25.10.2016|08:00-23:59| Srbija i srpska Vlada izgubila svaki autoritet! Kada neki „predstavnik“ želi da sa javne funkcije predstavlja Državnu instituciju u svetu a pogotovo kada se radi o suverenitetu i orbrani Srpskog obraza, postupi po svom nahođenju a ima svoj kukavički integritet onda kao državni odgovor treba mu otkinuti GLAVU koja se ponaša prema svom nahođenju jer joj tu nije mesto već na djubrištu… Sram ih bilo po „njihovom nahođenju“… Očigledno da je i Vlada jednaka kao Goljanin…


Nenad Golijanin –  plaćenik da ćuti za rad svoje fotelje – „Licemerno bi bilo da sam glasao protiv Kosova“

Dosadašnji predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Nenad Golijanin kaže da bi bilo licemerno da je glasao protiv prijema Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju.

„Bilo bi strašno licemerno sa moje strane da sam glasao protiv, ostalo bi to zapisano, a da sam istovremeno pre jedno dva meseca poslao reprezentaciju u Bugarsku, na isto takmičenje sa decom iz takozvane Republike Kosovo. To je dvoličnost i bežim od tog populizma, jer imam svoj stav i integritet. Niko ne može da utiče na mene da drugačije razmišljam“, rekao je Golijanin u obraćanju delegatima Skupštine OSS.

Golijanin je smenjen sa mesta predsednika OSS odlukom 43 od 47 delegata, a došlo je i do incidenta.

On je bio u centru pažnje kada je bio uzdržan na Kongresu FIVB prilikom glasanja za prijem Kosova u organizaciju.

Govoreći pre glasanja o njegovoj smeni sa mesta prvog čoveka srpske odbojke, Golijanin je kazao da je tu funkciju zaslužio kroz 50 godina dug rad.

„To je moj interes, moja ljubav i tu dužnost sam sa velikom čašću prihvatio, zagrlio taj posao kao nikad nijedan drugi i vodio savez onim putem kojim smo ga 25 godina vodili Aleksandar Boričić, Slobodan Milošević i ja“, kazao je Golijanin i dodao da je OSS došao na vrh i postao parametar za vrednovanje stvari u životu.

Prema njegovim rečima, odbojka je postala „ne samo avangarda sporta već i avangarda društva“.

Golijanin je ponovio šta je rekao delegatima na Kongresu FIVB, kada se odlučivalo o sportu i naveo da nije prekršio statut OSS.

„Ja sam iz Srbije i mi Srbi nikada u duši i srcu nećemo priznati Republiku Kosovo. Ali, isto sam zadužen i odgovoran za srpsku odbojku i da je predstavljam na pravi način kao sportista. Odluku sam doneo sam, ne treba mi nikakvo mišljenje za to, i nisam prekršio statut OSS, jer je to moje disckreciono pravo kao predsednika. Dobio sam podršku svih za hrabrost i pošten odnos prema funkciji i sportu“, kazao je Golijanin.

On je naveo da je tek posle nekoliko dana od Kongresa objavljeno da je bio uzdržan, da je „bačena neka iskra“ i da je krenula lavina koju je bilo teško zaustaviti.

„Lavina iz ne znam kog izvora. Ali, populizam je zavladao u našoj sredini. Populizam je disciplina kratkih vremenskih rastojanja. To je nešto što nama ništa dobro nije donelo u skoroj prošlosti. Populizam je kratkovid, možda nekome donosi neke poene, ali ne vidi daleko i ne vidi kuda ovaj naš sport treba da ide. Sećam se mnogih turbulencija kroz koje smo prolazili i uvek sam bio prvi koji nije dao da se udari na OSS i zato smo došli tu gde jesmo“, kazao je Golijanin.

Kako je rekao, razmišljanja su mu podeljena jer ga niko lično nije prozivao osim „žute štampe“ i „nekih ljudi sa dna koje ne vidi kao prijatelje“, što se sve prenelo na organizaciju.

Golijanin je rekao da smatra da je uradio „nikad časniji čin“.

„U mom srcu nema mesta za mržnju i osvetu, već samo za ljubav, radost i zadovoljstvo. Sport je najčasnije zanimanje koje postoji, izadješ na crtu, s druge strane ti je protivnik i želja ti je da pobediš i da se raduješ pobedi, a da čestitaš ako izgubiš. Ništa časnije nema od sporta. Pitanje je samo ko kakve koristi ima od sporta. Moj interes je ljubav prema odbojci, ne radim ni za kakve pare, ne pripadam nikakvoj interesnoj grupi. Kako god sa ovog sastanka da izadjemo, ja sam i dalje čovek odbojke, moji principi koji me pokreću u životu će ostati isti. Želja mi je da savez i dalje bude avangarda našeg društva, da li sa mnom ili bez mene“, rekao je Golijanin.

Kosovo punopravni član Svetske karate federacije

Foto: Fejsbuk stranica Fadilja Arifija

Karate savez Kosova postao je danas član Svetske karate federacije. Kosovski savez primljen je u punopravno članstvo u ovu svetsku organizaciju na Kongresu održanom u Lincu, u Austriji, potvrdio je predsednik kosovskog karate saveza, Fadilj Arifi.

„Bez i jednog glasa protiv, Kosovo je primljeno u punopravno članstvo u Svetsku karate federaciju,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Na zvaničnoj internet stranici Svetske karate federacije saopšteno je da je na Kongresu u Lincu u punopravno članstvo primljeno pet novih „nacionalnih saveza“. Imena tih saveza, nisu, međutim, saopštena.

Nedavno je, takođe, Odbojkaški savez Kosova (OSK) primljen u Svetsku odbojkašku federaciju (FIVB) tokom Svetskog kongresa u Buenos Ajresu. Doskorašnji predsednik Odbojaškog saveza Srbije, Nenad Golijanin bio je uzdržan tokom glasanja za prijem Kosova.

Kosovo je od početka ove, ali i tokom prethodne godine – postalo član većine međunarodnih sportskih saveza, a u međuvremenu i fudbalske svetske federacije – FIFA-e i evropske – UEFA-e, kao i Međunarodnog olimpijskog komiteta. O tome čitajte u našoj podstranici – Lobiranje kosovske diplomatije.

Kosovo punopravni član Svetske karate federacije

Foto: Fejsbuk stranica Fadilja Arifija

Karate savez Kosova postao je danas član Svetske karate federacije. Kosovski savez primljen je u punopravno članstvo u ovu svetsku organizaciju na Kongresu održanom u Lincu, u Austriji, potvrdio je predsednik kosovskog karate saveza, Fadilj Arifi.

„Bez i jednog glasa protiv, Kosovo je primljeno u punopravno članstvo u Svetsku karate federaciju,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Na zvaničnoj internet stranici Svetske karate federacije saopšteno je da je na Kongresu u Lincu u punopravno članstvo primljeno pet novih „nacionalnih saveza“. Imena tih saveza, nisu, međutim, saopštena.

Nedavno je, takođe, Odbojkaški savez Kosova (OSK) primljen u Svetsku odbojkašku federaciju (FIVB) tokom Svetskog kongresa u Buenos Ajresu. Doskorašnji predsednik Odbojaškog saveza Srbije, Nenad Golijanin bio je uzdržan tokom glasanja za prijem Kosova.

Kosovo je od početka ove, ali i tokom prethodne godine – postalo član većine međunarodnih sportskih saveza, a u međuvremenu i fudbalske svetske federacije – FIFA-e i evropske – UEFA-e, kao i Međunarodnog olimpijskog komiteta. O tome čitajte u našoj podstranici – Lobiranje kosovske diplomatije.

Ovih 13 stvari će Srbija morati da ispuni u dijalogu sa Kosovom, a većina je KOST U GRLU

KoSSev se temom obaveza Srbije u poglavlju 35 bavio prošle godine, o čemu podsećamo čitaoce da mogu čitaju na sledećim linkovima: 

Poglavlje 35 (DOKUMENT): Šta EU očekuje od Srbije za Kosovo a kako to Srbija komentariše!

Kompletan dokument na engleskom jeziku možete pronaći na ovom linku.


Dijalog između Beograda i Prištine, ma šta ko govorio, određuje svaki dalji napredak Srbije na evropskom putu. Od toga zavisi otvaranje pregovaračkih poglavlja, ali i konačan ishod evrointegracija, tim pre što je poglavlje 35 o Kosovu i Metohiji prvo koje je otvoreno i poslednje koje će biti zatvoreno u ovom procesu.

Najteže zadatke u poglavlju 35 Srbija neće morati da ispuni danas, ali činjenica je da je to obaveza koju ni jednog trenutka ne sme da „smetne s uma“.

Utoliko više jer je ispunjavanje uslova vezanih za Kosovo konstantan „kamen u cipeli“ Srbiji, budući da od toga zavisi i da li će do kraja ove godine biti otvoreno još neko od poglavlja za koje smo spremni, a koje je zapravo uslovljeno Poglavljem 35.

Činjenica je i da dijalog svakim danom biva sve komplikovaniji i teži, čemu u prilog govori i to da poslednje dve runde nisu rezultirale nikakvim dogovorom. Zapelo je upravo kod najtežeg pitanja – imovine Srbije na Kosovu. Ovo je lista tehničkih zahteva koji proizilaze iz Poglavlja 35, a koje se Srbija obavezala da ispuni. Većina do danas nije ispunjena, a mnogi ostaju velika kost u grlu Srbije.

1. Zajednica srpskih opština (ZSO)

Predviđeno je da Srbija doprinese nastavku izrade Statuta za ZSO, i u skladu sa zakonima Kosova, kao i da obezbedi transparentnost finansiranja ZSO. Najveći deo Briselskog sporazuma upravo se odnosi na ZSO, međutim Priština skoro da ništa nije uradila kada je u pitanju njeno formiranje. Srbija je formirala i upravljački tim koji bi se bavio ovim problemom, ali su svi rokovi odavno probijeni, čemu je u velikoj meri doprinela i kosovska opozicija, koja je mesecima blokirala kosovski parlament bacanjem suzavaca.

2. Energetika

Srbija se angažuje u normalizaciji odnosa između Operatora prenosnog sistema Kosova (KOSTT) i srpskog preduzeća za prenos električne energije (Elektromreža Srbije, EMS), uključujući i potpisivanje sporazuma o interkonekciji, kao i podržavanjem članstva KOSTT-a u evropskim organizacijama.

Tehnička merila podrazumevaju i da će Srbija osnovati preduzeće za snabdevanje električnom energijom (ElektroSever) na Kosovu, i ispunjava uslove u skladu sa kosovskim propisima za preduzeća kojima treba dati licencu za snabdevanje. Takođe, na Srbiji je rešavanje pitanja uprave elektrane „Gazivode/Ujmani“, koje je imenovala.

Ni u oblasti energetike većih pomaka nema, i velika je bojazan šta će se dogoditi kada na red dođu „Gazivode“. Sa njim će, kao što se dešavalo prethodnih dana sa „Trepčom“, ponovo biti pokrenuto pitanje imovine, jedne od najspornijih stvari za srpsku stranu.

4. Telekomunikacije

Predviđeno je da Srbija osnuje preduzeće za telekomunikacije kao zavisno društvo preduzeća „Telekom Srbija“ i da ispuni uslove da ono dobije licencu za fiksnu telefoniju.

Prema ovom dokumentu, Srbija za Kosovo obezbeđuje trocifren pozivni broj i daje saglasnost u evropskim organizacijama da ga Kosovo dobije, a srpsko preduzeće dobija privremeno ovlašćenje za postojeće poslove mobilnih operatora na Kosovu. Upravo su telekomunikacije oblast koja je u poslednje vreme dovela do ozbiljnog zastoja u pregovorima dve strane, i još je bez rešenja. I u ovom slučaju, problem je imovina, za koju prištinska strana tvrdi da je njena, a srpska tvrdi da neće odustati od svoga.

5. Izbori

Srbija bi trebalo da prestane da finansira i podržava srpske strukture (privremena opštinska veća, zaposlene u opštinama), kako bi se uspostavile i konsolidovale opštinske uprave u skladu sa zakonom Kosova. Takođe, trebalo bi da podstiče opštinske vlasti sa severa Kosova da poštuju kosovsko zakonodavstvo.

Srbija se dobrim delom povukla iz ovih procesa, tako da su na parlamentarnim izborima na Kosovu srpska stranke izašle po tamošnjim pravilima.

5. Policija

U tehničkim merilima piše i da bi, po potrebi, trebalo dostavljati tromesečni izveštaj nadležnim kosovskim vlastima o isplatama penzija bivšim pripadnicima srpske policije, koji su sada u sastavu policije Kosova.

6. Pravosuđe

U ovoj oblasti, Srbija treba da se angažuje u postizanju sporazuma o sudskom i administrativnom osoblju i prostorijama za rad. Takođe, trebalo bi da potvrdi prestanak službe za sve zaposlene u pravosuđu koji treba da budu integrisani, a predviđenio je i da donese posebne propise u pogledu srpskih sudskih institucija na Kosovu kako je predviđeno srpskim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ove stvari se, manje-više rade onako kako je dogovarano.

7. Civilna zaštita

Trebalo bi usvojiti propise o prestanku isplate plata i obezbeđivanja finansijskih sredstava za civilnu zaštitu (CZ) na Kosovu. Do sada, Beograd je predao spisak od 751 člana CZ koji treba da se integrišu u kosovske institucije, a Priština ponudila ukupno 483 radna mesta, s tim što su samo oni koji imaju važeću kosovsku ličnu kartu ili dokaz da su podneli prijavu za dobijanje kosovske lične karte mogli da konkurišu. Ovaj posao je manje-više urađen ili je u toku.

8. Oficiri za vezu

Predviđeno je poštovanje odredbe o razmeni zvaničnih poseta, a obezbeđuje se sva neophodna administrativna podrška (poput plaćanja zakupa zvaničnih prostorija) srpskom oficiru za vezu u Prištini. Takođe, Srbija bi trebalo da se saglasi sa vizuelnim izgledom zvanične prepiske koji, doduše, još nisu utvrđeni (pečati, simboli i zaglavlja). Oficiri za vezu i jedne i druge strane postoje i rade kao što to predviđaju propisi.

9. Carina

Obustavlja se izdavanje dokumentacije ili overavanje pečatima na kojima se nalaze geografski nazivi koji nisu usaglašeni pre tri godine. Srbija bi trebalo da poboljšava kontrolu alternativnih i zaobilaznih puteva ili ih zatvara kako bi se obezbedilo isključivo korišćenje zvaničnih administrativnih prelaza za robu ili osobe koje ulaze na ili izlaze sa Kosova.

Saglasnost oko carine obe strane su postigle prošle godine, ali ni danas stvari ne funkcionišu kako treba, pa se dešavaju problemi na administrativnim prelazima. Prelazak administrativnog prelaza može da rezultira i hapšenjima, što se događalo i državljanima Srbije, ali i direktoru policije za sever Kosova Nehatu Tačiju, koji je uhapšen pošto je pre dvadesetak dana ušao u Srbiju.

10. Sloboda kretanja

Srbija dozvoljava ulazak državljana trećih zemalja sa Kosova u Srbiju, i sprovodi sporazume o registarskim tablicama na severu Kosova za stanovnike Kosova. Takođe, obavezuje se da poštuje da preko mosta u Mitrovici saobraćaj i kretanje funkcionišu normalno.

Radovi na uklanjanju Parka mira na ovom mostu počeli su u avgustu ove godine, a od januara 2017. trebalo bi da se stvore uslovi za slobodno kretanje između južnog (albanskog) i severnog (srpskog) dela grada. Međutim, predstavnici Severne Mitrovice tvrde da most neće biti otvoren za saobraćaj do kraja ove godine.

11. Regionalna saradnja

Tehnička merila predviđaju da Srbija omogućava učešće Kosova u regionalnim inicijativama. Međutim, i ovo je vrlo često bila tačka sporenja dve strane.

Svi se sećaju prošlogodišnjeg pokušaja prijema Kosova u UNESKO, koje se na kraju nije ni dogodilo, jer nije bilo dvotrećinske većine koja bi podržala ovaj predlog. Srbija je vodila ogromnu diplomatsku ofanzivu da sačuva svoje kulturne spomenike.

12. Priznavanje univerzitetskih diploma

Beograd i Priština su se dogovorili da zamole Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti i jedne i druge strane, kako bi mogle da se koriste ili za nastavak obrazovanja ili za zapošljavanje u javnom sektoru.

Sporazum o diplomama bi trebalo da se odnosi na sve akreditovane visokoškolske ustanove obe strane, koje će razmeniti spisak akreditovanih visokoškolskih ustanova. Iako se učinilo da će bar ovo pitanje biti brzo i lako rešeno, to se nije dogodilo, o čemu svedoči i prošlonedeljni neuspeli sastanak dve strane.

13. Saradnja sa EULEX-om

Srbija javno podržava sudske postupke koje vodi EULEX, uključujući i Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo.

07.03.2016 |08:00 – 23:59 – Ucene, manipulacije, finasijski interesi ALI NIŠTA DOBRO ZA OBIČNE LJUDE…


Život Srba povratnika u Klini

U poslednjih nekoliko meseci pojačani su napadi na srpska domaćinstva u Klini i okolnim selima. Srbima se neretko preti, a njihovu imovinu i dalje uništavaju nepoznati počinioci. U opštini Klina živelo je oko 7.000 Srba, a sada je, u samoj varošici samo 50 povratnika, među njima svega šestoro dece.

Porodična kuća Ljubice Radosavljević u Klini nedavno je kamenovana. Incident je prijavljen Kosovskoj policiji koja je obavila uviđaj.

Ljubica Radosavljević rekla je da se mnogo uplašila.

„Policija me je pitala da li ću da idem ili ostajem, a gde da idem rekla sam, ovde hoću da živim,“ kaže Ljubica.

Kuća Milovana Ribaća u Drsniku izgorela je dok je bio u poseti svojoj porodici koja živi u Kraljevu. Počinioci nisu uhapšeni.

„I pored ove paljevine dolazim, hoću da zaštitim imovinu i očekujem da mi se kuća obnovi,“ kaže Milovan Ribać.

„Kad nam pale kuće kako možeš da budeš bezbedan. Osam kuća nam je upaljeno i to noću, a ukupno 17 je uništeno,“ priča Miomir Ribać iz sela Drsnik.

U Dolcu i srušene i obnovljene kuće a tek poneki povratnik. Slobodan Bacić neumorno radi na obnovi imanja.

„Odavde niko ne može da me otera. Čovek treba da oseti šta znači Kosovo. Za Kosovo moraš srcem i dušom da se boriš. Moraš da budeš ovde. Srbija mora da učini sve da ja ovde ostanem,“ kaže Slobodan Bacić.

Suočeni sa strahom i nemaštinom, pojedini Srbi odlučuju se za prodaju imanja.

Vinka Radosavljević, načelnik Pećkog okruga kaže da se najviše napadaju oni koji su najstariji – to su staračka domaćinstva i porodice koje su malo izolovane.

Prema njenim rečima, zbog svakog napada dođe do toga da po jedna porodica ode.

Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj Vladi Dalibor Jeftić kaže da, zbog loše političke situacije u Pokrajini, povratka gotovo da nema. Uprkos tome, plan za povratak postoji.

„U određenom roku u naredne tri godine planiramo da vratimo sve one koji su izrazili želju da se dobrovoljno vrate,“ rekao je Jeftić.

Nedavno raspisane poternice Osnovnog suda u Peći za 14-oricom Srba iz Kline zbog navodnih ratnih zločina dodatno su uznemirile povratnike. Kažu da su se optužnice pojavile tek kada su oni izrazili želju da se vrate.

Moguća blokada robe iz Srbije?

Vlada Kosova dala je Beogradu rok da do kraja marta prizna ADR uverenja neophodna za transport opasnih materijala kroz Srbiju izdata u Prištini.

Kako prenosi list Kohaditore navedeno je da će Vlada Kosova ukoliko se ne priznaju ADR uverenja,uvesti reciprocitetne mere i srpskim kamionima blokirati ulazak na Kosovo.

ADR uverenja potrebna su za transport materija kao što su nafta ili prirodni gas, i Vlada Srbije ne dozvoljava ulazak šlepera koje ih prevoze u Srbiju, jer ne priznaje ADR uverenje Ministarstva infrastrukture Kosova.

Ovo je poslednja mera koju Srbija još primenjuje u odnosu na kosovske kompanije, pošto je sve ostale, uključujući i onu za Fluid iz Gnjilana uklonila par dana pre održavanja sastanka zemalja CEFTE u Briselu.

List podseća da su sprske vlasti do nedavno blokirale i kamione sa Kosova u kojima su bili sokovi namenjeni izvozu.

Ivanovićeva odbrana još uvek čeka pismenu presudu

Euleksovo sudsko veće koje je lidera GI SDP Olivera Ivanovića osudilo na devet godina zatvora, još uvek nije dostavilo pismenu presudu njegovoj odbrani, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.Oliver Ivanović 

Olivera Ivanovića je 21. januara u prvostepenom postupku Euleksovo sudsko veće osudilo na 9 godina zatvora. Rok za dostavu presude u zvaničnoj formi je 15 dana, ali po zakonu sud može zatražiti produženje od 60 dana, što je i učinjeno u ovom slučaju. Krajnji rok za dostavu presude ističe 4. aprila.

„Ja se nadam da će sudija izraditi i dostaviti presudu u zakonskom roku“, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.

Dodatni rok od 60 dana za dostavljanje zvanične forme presude je nerazuman, smatra Ksenija Božović, jer, kako kaže, nije potrebno toliko vremena da se presuda, koja je već pročitana, prevede i dostavi braniocima.

„Očeigledno je da se još uvek preispituje presuda koja je pročitana jer je ona skandalozna. Oduvek je odluka koju Euleksovo tužilaštvo i pravosuđe treba da donese u korist Olivera Ivanovića saopštavana u krajnjim rokovima, tako da me ovo kašnjenje ne iznenađuje. Njima je poslednji rok 4. april, tako da će verovatno sačekati zadnji dan i tada će uručiti tu pismenu presudu“, kazala je Božovićeva.

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora za krivično delo ratni zločin počinjen nad albanskim civilima 1999. godine.

Postupku protiv njega i četvorice Srba vodio se više od godinu dana. Ostala četvorica kojima se takođe sudilo za više krivičnih dela protiv albanskih civila oslobođena su optužbi.

Patriotski blok: Preko 21.000 potpisa za raspisivanje lokalnih izbora na Severu Kosova

Preko 21.000 potpisa prikupljeno je u peticiji za raspisivanje lokalnih izbora u opštinama na Severu Kosova, koju je, krajem prošle godine, pokrenuo Patriotski blok. Delegacija ovog opozicionog bloka zatražiće, takođe, prijem kod premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Srbije Maje Gojković, u četvrtak, 10. marta, kada bi peticiju trebalo da predaju GojkovićevojNakon sastanka sa Premiejrom, predstavnici Patriotskog bloka bi u četvrtak u 13 časova trebalo da održe i konferenciju za medije ispred Narodne Skupštine u Beogradu. Delegaciju će predvoditi potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slaviša Ristić, Goran Marković ispred pokreta Dveri, nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković i predsednik opštinskog odbora DSS-a Nemanja Jakšić. 

„Naša peticija garantuje svima nama da se Srbija nije odrekla ovog prostora, jer ako država Srbija organizuje lokalne izbore na ovom prostoru, a organizuje ih po Ustavu Republike Srbije, onda je to pravi dokaz da je ovaj deo prostora deo Republike Srbije,“ kazao je Marko Jakšić.

Jakšić: Stidim se kao čovek

„Još jednu stvar moram da vam kažem, a to je da se kao čovek stidim što su neki Srbi tamo u nekoj skupštini glasali ili pomogli da se Hašim Tači izabere za predsednika separatističke samoproglašene države Kosovo,“ rekao je Jakšić, osvrnuvši se na prisustvo poslanika Srpske na sednici kada je Hašim Tači izabran za novog predsednika Kosova.

On je, međutim, istakao i da je skeptičan kada je u pitanju prihvatanje peticije od strane Narodne Skupštine Srbije, kritikujući istovremeno Vladu u ostavci zbog potpisanih briselskih sporazuma.

„Očekujem da će da se udovolji ovom zahtevu, mada sam u dubini duše skeptik, jer onaj ko je potpisao Briselski sporazum, ko se drznuo i postavio klasičnu granicu između Kosova i Srbije, onaj ko je prodao MUP ovde na ovom prostoru, ko se odrekao suda, civilne zaštite, koji se odriče institucija Srbije – on neće da organizuje lokalne izbore ovde, jer ne sme od svojih mentora, imajući u vidu da je vlast Vučića marionetska vlast koju zapad trpi pre svega zbog toga što ona obavlja tzv. puzajuće priznanje Kosova,“ kazao je on.

Parlamentarne izbore za Srbiju na KiM-u organizuje OEBS – dokaz da KiM nisu deo državne teritorije Srbije

Jakšić se, takođe, osvrnuo i na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića – da će se parlamentarni izbori održati i na KiM-u.

„Ono čime se Marko Đurić hvali – da će oni da organizuju parlamentarne izbore na prostoru KiM-a jeste obična laž. Laž je, jer se ti izbori organizuju po principu dijaspore. Organizuje ih OEBS – to je dokaz da mi nismo deo državne teritorije Srbije, a brojanje glasova vrši se, kao i za sve Srbe iz dijaspore – u Republici Srbiji.“

Današnjoj konferenciji prisustvovao je i predsednik Nove srpske demokratije iz Crne Gore, Andrija Mandić, koji je podržao peticiju.

Peticija za raspisivanje lokalnih izbora po Ustavu i zakonima Republike Srbije na Severu KiM-a pokrenuta je 26. decembra prošle godine i trajala je do 5. marta i potpisivana je na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Lokalni izbori po Ustavu i zakonima Srbije su na KiM-u poslednji put održani 2013. godine, da bi zatim, po održavanju kosovskih lokalnih izbora bile raspuštene Skupštine opštine po srpskom sistemu i uvedeni privremeni organi. Iako je Ustavni sud odluku Vlade Srbije o raspuštanju ovih opština i formiranju privremenih organa, proglasila neustavnom, prema odluci Ustavnog suda, predsednik Narodne skupštine Srbije je morao u roku od dva meseca, a od dana raspuštanja ovih opština, da raspiše izbore za odbornike, kako bi se konstituisala nova jedinica lokalne samouprave, što se nije dogodilo. Tako ulogu lokalne samouprave u ovim opštinama i dalje nose privremeni organi.

U prizrenskim Svetim Arhangelima grafička kolonija „I kako posle svega u UNESCO“

U manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena danas je otvorena grafička kolonija sa temom „I kako posle svega u UNESCO“. Osmoro umetnika stvaraće u narednih sedam dana, a zatim će njihovi radovi biti izloženi 17. marta u Domu kulture Gračanica i atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu. Katalog sa radovima biće prosleđen na sve diplomatske adrese glavnih članica UNESCO-a.

Kako se ideja za ovu koloniju javila nakon konkurisanja Kosova za prijem u članstvo UNESCO-a, umetnici će stvarati na temu porušenih crkava i manastira i spomeničkog nasleđa, a njihovim radovima će se, kako navode iz Doma kulture Gračanica, skrenuti pažnja na ugroženost preostalog srpskog verskog nasleđa Kosova i Metohije, kao i pozvati da se ono adekvatno zaštiti.

Učesnici kolonije su – Velizar Krstić, Suzana Vučković, Nenad Kostić, Goran Ćeličanin, Miroslav Šavelić, Nikola Milosavljević, Milena Cvetković i Jovana Milovanović.

Koloniju su podržali Kancelarija za Kosovo i Metohiju, opština Gračanica i Skupština grada Prištine.

16.10.2015 |08:00 -23:55 SNS = Vučić, Tadić i Daćić bezpovratne greške koje su predstavljale Srpsku naciju sa ciljem uništenja Srpskog roda… Duhovnog, mentalnog i fizičkog…


SPC i SRBIJA sa svim Srbima – na svom sajtu od danas u medijskoj kampanji protiv učlanjenja Kosova u UNESCO?

16.10.2015, 15:14 | Izvor: KoSSev

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve danas je osvanulo više objava koje idu u prilog protivljenju da Kosovo bude primljeno u UNESCO. Objavljen je sedmoipominutni video „Zašto Kosovo ne može da bude u organizaciji UNESCO“, u kojem se na dva jezika – srpskom i engleskom, uz fotografije i video zapise pogroma od 17. marta 2004. godine, podseća na statistiku uništenih verskih i kulturnih spomenika, kao i privatne svojine Srba sa Kosova i Metohije. Od kada je započeo tzv. proces normalizacije, Crkva je u medijima bila uzdržana u podsećanju na teško stradanje koje je pretrpela tokom 17. marta.

Na sajtu srpske crkve objavljen je i tematski blok sa nazivom monografije nastale upravo nakon stradanja posle martovskog nasilja „Raspeto Kosovo/Crucified Kosovo“, koji izlistava tematske vesti koje se tiču napora Srbije da spreči – za mnoge – već izvesno učlanjenje Kosova u ovu najvažniju svetsku organizaciju za kulturno nasleđe i obrazovanje.

U vestima se nalazi govor predsednika Srbije Tomislava Nikolića šefovima diplomatskih predstavništava u Srbiji, antikampanja srpskih tviteraša, kao odgovor na digitalnuTwitt kampanju kosovske diplomatije #NoKosovoUnesco,poslednji sastanak koji je srpski patrijarh Irinej juče imao sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u pokušaju da se ovo učlanjenje spreči, itd, sve do vesti o minobacačkom napadu na manastir Visoki Dečani iz 2007. godine.

‘Kontra-kampanja’ srpskih zvaničnika koja do sada u javnosti nije bila vidljiva, svodila se na pojedinačne izjave, zahteve, molbe i dva zvanična pisma upućena UNESCO-u – jedno generalnom sekretaru ove organizacije, a jedno članicama UNESCO-a.

Srbija je zvanično zatražila da pitanje kulturne baštine i imovine SPC bude uvršteno u teme Briselskog dijaloga krajem prošlog meseca, a srpski Patrijarh je pismo UNESCO-u povodom mogućeg članstva Kosova uputio dva meseca nakon kosovskog podnošenja zahteva.

KoSSev je ranije od izvora bliskom SPC-u, saznao da se u vezi sa pitanjem članstva Kosova u UNESCO, radi „više nego što se to vidi“.



Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatska borba oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je između Srbije i Kosova vođena još od 2009. godine. Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi  se vodila kao kosovska.

Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog saveta UNESCO-a, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova. Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno.



Eparhija Raško-prizrenska suspendovala direktne kontakte sa kosovskim zvaničnicima

16.10.2015, 16:12 |

Eparhija Raško-prizrenska SPC suspendovala je danas direktne kontakte sa kosovskim zvaničnicima i naglašava da se ne radi o politički motivisanom stavu, u prilog čemu ide višegodišnja spremnost da se radi sa svim ljudima dobre volje. Najoštrije je osudila izjavu kosovskog zamenika spoljnih poslova Petrita Seljimija datu beogradskom listu Danas da pitanje srpske pravoslavne baštine neće biti razmatrano u Briselu, jer je ono već razmatrano u Beču u okviru Ahtisarijevog plana. Eparhija predlaže da se pod pokroviteljstvom Evropske unije što pre otvori dijalog o srpskoj baštini na Kosovu i Metohiji i da se zaustavi proces ulaska Kosova u UNESCO, poručio je u upravo izdatom saopštenju za štampu Episkop Raško-prizrenski, Vladika Teodosije. U situaciji u kojoj srpska pravoslavna baština „nema adekvatnu“ međunarodno garantovanu zaštitu, „apsolutno je jasno da bi ulazak Kosova u UNESCO bio otvoreni akt kulturne represije“ nad srpskom baštinom na Kosovu i Metohiji. „Naša baština je u toku 15 godina više puta stradala upravo od albanskih ekstremista, zbog čega su, uostalom, naše svetinje već godinama na listi Svetske kulturne baštine u opasnosti. Naši manastiri i crkve nisu i ne mogu biti muzeji, već su bogoslužbeni objekti, i svaki pokušaj Prištine da primeni nasilje bilo institucionalnim putem, ili podsticanjem anti-pravoslavnog raspoloženja, biće dodatni pokazatelj stvarnih namera koje vode albanizaciji celokupne kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji,“ istakli su iz Eparhije.

Najnovija izjava zamenika spoljnih poslova kosovskih institucija Petrita Selimija pre tri dana u dnevnom listu „Danas“ „konačno je pokazala stvarne namere Prištine“ povodom pitanja srpske pravoslavne duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, naveo je vladika Teodosije.

U svojoj izjavi Selimi „eksplicitno tvrdi“ da pitanje srpske pravoslavne baštine neće biti razmatrano u Briselu, jer je ono već razmatrano u Beču u okviru Ahtisarijevog plana i da Kosovo ne želi da diskutuje o pitanjima koja su već rešena.

„Srpska Pravoslavna Crkva je spremna da svoju zabrinutost zbog odbijanja dijaloga Prištine otvoreno potvrdi još jednom pred svim članicama UNESCO i da upozori da će eventualnim prijemom Kosova u ovu organizaciju, posebno u ovakvoj situaciji, našim svetinjama, koje su i jedini objekti UNESCO na Kosovu i Metohiji, biti nametnuta otvorena okupacija.

Posle svega ovoga, naša Eparhija ne može da ima poverenja u kosovske institucije i do početka dijaloga o kulturnoj i duhovnoj baštini biće prinuđena da suspenduje direktne kontakte sa kosovskim zvaničnicima, nastavljajući da svoje probleme sa Prištinom rešava uz posredovanje međunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji, ukoliko oni pokažu za to spremnost.

U situaciji kada Vrhovni sud Kosova praktično oduzima manastiru Visoki Dečani 50% svoje imovine i kada se ponavljaju vandalski akti, kao nedavno kamenovanje crkve u Orahovcu uz stalne pretnje rušenja hrama Hrista Spasa u Prištini, možemo samo da kažemo da na ovaj način kosovske institucije sve više ugrožavaju naš život i opstanak na Kosovu i Metohiji. Izjave koje se iz Prištine plasiraju u svet da su srpske crkve na Kosovu navodno zaštićene u svetlu svih izjava i događaja potpuno padaju u vodu pred činjenicom da su to jedini hrišćanski objekti u Evropi pod ovakvim bezbednosnim režimom policije i NATO snaga, što je direktna posledica višegodišnjeg albanskog vandalizma, etničke i verske netolerancije.
Ovaj naš stav nije politički motivisan, što smo ponajbolje pokazali višegodišnjom spremnošću da radimo sa svim ljudima dobre volje i u svemu što vodi očuvanju našeg naroda, baštine i svetinja. Zato se i nadamo se da će međunarodna zajednica pomoći da se ovaj problem prevaziđe otvaranjem što skorijeg dijaloga o našoj baštini u Briselu i da srpska pravoslavna duhovna i kulturna baština na Kosovu i Metohiji u buduće ne bude kamen spoticanja, već most za pomirenje svih ljudi dobre volje na ovim prostorima.“


Pročitajte još: 

SPC na svom sajtu od danas u medijskoj kampanji protiv učlanjenja Kosova u UNESCO?​

Selimi: SPC je bezbedna na Kosovu

 

 

Vladika Teodosije podseća na pismo patrijarha Irineja generalnom direktoru UNESCO-a, Irini Bokovoj, od 14. septembra, u kojem je, govoreći o ugroženosti srpskog identiteta i svetinja na Kosovu i Metohiji, između ostalog, naglasio da SPC „odlučno insistira da pitanje srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji mora da bude uključeno u briselski dijalog između Beograda i Prištine“ i da su SPC potrebne međunarodne garancije za njenu baštinu na ovom prostoru. Podseća i na zahtev srpske vlade istog meseca kabinetu Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Federike Mogerini da se „što pre otvori dijalog o pitanjima srpske baštine i imovine SPC na Kosovu i Metohiji u okviru briselskog dijaloga“.

Vladika Teodosije je podsetio i na to da je kosovska strana, na predloge srpske strane za dijalog koji bi se vodio pod pokroviteljstvom Evropske Unije, odgovorila pismom najviših kosovskih zvaničnika generalnom direktoru UNESCO 7. oktobra, garantujući da se kosovske institucije pridržavaju Aneksa 5 Ahtisarijevog plana o zaštiti identiteta, imovine i posebnih odnosa sa Srbijom i da će garantovati SPC punu zaštitu.

„Ovo pismo sa obećanjima kosovskih zvaničnika nas je iznenadilo s obzirom na to da je poznato da su kosovske institucije izbrisale iz svog Ustava i zakona svako pominjanje Ahtisarijevog plana, a samim tim i Aneksa 5 i principa zaštite srpske baštine još 2010. godine i da je sadržaj Aneksa 5 samo jednim delom unesen u kosovske zakone, koji su, kako dobro znamo, podložni promeni i nisu pod međunarodnim garancijama,“ naglasili su iz Raško-prizrenske eparhije.

Srpska Pravoslavna Crkva se „uverila u stvarne namere“ kosovskih institucija još u aprilu mesecu ove godine kada je Ministarstvo kulture Kosova pripremilo novi nacrt zakona o kulturnoj baštini koji je ignorisao poseban status objekata SPC, dok se isto ponovilo i sa nedavnim nacrtom strategije za kulturnu baštinu na Kosovu u predstojećem periodu do 2025. godine, ističe se u ovom saopštenju.

„Iako su oba dokumenta povučena zbog otvorenog protivljenja SPC i snažne međunarodne intervencije, oba dokumenta jasno pokazuju da su stavovi izrečeni u pomenutom pismu kosovskih zvaničnika samo neiskrena obećanja u službi što lakšeg ulaska Kosova u UNESCO, jer je neposredno pre ovog pisma pomenutim nacrtima zakona i strategije za kulturnu baštinu Priština upravo iznela suprotan stav, potpuno negirajući poseban status baštine SPC,“ navodi se dalje.

Pomenuti stav Selimija „dodatno potvrđuje“ sumnje SPC u iskrenost kosovskih zvaničnika:

„Na žalost, odbijanje Prištine da prihvati dijalog o srpskoj pravoslavnoj baštini u Briselu jasno pokazuje da je njihov cilj da što pre uđu u UNESCO kako bi status u ovoj organizaciji iskoristili kao sredstvo dalje kulturne represije protiv SPC ponovnim stavljanjem na sto spornih nacrta zakona o kulturi, a sve pod kišobranom UNESCO.“

Vladika Teodosije: Zaustavite ulazak Kosova u Unesko

Episkop raško-prizrenski Teodosije obratio se javnosti povodom poslednjih dešavanja na Kosovu i Metohiji, mogućem prijemu Kosova u Unesko i posledicama po stanje srpske kulturne baštine.Vladika Teodosije 

Vladika poziva da se pod pokroviteljstvom EU što pre otvori dijalog o srpskoj baštini na Kosovu i Metohiji i da se zaustavi proces ulaska Kosova u UNESKO.

„Posle svega, Eparhija ne može da ima poverenja u kosovske institucije i do početka dijaloga o kulturnoj i duhovnoj baštini biće prinuđena da suspenduje direktne kontakte sa kosovskim zvaničnicima, nastavljajući da svoje probleme sa Prištinom rešava uz posredovanje međunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji, ukoliko oni pokažu za to spremnost“, poručio je u javnom obraćanju vladika raško-prizrenski Teodosije.

U episkopovom obraćanju se navodi da “u ovakvoj situaciji, u kojoj naša baština nema adekvatno međunarodno garantovanu zaštitu, apsolutno je jasno da bi ulazak Kosova u UNESKO bio otvoreni akt kulturne represije nad srpskom baštinom na Kosovu i Metohiji, koja je u toku 15 godina više puta stradala upravo od albanskih ekstremista, zbog čega su, uostalom, naše svetinje već godinama na listi Svetske kulturne baštine u opasnosti”.

„Naši manastiri i crkve nisu i ne mogu biti muzeji, već su bogoslužbeni objekti, i svaki pokušaj Prištine da primeni nasilje bilo institucionalnim putem ili podsticanjem anti-pravoslavnog raspoloženja biće dodatni pokazatelj stvarnih namera koje vode albanizaciji celokupne kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji“, poručuje episkop Teodosije.

Vladika napominje da je Srpska Pravoslavna Crkva spremna da svoju zabrinutost zbog odbijanja dijaloga Prištine otvoreno potvrdi još jednom pred svim članicama UNESKO i da upozori da će eventualni prijemom Kosova u ovu organizaciju, posebno u ovakvoj situaciji svetinjama, koje su i jedini objekti UNESKO na Kosovu i Metohiji, biti nametnuta otvorena okupacija.

„U situaciji kada Vrhovni sud Kosova praktično oduzima manastiru Visoki Dečani deo svoje imovine i kada se ponavljaju vandalski akti, kao nedavno kamenovanje crkve u Orahovcu, uz stalne pretnje rušenja hrama Hrista Spasa u Prištini, možemo samo da kažemo da na ovaj način kosovske institucije sve više ugrožavaju naš život i opstanak na Kosovu i Metohiji. Izjave koje se iz Prištine plasiraju u svet da su srpske crkve na Kosovu navodno zaštićene u svetlu svih izjava i događaja potpuno padaju u vodu pred činjenicom da su to jedini hrišćanski objekti u Evropi pod ovakvim bezbednosnim režimom policije i NATO snaga, što je direktna posledica višegodišnjeg albanskog vandalizma, etničke i verske netolerancije“, navodi episkop.

On ističe “ovaj naš stav nije politički motivisan, što smo ponajbolje pokazali višegodišnjom spremnošću da radimo sasvim ljudima dobre volje i u svemu što vodi očuvanju našeg naroda, baštine i svetinja”.

„Zato se i nadamo se da će međunarodna zajednica pomoći da se ovaj problem prevaziđe otvaranjem što skorijeg dijaloga o našoj baštini u Briselu i da srpska pravoslavna duhovna i kulturna baština na Kosovu i Metohiji u buduće ne bude kamen spoticanja, već most za pomirenje svih ljudi dobre volje na ovim prostorima“, poručuje vladika.

Kompletno saopštenje vladike Teodosija i njegovu reakciju na najnovije izjave Petrita Selimija možete pogledati ovde.

Nikolić: Prijem Kosova u Unesko problem za Srbiju, region i svet

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je u obraćanju šefovima diplomatskih predstavništava u Srbiji da se predlog Albanije da „Kosovo“ postane član Uneska tiče celog sveta. Srpsko nasleđe na Kosmetu ne pripada nijednom vremenu i nijednoj generaciji, već svima i zauvek, poručio je Nikolić.

Predsednik Nikolić je rekao da je pozvao šefove diplomatskih misija u Srbiji da bi im najneposrednije predočio sa kakvim se ozbiljnim problemom suočava Srbija, naš region u celini, Evropa, ali i ostali svet.

Pripremila Dragana Biberović

Ovde možete pročitati integralni govor predsednika Nikolića

„Radi se o predlogu da tzv. Republika Kosovo postane članica organizacije Unesko. Nekom od vas će se učiniti da preterujem kada kažem da se radi o problemu koji tangira zemlje sa svih kontinenata“, naveo je Nikolić.

Predsednik je rekao da je složenost i ozbiljnost ovog pitanja, koje je poslednjih nedelja uvećalo našu brigu o tome da li će se ikada naći pravi put za stabilizovanje odnosa Beograda i Prištine, i njihovog postavljanja na trajne osnove koje bi proizvodile korist za obe strane podjednako ili bar približno tome.

„Svi vi dobro znate da pravi dogovor dve suprotstavljene strane može biti samo onaj koji se istinski, svesrdno i uz racionalna objašnjenja prihvata bez ozlojeđenosti bilo koje od pregovaračkih strana. Svaki dogovor koji je nametnut ili skrojen da stvara trajno nezadovoljstvo bilo koje strane, u stvari i nije dogovor, već rasadnik budućeg sukoba. Kad god to bilo“, naveo je Nikolić.

Dodao je da se fundamentalni raskol između Beograda i Prištine dogodio jednostranom odlukom prištinskih vlasti da proglase novu albansku državu na srpskoj teritoriji.

„Dakle, sve ovo sa čim se danas suočavamo produkt je najobičnije secesije. Poznato nam je da pojedine zemlje to tako ne tumače, jer se ne radi o njihovim teritorijama, ali je, verujem, svima jasno da je to tako. Svako se može setiti da je pre ove jednostrane secesije, 1999. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, kojom je priznat i naglašen suverenitet Srbije nad Kosovom i Metohijom“, istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, sve što je kasnije usledilo, politički je promišljano na osnovu ove nerazrušive premise. „Mislim na države koje su striktno poštovale međunarodno pravo, Povelju UN i sledstveno tome odluke njenog glavnog egzekutivnog organa odgovornog za međunarodni mir i bezbednost – Saveta bezbednosti“, kaže Nikolić.

Predsednik je istakao da i danas, većina čovečanstva polazi od ovih osnovnih odredbi i ne želi da ohrabri separatizme i jednostrano proglašavanje država na teritorijama zemalja članica UN.

Potreban dogovor o položaju SPC

Nikolić je poručio da bi razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko negativno uticalo na dijalog u Briselu, a da bi svaki nametnuti dogovor bio rasadnik budućih sukoba.

Nikolić ambasadorima poklonio monografiju o srpskoj baštini

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poklonio je ambasadorima monografiju „Hrišćanska baština na Kosovu i Metohiji – istorijska i duhovna postojbina srpskog naroda“.

„Ova monografija je detaljno svedočanstvo ne samo o jedinstvenoj umetničkoj snazi i lepoti srednjovekovnih hrišćanskih svetinja, doprinosu srpske kulture svetskoj, već i o vekovnim naporima Srbije i Srpske pravoslavne crkve u stvaranju i održavanju duhovnog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i značaja koje ono ima, ne samo za moju zemlju i njen narod već i za čitav civilizovani svet“, rekao je Nikolić.

Posle poznatog Briselskog sporazuma iz aprila 2013, i drugih koji su usledili, Srbija je izvršavala preuzete obaveze, rekao je predsednik.

„Srpska strana je od otvaranja ovih pregovora ukazivala da se oni nikako ne mogu uspešno okončati bez konačnog dogovora o položaju SPC i odgovarajuće zaštite svih njenih hramova i pratećih objekata“, istakao je Nikolić.

Evidentan je, navodi, drastičan raskorak između deklarativnog zalaganja i stvarnog postupanja Prištine po pitanju zaštite srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

„Primeri iz prakse to najbolje potvrđuju. Od juna 1999. godine, dakle posle prestanka oružanih sukoba, do danas, 236 crkava, manastira i drugih objekata u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, kao i kulturno-istorijskih spomenika bili su mete napada. Od njih čak 61 ima status spomenika kulture, a 18 je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Neke od njih su – Crkva Bogorodice Odigitrije iz 1315. godine, Crkva Svetog Nikole iz 1331. godine, Crkva Svetog Spasa iz 1348. godine, te manastir i isposnica sv. Petra Koriškog sa početka 13. veka“, ukazao je predsednik.

Dodaje da su na prostoru Kosova i Metohije uništena 174 verska objekta, 33 kulturno-istorijska spomenika, pokradeno je više od 10.000 ikona, crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta.

Uništen je ili oštećen 5.261 nadgrobni spomenik na 256 srpskih pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik. Južno od Ibra nije ostao čitav nijedan spomenik iz srpske istorije, a nema ni naziva ulice sa imenom ličnosti iz srpske istorije.

Plansko zatiranje dokaza o postojanju Srba

„Na Kosmetu se planski vrši zatiranje materijalnih dokaza o postojanju Srba na ovom prostoru sa ciljem da se izvrši falsifikovanje istorije i da se stvori nov državni, nacionalni i kulturni identitet, koji podrazumeva potpuni nestanak svega što ceo milenijum svedoči o srpskom prisustvu“, rekao je Nikolić dodajući da je to planirano zatiranje spomeničkih materijalnih dokaza svoju kulminaciju dostiglo martovskim pogromom.

U tri dana nasilja Albanaca nad Srbima ubijeno je desetoro Srba, teško povređeno preko 900 ljudi, proterano preko 4.000 Srba iz šest gradova i devet sela. Srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira i 935 srpskih objekata, istakao je predsednik, ističući da se svo to desilo i pored prisustva 38.000 vojnika Kfora i 8.000 policajaca UN.

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Ivan Mrkić

Ivica Dačić, Tomislav Nikolić i Ivan Mrkić

Izveštaj Misije OEBS-a na Kosovu i Metohiji iz marta 2014. godine, pozivajući se na podatke kosovske policije, navodi da je 2011, 2012. i 2013. godine, došlo do porasta broja bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne baštine u odnosu na prethodne godine. Konstatuje se da povećan broj bezbednosnih incidenata pogađa, pre svega, baštinu SPC.

Izveštaj navodi i da je broj hapšenja i krivičnog gonjenja, kao odgovor na bezbednosne incidente od strane kosovske policije i pravosuđa nizak.

„Zar nije dovoljan argument za odbijanje prijema samozvane Republike Kosovo u Unesko? Ovo je ilustracija pravog stanja. Rečju – ne postoji politička volja ni spremnost privremenih institucija na Kosmetu da se počinioci ovakvih vandalskih akata privedu pravdi. Ovako se šalje jasna poruka da će uništavanje svega srpskog na Kosmetu ostati nekažnjeno. Zašto se onda ne bi nastavilo i u budućnosti?“, rekao je predsednik.

Nikolić je podsetio da je generalni direktor Uneska Koićiro Macura uputio misiju visokih stručnjaka „da procene štetu počinjenu divljanjem Albanaca na Kosovu i Metohiji“ i da je oštro osudio napade na bogatu kulturnu zaostavštinu u Pokrajini.

„Zamislite da se u vašim zemljama najdraža kulturna baština preda u ruke nekome ko je nije stvarao i ko je u bezbroj navrata pokušavao da je satre! To bi bilo isto kao da ste ‘vuku dali jagnje na čuvanje'“, rekao je predsednik.

Nikolić je istakao i da su u sredu, 14. oktobra, albanski vandali kamenovali Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu, odmah nakon završene svete liturgije. Vest je, kaže, emitovana u srpskim elektronskim medijima, ali je nije preuzeo nijedan svetski. „Ako ne mogu da zaustave svoje vandale u jeku kampanje koju vode ne bi li bili primljeni u Unesko, šta li će biti posle?“, upitao je Nikolić.

Nikolić je obraćanje ambasadorima završio rečima da srpsko nasleđe na Kosmetu ne pripada nijednom vremenu i nijednoj generaciji, već „svima i zauvek“. „Pripada čovečanstvu“, poručio je predsednik.

Ambasada SAD: Provokativan pristup zatvara puteve saradnje

Američka ambasada u Beogradu pozvala je sve strane da se u dijalogu Beograda i Prištine usredsrede na suštinu spornih pitanja, kao što su nastojanja Kosova da se pridruži Unesku, izbegavajući pritom provokativan pristup koji zatvara puteve saradnje.

Kako se navodi u saopštenju Ambasade, SAD snažno podržavaju aspiracije Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, prenosi Tanjug.

„Mi pozdravljamo posvećenost predsednika Vlade Vučića koju je izrazio tokom sastanka sa šefom Delegacije EU i ambasadorima Kvinte“, navodi Ambasada SAD.

Ističe se da SAD „kao jedna od strana koje podržavaju Srbiju u ovom procesu, razume naporan rad na sprovođenju teških reformi koje su neophodne da se postigne ovaj cilj“.

„SAD takođe podržavaju dijalog Srbije sa Kosovom. Ovaj proces uključuje složena i teška pitanja o kojima je postignut značajan napredak. Mi zbog toga pozivamo sve strane da se usredsrede na suštinu spornih pitanja, kao što su nastojanja Kosova da se pridruži Unesku, izbegavajući provokativan pristup koji zatvara sve puteve saradnje“, navodi se u sapštenju.

SAD će nastaviti da rade sa Srbijom kako bi se ostvarila njena budućnost u Evropskoj uniji i kako bi se podržali mir i stabilnost u regionu, zaključeno je u saopštenju.

Podrška Srbiji na putu ka EU

Ambasadori Velike Britanije i Italije u Beogradu Denis Kif i Đuzepe Manco poručili su putem „Tvitera“ da njihove zemlje podržavaju Srbiju na evropskom putu i da rade na tome da se do kraja godine otvore prva pregovaračka poglavlja.

Britanski ambasador u Beogradu Denis Kif napisao je na Tviteru da je bitno da se radi na napretku Srbije ka Evropskoj uniji, prenosi Tanjug.

„Bitno je da se fokusiramo na pregovore i radimo na napretku Srbije ka EU“, napisao je Kif.

Takođe je naveo da se apsolutno slaže sa stavom američke ambasade u Beogradu, koja je saopštila da Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju aspiracije Srbije da se pridruži Evropskoj uniji.

„I Italija podržava Srbiju na putu ka EU kao prijatelj i kao partner“, napisao je Đuzepe Manco na italijanskom jeziku, a potom je dodao na srpskom:

„Mi radimo za otvaranje pregovaračkih poglavlja u 2015.“

Manco je na taj način odgovorio na tvit koji je srpska vlada objavila na italijanskom jeziku posle jučerašnjeg sastanka premijera Aleksandra Vučića sa ambasadorima Kvinte.

„Prijateljski odnosi među partnerima su važni na evropskom putu Srbije“, pisalo je u tvitu na nalogu Vlade Srbije.

Čekajući odluku o izborima

Premijer Aleksandar Vučić, kako saznaje RTS, proteklih je dana telefonom razgovarao sa brojnim najvišim zvaničnicima Evropske unije i radi na tome da se promene najspornije odredbe iz nacrta pregovaračke platforme za poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo, ali i sporni nemački amandman.

Potvrđeno nam je da predsednik Vlade smatra da bi Srbija trebalo da ostane na evropskom putu ali da „ne može da pristane na poniženja, uslovljavanja i nametnuta rešenja“.

Međutim, još se ne zna kada će premijer izneti stav o svim ovim temama i saopštiti odluku o eventualnim parlamentarnim izborima.

Ono što se zna je da će Vučić prvi put posle briselskog sastanka u javnosti govoriti sutra s obzirom na to da SNS proslavlja sedmi rođendan.

Počinju radovi na uređenju mosta u Kosovskoj Mitrovici

Uređenje glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici i njegove okoline počinje sutra posle podne, saopšteno je iz Kancelarije EU na Kosovu.

Izvođač koga je EU izabrala zatvoriće obe strane mosta fiksnim barijerama za most i ogradom gradilišta. Građevinski radovi na mostu izvodiće se tako što će se gradilištu pristupati sa južnog prilaznog puta, navodi se u saopštenju iz Kancelarije EU na Kosovu, prenosi Tanjug.

Rakić: Radovi na mostu da, uklanjanje „Parka mira“ ne

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić potvrdio je da će sutra u 16 časova, u skladu sa dogovorom postignutim u Briselu 25. avgusta, početi postavljanje građevinske ograde sa obe strane mosta u Kosovskoj Mitrovici, istakavši da „Park mira“ neće biti uklonjen.

Tokom poslednjih 48 sati postignuti su pozitivni pomaci u pravcu definisanja teksta memoranduma o razgraničenju severne i južne Mitrovice i tako su se stekli uslovi za pripremu početka radova na mostu, naveo je Rakić u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

„Park mira“, koji je godinu i po dana simbol sigurnosti i zaštite građana Severne Mitrovice, u ovoj fazi radova neće biti uklonjen, naveo je gradonačelnik Severne Mitrovice.

U saopštenju se navodi da će jedna strana mosta ostati otvorena za pešake tokom izvođenja radova na revitalizaciji mosta i okoline.

Šef Kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar pohvalio je strpljenje obe strane, izdvajajući oba gradonačelnika, Agima Bahtirija i Gorana Rakića, zbog razumevanja i saradnje tokom proteklih dana.

Razgovori o Sporazumu o saradnji za opštinske razvojne planove, mapu zona opština i detaljni regulatorni plan se nastavljaju, navodi se u saopštenju iz Kancelarije EU na Kosovu.

Obnova i uređenje glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici je predviđeno sporazumom o slobodi kretanja postignutim 25. avgusta 2015. godine između Prištine i Beograda.

Rekonstrukcija mosta predviđena Briselskim sporazumom trebalo je da počne u četvrtak, ali je odložena, jer nisu definisane granice između opštine Severna Mitrovica i opštine Mitrovica, pa je EU dala dodatnih 48 sati da se reši ovo pitanje.

Takođe, predviđeno je da se uradi i glavna gradska ulica u severnom delu Mitrovice – Kralja Petra i od mosta do kružnog toka u centru grada i ovaj deo ulice, prema najavama, trebalo je da bude pretvoren u pešačku zonu.

Na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici nalazi se ““Park mira“,” koji su Srbi tu sredinom juna 2014. godine postavili nakon što je sa istog mesta uklonjena velika betonska barikada.

Glavni gradski most na kojem se nalazi ““Park mira“” Sevevernu Kosovsku Mitrovicu, u kojoj je većinsko srpsko stanovništvo, odvaja od južnog dela grada, koji je nastanjen Albancima.

Ovaj most u prošlosti bio je poprište mnogih sukoba između Srba i Albanaca. I danas se na njemu mogu videti statične patrole Kfora i Kosovske policije.

Oko hiljadu incidenata registrovano je na glavnom ibarskom mostu u Kosovskoj Mitrovici od 1999. godine do danas.

Marić: Bitno da ne dođe do konflikata

Srbi u Severnoj Mitrovici su uplašeni, ali je bitno da ne dođe do nekih konflikata, kazao je Ljubomir Marić odgovarajući na pitanje kakvo je raspoloženje građana pred početak revitalizacije mosta koji odvaja severni od južnog dela grada.Ljubomir Marić (Foto Kim)

Ministar administracije i lokalne samouprave u vladi Kosova Ljubomir Marić kazao je da je najbitnije da ne dođe do konflikata.

“Građani su uplašeni i sa velikom pažnjom posmatraju šta se dešava. Ono što je najvažnije je da ne dođe do nekih konfilikata ili do situacije kaja nas može vratiti nazad”, kazao je Marić.

Inače, sutra ističe rok od 48 sati koji je EU dala za usaglašavanje teksta memorandum o razgraničenju opština Južne i Severne Mitrovice, nakon kojeg bi trebalo da počnu radovi.

Marić je kazao da se danonoćno radi na usaglašavanju tog teksta, ali je kritikovao EU, istakavši da su njeni predstavnici napravili grešku i da sada traže krivca.

“Mi nećemo da dozvolimo da oni nas proglase krivim, jer smo konstruktivni i trudićemo se da pronađemo rešenje, ali ćremo na prvom mestu staviti naše građane. U nijednom momentu nećemo da dozvolimo da se ili ugrozi bezbednost našeg naroda, građana u Kosovskoj Mitrovici, niti ćemo dati povoda nekome da se neodgovornim izjavama kiti da je nešto uradio”, kazao je ministar.

Kosovo primljeno u Evropsku atletsku uniju

Atletski savez Kosova postao je punopravni član Evropske atletske unije (EAA).

„Kosovo je primljeno kao 51. član Evropske atletske unije na kongresu u Lozani“, navodi se u u saopštenju EAA natviteru. Prethodno je Atletski savez Kosova 19. avgusta ove godine primljen u Međunarodnu atletsku federaciji (IAAF).

Intenzivno učlanjenje sportskih saveza Kosova u međunarodne i evropske sportske federacije i druge sportske organizacije je došlo nakon učlanjenja Olimpijskog komiteta Kosova u Međunarodni olimpijski komitet (MOK).

Fic: Kosovska opozicija nema podršku građana

Ambasadorka Nemačke u Prištini Angelika Fic uverena je da kosovska opozicija, koja već izvesno vreme blokira rad parlamenta protiveći se briselskim sporazumima, nema podršku građana.Angelika Fic 

Ficova je u intervjuu za prištinski Zeri rekla da su građani sada dovoljno razložni da vide šta radi opozicija, kakavu štetu pravi demokratskom sistemu.

Upitana kuda vodi ovakva situacja na Kosovu, ambasadorka je rekla da proces liberalizacije viznog režim ima još osam tehničkih tačaka koje treba da prerastu u zakone.

„Ukoliko vlada bude blokirana, treba imati u vidu da će to u dugom periodu usporiti liberalizaciju viznog režima“, navela je ona i dodala da je to samo jedno od mnogo pitanja, te da opozicija u parlamentu ima manjinu.

Tri parlamentrarne kosovske partije Samooopredeljenje, Allijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo blokiraju rad parlamenta, a od premijera Ise Musafe zahtevaju da povuče potpis sa briselskih sporazuma i sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom ili da podnese ostavku.

Ficova je rekla da je početkom ove jeseni bila prilični optimista da će se mnoga pitanja iz određenih oblasti pokrenuti u željenom pravcu za Kosovo.

Za to je, kako je rekla, potrebno vreme, te posebno treba imati u vidu da ekonomske mere ne daju momentalno rezultate već će im biti potrebno bar godinu dana da bi narod na Kosovu osetio promene.

„Imate ministra za rad i socijalno staranje koji vrlo aktivno sarađuje sa nama. Ima mnogo pozitivnih signala i zbog toga je za žaljenje videti ovu štetu koja se nanosi“, rekla je Ficova nakon jučerašnje druge po redu blokade parlamenta izazvane bacanjem suzavca od predstavnika opozicije.

Na pitanje da li se međunarodna zajednica boji eskalacije stanja na Kosovu, Ficova je rekla da, što se stranaca tiče, mogu da se plaše od eskalacije stanja, ali da su građani sada dovoljno razložni da vide šta radi opozicija.

„Ne mogu da govorim u ime stranaca, ali mislim da ima malo potencijala za tako nešto, jer ljudi žele da idu napred i da nastave svoje živote“, zaključila je ambasadorka Nemačke.

12.10. 2015|08:00 -23:59 – Negativna dinamika za život Srba na KiM, opet… Za žaljenje je sve ali eto tu smo i čekamo ih da dođu…


Zahtev Kosova za prijem u UNESCO uvršten u dnevni red; Hašim Tači: „Ovo je mala, ali važna procedularna pobeda“

12.10. 2015, 13:11 Izvor: KoSSev

Foto: B92/Screenshot

Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je danas na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u ovu organizaciju, objavio je Hašim Tači na svom Fejsbuk profilu. Kosovo je, međutim, kako navodi zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, Serđ Kislicija (Sergiy Kyslytsya) – uvršteno u dnevni red Izvršnog saveta konsenzusom, a ne glasanjem. 

„Malo pre u Parizu, Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je u dnevni red i tačku o članstvu Kosova u ovu organizaciju – što je podržalo 47 država. Ovo je mala proceduralna pobeda, ali važna, jer se sada možemo fokusirati na glasanje koje je sledeće nedelje,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine napisao je na svom Twitter nalogu da je odluka o osvajanju  tačke 43 – zahtev Kosova donešena bez glasanja:

„197. sednica Izvršnog odbora. Dnevni red usvojen koncenzusom, ne glasanjem. Stavka 43 – zahtev Kosova za članstvo.“

Povezani članak:

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

Beogradski mediji navode da će se definitivna odluka o članstvu Kosova doneti sledeće srede, iako je prethodno bilo najavljeno da će se to desiti 21. oktobra.

UNESCO-ovom dokumentu, u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO“ koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije, navodi se da Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a i dodaje da je ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta.

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

12.10. 2015, 1:29 Izvor: KoSSev

„Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“  Ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta, navodi se u UNESCO-ovom dokumentu u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije. Izvršni savet UNESCO-a danas razmatra zahtev Kosova za učlanjenje, dok će definitivna odluka o zahtevu, odnosno – preporuka, biti doneta do 21. oktobra. Kosovski zvaničnici ni u finišu ove trke, kako veruju da se nalaze u toj fazi, ne prestaju sa snažnim višegodišnjim lobiranjem, u okviru čega su pojačali vidljivost sinhronizovanih PR poruka. U okviru digitalne diplomatije, preko društvenih mreža, oni na mestima za svoje naslovne fotografije, odavno već imaju postavljene specijalno dizajnirane fotografije na francuskom i engleskom „Kosovo u UNESCO“, a predstavljaju se i štampana dokumenta i monografije u luksuznim izdanjima, koji idu u prilog učlanjenju Kosova u ovu važnu svetsku organizaciju. Sa druge strane, „teška diplomatska borba“, kako su srpski zvaničnici nazvali svoju ‘kontra-kampanju’, nije vidljiva u javnosti. Ipak, dan pred odluku o zahtevu Kosova za učlanjenje, srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio je juče pismo članicama UNESCO, navodeći da je taj zahtev za Srbiju „apsolutno neprihvatljiv“. Premijerovo pismo jedino je zvanično pismo srpskih zvaničnika protiv kosovskog članstva u ovu UN-ovu organizaciju. Iz crkve poručuju da se sa srpske strane radi više nego što se to vidi. Tu je i skoriji izveštaj OEBS-a  „Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ u kojem se navodi da je broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a. 

Na zvaničnoj Internet stranici UNESCO-a, u dokumentu u kojem se navodi „očekivana aktivnost“ – preporuka Izvršnog saveta UNESCO-a, a u vezi sa zahtevom Kosova, nalazi se i zahtev za učlanjanje koji je kosovski ministar za spoljne poslove, Hašim Tači, prosledio ranije UNESCO-u, posredstvom Albanije. U dokumentu se navodi i da je pitanje članstva Kosova ušlo u privremeni dnevni red Saveta, ali i razlozi zašto bi Savet UNESCO-a trebalo da donese pozitivnu odluku kada je u pitanju učlanjenje Kosova.

„Republika Kosovo prihvata UNESCO-ov statut i spremna je da ispuni obaveze koje proizilaze iz njenog zahteva i da doprinese troškovima organizacije,“ navodi se u dokumentu i dodaje da je ovakva odluka u skladu sa tim što „zemlja koja nije članica UN-a, može da podnese zahtev za članstvo u organizaciji i to po preporuci Izvršnog saveta, a glasanjem dvotrećinske većine Generalne konferencije“.

Ujedinjene Nacije nazvale Kosovo „republikom“

Uprkos UN-ovom formalnom nepriznavanju nezavisnosti Kosova, u istom dokumentu se Kosovo, međutim, više puta naziva „republikom“.

Priložen je i spisak imena 47 zemalja koje su potpisale zahtev Kosova za učlanjenje – Albanija, koja je i predala zahtev Kosova, Austrija, Bahrein, Balize, Burkina Faso, Čad, Kosta Rika, Obala Slonovače, Danska, Dominikanska republika, El Salvador, Estonija, Finska, Francsuka, Gabon, Gambia, Nemačka, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Kuvajt, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Holadija, Oman Panama, Papua Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Slovenija, Somalija, Južni Sudan, Švedska, Togo, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Amerika, Velika Britanija, Severna Irska, Ujedinjena Republika Tanzanija i Vanuatu.

Mustafa: Članstvo u UNESCO u „završnoj fazi“ – rezultat snažnog rada kosovskih institucija; Srbiji potrebno „više vremena da bude izlečena od posledica svog zla“

Kosovski premijer, Isa Mustafa poručio je da „Kosovo ulazi u završnu fazu pristupanja UNESCO-u, te da će Kosovo „poštovati sve svetske standarde očuvanja i negovanja kulturne baštine, na osnovu Ustava i sveobuhvatnog plana Martija Ahtisarija i stručnosti UNESCO.“

„Ovo je rezultat snažnog rada kosovskih institucija i poverenja, jer je Kosovo uspelo da stvori u međunarodnoj zajednici snažnu podršku naših prijatelja,“ napisao je Mustafa na svojoj Fejsbuk stranici, istakavši i da je „krajnje vreme za rukovodstvo Srbije da razmotri kako da poboljša svoju zemlju, a ne kako da pogorša Kosovo“, jer je, kako je naveo, „više vremena potrebno“ da Srbija „bude izlečena od posledica svog zla.“

Kosovo „garantuje specijalni status SPC-u“

Kosovska diplomatija je snažno lobirala za članstvo u UNESCO, ne samo od dana podnošenja zahteva za učlanjenje, već i godinama unazad, a niz, gotovo svakodnevnih sastanka lidera kosovske spoljne diplomatije sa zvaničnicima različitih zemalja koje su podržale i koje bi mogle da podrže članstvo Kosova, pred zasedanje Izvršnog saveta, kulminiralo je nedavnim pismom kosovskih zvaničnika delegacijama u UNESCO-u.

‘Kontra-kampanja’: Pismo Premijera i Patrijarha; Nikolić i Vučić „zamolili“ da Slovenija, odnosno Grčka ne podrže članstvo Kosova

‘Kontra-kampanja’ srpskih zvaničnika koja do sada u javnosti nije bila vidljiva, svodila se na pojedinačne izjave, zahteve, molbe i dva zvanična pisma upućena UNESCO – jedno generalnom sekretaru ove organizacije, a jedno članicama UNESCO.

Juče je srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio pismo članicama UNESCO-anavodeći da je zahtev „neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, ali i da „nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.“

Premijer Srbije je prethodno, kako su preneli beogradski mediji, i „zamolio“ grčkog premijera, Aleksisa Ciprasa, da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESCO.

A predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, zamolio je svog slovenačkog kolegu, Boruta Pahora, iako je Slovenija jedna od zemalja koja je potpisala zahtev Kosova za učlanjenje, da „Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji“ po pitanju članstva Kosova u UNESCO,  a uprkos, kako je rekao, različitim stavovima dveju država po pitanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

O pismu kosovskih zvaničnika na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda?; srpska diplomatija radi više nego što se to vidi 

Srbija je zvanično zatražila da pitanje kulturne baštine i imovine SPC bude uvršteno u teme Briselskog dijaloga krajem prošlog meseca, a srpski Patrijarh je pismo UNESCO-u povodom mogućeg članstva Kosova uputio dva meseca nakon kosovskog podnošenja zahteva.

Ipak, kako KoSSev saznaje od izvora bliskom SPC-u,  u vezi sa pitanjem članstva Kosova u UNESCO, radi se „više nego što se to vidi“.

Iz izvora bliskim SPC-u, KoSSev saznaje i da će se o pismu kosovskih zvaničnika i daljem razvoju događaja oko UNESCO-a verovatno raspravljati na sledećem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda.

„Crkva je već ranije izrazila svoje zabrinutosti u pismu Patrijarha generalnom sekretaru UNESCO-a. Budući da je Vlada Srbije već zatražila razgovor o srpskoj baštini u Briselu, SPC očekuje početak tog dijaloga u skladu sa već pomenutim Patrijarhovim pismom,“ navodi za KoSSev, takođe, naš izvor.

„Na dan kada je Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu započeo sednicu, državni kosovski lideri su uputili zajedničko pismo nacionalnim delegacijama, tražeći podršku za članstvo u ovoj agenciji Ujedinjenih nacija,“ javila je prošle nedelje Koha Ditore, dodajući da je u dokumentu „pobrojan niz razloga zašto Kosovo treba da bude deo ovog mehanizma.“

„U pismu koje je potpisala predsednica Atifete Jahjaga, predsednik Skupštine, Kadri Veselji, premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, oni su naveli da će Republika Kosovo nastaviti da preuzima obaveze koje proističu iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana, koji srpskoj crkvi pruža ustavnu zaštitu identiteta, imovine i specijalnu veze sa Srbijom,“ dodaje Koha.

Uz pismo je poslat i izveštaj nekadašnjeg grčkog oficira za vezu na Kosovu i nekadašnjeg specijalnog savetnika Evropske unije za pitanja srpskog nasleđa na Kosovu, a sadašnjeg spoljnog savetnika kosovske vlade za pitanja kulturnog i verskog nasleđa, Dimitrisa Mošopulesa.

OEBS: tendencija rasta broja incidenata nad baštinom SPC-a 2013. 

Iako kosovski zvaničnici, učlanjenjem Kosova u UNESCO – garantuju „specijalan status“ SPC-u, zvanična statistika za sada, međutim, ne ide u prilog tome da će kosovske institucije i zaista zaštiti ugroženu imovinu SPC-a. Pored toga što su srpske crkve i manastiri najviše stradali 1998., 1999. i 2000. te marta 2004., prema najskorijem izveštaju OEBS-a„Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ od prošle godine, broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine je u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a.

„Povećani broj bezbednosnih incidenata pogađa pre svega baštinu Srpske pravoslavne crkve. Ukupno, tokom 2011. godine, Kosovska policija je zabeležila 55 bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne i verske baštine, od čega je 16 incidenata usmereno protiv lokaliteta zaštićenih operativnim naređenjem. Od tih 16 incidenata, dva su se dogodila na lokacijama koja su pod 24-časovnom zaštitom Kosovske policije. U 2012., 36 od ukupno 57 incidenata (63%), pogodilo je lokalitete baštine Srpske pravoslavne crkve, a 2013., 41 od ukupno 87 incidenata (47%) je bilo usmereno protiv baštine Srpske pravoslavne crkve,“ stoji u ovom izveštaju.

OEBS: „Nagli porast provala u crkve prvenstveno usled ekonomske motivacije“; skrnavljenje nadgrobnih spomenika – „neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca“

Međutim OEBS navodi da se „broj incidenata značajno povećao tokom 2013,“ ali i da je ova organizacija „praćenjem situacije“, uočila da je do ovakvog naglog porasta došlo „prvenstveno usled povećanog broja provala u crkve sa ekonomskom motivacijom (ova dela kvalifikuju se ili kaokrađa, ili kao oštećenje verskih objekata)“.

„Osim toga, deset prijavljenih slučajeva nanošenja štete grobljima Srpske pravoslavne crkve dogodilo se samo u januaru 2013. Procenjuje se da ovi incidenti predstavljaju neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) koji su ubijeni u sukobu 2000-2001,“ dodaju iz OSCE-a.



Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatska borba oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je između Srbije i Kosova vođena još od 2009. godine. Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi  se vodila kao kosovska.

Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog saveta UNESCO-a, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova. Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno.

Albanci upali u srpsko selo, vikali „Ubij Srbina“

12.10.2015, 9:37Izvor: B92

Foto: Beta/AP

Albanski navijači sa više od 30 automobila i zastavama Velike Albanije ušli su u srpsko mesto Laplje Selo, vređali meštane i uzvikivali „Ubij Srbina“ i OVK.

Prema rečima meštana navijači su iz automobila u pokretu vukli i udarali prolaznike, pljuvali ih i psovali na srpskom jeziku.

Veće incidente sprečila je kosovska policija koja je intervenisala na poziv meštana i preusmerila kolonu vozila prema Prištini.

Kosovska policija pojačala je patrole u srpskim mestima kako bi sprečila nove incidente.

Posle završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije, u kojoj je pobedom Albanija obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo, slavilo se u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Pored vatrometa i drugih pirotehničkih sredstava, čula se povremeno i pucnjava iz vatrenog oružja, a jedan mladić srpske nacionalnosti tom prilikom je ranjen.

Uhapšen Aljbin Kurti

12.10.2015, 22:10 | Izvor: KoSSev

Foto: Veriu.info

00:10 – Aljbin Kutri oslobođen

Pokret Samoopredeljenje objavio je na svojoj Fejsbuk stranici da je njihov lider oslobođen. Oni navode da je „Kurti oslobođen pritiskom građana“ i dodaju „da će pritisak građana takođe zaustaviti Zajednicu“.

23:30  Sukob policije i aktivista Samoopredeljenja

Kosovska policija sukobila se sa aktivistima Samoopredeljenja koji su se okupili ispred policijske stanice u Prištini, zahtevajući da se lider ovog pokreta, Aljbin Kurti, koji je večeras uhapšen i oslobodi, navode kosovski mediji.

Policija koristi suzavac kako bi rasterala demostrante, dok demostranti koriste kontejnere postavljene na ulici kao štit kako bi sprečili da policija dospe do njih, a služe se i kamenicama. Kosovski mediji navode da je povređen veliki broj policajaca, kao i potpredsednik pokreta Samoopredeljenje Driton Čauši.

22:10 – Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti uhapšen je pre oko sat vremena zajedno sa Glaukom Konjufcem na putu Uroševac – Priština, kada se, zajedno sa još dvojicom aktivista ovog pokreta, vraćao sa stranačkih aktivnosti iz Skoplja, saopštio je ovaj pokret na svojoj Fejsbuk stranici. Oni su petnaestak minuta kasnije, na istoj stranici pozvali građane da se okupe ispred centralne policijske stanice u Prištini koja se nalazi u nekadašnjoj ulici Kragujevačkoj,  popularno – Devedesetdvojci, a sada Ljuana Haradinaja. Iz ovog pokreta tvrde da Kosovska policija, koja je privela Kurtija, nije imala nalog ili bilo kakav dokument.

Samoopredeljenje tvrdi da se Kosovska policija odlučila da „kroz nasilje zaštiti Zajednicu“, da su ovakve akcije „neprihvatljive“, a da je za neodgovornost kriva aktuelna vlast.

„Državna policija i nasilne mere su nepodnošljivi i dovešće do još veće krize u zemlji“, naveli su iz Samoopredeljenja.

Kosovski mediji su kao udarnu, preneli vest da je ovaj opozicioni aktivista uhapšen, a portal Veriu.info objavio je i ekskluzivne fotografije hapšenjaOni su se takođe pozvali na dva saopštenja pokreta Samoopredeljenje. Još uvek, međutim, nema potvrde iz Kosovske policije da je Kurti priveden, odnosno šta mu se stavlja na teret, kao ni to koliko građana se trenutno okupilo ispred policijske stanice u centru Prištine.

Kurti je na sednici kosovske skupštine prošle nedelje bacio suzavac kako bi ovu sednicu i prekinuo. Neke od poslanika, kako su kamere zabeležile, polivao je vodom, a pristalice Samoopredeljenja u skupštini su koristile i pištaljke. Ovo nasilje, kako su jednoglasno ocenili visoki međunarodni predstavnici, upravo je naišlo na njihovu snažnu osudu.

Đurić osudio napad na Jablanovića: Ovakvi napadi nas vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja

12.10. 2015, 9:59|Izvor: KoSSev

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je jutrošnji napad na kuću predsednika opštine Leposavić Dragana Jablanovića rekavši da „nas napadi ovakve vrste vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja“. On je istovremeno dodao da se ne sme dozvoliti da „poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga“.

„Napad na bilo kog Srbina na Kosovu i Metohiji prirodno izaziva strah i preti da destabilizuje situaciju u Pokrajini. Proteklih godina su uloženi ogromni napori kako bi se Srbima u pokrajini omogućilo da, kao i svi drugi žitelji Evrope, žive u atmosferi vladavine prava. Napadi ove vrste vraćaju nas u atmosferu nespokojstva i bezakonja,“ naveo je Đurić i dodao:

„Policija mora da ima svest o tome da napadi na legitimno izabrane političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji imaju posebnu težinu, i da se zato ne sme dozvoliti da, poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga.“

Pročitajte još:

Jablanović o napadu za RTK2: Nemam neprijatelje

Đurić je istovremeno pozvao nadležne organe da pronađu počinioce i utvrde motiv ovog napada.

Podsetimo, na kuću gradonačelnika opštine Leposavić, Dragana Jablanovića, rano jutros bačena je eksplozivna naprava. Povređenih nije bilo, ali je tom prilikom naneta materijalna šteta na kući i jednom vozilu.

Jablanović je, prošle nedelje, razrešen dužnosti sa mesta predsednika Privremenog organa opštine Leposavići na njegovo mesto je imenovan Zoran Todić. On je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije.

17. 08. 2015 |08:00 – 23:55 |Mračne i žalosne vesti koje Srbima obećavaju, hapšenja iništenja porodica i života! Srbi čuvajte svoje glave, jer vam ih niko drugi neće sačuvati! Vidite i sami da se dokazi o Šiptarskom terorizmu sistemski brišu i uklanjaju a za sve su samo krivi Srbiii!


Danas: Vučić razmišlja o izborima na svim nivoima

Vučić ozbiljne doprinose uradio u interesu svih samo ne Srba, najveći su prihavtanje etikete GENOCIDNE NACIJE, POKOLNIO TERITORIJU KOSOVA I METOHIJE U ŠIPTARKE RUKE, PRODAO FIRME I ZEMLJU,SPOJIO SVE PODATKE SRPSKIH BEZBEDONOSNIH STRUKTURA I PREDAO U RUKE NEPRIJATELJU, DUHOVNO UNIŠTIO SRBIJU I JOŠ ĆE SE DOBITI JOŠ JEDNA MANDAT ZA KORAK DALJE NA NAREDNIM IZBORIMA!

Ili će se kao Koštunica i Tadić mudro da se povuku u rupu i uživati u svom “ krvavo zarađenom blagu“!!!

IZVOR: DANAS PONEDELJAK, 17.08.2015. | 21:15

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ozbiljno razmišlja o raspisivanju sveopštih izbora, saznaje Danas od izvora bliskih Vladi Srbije.

foto: Tanjug
foto: Tanjug

Kako je rečeno beogradskom listu, uporedo sa pokrajinskim izborima u decembru, postoji ozbiljna mogućnost da budu raspisani i izbori za republički parlament.

„Aleksandar Vučić ozbiljno razmišlja o sveopštim izborima. Opozicija ih želi, a njemu je dosta pritisaka i razmirica unutar vladajuće koalicije“, napominju sagovornici lista Danas bliski Vladi Srbije.

Kako ističu, premijer još nije doneo konačnu odluku, a govoriće o tome na jednoj od narednih konferencija za novinare.

Čelnici vladajuće stranke uveliko se spremaju za održavanje izbora u Vojvodini u decembru. To je za Danas potvrdio potpredsednik naprednjaka Igor Mirović.

„Mi očekujemo izbore u Vojvodini u decembru“, rekao je Mirović listu Danas.

Inače, kako je Danas već izvestio, Vlada Srbije očekuje da Savet ministara Evropske unije u septembru da preporuku za otvaranje prvih poglavlja u procesu pridruživanja EU, kako bi se u decembru održala Međuvladina konferencija na kojoj bi ta odluka i zvanično bila potvrđena.

To bi, po svim prognozama poznavaoca prilika na političkoj sceni, bio ogroman kapital vladajućoj garnituri za predstojeće izbore, kako pokrajinske tako i republičke.
Javnost je očekivala rekonstrukciju Vlade Srbije u aprilu ove godine, kada je nakon sednice Glavnog odbora stranke premijer Srbije i lider Srpske napredne stranke saopštio četiri moguća scenarija.

„Jedna opcija je da promenimo koalicione snage. Druga je da dođe do značajnih promena u SNS. Treća podrazumeva promenu na čelu Vlade, a četvrta da ne bude rekonstrukcije do decembra i da sačekamo pokrajinske i lokalne izbore“, rekao je tada Aleksandar Vučić. On je najavio da će se o toj temi nastaviti razgovori u vrhu stranke, u narednom periodu.

„Svakako da rekonstrukcija neće biti kozmetička. Ne bih sad da analiziramo varijante, ali verujem da će moj predlog biti podržan. Mislim da još imam podršku većine u stranci“. Premijer tada nije želeo da komentariše eventualne promene na čelu Vlade, ali je primetio: „Mnogi bi se tome najviše radovali, posebno oni koji toliko snage ulažu u to da me pobede, ali im nikako ne polazi za rukom“.

On je rekao i da ima dokaze da se različiti tajkunski lobiji bore za promenu vlasti u Srbiji: „Oni žele da nastave pljačku Srbije. Naš cilj je da donesemo boljitak narodu, da Srbija bude moderna, demokratski ustrojena, uređena i uveren sam da ćemo u tom poslu uspeti. Pobeđivaćemo sve one kojima je uspeh da stvari vrate u prošlost, da Srbijom upravljaju tajkunsko-mafijaški klanovi, kao što su upravljali od zemunskog do Miškovićevog klana.“

17. 08. 2015, 8:22|Izvor: Danas|

Foto: FoNet

(Tekst je izvorno preuzet)

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, izjavio je za Danas da postoji napredak u istrazi ubistva trojice braće Bitići, kao i da je njihovo ubistvo bio državni zločin, „a mnogi osumnjičeni su i danas na veoma zapaženim pozicijama u državi ili oko nje“. 

Premijer je nedavno rekao da jedino slučaj ubistva braće Bitići koči odlične odnose sa SAD. Ima li pomaka u tom predmetu koji ste Vi preuzeli?

To je predmet broj jedan u našem Tužilaštvu, tim koji ga radi ima i više sastanaka dnevno na tu temu. Postoji napredak, ali to je sve što u ovom trenutku mogu da izjavim da ne ugrozim istragu. Mogu samo da kažem da je premijer Vučić mobilisao sve nadležne ministre, organizacije i pojedince koji mogu da pomognu Tužilaštvu za ratne zločine i MUP-u da reše ovaj dramatičan zločin.

Koji su bili glavni razlozi zastoja u ovom predmetu?

Ubistvo braće Bitići je bio državni zločin a mnogi osumnjičeni su i danas na veoma zapaženim pozicijama u državi ili oko nje. Drugi, opet, ovaj bezobzirni zločin smatraju nastavkom rata sa NATO paktom, što je nedopustivo za civilizovanu državu. Bilo je i ima puno problema, opstrukcija, situacija koje su nekim ljudima u ili oko ove istrage mogle i živote da ugroze. Ali juče je to bio državni zločin, a danas je država odlučna da taj zločin reši. A niko nije jači od države.

Premijer je rekao da očekuje da će rezultati biti do kraja godine kada odlazi u posetu SAD. Kakva je Vaša procena?

Ja sam siguran da ćemo ga rešiti. To je naša obaveza kao pravne i civilizovane države. Svi se trudimo da to bude što pre, previše vremena je prošlo.

Američki tužilac Švendiman bi uskoro trebalo da bude postavljen za glavnog tužioca za zločine na Kosovu. Da li ćete mu proslediti neki predmet, istragu ili dokazni materijal?

Imali smo odličnu saradnju sa Vilijemsonovim timom, imamo i danas dobru saradnju sa Švendimenovim ljudima koji su nastavili ovaj posao. Njegov izbor je i tačka na napore Tužilaštva za ratne zločine koje je bilo posvećeno ovoj temi od 2007. godine i zahvaljujući našim naporima i upornom ukazivanju na strašne događaje koji su se dešavali posle Kumanovskog sporazuma, došlo je do izveštaja Dika Martija, obrazovanja Specijalnog istražnog tima, i evo sada Specijalnog suda za OVK. Švendimen je profesionalac koga poznajem još iz vremena kada je bio prvi među međunarodnim tužiocima u Bosni i Hercegovini.

Pitam Vas ovo jer su istrage o Tačiju i Čekuu u prekidu, pa me zanima da li ćete možda baš te slučajeve, pošto su obojica nedostupni srpskim državnim organima, prebaciti tužiocu Švendimenu?

Imali smo potpunu saradnju sa njihovim timom, o imenima ne želim da licitiram.

Da li su preispitane takozvane ratne poternice, koje su tokom devedesetih bile raspisivane i koliko ih ima?

Koliko je meni poznato, Ministarstvo pravde je posvećeno rešenju ovog problema. Brojne poternice raspisane su i pre osnivanja Tužilaštva za ratne zločine, donete su presude u odsustvu na osnovu kojih su raspisane poternice. Postoje brojni otvoreni predmeti koje bi na regionalnom nivou trebalo rešiti kroz sporazume o ustupanju dokaza. Međutim, takav sporazum nemamo sa Euleksom, pa to na neki način predstavlja problem.

O danu sećanja na sve žrtve

Kako ocenjujete premijerovu inicijativu o danu sećanja na sve žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji?

Mislim da je to odlična i humana inicijativa koja dolazi u pravo vreme. Teme koje su u poslednje vreme bile na naslovnim stranama svetskih medija, kao što je godišnjica Srebrenice i incident u Srebrenici, dobile su adekvatan odgovor Vučićevom inicijativom koja se fokusirala na žrtve a ne na počinioce, koji su uvek i u svakoj državi „sporni“. Ona je istovremeno i politička poruka na tenzije, pružena ruka pomirenja susedima i predstavlja osnov za relaksaciju spoljnopolitičkih odnosa u regionu. Regionalne saradnje nema bez političkih dogovora i pomirenja, a Vučić je upravo to učinio. To što su drugi odbili ne umanjuje značaj ove inicijative koja će kad-tad doći na dnevni red regionalnih ili evropskih i svetskih foruma. Odbijanje Tačija mi je potpuno jasno, on je u veoma teškoj političkoj situaciji oko osnivanja Specijalnog suda za OVK, premijer Milanović je pred izborima, u Bosni su međuentitetski odnosi zategnuti mogućnošću referenduma koji je najavio Dodik… Međutim, žrtve su jednake, žrtve su dostojne poštovanja i ova inicijativa pokazuje upravo takav odnos Srbije prema žrtvama.

Danas.rs

Uprava carina: U autobusu na liniji Beč-Prizren pronađene knjige propagandnog sadržaja

17.08. 2015, 10:00 | Izvor: KoSSev|

Foto: Uprava Carina

Na graničnom prelazu Horgoš srpski carinici su 15. avgusta sprečili pokušaj krijumčarenja knjiga o nekadašnjem pripadniku Oslobodilačke vojske Kosova, Agimu Zeneliju i knjiga-enciklopedija „Teror okupatorske Srbije nad Albancima 1844-1999“, saopšteno je iz Uprave carina. Knjige su okarakterisane kao propagandni sadržaj protiv Republike Srbije i privremeno su zadržane. 

„Carinici su na graničnom prelazu Horgoš 15. avgusta 2015. godine sprečili pokušaj krijumčarenja 25 knjiga propagandnog sadržaja protiv Republike Srbije. Sedamnaest knjiga o Agimu Zeneliju, pripadniku OVK, kao i osam knjiga-enciklopedija pod naslovom Teror okupatorske Srbije nad Albancima 1844-1999, napisanih na albanskom jeziku, otkrili su carinici iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, prilikom kontrole autobusa koji saobraća na relaciji Beč- Prizren,“ navodi se u saopštenju srpske carine. Iz Uprave dodaju da su carinici „spornu literaturu“ pronašli tokom detaljne kontrole autobusa – u prikolici gde se nalazio prtljag putnika.

Kako se niko od ukupno šesnaest putnika nije prijavio kao vlasnik knjiga, prekršajni postupak je pokrenut protiv vozača autobusa, trideset devetogodišnjeg Albanca, dok su knjige privremeno zadržane.

FHP: Krivične prijave protiv pripadnika PJP-a za zločin u Pokleku

17. 08. 2015, 13:11 Izvor: KoSSev |

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je danas Tužilaštvu za ratne zločine Srbije krivičnu prijavu za ratni zločin protiv dva NN pripadnika 86. odreda Posebnih jedinica policije (PJP) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), zbog osnovane sumnje da su 17. aprila 1999. godine u selu Poklek (opština Glogovac) na Kosovu i Metohiji ubili 53 albanska civila, među kojima 24 žene i 23 deteta, saopšteno je iz FHP-a. Prijave su podnete i protiv nekadašnjeg komandanta 86. odreda PJP-a, Dragana Obradovića, kao i komandanta čete kojoj su izvršioci pripadali, a zbog nesprečavanja, odnosno nekažnjavanja počinioca zločina.

Uz krivičnu prijavu, FHP je Tužilaštvu za ratne zločine dostavio i 26 dokaza, među kojima su, kako navode, izjave preživelih i dokumenta Vojske Jugoslavije i MUP-a.

IZ FHP-a podsećaju i da dokument MUP-a koji je izvođen kao dokaz u predmetu Šainović i drugi pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju „potvrđuje da je upravo 86. odred PJP bio prisutan u Pokleku na dan zločina“, a da to „proizilazi i iz opisa uniformi počinilaca koje su dali preživeli zločina.“

„U vreme zločina se ujedno u Pokleku i njegovoj okolini odvijala vojno-policijska akcija u kojoj su učestvovale 15. oklopna brigada Vojske Jugoslavije (VJ) i 37. motorizovana brigada VJ, te bi komandanti i pripadnici ovih brigada morali da iznesu Tužilaštvu za ratne zločine sva saznanja koja imaju o zločinu i njegovim počiniocima,“ dodaju iz Fonda za humanitarno pravo i ističu da „do danas niko nije odgovarao za ovaj zločin“, a da je šest osoba preživelo.

Detalji o 17. aprilu 1999. u Pokleku 

Fond za humanitarno pravo je uz saopštenje o podnošenju krivičnih prijava izneo i detalje o događajima 17. aprila 1999. u Pokleku:

„Dana 17. aprila 1999. godine, oko 16 časova, dva pripadnika 86. odreda PJP ušli su u dvorište Sinana Mućolija u Pokleku, u čijoj kući se krilo 59 osoba iz komšiluka i izbeglica – mahom žena, dece i staraca. Sinan Mućoli je izašao iz kuće i pripadnicima PJP rekao da se u njegovoj kući nalaze uglavnom žene i deca, na šta su mu oni naredili da ih sve izvede sa rukama podignutim uvis. Kada su svi izašli u dvorište, policajci su ih pretresli, a zatim su im naredili da se vrate u kuću i da zatvore vrata, dok su u dvorištu zadržali samo Sinana Mućolija i Imera Elšanija. Nakon nekoliko minuta, civili koji su bili u kući čuli su rafale iz dvorišta koji su dopirali iz pravca gde su ostali zadržani Sinan i Imer, koji su tom prilikom ubijeni. Ubrzo nakon toga, jedan od policajaca je razbio prozor na sobi u kojoj su se nalazili žene, deca i starci, zatim je naglo otvorio vrata i u sobu ubacio bombu koja je odmah eksplodirala, a posle jednog, ili dva minuta – i drugu bombu. Nekoliko minuta potom, isti policajac je ušao u sobu, proveravajući ima li preživelih, a one koje je video da su i dalje živi, odmah je ubio rafalima iz automatske puške.

Nakon što su ubili skoro sve civile u kući, policajci su doneli dve kante sa benzinom, a zatim su sobu, u kojoj su se nalazila tela ubijenih civila, zapalili. Četiri osobe, među kojima i dvogodišnje dete, koje su preživele bombe i rafale, ali nisu na vreme napustile sobu, zapaljene su žive.

U ovom zločinu ubijeno je ukupno 53 civila, među kojima 24 žene i 23 deteta. Većina dece imala je manje od sedam godina, a ubijene su i dve jednogodišnje bebe.“

Đurić i Zarif o situaciji na Kosovu

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić razgovarao je danas sa  šefom Unmka Faridom Zarifom o aktuelnoj političko – bezbednosnoj situaciji na KiM.Farid Zarif i Marko Đurić (Foto Kancelarija za KiM)

Tom prilikom Đurić je istakao da ključni interesi Srbije nastavljaju da budu stabilnost na Kosovu i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kao i poboljšanje položaja srpske zajednice na KiM.

„Marko Đurić je informisao Farida Zarifa o nastavku političkog dijaloga u Briselu, koji su najavljeni za 25. avgust, i naglasio važnost punog sprovođenja Prvog briselskog sporazuma i uspostavljanja Zajednice srpskih opština“, navodi se u saopštenju Kancelarije.

Dodaje se da je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju upoznao šefa Unmika i sa stavom Beograda protiv zahteva Kosova za članstvo u Unesku.

Sagovornici su, takođe, izrazili zadovoljstvo činjenicom da je nacrt zakona o kulturnoj baštini povučen iz skupštinske procedure u Prištini.

„Farid Zarif, kome je ovo bila oproštajna poseta s obzirom da mu ističe mandat na KiM, izrazio je zadovoljstvo što su vlasti u Beogradu i Prištini okrenute poboljšanju ekonomske situacije na KiM, stanju u oblasti ljudskih prava i borbi protiv korupcije“, saopštava Kancelarija.

Đurić se zahvalio šefu Unmika na saradnji tokom njegovog mandata na mestu Specijalnog predstavnika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i šefa Unmika i tom prilikom mu poklonio ekskluzivnu monografiju na engleskom jeziku „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije“.

Muhamet Keljmendi: Srbija duguje Kosovu preko 20 milijardi evra

17.08.2015, 11:35|Izvor: Lajmi.net|

Izvor: Lajmi.net (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Član Predsedništva Alijanse za budućnost Kosova, Muhamet Keljmendi, ima spisak sa iznosom dugova za koje tvrdi da Srbija duguje Kosovu. Evo šta kaže:

„Srbija duguje Kosovu preko 20 milijardi evra. Tokom proterivanja Albanaca 1998/99 godine ukraden je novac, kao i razni predmeti. Reč je o više od 12 milijardi evra! Srbija se obogatila krađom.

Godine 1998. i 1999. pod Srbijom su najgore vreme života Albanaca. U tom periodu srpska vojska i policija su od Albanaca opljačkale predmete i novac u vrednosti od preko 12 milijardi evra.

Poznato je da je proterivanje albanskih porodica bio, ali da je i sada glavni motiv Srbije. Prema planu ‘Potkovica’, Srbija je tokom proterivanja Albanaca 1998. i 1999. godine imala tri glavna cilja, a to su:

1. pljačka albanskog naroda,

2. proterivanje i

3. srbizacija Kosova.

Da bi se postiglo proterivanje Albanaca pljačkani su predmeti, životinje i gotovina. Pljačkane su kuće, nameštaj i poljoprivredna vozila. Srpski okupatori su opljačkali mnoge predmete za domaćinstvo, kao što su televizori, ali i razne alate za život Albanaca…

Srpska vojska i paramilitarci, policija i srpski dobrovoljci su opljačkali predmete za domaćinstva, novac, stvari, poljoprivredne alate i životinje i ta brojka ide i do 12 milijardi evra. Opljačkali su preko 10.000 traktora, 5.000 kamiona i više kombajna. Najveća pljačka je pljačka životinja – ovaca i krava. Ova brojka ide do 350 hiljada po glavi.

Milion i 280.000 Albanaca je proterano i iznos opljačkanih sredstava u nemačkim markama, francima, pa čak i dolarima i jugoslovenskim dinarima ide preko 3,8 milijardi evra. Takvi podaci pokazuju izraženu aktivnost srpskog kriminala. Ove aktivnosti protiv Albanaca i ova šteta treba da se nadoknadi.

To je sa jedne strane, a sa druge strane, zapaljeno je i uništeno 150.000 objekata, kuća, ulica, prodavnica, opštinskih zgrada, škola i džamija i ova brojka dostiže 10 milijardi dolara.

Ova šteta od 10 milijardi evra sa pljačkom od 12 milijardi štete, iznosi preko 22 milijarde evra.

Ali ko je odgovoran za nestalih 15.000 Albanaca iz Srbije 1999. godine? Sva ta priča o velikom dugu Srbije prema Albancima, zbog toga moraju i biti plaćeni od strane Srbije.

Ovaj zahtev treba da podnese Kosovo. Nema dogovora sa Srbijom bez naknade materijalne štete i naknade za moralnu štetu. Srbija bi trebalo da odgovara.“

Preminuo Mile Mrkšić

Bivši komandant Srpske vojske Krajine general-major Mile Mrkšić preminuo je danas u zatvoru u Portugaliji gde se nalazio posle presude Haškog tribunala, saznaje RTS.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić potvrdio je za RTS da je Mile Mrkšić preminuo.

Ljajić je u subotu najavio da će 17. avgusta zatražiti da general-major Mrkšić bude hitno pušten radi lečenja u Srbiji.

Mrkšićeva ćerka Marija je prethodno u pismu medijima navela da se njen otac od 22. jula nalazi u zatvorskoj bolnici, da su astma i fizička isrcpljenost razlozi za njegovu hospitalizaciju, a da je u bolnici ustanovljeno da boluje od karcinoma pluća.

Tvrdila je da joj se otac nalazi u vidno zapuštenom zdravstvenom stanju, da su joj lekari potvrdili da je stanje kritično i da svakog trena može da umre.

Mile Mrkšić je rođen 1947. godine u Vrginmostu, a kao oficir JNA učestvovao je u bici za Vukovar 1991. godine.

Nakon te bitke za Vukovar unapređen je u general-majora JNA, a kasnije je postao vrhovni komandant Srpske vojske Krajine maja 1995. godine. Penzionisan je nakon poraza krajiške vojske avgusta 1995. godine.

Mrkšić je otpužen 1995. zajedno sa Miroslavom Radićem, Veselinom Šljivančaninom i Slavkom Dokmanovićem pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji kao odgovoran za masovno ubistvo više od 260 osoba na Ovčari, nedaleko od Vukovara.

Dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 15. maja 2002. godine i istog dana je prebačen u pritvor.

Suđenje je počelo oktobra 2005. godine, a 27. septembra 2007, sudsko veće Haškog tribunala osudilo je Mrkšića na 20 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara 20. novembra 1991. godine.

Srbija protiv članstva Kosova u Interpolu

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović saopštio je danas da prijem Kosova u punopravno članstvo Interpola nije prihvatljiv za Srbiju i Ministarstvo unutrašnjih poslova.Nebojša Stefanović (Foto Novosti)

Zato ćemo nastojati da se svim diplomatskim sredstvima borimo protiv ove inicijative, poručio je Stefanović u izjavi za javnost.

„Prema našim informacijama, ovaj zahtev se još ne nalazi na dnevnom redu naredne sednice Generalne skupštine Interpola, koja će se održati u Ruandi, ali ćemo mi svakako obavestiti generalnog sekretara ove međunarodne institucije i sve članice, zašto smatramo da ova inicijativa nije legitimna i da je štetna“ , naglasio je Stefanović.

On je ocenio i da Kosovo, kao sastavni deo Srbije, ne mogu samostalno biti predstavljeni u Interpolu.

„Reč je o teritoriji sa koje su stigli određeni teroristički napadi i sa koje je proterano desetine hiljada Srba“, naveo je Stefanović.

Zato će država, najavio je on, u narednom periodu aktivnom kampanjom pokazati da prijem Kosova nije u interesu međunarodnih istražnih institucija, a ne bi bio dobar ni za odnose Srbije i Interpola.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99“, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

16.03.2015 |08:00 – 23:55 Javno etničko čišćenje nad Srbima sa Kosova i Metohije dogodilo se 17.03.2004 pred naoružanim međunarodnim braniocima „MIRA NA BALKANU“!


U Prištini parastos stradalima u martovskom pogromu

Parastos stradalima u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu biće služen sutra u crkvi Sv. Nikole u Prištini.Crkva Svetog Nikole u Prištini nakon martovskog pogroma

Sutra se navršava 11 godina od martovskog pogroma, u kome je za dva dana, 17. i 18. marta 2004. poginulo 19 osoba,  900 ljudi pretučeno i teško povređeno, zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, proterano 4.000 ljudi, srušeno i uništeno 39 srpskih crkava i manastira.

Pomen stradalima u 12 sati služiće sveštenici prištinskog namesništva u crkvi Svetog Nikole, koja je takođe stradala 2004. godine.

„Oživećemo uspomenu na taj nesretni događaj koji se dogodio pre 11 godina. Sama crkva u kojoj će biti služen pomen je stradala 17. marta 2004. godine, sve što je u njoj vredelo je uništeno, a to je crkva koja je stara blizu dva veka“, rekao je prištinski paroh otac Darko Marinković za RTV Kim.

Dolazak na parastos su najavili Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda sa Prištinim, Branimir Stojanović, zamenik premijera Kosova i Vladeta Kostić, gradonačelnik Gračanice.

„Nema hrabrosti da se preuzme odgovornost za pogrom“ (LOGIČNO – jer oni nešto kad pljunu to i ne ližu kao „Srpske“ kukavice koje imaju HRAVROSTI DA UNIŠTE SVOJU BUDUĆNOST… isporučuju svoje najbolje i najsposobnije u međunarodne zatvore i NAMERNO IH ZABORAVE, JER SE GRABE ZA SVOJE FOTELJE PA IM NE TREBA KONKURENCIJA.)

Na Kosovu ne postoji politička volja albanske elite da preuzme odgovornost za pogrom nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine, rekao je za RTV Kim zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović.Braimir Stojanović

„Danas ne postoji politička hrabrost da se preuzme bilo kakva odgovornost koja se tiče srpskog naroda i interesa srpskog naroda. Ne postoji volja u albanskoj politčkoj eliti da se učini nešto što je suštinski dobro za Srbe jer je to problematično za sve one koji bi to trebali da rade. Postoji jedna deklarativna volja, ali se ta volja ne vidi na terenu. To je glavni problem“, rekao je Stojanović.

Dvodnevno martovsko nasilje na Kosovu doprinelo je odlasku srpskog stanovništva i prodaji njihove imovine, rekao je Stojanović i istakao da zbog toga neko mora da snosi odgovornost.

„Moraće da se otvori i ta knjiga ko je zapravo to organizovao i odakle je krenulo. Tražićemo odgovornost za sve te ljude, naša je obaveza da politički istrajemo. Biće i Specijalnog suda koji će odgovoriti na ona pitanja koja danas nisu odgovorena, od trgovine organima do mnogih drugih zločina koji su se desili, tako ćemo doći i do toga da se povede ozbiljna istraga o 17. martu“.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović je rekao da je martovski pogrom iz 2004. godine period koj bi srpsko stanovništvo želelo da zaboravi. Zbog toga, kako je rekao, Srbi moraju biti jaki i sposobni da sami odlučuju šta je za njih važno.

Srpska lista traži poštovanje koalicionog sporazuma

16.03. 2015, 15:11 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Predstavnici Srpske liste uslovili su svoj povratak u institucije poštovanjem dogovora o formiranju Zajdenice srpskih opština.

Kako je najavljeno, na tu temu će se razgovarati i na zajedničkoj sednici predsednika opština sa srpskom većinom, koja će biti održana u sredu u Gračanici.

Predsednik “Srpske liste” Aleksandar Jablanović očekuje da albanske partije iz vladajuće koalicije, Demokratski savez Kosova I Demokratska partija Kosova, poštuju koalicioni sporazum. Jablanović za Radio Kosovo 2 program na srpskom jeziku, navodi da je dalje učešće “Srpske liste” u kosovskim institucijama neizvesno ukoliko taj sporazum ostane samo mrtvo slovo na papiru.

“Nama nije cilj samo puko vraćanje u institucije zarad ukrasa, mi hoćemo da se koalicioni sporazum poštuje pre svega u prvom članu koalicionog sporazuma, koji govori o formiranju Zajednice srpskih opština. Ne želimo da ona bude nevladina organizacija, želimo da se pristupi radu formiranja ZSO na ozbiljan način. Ne bežimo od toga da i Albanci budu uključeni u izradi statuta za ZSO i nemojte biti iznenađeni ukoliko se desi da neka opština sa albanskom većinom bude želela da uđe u ZSO”, kaže Jablanović.

Prošle nedelje premijer Kosova Isa Mustafa je izjavio da “Srpska lista” nije postavila uslove za povratak u vladu Kosova, ali i da neće prihvatiti uslovljavanje. S druge strane, predsednik “Srpske liste”, Jablanović kaže da koalicioni sporazum ne predstavlja uslove i napominje da se sporazum mora ispoštovati do kraja.

“Mi smo koalicioni sporazum napravili vođeni interesima ljudi koji su nas birali, kako mi kao Srpska lista, tako i partije kosvskih Albanaca. Ja sam pristalica toga da taj sporazum mora da se doslovce ispoštuje. Ne može da se računa na učešće Srba u kosovskim institucijama dok ne budu ispunjeni uslovi iz koalicionog sporazuma”, dodaje on.

Istovremeno, predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić je za naš program potvrdio da će zajednička sednica svih predsednika opština sa srpskom većinom biti održana u sredu u Domu kulture u Gračanici.

“Pozvani su svi predsednici opština sa srpskom većinom, kao i svi odbornici, ali i drugi predstavnici Srba. Na toj sednici ćemo se međusobno konsultovati u vezi ZSO, ali i o drugim problemima koji muče srpsku zajednicu na Kosovu u ovom trenutku“, kaže Kostić.
On napominje da će prestavnici Vlade Srbije na toj sednici prisustvovati samo kao gosti. Prošle nedelje je u Beogradu održan sastanak između predstavnika “Srpske liste” i premijera Srbije Aleksandra Vucića. Na tom sastanku je, takođe, zaključeno da se predstavnici Srba neće vratiti u kosovske institucije dok se ne ispoštuju elementi iz koalicionog sporazumaza.

GI SDP podržava ‚‚Srpsku listu‚‚ (KSENIJA MOŽE BILO KOGA DA PODRŽAVA I BEZCILJNO DA LUTA DOK JOJ JE OLIVER NAMERNO SKLONJEN I ZATOČEN DA BI SE ZAVRŠILI „POSLOVI DO KRAJA “ SA NESPOSOBNIM SRBIMA, DOBRIM PREVRTAČIMA  ETO ODMAH IZNAD TVOG ČLANKA…)

GI SDP podržala je odluku „Srpske liste“ o povratku u kosovske institucije tek nakon što se ispoštuju dogovori iz koalicionog sporazuma.Ksenija Božović

Potpredsednica građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ (SDP) Ksenija Božović rekala je u izjavi za RTV Kim da podržava ideju o bojkotu jer je došlo do razmimoilaženja stavova prištinskih vlasti i „Srpske liste“.

Prema njenim rečima, srpski predstavnici u kosovskim institucijama moraju biti uključeni u donošenje odluka, kao zastupnici interesa Srba na Kosovu i Metohiji.

„Mi smo osetili mnogo problema, u opštinama na severu su blokirani računi,  a kada se razgovaralo o budžetu za sve opštine sa srpskom zajednicom, niko nije učestvovao u njihovoj izradi to nema nigde u svetu“, rekla je Božovićeva.

Božovićeva je kazala da GI SDP podržava održavanje najavljenog sastanka predstavnika opština sa srpskom većinom na kojoj bi, prema njenim rečima, trebalo jedinstveno da zastupaju svoje stavove.

„Treba što pre sesti i dogovoriti Zajednicu i skupštinu i da predstavnici svih srpskih opština budu jedinstveni u svojim stavovima jer se samo tako možemo izboriti za svoja prava. Samo tako ćemo zaustaviti jednostrane poteze Prištine koja pokušava da nepoštovanjem briselskog sporazuma ugrozi nastavak dijaloga i reševanja onih pitanja koja su od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu, a pre svega formiranje ZSO“.

17. mart: „Enklava“, Dejan Stanković sa mladim fudbalerima…

Nastavite sa čitanjem

31.01.2015 |08:00-23:55 Ekonomska isplativost USA -EU-Šiptarskih ulaganja na KiM zasniva se na onom što predstoji, EKSPLOATACIJA rudnih kapaciteta otetih od Srbije i BRZI transport AUTO-PUTEVIMA do mora PA DALJE! Uz to uklapa se u šire geopolitičke interese ! Daju Srbiji neku siću i OTETO KOSOVO POSTAJE NJIHOVO!


„Kris Del, uterivač političkih dugova na Kosovu

Auto-put na Kosovu koji je gradila američka kompanija „Behtel“ jeste skup i neisplativ projekat koji je realizovan uz pritisak tadašnjeg ambasadora SAD na Kosovu Kristofera Dela, piše „Forin polisi“. Del je imao bliske veze sa kosovskim korumpiranim zvaničnicima i pokušavao je da ih zaštiti od odgovornosti. EU i MMF su bili iznenađeni razvojem situacije.

Forin polisi počinje priču satiričnim prikazom Kristofera Dela u jednom stripu, gde je prikazan kako uzima novac od američke korporacije „Behtel“, kako bi joj pomogao da ugovori posao izgradnje auto-puta na Kosovu.

Taj posao je vredan milion dolara, a mnogi ga vide kao veoma nepovoljan za poreske obveznike na Kosovu.

Ugovor je sklopljen. Auto-put od 77 kilometara i četiri trake, završen je u novembru 2013. godine. Vredeo je oko 1,3 milijarde dolara, sudeći po prištinskim zvaničnicima. Reč je o najskupljem javnom projektu na Kosovu u modernoj istoriji koji je najavljivan kao jedan od najkvalitetnijih puteva na Balkanu.

Međutim, danas je put praktično prazan, i koristi samo trećinu kapaciteta, ocenjuju stručnjaci.

Kao razlog navode što put prolazi kroz jedan od najsiromašnijih regiona u Jugoistočnoj Evropi. Tokom 2013. godine, samo jedan od sedam građana Kosova je posedovao automobil, što je najniža stopa u Evropi.

Zbog toga, Forin polisi postavlja pitanje: Ko je trebalo da koristi auto-put? Odgovor je još uvek nejasan.

„Behtel“, jedna od najvećih građevinskih kompanija u SAD i svetu, gradila je skupe puteve na Kosovu, u Hrvatskoj, Rumuniji i Albaniji. Istraživački novinari sa Univerziteta Kalifornija i Berkli utvrdili su da ti projekti nisu bili korisni i isplativi za te zemlje i da su međunarodne istitucije uviđale probleme i pre početka njihove realizacije.

Tako su se pojavile kritike da su projekti balkanskih puteva koje je gradio „Behtel“ bili potpomognuti politikom.

Del, koji je postao ambasador u julu 2009. godine, iskoristio je svoju moć, piše Forin polisi. Stekao je reputaciju da je oštar i da se ne ustručava od mešanja u kosovsku politiku. Nekoliko diplomata u Prištini opisalo ga je kao agresivnu ličnost.

Neke organizacije za zaštitu ljudskih prava takođe su izražavale brigu. Reporteri bez granica, na primer, javno su kritikovali Dela 2011. godine pošto je optužio lokalne medije kada su objavili tekstualne poruke koje je razmenjivao sa Bedžetom Pacolijem. U tim porukama, Del mu je nudio konsultantske usluge. Reporteri bez granica su to ocenili kao neprihvatljivo mešanje u rad kosovskih medija.

„Kontakti između budućeg predsednika Kosova i ambasadora veoma moćne zemlje tokom važnih izbora i velikih političkih tenzija očigledno su pitanje od javnog značaja“, navedeno je u saopštenju.

Kristofer Del

Kristofer Del

Urednik u listu Koha ditore Agron Bajrani rekao je u intervjuu da je Del očigledno ciljao na taj list i da je bio u nekoj vrsti rata s tim listom.

Mnogi su sumnjali da je Del imao veliki uticaj na vladine odluke. Mnogi stanovnici Kosova, zapravo su smatrali da je otišao predaleko u isticanju samog sebe tokom svog mandata.

Jednom prilikom, Del se pojavio na televiziji sa partijskim liderima koji su objavili novog, relativno nepoznatog zamenika direktora kosovske policije.

Uprkos neisplativom poslu kosovskog auto-puta, „Behtel“ je dobio još jedan posao na Kosovu prošle godine. Reč je o auto-putu od Prištine do Makedonske granice.

Taj ugovor je postao tema u izbornoj kampanji u junu, a obe glavne opozicione partije su obećale da će ga obustaviti. Tačijeva vlada je potpisala ugovor 1. jula, dok je još uvek bilo nejasno da li će partije koje su je sačinjavale ostati na vlasti. (Ugovor je bio javno dostupan u Kancelariji za medije nadležnog ministarstva. Mogao se pogledati samo uz nadzor službenika ministarstva i to na tri sata).

U aprilu 2010. godine, Euleks je istraživao kancelarije i porodičnu kuću kosovskog ministra saobraćaja Fatmira Limaja. Sudeći prema Euleksovom saopštenju za medije, pretres šest lokacija bio je deo istrage koja obuhvata nekoliko tendera za gradnju puteva na Kosovu. Nije precizirano na koje se tačno slučajeve to odnosi, ali jedan od njih bi mogao biti i posao sa „Behtelom“.

Del je na udaru kritika zbog bliskih veza za kosovskim korumpiranim zvaničnicima, uključujući i Limaja. Zbog toga je Del predložio da se Limaj postavi na neki diplomatski položaj u SAD, najverovatnije kao generalni konzul Kosova u Njujorku, kako bi ga sklonio i zaštitio.

Ipak, Vašington nije prihvatio tu ideju. Četiri godine kasnije, Limaj (kome je takođe suđeno i za ratne zločine, ali je proglašen nevinim) i četiri njegova saradnika optuženi su za malverzacije sa projektima za puteve, ali ne i za put koji je gradio „Behtel“. Do danas, nijedna optužnica nije podignuta u vezi sa tim projektom.

Ambasador Del je napustio Prištinu 2012. godine, a 2013. godine je otišao u penziju kada je reč o diplomatskoj službi. Ipak, „Behtel“ ga je angažovao kao svog predstavnika u Mozambiku.

Ugljarčani nezadovoljni procesom eksproprijacije

Meštani Ugljara nezadovoljni su načinom eksproprijacije njihovog zemljišta za izgradnju autoputa Priština – Skoplje.Sa sastanka u prostorijama opštine 

Veliki broj parcela obradivog zemljišta čiji su vlasnici meštani Ugljara koristi se za izgradnju autoputa. Nekadašnje čisto polje sada se pretvorilo u pravo gradilište. Za ustupanje tih njiva poljoprivrednicima ovog kraja Vlada Kosova je dala novac, ali većina sada već bivših vlasnika nije zadovoljna.

Zbog toga je danas u opštini Gračanica održan sastanak između predstavnika centralnih i lokalnih vlasti sa meštanima Ugljara.

Predstavnik meštana Ugljara Živorad Lazić rekao je da postoji više problema vezanih za eksproprijaciju i da se oni kojima je oduzeto imanje nadaju da će se kroz razgovore sa predstavnicima Vlade ili povećati cena ili dodeliti drugo zemljište kao zamena.

„Način dostavljanja dokumentacije i papirologije bio je više nego poražavajući. To je ostavljano po prodavnicama i kafanama, tako da ljudi nisu bli obavešteni na vreme. Drugo, sama cena koja je data ljudima je više nego poražavajuća uzimajući u obzir cenu koja se kreće na tržištu“, rekao je Lazić.

On je dodao da ono što je dodatno iritiralo ljude jeste da su sudovi nakon godinu dana donosili rešenja da se obustavljaju postupci zbog neblagovremenosti, tvrdeći da oni koji su bili nezadovoljni nisu na vreme podnosili tužbe.

Tomislav Kostić iz Ugljara kaže da mu je oduzeto više od jednog hektara zemlje, a da je cena bila veoma niska. On dodaje da su zemljišta različito procenjivana pa su tako meštani za jedan ar zemljišta dobijali od 700 do 2.800 evra.

„Ne znam ko je određivao te cene, najviše se žalim na to. Nemam više zemlje, to je poslednje što imam“, rekao je Kostić.

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović rekao je na početku sastanka sa meštanima da je cilj da se ova tema pokrene na svim nivoima.

„Na jednoj od sednica Vlade pokrenuli smo pitanje oko eksproprijacije znajući da postoji problem. Zbog brojnih žalbi koje sam i kao gradonačelnik dobio na ovu temu, smatrao sam obavezom da ovu ovo pokrenemo na svim nivoima“, rekao je Stojanović.

Sastanku sa meštanima je pored zamenika premijera prisustvovao i gradonačelnika Gračanice Vladeta Kostić kao i ministar životne sredine i postornog planiranja Ferid Agani.

„Koliko sam uspeo da razumem problem je u pravovremenom informisanju građana i da odatle kreću nesporazumi jer se javljaju dezinformacije kao i nezadovoljstvo građana. Zbog toga smo ovde da vam damo infrmacje iz prve ruke“, rekao je ministar.

Između sela Preoce i Ugljare trenutno se radi na izgradnji autoputa Priština-Skoplje. Na mestu gde se put gradi, poljoprivredno zemljište poseduju i Srbi i Albanci koji već duže vreme izražavaju nezadovoljstvo zbog različitih cena za otkup zemljišta.

KiM: Sukob srpskih političara

Priština — Srpska lista je ocenila je neozbiljnom izjavu poslanika Nenada Rašića da bi ministar Aleksandar Jablanović trebalo da podnese ostavku iz moralnih razloga.

„Neozbiljno, sramno i krajnje neprihvatljivo je da oni koji nisu imali ni trunke morala dok su bili deo Vlade Kosova, govore o tome kakav bi moralni čin trebalo da učini neki od aktuelnih ministara“, navodi se u saopštenju Srpske liste.

Rašić, poslanik Progresivne demokratske stranke, koji je i bivši ministar rada i socijalnog staranja u Vladi Kosova, dao je tu izjavu u četvrtak gostujući u emisiji na prištinskoj televiziji „Klan Kosova“.

Kako se dodaje u tekstu, iza mandata Rašića na mestu ministra rada i socijalna pitanja ostali su nerešeni socijalni problemi građana, neokrečeni i zapušteni centri za socijalni rad i dugovi koje će aktuelna Vlada morati da vraća.

„Bilo bi moralno kada bi gospodin Rašić, kada se radi o moralu, prvo pošao od sebe i svih nemoralnih poteza koje je povlačio kao bivši ministar, a sve u cilju lične promocije i ličnog bogaćenja“, piše u saopštenju.

KiM: Smenjuju srpskog ministra?

Priština — Razrešenje kosovskog ministra za zajednice i povratak Aleksandra Jablanovića je „gotova stvar“, piše prištinski „Ekspres“.

foto: Beta
Kosovski medij ipak dodaje da premijer Isa Mustafa ne želi da takav korak bude preduzet pod pritiskom protesta.

„Jablanović je izgleda i dalje u vladi Kosova, jer DSK i DPK ne žele da razrešenje bude posledica protesta“, navodi „Ekspres“, u tekstu pod naslovom „Da li protesti drže Jablanovića u vladi?“

Zamenik premijera Hašim Tači je rekao danas da Mustafa ima njegovu podršku za bilo koju odluku, uključujući i mogućnost razešenja Jablanovića.

S druge strane, Mustafa je rekao da mu nije teško da razreši ministra Jablanovića, ali da će i posle srpske zajednice ostati uključena u institucije Kosova.

„Ekspres“ prenosi izjavu američke ambasadorke u Prištini Trejsi Džejkobson da je Jablanovića postavila vlada Kosova koja može i da ga razreši.

Nemačka ambasadorka Angelika Fits je rekla da Jablanović treba sam da vidi da li će, kao ministar za zajednice i povratak koji treba da radi sa gradonačelnicima opština širom Kosova, koji su i Albanci i Srbi, moći da obavlja svoj posao.

Na KiM-u Albanac tuži, sudi i brani

31.012015, 17:58 Izvor: Novosti

Novi dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da otvori i temu postupanja srpskih advokata na Kosmetu. Kosovski advokati su neretko mogli da zastupaju klijente pred srpskim pravosuđem. Advokatska komora Srbije (AKS): Sudija koji dozvoli postupanja kosovskih advokata krši zakon.

Da li će srpski advokati ponovo moći da zastupaju klijente pred kosovskim sudovima, a tamošnji stranke ovde, znaće se posle 9. februara. Za tada je najavljen nastavak dijaloga Beograda i Prištine, odnosno sastanak srpskog premijera, Aleksandra Vučića i kosovskog premijera, Ise Mustafe, a ovo se nezvanično pominje kao jedna od tema u budućem dijalogu.

Tako bi bio rešen ozbiljan problem sa kojim se sreću naši građani i o kom su nedavno vođeni razgovori na relaciji AKSv- Kancelarija za KiM.

Problem se produbio kada je Priština izglasala novi Zakon o advokaturi, kojim je definitivno zabranila srpskim advokatima da postupaju u tamošnjim sudnicama.

„Želeo sam lane da branim Olivera Ivanovića, ali mi je rečeno da ne mogu ako se ne upišem u Advokatsku komoru Kosova, za šta je uslov da uzmem tamošnje ‘državljanstvo’,“ kaže poznati advokat, Toma Fila.

Za to vreme, objašnjava, kosovski advokati neretko su postupali pred našim pravosuđem, jer Srbija Kosovo tretira kao deo svoje teritorije. Ovo nam je potvrdio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, koji je rekao da srpske sudije nisu pravile probleme zastupnicima sa Kosmeta:

„Nismo imali primedbu nijednog branioca da mu je uskraćeno pravo da brani svog klijenta. Kod nas stranke mogu da zastupaju i advokati iz Crne Gore, sa kojom imamo reciprocitet. Stranci, inače, ne mogu da postupaju ovde, što se najbolje videlo u procesu protiv Miškovića, gde strani advokati sede u sudnici kao posmatrači i pravni savetnici, a ne kao zastupnici.“

U Kancelariji za KiM objašnjavaju da Priština dozvoljava samo advokatima koji su upisani u Advokatsku komoru Kosova da zastupaju stanke pred sudovima u pravnom sistemu Prištine na teritoriji KiM-a:

„Ovakva situacija stvara teškoće građanima Srbije koji žele da pred tim sudovima angažuju advokate iz Beograda ili Niša, budući da im prištinsko pravosuđe neće dozvoliti pristup sudovima. Takođe, prema propisima koji regulišu advokaturu u Srbiji, dozvoljeno je samo advokatima koji su upisani u Advokatsku komoru Srbije da zastupaju stranke pred pravosudnim organima naše zemlje. Nije novost da advokatu upisanom u takozvanu Advokatsku komoru Kosova sud iz centralne Srbije neće dozvoliti da zastupa kao ovlašćeni zastupnik.“

U AKS objašnjavaju da svaki sudija, koji dozvoli postupanja kosovskih advokata, ne poznaje propise i krši Zakon o advokaturi. A takvih slučajeva je bilo, pa čak i nekih sudija koje svojevremeno nisu reizabrane, pa su se upisivale u kosovsku komoru, a postupale ovde.

„Jedini advokati koji mogu, shodno međudržavnom reciprocitetu, da zastupaju ovde jesu iz Crne Gore i Republike Srpske. Kosovski branioci nisu upisani ni u jednu regionalnu komoru u sastavu AKS i nemaju plaćeno profesionalno osiguranje ovde,“ objašnjava predsednik AKS, Dragoljub Đorđević i dodaje da on ovakvo rešenje ne smatra dobrim, jer se zalaže za slobodan protok advokatskih usluga.

„Ako američki branioci i oni iz Evropske unije mogu nesmetano da rade na Kosmetu, zašto to ne bi mogle i srpske kolege, kad je Srbija počela pregovore sa EU o pridruživanju?! To podrazumeva i kosovske advokate u našim sudnicama, po principu međuentitetskog sporazuma,“ objasnio je predsednik AKS.

Đorđević kaže i da postoji načelna inicijativa da se „slobodan protok advokatskih usluga“ omogući na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Takođe, srpska komora je imala više kontakata sa predsednikom Advokatske komore Kosova, Ibrahimom Dobrunom, koji je profesionalno odreagovao kada su pretresani stanovi branilaca Olivera Ivanovića.

Kosovu privremeno članstvo i u Međunarodnom biciklističkom savezu

31.01. 2015, 13:05 Izvor: KoSSev

Upravni odbor Međunarodnog biciklističkog saveza (UCI) odobrio je Kosovu privremeno članstvo u ovoj svetskoj sportskoj organizaciji, javio je sinoć portal „Koha.net“. Ovu odluku UCI je doneo tokom svetskog šampionata u biciklističkom krosu koji se održava u Taboru u Češkoj.

Kosovo će moći tako da učestvuje u „svim aktivnostima“ dok čeka odluku UCI-ja da se „pridruži sa punim pravima“.

Konačna odluka o prijemu Kosova u UCI uslediće na jesen, na svetskom biciklističkom kongresu.

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, moderng petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa i karlinga.

Kosovo će po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama – u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom, nakon što je u decembru jednoglasnom odlukom svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku dobilo punopravno članstvo u ovoj svetskoj organizaciji sporta.

ZAŠTO JE PREDSTAVNIK SRBIJE (VLADE DIVAC) ĆUTAO I DOZVOLIO KOSOVU ČLANSTVO U MOK (Međunarodni Olimpijski Komitet)-u?

Odgovor je: „Spašavao svoju ženu robije za ubistvo na Beogradskom mostu“! Šiptari odigrali na izvačenje njegove žene i oslobađanje optužbe ZA UBISTVO MLADIĆA MINI MORISOM NA MOSTU, a platili druge da robijaju za nju.

Uspešno u sred Beograda PODMITILI BEOGRADSKU POLICIJU

(I STEFANOVIĆA) UKLONILI SVE SNIMKE SA LICA MESTA A „PREZENTOVALI EFIKASNOST SRPSKE POLICIJE PRI HAPŠENJA OKRIVLJENIH ČAK U KINI“!

USLOV JE SAMO BIO ĆUTANJE O SVEMU I U TRENUTKU GLASANJA.

Pa tako i naš Predsednik Olimpijskog Saveza Srbije – Srbin dozvoli i kukavički predade KOSOVU Olimpijsku Baklju i prostor da se prezentuje na toj javnoj manifestaciji kao Država!

Da je bio od Obilića, barem bi rekao i nastupio hrabro i odvažno tako braneći SUVERENITET SRBIJE! Ovako ucenjen samo je ćutao i POGUBLJENO izgledao pred novinare!

To je bio NAŠ VLADE DIVAC SRPSKA LEGENDA I HEROJ SPORTA KOJI JE KAO IZUBIO ORIJENTACIJU O KOSOVU I METOHIJI!

Ovako ispade baš kao BRANKOVIĆ!

Divac: Pitajte političare zašto je Kosovo primljeno u MOK

SRNA – 09.12.2014 19:57 
Divac: Pitajte političare zašto je Kosovo primljeno u MOK

BEOGRAD – Predsjednik Olimpijskog komiteta Srbije /OKS/ Vlade Divac izjavio je da nije iznenađen prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet /MOK/ i da pitanje zašto nije bilo glasova protiv prijema treba postaviti političarima.

„Ne želim da pričam o tome zašto nije bilo glasova protiv, to je pitanje za političare, mi smo sportska organizacija“, rekao je Divac.

On je naglasio da je prijem Kosova mogao biti očekivan još prije tri mjeseca i dodao da  niko u OKS nije iznenađen načinom glasanja, koje je bilo bez ijednog glasa protiv.

„MOK je nezavisan. Posle Olimpijskij igara  u Londonu pričao sam sa predsjednikom MOK Tomasom Bahom, koji je rekao da shvata i razume situaciju, ali da je odluka takva kakva jeste“, rekao je Divac.

Kosovo je danas primljeno u punopravno članstvo MOK-a što znači da će moći da učestvuje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.

MOK je započeo razmatranje zahtjeva samoproglašenog Kosova za prijem prije pet godina, godinu dana nakon što je ta južna srpska pokrajina 2008. samoproglasila nezavisnost.

Olimpijski komitet Srbije uložio je u oktobru protest MOK zbog najave prijema Kosova u punopravno članstvo te organizacije.

Bah: Nema protesta, Divac je stavio individualne interese iza interesa sportista Kosova

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomas Bah potvrdio je da je Olimpijski komitet Srbije, iako nevoljno, prihvatio prijem Kosova u MOK i da nije uputio zvaničan protest.

„Nije bilo formalnog protesta. Konsultovali smo se sa Olimpijskim komitetom Srbije i drugim zainteresovanim zemljama u regionu povodom ovog pitanja“, rekao je Bah.

On je naglasio da je predsednik OKS Vlade Divac izrazio svoje nezadovoljstvo odlukom da Kosovo bude primljeno u MOK, ali da je prihvatio tu odluku „u interesu sportista“.

„Ovo mi je prilika da se javno zahvalim gospodinu Divcu na njegovom istinskom sportskom ponašanju i na činjenici da je stavio individualne interese iza interesa sportista Kosova“, rekao je Bah.

Kosovo je primljeno u punopravno članstvo Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i moći će da učestvuje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016.

MOK je započeo razmatranje zahteva Kosova za prijem pre pet godina, godinu dana pošto je ta južna srpska pokrajina 2008. samoproglasila nezavisnost. Kosovo je priznato od 108 zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali ne i od Srbije.

Olimpijski komitet Srbije uložio je u oktobru protest MOK-u zbog najave prijema Kosova u punopravno članstvo te organizacije.

Predsednik Kosovskog olimpijskog komiteta Besim Hasani zahvalio je srpskim kolegama iz Olimpijskog komiteta Srbije „na njihovom prijateljstvu, a svim međunarodnim partnerima na podršci“.

UBISTVO NA BRANKOVOM MOSTU: Vozač kantrimena Marko Milićev uhapšen u Kini!

CRNA HRONIKA16:17, 01.09.2014.

Marko Milićev osumnjičen da je 25. jula na Brankovom mostu „mini-kuper kantrimenom“ oborio i usmrtio Luku Jovanovića (21), uhapšen je u KiniMarko Milićev, shutterstock, fotomontaza

Marko Milićev osumnjičen da je 25. jula na Brankovom mostu „mini-kuper kantrimenom“ oborio i usmrtio Luku Jovanovića (21), uhapšen je u Kini, saznaje Kurir.

Konferencija za novinare ovim povodom je zakazana za 18.45.

Srbija će tražiti od Kine izručenje Marka Milićeva osumnjičenog za izazivanje saobraćajne nesreće u kojoj je usmrćen Luka Jovanović 25. jula, na osnovu zakonskih propisa i reciprociteta.

U Ministarstvu pravde rečeno da s obzirom da ne postoji bilateralni ugovor između Srbije i Kine o ekstradiciji, biće primenjen princip uzajamnosti.

Profesor krivičnog procesnog prava na pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulićukazao je da se kada ne postoji ugovor o ekstradiciji , kao u ovom slučaju sa Kinom, sprovodi se takozvana zakonska ekstradicija po pravilima predviđenim zakonima Srbije i Kine.

„To znači da ćemo naš zahtev za izručenje osumnjičenog podneti u skladu sa našim odredbama o međunarodnoj pravnoj pomoći uz dokaze koji potvrđuju da je traženo lice izvršilo krivično delo“, naveo je profesor.

Kina s druge strane, razmatrajući naš zahtev postupa po svojim zakonima, i ukoliko utvrdi da su ispunjeni njeni zakonski uslovi za izručenje traženog lica, izručiće ga Srbiji. Pošto nema posednih ugovornih pravila o izručenju dve države u ovom slučaju se ne može procenjivati u kom roku bi Milićev mogao da se nađe u Srbiji, jer Kina nije vezana nikavim rokovima, osim onih na koje budu upućivali kineski zakoni.

„Milićev je 10. avgusta s beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ otputovao u Istanbul, odakle je nestao već 13. avgusta. Utvrđeno je da je on iz Turske odleteo za Hongkong, odakle je otišao u centralnu Kinu. Milićev je najpre lociran na aerodromu u Hongkongu, a njegovo kretanje je pomno praćeno i utvrđeno je da se sada nalazi u centralnoj Kini“, rekao je svojevremno naš izvor.

„Verovatnije je da mu u skrivanju pomažu rođaci ili prijatelji. On nije kriminalac velikog kalibra da bi ga čuvala tamošnja mafija“, rekao je nedavno za naš list bivši funkcioner DB Božidar Spasić.

Spasić ističe da je teško skrivati se u Kini, ali navodi da to nije nemoguće.

Saputnice Marka Milićeva iz „kantrimena“, kao i njegov kum Bratislav Vesović, podsetimo, sumnjiče se za pomaganje počiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Oni su uhapšeni 18. avgusta i od tada su u pritvoru, kao i Dana Manevski, Bojana Petrović, zatim Nikola Lepen i taksista Saša Janković, koji je pomagače prevezao do Zvezdare. Jedini koji još izmiče poteri je vozač „kantrimena“ Milićev, koji je najverovatnije utočište pronašao u Kini.

„Tamara Bogdanović i Milica Novaković su od hapšenja 18. avgusta, pa sve do pre dva dana tvrdile da ne poznaju Milićevljevog kuma Vesovića. Međutim, na novom saslušanju pred tužiocem, tokom kog su odlučile da „otvore dušu“, one su priznale da poznaju ovog mladića i prepoznale ga na fotografijama. Juče su se, prvi put otkako su pritvoreni, ponovo susrele „oči u oči“ sa njim i ponovile bez dileme da je to čovek koji je došao da Milićevu „pomogne“ da sakrije tragove posle nesreće na Brankovom mostu“, kaže izvor Kurira.

Milica Novaković (23), koja se tereti kao saučesnik Marka Milićeva, pred sudom je otkrila da poseduje video snimak nesreće na Brankovom mostu! Na saslušanje u Treće osnovno tužilaštvo danas su iz, na sopstveni zahtev, iz CZ dovedene Novakovićeva i Tamara Bogdanović!

„Mojim telefonom fotografisali smo se i snimali. Posedujem dva video snimka, od dve i 20 sekundi. Na njima se ništa ne vidi, ali se čuju naši glasovi u trenutku posle udarca. Na snimku, koji sam obrisala sa telefona, a prebacila na USB, pa mogu da Vam ga dostavim, čuje se kako ja vičem: „Stani, stani“. Čuje se i kako Tamara kaže: „Uspori“ – obelodanila je osumnjičena Milica Novaković.

Kako je ispričala, na njihove molbe da stane, Marko Milićev je odgovorio:- Ne mogu da stajem, idemo! – i produžio dalje.

Vozač „kantrimena“ pokušao da se ubije

Marko Milićev (34) koji se sumnjiči da je 25. jula prošle godine „mini kantrimenom“ na Brankovom mostu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradao Luka Jovanović (21), danas je pokušao da se ubije u pritvoru Centralnog zatvora.

Marko Milićev

Milićev je presekao vene, ali su mu povrede brzo sanirane.

On je najverovatnije izvukao žilet iz plastičnog brijača „Bik“, koji pritvorenici dobijaju kao sledovanje.

Milićev je sebi naneo posekotine na podlaktici, ali su zatvorski stražari i osoblje bolnice odmah reagovali i ukazana mu je pomoć.

Rane nisu bile duboke, ali je ipak prebačen na VMA, gde su mu sanirane povrede i vraćen je na odeljenje psihijatrije bolnice u Centralnom zatvoru, potvrđeno je „Blicu“.

Kako saznajemo, Milićev je svestan, ali je u veoma teškom psihičkom stanju.

Milićev je optužen da je izazvao udes na Brankovom mostu 25. jula u kojem je nastradao Luka Jovanović.

On bi odbranu prvi put trebalo da iznese 10. februara.

Osim njega optužen je i njegov kum Bratislav Vesović, kao i taksista Saša Janković.

Devojke koje su bile saputnice, kao i Nikola Lepen, posle nagodbe sa trećim osnovnim tužilaštvom zbog pomaganja milićevu osuđene su na kaznu kućnog zatvora.

Milićev je nakon udesa pobegao i konačno je uhvaćen u avgustu u Kini.

Brnjak: Zbog olujnog vetra škola ostala bez krova

Osnovna škola “Petar Kočić” u Brnjaku, na severu Kosova ostala je bez krova usled olujnog vetra. Selo i okolina nemaju struju.Škola bez krova 

Po rečima učenika, prvo su se srušile stative na igralištu, a zatim su počeli da padaju crepovi sa krova, javila je Televizija Most iz Zvečana.

„Nastavnici su nas okupili u zbornici, nismo smeli da se vraćamo u učionice. Posle pada prve grede obrušila se i cela krovna konstrukcija“, ispričali su đaci.

Po njihovim rečima, nastavnici su uspeli da ih bezbedno izvedu iz zgrade.

Meštanin Brnjaka Slaviša Mićović kaže da su najači udari vetra bili juče oko podneva.

„Mnogi krovovi u selu su oštećeni, kao i mlada stabla u voćnjacima“, rekao je Mićović.

Brnjak i okolina nemaju struju jer su bandere popadale.

U školi u Brnjaku u ponedeljak neće biti nastave, a osoblje će tokom vikenda početi popravku štete od nevremena.

20.01.2015 |08:00 -23:55 Očigledno je sve! Ko i šta radi i za koga! Rudno blago sa KiM je osnovni interes ratovanja, osvajanja i genocidnog proterivanja Srba od strane MEĐUNARODNIH KOLONIJALISTA I ŠIPTARSKIH TERORISTA I BEOGRADSKIH SARADNIKA!


Koha: Američka ambasada odlučila o Trepči

Američka ambasada na Kosovu je predupredila pretvaranje Trepče u javno preduzeće, a ne Vlada Srbije, preneo je danas prištinski portal koha.net.Postrojenja 

Ambasada je ocenila kao štetno da država preuzme obaveze od 1,4 milijardi evra, koje prema kreditorima ima Trepča, najveći privredni kombinat na Kosovu.

Premijer Kosova Isa Mustafa je rekao da se zakonom o reorganizaciji određenih preduzeća od izuzetnog značaja kao što je Trepča onemogućava likvidacija tog kombinata.

Povlačenje Predloga zakona o javnim preduzećima kojim Trepca postaje javno preduzeće u vlasništvu Kosova je izazvalo oštre sukobe vlasti i opozicije tokom jučerašnjeg skupštinskog zasedanja.

Poslanici opozicije nisu podržali Predlog zakona o izmenama Zakona o reorganizaciji određenih preduzeća, ali je vladajuća koalicija uspela da dvotrećinskom većinom glasova obezbedi usvajanje zakona.

Vlasti Srbije su se oštro protivile da se Trepča, kao deo imovine Srbije na Kosovu, pretvori u javno preduzeće u vlasništvu Vlade Kosova.

Tači: Nema pregovora oko Trepče

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači rekao je danas da se o Trepči neće pregovarati sa Srbijom jer je ona bogatstvo Kosova.

 „Mi smo juče u Skupštini Kosova doneli poseban zakon kojim smo zamalo izvukli Trepču iz likvidacije i dobili smo na vremenu da sa međunarodnim stručnjacima donesemo adekvatan zakon kojim bi se kombinat stabilizovao i postao profitabilan“, rekao je Tači na konferenciji za medije nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Austrije Sebastijanom Kurcom.

Kosovski i austrijski mnistar su razgovarali o narednim koracima Kosova na putu svoje evro-integracije i o podršci Austrije pri podnošenju zahteva i prijemu u Savet Evrope.

„Razgovarali smo o svemu što je neophodno uraditi kako do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (sa EU) u prvoj polovini ove godine i našim daljim koracima kako bismo
primenili sve kriterijume i standarde za liberalizaciju viza“, rekao je Tači.

Istako je da će Kosovo maksimalno raditi na bilateralnim odnosima sa Austrijom, jer ona ima jako učešće u medjunarodnom priusustvu na Kosovu.

Sebastijan Kurc je rekao da su tri oblasti važne za dalji napredak Kosova.

„Jedna je dijalog Beograda i Prištine, i meni je drago sto će se 9. februara održati nastavak pregovora, i smatramo da je veoma značajno da se sporazum iz 2013. godine počne primenjivati. Druga oblast je sprovodjenje neophodnih reformi u oblasti privrede i borbe protiv korupcije, a to je značajno kada govorimo o privlačenju stranih investicija“, naveo je austrijski zvaničnik.

Treća oblast je borba protiv ekstremizma, gde je veoma značajno da svi u Evropi budu ujedinjeni protiv te vrste radikalizma.

„Austija će svakako nastaviti da pomaže u reformisanju vašeg kursa u smeru evropskih integracija“, rekao je Kurc.

PO DSS: Ne treba da čudi otimanje imovine

„Briselski sporazum koji je potpisala Vlada Srbije sa Prištinom počeo je da pokazuje pogubne posledice za nacionalne i državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji“, smatra Pokrajinski odbor DSS-a.

U saopštenju dostavljenom medijima Pokrajinski odbor DSS-a ističe da ne treba da „čudi članstvo samoproglašene republike Kosovo u brojnim međunarodnim institucijama i organizacijama kao i ubrzano otimanje imovine srpske države u južnoj srpskoj pokrajini“.

„Događanja sa Trepčom su samo jedan od primera katastrofalne nacionalne politike Vlade Aleksandra Vučića“, navodi DSS.

Pokrajinski odbor predlaže korake kako bi Srbija mogla da zaštiti Trepču, a među njima su da se smeni generalni direktor Trepče zbog, kako kažu, malverzacija kao i da svi srpski ministri i predsednici opština napuste institucije Kosova.

„Poseban je apsurd da Beograd u Briselu vodi razgovore o podeli imovine jer valjda ako je Kosovo i Metohija deo države Srbije zašto onda tu imovinu sa bilo kim deliti“, smatraju u DSS-u.

Marić: Odbranjena Trepča

Kosovski ministar za lokalnu samoupravu Ljubomir Marić rekao je sinoć da je za Srbe bilo neprihvatljivo da kombinat Trepča, kao stub privrede i ekonomskog razvoja srpske zajednice na Kosovu, „ishitreno donesenim odlukama menja status“.

Marić je za agenciju Beta rekao da je najvažnije to što je juče odbranjeno ono što je bitno za razvoj srpske zajednice.

Prema njegovim rečima, pitanje Trepče je politčko i pravno pitanje. Skupstina Kosova sinoć je usvojila određene zakonske odredbe kako bi se produžili rokovi i sprečila likvidacija Kombinata Trepča.

„Pošto postoji koalicioni sporazum donošenje odluka bez nas, a koje se tiču koalicionog sporazuma, privatizacije u srpskim sredinama, bez nas neće biti moguće“, rekao je ministar i dodao da su predstavnici Srba u Skupštini zato imali čvrst i principijelan stav.

On je rekao da bez privrede, ekonomskog razvoja, očuvanja radnih mesta i razvoja srpska zajednica nema o čemu da priča i čemu da se nada na Kosovu.

„Ne možemo da dozvolimo da dođe do bilo kakvih promena koje bi nas potpuno obesparavile i izuzele naše učešće i odlučivanje u tako značajnim pitanjima važnim za opstanak srpske zajednice na Kosovu“, kazao je za Marić.

On je rekao da Trepča na severu Kosova beleži svake godine porast proizvodnje od 25 procenata.

„Pravno lice koje beleži profit, jednostavno ne može da bude predmet likvidacije, a strateška pitanje razvoja Trepče i odluke pravne prirode mora da budu proizvod konsenzusa svih strana uključenih u taj proceš“, rekao je Marić.

Upitan šta će biti s dugovima Trepče, Marić je rekao da su poverioci deo procesa koji je već započet.

„Proces koji se vodi pri Agenciji za privatizaciju u predhodnom postupku ne možemo da dozvolimo da bude zanemaren, da se poništi“, odgovorio je ministar i dodao da dugovi ne mogu da se ostave da ih rešava neko drugi, a da neko preuzme samo dobar deo i iz njega izvlači dobit.

 

Jablanović: Poseban zakon o Trepči dobra ideja

Ministar za povratak i zajednice Aleksandar Jablanović izjavio je danas da je ideja, da za Trepču bude donet poseban zakon, dobra i da će o “Trepči” najverovatnije razgovarati u Briselu predstavnici Beograda i Prištine.

Jablanović je u izjavi Tanjugu rekao da bez ozbiljnog zakonskog akta, koji bi definisao budući pravni položaj Trepče i jasno definisanih zakonskih predispozicija nema svrhe razgovarati o upsešnoj proizvodnji u ovom kombinatu.

Donošenje posebnog zakona za Trepču je, po oceni Jablanovića, postupak koji “nema nameru da škodi kosovskim Albancima već da stvara mogućnost da oni koji su ovu firmu sačuvali i izgradili imaju puno pravo da budu pitani i da u budućnosti odlučuju o ovom kolektivu na dobrobit svih”.

“Trepča će najverovatnije biti tema razgovora dve delegacije na visokom novou u Briselu”, rekao je Jablanović koji je u Leposaviću obišao radnike.

“Na nama je da u budućnosti obezbedimo sa pravne strane da oni (radnici) budu potpuno zaštićeni i sugurni, da ne izgube svoja radna mesta i pravo na rad. Ovo su ljudi koji su izgradili ovu kompaniju, uspešno je vode i treba im pomoći da posao ove kompanije u budućnosti bude još uspešniji”, kazao je Jablanović.

Upitan da kaže kako će se rešavati pitanje imovine drugih društvenih preduzeća na Kosovu koja su po obimu manja od Trepče Jablanović je podsetio da Vlada Srbije nije privatizovala ni jedan društveni kombinat na Kosovu.

“Sporazum koji je postignut sa koalicionim partnerima u Vladi Kosova garantuje da će se promena vlasničke strukture, odnosno svojine u društvenim i državnim preduzećima na KiM obavljati uz saradnju i saglasnost lokalnih samouprava”, istakao je Jablanović.

Odalović: Tema dijaloga imovina, ne samo Trepča

Tokom dijaloga Beograda i Prištine u Briselu tema ne bi trebalo da bude Trepča, već imovina Srbije na Kosovu, izjavio je Veljko Odalović.

„Mislim da tema ne treba biti Trepča, već imovina Srbije na Kosovu i Metohiji. Nije samo Trepča javno preduzeće. Tamo su Skijališta, tamo je veliki deo imovine Telekoma, Pošta, NIS-a“, rekao je generalni sekretar ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović za Radio televiziju Srbije.

On je rekao da Srbija i danas otplaćuje međunarodne dugove za imovinu koja je ostala van upravljanja i van poseda.

Odalović je ocenio da je u slučaju Trepče reč o pokušaju otimanja jedne institucije, ali da su predstavnici međunarodnih institucija sa kojima je Vlada Srbije razgovarala pokazali veliki stepen razumevanja za ovu temu.

„Međunarodna zajednica je prepoznala da ova tema mora biti drugačije tretirana“, naveo je Odalović.

Odalović je kazao da bi trebalo videti kako izgleda deo Trepče, koji je ostao u južnom delu Kosovske Mitrovice.

„Tamo gde su bile kosovske institucije, to je tamo urušeno, zapušteno, uništeno. Tamo gde je Srbija na severu sve funkcioniše“, naveo je on.

Vlada Kosova odlučila je juče da iz skupštinske procedure povuče izmene Zakona o javnim preduzećima, što je trebalo da razmatra Skupština Kosova, i da donese poseban zakon o Kombinatu „Trepča“.

Kako je saopštio premijer Vlade Kosova Isa Mustafa, izmene Zakona o javnim preduzećima povučene su zbog činjenice da u njima nisu precizno definisani rokovi obaveza koje Kombinat „Trepča“ ima prema kreditorima.

 

 

 

 

 

%d bloggers like this: