10.02.2015 |08:00-23:55 Srpski „političari“ najveći mućak na Svetu! Predali i prodaju sopstveni narod! Eto kako… Priznali i prihvatili NEZAVISNO KOSOVO NEMA SKRIVANJA!


Poslednja predja Kosova i Metohije!

Finiširana je Vučićevim potpisom gde je Srbima  oduzeto i ono što su već imali pod svojom kontrolom barem na Severnom delu Kosova.

Bilo je potrebno da i Vučić ima svoj udeo u  PRIZNANJU NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAJEDNO SA TADIĆEM I DAČIĆEM, eto i slika jasno pokazuje. Srpski političari SVESNO LAŽU NAROD SVOJ, dok ŠIPTARSKI POLITIČARI otvoreno kažu šta su postigli. Naši manipulišu sa brojevima i proporcijama, dok Šiptari jasno kažu „da će se nedvosmisleno i praktično NA CELOM KOSOVU SPROVODITI ZAKON REPUBLIKE KOSOVO“! Pa čiji su zakoni toga je i država. Srbija se povukla i sve predala i priznala ovim činom.

Dakle Sudije i zakoni su upravo u satavu Kosovske države!

Jasno se vide čestitke Šiptarskih lobista ali i slabosti Srpskih LAŽOVA! VEOMA BRZO ĆE OVI „SRPSKI“ LAŽOVI NAMERNO DA RASTERAJU SASTAV DA SE PREKOMPONUJU I BEŽE U NEKE SVOJE RUPE

U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu

10.02. 2015, 10:19

dacic se smeje iza ledja vucicu

Aleksandar Vučić: „Daleko veći broj“ srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance

„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da u poređenju sa 2010. imaćemo mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.

U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.I portparol Vlade Srbije, Miki Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili  saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.

Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora:

1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?

Mogerini:  Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni

„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.

Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.

Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.

U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.

Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.

Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.

Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.

Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova

A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.

Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.“Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.“Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.

„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.

„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.

Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta

A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.

„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.

„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.

„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.

Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima

Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.

Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.

Prošle godine, prevagnuo je stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši, pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji sedam opština, a ne samo četiri na Severu Kosova.

Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava dan kasnije – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.

Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi Beograd tražio u tom slučaju da se sud smesti u dve zgrade.

„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, po povratku iz Brisela.

A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“

Priština htela da promeni 7 od 15 tačaka u sporazumu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su jučerašnji pregovori u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.

Ivica Dačić = NAJVEĆI MUĆAK KOJU JE BIO NA ČELU SRBIJE

Dačić je na skupu Begradski dijalozi rekao da je dogovor o pravosudju „bio fiksiran“ još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka.

„Međutim, prištinska strana je imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je prištinska delegacija posle dugih i teških razgovora odustala od toga na čemu su insistirali i da je dogovor postignut „oko dva, pola tri“.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.

Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.

Ministarka zadužena za evroske integracije Jadranka Joksimović rekla je na skupu da gradjani Srbije povezuju evropske integracije sa reformama, da podrška tom procesu oscilira, ali da je bitan strateški pravac. Ona je navela da evrointegracije podržava 44 odsto gradjana.

Politika se ne menja za dan ili dva

Beograd — Strateško opredeljenje Srbije je put ka EU, ali želimo dobre odnose i sa Rusijom, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Vučić je istakao da se državna politika „ne menja za dan ili dva“.

Vučić je, na pitanje novinara da prokomentariše stav Nemačke po pitanju odnosa Srbije prema Rusiji i Ukrajini, rekao da iz Berlina dolazi najviše pohvala i jasna podrška vladinim ekonomskim reformama, a da, što se politike tiče, “Srbija svoju politiku ne menja za dan ili dva”.

Vučić je ponovio da je strateški cilj naše zemlje Evropska unija, ali i da Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koje je dosad uspevala da održi.

“Nije naš posao da se svima dopadne sve što radimo, ali nećemo ugroziti evropski put I ekonomski napredak”, rekao je Vučić.

On je dodao da Srbija nema nikakvu nameru da se bavi svetskim problemima, niti da bude posrednik u konfliktima.

„Želim da se bavim svojim problemima, ne sanjam svetske poslove, nemamo takve želje“, rekao je Vučić.

On je naglasio da Srbija, bez bilo kakve dileme, želi da u Ukrajini prestane stradanje i da se uspostavi mir.

EU mora da kaže da li smo dovoljno uradili

Bolje nam je, mada još ne osećamoPremijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da od početka ove godine Srbija nema budžetski deficit i naveo da je to prvi put u novijoj istoriji.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je preneo evropskoj komesarki Federiki Mogerini da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije.

„Na njima je da nam kažu i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest. Ali nisam siguran da to neko može da kaže”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini grada.

On je naveo da Srbija ide najtežim i najboljim putem i da je uveren da će biti moderna i uspešna zemlja.

“Najvažniji deo evropskih obaveza uspećemo da završimo”, rekao je Vučić.

Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova I Metohije, Vučić je rekao da Srbija preduzima sve mere u dogovoru sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.

Premijer je rekao da se sloboda kretanja ne može kršiti, ali da će Srbija sa evropskim partnerima raditi na rešavanju tog problema.

Mihajlović: Dogovor o pravosuđu nije iznenađenje= SPINER MANIPULATOR SRPSKOM NACIONALNOM SVESTI= LAŽOV KOJI BIRA REČI

Dogovor o pravosuđu koji je postignut u Briselu nije iznenađenje. Naredni pregovori u Briselu o ZSO, koja je najveći kamen spoticanja, kaže  Milivoje Mihajlović.Milivoje Mihajlović

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je pravosuđe oko kojeg su se saglasili Beograd i Priština bilo najveća prepreka da se nastavi dijalog i da suštinski ovaj sporazum znači dovođenje pravde na Kosovo u svim delovima u kojima žive Srbi.

„Ovaj dogovor nije iznenađenje. Ako se podesetimo, od samog početka pregovora u Briselu koje je koordinirala Ketrin Ešton, uvek se pominjalo pravosuđe. Ta tema je bila jedna od najvećih prepreka da se nastavi sa dijalogom. A sada je samo finalizovana. Vreme će da pokaže koliko je ko dobio, a ko je izgubio“, kaže Mihajlović.

Napominje da je Srbija uvek bila spremna da razgovara o pravosuđu u Briselu i dodaje kako je pravosuđe na severu i na jugu Kosova u poslednjih 15 godina radilo u nemogućim uslovima.
Na pitanje koje su sledeće teme na pregovaračkom stolu, Mihajlović ističe da je to svakako tema Zajedinca srpskih opština (ZSO), za koju kaže da je glavni kamen spoticanja između Beograda i Prištine.

„To je tema koja je trebalo da bude završena pre godinu dana, ali nije završena. Priština će sasvim izvesno želeti i sada da opstruira ovu temu. To je ujedno nahvažnija tema i da je to završeno pre godinu dana, sve bi sve bilo lakše“, kaže Mihajlović.

Napominje da teme poput energetike jesu teške, ali da će se svakako lakše o njima pregovarati nego o ZSO.

Na podsećanje da se u Briselu govorilo i o sve većem broju azilanata sa Kosova koji pokušavaju da pređu granicu, Mihajlović napominje da srpske vlasti mogu da rade samo u okviru svojih ovlašćenja i dodaje da kosovske vlasti ništa nisu učinile da spreče ilealne prelaske.

„To je jedna reka koja se kreće sa Kosova, a radi se o velikim brojevima, čak i do 100.000“, ukazuje Mihajlović i dodaje da čitajući prištinske medije zaključuje da su ekonomski razlozi glavni krivci sve većeg odlaska stanovništva.

Podseća da se stanovništvo najviše iseljava iz Podujeva, Uroševca i Vučitrna i dodaje kako je samo za nekoliko dana iz Vučitrna oko 400 đaka otišlo iz škole, a nekoliko hiljada studenata napustilo Kosovo.

Ljudi beže iz situacije u kojoj svi varaju i u kojoj su svi prevareni, kaže Mihajlović i napominje kako se stanovništvu na Kosovu stalno potura Srbija kao glavni krivac za takvu situaciju.

“Problem azilanata treba da reše vlasti u Prištini, a Srbija će samo pomoći. Ipak, veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica koja je do ovoga dovela”, zaključuje šef Kancelarije za saradnju sa medijima.

„Priznata kosovska nezavisnost“

Beograd — Nova stranka smatra da je Vlada parafiranjem sporazuma o pravosuđu u Briselu priznala kosovsku nezavisnost, izjavio je poslanik te stranke Zoran Živković.

Foto: Tanjug

Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.

Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.

„Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.

Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.

„Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.

On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.

Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao „čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica“.

Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.

„Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.

Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.

Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

„Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.

Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda – jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.

Han pozdravio napredak Kosova

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je pohvalio Kosovo za napredak načinjen u evrointegracijama od početka razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u julu 2014. godine, saopšteno je iz Vlade Kosova.Isa Mustafa i Johanes Han

Han je na sastanku sa premijerom Kosova Isom Mustafom i ministrom za evropske integracije Bekimom Ćolakuom u Briselu, izrazio ličnu i podršku svojih saradnika dijalogu sa Srbijom koji se odvija uz posredničku ulogu Evropske unije.

Han je, kako se navodi u saopštenju, takođe ocenio da je značajno da se na Kosovu sprovedu ekonomske reforme, da se privreda razvija, što će unaprediti i konkurentnost i voditi otvaranju novih radnih mesta. Pri tome je kao izuzetno značajan i pozitivan korak ocenio program ekonomskih reformi.

Premijer Mustafa je ocenio da je susret sa komesarom Hanom veoma važan i rekao da ga je informisao o opredeljenju Kosova za evropske integracije i daljim koracima u tom smeru.

„Mi smo odredili prioritete koji su u skladu sa onim što Evropska unija očekuje od nas u oblasti ekonomskog razvoja, pravne države i reformama javnog sektora. Smatramo od najvećeg značaja da ostvarimo značajne korake u ekonomskom razvoju. Takođe, smatramo značajnim posao koji je odrađen na zaokruživanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo ćemo raditi da ostvarimo sve kriterijume za liberalizaciju viza“, kazao je Mustafa.

On je izrazio opredeljenje Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom, kako bi se konačno normalizovali odnosi, ali je istakao da će se raditi na ostvarivanju izuzetno dobrih odnosa sa svim susedima na zajedničkom putu integracije u EU.

Mustafa je izrazio odlučnost Vlade Kosova da radi mnogo više i na rešavanju aktuelnih problema koji se odnose na ilegalnu migraciju građana Kosova.

Džejkobson čestita potpisivanje sporazuma o pravosuđu

Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson čestitala je  premijerima Kosova i Srbije potpisivanje sporazuma o pravosuđu postignutom u Briselu.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)

„Čestitam premijerima Kosova i Srbije na integraciji pravosuđa. Radujem se punoj implementaciji sporazuma“, napisala je Džejkobson na svom Tviter nalogu.

Parafiranjem sporazuma o pravosuđu obezbeđuju se integracija sudstva na severu u jedinstveni sistem pravosuđa na Kosovu, kao i učešće srpskih sudija u tom delu Kosova.

Srbiji nisu dovoljne floskule iz EU

Beograd — Bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen izjavio je danas da Evopa nije kompletna bez Srbije.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On je rekao i da lideri EU moraju jasno to da kažu, a ne da floskulama poručuju Srbiji da je žele u Uniji.

„Mi hoćemo da Srbija uđe EU, jer Evropa nije kompletna bez Srbije… Da li vam je to neko rekao poslednjih deset godina? Nije. Niko vam nije rekao da ste potrebni, već su govorili ““mi hoćemo da budete deo nas““, govorili su da to žele. To je, možda, promena koja je neophodna i koja remeti taj sistem povezanih sudova..ako mi u jednom trenutku nemamo uverljiv poziv, onda to koči reformski proces“, rekao je Ferhojgen na panelu Foruma Beograd Nemačka „Beogradski dijalozi“.

On je istakao da je najbolji primer za to Turska, u kojoj je sada evropski proces zakočen, i dodao da ta zemlja „poslednjih godina dobija čudne i mešovite signale iz Brisela“.

Ferhojgen smatra i da je u konceptu dosadašnjeg proširenja EU ka istoku i jugu bilo jasno da evropske integracije znače mir, blagostanje i slobodu.

„To svi zajedno priželjkujemo i očekujemo, a to postižemo sporazumevanjem o zajedničkim vrednostima“, rekao je Ferhojgen.

On je dodao i da perspektiva integracija olakšava postupak reformi „ili, makar, treba da ga olakša“.

Kaže i da je proširenje strateška prednost za samu Evorpu, ali ponavlja da je neophodna uverljiva i jasna politička volja EU institucija, te da bez toga neće funkcionisati.

„Ako dogovor u Briselu bude samo tehnički, ako vas kući pošalju s retoričkim frazama, onda će reakcija ljudi u vašsoj zemlji biti takva da neće verovati u to rešenje“, uveren je Ferhojgen.

On je poručio da je važno razgovarati sa Evropskom komisijom o potrebi drugačijih poruka iz Brisela i objasniti da politika proširenja nije samo tehnički proces.

Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović smatra da prioritet ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovnu kojih građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane član Evropske unije.

„Mislim da je veoma važno da građani razumeju proces pridruživanja i zato je nova komunikacijska strategija veoma važna, odnosno tehnička komponenta pregovora“, rekla je Joksimović i objasnila da su za građane zbunjući termini poput „skrining“, „poglavlja“….

„Posle toga tek može da uključi i emotivni element, da mi želimo da budemo deo porodice naroda koja je nama za vreme poplava pružila ogromnu pomoć, ne samo finansijsku, već i solidarnošću“, poručcila je ministarka.

Ona je objasnila da se to najbolje vidi iz činjenice da građani Srbije zapravo ne razumeju koliko je Nemačka pomogla Srbiji.

Prema njenim rečima, Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije i to ne samo kada je reč o bespovratnoj pomoći, već i u nizu drugih.

„Kada pitate ljude ko nam je najveći donator, oni će reći da je to jedna drzava koja nije clanica EU. Percepcija se ne stvara preko noći, ali da bi ljudi racionalno o tome odlučivali treba da imaju podatke i činjenice“, zaključila je Joksimović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pak smatra da emocije i činjenice jesu bitni, ali da su ključni politička volja i liderstvo.

Prema njegovim rečima, naš narod nije „baš zaljubljen“ u međunarodnu zajednicu, niti ima pristup da je dobro sve što dolazi iz međunarodne zajednice.

„Ali ako (Aleksandar) Vučić, koji ima politički legitimitet i kapacitet, kaže da je ovo dobro za zemlju, ako političko rukovodstvo vodi zemlju onako kako misli da je u interesu zemlje i naroda, to je drugačija priča. Zato ja stalno ističem pitanje političke volje i liderstva“, rekao je Dačić.

On je objasnio da liderstvo znači „preseći“ prilikom donošenja odluka.

„Sinoć kada smo imali tu raspravu s premijerom iz Prištine, on je morao da preseče da li će da prihvati ili neće (sporazum o pravosuđu)“, zaključio je Dacić.

 

Kosovo podnelo „visoko kvalitetnu“ aplikaciju za članstvo u FIBA; KSS o tome „nije zvanično obavešten“

 10. 02. 2015, 0:15

Foto: Košarkaški savez Kosova (Internet stranica)

Košarkaški savez Kosova bi mogao da na sledećem zasedanju Izvršnog odbora FIBA-e, koji se održava u Ženevi 12. i 13. marta, bude primljen u svetsku košarkašku federaciju, nakon što je ovaj savez, posle više ranijih pokušaja, uspeo 5. februara, da u sedištu FIBA-e u Švajcarskoj – podnese prijavu za prijem. Čelni ljudi KS Kosova kao glavni adut za ovakav potez ističu činjenicu da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, te da je aplikacija Kosova od strane FIBA-e ocenjena kao „visoko kvalitetna“. Košarkaški savez Srbije je povodom ovog slučaja izdao saopštenje u kojem se navodi da „nisu zvanično obavešteni“ o tome da se Kosovo prijavilo za učlanjenje, te da će učiniti sve da zaštite interese srpske košarke i klubove na Kosovu i Metohiji. Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije Borislav Stanković je u jučerašnjem intervjuu za Novosti istakao da Košarkaški savez Srbije „ne može da blokira“ prijem Kosova u članstvo FIBA, te da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, a da je ta bitka za Srbiju „izgubljena“.

Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran  za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.

saopštenju Košarkaškog saveza Kosova se navodi da je ovaj Savez, nakon podnošenja aplikacije, obavešten da će odgovor FIBA-e uslediti tokom sledećeg zasedanja Izvršnog odbora u Ženevi, koji se održava 12. i 13. marta, ali da su „evropski zvaničnici FIBA-e, takođe, potvrdili da se od Kosova očekuje da se takmiči na Evropskom juniorskom prvenstvu, a nakon što stigne zvanična potvrda od Izvršnog direktora FIBA-e.“

Istovremeno, „visoki zvaničnici FIBA-e, kao i šef pravnog odeljenja, Benjamin Coen, zapazili su da je aplikacija Kosova vrlo visokog kvaliteta i da sadrži sve elemente koje je zatražila njegova kancelarija“.

Erold Belegu je i na svom Tviter nalogu napisao da čelnici OK Kosova „u martu očekuju pozitivan odgovor od Izvršnog odbora FIBA-e.“

KS Kosova je do sada više puta podnosio zahteve za prijem u FIBA, ali su isti bili odbijani uz obrazloženje da ta „država ne ispunjava sve potrebne zahteve,“ pre svega, taj da Kosovo nije bilo član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Međutim, kako je 9. decembra, prošle godine, Kosovo postalo punopravan član MOK-a, Kosovu su se ‘otvorila vrata’ za više međunarodnih sportskih organizacija, uključujući i košarku.

Povezani članci: 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Ukoliko bi FIBA dala pozitivan odgovor na člansto Kosova u ovoj organizaciji – to bi bila 14. međunarodna sportska organizacija koja se odlučila na ovakav korak, pored MOK-a.

Tako će Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku da postane punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Košarkaški savez Srbije: Nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA

A povodom ovog najnovijeg slučaja, Košarkaški savez Srbije (KSS)izdao je saopštenje u kojem se ističe da, u ovom trenutku, KSS nema „nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA“ i naglasio da, po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA, ima „istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.“

Međutim, u ovom saopštenju se priznaje da članstvo Kosova u MOK-u omogućava članstvo u svetskim sportskim organizacijama:

„Prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja članica MOK-a ima pravo da njeni sportisti učestvuju na olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama,“ navedeno je u saopštenju KKS i dodaje da će KSS „sa svoje strane, učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke, kao i srpske košarkaške klubove i njihove članove sa teritorije Kosova i Metohije“.

Borislav Stanković: To je izgubljena bitka

Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije, Borislav Stanković, u jučerašnjem intervjuu za Novosti je istakao da Košarkaški savez Srbije ne može da blokira prijem Kosova u članstvo FIBA i da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, odnosno da ta inicijativa dobije većinsku podršku na glasanju.

„Ta bitka je izgubljena. Ne možete očekivati da sportisti rešavaju ovo pitanje kada ga tokom toliko godina nisu rešili političari, ili je to učinjeno na način koji smo imali priliku da vidimo u zvaničnim kontaktima predstavnika Srbije i Kosova,“ rekao je Stanković.

Vojska uskoro prodaje i avione

Beograd — Ministarstvo odbrane planira da uskoro ponudi na prodaju i avione, kaže načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić

Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

Zrnić je govoreći o oglašenoj prodaji vone opreme i naoružanja, na TV Pink kazao da ovog puta nisu „sredstva vazduhopolovstva učinjena dostupnim na prodaju, a i to će biti u narednom periodu“.

Zrnić je izjavio da će u narednom periodu biti prodavani pre svega viškovi naoružanja Kopnene vojske i da to neće ugroziti odbrambene interese Srbije. To je pre svega, streljačko naoružanje, oklopna vozila, tenkovi „T 55“, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri i sredstva artiljerije.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je najavio da će postupak biti potpuno transparentan i javan. „Procenjena vrednost ovoga što je sada stavljeno na znanje je negde u redu veličine iznad 10 miliona dolara, kada govorimo o početnim cenama“, istakao je Zrnić.

On je objasnio da je reč o sredstvima koja trenutno nisu u funkcionalno ispravnom stanju, da se nalaze u skladištima viškova i da opterećuju i prave troškove Vojsci Srbije, jer je potrebno obezbediti njihovo čuvanje.

„Smatramo da je ova aktivnost apsolutno nešto što treba da dovede do prikupljanja novih novčanih sredstava koje imamo nameru investirati u nabavku nove opreme“, rekao je Zrnić.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je ukazao na neperspektivnost opreme koja je stara 30 i više godina.

Zrnić je podsetio da je Ministarstvo odbrane na svom sajtu dalo obaveštenje o nameri da prodaje viškove naoružanje i vojne opreme koji su deklarisani od 2004. do 2011. godine i u prethodnom periodu više puta izlagani prodaji.

Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije povodom oglašavanja viškova naoružanja i vojne opreme da je reč o sredstvima koja nisu neophodna za normalno funkcionisanje sistema odbrane, kao i da zbog toga neće doći do slabljenja odbrambene moći Srbije.

Zaustaviti priliv azilanata sa Kosova

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti.Azilanti sa Kosova prelaze granicu Srbije i Mađarske 

„Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku“, rekao je Herman, a nemački mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije.

„To smatram skandalom… tu zloupotrebu hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti“, rekao je on.

Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.

Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na „lavinu azilanata sa Kosova“, objavio je „Bild am Zontag“, navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.

Vučić: Vratićemo ih odakle su došli

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.

Aleksandar Vučić (Foto Kim)

„Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli“, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa „Beogradski dijalozi“.

On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.

Advertisements

24.11.2013 | 08:00 – 23:55 Tužna slika raspetog Kosova, vidi se putujući u Manastir Dečane! Proterani Srbi žive u necivilizacijskim getima, dok se političari slikaju i ponašaju kao u predizbornoj kampanji!


Tužna slika raspetog Kosova! Proterani Srbi žive u necivilizacijskim getima, dok se političari slikaju i ponašaju kao u predizbornoj kampanji!

Jednostavno rečeno, Beogradski političari koji predadoše Kosovo u Šiptarski sistem pokušavaju manipulativno pred kamerama da imititiraju realnost, kao da su tu prisutni kao mnogo se brinu o narodu pa ih odlikuju jer su za nešto baš oni zaslužni. Misle da će tako da otkupe svoj izdajnički greh kojim su žigosani za veki vekova!

Svi jasno znamo sled događaja šta je pred nama, kada krene puna primena Briselskih sporazuma koji je POTPISAN I POTPUNO PREZENTOVAN OD NAŠIH POLITIČARA KAO IDELANO REŠENJE- PREDAJA DELA TERITORIJE.

Političari ove vrste nažalost, ništa dobro ne uradiše osim što po starom običaju pokušavaju nešto baš za sebe da urade – da se samoodlikuju.

Ta sorta ljudi, osim što je manipulisala sa naivnima nikada nije a niti će braniti Državu Srbiju!

Narod je glavni nosilac odbrane i oprastanka svega što je opstalo i ostalo u ma kom delu Srbije! Pojedinci van politike, mudri i odvažni svojim nesebičnim radom i borbom doprineli su svemu što je opstalo! Oni vredni i nekompirani koji su odgovorno radili i dodavali svoje kada zatreba, čak i izlažući svoj goli život i živote svojih porodica na pvu liniju odbrane opstanka, za život gde ga ima!

Da su politačari dobri kao što pokušavaju da nam se nametnu, pa sigurno bi do sada sve bilo idelano bez korupcije, imalo bi svako selo sve normalne uslove za život (put,kanalizaciju, telefone, internet, stabilnu struju….). Jednostavno država ne bi bila tu gde je.

Nešto ih ne videsmo prethodnih godina, kao danas. Verovatno bi oni rekli “ pa mi samo radimo PROFESIONALNO“ naš posao i ne ulazimo sa mnogo emocija! E baš zato nikada nisu ni uspeli da reše probleme, već su se oslobodili problema predajući ga u ruke upravo onome ko traži Kosovo!

Ktitorska slava Visokih Dečana

24.11.2013 | 12:15 > 12:20 | KIM, Tanjug |

U manastiru Visoki Dečani obeležava se ktiktorska slava Svetom Stefanu Dečanskom. Pored velikog broja gostiju koji su pristigli iz svih krajeva Srbije, prisustvuju i ministri vlade Srbije.

Slava u Dečanima (Foto KIM)

Prazničnu liurgiju služe patrijarh srpski Irinej uz sasluženje episkopa raško-prizrenskog Teodosija, šumadijskog Jovana, vranjskog Pahomija i brojnog sveštenstva SPC.

U Visoke Dečane danas je došao veliki broj vernika iz svih krajeva Kosova, ali i iz centralne Srbije, Crne Gore. Među gostima danas su i ministri u vladi Srbije Aleksandar Vulin, zadužen za Kosvo i Metohiju, ministar odbrane Nebojša Rodić i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.

Nakon liturgije, patrijarh srpski Irinej uručiće orden Svetog Save Kanacelariji za KiM, a odlikovanje će primiti ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vlin.

Svečano u Dečanima: Osveštan Prizrenski konak, uručena i odlikovanja

24.11.2013 | 13:08 > 16:03 |  KIM |

Oko hiljada vernika koji su pristigli iz različitih krajeva Kosova i centralne Srbije proslavilo je sa bratijom manastira Visoki Dečani ktitorsku slavu Svetog kralja Stefana Dečanskog.

Nakon svečane arhijerejske liturgije koju je služio patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje episkopa šumadijskog Jovana, vranjskog Pahomija i raško-prizrenskog Teodosija, osveštan je novoizgrađeni Prizrenski konak u Dečanima.

Obraćajući se prisutnima, patrijarh Irinej je rekao da je posebno čudo to što se u ovim teškim vremenima u Dečanima podiže jedna velelepna zgrada koja će služiti ne samo monasima, nego svima koji u Dečane dolaze i koji žele da vide lepotu Dečana i njegov značaj ne samo za srpsku kulturu i istoriju, nego i za kulturu Evrope uopšte.

Patrijarh Irinej je nakon osveštanja novog konaka uručio najveće odlikovanje Srpske pravoslavne crkve – Orden Svetog Save prvog reda, Kancelariji za Kosovo i Metohiju u čije ime je odlikovanje primio ministar Aleksandar Vulin.

Zahvaljujući se na visokom odlikovanju koje je primio od SPC, ministar Vulin je rekao da je današnji dan, odnosno izgradnja Prizrenskog konaka, najbolji pokazatelj da su država Srbija i Srpska pravoslavna crkva na istom putu i da tu nikada neće biti nikakve razlike.

Orden Svetog Save prvog reda uručen je i Evropskoj Komisji, odnosno Samuelu Žbogaru. Ordenom Svetog Save prvog reda odlikovana je i Vlada Kraljevine Norveške koja je uložila najveća materijalna sredstva u izgradnju Prizrenskog konaka.

Ordenom Svetog Save drugog reda patrijarh Irinej je odlikovao i Johana Kvalea, donedavnog norveškog ambasadora u Prištini.

Generalni menadžer beogradske firme „VMS“ koja je izvodila radove na novom konaku Siniša Matić kaže za KIM radio da je osećaj, nakon skoro pet godina rada na konacima, kuhinjama i ostalim sagrađenim elementima, „jedinstven“.

„Najveći izazov je bio sakupiti potrebna sredstva. Hvala Kraljevini Norveškoj, Evropskoj komisiji i Kancelariji za KiM jer smo uz njihovu pomoć to uspeli. Ovaj konak će olakšati život monasima u ovom nezgodnom okruženju, pomoći će im da tu opstanu i omogućiti prijem gostiju koji u ovaj manastir dolaze sa svih strana“, kaže Matić.

Svečanosti u manastiru Visoki Dečani prisustvovali su i ministri spoljnih poslova i odbrane, Ivan Mrkić i Nebojša Rodić, pomoćnik direktora kancelarije za KiM Mirko Krlić, strane diplomate iz Beograda i Prištine, predstavnici Građanske inicijative Srpska Vladeta Kostić i Branimir Stojanović , kao i bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.

’’Na proleće bežim i ja’’

23.11.2013 | 15:22 | KIM |

Ionako težak život privremeno raseljenih lica, smeštenih u naselju „Bergen“ u Ugljaru kod Kosova Polja, dodatno komplikuju nerešeni odnosi Beograda i Prištine. Deo stanovnika ovog naselja mogao bi uskoro da ostane bez mesečne socijalne pomoći od 40 evra koju su primali preko kosovskih institucija.

Mileva Nikić

„Mnogo smo propatili ovde u proteklih 15 godina. Bivali smo poplavljeni, bilo je zima bez drva, vode više nema nego što ima, bilo nas je previše. Sama sam ovde ostala. Kćerka mi se udala i pobegla je sa mužem za Veliku Planu. Ne bih ni ja ostala, ali sam morala da bi prodala imanje u Klini. Tamo su mi zapalili kuću i sve što sam imala. Uspela sam da to završim, ostaću ovde do proleća. Na proleće bežim i ja“, priča sedamdesetpetogodišnja penzionerka Mileva Nikić.

Raseljeno lice iz Prizrena Slađana Jovanović, jedna je od onih koja će, po svemu sudeći, ostati bez socijalne pomoći.

„Bila su dva službenika Centra za socijalni rad i zaštitu iz Lapljeg Sela, obavestili su me da je stupio na snagu nov zakon i da više nemam pravo na socijalu, pošto primam penziju iz Srbije. Kažu da moram da se odlučim, jedno ili drugo. Do juče je sve bilo normalno, primala sam pomoć bez ikakvih problema. Mene interesuje zašto su baš sad došli. Oni odavno imaju svu moju dokumentaciju, svakih šest meseci je obnavljam, znali su sve vreme da primam srpsku penziju. Kako to da baš sada nemam više pravo na pomoć“, pita se Slađana.

„Ja sam imala stan od 74 kvadrata u Đakovici i kuću u Brekovcu, sve su mi spalili i nije me briga. Nije me briga ni za ovih 40 evra, neka ih uzmu“, kaže Živanka Petković.

Kandidat za gradonačelnika Gračanice ispred GI „Srpska“ Branimir Stojanović, koji je obišao nezadovoljne stanovnike „Bergena“, kaže da se radi o pretnjama i pritisku na glasače.

„Velika je sramota ono što se dešavalo ovih dana. Ovi ljudi moraju biti slobodni, bez obzira na to koliko teško žive i koliko su zavisni od primanja koja dobijaju. Niko nema prava da zloupotrebljava situaciju u kojoj su, da im preti kako će im ukidati nešto što im je neophodno za život“, zaključuje Stojanović.

Vlada Norveške je 2002. godine izgradila šest dvospratnih stambenih zgrada, tzv. naselje „Bergen“ u Ugljaru za raseljena lica koja su prethodno živela u raznim izbegličkim centrima u na Kosovu. U ovom naselju trenutno živi dvadesetak ljudi.

24.11.2013. | 19:57

Zavarene prve cevi na Južnom toku

Izvor: B92, Beta, TanjugBeograd — Gradnja deonice gasovoda Južni tok u Srbiji, u koju će biti uloženo 1,9 milijardi evra, počela je zavarivanjem prvog spoja gasovoda u vojvođanskom selu Šajkaš.

(Tanjug)
(Tanjug)

Zavarivanjem prvog spoja cevi na gasovodu u Šajkašu kod Novog Sada, i ceremonijom u Palati Srbija u Beogradu danas je označen svečani početak radova na deonici Južnog toka kroz Srbiju.

Znak za početak zavarivanja prvog spoja Gasovoda u Šajkašu, diretnim video linkom, dao je iz Palate Srbija predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je ocenio da je priključenje Srbije na Južni tok simbol napretka i povezivanja radom sa Rusijom.

„Dugo ste čekali, počnite“, rekao je Nikolić koji je poručio da je Srbija država rešenja, dogovora i tolerancije i država budućnosti.

Tehnicki direktor kompanije Južni tok Pavel Persidski prethodno je iz Šajkaša javio da je sve spremno za izgradnju gasovoda Južni tok i da će se on transportovati cevima 400 milimetara i zatražio znak predsednika Nikolića.

„Početak izgradnje gasovoda Južni tok osim energetske sigurnosti i zapošljavanja ljudi, omogućava Srbiji da pošalje jasnu poruku da je zemlja u koju vredi investirati i da ima radnike koji mogu da iznesu kapitalne projekte“, kazao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić pre nego što je dao signal za početak zavarivanja prvih cevi na trasi Južnog toka kroz Srbiju.

Predsednik Nikolić govori na svečanosti u Palati Srbija (Tanjug)
Predsednik Nikolić govori na svečanosti u Palati Srbija (Tanjug)

Nikolić je rekao da će iz Srbije biti direktno angažovano oko 2.500 radnika, a indirektno oko 100.000, a da će zahvaljujući Južnom toku dugoročno biti rešeno snabdevanje gasom za oko 35 miliona domaćinstava širom Evrope.

On je pri tom ocenio da izgradnja gasovoda Južni tok predstavlja jasnu poruku da je Srbija država rešenja, a ne problema, mira, a ne sukoba, država budućnosti, u koju vredi investirati i koja je sposobna da iznese kapitalne projekte.

Nikolić je na ceremoniji povodom početka radova na gradnji deonice Južnog toka kroz Srbiju naveo da je taj gasovod simbol povezivanja država i naroda, i da predstavlja spomenik povezivanja Srbije i Rusije radom.

„Ovoj generaciji je pripala čast da ispiše tu novu stranicu u istoriji vekovnog prijateljstva i saradnje dve zemlje“, poručio je predsednik Srbije.

(Tanjug)
(Tanjug)

Predsednik Srbije je naveo i da su ovaj projekat mnogi nazvali graditeljskim poduhvatom veka, da je vrednost radova kroz Srbiju dve milijarde evra i da će najveći teret izneti srpske firme, u čiji potencijal i tehnološki kapacitet ne treba sumnjati.

On se zahvalio predsedniku Rusije Vladimiru Putinu rečima: „Srećan nam novi početak predsedniče Putin, na mnogaja ljeta – Srećno Srbijo“.

Predsednik Putin istakao je da će taj gasovod dati veliki doprinos unapređenju međunarodne energetske bezbednosti. Putin je u izjavi, koju je u Beogradu pročitao ministar energetike Rusije Aleksandar Novak, naveo da je će gasovod „osigurati stabilno snabdevanje energentom za evropske potrošače bez rizika vezanih za tranzit“.

Ruski predsednik je dodao da će izgradnja do sada najvećeg gasovoda u Srbiju i druge zemlje regiona privući velike investicije, omogućiti otvaranje novih radnih mesta i doprineti daljem društvenom i ekonomskom razvoju.

Dačić: Najveći infrastrukturni i energetski projekat

Premijer Dačić govori na svečanosti u Palati Srbija (Tanjug)
Premijer Dačić govori na svečanosti u Palati Srbija (Tanjug)

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je izgradnja gasovoda Južni tok najveći infrastrukturni i energetski projekat na teritoriji Srbije, koji će omogućiti ekonomski rast i povećanje zaposlenosti.

Dačić je na svečanosti povodom početka izgradnje deonice gasovoda za ruski gas „Južni tok“ kroz Srbiju, rekao da je čast što se za vreme mandata vlade kojom presedava počinje gradnja Južnog toka, prvog velikog projekta u Srbiji, posle više od četiri decenije.

„Srbija posle više od četiri decenije može da kaže da gradi nešto veliko“, rekao je Dačić.

On je kazao da sa Južnim tokom Srbija dobija drugi pravac snabdevanja ruskim gasom, i postaje gasno energetsko čvorište u regionu i Evropi.

Premijer je dodao da će iz Srbije ići dva kraka gasovoda ka Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a i da je od Vlade Makedonije dobio uverenje da će doneti odluku da se gradi i krak ka toj državi.

Dačić je kazao da je na razgovorima sa Prištinom u Briselu predložio da jedan krak ide i prema Kosovu i Metohiji.

(Tanjug)
(Tanjug)

Premijer je istakao da je međunarodni projekat gasovoda Južni tok vredan oko 16 milijardi evra, i da će se više od 10 odsto ukupnih potreba za gasom transportovati preko Srbije, kroz Južni tok.

„Gradnjom Južnog toka, zaposliće se i domaća građevinska industrija i to će doprineti smanjenju nezaposlenosti u Srbiji, što je jedan od glavnih ekonomskih ciljeva Vlade“, rekao je Dačić.

On je naglasio da će taj projekat doprineti poboljšanju uslova za investiranje u Srbiji i otvoriti šanse za privredni razvoj i razvoj insfrastrukture.

Dačić je dodao da je pređen veliki put od potpisivanja energetskog sporazuma sa Rusijom do početka gradnje, kojom se zaokružuje taj sporazum.

„Srbija će biti pouzdan partner u tranzitu gasa“, poručio je Dačić.

Miler: Gasovod lokomotiva razvoja regiona

Aleksej Miler (Tanjug)
Aleksej Miler (Tanjug)

Predsednik upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler poručio je, nakon početka radova na Južnom toku kroz Srbiju, da smo „svedoci istorijski važnog događaja“.

Miler je rekao da će Južni tok „zauvek ukloniti tranzitne rizike i obezbediti garantovane isporuke gasa u Srbiji i Evropi“, kao i da će obezbediti 63 milijarde kubika gasa protoka godišnje.

„To potpuno menja energetsku situaciju čitave Evrope“, poručio je on, i dodao da Srbija postaje centar tranzita gasa.

„Projekat će postati lokomotiva ekonomskog razvoja ne samo Srbije, već i čitavog regiona“, dodao je Miler.

Zahvalivši se partnerima u Srbiji, i naglasivši značaj srpsko-ruskog prijateljstva, Miler je rekao da se sve realizuje po planu, i da će za dve godine ruski gas, preko dna Crnog mora, stići u Srbiju i Evropu.

Mihajlovićeva: Južni tok „krvotok“ razvoja

(Tanjug)
(Tanjug)

Ceremoniji početka radova u Palati Srbija u Beogradu prisustvovali su i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, generalni direktor Javnog presduzeća Srbijagas Dušan Bajatović, generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, kao i ministrka energetike Srbije Zorana Mihajlović

Ministarka Mihajlović izjavila je da je Južni tok „krvotok“ za privredni, industrijski i individualni razvoj i pospeši otvaranje radnih mesta, jer je, istakla je, to ono čemu Srbija teži.

„Sve države koje će se napajati gasom iz Srbije, i svi mi zajedno, činimo jednu porodicu koja će racionalno i ravnomerno koristiti te resurse“, poručila je Mihajlovićeva.

Ona je citirala Lava Tolstoja: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a sve nesrećne su nesrećne na svoj način“:

„Mi u Srbiji želimo da budemo ne samo deo porodice, već deo srećne i velike porodice i mislimo da je to upravo pocetaka izgradnje Južnog toka“, rekla je Mihajlovićeva.

Potpisana tri ugovora o Južnom toku

Prethodno su Vlada Srbije, Srbijagas i Gasprom potpisali tri ugovora koji omogućavaju finansiranje i izgradnju deonice gasovoda Južni tok u Srbiji.

  • Ugovor o finansiraju potpisali su direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović i predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler.
  • Ugovor o transpotru potpisali su Bajatović, Miler i zamenik direktora Sektora za projekte Gasproma Alesandar Siromjatin.
  • Ugovor o proglašenju deonice Južni tok za projekat od nacionalnog značaja potpisali su ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović, Siromjatin i Bajatović.

Kraj radova 2016. godine

(Tanjug)
(Tanjug)

Deonica Južnog toka kroz Srbiju biće duga 421 kilometar, a predviđena je i gradnja dva kraka – za Hrvatsku dugog 52 kilometra i za Republiku Srpsku dugog 105 kilometara. Radi se i projekat juznog kraka prema Makedoniji.

Gradnja Južnog toka u Srbiji trebalo bi da budu završena za dve godine. Kapacitet tog gasovoda u Srbiji biće 40,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Planirano je da Izgradnju Južnog toka kroz Srbiju realizuje zajedničko preduzeće sa sedištem u Švajcarskoj – – nalazi „Insajdera“ pokazuju da je Srbija jedina čije će preduzeće Srbijagas imati 49 odsto, a Gasprom 51 odsto vlasništva.

Brojna pitanja novinara „Insajdera“ zašto je vlasnička struktura takva i zašto je sedište u Švajcarskoj ostala su bez odgovora.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državne kompanije Gasprom, vredan je više od 16 milijardi evra i dovešće ruski gas cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske do potrošača u Zapadnoj Evropi.

(Tanjug)
(Tanjug)

Izgradnjom Južnog toka Srbija će dobiti drugi prvaca snabdevanja gasom, pošto su trenutno isporuke gasa moguće samo gasovodom iz Mađarske.

Realizacija tog projekta predviđena je energetskim sporazumom Srbije i Rusije, potpisanim 25. januara 2008, a uključivao je i prodaju Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromnjeftu za 400 miliona evra i da Gasprom postane vlasnik 51 odsto podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru.

Trasa gasovoda ulazi u Srbiju iz Bugarske kod Zaječara, a glavni krak izlazi u Mađarsku u blizinu Subotice.

Predviđeno je da Gasprom zakupi celokupan kapacitet Južnog toka kroz Srbiju na 25 godina.

Za izgradnju srpske deonice gasovoda, do prvog kvartala sledeće godine, biće na raspolaganju oko 500 miliona evra, koje će obezbediti Gasprom i Srbijagas.

%d bloggers like this: