10.02.2015 |08:00-23:55 Srpski „političari“ najveći mućak na Svetu! Predali i prodaju sopstveni narod! Eto kako… Priznali i prihvatili NEZAVISNO KOSOVO NEMA SKRIVANJA!


Poslednja predja Kosova i Metohije!

Finiširana je Vučićevim potpisom gde je Srbima  oduzeto i ono što su već imali pod svojom kontrolom barem na Severnom delu Kosova.

Bilo je potrebno da i Vučić ima svoj udeo u  PRIZNANJU NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAJEDNO SA TADIĆEM I DAČIĆEM, eto i slika jasno pokazuje. Srpski političari SVESNO LAŽU NAROD SVOJ, dok ŠIPTARSKI POLITIČARI otvoreno kažu šta su postigli. Naši manipulišu sa brojevima i proporcijama, dok Šiptari jasno kažu „da će se nedvosmisleno i praktično NA CELOM KOSOVU SPROVODITI ZAKON REPUBLIKE KOSOVO“! Pa čiji su zakoni toga je i država. Srbija se povukla i sve predala i priznala ovim činom.

Dakle Sudije i zakoni su upravo u satavu Kosovske države!

Jasno se vide čestitke Šiptarskih lobista ali i slabosti Srpskih LAŽOVA! VEOMA BRZO ĆE OVI „SRPSKI“ LAŽOVI NAMERNO DA RASTERAJU SASTAV DA SE PREKOMPONUJU I BEŽE U NEKE SVOJE RUPE

U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu

10.02. 2015, 10:19

dacic se smeje iza ledja vucicu

Aleksandar Vučić: „Daleko veći broj“ srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance

„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da u poređenju sa 2010. imaćemo mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.

U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.I portparol Vlade Srbije, Miki Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili  saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.

Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora:

1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?

Mogerini:  Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni

„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.

Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.

Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.

U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.

Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.

Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.

Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.

Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova

A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.

Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.“Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.“Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.

„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.

„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.

Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta

A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.

„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.

„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.

„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.

Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima

Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.

Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.

Prošle godine, prevagnuo je stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši, pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji sedam opština, a ne samo četiri na Severu Kosova.

Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava dan kasnije – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.

Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi Beograd tražio u tom slučaju da se sud smesti u dve zgrade.

„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, po povratku iz Brisela.

A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“

Priština htela da promeni 7 od 15 tačaka u sporazumu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su jučerašnji pregovori u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.

Ivica Dačić = NAJVEĆI MUĆAK KOJU JE BIO NA ČELU SRBIJE

Dačić je na skupu Begradski dijalozi rekao da je dogovor o pravosudju „bio fiksiran“ još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka.

„Međutim, prištinska strana je imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je prištinska delegacija posle dugih i teških razgovora odustala od toga na čemu su insistirali i da je dogovor postignut „oko dva, pola tri“.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.

Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.

Ministarka zadužena za evroske integracije Jadranka Joksimović rekla je na skupu da gradjani Srbije povezuju evropske integracije sa reformama, da podrška tom procesu oscilira, ali da je bitan strateški pravac. Ona je navela da evrointegracije podržava 44 odsto gradjana.

Politika se ne menja za dan ili dva

Beograd — Strateško opredeljenje Srbije je put ka EU, ali želimo dobre odnose i sa Rusijom, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Vučić je istakao da se državna politika „ne menja za dan ili dva“.

Vučić je, na pitanje novinara da prokomentariše stav Nemačke po pitanju odnosa Srbije prema Rusiji i Ukrajini, rekao da iz Berlina dolazi najviše pohvala i jasna podrška vladinim ekonomskim reformama, a da, što se politike tiče, “Srbija svoju politiku ne menja za dan ili dva”.

Vučić je ponovio da je strateški cilj naše zemlje Evropska unija, ali i da Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koje je dosad uspevala da održi.

“Nije naš posao da se svima dopadne sve što radimo, ali nećemo ugroziti evropski put I ekonomski napredak”, rekao je Vučić.

On je dodao da Srbija nema nikakvu nameru da se bavi svetskim problemima, niti da bude posrednik u konfliktima.

„Želim da se bavim svojim problemima, ne sanjam svetske poslove, nemamo takve želje“, rekao je Vučić.

On je naglasio da Srbija, bez bilo kakve dileme, želi da u Ukrajini prestane stradanje i da se uspostavi mir.

EU mora da kaže da li smo dovoljno uradili

Bolje nam je, mada još ne osećamoPremijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da od početka ove godine Srbija nema budžetski deficit i naveo da je to prvi put u novijoj istoriji.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je preneo evropskoj komesarki Federiki Mogerini da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije.

„Na njima je da nam kažu i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest. Ali nisam siguran da to neko može da kaže”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini grada.

On je naveo da Srbija ide najtežim i najboljim putem i da je uveren da će biti moderna i uspešna zemlja.

“Najvažniji deo evropskih obaveza uspećemo da završimo”, rekao je Vučić.

Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova I Metohije, Vučić je rekao da Srbija preduzima sve mere u dogovoru sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.

Premijer je rekao da se sloboda kretanja ne može kršiti, ali da će Srbija sa evropskim partnerima raditi na rešavanju tog problema.

Mihajlović: Dogovor o pravosuđu nije iznenađenje= SPINER MANIPULATOR SRPSKOM NACIONALNOM SVESTI= LAŽOV KOJI BIRA REČI

Dogovor o pravosuđu koji je postignut u Briselu nije iznenađenje. Naredni pregovori u Briselu o ZSO, koja je najveći kamen spoticanja, kaže  Milivoje Mihajlović.Milivoje Mihajlović

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je pravosuđe oko kojeg su se saglasili Beograd i Priština bilo najveća prepreka da se nastavi dijalog i da suštinski ovaj sporazum znači dovođenje pravde na Kosovo u svim delovima u kojima žive Srbi.

„Ovaj dogovor nije iznenađenje. Ako se podesetimo, od samog početka pregovora u Briselu koje je koordinirala Ketrin Ešton, uvek se pominjalo pravosuđe. Ta tema je bila jedna od najvećih prepreka da se nastavi sa dijalogom. A sada je samo finalizovana. Vreme će da pokaže koliko je ko dobio, a ko je izgubio“, kaže Mihajlović.

Napominje da je Srbija uvek bila spremna da razgovara o pravosuđu u Briselu i dodaje kako je pravosuđe na severu i na jugu Kosova u poslednjih 15 godina radilo u nemogućim uslovima.
Na pitanje koje su sledeće teme na pregovaračkom stolu, Mihajlović ističe da je to svakako tema Zajedinca srpskih opština (ZSO), za koju kaže da je glavni kamen spoticanja između Beograda i Prištine.

„To je tema koja je trebalo da bude završena pre godinu dana, ali nije završena. Priština će sasvim izvesno želeti i sada da opstruira ovu temu. To je ujedno nahvažnija tema i da je to završeno pre godinu dana, sve bi sve bilo lakše“, kaže Mihajlović.

Napominje da teme poput energetike jesu teške, ali da će se svakako lakše o njima pregovarati nego o ZSO.

Na podsećanje da se u Briselu govorilo i o sve većem broju azilanata sa Kosova koji pokušavaju da pređu granicu, Mihajlović napominje da srpske vlasti mogu da rade samo u okviru svojih ovlašćenja i dodaje da kosovske vlasti ništa nisu učinile da spreče ilealne prelaske.

„To je jedna reka koja se kreće sa Kosova, a radi se o velikim brojevima, čak i do 100.000“, ukazuje Mihajlović i dodaje da čitajući prištinske medije zaključuje da su ekonomski razlozi glavni krivci sve većeg odlaska stanovništva.

Podseća da se stanovništvo najviše iseljava iz Podujeva, Uroševca i Vučitrna i dodaje kako je samo za nekoliko dana iz Vučitrna oko 400 đaka otišlo iz škole, a nekoliko hiljada studenata napustilo Kosovo.

Ljudi beže iz situacije u kojoj svi varaju i u kojoj su svi prevareni, kaže Mihajlović i napominje kako se stanovništvu na Kosovu stalno potura Srbija kao glavni krivac za takvu situaciju.

“Problem azilanata treba da reše vlasti u Prištini, a Srbija će samo pomoći. Ipak, veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica koja je do ovoga dovela”, zaključuje šef Kancelarije za saradnju sa medijima.

„Priznata kosovska nezavisnost“

Beograd — Nova stranka smatra da je Vlada parafiranjem sporazuma o pravosuđu u Briselu priznala kosovsku nezavisnost, izjavio je poslanik te stranke Zoran Živković.

Foto: Tanjug

Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.

Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.

„Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.

Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.

„Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.

On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.

Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao „čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica“.

Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.

„Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.

Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.

Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

„Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.

Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda – jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.

Han pozdravio napredak Kosova

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je pohvalio Kosovo za napredak načinjen u evrointegracijama od početka razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u julu 2014. godine, saopšteno je iz Vlade Kosova.Isa Mustafa i Johanes Han

Han je na sastanku sa premijerom Kosova Isom Mustafom i ministrom za evropske integracije Bekimom Ćolakuom u Briselu, izrazio ličnu i podršku svojih saradnika dijalogu sa Srbijom koji se odvija uz posredničku ulogu Evropske unije.

Han je, kako se navodi u saopštenju, takođe ocenio da je značajno da se na Kosovu sprovedu ekonomske reforme, da se privreda razvija, što će unaprediti i konkurentnost i voditi otvaranju novih radnih mesta. Pri tome je kao izuzetno značajan i pozitivan korak ocenio program ekonomskih reformi.

Premijer Mustafa je ocenio da je susret sa komesarom Hanom veoma važan i rekao da ga je informisao o opredeljenju Kosova za evropske integracije i daljim koracima u tom smeru.

„Mi smo odredili prioritete koji su u skladu sa onim što Evropska unija očekuje od nas u oblasti ekonomskog razvoja, pravne države i reformama javnog sektora. Smatramo od najvećeg značaja da ostvarimo značajne korake u ekonomskom razvoju. Takođe, smatramo značajnim posao koji je odrađen na zaokruživanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo ćemo raditi da ostvarimo sve kriterijume za liberalizaciju viza“, kazao je Mustafa.

On je izrazio opredeljenje Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom, kako bi se konačno normalizovali odnosi, ali je istakao da će se raditi na ostvarivanju izuzetno dobrih odnosa sa svim susedima na zajedničkom putu integracije u EU.

Mustafa je izrazio odlučnost Vlade Kosova da radi mnogo više i na rešavanju aktuelnih problema koji se odnose na ilegalnu migraciju građana Kosova.

Džejkobson čestita potpisivanje sporazuma o pravosuđu

Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson čestitala je  premijerima Kosova i Srbije potpisivanje sporazuma o pravosuđu postignutom u Briselu.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)

„Čestitam premijerima Kosova i Srbije na integraciji pravosuđa. Radujem se punoj implementaciji sporazuma“, napisala je Džejkobson na svom Tviter nalogu.

Parafiranjem sporazuma o pravosuđu obezbeđuju se integracija sudstva na severu u jedinstveni sistem pravosuđa na Kosovu, kao i učešće srpskih sudija u tom delu Kosova.

Srbiji nisu dovoljne floskule iz EU

Beograd — Bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen izjavio je danas da Evopa nije kompletna bez Srbije.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On je rekao i da lideri EU moraju jasno to da kažu, a ne da floskulama poručuju Srbiji da je žele u Uniji.

„Mi hoćemo da Srbija uđe EU, jer Evropa nije kompletna bez Srbije… Da li vam je to neko rekao poslednjih deset godina? Nije. Niko vam nije rekao da ste potrebni, već su govorili ““mi hoćemo da budete deo nas““, govorili su da to žele. To je, možda, promena koja je neophodna i koja remeti taj sistem povezanih sudova..ako mi u jednom trenutku nemamo uverljiv poziv, onda to koči reformski proces“, rekao je Ferhojgen na panelu Foruma Beograd Nemačka „Beogradski dijalozi“.

On je istakao da je najbolji primer za to Turska, u kojoj je sada evropski proces zakočen, i dodao da ta zemlja „poslednjih godina dobija čudne i mešovite signale iz Brisela“.

Ferhojgen smatra i da je u konceptu dosadašnjeg proširenja EU ka istoku i jugu bilo jasno da evropske integracije znače mir, blagostanje i slobodu.

„To svi zajedno priželjkujemo i očekujemo, a to postižemo sporazumevanjem o zajedničkim vrednostima“, rekao je Ferhojgen.

On je dodao i da perspektiva integracija olakšava postupak reformi „ili, makar, treba da ga olakša“.

Kaže i da je proširenje strateška prednost za samu Evorpu, ali ponavlja da je neophodna uverljiva i jasna politička volja EU institucija, te da bez toga neće funkcionisati.

„Ako dogovor u Briselu bude samo tehnički, ako vas kući pošalju s retoričkim frazama, onda će reakcija ljudi u vašsoj zemlji biti takva da neće verovati u to rešenje“, uveren je Ferhojgen.

On je poručio da je važno razgovarati sa Evropskom komisijom o potrebi drugačijih poruka iz Brisela i objasniti da politika proširenja nije samo tehnički proces.

Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović smatra da prioritet ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovnu kojih građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane član Evropske unije.

„Mislim da je veoma važno da građani razumeju proces pridruživanja i zato je nova komunikacijska strategija veoma važna, odnosno tehnička komponenta pregovora“, rekla je Joksimović i objasnila da su za građane zbunjući termini poput „skrining“, „poglavlja“….

„Posle toga tek može da uključi i emotivni element, da mi želimo da budemo deo porodice naroda koja je nama za vreme poplava pružila ogromnu pomoć, ne samo finansijsku, već i solidarnošću“, poručcila je ministarka.

Ona je objasnila da se to najbolje vidi iz činjenice da građani Srbije zapravo ne razumeju koliko je Nemačka pomogla Srbiji.

Prema njenim rečima, Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije i to ne samo kada je reč o bespovratnoj pomoći, već i u nizu drugih.

„Kada pitate ljude ko nam je najveći donator, oni će reći da je to jedna drzava koja nije clanica EU. Percepcija se ne stvara preko noći, ali da bi ljudi racionalno o tome odlučivali treba da imaju podatke i činjenice“, zaključila je Joksimović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pak smatra da emocije i činjenice jesu bitni, ali da su ključni politička volja i liderstvo.

Prema njegovim rečima, naš narod nije „baš zaljubljen“ u međunarodnu zajednicu, niti ima pristup da je dobro sve što dolazi iz međunarodne zajednice.

„Ali ako (Aleksandar) Vučić, koji ima politički legitimitet i kapacitet, kaže da je ovo dobro za zemlju, ako političko rukovodstvo vodi zemlju onako kako misli da je u interesu zemlje i naroda, to je drugačija priča. Zato ja stalno ističem pitanje političke volje i liderstva“, rekao je Dačić.

On je objasnio da liderstvo znači „preseći“ prilikom donošenja odluka.

„Sinoć kada smo imali tu raspravu s premijerom iz Prištine, on je morao da preseče da li će da prihvati ili neće (sporazum o pravosuđu)“, zaključio je Dacić.

 

Kosovo podnelo „visoko kvalitetnu“ aplikaciju za članstvo u FIBA; KSS o tome „nije zvanično obavešten“

 10. 02. 2015, 0:15

Foto: Košarkaški savez Kosova (Internet stranica)

Košarkaški savez Kosova bi mogao da na sledećem zasedanju Izvršnog odbora FIBA-e, koji se održava u Ženevi 12. i 13. marta, bude primljen u svetsku košarkašku federaciju, nakon što je ovaj savez, posle više ranijih pokušaja, uspeo 5. februara, da u sedištu FIBA-e u Švajcarskoj – podnese prijavu za prijem. Čelni ljudi KS Kosova kao glavni adut za ovakav potez ističu činjenicu da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, te da je aplikacija Kosova od strane FIBA-e ocenjena kao „visoko kvalitetna“. Košarkaški savez Srbije je povodom ovog slučaja izdao saopštenje u kojem se navodi da „nisu zvanično obavešteni“ o tome da se Kosovo prijavilo za učlanjenje, te da će učiniti sve da zaštite interese srpske košarke i klubove na Kosovu i Metohiji. Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije Borislav Stanković je u jučerašnjem intervjuu za Novosti istakao da Košarkaški savez Srbije „ne može da blokira“ prijem Kosova u članstvo FIBA, te da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, a da je ta bitka za Srbiju „izgubljena“.

Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran  za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.

saopštenju Košarkaškog saveza Kosova se navodi da je ovaj Savez, nakon podnošenja aplikacije, obavešten da će odgovor FIBA-e uslediti tokom sledećeg zasedanja Izvršnog odbora u Ženevi, koji se održava 12. i 13. marta, ali da su „evropski zvaničnici FIBA-e, takođe, potvrdili da se od Kosova očekuje da se takmiči na Evropskom juniorskom prvenstvu, a nakon što stigne zvanična potvrda od Izvršnog direktora FIBA-e.“

Istovremeno, „visoki zvaničnici FIBA-e, kao i šef pravnog odeljenja, Benjamin Coen, zapazili su da je aplikacija Kosova vrlo visokog kvaliteta i da sadrži sve elemente koje je zatražila njegova kancelarija“.

Erold Belegu je i na svom Tviter nalogu napisao da čelnici OK Kosova „u martu očekuju pozitivan odgovor od Izvršnog odbora FIBA-e.“

KS Kosova je do sada više puta podnosio zahteve za prijem u FIBA, ali su isti bili odbijani uz obrazloženje da ta „država ne ispunjava sve potrebne zahteve,“ pre svega, taj da Kosovo nije bilo član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Međutim, kako je 9. decembra, prošle godine, Kosovo postalo punopravan član MOK-a, Kosovu su se ‘otvorila vrata’ za više međunarodnih sportskih organizacija, uključujući i košarku.

Povezani članci: 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Ukoliko bi FIBA dala pozitivan odgovor na člansto Kosova u ovoj organizaciji – to bi bila 14. međunarodna sportska organizacija koja se odlučila na ovakav korak, pored MOK-a.

Tako će Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku da postane punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Košarkaški savez Srbije: Nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA

A povodom ovog najnovijeg slučaja, Košarkaški savez Srbije (KSS)izdao je saopštenje u kojem se ističe da, u ovom trenutku, KSS nema „nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA“ i naglasio da, po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA, ima „istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.“

Međutim, u ovom saopštenju se priznaje da članstvo Kosova u MOK-u omogućava članstvo u svetskim sportskim organizacijama:

„Prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja članica MOK-a ima pravo da njeni sportisti učestvuju na olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama,“ navedeno je u saopštenju KKS i dodaje da će KSS „sa svoje strane, učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke, kao i srpske košarkaške klubove i njihove članove sa teritorije Kosova i Metohije“.

Borislav Stanković: To je izgubljena bitka

Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije, Borislav Stanković, u jučerašnjem intervjuu za Novosti je istakao da Košarkaški savez Srbije ne može da blokira prijem Kosova u članstvo FIBA i da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, odnosno da ta inicijativa dobije većinsku podršku na glasanju.

„Ta bitka je izgubljena. Ne možete očekivati da sportisti rešavaju ovo pitanje kada ga tokom toliko godina nisu rešili političari, ili je to učinjeno na način koji smo imali priliku da vidimo u zvaničnim kontaktima predstavnika Srbije i Kosova,“ rekao je Stanković.

Vojska uskoro prodaje i avione

Beograd — Ministarstvo odbrane planira da uskoro ponudi na prodaju i avione, kaže načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić

Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

Zrnić je govoreći o oglašenoj prodaji vone opreme i naoružanja, na TV Pink kazao da ovog puta nisu „sredstva vazduhopolovstva učinjena dostupnim na prodaju, a i to će biti u narednom periodu“.

Zrnić je izjavio da će u narednom periodu biti prodavani pre svega viškovi naoružanja Kopnene vojske i da to neće ugroziti odbrambene interese Srbije. To je pre svega, streljačko naoružanje, oklopna vozila, tenkovi „T 55“, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri i sredstva artiljerije.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je najavio da će postupak biti potpuno transparentan i javan. „Procenjena vrednost ovoga što je sada stavljeno na znanje je negde u redu veličine iznad 10 miliona dolara, kada govorimo o početnim cenama“, istakao je Zrnić.

On je objasnio da je reč o sredstvima koja trenutno nisu u funkcionalno ispravnom stanju, da se nalaze u skladištima viškova i da opterećuju i prave troškove Vojsci Srbije, jer je potrebno obezbediti njihovo čuvanje.

„Smatramo da je ova aktivnost apsolutno nešto što treba da dovede do prikupljanja novih novčanih sredstava koje imamo nameru investirati u nabavku nove opreme“, rekao je Zrnić.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je ukazao na neperspektivnost opreme koja je stara 30 i više godina.

Zrnić je podsetio da je Ministarstvo odbrane na svom sajtu dalo obaveštenje o nameri da prodaje viškove naoružanje i vojne opreme koji su deklarisani od 2004. do 2011. godine i u prethodnom periodu više puta izlagani prodaji.

Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije povodom oglašavanja viškova naoružanja i vojne opreme da je reč o sredstvima koja nisu neophodna za normalno funkcionisanje sistema odbrane, kao i da zbog toga neće doći do slabljenja odbrambene moći Srbije.

Zaustaviti priliv azilanata sa Kosova

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti.Azilanti sa Kosova prelaze granicu Srbije i Mađarske 

„Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku“, rekao je Herman, a nemački mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije.

„To smatram skandalom… tu zloupotrebu hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti“, rekao je on.

Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.

Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na „lavinu azilanata sa Kosova“, objavio je „Bild am Zontag“, navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.

Vučić: Vratićemo ih odakle su došli

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.

Aleksandar Vučić (Foto Kim)

„Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli“, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa „Beogradski dijalozi“.

On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.

10.11.2014 |08:00 – 23:55 Albanski san (mit) o „VELIKOJ ALBANIJI unapređen je idejom o VELIKOJ EVROPI gde će im se tek tada ostvariti SAN(mit)! Kako bi sačuvali svoju decu od međusobnog RATOVANJA bolje je Srbiji da prizna Kosovo! Direktan ŠAMAR Srpskom narodu ma gde bio, gde samo Srbi mogu da ciknu ili pisnu kroz zube dok nas oni Šamaraju“ – Edi Rama!


“Situacija izmiče kontroli”

“Obijanje i krađa stvari iz kuće Vukosava i Zlate Ribać u Drsniku ozbiljno je zastrašivanje i ugrožavanje povratnika, a trud i upornost u procesu povratka dovodi se u pitanje”, izjavio je alibor JevtićDalibor Jevtić 

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, koji boravi u radnoj poseti Vašingtonu, osudio je napad na imovinu povratnika u Drsniku kod Kline, koji se dogodio tokom vikenda.

“Nastavak incidenata u kojima se atakuje na srsku imovinu i kuće na teritoriji opštine Klina, stvara utisak da tamo situacija polako izmiče kontroli. Iako je odavno trebalo da se reaguje i počinioci barem nekih nedela privedu pravdi i adekvatno kazne, nadležne institucije i dalje to ne čine”, navodi Jevtić u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.

Jevtić kaže da je neophodno nastaviti “borbu za sigurnost povratnika” kroz institucije.

“To je naša i ljudska i moralna obaveza. Apelovao sam mnogo puta, to činim i sada, i činiću sve dok se bezbednosna sitacija ne dovede u red, da nadležne institucije počinioce privedu pravdi i objave njihova imena“.

Imenovan istražitelj korupcije u Euleksu

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini poverila je istragu o korupciji u Euleksu profesoru Žan-Pol Žakeu, uglednom stručnjaku za međunarodno pravo.Zgrada Euleksa u Prištini 

“Danas je visoka predstavnica EU imenovala profesora Žakea da, kao nezavisan stručnjak, nadgleda sprovođenje mandata Euleksa sa fokusom na rešavanje navoda o korupciji”, navedeno je u saopštenju Euleksa dostavljenom medijima.

Šef Euleksa je ponovio je da se njegova misija raduje punoj saradnji sa profesorom Žakeom.

„Radujem se dolasku gospodina Žakea u Prištinu. Ovaj pregled je u skladu sa mojom željom da se primeni politika nulte tolerancije prema korupciji“, rekao je Meluči.

U saopštenju Euleksa se takođe rečeno da će ta misija nastaviti da sprovodi svoj mandat i da radi sa kosovskim institucijama na izgradnji vladavine prava na Kosovu.

Odložena sendica Saveta bezbednosti UN-a

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj treba da bude predstavljen redovan tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu, prema sajtu UN, neće biti održana u četvrtakSavet Bezbenosti UN-a

U Unmiku za RTV Kim nisu mogli da daju odgovor zašto je sednica odložena, istakavši da predstavnici u Njujorku njih ne obaveštavaju o razlozima odlaganja.

Sednica je prvobitno bila predviđena za četvrtak 13. novembar, ali je u međuvremenu izbrisana iz agende, a novi termin održavanja nije naveden.

Prištinski list „Tribuna“ pozivajući se na „Indeksonline“ piše da su vlasti u Prištini zatražile od Saveta bezbednosti da odloži sednicu zbog činjenice da još nisu uspostavljene nove institucije na Kosovu.
Zahtevima se izašlo u susret, ali novi datum sednice još nije zakazan, mada će, kako navodi „Indeksonlajn“, zasedanje biti održano najverovatnije u decembru.

Generalni sekretar UN je, u najnovijem izveštaju dostavljenom 31. oktobra, izrazio zabrinutost zbog političkog zastoja u Prištini i pozvao kosovske lidere da pojačaju napore radi pronalaženja rešenja i da što pre nastave dijalog s Beogradom.

Ko preprodaje pomoć za poplavljenje

Novi Sad — Za vreme majskih poplava, u ugroženim područjima bilo je slučajeva zloupotrebe humanitarne pomoći. Pet meseci kasnije, ponovo se javlja isti problem.

Foto: Tanjug (arhiva)
Roba iz humanitarne pomoći ponovo se može videti na novosadskim pijacama i u prodavnicama.

Zloupotreba ili borba za preživljavanje. Sistemski propust države ili domišljatost trgovaca. Pitanja koja čekaju odgovor. U međuvremenu, roba iz humanitarne pomoći pronalazi svoje mesto na tržištu.

Ukoliko primetite da na policama u prodavnicama ili tezgama na pijacama se prodaje roba koja na svojoj ambalaži ima oznaku H, budite sigurni da ta roba potiče iz humanitarne pomoći. Postavlja se pitanje kojim kanalima je ova roba stigla do prodavaca.

Nije reč o pojedinačnim slučajevima, već organizovanoj akciji, tvrde u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine. Kažu da ova pojava ukazuje na bahatost trgovaca i nedostatak inspekcijskog nadzora.

„Ono što je poražavajuće za sve nas, za potrošače, za građane, koji su učestvovali u humanitarnoj pomoći, vi sad na pijaci, u nekim drugim prodavnicama otkupljujete ono što ste nekome poklonili i to je ono što je najružnije u svemu ovome”, navodi Goran Papović iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.

Poplavljenima su među prvima u pomoć pritekle nevladine organizacije. Većina je pomoć dopremala direktno do korisnika, da bi bili sigurni da odlazi u prave ruke. Šta se dalje sa tom robom dešavalo, nisu mogli da znaju.

“Mislim da bi mi kao organizacija bili jako srećni da postoji neki sistem, neka kontrola, da postoji način na koji ćemo raditi, i da ovakve rizike izbegnemo. Ni mi se ne osećamo prijatno kad nam vi dođete danas i kad nam postavite ovako neko pitanje, jer kažem cilj nam je da pomognemo ljudima, dakle ne možemo zbog ovakvih problema koji se dese da kažemo da nećemo više u ovakvim akcijama da učestvujemo, dakle učestvovaćemo“, ističe Tijana Malbaša iz Novosadskog humanitarnog centra

Za ovakve prekršaje propisane su kazne od 300.000 do dva miliona dinara. Poreklo robe lako je utvrditi, proverom ulaza i izlaza. Goran Papović je uveren da za većinu ove robe trgovci ne bi imali papire.

Rama: Nezavisnost Kosova neupitna realnost; Vučić: Moja je obaveza da ne dozvolim ponižavanje Srbije

10. 11. 2014, 13:53 Izvor: KoSSev/B92

Nezavisnost Kosova je neupitna i načinila je Balkan sigurnijim, poručio je premijer Albanije, Edi Rama, tokom današnje, kako su je beogradski mediji nazvali, istorijske posete Srbiji. On je ovo poručio u obraćanju medijima u Palati Srbija, a nakon sastanka sa srpskim premijerom, Aleksandrom Vučićem. Vučić je reagovao, istakavši da je ovakav Ramin komentar poniženje koje on neće dopustiti, te da je stav Srbije da su Kosovo i Metohija deo Srbije. 

Nakon obraćanja dvojice premijera u Palati Srbija, vodeći srpski mediji su u prvim izveštajima preneli samo izjavu premijera Vučića – da neće dopustiti ponižavanje Srbije u Beogradu i povokacije premijera Rame, pri tom ne navodeći vest da se javnosti obratio i albanski premijer Rama, kao i to šta je rekao, a na šta je reagovao premijer Vučić.

Obraćanje dvojice premijera uživo je prenosio RTS, ali bez prevoda govora premijera Rame na izvorno albanskom jeziku, sve do poslednjeg novinarskog pitanja.

Poseta Rame Srbiji je prva poseta albanskog zvaničnika Srbiji nakon 68 godina.

„Oko Kosova imamo različite stavove, ali realnost je jedna i neupitna, kako regionalna, tako i evropska i mora se poštovati. Priznanje Kosova od strane evropskih država ima veliku važnost,“ rekao je Rama i dodao:

„Nezavisnost Kosova je načinilo Balkan sigurnijim. Mi cenimo i promovišemo dijalog Srbije i Albanije i taj dijalog vidimo kao uspeh Evrope.“
Rama je istakao i da Albanija sa zadovoljstvom „dočekuje svaku novu percepciju realnosti od strane Srbije“, ali i da će „nove generacije videti Preševo kao strateški važan most između dve zemlje koje dele evropsku sudbinu.“
Vučić: Moja obaveza da ne dozvolim poniženje Srbije
Na Ramin komentar, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, reagovao je ističući da mu je „žao što je Rama iskoristio priliku da govori o Kosovu“, te da je „mislio“ da će razgovarati „o budućnost, umesto o prošlosti“, ali i da neće dozvoiti ponižavanje Srbije:
„Žao mi je što je Rama iskoristio ovu priliku da govori o temi o kojoj se nismo dogovorili, ali moja je obaveza da ne dozvolim da Srbiju iko ponižava.“
Vučić je dodao i da je stav Srbije da su Kosovo i Metohija deo Srbije.
„Sušta realnost je da je stav Srbije da su Kosovo i Metohija deo Srbije, drago mi je da to mogu da ponovim pred gospodinom Ramom,“ rekao je premijer Srbije dodajući da je spominjanje Kosova doživeo kao provokaciju, kao i da će se uvek rado odazvati pozivu Tirane, ali da će i tamo govoriti da je Kosovo srpsko, što stoji i u Ustavu Srbije.

„Velika Albanija je zastareli mit“

Beograd — „Velika Albanija je zastareli miti koji nema veze sa nama“, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za B92 albanski premijer Edi Rama.

 „Naš projekat je Velika Evropa sa Srbijom i Albanijom. Velika Albanija je zastareli miti koji nema veze sa nama“, rekao je Rama.

Rama je dodao i da ne posotoji nijedan dokaz da se zastupa politika takozvane Velike Albanije.

„Pokažete mi makar jedan dokaz za to u mojoj karijeri ili karijeri bilo kog albanskog političara koji bi potkrepio da se zalaže za Veliku Albaniju“.

Albanski premijer rekao je da je iznenađen da nekoga u Srbiji može da isprovocira stav da je Kosovo nezavisna država.

„Meni je facinantno kako vas to može isprovocirati. To nije nešto što sam ja sanjao. To je realnost. Mnoge države sa kojima Srbija sarađuje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu“, rekao je Rama.

On je dodao da to nije vređanje, niti bogohuljenje već realnost.

„Bilo bi dobro i da Srbija tu realnost prizna“, rekao je Rama za B92

Rama, koji je prvi albanski političar koji boravi u Srbiji posle 68. godina, kaže da je ubeđen kako Albanija i Srbija mogu da otovreno novo poglavlje u međusobnim odnosima

„Ja sam zato ovde. Jasno je da se ne moramo i ne možemo složiti o svemu. Izneo sam neke stvari oko kojih postoje nesaglasice. Naravno, treba uzeti u obzir i srpske stavove“, kaže Rama.

Na pitanje šta će poručiti građanima tokom posete Preševskoj dolini – da su građani Srbije ili nešto drugo, Rama je rekao da Albanija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije(bez Kosova).

„Mi u potpunosti poštujemo suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Želeo bih da idemo dalje, ruku pod ruku za bolju budućnost naše dece i učinićemo sve kako bismo sprečili patnje naše dece. Hajde da ostavimo prošlost za nama, da shvatimo da je naša budućnost u Evropi i tako damo primer novim generacijama da smo zreli i da možemo da prevladamo naše razlike. Možda ne oko svega, ali da možemo. Mi nismo neprijatelji. Naši neprijatelji su javni dug, nezaposlenost, izolacija…“, rekao je Rama.

Dron iz Italije, Albanci odgovorni

Beograd — Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović rekao je da je incident sa dronom izazvao albanski državljanin.

On je istakao da je dron u Srbiju donet iz Italije i naveo da veruje da su inspiratori prekida fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije u albanskoj vlasti.

„Mi radimo na izmenama i dopunama zakona koje će regulisati ovu sferu, pošto nije neazkonito posedovati dron“, istakao je Stefanović gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Stefanović je naveo da uveren da je incident sa dronom „inspirisan albanskim vlastima“.

„Nisu slučajna sva ona dešavbanja na stadionima u tom trenutku. Očigledno je da je to bilo dobro organizovano. Mislim da će istraga pokazati da ovakva provokacija uvek ide protiv onoga ko je spreman da je organizuje“, zaključio je ministar policije.

10. 11. 2014. 20:55h | Beta|  Nikolić odbio da se sastane sa Ramom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odbio je da se sastane s premijerom Albanije Edijom Ramom zato što su se od njega mogle očekivati provokacije, saopštila je večeras pres služba predsednika.

Znao je da će Rama da provocira: Tomislav Nikolić

„Povodom provokacija premijera Albanije Edija Rame tokom današnje posete Srbiji, Služba za saradnju sa medijima predsednika ističe da je takvo ponašanje i očekivano od njega i da je to bio ključni razlog zbog kojeg je predsednik Tomislav Nikolić odbio da se sretne sa njim“, navodi se u saopštenju.

Pres služba navodi da će Albanija teško „moći da se pridruži porodici modernih evropskih država dokle god se ne odrekne svojih snova o hidri po imenu ‘Velika Albanija'“.

„Srbija se već dve i po godine trudi da Balkan postane bezbedan i prosperitetan region u Evropi, ali dok je neodgovornih političara poput Edija Rame, jasno je da će to biti težak posao pun izazova“, dodaje se u saopštenju.

10. 11. 2014. 17:10h | alo.rs, vestionline| A zašto se Tadić sastao sa Ramom?

Premijer Albanije Edi Rama se, tokom posete Beogradu, nije sastao samo sa kolegom Aleksandrom Vučićem. Iz nekog razloga, sastao se i sa predsednikom Socijaldemokratske stranke Borisom Tadićem!?

Zašto su se sastali, o čemu li su (zaista) pričali?

Tadić i Rama su razgovarali o odnosima dve zemlje i o političkoj, bezbednosnoj i ekonomskoj situaciji u regionu.

Oni su se složili da je neophodno što pre prevazići tenzije uzrokovane incidentom na nedavno održanoj fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije i usaglasili su se da Srbija i Albanija moraju početi samostalno, bez pomoći Evropske unije, da rešavaju otvorena bilateralna pitanja.

– Tadić i Rama su zaključili da bi takvim odgovornim pristupom rešavanju problema podigli međunarodni kredibilitet obe zemlje i olakšali proces evrointegracija, saopštila je SDS.

A zašto su se zaista sastali, ostaće misterija…

Protest u Mitrovici zbog Ramine izjave

Građani severnog dela Kosovske Mitrovice okupili su se danas popodne u blizini glavnog ibarskog mosta, koji razdvaja severni od južnog dela grada, u znak protesta zbog provokativne izjave albanskog premijera u Beogradu.Kosovska Mitrovica

 Do okupljanja je došlo nakon što su mediji preneli da je albanski premijer Edi Rama u Beogradu izjavio da Srbija treba da prizna Kosovo.

Građani nose zastave Republike Srbije, a državnim zastavama su okićeni i automobili koji kruže Kosovskom Mitrovicom.

Među okupljenim građanima mogu se videti predstavnici lokalne samouprave iz ovog grada, kao i narodni poslanik u Skupštini Srbije iz Kosovske Mirovice Krstimir Pantić.

Na glavnom ibarskom mostu mogu se videti pripadnici kosovske policije i Kfora.

Građani ogorčeni izjavom, podrška Vučiću

Odbornik u Skupštini Opštine Severna Mitrovica Zoran Mojsilović izjavio je da su građani današnjim okupljanjem u Mitrovici poslali jasnu podršku predsedniku Vade Srbije Aleksandru Vučiću.

„Današnjim okupljanjem šaljemo podršku Vladi Sbije i premijeru Aleksandru Vučiću, koji je prihvatio nepopularan sastanak sa albanskim premijerom Edijem Ramom, koji je iskoristio to da pošalje neprimerenu poruku u pravcu rušenja suvereniteta i integriteta naše zemlje. Takav ispad i takvi ispadi premijera drugih zemalja moraju biti osuđeni najoštrije“, rekao je Mojsilović novinarima.

Sergej Zaporožac, građanin Kosovske Mitrovice koji je sa svojim sugrađanima učestvovao u protestu, takođe je rekao da su građani okupljanjem u Mitrovici i protestnom vožnjom gradskim ulicama izrazili protest zbog izjave albanskog premijera .

„Ujedno smo dali i punu podršku politici Vlade Srbije prema Kosovu i Metohiji i stavovima koje je Aleksandar Vučić izneo danas u Beogradu nakon sastanka sa albanskim premjerom“, rekao je Zaporožac.

Među okupljenim građanima bili su i predstavnici lokalnih samouprava sa severa Kosova i načelnik Kosovskomitrovičkog okruga Vaso Jelić.

Na bilbordima u Severnoj Mitrovici: Vučić na Kosovu u decembru?

10. 11. 2014, 9:51 Izvor: KoSSev

10:23 – Ljubomir Marić: Građani verovatno postavili bilborde; Vučić na Kosovu u decembru; neimenovan izvor iz Vlade Srbije: Nemamo  informaciju o poseti, ali sve je moguće
Premijer Srbije Aleksandar Vučić posetiće KiM u decembru, i ta poseta je ranije najavljena, rekao je za KoSSev koordinator za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, Ljubomir Marić. On je takođe razjasnio nepoznanicu ko stoji iza bilborda sa dobrodošlicom Vučiću, a koji su osvanuli jutros u više kosovskometohijskih sredina, uključujući i Severnu Mitrovicu.
„Građani su se verovatno organizovali, jer željno iščekuju posetu srpskog premijera njima u decembru, koja je ranije najavljena,“ rekao je Koordinator za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, Ljubomir Marić. Na pitanje kako su se to građani organizovali kada poseta nije bila najavljena, Marić kaže da je poseta najavljena, da su se i stranke organizovale, ali pre svega građani, koji žele da pokažu ko je njihov premijer.
„Pre svega žele da pokažu ko je njihov premijer, a to je premijer Srbije,“ rekao je Marić.
U međuvremenu, iz neimenovanog izvora Vlade Srbije saznajemo da iako su videli vest o poseti Vučića Kosovu, koja je osvanula u jutrošnjim medijima na srpskom jeziku na Kosovu, oni još uvek nemaju takvu informaciju, ali i da ta mogućnost nije isključena.
„Mi nemamo takvu informaciju. Videli smo vest. Ali sve je moguće, ko zna,“ rekao je za naš portal ovaj izvor.
Bilbordi su se pojavili na dan posete albanskog premijera, Edija Rame – Srbiji, a samo dan pre dolaska rukovodioca Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja iz Haga u Srbiju.
09:51 Jutros je u Severnoj Mitrovici, kao i na ulasku u grad iz pravca Zvečana, osvanulo nekoliko bilborda sa slikom srpskog premijera Aleksandra Vučića i porukom u kojoj mu „Autonomna pokrajina KiM“  želi dobrodošlicu za posetu u decembru Kosovu i Metohiji. Bilbord se nalazi i tik na ulasku u zgradu u kojoj je smešteno Ministarstvo za KiM, kao i Kancelarija gradonačelnika.
„Dobrodošli predsedniče vlade! Poseta predsednika vlade Srbije Aleksandra Vučica AP KiM Decembar 2014,“ napisano je na ovim bilbordima na kojima se nalazi i slika srpskog premijera uz pozadinu srpske trobojke.
A jutros je i KiM radio javio da se bilbordi sa porukama „Dobrodošao Premijeru Vučiću“ i „Mi imamo jednog Premijera – Vučića“  takođe nalaze  u sredinama na južnom Kosovu – Lapljem selu, Klokotu, Partešu i Štrpcu.
KoSSev je pokušao da sazna da li Vučić zaista dolazi na Kosovo u decembru i ko je postavio ove bilborde, ali do objavljivanja ove vesti, nismo uspeli u tome. Iz kancelarije gradonačelnika Severne Mitrovice Gorana Rakića, kao i Koordinatora za uspostavljanje ZSO-a, Ljubomira Marića, nisu se javljali na telefonske pozive, kao ni odgovarali na SMS poruke, a iz Kancelarije Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandra Spirića, nezvanično smo saznali da oni nisu upoznati ni sa posetom, kao i da nisu postavili bilborde. Takođe se ni pojedini članovi liste „Srpska“ i zvaničnici SNS-a nisu javljali na naše pozive, a ni odgovarali na SMS poruke. KoSSev je u međuvremenu poslao i mejl Kancelariji za medije Vlade Srbije sa pitanjem da li srpski premijer dolazi na Kosovo u decembru.
Ovi bilbordi su se pojavili na dan posete albanskog premijera, Edija Rame – Srbiji, a samo dan pre dolaska rukovodioca Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja iz Haga u Srbiju.

31.08.2013 |08:00 – 23:55 Očigledno da izbori koji se organizuju predstavljaju događaj interesantan za posmatranje jer je očigledno da su organizovani ciljano za uključenje Severa Kosova u Šiptarski sistem posle predaje od strane Beograda!


Zašto je sve interesantno za posmatranje ovih izbora?

  1. Ljudi mogu jasno videti ko je na čijoj strani i ko sa kim sarađije i za šta se ko bori, odnosno može se videti jasno moralnost svakog od pojedinaca, koliko mu je čojstvo i poštenje!
  2. Sa druge strane svi oni koji budu svesno i jasno bojkotivali ove izbore za Šiptarski sistem, na medijaima biće minimizirani maksimalno!  To će se opravdati sa povećanom izlaznošću u Srbiji sa raseljenima i svima onima kojima ti izbori realno ništa i posebno ne za ovaj lokalni život ovde. Oni će teledirigovano slušati ili će njihova imena biti zloupotrebljena do one mere koliko je dovoljno OSCE-u da objavi, kao neutralnom, posmatraču da su izabrani „legitimni predstavnici Srba“ a da su svi oni dugi nelegitimni. Što logično ukazuje na to da su imena spremna jer je dugo postojala takozvana „šiptarska vlada Srba u senci“, samo sada treba da izađe iz senke ciljano da bi se krenulo na uspostavljanju Šiptarske državnosti i na Severu odnosno da počnu da se primenjuju Šiptarski zakoni na Severu Kosova!
  3. Jedno je sigurno da Srbi sigurno za sada neće biti na jednoj jedinstvenoj listi jer postoje mnogi Srbi željni vlasti, odnosno mogućnosti da iskoriste vlast za svoje interese.  Sa više izbornih lista Srbi, naravno interesantni su za Šiptarski parlament jer će biti kupljeni pojedini ili svi kao i do sada, ili opet će im mišljenje biti preglasano kada to treba Šiptarima i uvek će iskoristili snagu većine u parlamentu i ostvarivati svoju Šiptarsku politiku na celoj teritoriji Kosova i Metohije, poklonjenom delu Srbije od strane Beograđana!

Iz ove persektive trenutno gledano realno sa ogromnom neslogom i opredeljenošću pema cilju u životu, Srbi sa KiM su raslojeni i totalno oslabljeni upravo sa ekspoziturama svih partija iz Beograda koje su dugi niz godina radili na uništenju socijalne sloge i snage Srba na KiM, pa eto sve te partije iz Beograda logično nisu u registru Prištine, kao jedinstvenom delu Srbije, nego je potrebno ponovo registrovati političku partiju ili listu ali u Prištini. Srbi sa KiM nažalostost prepušteni su sami sebi ali izloženi svakodnevnim manipulacijama i pritiscima preko Prištine i Beograda.

Prikaz relacija dva centra nad Srbima sa KiM

Priština <- Srbi sa KiM <- Beograd

I ako Srbi sa KiM u ogromnoj većini vide svoju jedinu država Srbiju i ako ona postepeno teži da nam svojim postupcima kaže: „Srbi postanite deo Šiptarske države, vama je tamo mesto, mi ne želimo više da zbog vas zaostajemo u Evropskim integracija i mnogo nas koštate“!

To je kao: „kada se makla odriče svog deteta i poklanja ga dželatu koji joj je ranije pobio mnogo dece da bi ona preživela jer joj deca sve pojedoše“.

Tipičan materijalistički pogled upravo je prikazan kako se manipuliše po Srbiji i laže: „da su Srbi dobili baš to što su i želeli“!

I opet vraćamo se na početak, svi Srbi sa KiM i svi oni koji ne žive u Beogradu, mogu biti poklonjeni i „pušteni niz vodu“ nekim drugim dželatima, samo da bi Beograd preživeo i na kraju kada sve okolo bude unišeteno dolazi na red Beograd iznutra jer „savremeni“ sistem naprednog Beograda nije realan i realno nije samoodrživ.

Tužno je ovo što gledano iz ove perspektive sa nekog dna vidimo u daljini gde je svetlo.

31.08.2013 | 14:21

Tači: Glasački listići bez obeležja države Kosovo

Izvor: RTS |

Kosovski premijer Hašim Tači rekao je na sastanku vlade da najverovatnije glasački listići na izborima od 3. novembra neće sadržati logo republike Kosovo, prenosi prištinski list Koha ditore.

Foto arhiva KIM

“Mnogi neće aplaudirati glasačkim listićima ali je važno da će oni biti zakoniti“, rekao je premijer Tači na jučerašnjoj sednici vlade.

Rasprave oko logoa na glasačkim listićima je praćena uglavnom optužbama opozicije koja se izjasnila protiv uklanjanja logoa, a premijer Tači je na sastanku u Briselu 15. oktobra izjavio da je logo u nadležnosti Centralne izborne komisije

„Vlada Kosova će u potpunosti podržati CIK u odluci koju bude donela. Izbori će biti organizovani prema izbornim dokumentima i treba da budu u skladu sa našim ustavom i da budu atraktivni za sve. Da budu atraktivni i prihvatljivi i za Srbe sa severa“, rekao je Tači.

On je još jednom ponovio da je najvažnije da se izbori od 3. novembra održe na čitavoj teritoriji zemlje.

31.08.2013 | 17:31 > 18:25

Ponovo podignut spomenik nestalim novinarima

Izvor: KIM |

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) danas su ponovo postavili srušenu ploču otetim i nestalim novinarima Radio Prištine Đuru Slavuju i Ranku Pereniću.

MESTO NESTANKA: Ploča koja je porušena (foto: Goranka Matić

„Tražimo od premijera Dačića, Tačija i medjunarodne zajednice, da hitno problem nestalih novinara bude rešen u pregovrima koji se sada vode“, rekao je u ime novinara Živojin Rakočević.

Na mestu gde su novinari oteti, između sela Zočište i Orahovac, postavljeno je obeležje na srpskom i albanskom jeziku: „Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih.“

Današnje okupljanje trideset novinara, fotoreportera i kamermana na mestu otmice je podsećanje da se navršilo petnaest godina od nestanaka dvojice profesionalaca na radnom zadatku.

„Nema civilizovanog života ni civilizovanog evropskog društva tamo gde se nekažnjeno otimaju i ubijaju novinari. Dok se sve te misterije, otmice i smrti ne rasvetle nema slobode profesije nema ni slobodnog evropskog puta za to društvo“, naglasio je Nino Brajović.

Istraga nije dala nikakve rezultate i pravda nije stigla nijednog počinioca ubistava i otmica novinara na Kosovu i Metohiji.

Od 21. avgusta 1998. godine kada su nestali Slavuj i Perenić, do 9. septembra 2000. godine ubijena su dva, a oteta četiri novinara medija na srpskom jeziku.

Slavuj i Perenić su nestali kada su krenuli da urade reportažu o povratku otetih monaha u manastir Zočište, skernuli na pogrešan put i prešli na teritoruju koju je kontrolisala Oslobodilačka vojska Kosova. Bili su u automobilu „zastava 128“ plave boje koji nikada nije pronađen.

„Оno što mi kao udruženje novinara Srbije tražimood premijera Dačića i čitavog ovog procesa koji se odvija jeste da se podhitno pozabave slučajevima otetih i nestalih novinara kao i svih otetih i nestalih“, rekao je Živojin Rakočević.

UNS i DNKiM traže da nadležne kosovske institucije, Euleks i Unmik, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije pokrenu i obnove istrage, javnom kampanjom i kroz instituciju zaštićenih svedoka podstaknu pojedince da progovore o zločinima nad novinarima.

Šestog maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica nestao je Ljubo Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva“ i dopisnik „Politike“. Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, otet je 21. avgusta 1999. u Prištini. Deo njegovih posmrtnih ostataka pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca. Marjanu Melonašiju, novinaru srpske redakcije Radio Kosova gubi se trag 9. septembra 2000. godine kada je ušao u taksi ispred zgrade Radio Prištine. Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra u porodičnoj kući u centru Prištine.

31. avg 2013, 14:12 -> 16:05

Oranice domaće do 2025?

Četiri godine nakon početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju strani državljani moći će da kupe poljoprivredno zemljište u Srbiji. Međutim, Srbija će tražiti da taj rok bude produžen za još osam godina, odnosno do 2025. godine. SSP stupa na snagu 1. septembra.

Srbija planira da zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište produži na još osam godina, po isteku četiri godine primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), rečeno je portalu EurAktiv Srbija u Ministarstvu poljoprivrede, prenosi Beta. To bi značilo da će strani državljani moći tek 2025. godine da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Njiva.jpg

U Ministarstvu poljoprivrede navode da se razmatraju mere ograničenja vlasništva poljoprivrednog zemljišta i da su u toku pripreme za razgovor sa Briselom, kako bi se produžio rok tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište.

„Pokrenuli smo inicijativu da Srbija, kao i naše kolege iz Hrvatske, podnese zahtev da osam godina posle isteka četvorogodišnje primene SSP-a stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji“, navodi se u odgovoru koje je EurAktivudostavilo Ministarstvo poljoprivrede.

SSP-om je predviđeno da Srbija u roku od četiri godine od stupanja na snagu tog sporazuma, omogući državljanima EU da stiču pravo svojine na nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, inaače, sutra stupa na snagu.

Ministarstvo je navelo da radna verzija novog Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu nije usklađena sa odredbama SSP-a koje regulišu prava svojine na nepokretnosti.

U tom Ministarstvu ističu da sada postoji interesovanje stranaca za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i ocenjuju da će, ako im to bude omogućeno, kupovina zemljišta zavisiti od više faktora. Ključni faktori su politička stabilnost, cena poljoprivrednog zemljišta i mogućnost korišćenja podsticaja i subvencija.

Važnu ulogu će imati i ograničenja u oblasti zaštite životne sredine, zatim kvalitet poljoprivrednog zemljišta, površina i razvijenost infrastrukture, što uključuje putnu mrežu, sistem navodnjavanja i odvodnjavanja, zaštitu od erozije.

„Interesovanje će biti veće za ukrupnjene parcele sa izgrađenom infrastrukturom“, rečeno je EurAktivu u Ministarstvu poljoprivrede.

Ponuda i tražnja određuju cenu zemljišta

Ocenjeno je da će cena poljoprivrednog zemljišta, pre svega, zavisiti od ponude i tražnje, poreske politike, ali i mogućnosti da vlasnik zemljišta ostvari dobit.

To znači da će posebno biti važna cena poljoprivrednih proizvoda ili mogućnost da se u relativno kratkom vremenskom periodu promeni namena zemljišta.

Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji viša je u odnosu na Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Hrvatsku, pa i na većinu zemalja centralne Evrope, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva poljoprivrede.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, strani građani i firme sada ne mogu imati vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, a poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se „ne može otuđivati“.

Strani državljani u Srbiji uglavnom stiču pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini koja su koristila društvena preduzeća, a da je u postupku privatizacije prodat njihov kapital. Međutim, ne postoje zvanični podaci koliko je parcela koje stranci koriste kroz privatizovane firme.

U naredne četiri godine, počev od 1. septembra, Srbija treba da postepeno uskladi svoje zakonodavstvo kako bi državljanima EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima, kada je reč o pravu svojine na nepokretnosti.

Takođe, po stupanju na snagu SSP-a, preduzeća u Srbiji koja su osnovale firme iz EU imaće pravo sticanja svojinskih prava na nepokretnosti, kao i srpska privredna društva, i prava na korišćenje javnih dobara, kada su ona potrebna za obavljanje njihove privredne delatnosti.

Pošto SSP stupi na snagu, i državljani Srbije mogu u zemljama EU, u kojima ne postoje ograničenja za to, da poseduju poljoprivredno zemljište.

Pitanja svojine građana i preduzeća regulisana su u delu Sporazuma koji se odnosi na poslovno nastanjivanje, kretanje radnika i kapitala i pružanje usluga, odnosno članovima 53 i 63 Sporazuma.

21. jun 2013, 12:27 -> 20:07 Ešton i File traže pozitivnu odluku za Srbiju da počne pregovore sa EU o pridruživanju dok Kosovo dobija Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju!


 21. jun 2013, 15:04 -> 20:01

Lokalni izbori na Kosovu 3. novembra

Premijer Ivica Dačić izjavio je da je na sinoćnjem nastavku dijaloga u Briselu dogovoren izbor regionalnog komandanta, održavanje lokalnih izbora koji bi trebalo da se održe okvirno 3. novembra.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić izjavio je da su na sastanku u Briselu dominirale trenutno najvažnije teme i da bi lokalni izbori na Kosovu mogli da budu održani 3. novembra ove godine.

Dačić je novinarima u Vladi Srbije, po završetku razgovora sa Edvardom Kukanom, predsedavajućim delegacije Evropskog parlamenta za Jugoističnu Evropu, rekao da su na jučerašnjem sastanku u Briselu, dominirale trenutno najvažnije teme, da je postignut dogovor o regionalnom komandiru policije za sever Kosova, a da je sporno pitanje ostalo održavanje lokalnih izbora, koji bi orjentaciono mogli da budu održani 3. novembra.

„Važno je da će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da glasaju sa dokumentima Srbije, da će imati svoje predstavnike, kao i svoje ljude na čelu izborne komisije“, dodao je Dačić.

Premijer je ukazao da se nastavljaju razgovori o amnestiji, da se upravo vode razgovori o telekomunikacijama i da će naredni sastanak u Briselu sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton biti 8. jula.

„Nastojimo, međutim, da radne grupe reše pre tog datuma većinu spornih pitanja“, rekao je Dačić.

Datum u oktobru

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da očekuje da datum o početku pregovora sa EU bude određen što pre, naglasivši da bi to moglo da bude u oktobru, jer su ispunjeni svi uslovi.

„Očekujem odluku, da se odredi datum i da to bude što pre, a orjentaciono mislim da bi to mogao da bude oktobar jer smo ispunili sve uslove“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, odluka o dobijanju datuma za početak pregovora pomogla bi bržoj, lakšoj i efikasnijoj implementaciji dogovora i sporazuma iz Brisela, a nedobijanje pozitivne odluke dovelo bi kredibilitet EU u pitanje, a ne Srbije.

Premijer Dačić je pozvao države članice EU da podrže Srbiju, jer nije reč o iracionalnim razlozima za dobijanje datuma i početak pregovora već, kako je rekao, Srbija je to zaslužila.

Oktobar, decembar, januar pominju se kao mogući rokovi za počinjanje pregovora. O tome da li je sagovornicima rekao da ne pristaje na zelena svetla, niti uslovne datume, vicepremijer Aleksandar Vučić kaže da svima govori isto.

„Moj posao je da branim interese Srbije, ne da sebe predlažem za obavljanje funkcije u budućnosti, već da obavim nešto u interesu naroda“, napomenuo je Vučić.

Kako je naveo, nemačkim zvaničnicima i svim drugim sagovornicima u Briselu rekao je da je Srbija postala pouzdan partner.

„To je pošten pristup, ako mislite da ću reci dobro, može i u decembru, ili bilo kad, a ja ću da dobijem pohvalu, izvinite, ja takav nisam“, dodao je Vučić.

Premijer Dačić smatra da je Srbija je danas bliža pozitivnoj odluci za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU i Vlada Srbije učinila je sve što je bilo predviđeno zaključcima Evropske komisije.

Dačić je preneo novinarima da je od visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, koja je sa Štefanom Fileom, uputila pismo članicama EU u kojem poziva da se donese pozitivna odluka i da pregovori počnu, jasno rekla da neće dopustiti da se neko igra sa njenim ili kredibilitetom EU.

Do datuma ili pohvale ostalo je još manje od deset dana, a 12 od 27 zemalja Unije već je potpisalo da Srbija u oktobru počne pregovore.

Ketrin Ešton i Štefan File uputili zajedničko pismo članicama EU u kome traže „jasnu pozitivnu odluku“ o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Srbijom.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesar za proširenje Štefan File uputili su zajedničko pismo članicama EU u kome traže „jasnu pozitivnu odluku“ o otvaranja pregovora o pridruživanju sa Srbijom.

Izveštaj Dušana Gajića

Napori Beograda i Prištine treba da budu priznati i uvaženi, poručuju Ešton i File na kraju izveštaja, u kojem ocenjuju da je učinjen značajan i konkretan napredak u primeni briselskog sporazuma.

U četiri stranice dugom pismu u koje je RTS imao uvid konstatuje se da su Beograd i Priština postigli „značajan napredak“ u normalizaciji odnosa, što je bio uslov koji je Savet postavio u decembru da bi Srbija dobila datum za početak pregovora.

U pismu se zatim taksativno navode konkretni koraci koji su preduzeti na implementaciji briselskog sporazuma, kao i dogovori koje su dve strane postigle proteklih nedelja.

Konstatuje se da je 17. juna izvršena razmena oficira za vezu između Beograda i Prištine. Od 20. juna kosovski policajci i carinici imaju neometan pristup prelazima na severu, navodi se u izveštaju i dodaje da su zatvorene policijske stanice u Leposaviću i Zvečanu, a da je Srbija je dostavila početne informacije o pripadnicamima policije zainteresovanima za integraciju u kosovsku policiju.

Finalizacija zakona o amnestiji je u toku, a od 15. jula više neće biti prijema novih slučajeva u srpskim sudovima na severu.

Dogovoreno je zatvaranje kancelarija sudova i tužilaštva do 1. septembra. Postignut je dogovor o datumu, ličnim dokumentima i sastavu izborne komisije za opštinske izbore na jesen, stoji između ostalog u pismu Ketrin Ešton i Štefana Filea u koje je RTS imao uvid.

U završnom delu File i Eštonova poručuju da bi jasna pozitivna odluka Evropskog saveta u junu bila neophodno ohrabrenje za dve strane da nastave put ka normalizaciji odnosa.

Pismo značajno za odluku

Diplomatski krugovi u Briselu ocenjuju da će ovo pismo imati veliki značaj kada šefovi država i vlada zemalja članica budu raspravljali o datumu za Srbiju 28. juna u Briselu.

Šefovi misija zemalja članica pri EU na osnovu pisma Eštonove i Filea sačiniće nacrt odluke o datumu koji će nakon toga biti prosleđen šefovima diplomatija.

Sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica EU će o tom nacrtu raspravljati u Luksemburgu, drugog dana sednice Ministarskog saveta koja počinje u ponedeljak, 24. juna, ali konačnu reč imaće šefovi država i vlada.

U sredu i četvrtak će, najpre u spoljnopolitičkom komitetu, a zatim na plenarnoj sednici, poslanici Bundestaga odlučivati da li da preporuče kancelarki Angeli Merkel da glasa za dodeljivanje datuma za otpočinjanje pregovora sa Srbijom.

„Mnogi poslanici vladajuće Hrišćansko demokratske unije žele da odlože odluku Bundestaga za posle izbora. Socijaldemokrate, liberali i zeleni veruju da je Srbija učinila mnogo da zaslužuje datum sada, ali odlučujuće je hoće li CDU prihvatiti taj stav, ali to ćemo znati početkom sledeće nedelje“, rekao je Diter Niman, poslanik SDP u Bundestagu.

I konačno, šefovi država i vlada zemalja članica će na briselskom samitu u petak, 28. juna, jednoglasno doneti konačnu odluku o datumu, čime će višemesečna neizvesnost u vezi sa ovim pitanjem biti okončana.

Ključno pitanje je hoće li u konačnoj odluci Evropskog saveta biti jasnog vremenskog roka u kojem počinju direktni pregovori. Veći broj zemalja je za oktobar, ali Nemačka se zalaže za januar. Čak i u slučaju da pregovori počnu u januaru, sledeće pitanje je da li će za to biti potrebna još jedna odluka Saveta u decembru.

Eštonova je sinoć na radnoj večeri, koja je trajala skoro šest sati, razgovarala sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem, prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i kosovskim premijerom Hašimom Tačijem.

Posle tog sastanka, visoka predstavnica EU je saopštila da je tokom dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou postignut konkretan napredak i saglasnost o mnogim pitanjima, uključujući pravosuđe, policiju i lokalne izbore.

U Briselu je danas nastavljen tehnički dijalog po radnim grupama.

21. jun 2013, 14:03 -> 20:18

Hrvatska za dodelu datuma Srbiji

Srbija i Hrvatska grade bolje odnose i rade na povlačenju tužbi za genocid, saopšteno posle susreta hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić sa najvišim zvaničnicima u Beogradu. Već 12 članica EU potpisalo zahtev da se Srbiji odobri početak pregovora, rekao Vučić. Pusić obećala podršku Zagreba.

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić sastala se u Beogradu sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem, vicepremijerom Aleksandrom Vučićem i drugim visokim zvaničnicima iz Vlade Srbije.

Izveštaj Tamare Stojsavljević
Radi se na povlačenju tužbi za genocid

Vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić i hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić su rekli da se radi na stvaranju pretpostavki i otklanjanju prepreka povlačenju tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Oni su istakli da očekuju da će se pronaći najbolje i najracionalnije rešenje za obe zemlje.

Vučić je ukazao da tužbe nose ogromne troškove i donose probleme i mnogo muka za generacije koje dolaze, a koje ne pamte sukobe i ratove.

„Mislim da ćemo pronaći najracionalnije i najbolje rešenje i za Srbiju i za Hrvatsku“, zaključio je Vučić.

Nikolić je istakao da dve zemlje što pre treba da reše sva otvorena pitanja i počnu saradnju u oblasti privrede, saopštila je Služba za saradnju sa medijima Predsednika Republike.

„Naši odnosi su opterećeni prošlošću, ali to ne znači da ne treba kroz saradnju da gradimo bolju budućnost“, naglasio je Nikolić.

Govoreći o dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, Nikolić je podsetio da je Srbija ispunila sve uslove koji su pred nju postavljeni i dodao da nema razloga da bude dva koraka na tom putu iza Hrvatske.

Pusićeva je rekla da će se Hrvatska na zasedanju Evropskog Saveta 28. juna u Briselu založiti da Srbija dobije datum za otpočinjanje pregovora.

„Za građane je veoma važna poruka iz Brisela, ona mora da bude ohrabrujuća i pored visokih zahteva“, rekla je Pusićeva.

Nakon sastanka sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem Pusićeva je istakla da je sporazum Beograda i Prištine doprinos stabilizaciji ne samo u odnosima aktera tog sporazuma, već čitavog regiona.

Vučić je rekao da je 12 zemalja članica Evropske unije potpisalo zahtev da se Srbiji odobri da u oktobru otpočne pregovore o članstvu i da je Srbija zahvalna zemljama EU koje traže da pregovori počnu u oktobru.

Nikolic Pusic.jpg

Šefica hrvatske diplomatije je na sastanku sa srpskim kolegom Ivanom Mrkićem ponovila da će njena zemlja nedvosmisleno podržati Srbiji.

Mrkić i Pusićeva su razgovarali o pitanjima koja se tiču zajedničke budućnosti Srbije i Hrvatske i o tome kako postupati u pojedinim oblastima saradnje posle ulaska Hrvatske u punopravno članstvo u Evropsku uniju.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je svima jasno, da to što Hrvatska nekoliko dana uoči važnih odluka dolazi da manifestuje svoju podršku, ima poseban značaj i da rukovodstvo naše zemlje veoma poštuje i uvažava takav potez.

Mrkić i Pusićeva su izrazili posebno zadovoljstvo zbog toga što će Srbija u danima proslave učlanjenja Hrvatske u EU u Zagrebu, biti predstavljena na najvišem mogućem nivou.

21. jun 2013, 12:08 -> 12:15

Tri scenarija za Srbiju

Bojan Brkić, Brisel

Gotovo je izvesno da će šefovi država i vlada na samitu 27. i 28. juna doneti odluku o otpočinjanju pregovora o pridruživanju Srbije EU. Neizvesno je da li će tog dana biti saopšten i datum početka pregovora. Iz Brisela poručuju da je najvažnije da Srbija uđe u proces priprema pregovora, a ne kada će se čuti tačan datum.

Da će šefovi država i vlada na samiti 27. i 28. jula doneti odluku da Unija sa Beogradom počne pregovore o pridruživanju, gotovo je izvesno, ali je još neizvesno da li će toga dana biti saopšteno i kog datuma ti pregovori treba da počnu.

EU.jpg

Pominju se tri scenarija koji zavise pre svega od odluke nemačkog parlamenta.

U sva tri Srbija dobija odluku o početku pregovora, samo u prvoj varijanti odmah dobija i tačan datum početka pregovora, a u drugoj je datum uslovan, to jest, navodi se, ali uz uslov da do tog datuma dođe do ozbiljne primene briselskog sporazuma. U trećoj varijanti datum se ne saopštava do nekog novog samita, svakako posle nemačkih parlamentarnih izbora.

U Briselu ističu da nije najvažnije hoće li se tačan datum čuti sledeće nedelje ili za nekoliko meseci. Važno je da će Srbija ući u proces priprema pregovora koji svakako mora da se obavi čak i da se datum saopšti. Taj proces trajaće nekoliko meseci i podrazumeva da Evropski savet 28. juna donese odluku da sa Srbijom počne pregovore o pridruživanju, a onda Evropska komisija dobija zadatak da pripremi okvir za pregovore.

Evropska komisija zatim šalje delegaciju u Srbiju da uradi takozvani eksplanatorni skrining, koji je neka vrsta konsultacija i pregleda usaglašenosti ukupnog zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, da bi se pomoglo pripremanju okvira za pregovore.

Nakon toga, Evropska komisija dostavlja predlog okvira pregovora Evropskom parlamentu i Savetu ministara.

Ono što se smatra početkom direktnih pregovora je prva međuvladina konferencija na kojoj se oni zvanično inaugurišu. Ta konferencija može da se održi tek kada svih 27 članica, ili u našem slučaju 28, jer će do tada i Hrvatska biti član, potvrde okvir pregovora. Ranije je za to bilo potrebno između tri i pet meseci.

Dakle, ukoliko se ništa nepredviđeno ne desi, konferenciju možemo da očekujemo najranije krajem godine ili u januaru 2014.

Pre čitavog procesa, u petak uoči samita, komesari za proširenje i spoljne poslove Štefan File i Ketrin Ešton poslaće ministrima spoljnih poslova pismo u kojem će ih obavestiti o napretku pregovora Beograda i Prištine u Briselu o primeni briselskog sporazuma.

Uobičajeno je da se odluke Evropskog saveta, dakle i ona o pregovorima sa Srbijom, među ministrima usaglase pre samog zasedanja Saveta, a na sednici samo izglasaju. Ovoga puta to neće biti moguće jer će Nemačka uneti dozu neizvesnosti.

Posle donošenja Lisabonskog sporazuma, Ustavni sud Nemačke je ocenio da je zemlja previše nacionalnog suvereniteta prenela na nadnacionalne institucije EU, pa je za mnoge odluke zatražio prethodnu saglasnost nemačkog parlamenta, Bundestaga.

Takva saglasnot nije bila potrebna za davanje Srbiji statusa kandidata, ali za sve odluke o proširenju Unije, poput otpočinjanja pregovora o pridruženju, jeste.

Debata i odluka Bundestaga očekuje se 28. juna ujutro, na sam dan zasedanja Saveta. Od te odluke će, po svemu sudeći, zavisiti i da li će Srbiji biti saopšten datum početka pregovora ili će samo biti doneta odluka da se ti pregovori otpočnu, a datum saopšti kasnije.

Obavešteni izvori iz nemačkog parlamenta kažu da su poslanici demohrišćana u Bundestagu još privrženi drugom rešenju kako bi se vest o daljem proširenju Unije, koju nemački birači ne podržavaju, odložila za vreme posle septembarskih izbora. Socijaldemokrate upozoravaju da takvom zloupotrebom građana Srbije u predizborne svrhe nemačka spoljna politika gubi kredibilitet, ne samo bilateralno već i na evropskom planu.

Dobila tačan datum ili ne, ukoliko Savet donese odluku o početku pregovora, Srbija će krenuti u pomenute pripremne radnje kako bi spremna dočekala datum koji će, ako ga ne bude sledeće nedelje, objaviti naredno, litvansko predsedništvo Saveta. Tako bi mogla brzo, možda već početkom 2014. godine, da otvori prva poglavlja pregovora.

 

%d bloggers like this: