farina prisutvovao je oproštajnoj ceremoniji u kampu „Latr de Tasinji“ u Novom Selu na obeležavanju povlačenja marokanskog kontingenta sa Kosova, poručivši da će KFOR nastaviti svoju misiju i biće fokusiran na sever Kosova.

„Veliki rezultat NATO misije je postignut razvijajući snažno partnerstvo sa različitim institucijama na Kosovu, međunarodnom zajednicom i različitim manjinama i etničkim grupama. KFOR će nastaviti svoju misiju sa glavnim fokusom na severu, konsolidovanjem veoma pozitivnih rezultata postignutih do sada i promovisanjem napretka za sve ljude na Kosovu”, poručio je komandant KFOR-a na svečarnosti.

Ceremoniji su prisustvovali, kako se navodi u saopštenju Kfora, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef privremene uprave UN na Kosovu (UNMIK) Farid Zarif i ambasador Francuske na Kosovu Marisa Davije.

Maroko je u misiji KFOR prisutan od samog početka 1999. godine.Više od 11.000 marokanskih vojnika bilo je na Kosovu tokom 14 godina učešća u operaciji KFOR-a na stvaranju bezbednog i sigurnog okruženja za stanovništvo svih etničkih grupa.

Marokanski kontingent, sastavljen od 173 vojnika, pripadao je Multinacionalnoj borbenoj grupi Istok i imao je blisko partnerstvo sa francuskim kontingentom, podseća se u saopštenju

19.01.2014 | 22:16

Konferencija, kratak ali važan skup

IZVOR: DANASBeograd — Početak pregovora Srbije o članstvu u EU je definitivno potvrđen na samitu lidera EU u Briselu, a prva međuvladina konferencija biće održana 21. januara 2014. .

Foto: Beta, AP, arhiva
Foto: Beta, AP, arhiva

Države članice EU su usvojile i Pregovarački okvir za pristupne pregovore sa Srbijom, čiji je nacrt usaglašavan od 23. jula 2013, kada je Evropska komisija prezentovala prvi nacrt državama članicama, do 19. decembra, kada ga je najpre usvojio Evropski savet za opšte poslove, a potvrdio Evropski savet 20. decembra prošle godine.

Na političkom nivou pregovori počinju u Briselu prvom međuvladinom konferencijom, koja je zapravo relativno kratak sastanak. Tokom njega se, s jedne strane, nalaze predstavnici Evropske komisije i države članice koja u tom trenutku predsedava Savetu EU, a s druge strane je delegacija države kandidata. Format i nivo predstavnika određuje domaćin, dakle Evropska unija. Predsedavajući će biti grčki ministar spoljnih poslova Evangelos Venizelos, a Evropsku komisiju će predstavljati Štefan File, komesar zadužen za proširenje i/ili Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije.

Vlada Republike Srbije posebnim aktom određuje sastav delegacije za svaki sastanak međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Srpska delegacija na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu biće sastavljena tako da odgovori recipročno na nivo predstavnika koji odredi EU. Tako bi državnu delegaciju Srbije trebalo da čine premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, glavni pregovarač, to jest šef Pregovaračkog tima prof. Tanja Miščević i eventualno članovi Pregovaračkog tima koji su to po funkciji (državni sekretari u ministarstvima spoljnih poslova i finansija i šef diplomatske misije Republike Srbije pri EU).

Prva međuvladina konferencija je prilika da se razmene opšti stavovi između predstavnika EU i Srbije, predstavi Pregovarački okvir EU, predstavi pregovarački tim Srbije i predloži kalendar sastanaka u okviru procesa skrininga koji prethodi suštinskim pregovorima, kao i kalendar narednih sastanaka međuvladine konferencije po pregovaračkim poglavljima koja se budu otvarala.

Nacrt Pregovaračkog okvira, koji je Evropska komisija pripremila za Srbiju sastoji se od tri dela: principi po kojima se vode pregovori, sadržaj pregovora i procedure. Ovaj okvir je u 95 odsto isti kao za Crnu Goru, s tom razlikom što se za Srbiju uvode posebne obaveze kroz pregovaračko poglavlje 35, u kom se prati napredak u odnosima Beograda i Prištine. Ovaj dokument još uvek nije dostupan javnosti.

Nezvanično, u Pregovaračkom okviru EU za Srbiju, koji sadrži 30 tačaka, istaknuto je da će tri pregovaračka poglavlja imati prioritet nad ostalima. To su 23 (pravosuđe i osnovna prava), 24 (pravda, sloboda i bezbednost) i 35 (statutarna pitanja, među kojima su i pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom). Pomenuta pregovaračka poglavlja će biti otvorena odmah po okončanju skrininga koji je u toku od septembra prošle godine. Skrining za poglavlje 35 počeće u poslednjoj nedelji januara. Napredak u ovim oblastima biće praćen od strane Evropske komisije do kraja pregovora.

Premijer Dačić će u svom obraćanju potvrditi opredeljenje Srbije za integraciju u EU, njenu privrženost ciljevima EU, kao i spremnost da svoje zakonodavstvo usaglasi sa pravnim tekovinama EU. On će izneti naše viđenje toka i dinamike pregovora, kao i opšti okvir u kom se postiže spremnost za punopravno članstvo.

Politički format međuvladine konferencije se sastaje četiri puta godišnje, na početku i na kraju šestomesečnog predsedavanja države članice EU i saziva se na poziv ministra spoljnih poslova zemlje koja predsedava. Sledeća bi dakle, u ovom formatu, mogla biti održana na kraju grčkog predsedavanja, do 1. jula 2014. Tehnički format se sastaje prilikom otvaranja i privremenog zatvaranja svakog poglavlja pregovora. Otvaranje pregovaračkih poglavlja se očekuje u drugoj polovini 2015. godine.

19.01.2014 | 21:36 -> 23:05

Teže sada vratiti nadu nego 1999.

IZVOR: B92Beograd — Nekada smo bili ponosni, a onda je došlo zlo. Ja želim da filmovima vratim nadu, a to je teže sada nego posle bombardovanja, kaže Dragan Bjelogrlić u „Utisku“.

Foto: B92
 Foto: B92

Glumac i reditelj kaže da je ideja koja je okupila ljude oko „Montevidea“ da pokažu ljudima da mogu da budu bolji, da im „vrate veru u sebe, u državu i u narod“.

„Mali smo narod, neka se svrstavamo među siromašnije i primitivnije, ali ne mislim da smo išta lošiji od onih bogatijih i manje primitivnih“, kaže Bjelogrlić.

Poznati glumac kaže da je u detinjstvu verovao da su Jugosloveni čudo od naroda, zatim ranih osamdesetih da su Srbi najbolji od Jugoslovena, a zatim se devedesetih sve preokrenulo.

„Sa svojom generacijom sam odrastao kao Jugosloven, ubeđen da su Jugosloveni čudo od naroda. Kasnije smo shvatili da smo Srbi, pa smo verovali da su od tih Jugoslovena Srbi stvarno najbolji. Pa se sećam da sam u mladosti bio ponosan što sam Srbin i kad dođem u Split, sa ponosom kažem svima da sam Srbin. Mislilo se da smo mali narod, koji ima gen velikog naroda, da smo narod koji nema problem sa identitetom, sa svojim manama, sa svojim vrlinama. E onda su došle devedesete, i došlo je zlo, i došlo je vreme da se preispitujemo, ali je to klatno otišlo u drugu krajnost. Počeli smo da sumnjamo u sve, krivimo sebe za sve, da se posipamo pepelom“, kaže Bjelogrlić.

On kaže da je to osetio i kod sebe, i u svojoj okolini, a kada je iz stranih medija takva atmosfera preneta i na domaće medije, domaće filmove rešio je da pokuša da to promeni.

„Rekao sam da je nemoguće da je baš tako i poželeo sam da se bavim time da se to promeni. Ne samo ja, nego svi koji rade oko Montevidea. Ideja Montevidea je da se ljudi osete da mogu da budu bolji. To smo uspeli, a to nije lako danas uspeti. Danas je to teže nego 1999. godine posle bombardovanja“, rekao je Bjelogrlić.

Bjelogrlić kaže da „nije mislio da smo nebeski ni kada su nas najviše trovali“.

„Nismo mi gori od drugih, ali nas je istorija zapljusnula uraganom događaja. Neke smo mi izazvali, ali više smo zapljusnuti. Ne smemo posustati i posumnjati da stvarno ne valjamo ništa. Sada ne valja baš ništa, ništa ni pre 50 godina, ni Gavrilo Princip, pa ni Kolubarska bitka, sada, kao, sve ne valja i sve je urađeno pogrešno. To je katastrofa, ja sa tim ne mogu da se pomirim i radim na tome da nešto promenim preko filma. Neki drugi rade preko svog posla. Neće jedan film to da promeni, ali hajde neka svako to radi“, kaže Bjelogrlić.

Dođemo na KiM zbog filma, a prvo pitaju o Krstimiru Pantiću

Pretpremijera drugog dela „Montevidea“ održana je u Gračanici, a razlog za to je, kako kaže Bjelogrlić, što je on odavno zacrtao da ako ikada bude režirao filmove, da će pretpremijere biti na Kosovu.
„Prvi film je imao pretpremijeru u Zvečanu, a iako se mnogo pričalo o njemu, taj detalj su mnogi zaboravili. Ako postoji neki deo naroda koji je najugroženiji, najostavljeniji, to su ti ljudi tamo. Ako neko misli, a ja mislim, da je Kosovo Srbija, onda svako bar delić svoje profesionalne energije treba da uloži u to i te ljude tamo“, kaže Bjelogrlić.

Rečenicu da je Kosovo Srbija čuje od sve manje ljudi.

„Sve manje čujem ljude u svom okruženju da to govore, uglavnom čujem političare i čitam grafite. Sve manje ljudi kažu ‘e to je naše’. A i ne vidim da nešto konkretno po tom pitanju rade. Ako neko to oseća, ima nekog uticaja, ako ima potrebu, onda može bar jednim svojim činom to da pokaže“, kaže Bjelogrlić.

Govoreći o odlasku u Gračanicu sa premijerom Ivicom Dačićem, on kaže da zbog pratnje utisak nije uobičajen, ali da ga je porazila situacija oko administrativne linije.

„Kažu nam ‘Đoković i vi'“

„Film je dosad pogledalo više od 50.000 ljudi za četiri dana, to je fascinantan rezultat. Opasno je da ja pričam za svoj film, ali moj najajči ustisak je kad su ljudi rekli ‘Novak Đoković i vi’. To sam čuo tri-četiri puta, to je najimpresivnije što sam čuo. Ali šta god da kažem, biće glupo. Komentari su svakako divni.“

 

„Sa ove strane nije bilo života, vide se pusta sela, pa tek kad se pređe počinje neki život. To me je porazilo, dugo se zabijala glava u pesak, nije se radilo na životu, a ne može se teritorija imati u srcima, na papiru, u glavama, ako nema života“.

Kako kaže, odgovornost ide i političarima, ali i običnim ljudima: „Možda smo svi odgovorni. Najviše su političari odgovorni, ali mi volimo da ih kritikujemo, ali šta smo mi uradili? Možda niko nije mogao ništa? Onda da kažemo da niko i nije kriv?“

Iako je bilo suza zbog filma, za novinare u Gračanici je bilo važnijih tema.

„Desio se taj dirljivi momenat, da dođe ekipa umetnika i pusti film u nekoj enklavi, tamo je 30 kamera i novinara, a prvo pitanje je za Krstimira Pantića. Tad sam hteo da odem, jer to je nepristojno. Tamo smo svi govorili od srca, a kada je došao red na novinare, osnovni red bi bio valjda da bar prvo pitanje da bude o filmu. Onda neka lagano pređu na ono što ih interesuje. Mislili smo ‘ajde, prvo pitanje za Pantića, možda se neko seti da nešto pita za film. Međutim, nije se niko setio“, kaže Bjelogrlić i dodaje da mora da postoji kulturna politika prema Kosovu, da tamo gostuju umetnici, filharmonija, ali da to ne sme da se svodi na lične inicijative.

O političarima, masonima i levici

Bjelogrlić poznaje Dačića, bio je blizak i sa nekim drugim političarima, ali na konstataciju da je uvek bio „mudriji igrač“ i da se nikada nije peo na bine uz političare kaže:
„Šta znači da sam sa nekima blizak? Moja profesija je takva, dinamična. Neke političare sam upoznao, neki su mi bili simpatični, neki manje simpatični, ali pre svega kao ljudi“, kaže Bjelogrlić.

Sa Dačićem ga je upoznao Bata Živojinović, dok Mlađana Dinkića zna preko zajedničkih prijatelja i jednog letovanja gde je bivši ministar finansija svako veče zabavljao društvo uz gitaru.

„Svoja prijateljstva nikada nisam koristio, a verovatno sam i ja čovek koji je za njih interesantan i sa kojim bi voleli da se druže“, kaže Bjelogrlić.

Za priče o tome da je mason kaže da su „budalaštine“.

„Nisam mason, a i nije to neka fora u Srbiji. Da vam kažem, neke poznajem i nemaju neke vajde od toga“, kaže Bjelogrlić.

Ističe da se ne bavi politikom, ali da je uz sve pogrešne interpretacije u novinama, po opredeljenju levičar.

„Moguće je živeti san“

„Mislim da će čovek može da živi onako kako je zamislio, ako zaista ima san. U to stvarno verujem, lakše je to reći u jednom filmu, nego preneti u stvarni život, ali ja zaista u to verujem. Ali nisam ja to izmislio, ja sam to čuo, pa video, pa poverovao.“

 

„Mi živimo u vremenu ogromnih socijalnih razlika, ovo što se dešava u svetu u poslednjih 20 godina, a posebno u tranzicionim državama, je strašno. Možda smo samo u vreme feudalizma imali ovako velike socijalne razlike“, kaže Bjelogrlić.

A na komentare da „nikada nije bilo više levičara koji vole kubanske cigare i dobra kola“ odgovara:

„Nisam ja kreirao sistem. Levičar sam u smislu da ću vaspitavati svoju decu i da ću kroz svoja dela govoriti ljudima da svet sa ovakvim razlikama nije dobar, da ne može ovako doveka i da će se ovo završiti velikom revolucijom“, kaže Bjelogrlić.

Za sistem koji važi u Srbiji više decenija kaže da je iskrivljen i priznaje da nije uvek poštovao pravila.

„Mi smo devedesetih svi živeli u iskrivljenom sistemu. Sigurno sam tada negde prekršio zakon, uzeo neke pare, a da nisam platio porez, praktično ko god je radio devedesetih nije mogao potpuno pošteno, to je bilo skoro nemoguće“, kaže Bjelogrlić.

On smatra da je sada drugačije.

„Svojoj ćerki sam rekao da ima podršku ako želi da ode, ali da nije napolju lakše i sreća. Možda je bogatije i na neki način lepše, ali nije to suština života. Bekstvo nije rešenje, ja ovde hoću da menjam stvari. Moguće je izboriti se da ne budeš ponižen“, kaže Bjelogrlić.

Dodaje da je njegov kapitali bila popularnost iz „Boljeg života“, a da je se on izborio tako što je počeo da sam producira, radi filmove, predstave i serije.

O Titu, Dačiću, Vučiću i demokratama

 

Glumac koji tumači Josipa Broza Tita u seriji „Ravna Gora“, kaže da, iako tako deluje zbog nekih naslova u novinama, „nije njegov branitelj“.

„Nije moje da ga branim“, kaže Bjelogrlić i dodaje da ga ne bi glumio da je Radoš Bajić u seriji pokušavao da kroz neku reviziju istorije potpuno preokrene stvar i da sada Tito bude negativac, a Draža Mihajlović pozitivan lik.

Bjelogrlić je dodao da ovde uvek vlada slična atmosfera: „Prvo nam je Tito bio kriv za sve, pa Milošević, sada je Tadić kriv za sve, a posle ovih će oni biti krivi za sve“.

Na pitanje kako bi igrao ulogu Ivice Dačića, Bjelogrlić kaže da bi ona svakako bila zanimljiva.

„Dačić deluje ekao čovek koji sve što govori tog trenutka i smišlja, veoma je neposredan i deluje iskreno. A s obzirom na to da je političar, teško da je baš sve tako. To je zanimljiva karakterna osobina i to bi bilo zanimljivo za glumca“, kaže Bjelogrlić.

Za ulogu Aleksandra Vučića kaže da bi morala da bude puna emocija.

„Za njega bi bila dominantna emocija. On je čovek koji nosi ogromnu emociju i njene valere. Kada je bio mlad, obrazi su znali da mu se zacrvene, čak je tada imao i suzu u oku. Nije mi se sviđalo šta govori, ali mi se to sviđalo. Sada više nema tog rumenila dok govori, verovatno ga njegovi savetnici savetuju da bude hladan i miran. Ta uloga bi imala tranziciju“, kaže Bjelogrlić.

On nije želeo da se izjašnjava o situaciji u DS, iako je nedavno rekao da je za vreme Zorana Đinđića mogao da uđe u njeno predsedništvo.

„Baš zbog ovoga nisam ušao, da sada ne moram da odgovorim na to pitanje, tada nisam ušao“, rekao je Bjelogrlić.