05.10.2016 | 08:00 – 23:59 | Oduvek su Šiptarski ekstremisti težili da zauzmu i oduzmu SVE SRPSKO na Kosovu i Metohiji, tako da je žalosno i do sada što su učinjeni nepovratni ustupci i prihvatanje Šiptarske okupacije! Verovatno se zato ovih dana povećava prisustvo Šiptarskih plaćenika iz OSCE-a i UN-a radi pisanja izveštaja i praćenja napredka Šiptarskih institucija…


Zašto eskalira pritisak nad Srbijom od strane zapanih „prijatelja“ baš sada?

Očigledno da je ova Vlada DOSTA DOBROG URADILA za Šiptarsku terorističku Državu, pa je vreme da se zamene pioni ili karte tj. igrači a da ne padne sve na jedne.

Znamo da je Koštunica imao udela u priznavanju Kosova odmah posle bombardovanja i postepeno uruđavanje 1244, sa prihvatanjem međudržavne saradnje bez poreza i oslobađanjem PDV-a prema KiM poreko CEFTA sporazuma.

Tadić takođe sa prihvatanjem EULEX-a i svojim taktičkim razoružanjem i uništavanjem Vojnih kapaciteta doveo je Vojsku na nivo lovačkog udruženja a sve to sa IZUZETNIM USPECIMA US-STIL-a iz Smedereva dok je topio tenkove i vojnu opremu i u Čačku uništavo mobilne raketne sisteme, a da čak i predaja  URANIJUMA iz Vunče da se slučajno ne drznemo i napravimo nešto što oni ne mogu da predvide od nas. Jednom rečju potpuno uništenje resursa sve do barikada na terenu gde se narod pobunio i hteo da odlučno brani svoj prag od nadiranja Šiptarskih institucija!

Vučić, posebna priča dobio zadatke da uguši Srpski otpor na KiM i što više integriše Srbe u šiptarske institucije što je i uradio sa potencijalnom odbranom Srba ali danas kada ih sagledamo kako su se dobro integrisali i prihvatili Šiptarske institucije i rade u korist Šiptara i svoju ličnu možemo biti sigurni da nas oni ni onda ne bi odbranili, već bi i tada prišli kao Janičari što su i uradili sa ovom Vladom… Vučić je imao više zadataka a i potrudio se da ih uradi maksimalno  da bi se dokazao, jer je EVRO napaljenik i fanatik….. Opljačkao je mnogo sa svojim narko-nafto-politiko saradnicima preko prijatelja svog brata.

Tako da sada kada dolazimo do poslednjeg čina gde se jasno vidi kako se manipulisalo Kosovom i Metohijom za rad političkih interesa i ličnih ekonomskih interesa pojedinaca koji su se deklarisali kao Vlada Srbije i njihovi ljudi, predlažemo sledeće:

Svi oni moraju da polože SVOJE GLAVE, JEDNAKO KAO LAZAR KOJI JE SVESNO IŠAO NA PUT BEZ POVRATKA, TAKO I SVI OVI PROZIVANI SA SVIMA ONIMA KOJI SU „MRSILI BRKE MASNOG KOLAČA KOJI SE ZVAO KOSOVO I METOHIJA“! Glave mogu da polože u bezpovratnu BORBU ZA ODBRANU ILI DA SE SAMOUBIJU I NESTANU SA LICA ZEMLJE, JER SU UNIŠTILI ČAST SRBIJE I SRPSKOG NARODA! Kod šiptara se to zove BESA, kod Japanaca HARIKIRI, kod Kineza KAMIKAZA i tako redom kod raznih nacija koji znaju šta je ČAST, A NE DA SE POVUČEM SA FUNKCIJEPREMIJERA, PREDSEDNIKA, DIREKTORA I TAKO REDOM!

Nema nazad!

Svu pamet ovih nazovi političara, koju nam prezentovaše mi smo znali mnogo, mnogo pre njih samih ali oni „terajući vodu uzbrdo“, naučiše da „voda neće uzbrdo“, jer sa svojim savremenim svatanjima upravo uništiše Srpski narod na KiM i budu pobeđeni od tradicionalista Šiptara čija metodologija i upornost pobeđuje vekovima na terenu a „savremeni“ Beograd, ispade savremena javna kuća za prodavanje svog roblja i države Srbije na KiM!

Đurić: Od Srbije se traži da se odrekne svoje imovine

Marko Đurić je naveo da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama“.

Iz obraćanja Marka Đurića

„Još gore, traži se da se odricanjem imovine kada je reč o ‘Telekomu Srbije’ složimo sa time da sva naša imovina na KiM nije naša već da pripada insititucijama lažne, nelegalne države u Prištini“, istakao je Đurić.

Rekao je i da su u Vladi vođeni teški razgovori i da je uveren da takvi uslovi nisu prihvatljivi.

„Ako dođe do toga da Srbija prihvati ovakve, neprihvatljive uslove, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam“, rekao je Đurić.

Poručio je da je Srbija suočena sa teškim izazovom i ispitom i da traži najbolje uslove za srpski narod.

„Moramo da zaštitimo našu državu i imovinu bez obzira na pritiske“, naveo je Đurić.

Dodao je da je uveren da Srbija ne može da prihvati neprincipijelne ultimatume.

Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje je vodila razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama.

„Nešto vrlo čudno se desilo prošle nedelje u Briselu. Bukvalno u toku noći između četvrtka i petka, papir koji je stajao pred nama na stolu je potpuno promenjen. Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije EU ni Priština, umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim; da bi postigao drugi politički cilj, da bi Srbiju izložio pritisku kojem dosad nije bila izložena“, naveo je Đurić.

„Skandalozni i neprihvatljivi uslovi“ 

Istakao je da su uslovi neprihvatljivi i skandalozni i da je reč o pokušaju da se otme imovina Telekoma i da se zgazi bilo kakav komercijalni interes i mogućnost da se normalno komunicira.

Kaže da bi Telekom bio prvi korak, a da bi se onda to preslikalo i ne energetiku i da bi po istom tom modelu bili oteti Gazivode i svi drugi elektroenergetski potencijali, i državna i društvena imovina.

„Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija. Od nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi“, rekao je Đurić.

Đurić kaže da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor eventualna odluka da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog nečega što je neuhvatljivo.

Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednja dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu, i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.

„Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim je sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika Vlade i Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti“, navodi Đurić.

„Imovina Srbije bila bi trajno otuđena“

On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma – kojim bi imovina „Telekoma Srbija“ bila prebačena na Prištinu, i sporazum po kome i pokrivenost signala ne bi bila ne samo na celoj teritoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada – dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno otuđilo od nas.

„Ukoliko bi došlo do toga da Srbija prihvati po mom mišljenju neprihvatljive uslove, odnosno da vlada prihvati ovo, znajući da time ni najmanje ne olakšavam položaj predsedniku vlade koji je takođe ovim bremenom veoma pritisnut, ja, kao neko ko ga je najviše savetovao da ovakve uslove ne možemo da prihvatimo, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam i ne bih mogao da nastavim da se bavim poslom kojim se bavim“, navodi Đurić.

Kako je naveo, to kaže kao neko ko podržava i ko će uvek podržavati Aleksandra Vučića, i kao predsednika vlade i kao predsednika SNS-a, čiji je jedan od potpredsednika.

„Srbija je suočena sa teškim izazovom i teškim ispitom. Mi moramo da se borimo za to da za naš narod izborimo najbolje moguće uslove na KiM, da može da opstane. Moramo da zaštitimo, bez obzira na sve pritiske, našu državnu i narodnu imovinu na KiM. Uveren sam u to da to ne možemo da učinimo prihvatajući neprincipijelne ultimatume“, smatra Đurić.

Prema njegovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.

„Kada mi kažemo ‘nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo’, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema“, dodaje Đurić.

Vučić: Odluka o telekomu uskoro

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći da su razgovori o toj temi teži nego što se spolja čini, ali da ne govori o ultimatumu.

Aleksandar Vučić (Foto arhiva Kim)

„Ne bih govorio da je reč o ultimatumu, reč je o razgovorima koje smo vodili u Briselu“, rekao je Vučić, osvrćući se na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da se Srbija nalazi pred ultimatumom.

On je podsetio da je potpisan sporazum u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

U tom smislu je i prokomentarisao da mu nije drago što je šef Kancelarije KiM Marko Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatutumom.

„Bez obzira što je pohvalno govorio o meni kao predsedniku vlade, mene je doveo u najtežu situaciju, jer ako to prihvatimo biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je pred njega došao papir o kome treba da se izjasnimo i o kojem nema pregovora, te da će odluka biti doneta narednih dana.

„Videću kako i šta da predložim našoj vladi i pregovaračkom timu. Reč je o veoma teškim stvarima i posledice su za nas ozbiljne u svakom pogledu“, rekao je Vučić.

On je primetio da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini prema nekim drugima.

„Nama mogu da kažu da smo šaka jada i ništa, i da šalju novac raznim nevladinim organizacijama da nas maltretiraju zbog tri barake. Ima li tu pravde, nema, moramo da naviknemo na to da se borimio i izborimo za bolji status Srbije i našeg naroda i uradimo sve što možemo da ne otežamo sitauciju“, rekao je Vučić.

Pretučen Srbin u Tučepu kod Osojana

Velimir Vuković, šezdesetsedmogodišnji Srbin iz sela Tučep kod Osojana, pretučen je danas nedaleko od njegove kuće.Velimir Vuković prilikom ukazivanja pomoći u ambulanti (Foto Kim)

Kako RTV Kim nezavnično saznaje, Vukovića je pretukla grupa Albanca koja mu krala drva u šumi.

Vuković je, kada je čuo seču u šumi, otišao da vidi o čemu se radi i tom prilikom je pretučen.

Još uvek nema podataka o tome da li je slučaj prijavljen policiji, ali kako saznajemo u lokalnoj ambulanti, Vuković je zadovio povrede u predelu glave, ramena i potkolenice.

Prebačen je u Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici.

“Vukovića pretukli Albanci koji su mu krali drva”

Predstavnik sela Osojane Zdravko Džolić potvrdio je za RTV KIM da je Vukovića pretukla grupa Albanaca koja mu je krala drva u šumi, a incident se dogodio oko 13 časova. Slučaj je prijavljen policiji.

“Šuma se nalazi nedaleko od kuće. On je čuo motornu testeru i otišao da vidi šta se događa. Po rečima njegove supruge neko ga je motkom udario, on je pao i nastavili su da ga tuku pesnicama. Policija je izvršila uviđaj”, kazao je Džolić.

Manje ili više etnički motivisanih incidenata na Kosovu?

Od početka ove godine na Kosovu su zabeležena tri etnički motivisana incidenta, podaci su kojima raspolaže Kancelarija državnog tužilaštva. Iz NVO „Aktiv“ tvrde da je, tokom istraživanja koje su oni sproveli, utvrđeno da je u prvoj polovini ove godine bilo više od 60 takvih slučajeva.

Sa prezentacije izveštaja ECMI (Foto Kim)

Evropski centar za pitanja manjina na Kosovu (ECMI) predstavio je izveštaj o „Potencijalno etnički motivisanim incidentima“ na Kosovu. U publikaciji koja je danas predstavljena u Prištini, ECMI se ne bavi zločinima, niti iznosi statističke podatke o njima, već objašnjava načine na koje je policija vodila istrage i definisala incidente, sudsku praksu i daje preporuke.

Podatke o etničkim incidentima ipak je izneo tužilac iz Kancelarije državnog tužilaštva Šćipdon Fazliju, istakavši da je broj takvih slučajeva u opadanju.

„Prema statistici, 2015. godine nismo imali više od deset slučajeva koji su bili takvi, a u prvih šest meseci 2016. godine imali smo samo tri potencijalno etnički motivisana incidenta. Pročitao sam ovaj izveštaj i drago mi je da vidim da, u odnosu na izveštaj OEBS-a od prošle godine, imamo blago poboljšanje“, kazao je Fazliju.

Sa ovim tvrdnjama tužioca se ne slaže se Miodrag Milićević iz Kosovske Mitrovice čija je nevladina organizacija „Aktiv“ nedavno sprovela detaljno istraživanje o međuetničkim incidentima na Kosovu.

„Po našoj statistici i onome što smo mi do sada imali prilike da obradimo, samo zaključno sa periodom od januara do juna meseca ove godine, bilo ih je 61. Mi ne ulazimo u rad pravosudnih organa, niti hoćemo da se bavimo njihovim radom. Međutim, po onome što je do sada bilo vidljivo, taj broj je daleko veći“, kaže Milićević.

ECMI u svom izveštaju podseća i na istraživanje misije OEBS na Kosovu prema kojem je u toku 2015. godine prijavljeno 476 međuetničkih incidenata.

Navodeći odgovornosti policije, ECMI u izveštaju podseća i na činjenicu da policijski službenik koji vrši istragu sam procenjuje motiv nekog incidenta. Izvršni direktor „Aktiva“ smatra da je važno se takva praksa promeni.

„Mi smo početkom godine takođe preporučili da diskreciono pravo koje je dato policajcu u toku samog uviđaja prosto mora biti izmenjeno, mora biti uzeta u obzir sama izjava potencijalnih učesnika, odnosno onih koji su žrtve u ovom slučaju. Na osnovu toga mora da se utvrdi dalji tok istrage“, rekao je Milićević.

Zamenik ministra policije Valjdet Hodža takođe tvrdi da je etničkih incidenata manje, te da postoji poverenje u policiju na Kosovu. Smatra i da treba biti obazriv po pitanju nacionalističke retorike koja se koristi u političke svrhe.

„Politička publikacija može da utiče na građane, može da dovede do eksalacije i nereda u republici. Imajući u vidu rat iz prošlosti, moramo biti obazrivi. Zbog pogrešne interpretacije može biti utiacaja na građane“, kaže Hodža.

EU pažljivo prati problem potencijalno etnički motivisanih incidenata. Tomas Njoki iz Kancelarije EU na Kosovu kaže da i srpski i albanski sektor mora da uloži više napora po ovom pitanju, ističući da bez obzira na etničku pripadnost, zajednice moraju živeti zajedno. Stoga preporučuje da institucije moraju više raditi na zapošljavanju predstavnika manjinskih zajednica.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić koji je bio najavljen kao jedan od učesnika, nije prisustvovao današnjoj prezentaciji izveštaja o potencijalno etnički motivisanim incidentima.

Rudare: Radnici Trepče blokirali put Priština-Raška

Grupa radnika kombinata „Trepča“ blokirala je nakratko put Priština – Raška kod Rudara nezadovoljna odlukom kosovske vlade da skupštini predloži nacrt zakona prema kojem 80 odsto tog kombinata pripada Kosovu.

Protest radnika kombinata Trepča (Foto RTS)

„Radi zaštite našeg kombinata i prava radnika okupili smo se ovde da bi iskazali protest zbog mera koje pokrajinski organi preduzimaju za otuđenje našeg kombinata i imovine Srbije. Na ovaj način uspostavlja se pravno nasilje koje direktno utiče na naš život i rad radnika Trepče“, rekao je predsednik sindikata „Trepče“ Duško Dragović.

Dragović je najavio da će radnici „preduzeti sve mere kako bi zaštitili svoje interese“.

Rekli su da neće prepustiti „Trepču“ kosovskoj vladi na upravljanje, jer od kombinata žive porodice oko 3.000 radnika.

Đurić: Trepču ćemo štititi na svaki način

Prištinske vlasti ponovo pokušavaju da oduzmu Trepču zakonitim vlasnicima, odnosno Fondu za razvoj Srbije i drugim poveriocima, kaže za RTS direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Marko Đurić i srpski predstavnici u kosovskim institucijama (Foto arhiva Kim)

Marko Đurić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da se novi nacrt zakona o rudarskom basenu Trepča u političkom smislu pojavio niotkuda i da se njime predviđa nacionalizacija kombinata Trepča i lišavanje Srbije svojinskih i upravljačkih prava.

Đurić poručuje da je reč o grubom kršenju CEFTA sporazuma i SSP-a.

“Nadam se da će razum prevladati i da će to biti zaustavljeno jer ćemo u suprotnom preduzeti pravne i političke mere”, poručio je Đurić.

Najavio je da će Beograd pokrenuti procedure u vezi sa kršenjem CEFTA sporazuma i da će o svemu obavestiti EU. Istakao je mogućnost pokretanja arbitražnih postupaka i preduzimanja drugih pravnih mera koje su na raspolaganju.

“Preduzimamo i političke mere, pokušavamo da taj proces završimo i podstaknemo razgovor”, rekao je Đurić.

Naglasio je da Trepča nije imovina Prištine već imovina kompanija iz Centralne Srbije i, na kraju krajeva, imovina stranih kompanija koje su deoničari.

Marko Đurić kaže da nije problem samo u stotinama miliona ili milijardama evra, već ogroman problem predstavlja i sudbina više od 3.000 zaposlenih u Trepči čija bi sudbina bila ugrožena.

“Vlada će u svakom slučaju zaštiti i njihove interese i neće dozvoliti da niko ostane a na ulici”, poručio je Đurić.

Navodi da je reč o ozbiljnom napadu na interese Srba koji preti da izazove širu destabilizaciju. Naglašava i da se više rudnih ležišta nalazi ispod Centralne Srbije a da su ulazi sa strane Kosova i Metohije.

“Oni ovakvim potezima pokazuju da žele jednom otimačinom da stave sve učesnike pred svršen čin. To neće moći, zaštitićemo Trepču na svaki način”, rekao je Đurić.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Đurić je rekao da Begrad pregovara isključivo u interesu Srba sa KiM jer je njihov život i opstanak najpreči. Rekao je da proces evrointegracija ne bi trebalo da bude uslovljen rezultatima dijaloga već da prati rezultate sprovođenja sporazuma.

Đurić je rekao da mu je i prethodnih puta bilo zabranjivano da bude na Kosovu, ali je ipak odlazio. Dodaje da ne želi da razgovara jezikom pretnji i zabrana i da takve stvari pokazuju nizak nivo političke kulture.

“Neće me niko ućutkati. Kosovo i Metohija je Srbija i boriću se do kraja”, zaključio je Đurić i dodao da će u narednih nedelju dana ići na KiM.

’’Odnosi između Beograda i Prištine – nedovršeni mir’’

Poslanik kosovske skupštine i politički analitičar Iljir Deda kaže da odnose između Prištine i Beograda u ovom trenutku vidi kao“nedovršeni mir“. Iljir Deda (Foto arhiva Kim)

Deda kaže da miru, o kojem govori, moramo težiti svi i to na sasvim jasnim i jednakim osnovama.

U razgovoru za Tanjug i European Western Balkans, a uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, na kojem i ove godine učestvuje, Deda primećuje da se upravo u tom svetlu vide i svi nedostaci Briselskog procesa, koji je ušao u šestu godinu, a, kako ocenjuje, bez nekih velikih rezultata.

Kako objašnjava, postoje suštinska pitanja koja moraju biti „zatvorena“ da bi se moglo razgovarati o bilo kakvim odnosima između Beograda i Prištine, a to su:

„Šta bi se desilo da sutra NATO povuče KFOR sa Kosova; kako Kosovo može postati punopravni, funksionalni član međunarodne zajednice; i kako treba da izgleda pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije“.

Kad probamo da odgovorimo na ova suštinska pitanja vidimo i sve doboke nedostatke postojećeg Briselskog dijaloga, ocenjuje Deda.

Upitan šta očekuje da će se u međusobnim odnosima i u dijalogu događati u narednom periodu, Deda procenjuje da Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom neće dobiti potrebnu dvotrećinsku podršku u kosovskoj skupštini, što je veruje dobro, jer će to „otvoriti vrata da se sa arogantne i potpuno netransparentne politike vlade pređe na drugačiju političku kulturu – a to je transparentna politika koja traži politički i društveni konsenzus o najbitnijim državnim pitanjima“.

Napominje pri tome da demarkacija s Crnom Gorom nije ključni uslov za viznu liberalizaciju, već da je to pre svega efikasna i merljiva borba protiv korupcije na najvišim institucionalnim nivoima.

Na pitanje šta učiniti da se odnosi Beograda i Prištine poboljšaju i kakvu bi u tome ulogu mogao odigrati civilni sektor, Deda konstatuje da smo polovinu decenije već izgubili u procesu koji nije doveo do normalizacije odnosa, te da veruje da u roku od godinu dana moramo postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

„Mi prosto nemamo više vremena da se bavimo jedni drugima i moramo završiti proces normalizacije. Civilno društo naravno da ima ulogu u ovom procesu, ali će isto imati ulogu i posle sklapanja tog sporazuma u njegovom nadgledanju, sprovođenju i poštovanju“, poručio je Deda.

Dodaje da je u tom smislu Beogradski bezbednosni forum značajan kao mesto na kojem se kroz dijalog i otvoreno razmenjuju mišljenja i stavovi, što, uveren je, doprinosi boljem razumevanju strana.

28. 03.2016|08:00-23:59| Nije prošao probni balon Marka Đurića i Vlade Srbije o uništenju raseljenog srpskog Prištinskog univerziteta sada sa sedištem u K.Mitrovici!


Žalosno je to što se Vlada Srbije KURVA sa našim glavama, potpisivali sve kapom i šakom i sada podmuklim metodama BAŠ SE TRUDE  da nas INTEGRIŠU U KOSOVSKE-ŠIPTARSKE INSTITUCIJE!

Koriste različite metodologije:

  1. Formirali kao jednu „Srpsku listu“ koju vodi VULIN koji je proteran sa KiM zbog svoje vele-izdaje,pa se dosetili i našle lokalne ljude sa KiM ŽELJNE VLASTI I NOVCA za rad izdaje da u njihovo ime pokradu i lažno prezentuju uspeh na bojkotovanim Šiptarskim izborima!
  2. VUČIĆ sa drugim korpusom – mafijaškim i totalno nedoličnim LJUDIMA da predstavlja Srbe i srpski narod, uteruje diktaruru i strah narodu kako bi osvojio „KAVALJERSKI“ SIMPATIJE!
  3. DAČIĆ sa treće strane, koji je pokazao svoja IZDAJNIČKA DELA dugim nizom godina ROVAREĆI I UNIŠTAVJUĆI SVE RESURSE KOJI SU IZGRAĐENI  ‚80-tih godina još će da bude i najmekši u nastrajima na preostalo brisanje i uništenje svega što je ostalo Srpsko na KiM.
  4. Jednostavno se pokazalo da uspešnost ova tri musketara je KATASTOFALNA, sve više ljudi napusta Kosovo i Metohiju prodali imanja (slično kao Branimir Sojanović-Gračanica iz šiptarske vlade Kosova i mnogi drugi ), propao im je projekat POVRATKA, propala je lista Srpska u smislu da sme da se zove po Srpski može samo biti KOSOVARSKA! To su sada najveći INTEGRATORI SRBA NA KIM u Kosovske institucije nudeći zaposlenja OSTAVLJENIM SRBIMA I NARAVNO SVOJIM BLIŽIM ROĐACIMA DA DUALNIM FUNKCIONISANJEM ŠTO VIŠE UGROZE POSTOJEĆE SRPSKE OPŠTINE, OBRAZOVNE, MEDICINSKE I DRUGE INSTITUCIJE OD ZANAČAJA KOJE NAS IDENTIFIKUJU SA SRBIJOM! MORAJU da  opravdaju svoje enormne cifre novca kojeg su potrošili od Kosavske Vlade na NERAZVOJNE PROJEKTE KOJE SU GRADILE Šiptarske firme PO SEVERU! Ono što ova tri musketara 99-te u hajci koju su pravili da se iseli Srpski narod sa KiM ne uspeše, evo svedoci smo da pokušavaju da dovrše posao ove 2016-te!

Marko Đurić jedno mora da zna! GLUPA REŠENJA KOJA NUDI, SAMO NEKA STAVI PRST NA ČELO I TO ISTO NEKA PONUDI NA NEKO DRUGO MESTO U SRBIJI NA PRIMER BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, KRAGUJEVAČKOM I OSTALIMA PA DA VIDI ŠTA ĆE DA MU ODGOVORE!

SINKO DA LI SI TI IŠAO U ŠKOLU, BAREM NA NEKU VIŠU ILI FAKULTET I DA LI ZNAŠ KAKVA JE ORGANIZACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA I VIŠIH ŠKOLA“!

Ne preza bezstidno da narušava i urušava sve što je za njegovaog mandata uradio slabeći Srpski korpus i Srpsko okupljeno „kolo“ u odbrani od najezde Šiptara u Srpske sredine….

Žalosno je to što su neke NEVLADINE ORGANIZACIJE PLAĆENE OD ŠIPTARA I EVROPSKE UNIJE VEĆ DVE GODINE U PREGOVORIMA SA NEMIM DEKANIMA, REKTOROM. Primetili smo da su taj posao uzeli da rade pojedinci koji ni fakultete nisu završili ali su se usudili da uređuju Srpski obrazovni sistem na KiM uz podršku NEVLADINOG SEKTORA, DUŠANA JANJIĆA, FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO, I MNOGIH KOJE SU DUBOKO INTEGRISANE U PRIŠTINSKI SITEM…. E da, čak su se takvi pojedinci hrabro nastupajući po inostranstu zalagali za Đurićeve Integracije…. Tako da mnogo je KURVANJA, za rad novca, pozicije, i svega što je pohlepa a nestaje izvornosti Srpskog naroda i u ovom formatu verovatno ćemo biti poslednji potomci Srba na ovom prostoru…

Đurić: Nema inicijative za spajanje fakulteta. Savet fakulteta i studenti: Odbijamo predlog

Foto: KoSSev/sa današnjeg sastanka

„Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju (Univerziteta), ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti“ – poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, nakon sastanka sa predstavnicima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je održan u ovom gradu. Sastanak je održan zbog ranijeg predloga kancelarije upućenom Ministarstvu obrazovanja, 21. marta, za promenu statusa ovog Univerziteta – spajanje pojedinačnih fakulteta unutar samog Univerziteta, a zbog „svakodnevnih pritužbi“ na funkcionisanje i „neostvarivanja integrativne funkcije“ Univerziteta. Đurić je danas objasnio i da je „istina“ da je njegova kancelarija „zatražila od nadležnih institucija da utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi na pojedinim fakultetima“, da  o sudbini fakulteta treba da odlučuju „isključivo akademska zajednica, profesori i nadležna stručna državna tela“. I dok Đurić tvrdi da „nema inicijativa za reorganizaciju“, studentski parlament mitrovičkog univerziteta, kao i Savet fakulteta ovog univerziteta danas su, sa druge strane, odbili upravo predlog Kancelarije za KiM o spajanju 10 fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iz Saveta, uz kritike na račun Ministarstva obrazovanja, navode i da je pokretanjem inicijative o integracionom univerzitetu Kancelarija za KiM „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“. 

Svi Saveti fakulteta, osim Medicinskog odbili predlog o spajanju fakulteta

U međuvremenu su i Studentski parlament ovog univerziteta i Savet fakulteta medijima dostavili saopštenja, u kojima navode da su odbili predlog Ministarstva obrazovanja i Kancelarije za KiM o spajanju fakulteta.

„ODBIJA se predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, prosleđene dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 612-00-567/2016-06 od 24.03.2016,“ stoji u mišljenju Saveta, uz pozivanje na dopis Ministarstva obrazovanja.

U dokumentu Saveta dodaje se i da samo Savet medicinskog fakulteta „smatra da je period od dva dana, od dana prijema predloga upućenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije i zakazivanje sednica Saveta fakulteta – suviše kratak za davanje sveobuhvatnog stručnog mišljenja o procesu integracije Univerziteta“.

Iz Saveta fakulteta ističu, takođe, da bi usvajanjem odluke o spajanju fakulteta koja, kako navode, „podrazumeva formiranje Integrisanog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici“ – nastupile „trajne negativne posledice po ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i misije koju Univerzitet i fakulteti ostvaruju“.

Oni dodaju i da je Kancelarija za KiM pokretanjem ove inicijative „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“ Univerziteta, te zaključuju da su „navodi u pismu – inicijativi Kancelarije za KiM – neosnovani i kao takvi narušavaju ugled Univerziteta u Prištini i izazivaju uznemirenje kako studenata, nastavnika i ostalog osoblja, tako i srpskog naroda na KiM-u i šire akademske zajednice u Republici Srbiji.“

Dalje dodaju da je predloženo rešenje „ishitreno i da nije zasnovano na studioznoj naučno-stručnoj ekspertizi“, te da „predložena integracija ne ide u prilog ni zalaganju Vlade Republike Srbije u borbi za očuvanje AP KiM-a kao suverenog i integralnog dela naše države“.

Savet fakulteta dodaje i da tvrdnja Kancelarije za KiM u dopisu Ministarstvu obrazovanja da „Univerzitet ne ostvaruje integrativne funkcije“ nije potkrepljeno nikakvom argumentacijom, kao ni ocena da „trenutno stanje na Univerzitetu ne omogućava ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i šteti interesima studenata, srpske zajednice na KiM-u i sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije u celini“, a da takva kvalifikacija diskredituje akademsku zajednicu na KiM-u.

Oni kritiku upućuju i na račun Ministarstva obrazovanja, jer je, kako navode, bilo očekivano da ovo ministarstvo, „kada se daju ovakve kvalifikacije, putem svojih organa proveri tvrdnje“, što nije učinjeno, dok je reagovalo na dopis Kancelarije za KiM tek na, kako navode iz Saveta, ponovljeno traženje Kancelarije, predlažući istovremeno da se izvrši integracija.


Studentski parlament jednoglasno odbio predlog o integrisanju fakulteta

„Ne prihvata se predlog odluke o spajanju Univerziteta i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, a koja podrazumeva formiranje integrisanog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, podnet od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,“ navodi se u saopštenju Studentskog parlamenta. 

U obrazloženju podseća na to da je „na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a preko Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, podnet predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i fakulteta koji obavljaju delatnost u njenom sastavu, čime bi se formirao integrisani univerzitet u Kosovskoj Mitrovici,“ te da „način pokretanja, kao suština postupka za statusne promene, nije utemeljena na činjenicama i kao takva ugrozila ciljeve i principe visokog obrazovanja na prostoru Kosova i Metohije.“

Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad Univerziteta

„Srbija je ponosna na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislimo da je Univerzitet jedan od stubova opstanka našeg naroda na KiM-u. Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad ovog univerziteta. O sudbini univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici uvek će, uz podršku cele Srbije i sa leđima cele Srbije – odlučivati isključivo akademska zajednica, njeni profesori, studenti i svi oni koji čine taj univerzitet,“ rekao je Đurić medijima ispred zgrade rektorata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U narednom periodu savetovaćemo se na redovnoj osnovi sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom 

On je dodao i da će se Srbija boriti za to da mitrovički univerzitet, koji je, kako je istakao – jedini na KiM-u koji je član Evropske asocijacije univerziteta – jača i napreduje.

„Naravno, u razgovoru sa rektorom, sa svim dekanima Univerziteta i sa mnogim profesorima, čuli smo i mnogo sugestija i mnogo želja da intenziviramo saradnju. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo se u narednom periodu, na redovnoj osnovi, savetovati sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom i da ćemo zajednički pokušati da učinimo da Univerzitet bude jači,“ dodao je Đurić, navodeći da i je opšti zaključak sastanka da će interesi akademske zajednice moći da se zaštite samo uz jedinstvo.

Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici

Na pitanje novinara da li to znači da je povučen predlog Kancelarije za KiM o integraciji Univerziteta, Đurić je odgovorio:

„Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici. Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju, ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti.“

Kancelarija tražila utvrđivanje činjeničnog stanja o funkcionisanju pojedinih službi na pojedini fakultetima

Đurić je, takođe, odgovorio na pitanje – da li to znači da nikakve inicijative za integraciju Univerziteta nije ni bilo i odakle spekulacije i ko ih je pokrenuo?

„Najpre moram da kažem da je u javnost izašlo jedno nepotpisano saopštenje bez pečata i onda je čitav niz spekulacija na portalima proizašao iz toga. Ono što jeste istina, jeste da je naša kancelarija zatražila od resornog ministarstva, od nadležnih institucija da u svom radu utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi, na pojedini fakultetima, i u svakom slučaju to treba da rade nadležni organi, a o sudbini Univerziteta, svakako treba da odlučuju ne vladina tela, ili bilo kakve političke komisije i organi, već isključivo akademska zajednica profesori i nadležna stručna državna tela,“ odgovorio je Đurić.

On je dodao da je njegov utisak da je „neko namerno hteo da izazove konfuziju“ i „širenjem lažnih vesti“ da „poseje bezmalo paniku među studente i među članove akademske zajednice“.

Niko neće i niko ne sme da dira u naš Univerzitet

„Ja sam došao ovde da predstavnicima zajednice, predstavnicima akademske zajednice prenesem jasan stav države, a to je da niko neće i da, dok je ove vlade i dok je celog naše naroda na KiM-u i šire, niko ne sme da dira u naš univerzitet, jer je on jedan od stubova našeg opstanka,“ objasnio je Đurić.

Pročitajte još:

DSS o predlogu spajanja fakulteta mitrovičkog univerziteta: Prvi korak ka konačnom integrisanju u „državu Kosovo“

Milačić: Predlog o integrisanom univerzitetu protivzakonit, tražimo sastanak sa Premijerom

Nedoumice u javnosti: Kancelarija za KiM predložila model Integrisanog univerziteta za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Milačić: Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi 

Medijima se, nakon sastanka, obratio i rektor mitrovičkog univerziteta, Srećko Milačić.

Posle oštrih kritka upućenih, u saopštenju za medije, upravo na rad Direktora Kancelarije za KiM, Milačič je danas poručio da mu je „drago da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete“.

„Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete i što je dogovoreno da u budućem periodu delujemo jedinstveno i da se ponosimo činjenicom da je naš Univerzitet jedan stabilan Univerzitet i da su znanje i istina onaj viši dignitet koji krasi našu obrazovnu i naučnu instituciju,“ rekao je Milačić, dodajući da najbolji pokazatelj toga jeste“ kvalitet obrazovanja koji je postignut na univerzitetu“, za koji se nada da će „uz pomoć države i u narednom periodu biti još bolji“.

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

10.11.2015 |08:00 – 23:59 | Opet, Šiptarski napadi na Srbe, uništavanje Srpske imovine od Šiptarskih VANDALA a sa podrškom onih koji podržavaju terorizam i uništenje Srba na KiM!


Zapaljena kuća u povratničkom selu kod Peći

09.11. 2015, 18:42| Izvor: Radio Kim/Radio Goraždevac|

Zapaljena kuća Maksima Jašovića

U povratničkom selu Siga kod Peći zapaljena je kuća Maksima Jašovića, javlja Radio Goraždevac.

U roku od mesec dana ovo je druga kuća koja je zapaljena u ovom selu.

Predhodno je zapaljena kuća Ljuba Ivanovića koja se nalazi na 50 metara od ove kuće, između placa koji je kupio Albanac. U trenutku paljenja kuće niko od ukućana nije bio tu.

Srbi koji žive u ovom selu uplašeni su za svoju bezbednost i zahtevaju da nadležni unaprede bezbednosnu situaciju.

Radio Kim/Radio Goraždevac

Ktitorska slava Pećke patrijaršije

U Pećkoj patrijaršiji danas se obeležava ktitorska slava Sveti Arsenije Sremac, arhiepiskop srpski.Monahinje u Pećkoj Patrijaršiji

Liturgiju pred oko stotinak vernika služe episkopi zvorničko-tuzlanski Hrizostom i budimljansko-nikšićki Joanikije, uz sasluženje monaha i sveštenstva iz Republike Srpske i eparhije raško-prizrenske.

Službi prisustvuju oficir za vezu u Prištini Dejan Pavićević, zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Sveti Arsenije Sremac bio je drugi srpski arhiepiskop. Podigao je crkvu Svetih Apostola u Peći odredivši da umesto Žiče bude sedište Srpske pravoslavne crkve.

Kosovski ustavni sud suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština

Utorak, 10. novembar 2015, 18:41|Izvor: KoSSev|

Ustavni Sud Kosova odlučio je danas da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma između „Kosova i Srbije“ o Zajednici srpskih opština. Ova odluka usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučilavećinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra.

Na današnjoj sednici, „Ustavni sud Republike Kosovo je jednoglasnom odlukom odobrio privremenu meru u slučaju zahteva podnetim od strane predsednice Republike Kosovo a u vezi sa ocenom saglasnosti ‘Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – ‘opšti principi/glavni elementi’ u skladu sa Ustavom,“ navodi se u večerašnjem saopšenju Ustavnog suda Kosova i dodaje:

„Ustavni sud je doneo i objavio odluku o privremenoj meri kojom se obustavlja sprovođenje daljih pravnih radnji na osnovu ovih ‘opštih principa/glavnih elemenata’ Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koji čekaju na razmatranje  saglasnosti ovih načela sa Ustavom od strane Ustavnog suda.“

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga poslala je krajem oktobra sadržaj sporazuma o Zajednici srpskih opština Ustavnom sudu, kako bi sud doneo odluku o ustavnosti sporazuma, a nakon snažnog protesta kosovske opozicije predvođene pokretom „Samoopredeljenje“, blokade rada kosovskog parlamenta i upotrebe nasilja – uz korišćenje suzavca nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

Još uvek nema reakcija na ovu odluku. U intervjuu koji je Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije EU u Prištini – Samuel Žbogar – ove nedelje dao za KoSSev, na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko ustavni sud odbaci Sporazum o ZSO kao neustavan, Žbogar je rekao da će „kao i uvek, u principu, EU poštovati odluku Ustavnog suda o ovom pitanju.“

Siga kod Peći: „Šta da radiš…“

Selo Sigu kod Peći, u kome su u proteklih mesec dana spaljene dve povratničke kuće, posetili su zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, ministra za povratak i zajednice Dalibor Jevtić i oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević.

Stojanović, Jevtić i Pavićević ispred kuće Radoša Jašovića u Sigi 

Kuća Maksima Jašovića spaljena je proteklog vikenda. Nije bilo žrtava, ali je objekat potpuno izgoreo. Preostali Srbi, koji u ovom selu žive u šest od ukupno preko 30 obnovljenih domova, kažu da ne znaju ko ih je spalio, iako znaju ko je prethodno opljačkao Maksimovu kuću.

„Ja sam juče onome lupao na vrata zato što smo mu oprostili krađu kod sudije, da bi on to čuvao. Neka je pokrao šporete, neka je uzeo sve, samo da čuva. Pristao je i nije odgovarao. Meni je sad krivo što smo mu oprostili, ne mogu da oprostim ni sebi ni pokojnom bratu što smo to tada uradili. Policija nam je tražila da pomognemo u otkrivanju počinilaca paljevine. Rekao sam im da oni znaju ko je, bolje nego ja. Meni su ranije krali i pčele, sedam košnica, kokoške. Moraš da ćutiš, ne smeš nikom ništa da kažeš“,  navodi Maksimov brat Radoš Jašović.

Iako lokalni Srbi ističu da sa komšijama Albancima nemaju razmirice, ipak ne obrađuju veći deo svojih imanja.

„Nema vode za navodnjavanje ako bi hteli da sejemo kukuruz ili baštu. Dole niže ne bi imali nikakve koristi. Tamo ne možemo da kontrolišemo, ljudi koji imaju stoku puštaju je u njive. Šta da radiš, ne možeš da ideš da se svađaš sa njima. Nema potrebe“, kaže Tomislav Jašović.

Stračka domaćinstva su često na meti lopova koje policija ponekad i uhapsi, ali ih sud brzo oslobodi.

„Bile su pljačke, ulazili su u kuće, tu su razbijali, čak su spremali i ponešto da pojedu. U zadnje vreme uzmu sve što nađu“, dodaje Tomo.

Tomin komšija Tair Haljitaj kaže da je jedna grupa lopova uhapšena, ali da su ih pustili posle dva meseca.

„Sve mladi ljudi, ne znaš koji su, ni odakle su“, kazao je Tair.

Srpski predstavnici u kosovskim institucijama ističu da je odgovornost za bolji i mirniji život povratnika u Sigi na većinskoj zajednici.

„Mi ulažemo puno sredstava i energije, ali neko to poruši ili zapali preko noći. Potrebno je, ne samo kada je Siga u pitanju, već i druga mesta u koja želimo da se ljudi vrate, kako ne bi imali Zočište, Babuš i Baljak ponovo, da zaista bude iskrenosti i od strane Albanaca kada je o povratku reč. Čuli smo da su problemi rasveta, vodosnabdevanje, još neke manje stvari… to je rešivo i nije preveliki problem. Problem je osećaj sigurnosti i bezbednosti, osećaj da ovde možete slobodno da živite“, rekao je ministar Jevtić.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović kaže da je život u sredinama poput Sige vrlo teško obnoviti.

„Teško je zbog strukture stanovništva jer se radi o starim ljudima. Moramo biti uporni da nakon starih dođu i mlađi i da oni koji danas žive na nekom drugom mestu dođu za svojim roditeljima i ovde ponovo stvore život. Incidenti koji se dešavaju sigurno ne doprinose tom rezultatu i zato moramo da reagujemo žustro. Videćemo da obnovimo spaljene kuće i tako poručimo onima koji ih pale i onima koji treba da uhvate počinioce, da će kosovski budžet plaćati sve dok takvi ne budu sprečeni da rade to što rade“, poručio je Stojanović, dodajući da će se kontakt sa povratnicima u Sigi održavati, kako bi imi se izašlo u susret, u okviru finansijskih mogućnosti, za neke potrebe koje imaju.

Oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević kaže da Srbija ni sa kim neće pregovarati o bezbednosti Srba.

„Vlada Republike Srbije je spremna da razgovara o svemu, osim o pitanjima bezbednosti ovih ljudi. Njihova bezbednost i paljevina kuća nisu tema za dijalog. To je osnovno ljudsko pravo i tema za policiju i tužilaštvo. Mi se nadamo da će počinioci čim pre ugledati lice pravde i da će biti adekvatno ‘nagrađeni’ za svoja dela. Kancelarija za KiM će, kao i do sada, nataviti da pomaže povratnička mesta, ali ja molim ove ljude da nam pomognu da im pomognemo. Treba nam što više povratnika, što više mladih povratnika. Tvrdim da bi onda i ovakvih incidenata bilo manje”, smatra Pavićević.

U Sigi je pre rata živelo više od 350 Srba i tada su činili trećinu stanovnika ovog metohijskog sela u blizini Peći.

Izveštaj EK: Kosovo napredovalo, zabrinjava nasilje u Skupštini

Kosovo je postiglo napredak na putu ka evropskim integracijama ali postoje brojne prepreke poput nasilja u Skupštini, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu.Zgrada Evropske komisije 

Kako prenosi prištinski list Koha ditore u izveštaju Evropske komisije zaključuje se napredak Kosova, navodeći SSP kao prekretnicu na putu Kosova ka Evropskoj uniji.

Kada je reč o političkim kriterijumima, izveštaj precizira da je Kosovo ispunilo dve ključne međunarodne obaveze, izglasavanje ustavnih promena o osnivanju Specijalnog suda i posvećenost normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Međutim, kako prenosi Koha izveštaj ukazuje na prepreke poput nasilja tokom plenarnih sednica od strane opozicionih poslanika.

Takođe, navedeno je da brojne nezavisne institucije ne funkcionišu.

“Stoga je potrebno da se Vlada i Skupština angažuju kako bi im se omogućio nesmetan rad”, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju korupcija, izveštaj naglašava da Kosovo mora da zabeleži slučajeve korupcije na visokom nivou.

“Organizovani kriminal ostaje pitanje koje zabrinjava”, istaknuto je u izveštaju.

Bivšim vođama OVK ukinut poslanički mandat

Vođama bivše OVK u regionu Podujeva Rustemu Mustafi i Ljatifu Gašiju ukinut je poslanički mandat, pošto im je Apelacioni sud u Prištini potvrdio  prvostepenu presudu.

Mustafa i Gaši osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora zbog nezakonitog zadržavanja, pritvaranja i maltretiranja Albanaca tokom rata na Kosovu.

Osuđeni pripadnici bivše OVK bili su poslanici Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, prenosi TV Kohavizion.

Mustafa je bio poznat pod nadimokom “Remi” i tokom rata na Kosovu bio je komandanat operativne zone OVK “Laba” u Podujevu, a Gaši direktor tajne kontraobavestajne službe “SIK”.

Po Krivičnom zakonu Kosova, poslanik gubi mandat konačnom dolukom suda za krivično delo za koje je zaprećana kazna zatvora od godinu i više dana.

Prvostepeni sud je odlukom iz 2013. godine optužio Mustafu na četiri, Gašija na šest i Mehmetija na tri godine zatvora, za ratni zločin počinjen u selu Lapaštica kod Podujeva.

Optuženima će u izdržavanje kazne zatvora biti odbijeno vreme koje su već proveli u pritvoru.

Kosovska opozicija posle suspenzije Sporazuma o ZSO: Naša pobeda kao stvar nacionalne odbrane neminovna!

10. 11.2015, 20:00|Izvor: KoSSev|

„Pobeda udružene opozicije – kao stvar nacionalne odbrane je neminovna,“ ovo su poručile tri udružene opozicione snage u kosovskom parlamentu – pokret „Samoopredeljenje“, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo, neposredno nakon današnje odluke Ustavnog suda Kosova da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština. „Imamo hiljadu razloga da ne verujemo Ustavnom sudu koji nema kredibilitet, ali činjenica da je predsednica bila primorana da sporazume pošalje – pokazala je moć civilnog i opozicionog pritiska. Jasno nam je da ovo povlačenje ima za cilj onemogućavanje potpune pobede opozicije, a ona će biti potpuna kompletnim povlačenjem sporazuma,“ poručili su iz ovih opozicionih stranaka.

„Kada su potpisani poslednji sporazumi sa Srbijom, 25. avgusta, Premijer, zamenik premijera i ostali niži u hijerarhiji, jasno su rekli da će ovi sporazumi da budu primenjeni, da su oni u skladu sa Ustavom i da nema povratka nazad. Oni nisu ozbiljno shvatili ujedinjenu opoziciju. Danas, posle dva meseca aktivnog otpora opozicije, i nakon više od 205.000 potpisa građana, došlo je do toga da vlast kleči. Predsednica Kosova poslala je Ustavnom sudu sporazume od 25. avgusta, kao i sporazum o razgraničenju, koji je već proglašen ništavnim i on u sadašnjoj formi neće biti ratifikovan,“ objasnile su opozicione stranke šta se dogodilo u prethodnim mesecima.

Opozicija poručuje da Ustavni sud radi nezakonito kako bi se PDK Hašima Tačija održao na vlasti, usled čega, oni ne očekuju „bilo kakvu odluku o zaštiti države, ili Ustava.“

„Stoga, mi nećemo prestati da očekujemo odluke. Opozicione partije će nastaviti svoje aktivnosti još intenzivnije,“ poručuju iz pokreta „Samoopredeljenje“, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo.

Ipak, odluka da se Sporazum o ZSO privremeno suspenduje usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučila većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja zahteva za ocenu ustavnosti Sporazuma o ZSO, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra  i to nakon snažnog protesta kosovske opozicije, njihovom blokadom rada kosovskog parlamenta i upotrebom nasilja – uz korišćenje suzavca  – nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

„Kosovo u UNESCO-u – šamar UN i desatanizacija OVK“

10. 11. 2015, 10:00|Izvor: B92/Tanjug|

Prijem Kosova u UNESCO bio bi šamar Ujedinjenim nacijama i prilika za desatanizaciju OVK, ističe francuski pukovnik Žak Ogar.

OVK bi tako, kako kaže, pod plaštom čestitosti, nastavila ka svom neizmenjenom cilju – brisanju prošlosti srpskog i hrišćanskog Kosova.

„Prijem te prividne države bio bi šamar za Ujedinjene nacije koje nikad nisu prestale da priznaju da Kosovo pripada Srbiji. Time bi UN ismejala njihova sopstvena organizacija zadužena za pitanja obrazovanja, nauke i kulture,“ kaže Ogar, koji je komandovao francuskim specijalnim snagama tokom rata na Kosovu 1999. godine, prenosi pariski list „Figaro“.

On ukazuje i da bi članstvo Kosova u UNESCO-u omogućilo OVK da se dočepa prednosti te organizacije koje, kako navodi, bez sumnje ne bi iskoristili za održavanje srpske baštine na Kosovu, već za bogaćenje „klike na vlasti u Prištini“.

„Danas bi prijem Kosova u Unesko bio zgodna prilika za desatanizaciju OVK. Time bi joj se sasvim lako omogućilo da se okiti plaštom čestitosti i poštenja, dok bi joj teroristička i mafijaška priroda ostala nepromenjena, kao i njen cilj: u potpunosti izbrisati drevnu prošlost srpskog i hrišćanskog Kosova,“ ističe on.

Pukovnik Ogar je poznat po pružanju pomoći ugroženim pravoslavnim manastirima na Kosovu, pre svega manastiru Devič, koji je u junu 1999. godine bio predmet napada pobunjenika iz redova OVK što mu je donelo najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve, Orden Svetog Save, podseća francuski list.

Ogar je prošle godine objavio knjigu pod naslovom „Evropa je umrla u Prištini“, u kojoj osuđuje zapadnu politiku, naročito francusku, tokom rata na Kosovu.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije Uneska u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Iran dosledan u UNESCO, izražavamo veliko poštovanje Iranu!

Iran pobedio NEPAVEDNIKE I ATEISTE…

10.11.2015, 9:51 | Izvor: B92/Beta/Tanjug|

Ambasador Srbije u UNESCO-u Darko Tanasković kaže da nije bilo velikih iznenađenja u glasanju na Generalnoj konferenciji o prijemu Kosova.

On je za RTS rekao da kada glasa veliki broj država može da dođe do iznenađenja, ali da je problem u tome što je politika umešana u ovakvu odluku i da je zahtev Srbije za odlaganjem glasanja bio usmeren ka tome da se politika iz Uneska „preseli“ u Brisel.

„Izlaženje Irana iz sale može izgledati čudno, ali ovde je reč o velikoj politizaciji,“ rekao je Tanasković.

Govoreći o tome da je ovo prvi put da zahtev koji je usvojio Izvršni savet nije usvojen na Generalnoj konferenciji i da je glasanje bilo suprotno onome što podržavaju Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, Tanasković je rekao da je glasanje o zahtevu Kosova na prvom mestu presedan, jer Kosovo nije država i nije članica Ujedinjenih nacija.

Tanasković je rekao i da je znao da će rezultat biti tesan i podsetio da su samo tri glasa odlučila što je, kako kaže, važno imajući u vidu da su velike sile sponzorisale zahtev Kosova za ulazak u Unesko.

Situacija se bitno izmenila, jer je ovo prvi put u međunarodnoj zajednici da predlog koji su podržavale velike zemlje poput SAD, Velike Britanije, Turske ili Saudijske Arabije, pretrpi poraz,“ rekao je Tanasković.

On je ukazao da je u tom slučaju politizacija bila velika i dodao da nikada do sada, u 70-godišnjoj istoriji UNESCO, Generalna konferencija nije odbila predlog Generalne skupštine.

Tanasković je istakao i da se, takođe, UNESCO do sada nije susreo sa slučajem kakav je Kosovo.

Na pitanje kako komentariše tok glasanja, ambasador Tanasković je odgovorio da se u takvim glasanjima uvek može očekivati iznenađenje i dodao da su ovoga puta to bili Azerbejdžan, Iran i Indonezija. „Presedan je imati kandidata kao što je Kosovo – nedržava, koja nije u UN-u i traži da uđe u Unesko. Presedan je odluka da se raspravlja o ulasku,“ rekao je Tanasković.

On je dodao da veruje da vlasti u Prištini neće pravilno shvatiti odluku koja je danas doneta, odnosno poruku da je potrebno da se vrate dijalogu, gde bi bilo tretirano i pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu.

Tanasković je ponovio da današnjom odlukom ne prestaje potreba da se zaštiti srpska baština u Unesku i dodao da smatra da će i u dijalogu pitanje srpskih manastira i crkava doći na red.

„Srbija ne sme da prestane da štiti svoju baštinu,“ poručio je Tanasković za RTS.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije UNESCO-a u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Američki i britanski ambasador: Delimo razočaranje sa Kosovom, snažno smo lobirali

10.11. 2015, 9:54|Izvor: KoSSev|

„Današnje glasanje u UNESCO-u je razočaravajuće, ali 92 glasa pokazuju da Kosovo ima značajno mesto u međunarodnoj zajednici“, naveo je američki ambasador Greg Delavi na svom nalogu na Tviteru, nakon jučerašnje odluke u Parizu da za tri glasa Kosovo ne postane član ove organizacije. Ova poruka je retvitovana skoro 80 puta, a na nalogu američkog ambasadora ima i još nekoliko prethodnih tvitova i retvitova kojima se podržavalo članstvo.

Britanski ambasador Rori O’Konel je bio još detaljniji:

„Delimo razočaranje sa Kosovom u vezi sa neprimanjem u članstvo UNESCO-a. Snažno smo lobirali jer je to nešto što je trebalo da se uradi. I verovali smo da će od toga imati koristi i Kosovo i čitav region. Kampanja je bila profesionalna, dostojanstvena i hrabra i zemlja treba da bude na nju ponosna. Sa njom su se složile 92 zemlje. Kosovo bi bilo – a i biće u budućnosti – vredan član UNESCO-a. To bi za tu organizaciju bila dobra vest,“ napisao je O’Konel.

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo juče nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“.

Generalna konferencija UNESCO-a odlučila je većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN.

KFOS i AKTIV u Severnoj Mitrovici otvaraju Centar za građansku energiju.

Kreće TV emisija „Sporazum“ – Šiptarski lobisti među Srbima, koji troše enormne sume novca na lažne projekte pri tome izigravaju nekakvo civilno društvo bez pokrića evo ih PONOVO SA NJIHOVOM MEHANIZMOM ZA PRANJE NOVCA I LOBIRANJE ZA ŠIPTARSKO KOSOVO… Sve za PROMENU SVESTI I PRIHVATANJE ŠIPTARSKE DRŽAVE KOSOVO RADE PUNOM PAROM… SPREMITE SE…

10. 11. 2015, 11:22|Izvor: KoSSev

Kosovska fondacija za otvoreno društvo – KFOS, u saradnji sa nevladinom organizacijom iz Severne Mitrovice – „Aktiv“, danas u podne organizuje ceremoniju otvaranja Centra građanske energije – CGE, u Severnoj Mitrovici. U okviru ovog centra, otvara se i studio za televizijsku emisiju „Sporazum“, koji se po potrebi transformiše i u studio za građanske debate, istraživački centar „Empirika“, formira se građanski parlament i nastavlja se sa organizovanjem „talk-show“ emisija „mitrovički drušveni klub“. Prva emisija „Sporazum“ snima se krajem novembra.

Organizatori su u saopštenju za štampu najavili da novootvoreni centar ima za cilj „pružanje podrške civilnim inicijativama i promociju kulture otvorenog dijaloga o relevantnim politikama i praksama vezanim za građane Severne Mitrovice.“

Na ceremoniji otvaranja prisutnima će se obratiti izvršni direktor KFOS-a, Ljuan Šljaku, izvršni direktor NVO „Aktiv“, Miodrag Milićevic,  i predsednik Fondacije za nove komunikacije „Dokukino“ – Darko Sokolović.

Centar KFOS-a i AKTIV-a se nalazi u bivšoj zgradi Međunarodnog poslovnog koledža u ulici Kralja Petra I, u kojoj se nalaze i nove prostorije Aktiva, kao i novootvoreni TV studio.

Počinje otpis zaostalih dugova

Zakon o otpisu javnog duga počeo je da se primenjuje na Kosovu. To znači da će fizičkim i pravnim licima sva dugovanja državi i javnim institucijama biti oproštena, rekao je za “Dobre vesti” Agim Dibrani, savetnik ministra finansija.Agim Dibrani

Građani ali i kompanije koje imaju neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima, uskoro će biti oslobođeni zaostalog duga napravljenog do kraja 2008. godine.

Predsedavajući komisije za otpis javnog duga Agim Dibrani rekao je gostujući u emisiji “Dobre vesti” da je potrebno otkloniti skepticizam koji postoji među građanima i pružanje informacija o procesu.

“Otpis dugova će se svakako desiti. Ipak, građani moraju biti obavešteni jer su najveća zaduženja upravo njihova, prema KEDS-u, Vodovodu i drugim preduzećima. Radi se o dugovma koji su se gomilali proteklih godina od strane socijalno ugroženih građana”, kazao je Dibrani.

On je dodao da su i brojna preduzeća koja su radila na Kosovu, pa otišla, ostavila neispunjene obaveze.

Ipak, kako kaže, građani su ti koji su bili njviše zaduženi, upravo zbog lošeg ekonomskog stanja u zemlji.
Građani koji žele da im zaostao dug bude otpisan, moraće da izmire obaveze nastale u periodu od 2009. do 2014. godine.

Prema rečima Agima Dibranija to bi moglo da pomogne ekonomskom razvoju države, je će, kako kaže i “država imati koristi od ovog projekta koji je jedan od kapitalnih”.

21.09.2015 |08:00 – 23:55 Početak kraja „SRPSKE LISTE“ – ujedno i te famozne složne družine lopova, okupljenih da završe posao Šiptarima u onim oblastima gde nikada nisu mogli bez srpskih potpisa…


Današnja aktuelna tema je jednostavno uništenje liste Srpska i rasturanje tog  veštačkog društva koje je uspešno jednokratno poslužilo NVO organizacijama (Dušanu Janjiću  sa svojom ekipom AKTIV-u), Strancima (Kancelarijama za Evropske projekte i OSCE-u, EU, KFOR, EULEX) i Beograđanima (Vladi i pratećim mafijašima) i Šiptarima (Tačiju, Haradinaju,Sonji Biserko,Nataši Kandić, OVK vođama, Samoopredeljenju i svim ostalim biznismenima) za prljavi posao koji se sprovodio u Briselu, GAŠENJE SRPSKIH OSTATAKA INSTITUCIJA I DOVOLJNO INTEGRISANJE SRBA UCENOM ILI PREVAROM U ŠIPTARSKU REPUBLIKU KOSOVA! Ništa neće SIGURNO BITI NI OD TE FAMOZNE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA JER OPŠTINSKI POHLEPNICI, svest građana i naravno sve ostalo treba da bude na sasvim drugom nivou! Da smo bolji, bolji bi i bili…

Potreban broj ljudi je integrisan prema dobroj volji lokalaca „političara“ – koji su mnogo pre pohrlili tajnim kanalima u KOSOVSKO-ŠIPTARSKO DRUŠTVO, da im završe posao UNIŠTENJA OTPORA PEMA SAMOPROGLAŠENOJ KOSOVSKOJ TVOREVINI… One koje nisu želeli u svojoj blizini ili imali netrpeljivosti prema RADNIM I ODGOVORNIM LJUDIMA te su svesno odgurali u PENZIJU  a na njihova mesta ubacili NOVE NJIHOVE ROĐAKE – KOJIMA TREBA POSAO…

I kako čovek da gleda ovu nepravdu, terorizam, plačku, mafijašluk, nepotizam, lokal-patriotizam, starosedeoce i došljake,obične građane, izbegle i raseljene koji su perušteni Božijoj volji i sami sebi, a eksponeti „politike-stratezi društva“ prezentuju da se POMAŽE SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI! Ako se i šalje nešto, onda to ne stiže na mesto gde treba da stigne… Oni koji UZIMAJU TAMO ILI OVAMO, skreću ga u SVOJE DŽEPOVE, i ako se svi eksponenti DEKLARIŠU DA SE ZALAŽU ZA SRPSKI NAROD I SRPDKU DRŽAVU…

“Srpska” traži povlačenje Jablanovića

Najviši predstavnici “Srpke liste” zatražili su danas neodložno povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u okviru ove stranke. Aleksandar Jablanović

 Kako se u proglasu koji je dostavljen medijima konstatuje “ne pristupaju svi predstavnici srpske sa podjednakom odgovornošću realizaciji ciljeva od kojih će u narednim godinama i decenijama u velikoj meri zavisiti opstanak srpskog naroda na teritoriji Kosova.

Dodaje se da najistaknutiji politički predstavnici „Srpske liste“ iz svih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, smatraju da “samovoljno delovanje neodgovornih pojedinaca, podstaknuto ličnim, lukrativnim ili usko-stranačkim interesima nanosi veliku štetu interesima čitavog srpskog naroda”.

smena-Srpska

“U tom smislu, zahtevamo neodložno povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u okviru „Srpske liste“. Smatramo da je gospodin Jablanović svojim delovanjem u poslednjih godinu dana sam sebe moralno i profesionalno diskvalifikovao u meri u kojoj njegovo dalje angažovanje u kapacitetu jednog od političkih lidera postaje pogubno po interese srpskog naroda i ugrožava dalju realizaciju ranije definisanih ciljeva”, kaže se u saopštenju.

Jablanoviću se zamera “samovoljno i neusaglašeno delovanje” prilikom pregovora o formiranju koalicione vlade gde je, kako se dodaje “jasno demonstrirao da su mu lični i stranački interesi važniji od interesa naroda koji ga je birao”.

Takođe dodaje se da je Jablanović netransparentno trošio novac “koji je trebalo da bude namenjen političkoj borbi srpskog naroda za ostvarivanje osnovnih prava, a ne ličnom bogaćenju”.

“Ono što izaziva dodatnu zabrinutost jeste i činjenica da se u poslednje vreme gospodin Jablanović ne ustručava ni da javno podriva interne dogovore u okviru „Srpske liste“, a u čijem je sklapanju i sam učestvovao. Pitamo se zato da li je ovo otvoreno podrivanje funkcionisanja „Srpske liste“ posledica neodgovorne ideje Aleksandra Jablanovića da inicira podele i zatim pokuša da formira sopstvenu poslaničku grupu uz pomoć Nenada Rašića ili je to samo posledica neobuzdane želje da se nametanjem svojih kadrovskih rešenja domogne što većeg broja funkcionerskih fotelja”, ističe se u saopštenju.

Na kraju se naglašava da povlačenje Jablanovića ne bi trebalo da predstavlja početak novih podela među Srbima već bi ono trebalo da pruži novi impuls zajedništvu i udruženom delovanju ka zacrtanim ciljevima.

Saopštenje su potpisali predstavnici Srba u Vladi Kosova, kao i gradonačelnici devet opština sa većinski srpskim stanovništvom. Proglas jedino nije potpisao gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović.

„Proglas srpskom narodu istaknutih predstavnika Srpske“: Jablanović da se povuče sa svih funkcija

21. 09.2015, 19:44 Izvor: KoSSev

Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, kosovski ministar za zajednice i povratak, Dalibor Jevtić i ministar administracije lokalne samouprave, Ljubomir Marić, zajedno sa kosovskim gradonačelnicima devet opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, zatražili su večeras „neodložno povlačenje“ predsednika liste „Srpska“, Aleksandra Jablanovića, „sa svih funkcija“ u ovoj listi. Ovi, kako se u prvom „zajedničkom proglasu srpskom narodu“ Srpske navodi – „istaknuti predstavnici“, Jablanoviću zameraju „ugrožavanje opstanka Srpske liste“ tokom pregovora o koalicionoj kosovskoj vladi, „netransparentno trošenje novca“ namenjenog „političkoj borbi srpskog naroda“, te „javno podrivanje internih dogovora“ Srpske liste.  Ipak, u dužem proglasu, nisu priloženi konkretni detalji o nelegalnom trošenju novca, kao ni na koji način je Jablanović podrivao zajedničke dogovore. Inače, u kosovskim i srpskim medijima se od nedavno mogu pročitati više članaka upravo o navodnoj korupciji, nepotizmu i nenamenskom trošenju sredstava Aleksandra Jablanovića, kao i njegovim navodnim tajnim dogovorima sa pojedinim visokim predstavnicima kosovske vlade, a poslednji takav članak objavljen je danas u jednom dnevnom srpskom listu.

„Gospodinu Jablanoviću posebno zameramo samovoljno i neusaglašeno delovanje prilikom pregovora o formiranju koalicione vlade sa predstavnicima albanskih stranaka, kada je, pokušavajući da obezbedi sopstvenu funkciju i uticaj, svesno ugrozio opstanak Srpske liste,“ navode gradonačelnici i predstavnici Srba u kosovskoj vladi. Srpski gradonačelnici i članovi kosovske vlade dodaju i da se Jablanović „oglušio“ o interese srpskog naroda i preporuke Vlade Srbije o ciljevima i načinu vođenja ovih razgovora i tako „demonstrirao“ da su mu „lični i stranački interesi važniji od interesa naroda koji ga je birao“.

Ceo prvi zajednički proglas srpskom narodu istaknutih predstavnika Srpske liste možete pogledati OVDE i OVDE.

Proglas, kako se navodi u tekstu mejla uz koji je i dostavljen proglas, nije potpisao gradonačelnik opštine Leposavić, Dragan Jablanović.



A šta je Aleksandar Jablanović neposredno po objavljivanju proglasa rekao u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, pročitajte u POSEBNOJ VESTI.


„Takođe, gospodinu Jablanoviću zameramo netransparentno trošenje novca koji bi trebalo da bude namenjen političkoj borbi srpskog naroda za ostvarivanje osnovnih prava, a ne ličnom bogaćenju ma kog pojedinca, pa makar se on zvao i Aleksandar Jablanović,“ dodaju oni dalje i navode da je Jablanović „svojim delovanjem u poslednjih godinu dana sam sebe moralno i profesionalno diskvalifikovao.“

Gradonačelnici i srpski članovi kosovske vlade ističu i da ono što izaziva „dodatnu zabrinutost“ jeste, kako navode, činjenica da se u poslednje vreme Jablanović ne ustručava da javno podriva interne dogovore u okviru Srpske liste, te se pitaju da li je to posledica Jablanovićeve „neodgovorne ideje“ da inicira podele i zatim pokuša da formira sopstvenu poslaničku grupu uz pomoć Nenada Rašića, ili je to posledica „neobuzdane želje da se domogne što većeg broja funkcionerskih fotelja“ radi „ličnog bogaćenja i uskog kruga ljudi“ okupljenih oko njega.

U proglasu se naglašava i da povlačenje Jablanovića ne bi trebalo da predstavlja „početak novih podela među Srbima na Kosovu i Metohiji“, već da „pruži novi impuls zajedništvu i udruženom delovanju ka zacrtanim ciljevima“, te bude „opomena i poziv na odgovorno obavljanje javnih funkcija.“

MUTNE RADNJE VLASTI U LEPOSAVIĆUJablanovići nameštali poslove Albancima?!

Autor: Jelena Đondović | 21.09.2015. 20:04 – 22.09.2015. 09:39

Dragan Jablanović, gradonačelnik Leposavića i predsednik Privremenog organa (PO) te opštine, bez dozvole i suprotno smernicama Vlade Srbije, koja mu je direktno i poverila mandat, poslove na renoviranju zgrade opštine i poslove nadzora i izrade projektne dokumentacije dao je dvema albanskim firmama!

Reč je o građevinskoj firmi „Ljirigzioni“ ŠPK-a iz Srbice i „Projektuesi“ ŠPK-a iz Južne Mitrovice, saznaje „Alo!“.
Ovaj njegov postupak samo je jedan u nizu onih koje je samovoljno sprovodio u saradnji sa svojim sinom, inače liderom Srpske liste Aleksandarom Jablanovićem. Naime, otac i sin su i za većinu ostalih poslova, teških oko osam miliona evra, koliko im je Vlada Srbije dala za ovu godinu, angažovali albanske firme.
– Svi investicioni poslovi u opštini Leposavić rađeni u poslednje vreme su dati albanskim firmama, kao i nadzor nad tim poslovima i izrada projektne dokumentacije, i to ne samo bez odobravanja Vlade Srbije nego i direktno suprotno datim instrukcijama – otrkiva naš izvor blizak Vladi Srbije, i tvrdi da je to izazvalo revolt među građanima na severu Kosova.
Naš sagovornik otkriva i da je Dragan Jablanović bez održavanja sednice PO falsifikovao, odnosno samostalno i protivzakonito doneo oluku o usvajanju završnog računa budžeta Opštine Leposavić za 2014. godinu.
– Falsifikat je urađen 15.6.2015. godine, kada je potpisan konkretan dokument i odluka poslata Trezoru NBS. Tek 20.6.2015. godine Jablanović je sazvao veće u nameri da ozakoni nelegalno donetu odluku – kaže naš izvor.
Sa druge strane Dragan Jablanović za naš list tvrdi da je potpuno „čist“, kao i da je ispoštovao sve instrukcije Vlade Srbije.
– Pa ja ništa ne bih mogao da radim sam, za sve najpre pitamo Kancelariju za KiM, koja naše zahteve prosleđuje Ministarstvu finansija. Tek kada nam oni odobre, mi možemo da radimo. Istina je da smo angažovali konzorcijum albanskih firmi, ali samo za izvođenje radova, jer je projekt za zgradu bio završen još pre rata, pa ga nije trebalo raditi nanovo. Firme smo izabrali na tenderu, a među podizvođačima ima srpskih firmi. Jedini razlog što nismo izabrali samo srpske je što ne postoji nijedna naša firma koja ima dovoljno ljudskih resursa i koja bi uopšte mogla da uradi tako nešto – tvrdi Jablanović za „Alo!“. On pak ne poriče da je završni račun potpisao i poslao, pa da je tek onda održao sastanak veća koje je taj račun verifikovalo.
– Taj 15. jun bio je poslednji dan kada je završni račun morao da se preda, i tog dana sam poslao odluku, dakle, samo činjenično stanje šta smo uradili te godine. Dogovorio sam se sa većem da se nađemo nekoliko dana kasnije kako bismo natenane sve prešli i proverili što smo uradili i nijedan član veća nije imao zamerku na poslatu odluku. Sve ovo mi nameštaju članovi veća koji ne mogu da podnesu što sam im ukinuo beneficije koje su imali, poput toga da im svako jutro za doručak u kancelariju stižu po dva ovala mesa – tvrdi Jablanović.

Sin bezakonito trošio stranačke pare?

Lider Srpske liste Aleksandar Jablanović u više navrata zloupotrebljavao je finansijska sredstva iz budžeta Kosova namenjena za funkcionisanje njegovog političkog subjekta, objavili su ovog vikenda kosovski mediji. Naš izvor blizak srpskim vlastima potvrđuje ovu priču i navodi da je Jablanović iz kosovskog budžeta za 2014. i januar 2015. preuzeo 214.625,00 evra (za 2014. 143.750 evra i za januar 2015. 70.857,00 evra). – Za prvi iznos od 143.750,00 evra postoji dokumentacija o utrošenih 89.995 evra, dok za preostalih 53.754,10 Aleksandar Jablanović nije imao pokriće. On takođe nije na odgovarajući način opravdao ni iznos od 70.875,00 evra, što je preuzeo u januaru 2015. Navodno je 2.668 evra dato za obrazovne usluge i usluge obučavanja, koje nisu održane, dok je 41.369 dato firmi koja nije registrovana za navedene aktivnosti – prenosi naš sagovornik. Komentarišući navedene optužbe, Aleksandar Jablanović kaže za „Alo!“ da su one besmislene. – To su apsolutne dezinformacije koje, pri tom, šire Srbi iz Gračanice, a prenose albanski mediji. Novac koji mi od Kosova dobijamo stoji na računu pod lupom. Napadaju me jer neću da trošim novac onako kako bi oni hteli. Osim toga, moram svaka tri meseca da podnesem izveštaj Centralnoj izbornoj komisiji Kosova, koja je veoma stroga. Mislim da bi se samo lud čovek usudio da pokuša nešto da proneveri – tvrdi Jablanović junior za „Alo!“.

Jablanović EKSKLUZIVNO: Proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe

 21. 09. 2015, 20:50 | Izvor: KoSSev |

Ne dozvoljavam ljudima iz Štrpca i Gračanice da glume male diktatore i da koriste novac iz Srpske liste za specijalne potrebe i račune. Nisam dozvolio da se novcem Srpske liste pokriju troškovi predizborne kampanje Vladete Kostića. Novac Srpske liste je novac koji može da se koristi isključivo za rad Srpske i isključivo kada bude došlo vreme za parlamentarne izbore. Proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe. Njegovi tvorci pokazuju elementarno neznanje – ja nisam na čelu GI „Srpska“ već GI „Srpska lista“. Pritisak dolazi od Branimira Stojanovića i jednog dela Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pojedinci Srpske svojim angažmanom u kosovskoj vladi nisu uspeli da odgovore na izazove koji su ih snašli na tim mestima i prikrivaju to. Očigledno je i da smo radili u dve kolone. Gradonačelnici sa Severa su me pozvali danas i izrazili žaljenje što su pod ucenom morali da potpišu proglas. Očekujem da mi se oni jave kada im nešto bude opet trebalo. Proganjan sam i proživeo sam i psihičku torturu, jer su mi interesi Srba uvek bitni. Svima na Kosovu i Metohiji se i komanduje sa jednog mesta, a to je iz Vlade Republike Srbije i od našeg Premijera. Pred nama su velike teme, kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, a najmanja tema jeste ko će voditi Zajednicu. Zajednica će nadživeti svakoga od nas. Premijer je jako informisan o svemu što se ovde dešava. Kod kosovskih Albanaca nisam omiljen. Neki drugi Srbi su njihovi miljenici. Ovo su ključne poruke predsednika liste „Srpska“ u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, neposredno nakon što su, kako su sebe opisali – „istaknuti predstavnici“ Srpske u „zajedničkom proglasu srpskom narodu“ zatražili povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u Srpskoj.  Od nedavno se u kosovskim i srpskim medijima mogu pročitati i više članaka upravo o navodnoj korupciji, nepotizmu i nenamenskom trošenju sredstava Aleksandra Jablanovića, kao i njegovim navodnim tajnim dogovorima sa pojedinim visokim predstavnicima kosovske vlade, a poslednji takav članak objavljen je danas u jednom dnevnom srpskom listu.

Kako reagujete na proglas koji je izdala Srpska, reklo bi se prvi proglas i u kojem traže Vaše povlačenje?

To je jedna smešna situacija, ali je sa druge strane i ozbiljna, pošto pojedini politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji pokazuju elementarno nepoznavanje političkih dešavanja na terenu. Naime, građanska inicijativa liste „Srpska“ iz 2013, u čije ime su oni danas uputili proglas i sa čijeg mesta me pozivaju da se sklonim je građanska inicijativa na čijem čelu ja i nisam. Na čelu te inicijative je gospodin Vladeta Kostić, ja vodim građanski inicijativu „Srpska lista“ koja je formirana u aprilu 2014. i koju sam registrovao kod Centralne izborne komisije za učešće na parlamentarnim izborima.

„Da pravimo koaliciju sa Mustafom i Tačijem napravili bismo je za dva minuta, ali nećemo da je pravimo. Mi smo tu koaliciju napravili 9. decembra 2014. po nalogu i u dogovoru sa Vladom Republike Srbije“

Meni je ova situacija manje-više poznata i razlozi zbog kojih potpisnici proglasa mene pozivaju na ostavku su smešni. Ja sam danas, pre nego što se sav ovaj cirkus desio u medijima, a jeste cirkus, pozvao ministra finansija Abdulaha Hotija i zatražio da koliko već sutra, ili prekosutra, pošalje vanrednu reviziju iz ministarstva i da ta revizija jasno utvrdi i objavi javno rezultate da li je Srpska lista i da li je jedan cent sa računa Srpske liste ilegalno potrošen ili nenamenski. Mi izveštaje predajemo svaka tri meseca i tu nema nikakvog problema. A što se tiče drugog razloga, da ja, navodno, sa Mustafom i Tačijem pravim neku koaliciju su takođe smešni. Da pravimo takvu koaliciju, mi bismo je napravili za dva minuta, ali nećemo da je pravimo. Mi smo tu koaliciju napravili 09. decembra 2014. po nalogu i u dogovoru sa Vladom Republike Srbije i mi se tog koalicionog sporazuma pridržavamo i dan danas.

Da li je neko razgovarao prethodno sa Vama? Jeste li znali da će ovaj proglas biti objavljen?

Unutar poslaničkog kluba i sa mnom lično niko nije razgovarao na tu temu i nije mi ukazao da postoji neki problem, a problema realno i nema. Jedini je problem taj što ja ne dozvoljavam pojedincima da se ponašaju kako hoće i da glume neke male diktatore na terenu.

Šta to konkretno znači? Ko su ti „mali diktatori“?

Pa to konkretno znači da ja ne dozvoljavam ljudima iz Štrpca i Gračanice da koriste novac iz Srpske liste za to za šta su oni naumili da ga koriste.

Za šta su „naumili“ da ga koriste?

Pa oni imaju uvek neke svoje specijalne potrebe, neke specijalne račune, neke kampanje i akcije u kojima se jedna od te dve opštine u svakom trenutku nalazi i ja na to nisam pristao.

Molim Vas, navedite neki primer ovog što ste sada rekli?

Od mene je traženo da ja novcem Srpske liste pokrijem troškove predizborne kampanje za lokalne izbore kandidata za gradonačelnika Gračanice, Vladete Kostića, što ja nisam hteo. Novac Srpske liste je novac koji može da se koristi isključivo za rad Srpske liste i isključivo kada bude došlo vreme za parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji.

U „proglasu“ ipak ovog puta Vašu ostavku traže i politički predstavnici sa Severa, od Ljubomira Marića, preko gradonačelnika sa Severa – Stevana Vulovića, Gorana Rakića i Vučine Jankovića. Kako to komentarišete?

Da vam kažem, ja sam danas bio u kontaktu sa većinom tih ljudi koji su potpisali taj proglas. Oni su mene pozvali. Izražavaju žaljenje, ali su pritisnuti raznim ucenama i da to moraju da urade zbog tih ucena. To je jedini razlog što su oni danas ovo potpisali. Ne vidim gde je tu pravo gradonačelnika da se mešaju u rad Srpske liste koja je izašla na parlamentarne izbore, a oni u tom trenutku nisu učestvovali kao kandidati za poslanike unutar te liste.

„Svi zajedno i lepo, ovakvi kakvi smo da izađemo na izbore pred narod, pa da narod kaže za koga smatra da je radio dobro, a za koga loše“

Ako je rešenje problema Srba na Kosovu i Metohiji moja ostavka, ja sam spreman da tu ostavku dam, ali pod jednim malim uslovom – da te ostavke daju i oni u svojim opštinama na funkcijama gradonačelnika, pa da svi zajedno i lepo, ovakvi kakvi smo, izađemo na izbore pred narod, pa da narod kaže za koga smatra da je radio dobro, a za koga loše.

Znate li odakle dolazi taj pritisak? Iz Gračanice, da kažemo uslovno, ili iz Beograda?

Ja lično mislim da taj pritisak dolazi od strane gospodina Branimira Stojanovića i jednim delom iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Međutim, tu je drugo pitanje – pojedince koje smo postavili na odgovornim mestima unutar vlade Kosova i Metohije, svojim angažmanom nisu uspeli da odgovore na izazove koji su ih snašli na tim mestima i jednostavno žele da svoju nesposobnost i rad bez rezultata prikriju tako što će mene optužiti za nešto i govore da sam ja u zadnjih godinu dana pokazao ko sam i šta sam. Ja sam siguran da sam za godinu dana zaista pokazao ko sam. Podsetiću vas, ja sam sa mesta ministra najoštrije napao one Albance koji su napali grupu srpskih povratnika i vernika koji su pokušali da posete Đakovicu za Badnji dan i uđu u crkvu. Zbog toga sam bio proganjan i proživeo i psihičku torturu, da ne kažem i fizičku, koja je ipak sprečena od strane policije i ja sam jasno pokazao ko sam i šta radim i da su mi interesi Srba uvek bitni.

Znate da su mediji često objavljivali napise o navodnim delima korupcije i nenamenskog trošenja sredstava sa Vaše strane? Da li je do sada neko predao prijavu sudu za navodna dela korupcije koja Vam se pripisuju u medijima? Evo, danas je i jedan dnevni list u Srbiji objavio članak o tome?

Dajte molim vas. Znate šta je tu u pitanju? Nije moguće da vi odaberete izvođača radova u nekoj opštini po principu da li se vama neko sviđa, ili ne sviđa. Postoji zakon o javnim nabavkama. Taj zakon važi u svakoj opštini podjednako i firma koja ispunjava sve uslove i da najnižu moguću cenu, dobija taj posao. Proverite druge opštine i nađite mi jednu opštinu na Kosovu i Metohiji u kojoj ne radi barem jedna albanska firma. To što su pojedine firme sa Severa sa lošim finansijskim i nedovoljnom tehničkom opremljenošću konkurisale za pojedine poslove, to nije odgovornost nijedne opštine ponaosob. Jednostavno, nemate zakonski osnov da eliminišete albanske firme iz procesa javnih nabavki. Oni učestvuju u ovakvim procedurama poslednjih deset godina, a mi na Severu smo u tome novi. Kad kažem ‘mi’ – mislim na naše ljude koji imaju privatne firme i mnoge od tih firmi, to jest, većina ne ispunjava elementarne uslove koje Zakon o javnim nabavkama Kosova traži. U časopisu „Alo“, konkretno, navedeno je da se radi o novcu koji je došao iz Srbije. To nije tačno. Novac koji dođe iz Srbije, procedura javnih nabavki se sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama Republike Srbije i tu je jednostavno nemoguće da neka albanska firma u stvari i konkuriše.

Postoje neke nezvanične najave da će Premijer Srbije uskoro posetiti Severno Kosovo. Da li možda vidite neku vezu u tome da se sa terena pokreće ovakva inicijativa pred samu posetu?

Ne. Ne mislim da to ima ikakve veze sa Premijerom. On je jedna ozbiljna i odgovorna osoba i on nema vremena da se sa ovakvim stvarima bavi.

Nisam mislila na samog Premijera?

Ne verujem da sve ovo ima veze sa tim. Sumnjam. To je više želja nekih pojedinaca da što više vlasti stave u svoje ruke i oni misle da se sa jednog mesta može komandovati svima na Kosovu i Metohiji. Svima na Kosovu i Metohiji se i komanduje, sa druge strane, i mi samo sa tog jednog mesta i primamo komandu, a to je iz Vlade Republike Srbije i od našeg Premijera.

Ima li onda to veze, neposredno pre formiranje ZSO, sa mogućnošću za planove ko će biti prvi čovek ZSO-a?

Ne znam zaista. Očigledno da me neki ljudi povezuju sa tim mestom. Ja nisam stvarno nikada o takvom mestu razmišljao, niti mi je ono bilo u tom smislu zanimljivo pošto i na ovom mestu gde sam sada, imam mnogo obaveza i posla da bi mi opet nove obaveze dale novu glavobolju da ne mogu da ih obavim na pravi način.

Kako onda vidite ovaj proglas u jednoj reči?

Taj proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe.

Šta ćete dalje da radite?

Ništa. Kao što sam i do sada radio – ništa po pitanju provokacija i prozivki, ali sve po pitanju interesa Srba na Kosovu i Metohiji. Mi se trudimo da se zakoni koji dođu u skupštinu pred poslanike – što bolje pročitaju, da se na te zakone ulože amandmani. Trudili smo se na svaki mogući način da doprinesemo da se nešto na terenu popravi. Očigledno da smo radili u dve kolone. Očigledno da neki misle samo o tome ko će biti na kojoj poziciji, ali ja bih voleo da se konkretno kaže šta sam ja to pogrešno uradio, a šta su oni uradili ispravno i napravili rezultati u svojim opštinama u poslednje dve i po godine.

Očekujete li da Vam se, slikovito – sutra, jave Rakić, Janković, Vulović i Marić? Kada se budete sreli, šta očekujete da će Vam reći, odnosno da ćete reći im reći?

Ja očekujem da će mi se javiti kada im nešto bude trebalo i to je to.

Šta ćete reći Premijeru ako i kada bude posetio Sever Kosova?

Na ovo se svakako neću obazirati, a Premijeru ću izneti ovo što smo i do sada radili, ono što mislimo da je od nas u budućem periodu neophodno da se radi sa velikom pažnjom. To znači da su pred nama velike teme, kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, a najmanja tema unutar te teme jeste ko će voditi Zajednicu. To je nebitno. Nadam se da će Zajednica nadživeti svakoga od nas. Ima tu jako puno tema o kojima možemo sa Premijerom da razgovaramo. On je jako informisan o svemu što se ovde dešava i jednostavno sa Premijerom se vodi ozbiljan razgovor, jer Premijer radi jedan odgovoran i ozbiljan posao kada po pitanju nas, uključujući i one u Briselu.

Jeste li popravili odnose sa albanskom zajednicom na Kosovu?

Ja sam kosovskim Albancima nemam neki odnos. To što se meni stavlja na teret da ja sa njima sad razgovaram i da se tajno viđam. Ja sam jedna od retkih osoba sa kojom oni teško da žele da se vide. Mi se viđamo i razgovaramo samo u okviru onoga što je naš koalicioni sporazum nama nametnuo, oko čega moramo ponekad da imamo kontakte. Inače nisam, slobodno mogu da vam kažem, nisam omiljen. Neki drugi Srbi su njihovi miljenici.

Bivši mupovci sa protesta u Kosovskoj Mitrovici: Dočekaćemo Vučića aplauzom ili protestima

 21.09. 2015, 14:03|Izvor: KoSSev|

Oko 300 privremeno penzionisanih radnika MUP-a Srbije sa KiM-a protestovalo je danas ispred zgrade Kancelarije za KiM, zahtevajući još jednom da se njihov radno-pravni status reši. Koordinator radne grupe radnika MUP-a sa KiM-a Rajko Šekularac istakao je da je glavni razlog današnjeg protesta to što posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučaja privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa KiM-a, formirana u aprilu ove godine, „već četvrti-peti mesec“ nije uspela da donese predlog zakona, iako su oni, kako navodi za radnike sa KiM-a – dostavili sopstveni predlog zakona sa kojim bi bili zadovoljni. Šekularac je istovremeno poručio da, s obzirom na to da, kako je rekao, Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić dolazi u Kosovsku Mitrovicu u narednim danima, oni će ga, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, kako je istakao, „dočekati protestima“. Po završetku protesta, bivši radnici MUP-a krenuli su ka administrativnom prelazu Jarinje, gde će, kako su najavili, na sat vremena blokirati put.  

„Ta radna grupa ili, možda bolje reći neradna grupa, već četvrti-peti mesec nije uspela da donese svoj predlog zakona, iako smo mi njima dostavili naš predlog zakona sa kojim bi mi bili zadovoljni. Zato smo danas odlučili da protestujemo i da još jednom svoje zahteve iznesemo i uputimo direktno Premijeru jer očigledno je da jedini on može rešiti naš radno-pravni status,“ rekao je Šekularac i dodao da je sastanak koji su predstavnici svih policijskih uprava sa KiM-a 17. septembra u Beogradu imali sa posebnom radnom grupom MUP-a Srbije bio „naporan“.

„Mogu vam reći da je sastanak bio naporan i da je svega tu bilo. Pokušali su da postave pitanje našeg legitimiteta, na šta smo im mi odgovorili da smo mi naš legitimitet dokazali protestima u martu. Zatim pitanje jedinstva – koga mi predstavljamo, da li Sever ili jug. Na to smo im rekli da mi predstavljamo sve radnike policijskih uprava sa KiM-a,“ kazao je Šekularac.

Povezani članci:

Kosovska Mitrovica: Srpski policajci ponovo protestuju, sutra i blokada Jarinja na sat vremena​

Srpski MUP-ovci sa Kosova: Očekujemo zakonski akt o regulisanju našeg statusa​

Srbija formira radnu grupu za rešavanje problema neintegrisanih radnika MUP-a sa KiM-a​

Ujedinjeni policajci Severa i juga: Sutra protest, pozivaju i ostale službe da im se pridruže

Neintegrisani radnici MUP-a iz Kos. Mitrovice uputili pismo Premijeru Srbije – traže sastanak, od iduće nedelje protesti​

Neintegrisani radnici MUP-a RS sa juga: Držaćemo u blokadi lokalne samouprave dok Đurić i Vučić ne dođu da razgovaraju sa nama

Neintegrisani radnici MUP-a večeras razgovarali sa zamenikom Direktora Kancelarije za KiM: Intenziviraćemo komunikaciju

Šta traže pripadnici srpskog MUP-a u Severnoj Mitrovici?

On je istovremeno poručio da će, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, Premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića, čiji se dolazak u Kosovsku Mitrovicu očekuje u narednim danima, dočekati protestima.

„S obzirom na to da Premijer dolazi u Mitrovicu u narednim danima, ukoliko naši zahtevi budu ispoštovani i ukoliko se aktivno bude radilo na tome – mi ćemo ga dočekati aplauzima. U suprotnom, dočekaćemo ga protestima, gde vas pozivam da budemo u što većem broju i prisilimo i primoramo Premijera da mora sesti i razgovarati sa nama, i uraditi nešto da se naš status napokon reši,“ istakao je Šekularac.

Po završetku protesta, bivši radnici MUP-a Srbije sa KiM-a organizovano su u autobusima krenuli ka administrativnom prelazu Jarinje, za gde su najavili jednočasovnu blokadu puta iz pravca Rudnice.

Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

26.11.2014 |08:00 -23:55 Šiptari paradiraju i demonstriraju svoje pune kapacitete NACIONALISTIČKE DRŽAVE na okupiranom delu Srpske državne teritorije Kosovo i Metohija!!!


Čeku: BSK će uskoro postati Oružane snage

Ministar Bezbednosnih snaga Kosova, Agim Čeku je izjavio da će vrlo brzo te snage prerasti u Oružane snage Kosova.Bezbednosne snage Kosova 

U interviju za današnje izdanje dnevnika „Epoka e re“, Čeku je najavio da će ta odluka biti doneta na jednoj od prvih sednica Skupštine Kosova nakon njenog konstituisanja.

„Ozvaničavanje BSK kao Vojske Kosova je odlagano zbog nedostatka (funkcionisanja) Skupštine Kosova. Ja verujem da će jedna od prvih odluka nove Skupštine biti ozvaničavanja Oružanih snaga Kosova. Snažno verujem u ostvarivanje ovog projekta, jer je to nacionalni projekat od izuzetnog značaja za našu zemlju i njene građane“, rekao je Čeku.

Istakao je da taj proces ima snažnu i široku podršku međunarodnih saveznika Kosova.

Uz to, „sve parlamenhtarne stranke su za ovu promenu i ne očekujem neki problem ili protivljenje ovom značajnom projektu. Očekujemo glasove i podršku svih jer je ozvaničavanje vojske u interesu
Kosova, njegovih građana i političkih partija“, smatra Čeku.

Danas se na Kosovu mnogobrojnim manifetacijama i defileom njenih pripadnika obeležava Dan Bezbednosnih snaga Kosova.

Demaći: I Haradinaj u vladu

Politički analitičar Adem Demaći smatra da je neophodno da u sastav nove vlade Kosova uđe i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.Tači i Haradinaj 

Alijansa je potrebna kako bi u parlamentu postojala potrebna većina za usvajanje zakona važnih za budućnost Kosova, preneli su reči Demaćija prištinski mediji.

„Bilo bi neophodno i dobro da u koaliciju uđe i ABK Ramuša Haradinaja kako bi se stvorila trojka Mustafa-Tači-Haradinaj i tako ne bi mislili da li imamo dovoljno glasova u skupštini koji će biti potrebni za budućnost Kosova i donešenje ne baš lakih zakona“, rekao je Demaći.

On je ocenio i da je lider DSK Isa Mustafa nezavisno od njegove prošlosti učinio veliki politički preokret za dobrobit Kosova i da treba gledati šta će činiti sutra.

Priština: Kosovu naredne godine vizna liberalizacija

Učesnici Škole evropskih integracija iz Severne Mitrovice boravili su u Prištini gde su imali nekoliko predavanja o procesu integracije Kosova u EU.Sa današnjeg predavanja u Prištini

Polaznici su imali prilike da čuju kako odmiče vizna liberalizacija Kosova, šta je još ostalo da se uradi i koji su najveći problemi na tom putu.

„Mogli smo da čujemo da proces integracija teče usporenim tempom nego što je to bilo očekivano, pauza je bila pravljena i zbog šestomesečnih političkih problema. Puno je zakona koji čekaju da se ili implementiraju ili dopune kako bi bili u skladu sa zakonima EU“, kazala je jedna od učesnica Katarina Ađančić.

Ipak vršilac dužnosti ministra za evropske integracije Gezim Kasapoli objasnio je da je Kosovo do sada ispunilo 90 odsto uslova i da bi do kraja naredne godine moglo da postane deo šengenskog prostora iako postoji veliki problem ilegalne migracije.

„U zadnjih par meseci povećava se trend ilegalne migracije koja je kancer za ovaj proces i nešto što stvara probleme ne samo Kosovu nego i svim zemljama Balkana. Ukoliko nastavimo sa ovim trendom onda će se vize vratiti i za one zemlje kojima je već odobrena vizna liberalizacija. Potrebna je široka strategija koja podrazumeva dogovor svih zemalja u regionu“, kazao je Kasapoli.

Stručnjak za evropske integracije Besnik Vasoli bliže je pojasnio proces vizne libreralizacije Kosova kao i probleme na tom putu. On je rekao da su najveći problem Kosova trenutno korupcija i sudstvo.

„Nije ostalo još puno toga da se uradi. Vlada već ima svoj plan rada i znaju šta treba da se uradi. Već nekoliko godina se radi vizna liberalizacija tako da su sve strategije i zakoni doneti. Potrebna je samo volja inače teoretski ili na papiru sve stvari su tu“, kazao je Vasoli.

Učesnici Škole evropskih integracija imaće i predavanje na temu reforme javne administracije i uloge civilnog društva u procesu evropskih integracija. Posetu Prištini i predavanja organizovala Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

Stojković oslobođen zbog nedostatka dokaza

Nenad Stojković iz Parteša koji je bio osumnjičen da je primoravao birače da glasaju za GI Srpska na lokalnim izborima održanim prošle godine osobođen je usled nedostatka dokaza.

Pred krivičnim većem Osnovnog suda u Gnjilanu kojim je predsedavala sudija Emina Salihu, okončan je glavni pretres u kome su troje kosovskih Srba iz Parteša odgovarali za krivično delo ugrožavanja slobodne volje glasača, vezano za izbore od novembra prošle godine.

Optuženi su Živorad Jovanović, Vitomirka Gavrilović i Nenad Stojković kojoma je tužilaštvo za teška krivična dela iz Gnjilana na teret stavilo da su pretnjom ukidanja socijalne pomoći primoravali birače da izađu na izbore i podrže listu „Srpska“.

Tužilac je u svojoj završnoj reči odustao od optužbe u odnosu na Nenada Stojkovića zbog nedostatka dokaza, a odluka za preostalo dvoje optuženih će biti doneta danas u 15 časova.

„Tužilaštvo se na glavnom pretresu uverilo u stav koji sam od početka postupka zastupao, da protiv Nenada nije postojala ni osnovana sumnja da je izvršio krivično delo. Drago mi je zbog njegove porodice koja je njegovim oslobođenjem dobila malo spokoja“, izjavio je za RTV KIM branilac oslobođenog Nenada Stojkovića advokat Dejan A. Vasic.

„Institucije i društvo krivci za loše odnose Srba i Albanaca“

„Kosovsko društvo je pokazalo da je tolerantno na netoleranciju, a slučajevi napada na ugrožene grupe prošli bez osude zvaničnika, predstavnika civilnog društva i medija“, kaže Nenad Maksimović.Komšijski odnosi

Šesnaest godina nakon ratnih dešavanja međuetnički odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu su i dalje nategnuti. Na to ukazuju i poslednji incidenti u metohijskim sredinama do kojih je došlo nakon neuspešne utakmice između Srbije i Albanije.

Za decenijsko razmimoilaženje među stanovništvom Kosova odgovorne su i isntitucije, smatraju sagovornici RTV Kim.

Politička mantra institucija u Prištini da je stanje manjinskih zajednica poboljšano nije potkrepljena dokazima, kaže Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju. To, prema njegovom mišljenju, potvrđuje veliki broj napada na Srbe poslednih meseci. Maksimović zamera što nije došlo do adekvatne osude od predstavnika vlasti, civilnog sektora i albanskih medija.

„Prošle godine je zabeleženo 650 etnički motivisanih napada što predstavlja povećanje u odnosu na 2012. godinu. Sami događaji posle završetka utakmice Srbija i Albanija i napadi na manjinsko stanovništvo su jasno pokazali nivo netrpeljivosti i koliko je dugačak put koji trebamo proći da bi došlo do međuetničke tolerancije i pomirenja. Kosovsko društvo se još jednom pokazalo kao veoma tolerantno na netoleranciju jer sami slučajevi napada ugrožene grupe ljudi su se desili bez osude kako zvaničnika, tako predstavnika civilnog društva i društva u celini, a mediji su poprilično šturo izveštavali o takvim napadima“, ističe Maksimović.

Jedan incident ili provokacija albanskih navijača puštanjem drona sa zastavom Velike Albanije dovoljan je da pokerene lavinu uvreda i raširi nacionalizam između dve zajednice na Kosovu, smatra urednik Radija Urban FM iz Prištine Arijentin Abdul.

„Da ste me pitali 1999. godine da li će proći toliko vremena da se ovo još uvek postavlja kao pitanje, tada bih rekao ne jer ćemo za petnaest – šesnaest godina imati korektne relacije. Ali se vidi da je jedan mali incident dovoljan da se relacija između Albanaca i Srba vraća na nulu. Mislio sam da će, posle političkog sporazuma u Briselu koji su postigla dva premijera, stvari ići nabolje“.

Za loše ili nikakve odnose krivi su i sami građani koji nemaju međusobnu komunikaciju zbog jezičke barijere, kaže Abdul.

„Najmlađa grupa ljudi, oni koji sada imaju 19 ili 20 godina i na srpskoj i na albanskoj strani nemaju nikakav međusobni kontakt i misle jedni o drugima sve najlošije. Žalosno je što uopšte ne postoje odnosi među mlađim generacijama, mislim na mlade iz Gračanice, Prištine, Beograda. Oni zapravo uopšte ne postoje. Ti mladi Albanci ne znaju srpski, mladi Srbi uopšte ne znaju albanski, ali je veći problem kada ih pitaš šta misle jedni o drugima oni će ti reći sve najgore“.

Dugogodišnji novinar sa Kosova Nedeljko Zejak kaže da je odgovornost za loše odnose dve najveće etničke zajednice na političkim predstavnicima koji, uprkos dugogodišnjem stažu u institucijama, nisu uradili gotovo ništa na njihovom poboljšanju.

„Srbi još uvek žive na periferiji društva i bilo kog drugog oblika života ovde na Kosovu, a jedan jedini razlog je zato što su Srbi toliko izdeljeni i pocepani, i to Albanci prepoznaju. Sve dok u Srbima vide pocepanu zajednicu oni će ih tretirati kao zajednicu koja može i živeće na marginama tog kosovskog društva. Mislim da nije problem u Albancima, problem je u Srbima jer su obezglavnljeni. Srbe predstavljaju ljudi koji su, u sredinama u kojima žive a kamoli za jedno društvo, anonimusi i ljudi koji nemaju iskustva iza sebe“, rekao je Zejak.

Da li naviknuti na društvenu izolaciju ili zaokupljeni sopstvenim problemima, kako tvrdi Nenad Maksimović, pojedini stanovnici centralnog Kosova smatraju da situacija sa komšijama Albancima i nije tako loša.

Problem slobode kretanja, napada i provokacija u ovim sredinama deluju kao da su prevaziđeni, kažu pojedini meštani Gračanice.

Ipak, za šesnaest godina, koliko je prošlo od sukoba na Kosovu, preostali Srbi su i dalje nastanjeni u ruralnim sredinama. U glavnom gradu Prištini danas stalno boravište ima njih četrdesetak.

Taj broj se međutim, povećava dolaskom onih koji rade u javnom sektoru ili međunarodnim institucijama.

Jedina urbana sredina gde Srbi žive u većem broju je severni deo Kosovske Mitrovice.

Sa protesta iz Severne Mitrovice: Lazoviću i ostalim Srbima omogućiti da se brane sa slobode

 26.11.2014, 14:03

Stotinak građana Severne Kosovske Mitrovice danas je sa protesta podrške uhapšenom Aleksandru Lazoviću – jednom od trojice Srba, koji se zajedno sa Dragoljubom Delibašićem i Oliverom Ivanovićem tereti za zločine nad Albancima u Kosovskoj Mitrovici tokom 1999. i 2000. godine, uputilo zahtev da se njemu, kao i ostalim Srbima koji se tereta za slična dela, omogući odbrana sa slobode. Protest  je održan na platou Srednje tehničke škole „Mihajlo Petrović Alas“, a organizovali su ga škola za osnovno i srednje obrazovanje za decu sa posebnim potrebama „Kosovski božur”, u kojoj je i zaposlen Aleksandar Lazović, sindikat prosvetnih radnika i crkveni hor iz Kosovske Mitrovice, čiji je, takođe, Lazović član od njegovog osnivanja. Protest podrške završen je protestnom šetnjom učesnika do pritvorne jedinice u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde su učenici škole „Kosovski božur“ ostavili svoje poruke upućene Lazoviću. 

„Mi sa ovog skupa, na kojem nas je velika nepravda sakupila, jedino što želimo i tražimo jeste da se Saša brani sa slobode. Mi verujemo u njegovu nevinost. Pravda je spora, ali dostižna. Njegovu nevinost će dokazati pravnici, ali i želimo da sa ovog mesta apelujemo da do tada on bude na slobodi i da se brani sa slobode,“ rekla je direktorica škole u kojoj Lazović radi, Marta Popović, objašnjavajući da je Lazović uhapšen pre tačno sto dana. Po njenim rečima, Lazović je bio omiljen među svojim učenicima i njihovim roditeljima od kojih je imao veliko poverenje.
Dejan Mirić iz crkvenog hora “Branislav Nušić”, kazao je da se članovi hora saosećaju sa svim  patnjama  uhapšenih Srba.
“Mi znamo da je naš drug Saša Lazović nevin čovek. On je u ovom horu od osnivanja. Pošten otac, dobar drug,  a nadasve velik rodoljub. Sve patnje i muke smatramo da su to velika iskušenja za sve nas, pa i za njih, nevino uhapšene. Molimo međunarodnu zajednicu da progleda i barem jednom u životu, prema nama, Srbima, ophodi se kao prema ljudskim bićima,” kazao je Mirić.
I predsednik sindikata prosvetnih radnika sa KiM, Zoran Jevtić, uputio je sličnu poruku javnosti, zahtevajući  pri tom da se i ostali Srbi, koji se terete za slična dela, kao i Lazović, brane sa slobode i bude im omogućeno pravedno suđenje.
„Zahtevamo da svi pritvoreni Srbi budu slobodni i da im se omogući pravedno i slobodno suđenje, a uvereni smo u to da će oni dokazati svoju nevinost i biti slobodni građani Kosovske Mitrovice i Severnog Kosova,“ rekao je Jevtić objašnjavajući da su sindikati zaposlenih sa KiM-a, zajedno sa republičkim granskim sindikatima saveza samostalnih sindikata Srbije, pokrenuli niz akcija sa ciljem da Aleksandru Lazoviću, inače predsedniku sindikalne organizacije Specijalne škole „Kosovski Božur,“ i Nebojši Vujačiću – predsedniku sindikalne organizacije poštanskih radnika Kosova i Metohije, pruže podršku i pomoć u „odbrani svojih legitimnih prava – prava na slobodan život.“
Pročitajte još:

Osnovni sud u Mitrovici potvrdio optužnicu protiv Delibašića, Ivanovića, Vujačićevih i Lazića

Šta sadrži optužnica protiv petorice Srba

Sudski pritvor za Lazovića i N. Vujačića; Iliji Vujačiću mera obaveznog javljanja policiji

Sudija Roksana Komša na prvom zajedničkom ročištu petorici Srba 26. avgusta

EULEX: Sudske odluke pitanje suda i samo suda

GI SDP: Dvostruki aršini EULEX-ovog pravosuđa

Advokati Ivanovića i Delibašića: Dokazi nepouzdani; optužnica – papir ispunjen tužiočevim besmislicama

Zajednička optužnica protiv Ivanovića, Delibašića, Vujačićevih i Lazovića

Jevtić je istakao i da su sindikati zaposlenih sa KiM ubeđeni da Ilija Vujačić, Dragan Delibašić, Oliver Ivanović, Slaviša Ristić, Stevan Vulović, Radovan Radić, Slobodan Sovrlić, kao i ostali optuženi Srbi, nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret, te da misle da zbog načina na koji radi pravosuđe na Kosovu doprinosi daljem iseljavanju Srba sa KiM-a i ukazuje na to da niko nema zagarantovana prava na slobodu.

Građani su završili protest protestnom šetnjom do pritvorske jedinice u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je i pritvoren Aleksandar Lazović, a učenici škole „Kosovski božur“ su i na šalteru ove pritvorske jedinice ostavili poruke upućene Aleksandru Lazoviću.

Aleksandru Lazoviću, Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Iliji Vujačiću i Nebojši Vujačiću se sudi po zajedničkoj optužnici. Tako se Aleksandar Lazović, Ilija Vujičić i Nebojša Vujačić terete da su kao pripadnici ‘Čuvara mosta’, izvršili teška ubistva i pokušaj teških ubistava, 2000. godine, dok se Oliver Ivanović i Dragoljub Delibašić terete za ratne zločine tokom 1999. godine, odnosno podstrekivanje na zločine protiv albanskog stanovništva tokom 2000.
Aleksandar Lazović se u sudskom pritvoru nalazi od 19. avgusta, a optužnicu protiv njega i četvorice Srba je za sada potvrdio samo prvostepeni sud u Mitrovici.

Lunaček: Statusna neutralnost je nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima

26. 11.2014, 13:21

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Ulrike Lunaček, rekla je da će događaji poput upravo završene konferencije u Beču „Prilike i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“ ohrabriti one države koje nisu priznale Kosovo da to učine i što je pre moguće, dodajući da je „statusna neutralnost nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima,“ saopšteno je iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Integracija Kosova u međunarodne organizacije i multilateralna diplomatija je jedan od najviših prioriteta kosovske diplomatije, naglašeno je na ovom skupu. U Beču je juče završena dvodnevna konferencija „Prilike i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“. Ovu konferenciju je organizovala „Diplomatska akademija Republike Kosovo“ u saradnji sa bečkom diplomatskom akademijom.
Otvarajući dvodnevni skup zajedno sa  svojim kolegom iz Austrije, ambasadorom Hans Vinklerom, direktor kosovske diplomatske akademije – Skender Durmiši, naglasio je da je integracija Kosova u međunarodne organizacije i multilateralna diplomatija jedan od najviših prioriteta kosovske diplomatije.
Na konferenciji je više kosovskih diplomata istaklo uspehe koje je Kosovo postiglo u proteklom periodu kada je u pitanju međunarodni legitimitet, odnosno učlanjenje u više vodećih međunarodnih organizacija.
Zamenik specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za budući status Kosova, ambasador Albert Rohan, rekao je da je konferencija bila interesantna i da će Austrija pomoći Kosovu koliko može u integraciju u EU, a da Kosovo treba još intenzivnije da učestvuje u integrativnim procesima:
„Imali smo dobru saradnju između naše dve zemlje. Razgovarali smo o političkim i pravnim pitanjima, i mislim da je glavna poruka, rekao bih, ta da Kosovo mora intenzivnije da učestvuje u evropskim integrativnim procesima. Austrija je spremna da pomogne koliko može.“
Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Ulrike Lunaček, koja se učesnicima konferencije obratila preko video bima, naglasila je da će događaji poput ove konferencije ohrabriti one države koje nisu priznale Kosovo da to i učine što je pre moguće, dodajući da je „statusna neutralnost nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima.“
Na konferenciji su, pored kosovskih diplomata, učestvovale i diplomate iz austrijskog ministarstva za spoljne poslove, Evropu, predstavnici Saveta Evrope, Venecijanske komisije, akademske svetske zajednice, novinari i diplmate akreditovane u Beču.
Iako spada u  najmlađa ministarstva spoljnih poslova, kosovska diplomatija  je veteran u internacionalizaciji kosovskog pitanja kao državotovornog, koje je još 1996. godine jasno postavljeno kao jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja, pre svega za zapadne zemlje, na čelu sa SAD-om, Nemačkom i Velikom Britanijom, a koje su i danas ostale najvažniji partneri Kosovu u podršci priznanja kao samostalne države. Kosovo danas ima 22 diplomatske misije i 14 konzulata, mahom u ključnim i razvijenim zemljama Zapada, kao i u regionu, a 110 od 193 članica Ujedinjenih nacija je priznalo kosovsku nezavisnost. U poslednjih nekoliko meseci, Kosovo je postalo član nekoliko najznačajnijih međunarodnih organizacija, uključujući i sportske, a u toku su i pripreme prvog olimpijskog tima Kosova.

Bamieh: Nisam sakrila dokaze u slučaju „Sekirača“ koji je EULEX želeo da ubije od početka

26. 11. 2014, 10:18

Nakon što je EULEX-ov tužilac Kent Mortimore, koji sada predstavlja Specijalno tužilaštvo u slučaju Sekirača, na jučerašnjem ročištu u ovom slučaju izjavio da je bivša EULEX-ova tužiteljka Maria Bamieh krila dokaze koji se tiču slučaja „Sekirača“, Bamieh se sinoć kasno oglasila saopštenjem za medije na svom Fejsbuk profilu. Ona u saopštenju ističe da je veoma iznenađena ozbiljnim optužbama svog kolege, jer je slučaj Sekirača – „slučaj koji je EULEX želeo da ubije od početka“, u kojem su svedoci imali optužbe protiv EULEX-ovog sudije, Frančeska Florija. Ona je istakla i da nikada nije krila dokaze, kao i da joj je kancelarija pretresana bez njenog prisustva, a što je, kako navodi, u suprotnosti sa svakom istražnom procedurom. Međutim, Bamieh takođe veruje da se priča u vezi sa prikrivanjem dokaza „spinuje“, jer postoji pravno obrazloženje za to – njoj nije dato vremena da preda svoje slučajeve tužiocima koji su preuzeli njene slučajeve i nikom nije dopušteno da razgovara sa njom. 
Martimor: Bamieh sakrila dokaze; Adamska-Galant: skrivanje dokaza ozbiljno kriminalno delo
„Tužilac (Maria Bamieh, prim. red.) je sakrio dokaze ovog slučaja, koji takođe mogu da budu oslobađajući za optužene službenike. Ukoliko kaznimo optužene bez dobrog poznavanja onoga što se dogodilo u ovim slučajevima, onda se ne razlikujemo od kriminalaca,“ rekao je Martimor na jučerašnjem ročištu u slučaju Sekirača.
I predsedavajuća sudskog veća u ovom slučaju, EULEX-ov sudija Ana Adamska Galant, potvrdila je da je informisana o tome da su u kancelariji tužiteljke Marie Bamieh pronađeni dokazi koje ne poseduje ni sud, a ni odbrana. Ona je takođe rekla da je to ozbiljno krivično delo koje mora da bude istraženo.


Pročitajte još: 

Bivša tužiteljka Bamie: Uskoro pokrećem postupak protiv EULEX-a

EULEX će biti zatvoren

Bamieh predala 40 strana dokaza o korupciji u EULEX-u

„Veoma sam iznenađena izjavama mojih bivših kolega koje su danas dali tokom saslušanja u slučaju ‘Clinton Bombing’ (Sekirača). Ovo je slučaj koji je EULEX hteo da ubije od početka, jer su svedoci imali optužbe protiv Frančeska Florija. Nisam sakrila nikakve dokaze od suda i to je veoma ozbiljna optužba koju ću braniti do kraja,“ objasnila je Bamieh i dodala:

„Volela bih da svi znaju da je moja kancelariju pretresana bez mog prisustva, što je u suprotnosti sa svakom istražnom procedurom i bilo ko je mogao da ostavi nešto tamo. Ne kažem da je to ono što se dogodilo, jer moje poverenje u moje kolege ostaje, uprkos teškim okolnostima kroz koje prolazim.“
Bamieh, međutim, ističe i da su izjave o njenom prikrivanju dokaza u slučaju „Sekirača“ zapravo „spin“ nečega za šta postoji pravno objašnjenje.
„Verujem da se pravi spin od nečeg u čemu nema krivice, za šta postoji zakonsko objašnjenje. Nisam dobila vremena da predam svoje predmete tužiocima koji su preuzeli moje slučajeve i nikome nije dozvoljeno da sa mnom razgovara. Da sam kontaktirana, ili da mi je dozvoljeno da predam predmet, što je u skladu sa propisima, ovih optužbi ne bi bilo,“ dodala je Bamieh.

Ova EULEX-ova tužiteljka na kraju svog saopštenja postavlja pitanje i koji su to tačno dokazi koje je ona navodno sakrila, kao i zašto bi sakrivene dokaze držala u svojoj kancelariji, dodavši  da bi volela da zna šta su tačno tužioci rekli juče na sudu o ovim pitanjima i istakavši da će ona odgovoriti na sva pitanja specijalnom istražitelju, a koja proističu iz ovog slučaja i zahtevati da ovo pitanje bude u potpunosti istraženo.

Kosovski mediji su u proteklom periodu izveštavali o tome da je sudija Frančesko Flori uzeo mito od 360.000 evra kako bi se oslobodio Nusret Cena za slučaj „bomba kod lokala Sekirača“. Bamie je tada ukazala istražiocima unutrašnje kontrole da to nije stara vest, jer se tako pričalo i u slučaju Tolaja.
U eksploziji koja se dogodila 27. septembra 2007, u kafiću „Sekirača“ u naselju Dardanija u Prištini, poginulo je dvoje ljudi a 11-oro ranjeno.
Eksplozija se dogodila mesec dana nakon ubistva policajca Triumfa Rize, koji je, prema pisanju više medija, bio poznat po snažnoj borbi protiv kriminala i korupcije. U policiji su verovali da je jedan blizak saradnik Envera Sekirače, inače poznatog kao „Gangster Prištine“, bio odgovoran za ovo ubistvo.
Prema optužnici, Enver Sekirača je bio u lošim odnosima sa Rizom, navodno zbog Adeljine Ismajli, koja se ranije, takođe navodno – zabavljala sa Sekiračom, pisali su kosovski mediji

21.09.2014 |08:00 – 23:55 Predstojeće vreme biće ispunjeno sa mnogo izazovnih situacija za opstanak i ostanak to što jesmo! Svi nam spremaju zapršku…


Borhart odlazi s čela Euleksa

Beograd — Šef Misije Euleksa Bernd Borhart odlazi sa te funkcije, potvrđeno je Danasu u Misiji Euleksa u Prištini.

Foto: Beta, arhiva
 Kako objašnjavaju, Borhart će u narednih desetak dana otići sa tog mesta nakon skoro dvogodišnjeg mandata. On će se vratiti u Ministarstvo inostranih poslova Nemačke, odakle je u decembru 2012. i došao na mesto šefa Misije Euleksa.

Borhart je pre dolaska u Prištinu radio kao koordinator za nemački kadar u međunarodnim organizacijama u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke u Berlinu, a od 2007. do 2010. bio je ambasador Nemačke u Albaniji. Osim brojnih diplomatskih funkcija u nemačkoj administraciji i u Evropskoj uniji, Borhart je bio i šef Nemačke kancelarije na Kosovu i zamenik šefa Verifikacione misije na Kosovu.

Pre Borharta na mestu šefa Misije bili su francuski general-pukovnik Gzavije But de Marnak (2010-2012) i francuski general potpukovnik Iv de Kermabona (2008-2010).

Misija Euleksa na Kosovu počela je svoj mandat 2008. godine, a glavni zadatak joj je podrška kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, naročito u oblasti policije, sudstva i carine. Savet zemalja Evropske unije produžio je nedavno mandat Euleksa na Kosovu do 14. juna 2016. godine. To znači da će ta misija Evropske unije u naredne dve godine ubrzano preneti svoje aktivnosti lokalnim vlastima, kao i drugim evropskim institucijama. Euleks će, kako najavljuju iz ove misije, u naredne dve godine ima ulogu mentora i savetodavca u oblasti vladavine prava.

21.09. 2014, 08:18 -> 17:12

Papa Franja u poseti Albaniji

Poglavar Katoličke crkve papa Franja stigao je u posetu Albaniji. Vlasti te zemlje pojačale su mere bezbednosti zbog upozorenja da bi džihadisti Islamske države mogli da planiraju napad na poglavara Rimokatoličke crkve u toj većinski muslimanskoj zemlji.

Papa Franja je, tokom susreta sa albanskim zvaničnicima, osudio upotrebu Boga kao „štita“, kao što to čine radikalni verski pokreti koji deluju na Bliskom istoku i u Africi, prenosi Beta.

Papa-u-Tirani.jpg
Doček pape u Tirani

„Neka niko ne misli da može da koristi Boga kao štit dok planira i izvršava dela nasilja i mržnje! Neka niko ne koristi religiju kao izgovor za sopstvena dela koja su protivna dostojanstvu čoveka i njegovih osnovnih prava, na prvom mestu prava na život i versku slobodu za sve“, rekao je papa.

Dodao je da su pravi smisao religije „izdale ekstremističke grupe“ koje „deformišu i instrumentalizuju razlike među različitim veroispovestima“ i tako stvaraju „opasni faktor sukobljavanja i nasilja“.

Papa Franja je, u razgovoru sa predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem, pohvalio držanje političkih i verskih zvaničnika te zemlje.

„Atmosfera poštovanja i uzajamnog poverenja, među katolicima, pravoslavcima i muslimanima, dragoceno je dobro za zemlju i dobija posebno značenje u našoj epohi“, rekao je papa.

Kako je dodao, ako Albanija nastavi tim putem – postaće uzor za mnoge zemlje.

U Tirani je papu dočekalo više od 250.000 ljudi na velikom bulevaru i trgu Majke Tereze gde je služio misu na blagoj kiši. Više od 10.000 ljudi došlo je iz regiona, među kojima i 3.000 njih sa Kosova i Metohije.

Tokom vožnje u svom otkrivenom džipu, duž bulevara na kojem su se mogle videti fotografije velikog broja žrtava komunizma, papa se više puta zaustavio kako bi se rukovao sa okupljenima i uzeo u naručje razdraganu decu. Na kraju mise prošetao se kroz okupljenu masu.

Na ulicama Tirane od juče je policija u civilu, a posetu je obezbeđivalo 2.500 policajaca i snajperisti koji su motrili sa krovova zgrada. Pretreseni su svi koji su prisustvovali misi.

Vatikan je posle službe naveo da „nije bilo nikakvih posebnih bezbednosnih problema“.

Ovo je prva papina poseta jednoj evropskoj zemlji od kada je preuzeo dužnost.

Irački ambasador u Vatikanu upozorio je uoči posete da bi 77-godišnji poglavar Rimokatoličke crkve mogao da se nađe u opasnosti od pripadnika Islamske države, pošto je Sveta stolica podržala američke vazdušne napade na ciljeve džihadista u Iraku, što je redak izuzetak u njenoj miroljubivoj politici rešavanja sukoba.

U intervjuu italijanskom dnevniku Nacione ove nedelje, irački ambasador u Vatikanu Habib el Sadr rekao je da je ID „jasno saopštila“ da „žele da ubiju papu“.

„Pretnja papi je verodostojna“, rekao je El Sadr.

Papina poseta usledila je dan pošto su italijanski mediji objavili da su na Trgu Svetog Petra pojačane mere bezbednosti, pošto su obaveštajne službe doznale za mogući plan za napad na Vatikan i da bi papa mogao biti u opasnosti.

Mesađero piše da je jedna strana bezbednosna služba upozorila Italiju nakon što je presrela komunikaciju između dva Arapina, u kojoj se pominjao „demonstrativni čin u sredu kod Vatikana“.

Franja-u-Albaniji.jpg
Poster na katoličkoj crkvi u Tirani

AFP podseća da je sreda dan u kom papa održava javnu audijenciju na trgu ispred Bazilike Svetog Petra.

Ranija upozorenja da ekstremisti Islamske države kuju zaveru da napadnu papu Vatikan je odbacio, ali je bezbednost ipak povećana za njegove audijencije sredom i nedeljom, navodi Mesađero.

Pred papin dolazak u Tiranu dugo su tekle pripreme za papinu posetu. Gradske službe čistile su ulice i postavljale cveće duž putanje kojom će se papa kretati.

Po gradu su postavljeni bilbordi s fotografijom nasmejanog pape, s uzdignutom rukom i porukom: „Poručujem svim ljudima: moguće je raditi zajedno!“

Prodavci su, povodom posete, u ponudu ubacili posebne suvenire, a albanska pošta štampala je markicu sa papinom slikom.

„Na Kosovu ima verskog ekstremizma“

Zamenik glavnog tužioca kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova Džonatan Ratel rekao je da na KiM postoji verski ekstremizam i potencijal za terorizam.

Džonatan Ratel 

 On je istakao da je takva situacija gde god postoji visoka nezaposlenost, hronično siromaštvo i malo mogućnosti za bolji život.

Frankfurtske vesti podsećaju da je ta kancelarija nadležna upravo za istragu i podizanje optužbi kada je reč o slučajevima povezanih sa terorizmom, a da trenutno sprovodi dve odvojene istrage.

Ratel očekuje da će uskoro biti okončane, a nadležni tužilac KSTK-a predstaviće optužnice.

“Trenutno, KSTK sprovodi dve krivične istrage koje uključuju određen broj ljudi. Istrage se razvijaju i očekujem optužnice u bliskoj budućnosti. Reč je o veoma ozbiljnim optužbama koje se odnose na učestvovanje i regrutovanje za terorističke aktivnosti. Ne mogu da pričam o istragama koje su u toku, ali mogu da kažem da sa kosovskom policijom imamo veoma dobru saradnju, kao i sa drugim agencijama koje pomažu oko prikupljanja dokaza i daju druge forme asistencije“, objasnio je Ratel.

On je dodao da postoji velika zabrinutost zbog ekstremističkih aktivnosti u čitavoj Evropi, koja se, kako kaže, „suočava sa fenomenom priključivanja mladih osoba, uglavnom muškaraca, u konflikte na Bliskom istoku, pre svega u Siriji i Iraku“.

“Kako i u drugde u Evropi, i ovde smo veoma zabrinuti jer mladi muškarci, obmanuti i zavedeni od strane ekstremističkih elemenata, odlaze da se bore za ono što smatraju religijskim pozivom“, dodao je Ratel.

Pojedini imami na Kosovu učestvuju u vrbovanju mladića da se priključe terorističkim aktivnostima stare, pa je pitanje može li se to dokazati u meri da dobije sudski epilog.

“Regrutovanje za učestvovanje u terorizmu je zločin. Istina, to je teško dokazati. Za procesuranje je potrebno dokazati nameru, ali i sam čin učestvovanja u regrutovanju. Veoma smo zabrinuti oko elementa regrutovanja mladih osoba za verski ekstremizam. Naša kancelarija veoma blisko sarađuje sa kosovskom policijom i drugim lokalnim vlastima, kancelarijom državnog tužioca, religijskim liderima i predstavnicima zajednica. Pokušavamo da osiguramo da mladi ljudi, naročito muškarci, ne padnu pod uticaj i na bilo koji način budu ohrabreni da se uključe u konflikte na Bliskom istoku“, naveo je Ratel.

Na pitanje da li postoji pretnja od terorističkih akcija prema određenim grupama ili pojedincima na Kosovu, Ratel kaže da tu zapravo nema razlike.

“Prava pretnja je religijski i politički terorizam. Da li će osobe odlučiti da putuju u neku stranu zemlju i tamo se uključe u konflikte ili imaju ekstremističke poglede dok su na Kosovu, ne pravi razliku. Upravo su ti njihovi pogledi ono što pokreće te stvari i jako smo zabrinuti zbog njihovih aktivnosti. Ali građani ne bi trebalo da budu uznemireni, nadležne vlasti prate situaciju veoma pažljivo da bi utvrdile da se ova pojava ne umnožava“, istakao je Ratel.

“Slabi rezultati briselskih pregovora”

Rezulati dijaloga u Briselu nisu doprineli uspostavljanju poverenja Srba i Albanaca, ocenjeno je na debati “Rekonstrukcija budućnosti” održanoj u Beogradu.Sa današnje debate 

Tokom debate je ukazano na to da predstavnicima političkih elita Beograda i Prištine nedostaje iskrenost, a da su hvalospevi na postignute rezultate u dijalogu u Briselu neosnovani.

Politički aktivistva iz Prištine Špend Kursani smatra da se pregovori “između Srbije i Kosova u Briselu najmanje vode za interese Srbije i Kosova”, a da se vode “zbog interesa EU, NATO i međunarodne zajednice”.

“EU i SAD su zainteresovani za kratkoročnu stabilnost, a što se više priča u Briselu, sve više se smanjuje integracija Srba u kosovsko društvo na terenu”, rekao je Kursani.

Kursani je predstavio rezultate istraživanja sa Kosova po kojima 80 odsto Srba u poslednjih tri meseca nije videlo nijednog Albanaca zapitavši da li to dovodi do uspostavaljanja međusobnog poverenja.

Direktor beogradskog Centra za praktičnu politiku Dragan Popović rekao je tokom debate koji su obezbeđivale jake policijske snage, da se u Briselu vodi neka vrsta nadgledanog dijaloga koji ne uključuje ljude na terenu.

Debata „Rekonstrukcija budućnosti” je deo festivala “Miredita, dobar dan”, koji je beogradskoj javnosti predstavio kulturnu scenu Kosova.

Festival su organizovale Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Integra uz podršku foruma ZFD za Zapadni Balkan i Fonda za otvoreno društvo iz Prištine.

Filjiuolo posetio kamp Bondstil

Komandant Kfora Frančesko Paolo Filjiuolo obišao je povređenog pripadnika Euleksa u kampu Bondstil kod Uroševca.General Filjiuolo tokom posete povređenima u kampu Bondstil 

 Filjiuolo je u kampu Bondstil posetio pripadnika Euleksa i jednog civila koji su u Albaniji doživeli nesreću, a potom su spašeni od strane vojnika američkog Kfora i prebačeni u poljsku bolnicu u kampu Bondstil, gde im je ukazana pomoć.

“Helikopterski tim SAD-a koji je posedovao aparaturu za noćno osmatranje je uzleteo na zahtev Euleksa i izveo akciju portage i spasavanja u Albaniji, kako bi spasao nestalog pripadnika Euleksa i još jedno civilno lice”, kaže se u saopštenju Kfora.

Komandant Kfora je tokom boravka u kampu Bondstil razgovarao i sa komandantom  Multinacinalne borbene grupe Istok pukovnikom Vojske SAD-a Čarlsom Henslijem kome se zahvalio na „naporima u očuvanju sigurnog i mirnog okruženja, kao i slobode kretanja širom Kosova“.

“Ovo je izvanredan primer doprinosa misije Kfora, kao i odličan primer sposobnosti da se radi u multinacionalnom i združenom okruženju”, rekao je general Filjiuolo.

Multinacionalna borbena grupa Istok sastoji se od oko 600 vojnika SAD-a, ali i vojnika iz Jermenije, Nemačke, Mađarske, Turske i Poljske.

%d bloggers like this: