28. 03.2016|08:00-23:59| Nije prošao probni balon Marka Đurića i Vlade Srbije o uništenju raseljenog srpskog Prištinskog univerziteta sada sa sedištem u K.Mitrovici!


Žalosno je to što se Vlada Srbije KURVA sa našim glavama, potpisivali sve kapom i šakom i sada podmuklim metodama BAŠ SE TRUDE  da nas INTEGRIŠU U KOSOVSKE-ŠIPTARSKE INSTITUCIJE!

Koriste različite metodologije:

  1. Formirali kao jednu „Srpsku listu“ koju vodi VULIN koji je proteran sa KiM zbog svoje vele-izdaje,pa se dosetili i našle lokalne ljude sa KiM ŽELJNE VLASTI I NOVCA za rad izdaje da u njihovo ime pokradu i lažno prezentuju uspeh na bojkotovanim Šiptarskim izborima!
  2. VUČIĆ sa drugim korpusom – mafijaškim i totalno nedoličnim LJUDIMA da predstavlja Srbe i srpski narod, uteruje diktaruru i strah narodu kako bi osvojio „KAVALJERSKI“ SIMPATIJE!
  3. DAČIĆ sa treće strane, koji je pokazao svoja IZDAJNIČKA DELA dugim nizom godina ROVAREĆI I UNIŠTAVJUĆI SVE RESURSE KOJI SU IZGRAĐENI  ‚80-tih godina još će da bude i najmekši u nastrajima na preostalo brisanje i uništenje svega što je ostalo Srpsko na KiM.
  4. Jednostavno se pokazalo da uspešnost ova tri musketara je KATASTOFALNA, sve više ljudi napusta Kosovo i Metohiju prodali imanja (slično kao Branimir Sojanović-Gračanica iz šiptarske vlade Kosova i mnogi drugi ), propao im je projekat POVRATKA, propala je lista Srpska u smislu da sme da se zove po Srpski može samo biti KOSOVARSKA! To su sada najveći INTEGRATORI SRBA NA KIM u Kosovske institucije nudeći zaposlenja OSTAVLJENIM SRBIMA I NARAVNO SVOJIM BLIŽIM ROĐACIMA DA DUALNIM FUNKCIONISANJEM ŠTO VIŠE UGROZE POSTOJEĆE SRPSKE OPŠTINE, OBRAZOVNE, MEDICINSKE I DRUGE INSTITUCIJE OD ZANAČAJA KOJE NAS IDENTIFIKUJU SA SRBIJOM! MORAJU da  opravdaju svoje enormne cifre novca kojeg su potrošili od Kosavske Vlade na NERAZVOJNE PROJEKTE KOJE SU GRADILE Šiptarske firme PO SEVERU! Ono što ova tri musketara 99-te u hajci koju su pravili da se iseli Srpski narod sa KiM ne uspeše, evo svedoci smo da pokušavaju da dovrše posao ove 2016-te!

Marko Đurić jedno mora da zna! GLUPA REŠENJA KOJA NUDI, SAMO NEKA STAVI PRST NA ČELO I TO ISTO NEKA PONUDI NA NEKO DRUGO MESTO U SRBIJI NA PRIMER BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, KRAGUJEVAČKOM I OSTALIMA PA DA VIDI ŠTA ĆE DA MU ODGOVORE!

SINKO DA LI SI TI IŠAO U ŠKOLU, BAREM NA NEKU VIŠU ILI FAKULTET I DA LI ZNAŠ KAKVA JE ORGANIZACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA I VIŠIH ŠKOLA“!

Ne preza bezstidno da narušava i urušava sve što je za njegovaog mandata uradio slabeći Srpski korpus i Srpsko okupljeno „kolo“ u odbrani od najezde Šiptara u Srpske sredine….

Žalosno je to što su neke NEVLADINE ORGANIZACIJE PLAĆENE OD ŠIPTARA I EVROPSKE UNIJE VEĆ DVE GODINE U PREGOVORIMA SA NEMIM DEKANIMA, REKTOROM. Primetili smo da su taj posao uzeli da rade pojedinci koji ni fakultete nisu završili ali su se usudili da uređuju Srpski obrazovni sistem na KiM uz podršku NEVLADINOG SEKTORA, DUŠANA JANJIĆA, FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO, I MNOGIH KOJE SU DUBOKO INTEGRISANE U PRIŠTINSKI SITEM…. E da, čak su se takvi pojedinci hrabro nastupajući po inostranstu zalagali za Đurićeve Integracije…. Tako da mnogo je KURVANJA, za rad novca, pozicije, i svega što je pohlepa a nestaje izvornosti Srpskog naroda i u ovom formatu verovatno ćemo biti poslednji potomci Srba na ovom prostoru…

Đurić: Nema inicijative za spajanje fakulteta. Savet fakulteta i studenti: Odbijamo predlog

Foto: KoSSev/sa današnjeg sastanka

„Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju (Univerziteta), ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti“ – poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, nakon sastanka sa predstavnicima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je održan u ovom gradu. Sastanak je održan zbog ranijeg predloga kancelarije upućenom Ministarstvu obrazovanja, 21. marta, za promenu statusa ovog Univerziteta – spajanje pojedinačnih fakulteta unutar samog Univerziteta, a zbog „svakodnevnih pritužbi“ na funkcionisanje i „neostvarivanja integrativne funkcije“ Univerziteta. Đurić je danas objasnio i da je „istina“ da je njegova kancelarija „zatražila od nadležnih institucija da utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi na pojedinim fakultetima“, da  o sudbini fakulteta treba da odlučuju „isključivo akademska zajednica, profesori i nadležna stručna državna tela“. I dok Đurić tvrdi da „nema inicijativa za reorganizaciju“, studentski parlament mitrovičkog univerziteta, kao i Savet fakulteta ovog univerziteta danas su, sa druge strane, odbili upravo predlog Kancelarije za KiM o spajanju 10 fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iz Saveta, uz kritike na račun Ministarstva obrazovanja, navode i da je pokretanjem inicijative o integracionom univerzitetu Kancelarija za KiM „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“. 

Svi Saveti fakulteta, osim Medicinskog odbili predlog o spajanju fakulteta

U međuvremenu su i Studentski parlament ovog univerziteta i Savet fakulteta medijima dostavili saopštenja, u kojima navode da su odbili predlog Ministarstva obrazovanja i Kancelarije za KiM o spajanju fakulteta.

„ODBIJA se predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, prosleđene dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 612-00-567/2016-06 od 24.03.2016,“ stoji u mišljenju Saveta, uz pozivanje na dopis Ministarstva obrazovanja.

U dokumentu Saveta dodaje se i da samo Savet medicinskog fakulteta „smatra da je period od dva dana, od dana prijema predloga upućenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije i zakazivanje sednica Saveta fakulteta – suviše kratak za davanje sveobuhvatnog stručnog mišljenja o procesu integracije Univerziteta“.

Iz Saveta fakulteta ističu, takođe, da bi usvajanjem odluke o spajanju fakulteta koja, kako navode, „podrazumeva formiranje Integrisanog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici“ – nastupile „trajne negativne posledice po ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i misije koju Univerzitet i fakulteti ostvaruju“.

Oni dodaju i da je Kancelarija za KiM pokretanjem ove inicijative „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“ Univerziteta, te zaključuju da su „navodi u pismu – inicijativi Kancelarije za KiM – neosnovani i kao takvi narušavaju ugled Univerziteta u Prištini i izazivaju uznemirenje kako studenata, nastavnika i ostalog osoblja, tako i srpskog naroda na KiM-u i šire akademske zajednice u Republici Srbiji.“

Dalje dodaju da je predloženo rešenje „ishitreno i da nije zasnovano na studioznoj naučno-stručnoj ekspertizi“, te da „predložena integracija ne ide u prilog ni zalaganju Vlade Republike Srbije u borbi za očuvanje AP KiM-a kao suverenog i integralnog dela naše države“.

Savet fakulteta dodaje i da tvrdnja Kancelarije za KiM u dopisu Ministarstvu obrazovanja da „Univerzitet ne ostvaruje integrativne funkcije“ nije potkrepljeno nikakvom argumentacijom, kao ni ocena da „trenutno stanje na Univerzitetu ne omogućava ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i šteti interesima studenata, srpske zajednice na KiM-u i sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije u celini“, a da takva kvalifikacija diskredituje akademsku zajednicu na KiM-u.

Oni kritiku upućuju i na račun Ministarstva obrazovanja, jer je, kako navode, bilo očekivano da ovo ministarstvo, „kada se daju ovakve kvalifikacije, putem svojih organa proveri tvrdnje“, što nije učinjeno, dok je reagovalo na dopis Kancelarije za KiM tek na, kako navode iz Saveta, ponovljeno traženje Kancelarije, predlažući istovremeno da se izvrši integracija.


Studentski parlament jednoglasno odbio predlog o integrisanju fakulteta

„Ne prihvata se predlog odluke o spajanju Univerziteta i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, a koja podrazumeva formiranje integrisanog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, podnet od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,“ navodi se u saopštenju Studentskog parlamenta. 

U obrazloženju podseća na to da je „na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a preko Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, podnet predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i fakulteta koji obavljaju delatnost u njenom sastavu, čime bi se formirao integrisani univerzitet u Kosovskoj Mitrovici,“ te da „način pokretanja, kao suština postupka za statusne promene, nije utemeljena na činjenicama i kao takva ugrozila ciljeve i principe visokog obrazovanja na prostoru Kosova i Metohije.“

Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad Univerziteta

„Srbija je ponosna na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislimo da je Univerzitet jedan od stubova opstanka našeg naroda na KiM-u. Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad ovog univerziteta. O sudbini univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici uvek će, uz podršku cele Srbije i sa leđima cele Srbije – odlučivati isključivo akademska zajednica, njeni profesori, studenti i svi oni koji čine taj univerzitet,“ rekao je Đurić medijima ispred zgrade rektorata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U narednom periodu savetovaćemo se na redovnoj osnovi sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom 

On je dodao i da će se Srbija boriti za to da mitrovički univerzitet, koji je, kako je istakao – jedini na KiM-u koji je član Evropske asocijacije univerziteta – jača i napreduje.

„Naravno, u razgovoru sa rektorom, sa svim dekanima Univerziteta i sa mnogim profesorima, čuli smo i mnogo sugestija i mnogo želja da intenziviramo saradnju. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo se u narednom periodu, na redovnoj osnovi, savetovati sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom i da ćemo zajednički pokušati da učinimo da Univerzitet bude jači,“ dodao je Đurić, navodeći da i je opšti zaključak sastanka da će interesi akademske zajednice moći da se zaštite samo uz jedinstvo.

Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici

Na pitanje novinara da li to znači da je povučen predlog Kancelarije za KiM o integraciji Univerziteta, Đurić je odgovorio:

„Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici. Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju, ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti.“

Kancelarija tražila utvrđivanje činjeničnog stanja o funkcionisanju pojedinih službi na pojedini fakultetima

Đurić je, takođe, odgovorio na pitanje – da li to znači da nikakve inicijative za integraciju Univerziteta nije ni bilo i odakle spekulacije i ko ih je pokrenuo?

„Najpre moram da kažem da je u javnost izašlo jedno nepotpisano saopštenje bez pečata i onda je čitav niz spekulacija na portalima proizašao iz toga. Ono što jeste istina, jeste da je naša kancelarija zatražila od resornog ministarstva, od nadležnih institucija da u svom radu utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi, na pojedini fakultetima, i u svakom slučaju to treba da rade nadležni organi, a o sudbini Univerziteta, svakako treba da odlučuju ne vladina tela, ili bilo kakve političke komisije i organi, već isključivo akademska zajednica profesori i nadležna stručna državna tela,“ odgovorio je Đurić.

On je dodao da je njegov utisak da je „neko namerno hteo da izazove konfuziju“ i „širenjem lažnih vesti“ da „poseje bezmalo paniku među studente i među članove akademske zajednice“.

Niko neće i niko ne sme da dira u naš Univerzitet

„Ja sam došao ovde da predstavnicima zajednice, predstavnicima akademske zajednice prenesem jasan stav države, a to je da niko neće i da, dok je ove vlade i dok je celog naše naroda na KiM-u i šire, niko ne sme da dira u naš univerzitet, jer je on jedan od stubova našeg opstanka,“ objasnio je Đurić.

Pročitajte još:

DSS o predlogu spajanja fakulteta mitrovičkog univerziteta: Prvi korak ka konačnom integrisanju u „državu Kosovo“

Milačić: Predlog o integrisanom univerzitetu protivzakonit, tražimo sastanak sa Premijerom

Nedoumice u javnosti: Kancelarija za KiM predložila model Integrisanog univerziteta za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Milačić: Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi 

Medijima se, nakon sastanka, obratio i rektor mitrovičkog univerziteta, Srećko Milačić.

Posle oštrih kritka upućenih, u saopštenju za medije, upravo na rad Direktora Kancelarije za KiM, Milačič je danas poručio da mu je „drago da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete“.

„Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete i što je dogovoreno da u budućem periodu delujemo jedinstveno i da se ponosimo činjenicom da je naš Univerzitet jedan stabilan Univerzitet i da su znanje i istina onaj viši dignitet koji krasi našu obrazovnu i naučnu instituciju,“ rekao je Milačić, dodajući da najbolji pokazatelj toga jeste“ kvalitet obrazovanja koji je postignut na univerzitetu“, za koji se nada da će „uz pomoć države i u narednom periodu biti još bolji“.

Advertisements

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99“, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

13.03.2015 |08:00-23:55 Kada OVI izdajnici diplomatski prihvatiše Briselski sporazum i predaju dela teritorije jer su verovali u ideologiju EU, logično da se Kosovo promoviše kao država jer OVE kukavice koje su prodale Srpski narod za svoju fotelju, ćute i manipulišu !!!


13/03/2015 | 08: 00-23: 55 When these traitors undertook diplomatic Brussels Agreement and surrender of territory because they believed in the ideology of the EU, it is logical to promote Kosovo as a state because these cowards who sold the Serbian people for his chair, silent and manipulate !!!

Dačić: Kosovo pokušava da uđe u Savet Evrope

Nastavite sa čitanjem

08.05. 2014 |08:00 – 23:55 Šiptari raspisali 08.05.2014 izbore za parlament, ali uslov su ŠIPTARSKA DOKUMETA – SRPSKA SE NE PRIZNAJU!!! Da li je Srbija sa SEKTAŠKIM TIRANIMA na VLASTI pristala na taj ustupak ???


Postavlja se pitanje: Da li će Srbi sa Kosova posle asimilacije i integracije promene identiteta sa prihvatanjem Kosovske države registracijom i prihvatanjem njihovih dokumenata, prestati da postoje u svojstvu Srba? 

Verovatno neki će NEKI IZ „ONOG VREMENA“ prihvatiti pojam Kosovari i počeće da se gradi novi integritet pojedinaca! Baš kao u vreme kada su Srbi prihvatili ISLAM zbog okolnosti u kojima su živeli da bi tada preživeli!

I od tada ti Srbi više NIKADA nisu hteli da se vrate svom matičnom poreklu i svojstvu već su ostali MUSLIMANI-BOŠNJACI.

Da li nam se istorija ponavlja u 21- veku ???

Eto ako smo mi spremni da odbacimo svoja dokumenta i prihvatamo njihova, oni su bacili naša a formirali svoja i eto žive nezavisno i spremno da se bore za život, zato što veruju u svoj rad i imaju jasnu svest o svemu što rade. Mi u poređenju sa njima učinili smo sve da:

  1. Izgubimo nacionalnu svest
  2. Državotvornu politiku
  3. Čojstvo
  4. Poštenje 
  5. Veru u boga i život!

Sve smo prodali za materiju, postali smo materijalisti misleći da se život može kupiti i graditi materijom – nekakvim novcem! Naše Srpske žene više nisu MAJKE – DOMAĆICE – BORCI ZA PORODICU već izvor MATERIJALIZMA koji ako je formirao porodicu pokušava da je upravo zatruje materijalističkim otrovom. Upravo se tu gube svi KAPACITETI za razvoj, kreativnost, napredak porodice, društva i države!

Videće se u narednom periodu da li su se SVI ONI KOJI PREGOVARAJU U IME SRBA  izborili da se poštuju Srpska dokumenta!

08.05. 2014, 10:47 -> 19:28 Jahjaga: Vanredni izbori 8. juna

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga saopštila je da će vanredni parlamentarni izbori na Kosovu biti održani 8. juna.

Jahjaga je to izjavila na konferenciji za novinare nakon konsultacija sa predstavnicima političkih stranaka u parlamentu.

Izjava Atifete Jahjage

„Od ovog trenutka pozivam politički spektar na pristojnu i fer izbornu kampanju i proces“, rekla je Jahjaga.

Razgovarala je i s predsednicom Centralne izborne komisije radi razmatranja tehničkih aspekata izbora i mogućnosti pripreme Komisije za realizaciju prevremenih izbora na Kosovu.

„Odlukom o raspuštanju skupštine Kosova, naša zemlja je ušla u jedan važan izborni proces, koji će odlučiti o njenoj demokratskoj budućnosti“, rekla je Jahjaga.

Prema njenim rečima, prevremeni parlamentarni izbori treba da dokažu spremnost za garantovanje slobodnog glasa građana Kosova. Nastavite sa čitanjem

07.04.2014 |08:00 – 23:55 Nesposobnost za unapređenje života očigleno dovodi do nebezbednosti i propadanja! To je suština naše realnosti u državi!


Alarmantna situacija u Domovima zdravlja

 

Zbog teške materijalne situacije u Domu zdravlja u Gračanici, zaposleni više nisu u mogućnosti da leče pacijente, saopštio direktor ove ustanove.Foto KIM

 Povodom teške materijalne situacije u kojoj se nalazi Dom zdravlja u Gračanici, direktor ove ustanove Aleksa Andrejević sazvao je konferenciju za štampu na kojoj je javnost obavestio o problemima koji osoblje ove ustanove sprečavaju da pomogne bolesnima.

“Situacija ne da je teška, nego je alarmantna. Nismo u situaciji da pružimo ni najosnovnije medicinske usluge našim pacijentima”, rekao je Andrejević.

I dok direktor tvrdi da će lekari, ukoliko je potrebno, svojim sredstvima pomagati pacijentima, oni koji se leče kažu da se do sada sami snalaze.

Od prošle nedelje ni Hitna pomoć ne može da pomogne jer su, osim neophodnih medicinskih sredstava za rad, ostali i bez goriva.

„Hitna pomoć je u dosta teškom stanju jer nismo u mogućnosti da pružimo pravu i prvu pomoć svim pacijentima. Već tri meseca mi nemamo ni dinara na računu za materijalne troškove“, naveo je Nebojša Stojiljković, glavni tehničar Hitne pomoći.

Stojiljković dodaje da je kao predsednik sindikata Doma zdravlja Gračanica uputio pisma institucijama i Srbije i Kosova. Međutim, načelnik kosovskog okruga Vladeta Kostić kaže da je neozbiljno da se sindikati bave ovako velikim problemima.

“Nažalost nisam upoznat od strane direktora sa situacijom, nego preko sindikata. Mislim da je neozbiljno da se ovako veliki problem rešava preko sindikata. Bez obzira na sve nepravilnosti u komunikaciji između direktora zdravstvene ustanove i mene, ja sam obavestio Ministarstvo zdravlja o ovom problem”, naveo je Kostić.

Pre meseca dana Privredni sud iz Niša doneo je odluku da zapleni pokretna sredstva Doma zdravlja i da ih proda. Ukupan dug ove ustanove iznosi oko 80 miliona dinara.

Pucnjava u Kosovskoj Mitrovici

 Nepoznati napadač pucao je iz automatskog oružja na vozilo marke „citroen“ bez registarskih oznaka, koje je bilo parkirano u jednoj od glavnih ulica u Kosovskoj Mitrovici. Kancelarija za KiM osudila napad.

(Foto Tanjug)

Vozilo u koje je sinoć nepoznati napadač ispalio više hitaca u Kosovskoj Mitrovici je vlasništvo supruge bivšeg gradonačelnika Gračanice Bojana Stojanovića, koji je ocenio da se radi o politički motivisanom napadu.

Stojanović je izjavio da je vozilo, koje se večeras našlo na meti napadača, vlasništvio njegove žene i da je on sa njim u poslepodnevnim časovima došao u posetu porodici supruge koja je rodom iz Mitrovice.

„Sa vozilom na koje je pucano iz vatrenog oružja u Mitrovicu stigli smo ja, moja supruga, maloletno dete i vozač. Na svu sreću, nema ljudskih žrtava, ima samo materijalne štete“, rekao je on.

Stojanović je naglasio da u narednom periodu neko mora da obrati pažnju na ovakve događaje i da on može predstavnicima međunarodne zajednice i policije da kaže ko su potencijalni inspiratori ovog napada.

„Mesecima i godinama upozoravam na jednu istu grupaciju ljudi koja permanentno podiže tenzije. Ja sam i u pisanoj formi njih obaveštavao i o pojedinicima i o grupacijama i ovo stvarno nema smisla. Ili će jednom da stane ili će na Kosovu biti banditi, ne pričam samo o Mitrovici, govorim o celom Kosovu“, kazao je bivši gradonačelnik Gračanice.

Prema njegovim rečima, inspiratori su jasni.

Radi se o političkim klanovima i ako oni mogu da rade šta hoće i u našim domovima, da jedni na druge ovako dižemo ruke, onda mislim da ovo neće dovesti nigde srpski narod, poručio je Stojanović.

Počinioci napada za sada nisu poznati. Istraga je u toku.

Kancelarija za KiM: Pronaći napadače

Kancelarija za Kosovo i Metohiju zatražila je da odmah budu pronađeni oni koji su pucali iz automatskog oružja na parkirani automobil u centru Kosovske Mitrovice.

„Ako je napad politički motivisan i ako Stojanović, kako tvrdi, može da ukaže ko su inspiratori ovog napada, zahtevamo da to učini, a da nadležni odmah pronađu krivce i privedu ih pravdi“, ističe se u saopštenju.

U suprotnom, kako je navedeno, ovo će biti još jedna potvrda da na Kosovu i Metohiji nema sigurnog i bezbednog života, da nema prava i pravde, a da su nasilje i pritisci postali svakodnevna, nekažnjena pojava.

 

‘’Na meti oni koji razmišljaju drugačije’’

 

“Postalo je normalno da se puca na ljude koji su u politici i koji razmišljaju drugačije”, izjavio je Bojan Stojanović.Bojan Stojanović (Foto arhiva KIM)

 Bivši gradonačelnik Gračanice Bojan Stojanović i lider GI Savez Kosovskih Srba (SKS) izjavio je za KIM radio da je neophodno da nadležni što pre utvrde ko je sinoć pucao na automobil njegove supruge u kojem se on sa porodicom juče odvezao u Kosovsku Mitrovicu.

“Bio sam u privatnoj poseti sa porodicom. Sat vremena nakon što smo došli u Mitrovicu neko je pucao na auto moje supruge. Još uvek ne znam koliko je metaka ispaljeno, pet ili sedam”.

Stojanović ističe da veruje u efikasnost pravosudnog sistema i policije.

“Mislim da, ukoliko budu hteli da se potrude, a ne sumnjam da hoće, može se doći do počinioca. Ne samo zbog mene već zbog budućih procesa na Kosovu i života svih ljudi i njihovih porodica”.

Stojanović ističe da je njegova porodica uplašena zbog sinoćnjeg napada. Dodaje da zabrinjava činjenica da je postalo normalno da se puca na ljude koji su u politici i koji razmišljaju drugačije.

“Ja privatno nemam nijednog neprijatelja. Možda postoji par ljudi sa kojima ne razgovaram, ali to su neki nebitni razlozi. Lako je zbrojiti neke stvari, ali to treba istraga da utvrdi… Nisam bitan ja, neki ljudi su platili životima. Ako neko misli da tražim posebnu zaštitu za sebe, ne, ja samo molim nadležne da shvate ozbiljnost situacije. Ovo mora da se reši, da bismo živeli kao sav normalan svet”.

Nepoznati napadač pucao je iz automatskog oružja na vozilo marke „citroen“ bez registarskih oznaka, koje je bilo parkirano u jednoj od glavnih ulica u Kosovskoj Mitrovici.

Potraga za nestalima u Rudinici – Sutra počinje sa rušenjem objekata.

Radne grupa za nestale na Kosovu saopštila je nakon današnjeg sastanka da su u Rudnici kod Raške počeli radovi na uklanjanju zgrade ispod koje se, kako se predpostavlja, nalaze tela nestalih Albanaca.Rudnica (Foto Balkan insajt)

Kako je saopšteno akciju će sprovesti tim beogradskih patologa, koji će pod nadležnošću sudije Višeg suda u Beogradu, biti zadužen i za prikupljanje, autopsiju, identifikaciju i predaju posmrtnih ostataka porodicama.

Beogradski tim će, kako se navodi, biti zadužen i za istragu na još jednoj lokaciji na tom području.

Forenzički stručnjaci kosovskog Odeljenja za sudsku medicine, EULEX, Međunarodna komisija za nestala lica i Međunarodni komitet Crvenog krsta imaće status posmatrača u tom procesu.

“Svi smo se složili da je od ključne važnosti da se proces odvija na kontinuiran, transparentnan, brz i profesionalan način, uz konstruktivan i koordiniran pristup, kao i bez mešanja spoljnih faktora”, rekla je Lina Milner, predsedavajuća Radnom grupom.

Na današnjem sastanku predstavnici porodica pozvali su obe strane da pojačaju napore i ubrzaju radove na grobnici u Rudnici, kako bi članovi porodica što pre dobili informacije o sudbini svojih najmilijih.

Iz radne grupe podsećaju da je beogradska delegacija ranije saopštila da je, na osnovu obrade posmrtnih ostataka pornađenih na ovoj lokaciji, utvrđeno da se radi o kosovskim Albancima, stradalim na Kosovu u periodu od 1998 do 1999. godine.

Parlament u četvrtak o budućoj armiji Kosova

 

Predsedništvo Skupštine Kosova razmatralo je amandmane na Ustav Kosova u vezi osnivanja oružanih snaga. Srbi sa centralnog Kosova nezadovoljni najavom o formiranju buduće vojske.Kosovske bezbednosne snage, ilustracija (Foto arhiva KIM)

Iako je neizvesno da li će Skupština Kosova u aktuelnom sazivu stići da usvoji potrebne zakonske akte za osnivanje Oružanih snaga Kosova, formalna procedura u parlamentu je otpočela.

Predsedništvo Skupštine Kosova razmatralo je danas amandmane na Ustav Kosova koji se tiču osnivanja oružanih snaga sa namerom da oni budu na dnevnom redu parlamenta u četvrtak, 10. aprila.

Svaka promena ustava zahteva dve trećine glasova poslanika, konkretno, 80 poslanika većinske zajednice i dve trećine glasova manjinskih zajednica.

Na pitanje da li će on i drugi srpski poslanici u četvrtak glasati za ove amandmane, potpredsednik Skupštine Kosova Petar Miletić je agenciji BETA rekao da se neće desiti da “ti amandmani dođu na dnevni red pre no što sa predstavnicima Srba i drugih manjina budu obavljene konsultacije.

„Mi očekujemo razgovor i sa predstavnicima međunarodne zajednice i sa Vladom Kosova o toj temi. Tek kada obavimo te konsultacije, moći ćemo da kažemo da li ćemo glasati za amandmane“, rekao je on.

Miletić je dodao da, ukoliko amandmani budu stavljeni na dnevni red bez konsultacija sa Srbima, oni sigurno neće podržati njihovo prihvatanje.

Srbi sa centralnog Kosova koje bi, između ostalih, buduća armija trebalo da brani od eventualnih agresora, nezadovoljni su najavama njenog osnivanja.

Jedinstveni su u oceni da je većina pripadnika sadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa proizašla iz Oslobodilačke vojske Kosova.

Predsednica „Evropskog pokreta Srba“ i poslanica u Skupštini Kosova Rada Trajković kaže da je osnivanje vojske deo dva šira projekta kojima Albanci plaše region – ujedinjenjem sa Albanijom i muslimanskim ekstremizmom.

„Stvaranje vojske jeste strah prema regionu, jeste strah prema meni kao Srpkinji i potpuno ne podržavam kada neko u Beogradu kaže „da, vojska do Ibra, do pola Ibra, do četvrtine. Mislim da već imamo bezbednosne snage i da ovaj prostor treba što više da radi na multietničnosti“, rekla je Trajkovićeva.

O multietničnosti u kontrekstu budućih oružanih snaga govori i prištinski analitičar Fatmir Šeholi, pozivajući se i na briselski dogovor.

„Dogovoreno je u Briselu da MUP Kosova bude multietnički, da i ostali bezbednosni koncepti budu multietnički, i ne vidim ništa loše ako i oružane snage Republike Kosova budu multietničke. Mislim da Srbi treba da daju veliki doprinos i da budu deo toga“, kaže Šeholi.

„Srbe na Kosovu zabrinjava ideja o osnivanju vojske jer je većina pripadnika aktuelnih bezbednosnih snaga bila u OVK“, kaže predsednik Privremenog organa Opštine Priština, Ljubinko Karadžić.

„Sigurno da Kosovu nije potrebna vojska u formi kakvu oni najavljuju. Izvesno da sve nas to jednako brine“, ističe zamenica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Malinka Mitrović.

Najizvesnije je da će NATO pakt, pod čijim nadzorom funkcionišu Kosovske bezbednosne snage, imati odlučujuću ulogu u vezi sa eventualnom budućom vojskom Kosova. Koliko će se brzo njeno formiranje dogoditi zavisi i od ekonomske sposobnostii vlasti u Prištini da finansira i ovaj atribut državnosti.

07. 04. 2014, 18:43 -> 19:38

Krasnići: Sud za zločine OVK loš po imidž Kosova

Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići izjavio je da su kosovskim vlastima stigle direktive američkog Stejt departmenta da će poseban sud koji će suditi za ratne zločine OVK biti formiran glasanjem u Skupštini Kosova ili će taj sud osnovati Savet bezbednosti UN, bez konsultacija sa Prištinom. Naveo je i da će formiranje tog suda štetiti imidžu Kosova.

Krasnići je, sa ostalim predstavnicima opozicije, nakon sednice Predsedništva Skupštine ocenio da bi formiranje posebnog suda za zločine počinjene tokom konflikta 1998-1999. godine nanelo štetu imidžu Kosova, pritom optuživši Vladu za ishitrene odluke u vezi sa sudom donete bez konsultacija sa svim političkim liderima, prenose elektronski mediji u Prištini.

Posle sednice Predsedništva, na kojoj nije odlučeno da li će pitanje specijalnog suda biti na dnevnom redu sednice Skupštine Kosova u četvrtak 10. aprila, Krasnići je kritikovao predsednicu Kosova Atifete Jahjagu, što je u ranijim izjavama podržala stvaranje suda, dodajući da o tom pitanju treba pitati političke lidere Kosova i Skupštinu.

„Pitanje kao što je poseban sud dotiče svakog građanina Kosova, tiče se imidža Kosova i njegovih institucija“, rekao je Krasnići.

Istakao je da bi institucije trebalo da usvoje jedinstven stav prema Tribunalu i tako nastupe pred međunarodnim faktorom.

Krasnići više nije član Tačijeve Demokratske partije Kosova, već sa Fatmirom Ljimajem osnivač Inicijative za Kosovo.

Potpredsednik Skupštine Gljauk Konjufca iz pokreta „Samoopredeljenje“ ocenjuje da bi poseban sud bio štetan za Kosovo, dodajući da je Vlada odgovorna za čitav proces, jer nije zauzela jedinstven stav sa svim političkim liderima.

„Stvaranje tog tribunala naneće veliku štetu interesima Albanaca tokom naredne dve godine, zato što će u svim stranim medijima Albanci biti prikazani ne kao oslobodioci već kao ljudi koji su počinili sumnjive zločine kao što je trgovina organima. Stoga, ovo nas podstiče da se snažno pozicioniramo protiv Tribunala“, kaže Konjufca.

Ardijan Đini iz Alijanse za budućnost Kosova smatra da se radi o teškom trenutku za kosovske Albance, takođe okrivivši Vladu Hašima Tačija.

„Alijansa je istakla da nije za bilo kakvo formiranje Tribunala. Smatramo da su druge zemlje zaslužile sto puta više da imaju takve sudove. Kosovo je bilo žrtva rata“, kaže Đini i dodaje da sada treba odlučiti da li će Kosovo samo formirati poseban sud ili će odluku doneti Savet bezbednosti UN.

Ismet Bećiri iz Demokratskog saveza Kosova priznaje da pred Kosovom nema mnogo mogućnosti i da se radi o vanredno osetljivoj situaciji.

„Pred nama su dva izbora, i oba su loša za nas, a mi moramo izabrati jedno“, rekao je Bećiri.

07.04. 2014, 08:34 -> 16:42

Saks: Kosovo i Krim, namirivanje interesa velikih sila

Mir u svetu i međunarodno pravo ne mogu počivati na „namirivanju interesa“ velikih sila jer je ravnoteža moći nemoguća i uvek će voditi sukobima, ocenio je poznati američki ekonomista Džefri Saks povodom ukrajinske krize. Proglašenje nezavisnosti Kosova uspostavilo je presedan koji Rusija koristi da opravda akcije na Krimu, a ironija je jasna, smatra Saks.

Džefri Saks, profesor na Univerzitetu Kolumbija i specijalni savetnik generalnog sekretara UN Ban Kimuna, ukazuje na činjenicu da se u današnjim prilikama „zemlje bore za naftu i druge prirodne izvore od životne važnosti“.

Dzefri-Saks.jpg

U analizi objavljenoj u španskom dnevniku Pais, koju prenosi Beta, Saks je ocenio da je rusko prisajedinjenje Krima neprihvatljivo kršenje međunarodnog prava.

Poštovanje sistema UN i odluka Saveta bezbednosti je, smatra Saks, jedini način za očuvanje mira u svetu i za sprečavanje teških poremećaja u svetskoj ekonomiji.

Saks je naveo da se „SAD, Evropska unija, Rusija i NATO pozivaju na međunarodno pravo kada im to odgovara, a oglušuju se o njega kad im smeta“ i podsetio na napad NATO-a na Srbiju i na intervencije SAD u Iraku i Avganistanu čije su „posledice poražavajuće“.

Američki ekonomista je ukazao na to da je intervencija Rusije u Ukrajini u „kontekstu kršenja međunarodnog prava SAD, EU i NATO-a nekoliko puta poslednjih godina“.

„NATO je 1999. godine, pod vođstvom SAD, bombardovao Srbiju kršeći međunarodno pravo i uprkos protivljenju Rusije, saveznika Srbije“, podsetio je američki profesor.

„Potonje proglašenje nezavisnosti Kosova od Srbije što su priznali SAD i većina članica Evropske unije, uspostavilo je presedan koji Rusija koristi da opravda akcije na Krimu… a ironija je jasna“, smatra Saks.

Savetnik generalnog sekretara UN naveo je da je i intervencijom NATO-a u Libiji prekršen svetski pravni poredak i kaže da je odluku Saveta bezbednosti da se zaštiti libijsko stanovništvo, NATO „iskoristio samo kao izgovor da bi bombardovao Gadafijev režim i srušio ga s vlasti“.

„Kako je Rusija u više navrata upozoravala, akcije SAD u Siriji su takođe bile suprotne pravu“, dodao je Saks.

Kada je predsednik Sirije Bašar el Asad upotrebio silu protiv demonstranata, SAD su podržale vojnu pobunu protiv njega, „a SAD, Saudijska Arabija, Turska i druge zemlje poslale su finansijsku i vojnu pomoć pobunjenicima, čime su povredile suverenitet Sirije i prekršile međunarodno pravo“, ukazao je Saks.

 

 

 

 

 

28.11.2012 Bujanovac: Dan zastave Albanske države na teritoriji Srbije! I sve može da se organizuje bez incidenata!


Nekoliko hiljada Albanaca sa juga Srbije obeležili su u Bujanovcu Dan zastave i stogodišnjicu osnivanja države Albanije, odnosno dan kada je prvi put u Valoni istaknuta zastava nezavisne Albanije. Na više mesta u gradu i okolini, istaknute su zastave Albanije, organizovani koncerti, a obeležavanje praznika proteklo je bez incidenata. Praktično rečeno OTVORENO PROVOCIRANJE SRBIJE ZA IZAZIVANJE KONFLIKTA SA ŠIPTARSKIM TERORISTIMA!
DA LI SE TAKO ŠIPTARI ŠIRE I U NEMAČKOJ, ENGLESKOJ, RUSIJI, KINI, AMERICI???

Bujanovac– Albanci u Bujanovcu proslavili su juče Dan zastave, državni praznik Albanije, i to dan ranije nego prethodnih godina jer će većina albanskih političkih lidera sa juga Srbije danas prisustvovati glavnoj proslavi obeležavanja Dana nezavisnosti Albanije u Tirani. Upravo zbog ovog praznika juče je u Bujanovcu bilo svečanije i sa dodatnom koreografijom. Dvočasovna manifestacija na Karađorđevom trgu, koju je sa pristojne distance pratio povećan broj pripadnika policije, protekla je bez ikakvih incidenata.

Glasna muzika odjekivala je juče Bujanovcem, na repertoaru su bile pesme posvećene „velikim albanskim sinovima – herojima za oslobođenje Kosova i ovog dela Srbije…“ Pažnju je privukla i maketa kuće, postavljena na trgu, koja je zbog žute boje, mnoge Srbe asocirala na „žutu kuću“. Objašnjenje je da je to kopija zdanja iz Valone u kome je 1912. proglašena država Albanija.

Na gradski trg je nešto pre 12 časova stiglo više od hiljadu Albanaca, većinom osnovaca i srednjoškolaca, koji su, po svemu sudeći, imali „slobodan dan“. Oni su nosili zastave i bili obučeni u odeću sa nacionalnim simbolima. Gromoglasni aplauz izazvao je dolazak učenika iz obližnjeg sela Veliki Trnovac (rodnog selakomandanta takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe Ridvana Ćazimija Lešija)koji su bili obučeni u crveno-crno inosili u rukama brojeve od 1 do 100, što je bila simbolika ovogodišnjeg praznika. Uz povike „što je lepo biti Albanac” učenici su zauzeli mesta ispred opštinske zgrade, odakle su uz frenetične aplauze i povike pozdravili kačenje albanske zastave na opštinsku zgradu. Zastavu je okačio predsednik opštine Nagip Arifi. Prema njegovim rečima ovo je veliki dan za sve Albance „ma gde oni živeli…“On je na kraju poručio – „a sada, pravac Tirana”.

Jučerašnju proslavu organizovao je Omladinski forum najjače političke grupacije Albanaca– Demokratske partije. Slavlje je proteklo u znaku vidljive podeljenosti među Albancima.Dojučerašnji opštinski funkcioneri, predsednik opštine i predsednik SO Šaip Kamberi (PDD) i Jonuz Musliju (PDP), koje su članice parlamentarne koalicije Albanca tzv „Preševske doline“, nisu prisustvovali proslavi.

Ž. Matić

Bojan Stojanović: Maske su pale

28.11.2013

Aktuelni gradonačelnik Gračanice Bojan Stojanović pozvao je građane da izađu i slobodno glasaju u drugom krugu izbora.

General Bridlav: Osigurajte konstantnu stabilnost

28.11.2013

Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi general Filip Bridlav i komandant KFOR-a general major Salvatore Farina obišli su bazu Bostil kod Uroševca, nakon čega su na vojnom aerodormu nadomak Prištine održali konferenciju za štampu.

Podeli ovaj članak sa:

26.11.2013 | 11:11 SLS => Srpska


26.11.2013 | 11:11 SLS => GI Srpska. Još kada su se prvog dana organizovali nazovi izbori, koje je raspisala Jahtjaga znali smo da Srpska i SLS nastupaju tandemski. „Viši cilj je u pozadini“=> Formiranje zajednice srpskih opština u okvirima Kosovskog sistema. Iz svega se vidi da ovi nazovi „novi=stari“ organizatori života u okvirima Države Kosovo, morali su da za medijsku javnost igraju političku igru dok se izmanipulišu mase, dok se poravda VELEIZDAJA = PREDAJA KOSOVA ŠIPTARIMA OD STRANE BEOGRADSKIH MANGUPA!

SLS podržava Branimira Stojanovića za gradonačelnika, SLOGA FOTELJE GRADI. Ali dobro baš da gledamo i taj film!

26.11.2013 | 11:11 > 11:20 | KIM |

Samostalna liberalna stranka donela je odluku da u drugom krugu izbora za gradonačelnika Gračanice podrži kandidata Građanske inicijative Srpska Branimira Stojanovića, potvrdio je za KIM radio predsednik SLS-a Slobodan Petrović.

Sa završne konvencije SLS u Gračanici (Foto KIM)

Petrović je rekao da je odluku o podršci kandidatu “Srpske” doneo opštinski odbor SLS-a u Gračanici.

Takođe je potvrdio da će Samostalna liberalna stranka za gradonačelnika Novog Brda podržati Sretena Ivanovića, takođe kandidata G.I Srpska, dok će za opštinu Ranilug podršku dati Milanu Aritonoviću, kandidatu Srpske Narodne partije.

Odluke o podršci koje su donli ostali opštinski odbori SLS-a biće saopštene na konferenciji za novinare koja bi trebalo da bude održana danas u Gračanici. Vreme konferencije biće naknadno saopšteno.

S.Popović: Branimir Stojanović bolji kandidat

Srđan Popović (SLS), jedan od kandidata za gradonačelnika Gračanice koji nije ušao u drugi krug, kaže za KIM radio da su odluku da podrže Branimira Stojanović doneli svi članovi mesnih odbora SLS-a jer smatraju da je on bolji kandidat za gradonačelnika.

“Izjasnili smo se da u drugom krugu podržimo Branimira Stojanovića. Radi se o lokalnim izborima, biraju se personalna rešenja i mi mislimo da je Branimir Stojanović kvalitetniji kandidat za gradonačelnika Gračanice.”

Popović kaže da je sa predstavnicima G. I Srpska proteklih dana razgovarao i o mogućoj koaliciji. “Da razgovarali smo i verujemo u to da ćemo sklopiti koaliciju i da ćemo biti deo vlasti u Gračanici”, rekao je Popović.

J. Klif: Izbori važni zbog formiranja ZSO

27.11.2013 | 18:57 > 19:04 | Tanjug |

Ambasador Velike Britanije na Kosovu Jan Klif izjavio je da su predstojeći izbori važni za budućnost srpske zajednice na Kosovu zbog formiranja ZSO.

Podeli ovaj članak sa:

Jan Klif (Foto KIM)

„To je demokratska šansa da ljudi biraju svoje gradonačelnike, to je važno za budućnost zajednice i naravno ovi gradonačelnici će biti predstavnici srpske zajednice u novoj Zajednici srpskih opština i to je takođe nešto novo, nešto važno“, kazao je Klif.

On je u jutarnjem programu RTK2 izrazio očekivanje da će drugi krug izbora za gradonačelnike 1. decembra proteći bez incidenata, podsetivši da je 17. novembra u severnoj Mitrovici situacija bila mnogo bolja, što je ohrabilo ljude da izađu na izbore na severu.

Na pitanje povodom glasina da bi buduća opština Severna Mitrovica mogla biti administrativni centar Zajednice srpskih opština, britanski ambasador je odgovorio da će se sva pitanja vezana za ZSO rešiti posle izbora.

„Administrativni centar nije pomenut u Briselskom sporazumu, ali čujem vrlo često da mnogi ljudi misle da će to biti dobro za Severnu Mitrovicu, jer je to jedini urbani centar srpske zajednice na Kosovu. Posle izbora će se na sastanaku diskutovati o njenom statusu“, rekao je Klif.

Kada je reč o sprovođenju izbornih reformi pre opštih izbora naredne godine Klif je istakao da je to uslov EU i dodao da treba uraditi reformu biračkog spiska, izborne komisije, napominjući da ne bi trebalo menjati opciju rezervisanih mesta u skupštini za manjine.

27.11. 2013, 19:17 -> 19:33

Priveden nosilac liste „Srpska“ u Štrpcu! Izgleda kao i ranije slično predizbornoj kampanji gde su baš napadani ljudi sa ciljem postizanja bočnih efekata u postizanju manipulacijama masama! Ovi Masoni baš ga preteruju!

U Štrpcu priveden nosilac liste „Srpska“ i još dvoje aktivista iz za sada nepoznatih razloga, saopštio izborni štab te liste.

Nosilac liste Građanska inicijativa „Srpska“ u Štrpcu Nenad Filipović i dvoje aktivista Julijana Dobrosavljević i Milan Rusimović privedeni su oko 16 časova u policijsku stanicu u Štrpcu iz za sada nepoznatih razloga, saopštio je izborni štab te liste.

Ovo nije prvi put da se privode članovi „Srpske“, kaže se u saopštenju i podseća da je u Pasjanu juče priveden član biračkog odbora „Srpske“ u tom mestu, a još petoro je pozvano na informativni razgovor u policijsku stanicu.

„Zahtevamo od međunarodnih predstavnika na KiM da se lično angažuju u sprečavanju ovako vidnog maltretiranja članova i simpatizera Građanske inicijative ‘Srpske'“, navodi se u saopštenju.

„Smatramo da se i ovo, jedno u nizu privođenja naših aktivista, vrši pod izgovorom ‘pritisak na birače’, za šta tvrdimo da ne postoje nikakvi argumenti niti dokazi“, piše u saopštenju.

Ovakav način delovanja pripadnika policije, kako se navodi u saopštenju, ni u čemu ne olakšava život Srba na Kosmetu, već se stiče utisak da funkcioniše po sistemu „rekla – kazala“, što dodatno umanjuje ionako slabo poverenje u ovu instituciju.

U saopštenju se apeluje na međunarodnu zajednicu, pre svega Euleks, koji je zadužen za bezbednost i pravosuđe u pokrajini, da u skladu sa svojim mandatom ne dozvoli da se bez argumenata i proverenih informacija hapse nedužne osobe.

A sve to, kako se kaže, na inicijativu pojedinaca koji zarad ličnih jednopartijskih interesa čine sve kako bi omalovažili značaj „Srpske“ i na taj način izdejstvovali pobedu.

„Ipak, ‘Srpska’ neće podleći pritiscima, već će dosledno poštovati sva demokratska načela, i bez ucena i pritisaka ostvariti dugo očekivanu političku pobedu u cilju odbrane interesa Srba na KiM“, poručuje se u saopštenju Građanske inicijative „Srpska“.

27.11.2013 | 17:37

Na severu neće biti zastave Kosova

Izvor: B92Beograd — Oliver Ivanović, kandidat GI SDP za gradonačelnika Mitrovice, kaže da, za razliku od prethodne kampanje koju su obeležile pretnje, sada se svodi na ubeđivanja.

Foto: B92
Foto: B92

Ivanović, međutim, ističe, da je i to postala “vrsta pretnje“.

Pretnje su reč koja je bila karakteristična kod prethodnih izbora a sada su to čvrsta ubeđivanja, kada ministri dolaze i ubeđuju sve da im je jedini spas ako glasaju za listu koju predvodi gospodin Pantić, odnosno Vulinovu listu, a to je takođe vrsta pretnji, čim ne ostavlja alternativu“, kazao je Ivanović gostujući u vestima B92.

Ivanović, pak, smatra da to nema nikakav uticaj, jer su građani, kako kaže, shvatili da može da pobedi ona lista koja je bolja.

„Ako pitate građane, videćete da su oni zaključili da sam ja pobedio, budući da je oko 850 ljudi, po našoj proceni, iz javnih preduzeća dovedeno silom da glasaju“, navodi Ivanović.

S druge strane, Ivanovićeva izjava „Srbija samo što nije upotrebila avijaciju“, burno je odjeknula u javnosti. Komentarišući spornu izjavu, Ivanović je kazao da se „samo našalio, kao i da je to tada možda bilo preteško, ali da je Srbija upotrebila sve što ima, a da su novinari samo uzeli ono što im se sviđa“.

Osvrnuvši se na izjavu ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju Aleksandra Vulina „da je samo uz pobedu kandidata GI Srpska moguće formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), Ivanović je rekao da je „to potpuna besmislica i da to nema nikakve veze“, jer se, kako navodi, Zajednica srpskih opština formira na osnovu rezultata izbora za odbornike.

Na konstataciju da se kao protivkandidat GI Srpska, postavlja pitanje koliko je na liniji Beograda, odnosno Srbije, Ivanović je rekao da je, za razliku od protivkandidata Pantića, on prvi rekao da „nema egzistencije Srbima ukoliko se ne usaglase sa Vladom Srbije„.

Na pitanje zašto ga Srpsko nacionalno veće naziva „prištinsko-vašingtonskim Ivanovićem“, Ivanović je naveo da oni opstaju na jeftinim diskreditacijama i monopolu na patriotizam.

Ivanović se osvrnuo i na u javnosti prisutne spekulacije da će on, kao kandidat za gradonačelnika GI SDP u dogovoru s ambasadorima stranih država, koji ga inače uvažavaju, napraviti u Kosovskoj Mitrovici savez sa Albancima, a ne savez sa GI Srpska. Komentarišući te navode, on je istakao da je jedini koji je rekao da na severu neće biti kosovske zastave, niti će biti širenja uticaja Prištine. Sever Kosova je deo Kosova, onoliko koliko je Priština deo Srbije. Ako se vlast ne odrekne Kosova, neće biti promene ni u mom stavu“.

Komentarišući izjavu kandidata GI Srpska za gradonačelnika severne Mitrovice Krstimira Pantića da bi „radije išao na ponovljene izbore nego u koaliciju sa Oliverom“, Ivanović je rekao da „nije Pantić onaj ko odlučuje, ni na nivou Mitrovice, ni na nivou regiona„. Ivanović smatra da će biti gradonačelnik, kao I da će biti priznat od vlade.

Osvrnuvši se na izjavu Hašima Tačija, koji je rekao da će ZSO biti u skladu sa kosovskim zakonima, Ivanović ističe da to ne zavisi ni od Kosova ni od Srbije, već isključivo od Brisela, zaključivši da „nam je sudbina u Briselu“.

Gradonačelnik Zrenjanina ispunio obećanje

27.11.2013 | 16:50 > 17:17 | KIM |

Gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak je u pratnji predstavnka Građanske inicijative „Srpska“, posetio gračanički manastir i monahinjama uručio 7.000 sadnica žive ograde.

Foto KIM

„Mogu da obećam da ćemo nastaviti da sarađujemo, ne samo sa ovom opštinom i ovim manastirom, već i sa svim ljudima, gde god naš narod živi“, naveo je Bošnjak.

Mati Teodora zahvalila se Bošnjaku na poklonu.
„Zahvaljujem se gradonačelniku Zrenjanina što je ispunio ono što je obećao i doneo nam poklon koji nam puno znači“, ističe mati Teodora.

Kandidat za gradonačelnika ispred G.I. „Srpska“ Branimir Stojanović je kazao da ima puno stvari koje Zrenjanin i opština Gračanica mogu zajedno da urade.

„Pre svega se zahvaljujem našim gostima, pokazali su koliko im je srce veliko. Kada god su dolazili, nisu izgovarali velike reči, davali su uvek iskrena i realna obećanja. Danas smo svedoci da ih ispunjavaju“, rekao je Stojanović.

Prema rečima zvaničnika G.I. „Srpska“, osim donošenja sadnica za manastir, razlog posete je i podrška grada Zrenjanina i gradskog odbora SNS kandidatima ove liste u drugom krugu lokalnih izbora.

27. nov 2013, 12:52 -> 15:30

Kosovo neće moći u UN! KAD NAM VULIN KAŽE! Neće u UN barem ne još neko vreme!

Kosovo neće biti članica Ujedinjenih nacija – to su prištinskom listu „Tribuna“ rekli diplomatski izvori uz napomenu da je zvaničnoj Prištini to jasno rečeno.

Kosovo neće biti članica Organizacije Ujedinjenih nacija i diplomatski izvori rekli su listu Tribuna da je zvaničnoj Prištini to jasno rečeno.

Kako prenosi list, Prištini je stavljeno do znanja da se odrekne tog cilja u ovoj fazi dijaloga sa Beogradom, što se tumači kao „bolan kompromis za kosovsku stranu“.

Nemogućnost učlanjenja Kosova u UN podseća, kako piše list, na status Tajvana, zemlje koja je proglasila nezavisnost, ali međunarodno je još deo Republike Kine.

Nekoliko zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova pretenduju da u Prištini budu neformalno prisutne.

Ovo se odnosi na pet zemalja (Grčka, Španija, Kipar, Slovačka i Rumunija) članica EU koje još nisu priznale nezavisnost Kosova proglašenu 17. februara 2008. godine, navodi Tribuna.

Ministar bez portfelja zadužen za KiM Aleksandar Vulin rekao je da Kosovo neće dobiti stolicu u UN dok postoji Srbija, i da sporazum o načinu predstavljanja Kosova i Metohije na regionalnim skupovima neće biti promenjen.

„Za Kosovo nema mesta u UN i nikakvih promena već postignutih sporazuma neće biti. Da li bi neko nešto voleo da menja – to je druga stvar, ali ono što je dogovoreno u Briselu ne može se menjati u Prištini, kao ni u Beogradu“, rekao je Vulin novinarima na Beogradskom sajmu.

27.11. 2013, 20:06 -> 20:53

Lajčak: Ruska ponuda bila privlačnija! A gde li je zalutala Srbija? Daje i građane i teritoriju samo za rad mirnog života u Beogradu!

Povodom odustajanja Ukrajine od potpisivanja sporazuma sa EU, Miroslav Lajčak rekao da se previše pažnje obraća na sudbinu Julije Timošenko, a premalo na 45 miliona građana te zemlje. Rusija odmah ponudila sredstva za pokrivanje dnevnih potreba, što je Kijev ocenio kao nešto što sada ima prednost, smatra slovački šef diplomatije.

Slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak rekao je da Evropska unija obraća previše pažnje na sudbinu jedne osobe, a premalo na 45 miliona ukrajinskih građana, komentarišući odustajanja Kijeva od potisivanja sporazuma sa Unijom.

Miroslav-Lajcak.jpg
Arhivska fotografija

Lajčak je primetio da mu je, tokom njegovih poslednjih radnih poseta regionu, mnogo Ukrajinaca reklo da ima osećaj da se EU više brine za (bivšu premijerku) Juliju Timošenko, nego za celu zemlju.

Šef slovačke diplomatije ipak ne misli da je odluka Ukrajine kraj njenim evroiniegracijama jer je ponuda i dalje otvorena.

Prvobitno je bilo planirano da Ukrajina na samitu „Istočnog partnerstva“ u Vilnjusu, koji se održava 28. i 29. novembra, potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Uslov za potpisivanje sporazuma bilo je izglasavanje zakona kojim bi se Timošenkovoj omogućilo lečenje u inostranstvu, koji nije usvojen u ukrajinskom parlamentu.

Prema njegovim rečima, Ukrajini je potrebno još vremena da reši svoje ekonomske dileme u vezi sa tim. „Rusija je odnah ponudila Kijevu sredstva za pokrivanje dnevnih potreba, što je Ukrajina ocenila kao nešto što u ovom trenutku ima prednost“, dodao je Lajčak.

Evropska unija je, s druge strane, ponudila Ukrajini dugoročnu stabilizaciju političkog i ekonomskog prostora, povećanje investicija i trgovine, prenela je agencija TASR.

„Sve to obezbeđuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali se to vreme ne meri nedeljama, mesecima niti se može postići za godinu dana“, istakao je Lajčak.

Zbog toga, prema njegovom mišljenju, samit u Vilnjusu može da bude mogućnost da EU razmotri koliko je njena ponuda privlačna za zemlje „Istočnog partnerstva“.

Ukrajina-protest.jpg

U međuvremenu, oko pet hiljada demonstranata peti dan za redom okupilo se u centru Kijeva zahtevajući da se nastavi evropski put zemlje.

Ranije danas se oko hiljadu Ukrajinaca tražilo je ispred zgrade Vlade puštanje iz zatvora bivše premijerke Julije Timošenko.

Evropska komisija izrazila je zabrinutost zbog toga, ponovivši da EU ostaje pri stavu da rešenje pitanja Timošenkove ostaje uslov za potpisivanje sporazuma o pridruživanju između Kijeva i Brisela.