20.11.2015 |08:00 -23:55 Ugroženost Srpskog suvereniteta na KiM sve izraženija u daljem napredku separatističkih Šiptarskih instiucija u institucijama rezervisanim za DRŽAVE! Još nije kraj utakmice…


Primetno je da Šiptari imaju veoma organizovani SISTEM ljudi koji veoma dobro kontrolišu situaciju na Svetskom nivou ali i u lokalu! Spremnost i njihova odlučnost u borbi za postavljeni cilj je za svaku pohvalu gde efekno deluju i ostvaruju postavljene zadatke. SVI SU MOBILISANI, PAMETNOM METODOLOGIJOM DELUJU! Veoma su dobri procenjivači ličnosti i političke situacije jer imaju širom sveta stabinu i dobru mrežu ljudi koji sa svojih pozicija upravljaju političkim polugama drugih država! Nastupom „da su ih mnogi priznali i da je šteta ako oni ne ostvare još to što traže“, ili „protesti opozicije KOJA ŠALJE MEDIJSKU SLIKU KONTOLISANOG HAOSA I BUNTOVNIŠTVA PROTIV VLASTI IMA ZA CILJ OPET NANOŠENJE ŠTETE SRBIMA I BORBU ZA NJIHOVU BUDUĆU NEZAVISNOST“, ili “ kada pogledamo projekte koje finansiraju prisutne ambasade na KiM (PARTEŠ) lažne bige o Srpskoj duhovnoj baštini, gde za medijsko prezentovanje spremni su od obuku svoje Šiptare u Srpsku nošnju da bi projekti za IZVEŠTAJE BILI USPEŠNI“  prethodno je DOBRO pripremljen teren za ostvarivanje cilja! Imaju VOJSKU LJUDI IZ IT-a koji ciljano deluju na IT domenu!

Ukoliko se ne organizujemo i delujemo adekvatno, PORAZ NAM JE NEMINOVAN!

Gledano sa naše strane TIM NAM JE SASTAVLJEN OD INDIVIDUALACA KOJI INDIVIDUALNO DELUJU sa svojim kapacitetima! Koji ispred imaju Vojsku Šiptara sa njihovom mrežom i Vojsku Srpskih janičara koji razorno deluju po sistem Srbije. Možda pisanije deluje obeshrabrujuće ali cilj je motivacija na rad u odbrani suvereniteta Države Srbije! Svi koji prihvataju da smo izgubili Kosvo iz Srpskog suvereniteta, u zabludi su jer je SVAKI SRBIN NA KOSOVU SUVERENITET SRBIJE AKO POSTOJI I NE STIDI SE TOGA ŠTO JE SRBIN!

SRBI PROBUDITE SE, DRŽAVA TO SMO MI!

„Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije“

Predstavnica Kosova Vlora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu Unmika, da Priština neće tražiti od Srbije pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.Vljora Čitaku

„I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost“, istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.

„Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije“, kazala je Čitaku.

„Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi“, istakla je.

Dodala je da je Kosovo „slobodna, nezavisna i suverena država“ i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.

„Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti“, rekla je Čitaku.

Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u Unesko, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa „brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom“.

„Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN“, rekla je, primetivši da se sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.

Kako je rekla, „Kosovo je, uz pomoć Unmika, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako“.

„Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire“, istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, „čime se ponosi“.

Ona je navela i da su „posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima“.

S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu „mapu puta“ Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama

Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije.Marko Đurić

“Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma”, rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo.

“Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)”, rekao je Đurić.

Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Avdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine.

“Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu”, rekla je Vljora Čitaku.

Dačić: Suspenzija ZSO i Unesko nisu dobar korak

U Njujorku je sinoć održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatrao Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.Ivica Dačić na sednici SB UN o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.

„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.

Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

„Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

2016: Kosovo u januaru član Stalnog arbitražnog suda, u julu „država“ potpisnica Apostil konvencije

20.11.2015, 10:35|Izvor: KoSSev|

Kosovo će u januaru 2016. postati član Stalnog arbitražnog suda, a jula iste godine i „država“ potpisnica Konvencije o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava (Apostil konvencija), saopšteno je juče iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Pristupne dokumente Kosovo je uputilo 6. novembra na ceremoniji koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Holandije koje je i potvrdilo ove dve odluke u vezi sa Kosovom.

Iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova poručuju da članstvo u Stalnom arbitražnom sudu, „osim što konsoliduje međunarodni subjektivitet Kosova,“ obezbeđuje Kosovo, kako navode, „važnim alatom za rešavanje različitih međunarodnih sporova sa drugim zemljama, ili strankama“.

„Mogućnost rešavanja problema u ovom sudu je naročito pogodno za poboljšanje poslovne klime i podstiče strane i domaće investitore,“ dodaju iz ovog ministarstva.

Što se tiče Apostil konvencije, u saopštenju se ističe da se njom građani Kosova i „dijaspore“ oslobađaju legalizacije kosovskih konzularnih i drugih dokumenata.

Dokumente o pristupanju je u ime Kosova potpisao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Hašim Tači, dok je dokumenta primio šef divizije za ugovore Ministarstva spoljnih poslova Holandije, Josef Damoisu, u prisustvu generalnog sekretara Stalnog biroa Haške konferencije, Kristofa Bernaskonija.

Stalni arbitražni sud je međuvladina organizacija sa 117 zemalja članica i bavi se arbitriranjem sporova među državama, a pruža usluge rešavanje sporova koji uključuju zemlje, državne entitete, međuvladine organizacije i privatna lica. Srbija je postala članica ovog suda 2006. godine, dok je 2014. u ovom sudu dobila takozvanu nacionalnu stolicu.

Apostil konvencija je konvencija o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava, potpisnice konvencije pun proces legalizacije zamenjuju takozvanom Apostil potvrdom.

Uredba o ratifikaciji ove Konvencije tadašnja SFRJ je potpisala 5. oktobra 1961. godine, a Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05. juna. 2006. godine, nastavila kontinuirano članstvo.

Albanski imam: „Francuska nije bolja od Ljavdrima Muhadžerija“

20.11. 2015, 15:14Izvor: KoSSev|

„Obezglavljivanje koje je počinio Ljavdrim Muhadžeri me je podsetilo na francuske poštanske marke na kojima se Alžircima odsecaju glave,“ rekao je imam džamije „Unazës së Re“ u Tirani, Armand Alji, gostujući u emisiji „Të Paekspozuarit“, prenosi Gazeta Express. On je poručio da Francuska nije bolja od Muhadžerija, ali i da su Albanci licemerni, jer tuguju samo za žrtvama u Francuskoj. 

Alji je, takođe, istakao da bi svaki pravi musliman voleo da živi u kalifatu, dodajući da je svaki pravi musliman spreman da da život za Alaha.

„Svaki pravi musliman voli da živi gde se sudi po islamskom zakonu,“ rekao je on i dodao:
„Svaki istinski musliman spreman je da da svoj život radi Alaha.“

On je, takođe, komentarisao da su „neki Albanci licemerni i pokorni, jer ih ne dotiču žrtve u Palestini i Siriji, već samo one u Francuskoj“.

„Danas živimo u licemernom svetu. Pojedini Albanci su servilni i licemerni. Iako je ubijeno na stotine hiljada nevinih, niko nije tugovao, niti zastavu Palestine, niti Sirije, niti bilo koje druge zemlje nisu stavili,“ rekao je on.

Ljavdrim Muhadžeri se našao se u fokusu medijske pažnje na Balkanu, nakon postavljanja fotografija na svom Fejsbuk profilu prošle godine, na kojima se vidi jedna osoba koju je navodno obezglavio i druga na kojoj drži glavu krvavim rukama sa porukom „Allahu Akbar“.

On je u intervjuu za „Gazeta Dita“ iz Tirane, 2. avgusta 2014, rekao da nije uradio ništa više nego što su radili pripadnici OVK tokom rata na Kosovu 1999 – onima koji su Srbima odavali informacije, te da „će obezglaviti svakog onog ko izda.“

Muhadžeri je bio vođa Albanaca koji su se kao podrška ISIS-u borili u ratu u Iraku i Siriji, međutim, kako su preneli kosovski mediji, on je smenjen sa mesta vođe nakon što je postavio fotografije na Facebook-u odrubljivanja glave, a njega je zamenio Ridvan Haćifi.

„Izjave o izlasku Srba iz Vlade slične suzavcu“

Izjave predstavnika Srba da će Srpska lista napustiti Vladu Kosova ukoliko ne bude primenjen sporazum o formiranju ZSO, poslanik DSK Sadri Ferati poredi sa postupcima opozicije u Skupštini. Takva razmišljanja Srba u institucijama ne opravdava ni srpski poslanik Nenad Rašić.Sadri Ferati i Nenad Rašić

Poslanik DSK u Skupštini Kosova rekao je u emisiji “Dogovor!?” RTV Kim, da smatra da su “pretnje” pojedinih Srba u Vladi Kosova da će napustiti institucije slična bacanju suzavca u Skupštini.

“To vam je slično suzavcu, samo što je ovo verblni suzavac. Opozicija kad god ima nešto protiv ona ne daje argumente nego baci suzavac da proces ne bi mogao da ide dalje. I ovo je isto. Ono o čemu treba razgovarati oni ne znaju, nego samo prete: “ovo će biti posledica ako ne bude po mome”. Umesto da Srpska lista albanskoj zajednici i uopšte Kosovu kaže – ne preti nikakva opasnost od Asocijacije, već ćemo mi to koristiti za uređivanje naših odnosa, naših života, a ne protiv Albanaca, oni kažu “ako kasni zajednica mi ćemo da izađemo”. Pa hajde, da svi samo rušimo. Ja ne znam ko ovde gradi, ovi ovamo suzavcem, ovi ovamo izjavama…”, kaže Ferati.

I Nenad Rašić, predsednik PDS-a i član poslaničkog kluba Srpske liste, smatra da su to nepromišljene izjave.

“Ne znam šta bi se time postiglo. Zar misle da ovako velika koalicija ne može da funkcioniše bez Srba ili bez nekoliko ljudi u vladi? Ma ne. Time se apsolutno ništa ne bi dobilo, samo bi se još više unazadilo i onako vrlo teško stanje za Srbe. U zadnjih godinu i po dana se ništa nije desilo, to je očigledno. Izlaženje iz vlade bi bilo samo skidanje odgovornosti sa sebe, i bilo bi vrlo neracionalno ”, kaže Rašić.

Srpski poslanik i dalje ima kritički stav prema ideji o formiranju ZSO. Kaže da sporazum prihvatio kao “nužno zlo” samo zbog koncepta pomirenja između Srba i Albanaca i bržeg puta Srbije ka EU.

Njegova najveća strahovanja, kada je u pitanju ZSO, odnose se na nerešen status radnika u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije.

“Utemeljenje ZSO će značiti ukidanje svih institucija koje i sada funkcionišu po sistemu Vlade Republike Srbije. Očigledno je da Opština Priština, izmeštena u Gračanici, neće moći da funkcioniše. Ja znam da opština Priština u ovom momentu ima 1200 radnika, što znači da 1200 ljudi zavisi od toga. Onog momenta kada se bude utemeljila ZSO to će biti kraj za takve institucije. Ja sam više puta ponavljao da moramo blagovremeno da planiramo šta će mo sa tim ljudima, ali se to i dalje ne dešava” rekao je Rašić.

Za ponašanje opozicije prema sporazumu o formirnaju ZSO, Sadri Ferati iz vladajuće DSK, krivi i pojedine političare na vlasti, ali nije želeo da ih imenuje.

“Ima ponekad ekstremnih i neodgovornih izjava da je ta Asocijacija mehanizam za srpsku zajednicu da ona realizuje svoje ideje severa, autonomije, stvaranje nove Republike Srpske ili trećeg nivoa samoupravljanja, ali za sada u tom dokumentu toga nema. Neki političari su dosta doprineli da opozicija dođe do izražaja. Neki su izjavili da smo morali napraviti teške kompromise, pa ako smo morali da pravimo teške kompromise, što smo ih onda pravili”, kaže Ferati i dodaje da su takve izjave samo doprinele da “opozicija napravi teren da igra i preteruje”.

„Dan zastave treba proslaviti u miru“

Specijalni izaslanik nemačke kancemarke  za Jugoistočni Balkan, Ernest Rajhel, oštro je osudio delovanje kosovske opozicije u kojima je, kako je rekao, oni ucenjuju građane, preneo je Kosova pres.

Ernerst Rajhel

Komentrišući proteste koje je opozicija zakazala za 28. novembar, na albanski nacionalni praznik Dan zastave, Rejhel je rekao da to mora proteći u miru.

„Narod Kosova treba da proslavi Dan zastave u miru i bezbednosti. Opozicija treba da prestane da nasiljem ucenjuje narod Kosova i njihove izabrane predstavnike. To nanosi štetu mladoj demokratiji na Kosovu i njegovom imidžu u svetu. Opozicija treba da poštuje volju većine izabrane na izborima. I dalje se nadam da postoje glasovi razuma u opoziciji i nadam se da će ih neko i poslušati“, rekao je Rejnhel.

Ukinuta vazdušna zona bezbednosti od KiM-a ka centralnoj Srbiji

 20.11. 2015, 13:34|Izvor: KoSSev|

Foto: KFOR

NATO je danas ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije Kosova ka unutrašnjosti centralne Srbije, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom iz ’99 godine, saopšteno je iz KFOR-a. Istovremeno je saopšteno da se NATO „raduje angažovanosti i posvećenosti Republike Srbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom.“ Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je početkom marta prošle godine, za civilne letove.

„Danas je Generalni sekretar NATO-a saopštio da je Alijansa ovlastila Komandanta kosovskih snaga da u potpunosti relaksira Vazdušnu zonu bezbednosti – zonu od 25 kilometara koja se preteže preko administrativne linije, a koja je formirana u ranim fazama mirovne misije NATO saveza na Kosovu – KFOR-a,“ navode iz KFOR-a i dodaju da je ova odluka donešena „kao odgovor na potvrdu Srbije ka normalizaciji vazdušnog prostora Balkana“ i da „odslikava pozitivne rezultate saradnje KFOR-a i Vojske Srbije.“

„NATO se raduje angažovanosti i posvećenosti epublike Sbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, što omoguća zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktne i određene donje vazdušne puteve. Kao razultat toga, omogućiće se kraći letovi i uštede za korisnike vazdušnog prostora u regionu,“ dodaju iz KFOR-a.

U saopštenju se navodi i da produbljivanje odnosa Srbije i NATO-a „uključuje konstruktivan pristup prema ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog pristupa iznad Kosova za civilni saobraćaj, a u okviru sastanaka normalizacije vazduhoplovstva Balkana pod vođstvom NATO-a.“

Ponovo kamenovana srpska kuća u Klini

19. 11. 2015, 19:27|Izvor: RTS|

Kuća porodice Mazić u Klini kamenovana je prošle noći, preneli su RTS-u Srbi koji žive u tom gradu.

U napadu su razbijena stakla na kući. U vreme napada u kući su bili Ruža i Živan Mazić, stari više od 70 godina.

Ovo je peti put da Mazićima kamenuju kuću, a da počinioci nisu otkriveni.

Mazići su sve napade prijavili policiji.

U Klini živi dvadesetak srpskih povratničkih porodica.

22.11. 2014 08:00 – 23:55 Stare nam proteruju a mlade UBIJAJU! Tragika Srpskog stradanja se nastavlja, gde god da se pojavimo sistematski nas uništavaju zbog naše opuštenosti i otvorenosti prema drugima!


09:32 -> 20:03

Vučić premijeru Turske: Pronađite ubicu

Predsednik Vlade Srbije zatražio od premijera Turske hitno pronalaženje i kažnjavanje ubice Zvezdinog navijača. Ataman nepoželjan u Beogradu. Davutoglu izrazio je saučešće povodom sinoćnjeg ubistva Marka Ivkovića u Istanbulu. Ivkovićevo telo dopremljeno je večeras u Beograd, sahrana u ponedeljak.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu pozvao je telefonom predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i izrazio saučešće srpskom premijeru povodom ubistva navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića.

Pripremio Veljko Medić
Telo nastradalog dopremljeno u Beograd

Telo nasradalog navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića dopremljeno je večeras u Srbiju iz Istanbula, gde ga je na beogradskom aerodromu preuzela porodica.

Na aerodromu Nikola Tesla bili su ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović.

Sahrana povodom smrti Ivkovića održaće se u ponedeljak od 15 sati na Bežanijskom groblju.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zaprepašćenje zločinačkim ubistvom koje je počinjeno nad građaninom Srbije i rekao svom turskom kolegi da Srbija zahteva hitno pronalaženje i hapšenje ubice i njegovo najstrože kažnjavanje.

Takođe, predsednik Vlade Srbije saopštio je turskom premijeru Davutogluu da šef stručnog štaba Košarkaškog kluba Galatasaraj Ergin Ataman, a posle izjave u kojoj je ubijenog mladića, kao i sve ostale navijače Crvene zvezde, optužio za terorizam, nije dobrodošao u Srbiju.

Predsednik Vlade Srbije istakao je da je Srbija samo pre nekoliko nedelja dočekala trostruko brojniju grupu navijača Bešiktaša i obezbedila im punu sigurnost i bezbednost u Beogradu.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu izrazio je žaljenje što je jedan mladi ljudski život ugašen i obećao je da će turske vlasti učiniti sve da se počinilac zločina pronađe i izvede pred lice pravde.

Povodom ubistva navijača Crvene zvezde, Srbija je uputila demarš Turskoj.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić razgovarao je sa turskim kolegom koji je, u ime svoje države, izjavio duboko saučešće zbog tragične smrti Zvezdinog navijača.

Turski ministar je rekao i da će nadležni organi Republike Turske sprovesti hitnu istragu kako bi se identifikovali i sankcionisali počinioci.

„Očekujem od nadležnih organa Republike Turske da sprovedu istragu po hitnom postupku, da utvrde odgovornost svih za ovu tragediju i sve počinioce naoštrije kazne. Siguran sam da celokupna i domaća i svetska javnost, ne samo sportska, to očekuje od Republike Turske“, naveo je Udovičić i izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima Marka Ivkovića.

U izveštaju turske policije navodi se da je navijač Crvene zvezde ubijen nožem umeđusobonom sukobu navijača crveno-belih, dok ih je policija udaljavala od mesta odigravanja utakmice.

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović optužio Turke za „zamenu teza i pokušaj prevare“, ocenjujući da je sve unapred osmišljeno.

Reagovala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković koja je najoštrije osudila ubistvo navijača Crvene zvezde i pozvala nadležne organe u Turskoj da hitno reaguju.

Trener košarkaša Galatasaraja Ergin Ataman javno se izvinio jer je, ne znajući za ubistvo navijača Crvene zvezde sinoć „delije’ nazvao teroristima, a klub Galatasaraj je izrazio saučešće.

Drecun i Vekarić ukrstili koplja

22. 11. 2014, 11:19 Izvor: Vesti online

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun tvrdi da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić protivzakonito na toj funkciji jer ga nije izabrala Skupština Srbije, već ga je imenovalo Državno veće tužilaca (DVT).

Vekarić odgovara da su Drecunove optužbe besmislene i podseća da je on jedan od osumnjičenih u predmetu „Mediji“ koje vodi to tužilaštvo (uloga novinara u ratovima na prostoru bivše SFRJ).

Tužilaštvo je izrazilo zabrinutost zbog načina na koji je Drecun u Skupštini relativizovao pitanje ratnih zločina.
Drecun tvrdi da je isto pitanje postavio i pre godinu dana, takođe u formi poslaničkog pitanja, kao i da je dobio odgovor sa materijalnom greškom. Dodaje da nije jedini koji je to pitanje postavio.
„Došao sam do određenih informacija i kada sam se uverio da su one validne, postavio sam poslaničko pitanje. Nisam izmišljao i samovoljno tumačio. A tužilac Vekarić ne bi smeo da mi osporava moje pravo, niti da mi preti predistražnim radnjama,“ kaže Drecun za „Vesti“ i tvrdi da ima zapisnik sastanka tužioca Vladimira Vukčevića sa Kendelom Dejom, pravnim savetnikom u ambasadi SAD u Beogradu, održanog pre četiri godine, a kome je prisustvovao i Vekarić.
„Prema tom zapisniku, oni između ostalog kažu da su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Kako je moguće da u tužilaštvu na taj način informišu neku stranu ambasadu? Po kom je to zakonu?“ pita Drecun.
On navodi je tužilac Vukčević uputio pismo Peteru Burkhardu iz misije OEBS-a u Beogradu i ambasadoru SAD, Majklu Kirbiju, polovinom 2013. godine. Ukazao im je na „događaje koji mogu da nanesu štetu radu Tužilaštva za ratne zločine, a posredno i državi Srbiji, a odnose se na istupanje poslanika Milovana Drecuna u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u medijima“.
„U pismu se navodi i da je Tužilaštvo dva puta odgovaralo na poslanička pitanja Drecuna o predmetima na kojima radi Tužilaštvo, a jednom je tužilac, na poziv Drecuna, kao predsednika Odbora za KiM, sa svojim zamenicima odgovarao na pitanja poslanika pred odborom u Skupštini. Kao posebno neumesno pitanje, oni navode nešto što ja nisam pitao, a to je – šta je Tužilaštvo učinilo da spreči donošenje postojeće odluke protiv Ramuša Haradinaja? To nikada nisam pitao, već – da li je tužilaštvo od Haga tražilo mišljenje da Haradinaja procesuira i za druge slučajeve koji nisu bili predmet optužnice u Hagu i kakav je rezultat tih traženja,“ insistira Drecun pokazujući dokaz za koji tvrdi da je tonski zapis sa spomenute sednice Odbora.


Tužilaštvo: Zla namera

Pritisci i pretnje neće zaustaviti Tužilaštvo u borbi za vladavinu prava, podvlače u Tužilaštvu, a na pitanje „Vesti“ za komentar o Drecunovim izjavama ostaju čvrsti u stavu da dolaze od osobe osumnjičene u predmetu „Mediji“.
„Tužilaštvo za ratne zločine izražava zabrinutost zbog načina na koji je poslanik Milovan Drecun u Skupštini Srbije relativizovao pitanje ratnih zločina…To je zla namera i jedan od vidova političkih pritisaka na samostalnost Tužilaštva koje neće odustati od postupanja u predmetima masovnih ratnih zločina u kojima žrtve predugo čekaju pravdu,“ saopšteno je iz Tužilaštva.

D. Simović: „Kosovski“ ustav – dve različite verzije teksta

22.11. 2014, 20:03  Izvor: Srpski pravnički klub – Darko Simović

(Tekst je izvorno preuzet)
Dovoljan je letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava tzv. Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran. Više je stotina logičkih, pravopisnih, gramatičkih i terminoloških grešaka u ustavnom tekstu na srpskom jeziku što ostavlja utisak o neozbiljnosti i neodgovornosti prištinskih zvaničnika. S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu nasilnika koji, iako u multietničkom društvu, na jednostran način želi da nametne svoju volju i u potpunosti obezvredi srpski narod.
Moguće je da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava.
Najpre, u albanskoj verziji Ustava je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi preko izabranih predstavnika, referenduma ili drugih oblika u skladu sa Ustavom, dok je u srpskoj verziji teksta izostavljen referendum kao jedan od mogućih oblika ostvarivanja suverenosti (član 2 stav 1). Može se naslutiti da ovaj propust nije slučajno nastao, jer su njegove posledice dalekosežne. Naime, na referendumu, kao jednom od oblika ostvarivanja suverenosti, izjašnjava se biračko telo, a imajući u vidu da su albanci višestruko brojniji od nealbanskog stanovništva, jasno je da ovaj oblik neposrednog izjašnjavanja građana Srbe podređuje većinskoj volji. U tom smislu, izostavljanje referenduma iz srpske verzije ustavnog teksta ne može biti slučajno, jer je trebalo prikriti taj mehanizam koji je pogodan za sprovođenje većinske volje albanskog stanovništva.
Odredbe koje se odnose na slobodu i bezbednost ličnosti prepune su nepreciznosti, nejasnosti i višesmislenosti, što za posledicu može imati arbitrarno postupanje nosilaca vlasti pri lišavanju slobode pripadnika srpskog naroda. Kao primer se može navesti potpuno nejasna ustavna norma koja glasi: „Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela.“ (član 29, stav 1, tačka 1). U istom članu nalazi se još jedna odredba koja takođe može biti osnov za arbitrarno postupanje nosilaca vlasti: „Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja“ (član 29, stav 2).
Proklamovano pravo na sudsku zaštitu je uže postavljeno u srpskoj verziji teksta od one koje je predviđeno albanskom verzijom. Naime, u albanskoj verziji Ustava predviđeno je da „svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom“, dok se u srpskoj verziji Ustava pravo na sudsku zaštitu garantuje samo usled kršenja Ustavom zajemčenog prava, ali ne i ako je povređeno pravo koje je garantovano zakonom (član 54).
Umesto prava žalbe na sudsku odluku koju predviđa albanska verzija teksta, u srpskoj verziji teksta ustavna norma glasi na sledeći način: „Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno“ (član 102, stav 5). Dakle, izostavljena je reč žalba iz ustavne norme, tako da se doslovnim tumačenjem ove norme Srbima garantuje samo pravo na sudsku odluku, ali ne i mogućnost da se žale ukoliko ne budu zadovoljni njenom sadržinom.
Albanska i srpska verzija ustava predviđaju različito formulisane razloge za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda. Naime, prema srpskoj verziji Ustava, za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda je dovoljno da je neko lice kažnjeno „zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti“, dok albanska verzija predviđa da se nosioci ovih funkcija mogu razrešiti „zbog teškog krivičnog dela ili ozbiljne povrede dužnosti“ (član 104. stav 4; član 109, stav 6; član 118). Dakle, prema srpskoj verziji Ustava daleko je jednostavnije, čak veoma lako, razrešiti nosioce ovih funkcija, tako da oni ne bi imali obezbeđena jemstva nezavisnosti i bili bi podložni različitim uticajima i pritiscima.
U srpskoj verziji ustavnog teksta uže je postavljeno i pravo parlamentaraca da pokreću postupak za kontrolu ustavnosti. Naime, najmanje deset poslanika Skupštine može da osporava ustavnost zakona, dok albanska verzija teksta predviđa da se pored zakona može osporavati i bilo koja druga odluka doneta od strane Skupštine (član 113, stav 5).
Umesto da lokalna samouprava bude zajemčena Ustavom, kao što to predviđa albanska verzija teksta, prema dikciji ustavne norme u srpskoj verziji teksta može se zaključiti da se lokalna samouprava garantuje zakonom. Naime, srpska verzija predviđa: „Pravo na lokalnu samoupravu se garantuje i reguliše zakonom“ (član 123, stav 1).
Postoji bitna razlika i u ustavnim normama koje se odnose na policiju Kosova. U srpskoj verziji teksta stoji: „Etnička struktura policije unutar granica opštine će održavati etničku strukturu stanovništva unutar relevantne opštine“. Ista ustavna norma u albanskoj verziji glasi: „Etnička struktura policije unutar granica opštine treba da odražava etničku strukturu stanovništva unutar te opštine na najvišem mogućem nivou“ (član 128, stav 4). Nesumnjivo da albanska verzija teksta predviđa blažu i rastegljiviju obavezu u pogledu etničke strukture policije, što u praksi svakako može biti na štetu Srba i procenta njihovog učešća u policiji.
Albanska i srpska verzija ustava se razilaze i u pogledu uslova za uvođenje vanrednog stanja. Naime, albanska verzija predviđa da predsednik Republike može objaviti vanredno stanje kada je to neophodno radi hitnih mera zaštite“, dok srpska verzija predviđa da se vanredno stanje uvodi kada je to „neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije“ (član 131, stav 1, tačka 1). Dakle, srpska verzija Ustava predviđa, bar po ovom osnovu, dosta užu mogućnost uvođenja vanrednog stanja, jer ga vezuje za postojanje agresije, dok albanski tekst Ustava ne pominje agresiju. Prema tome, daleko šire su mogućnosti predsednika Kosova za uvođenje vanrednog stanja, nego što je to predstavljeno u srpskoj verziji teksta.
Žalosno je da sudija Ustavnog suda Kosova, profesor Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Ivan Čukalović, učestvuje u radu ovog organa i odlučuje na osnovu ovakve verzije ustavnog teksta. Zar on, za sve ovo vreme, nije mogao da ukaže svojim nalogodavcima da bi primereno bilo da posle šest godina, bar tehnički, upristoje srpsku verziju Ustava? To je još jedna od potvrda da je ovom građaninu bitnija novčana stimulacija nego li istinska želja za afirmisanje pravne države na Kosmetu i poboljšanje položaja Srba.
Budući da je Ustav predvideo dva zvanična jezika (albanski i srpski), onda su i obe verzije ustavnog teksta ravnopravne. Međutim, imajući u vidu da postoje suštinske razlike između ustavnih tekstova, postavlja se pitanje koja će verzija imati prednost? Nažalost, pravo je tamo gde je i sila. Različiti ustavni tekstovi ostavljaju mogućnost arbitrarnog postupanja, koje onemogućava postojanje pravne izvesnosti i sigurnosti. Reč je o cilju kome su donosioci ovog nelegalnog i nelegitimnog akta očigledno i težili.
Darko Simović

U stravičnom sudaru vozila Kfora jedna osoba poginula, 11 povređeno

22. 11.2014, 10:20 Izvor: Blic

(Tekst je izvorno preuzet)
Jedna osoba je poginula, a jedanaest je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 21.40 u blizini mesta Prelez i Jerlive na jugu Kosova, a u kojoj su učestvovala tri civilna vozila i kolona vozila Kfora.
Poginula osoba je bila civil, još tri osobe koje su sa njom bile u vozilu zadobile su teške telesne povrede, još osmoro povređenih su vojnici Kfora, dok osobe iz druga dva civilna automobila nisu povređene, saopštio je Kfor.
Kako je saopšteno, nesreća se dogodila dok se jedinica Kfora vraćala u matičnu bazu u okviru rutinskog kretanja trupa. Kosovska policija, u saradnji sa međunarodnom vojnom policijom u sastavu Kfora, koje su izašle na mesto nesreće, ispituju uzroke nesreće.
Medicinski tim Kfora ukazao je hitnu pomoć svima povređenima, a zatim su preveženi u najbliže civilne i vojne bolnice radi dalje medicinske nege.
Komandant Kfora, general Salvatore Farina, uputio je saučešće porodici preminulog, a porodice povređenih vojnika su obaveštene o nesreći.

21.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari svakodnevno napadaju Srbe, rade na sistemskom organizovanju ORUŽANIH JEDINICA na Kosovu i Metohiji! „Svet“ gleda i zatvara oči pred pretnjom koja se širi kao KANCER nad SVETOM! MOŽDA NAS POJEDE ALI SIGURNO TU NEĆE STATI !!!


Učestali napadi na Srbe u Kišnici

U Kišnici, nadomak Gračanice, sve su učestaliji napadi na imovinu Srba. Poslednji incidenti dogodili su se juče, kada su kamenovane kuće porodica Krstić i Trajković.Kišnica 

Predsednica Lokalnog odbora za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac Snežana Jovanović kazala je da se poslednji napad na Srbe u Kišnici desio juče kada su polomljena stakla na automobilu Dejana Krstića i bačene kamenice na kuće porodica Krstić i Trajković.

“U Kišnici su u poslednje vreme sve učestaliji napadi, u pitanju je albanska omladina koja baca kamenice na imovinu srpskih porodica, bilo da je pokretna ili nepokretna imovina u pitanju”, kazala je Jovanovićeva.

Ona je dodala da su svi napadi prijavljeni policiji ali da se, osim uviđaja, detaljnija istraga nije sprovodila.

“Nije u pitanju samo materijalna šteta, već pritisak i zastrašivanje kojima su izloženi Srbi koji su u Kišnici manjina”, kazala je Jovanovićeva.

Lokalni odbor za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac obavestio je o ovim incidentima opštinski Odbor za javnu bezbednost i OEBS.

Đurić: Interes stabilnost na Kosovu

Veliki interes Srbije je da na Kosovu postoji stabilnost i bude uspostavljena vladavina prava, koje je, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, u ovom trenutku manje nego pre Briselskog sporazuma.Marko Đurić

Đurić se danas sastao sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Švedske, direktorom za politička pitanja Torbjernom Solstremom, načelnikom odeljenja za pitanja EU proširenja Olom Sveninsonom i ambasadorom Švedske u Beogradu Kristerom Aspom.

Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju oni su u Palati Srbija razgovarali o procesu evropskih integracija, dijalogu Beograda i Prištine i podvukli izuzetan značaj punog sprovođenja dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma.

Đurić je, kako je saopšteno, istakao da je prioritet srpske zajednice na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština i izrazio očekivanje da će se nakon konstituisanja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa.

Tahiri na sednici vlade ponovo: Građani Republike Kosovo, u prolazu kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo

21.11. 2014, 13:12

Na jučerašnjem zasedanju kosovske vlade, šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri, obavestila je članove ove vlade o ishodu nedavnog dijaloga sa Beogradom u Briselu, postignutom sporazumu o oficirima za vezu, te proširenog sporazuma o slobodi kretanja, kao i o sporazumu o energetici i naglasila da će građani Kosova tranzitne prelaze na srpskim granicama moći da koriste, „isključivo sa dokumentima Republike Kosovo,“ što su srpski zvaničnici ranije demantovali. U javnosti, takođe, još uvek nema reakcija ni lokalnih zvaničnika, kao ni iz Beograda o  prekjučerašnjem osnivanju društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok na vanrednoj sednici SO Zubin Potok, kojoj je prisustvovao i srpski oficir za vezu u Prištini, Dejan Pavićević. Ova kompanija će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i ubrzo će biti registrovana po kosovskim zakonima.
„Želela bih da objasnim građanima da se tranzit kroz Srbiju vrši sa ličnim dozvolama države Kosovo, kao što imaju recipročno pravo i građani Srbije da uđu na teritoriju države Kosovo. Međutim, građani Republike Kosovo, kada prolaze kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo, odnosno, da ih koriste za svoje putovanje. Ovo objašnjenje dajem jer je na medijma bilo dezinformacija od strane zvaničnika Srbije,“ izjavila je Tahiri. U saopštenju sa ove sednice, međutim, nema navoda o tome da li je Tahiri govorila i o potvrdama – ‘verifikacijama građana’, koje će izdavati MUP Republike Srbije na administrativnim prelazima za građane sa kosovskim dokumentima.
Ona je takođe najavila da se sa Evropskom unijom intenzivno radi na izgradnji stalnih objekata IBM-a, kao i na sprovođenju sporazuma o energetici, što su srpski zvaničnici takođe ranije demantovali.
„Primećuje se veće interesovanje Srbije za dijalog. Mislim da je veoma povezan sa poglavljem 35, koji je sada već postao uslov za Srbiju, jer je put Srbije ka EU uslovljen odnosima sa Kosovom i normalizacijom međudržavnih odnosa sa Kosovom,“  rekla je Tahiri.
Razjašnjenje  Edite Tahiri za članove kosovske vlade usledilo je samo dva dana nakon što je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici,držeći u ruci srpski pasoš, rekao da je to jedini pasoš sa kojim, „naši građani srpske i albanske nacionalnosti mogu da putuju sa teritorije Republike Srbije.“ On je tada i objasnio da će, umesto kosovskog pasoša, građani Kosova kroz Srbiju moći da prolaze uz ličnu kartu Privremenih institucija u Prištini, ili tzv. UNMIK ličnu kartu i to tako što će im se na administrativnim prelazima izdavati potvrda MUP-a Republike Srbije, kojom se ‘verifikuje’ identitet građanina, koji će koristiti tokom putovanja kroz Srbiju i sa kojom će takođe izlaziti iz Srbije ka drugim zemljama, a da nikakvi pasoši ne dolaze u obzir.
Inače, i na pasošu i na ličnoj karti koji se izdaju na Kosovu, naznačeno je da ova dokumenta izdaje „Republika Kosovo,“ a da je državljanstvo „Kosovar“.
A razjašnjenje sa srpske strane usledilo je nakon što je prvobitna izjava Edite Tahiri o tome da će građani Kosova od 16. novembra moći sa kosovskim pasošima da izlaze sa graničnih prelaza u Srbiji u proteklim danima preplavila Internet portale i društvene mreže, što je bio razlog i za druge srpske zvaničnike da oštro demantuju tu vest u više navrata ovih dana.
Što se tiče sporazuma o energetici, sa srpske strane još uvek nema reakcija u javnosti nakonprekjučerašnjeg formiranja društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok, kompanije koja će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i koja će ubrzo i biti registrovana po kosovskim zakonima, o čemu je za sada javio samo naš portal, a preneli pojedini kosovski mediji. Kompanija je prekjuče osnovana tokom vanredne sednice ove opštine, uz učešće svih 18 odbornika, uključujući i albanske, kao i srpskog oficira za vezu Dejana Pavićevića koji je rekao da se kompanija osniva u skladu sa Briselskim sporazumom. Istoga dana je u ovoj opštini boravio i direktor Kancelarije za KiM, obilazeći povratničku porodicu u jednom od sela.
Dosadašnja jedina kompanija za snabdevanje, distribuciju i naplatu električne energije na Severu Kosova jeste elektrodistribucija Republike Srbije – „Elektrokosmet“.

Oružane snage Kosova do kraja godine

19. 11 2014, 12:16

Prema pisanju kosovskog lista „Kosova Sot“, a prenosi portal „Tribuna“, glavni ljudi u kosovskom ministarstvu za bezbednost smatraju da se zbog kašnjenja u formiranju institucija na Kosovu i produžavanja političke krize odugovlači i proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova (OSK).

Ipak, dosadašnji ministar ovog ministarstva, Agim Čeku, smatra da će se Oružane snage Kosova formirati do kraja godine. Sa druge strane, stručnjaci za bezbednost na Kosovu krive aktuelnu politiku, zbog čega se u kosovskom parlamentu letos nije uspelo da izglasa ustavni amandman kojim bi se vojsci Kosova dao i ustavni legitimitet.
Povezan članak:

Za izglasavanje ustavnih promena u vezi sa vojskom, potrebni su i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada tražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

Agim Čeku je ranije u avgustu rekao za drugi kosovski list „Zeri“, da čak i ako ne bude došlo do ustavnih izmena, Kosovske oružane snage neće ostati ”marginalizovane”. Po njegovim rečima, postoji plan ”B” za razvoj ove vojske bez diranja u ustav, ali uz promenu zakona.
”Ukoliko se bude jasno videlo da ne može da se prevaziđe prepreka, mi smo radili i na planu ‘B’, što znači da nećemo menjati Ustav zbog nedovoljnog broja glasova, već ćemo samo promeniti zakone kako ne bi bili u suprotnosti sa Ustvom,” rekao je tada Čeku.

Kako je stvorena Vojska Kosova: od Drenice do NATO komande

21.11.2014, 12:40

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Kosovo je na pola koraka od osnivanja svoje Armije. Preostalo je još ‘otvaranje’ kosovskog Ustava, izmena članova, kojim će se i zvanično verifikovati transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. U sedamnaestogodišnjem procesu stvaranja kosovske vojske mnogo je cigli ugrađeno, uglavnom uz pomoć međunarodne mašinerije. Izvođači radova, kosovski  Albanci, udarnički su radili.

Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a kosovskoj gerili, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS) ’99, potom – transformacijom u Kosovske bezbednosne snage (KBS) 2008, i sada, u samom finišu – iščekivanju proglašenja Armije Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spašavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ovesnage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Transformacija poruka je podrazumevala i prvobitne demantije Zapada da će Kosovo imati svoju Armiju, pa sve do najnovije izjave američke ambasadorke na Kosovu da je vlada Kosovaispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage OSK.

Što se tiče srpske Armije, ona je na Kosovu razgrađena još 1999. Cigle iz te demontirane tvrđave su spakovane na kamione i tenkove juna ’99, i transportovane u još manju Srbiju. Današnje mlade generacije kosovskometohijskih Srba ne znaju ništa o duhu srpske vojske. Bez obzira na sentimente, njihovim očima su bliskije uniforme vojnika KFOR-a, nego uniforma srpskog vojnika. Posle mnogo decenija, narodna i porodična svetkovina Rado ide Srbin u vojnike  zamenjena je proslavom punoletstva.

Kumanovski sporazum i rezolucija SB UN 1244

Nakon 78 dana bombardovanja tadašnje Jugoslavije, vojno-tehnički, tzv. Kumanovski sporazum, potpisali su na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, general VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović sa jedne, i general NATO-a, Majkl Džekson, sa druge strane.

Federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju, što je podrazumevalo redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, policijske jedinice – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koju grupu, ili pojedince koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su zone vazdušne (ZVB) i kopnene bezbednosti (ZKB), 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije.

Iako su potpisnici VT sporazuma ukazali i na to da je dogovoren povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, a da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog, jedna od najbitnijh odredbi Kumanovskog sporazuma koja u medijima nije spominjana, jeste član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Rezolucija SB UN 1244

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti OUN da 10. juna 1999.godine usvoji Rezoluciju 1244, kojom se uspostavljaju i nadgledaju privremene institucije autonomne samouprave – do političkog rešenja, te prenošenje nakon osnivanja tih institucija -svojih administrativnih odgovornosti uz nadgledanje i podršku konsolidovanju kosovskih lokalnih privremenih institucija i ostalih aktivnosti izgrađivanja mira. Rezolucija je takođe planirala demilitarizovanje osoblja vojske SRJ, ali i povratak dela osoblja za četiri funkcije (uključujući i čuvanje manastira) koje će biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti, a ograničene su na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade, kao i povratak izbeglica.

UNMIK je preuzeo upravljanje nad Kosovom, dok se sa druge strane u rezoluciji potvrdila privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i drugih država u regionu.

Rezolucije je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.

Krucijalni delovi rezolucije 1244 za Srbiju i srpsku zajednicu nisu ispunjeni ni danas. Razgovori o povratku određenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije na KiM-u nisu ni započeti, odnosno zaboravljeni su do te mere da će vam mnogi međunarodni predstavnici, ali i političari iz Beograda, u privatnom razgovoru reći da je neukusno tako nešto i pominjati; kontrola vazdušnog saobraćaja nije vraćena organima SRJ, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a nije ni uspostavljeno bezbedno okruženje za povratak izbeglica i prognanih. Te tačke rezolucije u bukvalnom smislu reči ostale su do danas mrtvo slovo na papiru.

‘Demilitarizacija’ OVK u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS)

UNMIK i NATO su 14. jula ‘99 utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK, da bi potom imenovali Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) koja će preuzeti centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom 1999/8 Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus, a februara 2000, započet program IOM-ove obuke članova OVK za prijem u KZK, nakon što je od 23. jula, do 30. novembra ’99 registrovano 25.723 demobilisanih boraca OVK, a iste godine, u septembru, počelo i formiranje Kosovske policije obukom prve generacije od 176 kandidata, takođe mahom iz redova OVK.

KZK je tako postao ‘nova organizacija’ za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća koje bi pogodile stanovništvo i teritoriju Kosova, sprovođenje operacija potraga i spašavanja ljudi; pružanje pomoći zajednicama i obnavljanje infrastrukture i pomaganje UNMIK-u i KFOR-u. Planovi su uključivali 3000 redovnih pripadnika i 2000 rezervista, dok je 10% od ukupnog broja mesta u KZK-u, rezervisano za civilne kandidate koji bi trebalo da obuhvati i manjine.

‘Demilitarizacijom’ OVK izvršen je njihov prelazak u KZK i KPS i to zajedno sa celokupnom prethodnom OVK strukturom. Tako je bivši oficir jugoslovenske vojske Agim Čeku, kasnije jedan od vodećih komandanata OVK i jedini školovani oficir u kosovskoj gerili, postao komandant KZK-a; ‘oficiri’ OVK-a postali su oficiri KZK-a, dok je ne mali deo bivših pripadnika OVK  prešao u kosovsku policiju, gde su neki od njih imali vodeće uloge. Uticaj OVK je i u civilnom delu posleratnog života među kosovskim Albancima ostao dominantan, kao okosnica najsnažnijeg simbola borbe za slobodu u njihovoj novoj istoriji, ali i subjekat u raspodeli političke i ekonomske moći.

OVPMB i ONA
Demilitarizacija je trajala nekoliko godina, a da nikada nije suštinski sprovedena. KFOR se povremeno ‘hvalio’ akcijama zaplene, odnosno predaje oružja, dok je siromašna statistika predatog oružja jasno ukazivala da su privatni magacini i dalje puni.
Dobar deo naoružanja završio je u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sukobi sa Kosova su se 2000, prelili na jug Srbije; mnogi su videli transformaciju OVK u OVPMB – Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ovi sukobi su obustavljeni 2001, nakon munjevite reakcije tadašnje srpske vlade koja je  formirala Koordinaciono telo za jug Srbije, ali i usled nedostatka podrške velikih sila ovoj oružanoj formaciji. Sukob se sa juga Srbije  iste godine prelio u severozapadni deo Makedonije, i to pod vođstvom nove oružane albanske formacije, Oslobodilačke nacionalnce armije – ONA, a okončan je kada se umešala međunarodna zajednica i sela dve strane za pregovarački sto. Ključna tačka tzv. Ohridskog sporazuma iz leta 2001, bilo je uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog jezika u mestima u kojima Albanci čine barem 20% od ukupnog stanovništva.
Kontroverze

Srpska strana je sve vreme optuživala prvo OVK, potom KZK i KPS da se radi o terorističkoj organizaciji, odnosno osobama koje su počinile ozbiljne ratne zločine i sprovodile kriminalne aktivnosti, pre svega nad Srbima, Romima i svojim političkim neistomišljenicima – ubistva, kidnapovanja, vađenje i trgovina organima, trgovina belim robljem i narkoticima. U Srbiji je 1998.godine objavljena tzv. Bela knjiga u kojoj je kroz konkretna imena i podatke objašnjena sprega između terorizma, kriminala i politike na Kosovu u stvaranjudruge albanske države u Srbiji.

Još krajem novembra 1997. godine Stejt department je UČK proglasio za terorističku organizaciju da bi već sledeće godine istu uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video snimak američke podrške OVK iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji Specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo, Ričard Holbruk, sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.

Albansko pitanje je zvanično internacionalizovano u novembru 1997, kada su se tri maskirana lica OVK pojavila na sahrani ubijenog nastavnika Halita Gecija u Drenici, pozdravljena od strane hiljade okupljenih Albanaca, da bi potom usledilo i prvo saopštenje za javnost, sa potpisom OVK.

I KZK i KPS su takođe pratile kontraverze. Neki od članova KPS-a su se povezivali sa korupcijom, spregom sa lokalnim kriminalnim grupama, švercovanjem oružja i etničkom diskriminacijom, dok su KZK pratile još ozbiljnije optužbe. U novembru 1999. OEBS je u svojim izveštajima prijavio prve zločine koje su počinili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Potom su i UN ukazale na umešanost nekih članova korpusa u atentate, koji su imali terorističku matricu na Kosovu.

Srpski policijski izveštaji su i dalje beležili aktivnost oružanih grupa na Kosovu i Metohiji usmerenih ka zastrašivanju i proterivanju preostalih Srba, ali i ka eliminaciji svedoka ratnih zločina koje je počinila OVK. Oni su ove aktivnosti jasno dovodili u vezu sa nekadašnjim članovima OVK, a potom visokim oficirima u KZK-u. Sami obaveštajci KFOR-a su takođe u svojim izveštajima potvrđivali iste informacije.
Jedna od najtežih optužbi ticala se povezanosti KZK-a sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom – ANA, formacijom koja se pojavila nakon rata na Kosovu, u prisustvu međunarodnih snaga. Dok su u javnost stizale vesti o maskiranim grupama koje presreću automobile i građane, kao i saopštenja za štampu sa potpisom ove organizacije, međunarodni predstavnici su demantovali postojanje ove formacije.

Ipak, u  aprilu 2003. godine, 12 oficira KZK-a je osumnjičeno za umešanost u miniranje železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, kada su i poginula dva pripadnika ove formacije usled pogrešnog rukovanja eksplozivom, a ANA izdala saopštenje, preuzevši odgovornost za ovaj bombaški napad. Tadašnji šef UNMIK-a, Majkl Štajner je potom suspendovao dvojicu visokih oficira KZK-a, Rahmana Ramu i Nuredina Ljuštakua zbog sumnje da su učestvovali u ovoj akciji, ali i zbog sumnje da su povezani sa tom terorističkom organizacijom.

U maju 2004, novi šef UNMIK-a, Hari Holkeri je u svom saopštenju, međutim, naveo da je istragom utvrđeno da ne postoji osnov za krivično gonjenje osumnjičenih u tom slučaju.

Nekoliko godina kasnije, Rahman Rama je postao general KBS, danas je on general-major, Nuredin Ljuštaku je takođe postao oficir u istoj organizaciji, ali je on nedugo potom podneo ostavku nezadovoljan načinom kadrovske politike u KBS.

Kosovske bezbednosne snage – jedan korak do kosovske vojske

Iako su međunarodni predstavnici i nekoliko godina nakon formiranja KZK-a oštro u javnosti demantovali bilo kakvu mogućnost njegove transformacije u oružane snage, nakon usvajanja Ustava Kosova 4.marta 2008. godine, a po prethodnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, KZK je raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Ustav je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija, koji se takođe bavio formiranjem Bezbednosnih snaga.

Na pomenutoj sednici, ministar KBS-a zatražio je i da se posebnom odlukom vlade formira fakultet pri Univerzitetu u Prištini, na kojem će se vršiti obučavanje komandnog kadra. Čeku je tada rekao da je najava osnivanja Oružanih snaga Kosova obavljena u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i ostalim strateškim faktorima, a da je provera celokupnog sektora bezbednosti urađena pod supervizijom savetodavnog tima NATO-a.

Odluci o osnivanju KBS prethodili su sastanci Saveta za bezbednost Kosova na kojima je prihvaćena analizaStrateškog sagledavanja sektora bezbednosti na Kosovu. Tokom ovih sastanaka identifikovane su realne potrebe Kosova i njenih građana, kao i kapaciteti svih institucija u oblasti bezbednosti.

Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009, osnovan je KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.

Međunarodni predstavnici su i ovoga puta naglasili da KBS nisu vojne snage u punom značenju te reči, većdobrovoljne, multietničke, lako naoružane bezbednosne snage pod demokratskim i civilnim nadzorom, a da jedina misija KBS-a jeste izvođenje operacija civilne zaštite na Kosovu, pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih i drugih nepogoda.

Suštinski, kosovski Albanci su poslali jasnu poruku, baš kao i na sahrani ubijenog učitelja 1997. godine – da imaju svoju vojsku.

Živa diplomatija Ministarstva KBS

Samo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga u protekle dve godine bilo je najaktivnije u svojim međunarodnim ‘diplomatskim’ aktivnostima, uspostavljajući i jačajući saradnju sa ministarstvima odbrane različitih zemalja, čime je praktično Kosovo radilo na uspostavljanju legitimiteta svoje državnosti i vojske.

Ovo ministarstvo je od 2009. pa sve do sada, potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom; bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Predstavnici ministarstva sastajali su sa ambasadorima gotovo svih zemalja na Kosovu, ali i sa predstavnicima ministarstava odbrane Crne Gore, Portugala, Slovenije, Albanije, Turske, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske, Latvije, Japana, kao i oficirima vojne akademije Holandije.

Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om; Agim Čeku se sastajao sa admiralima NATO-a, ambasadorom SAD-a u NATO-u, delegacijom oružanih snaga Amerike, generalom američke nacionalne garde, sekretarom za operativu u štabu NATO-a, specijalnom predstavnicom sekretara NATO-a za pitanje žena, mira i bezbednosti, direktorom Međunarodnog vojnog osoblja za Operacije u NATO-u, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, itd.

Agim Čeku je sa svojim saradnicima posećivao i senat u Ajovi, Pentagon, Stejt Department, kao i mnoge međunarodne samite o bezbednosti, dok su se kontigenti KBS-a obučavali u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontigente KBS-a su podučavale Nacionalne garde Ajove i vojska Turske.

Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu. Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za 4 miliona evra. (Budžet vojske Srbije za ovu godinu je oko 60 milijardi dinara, što čini oko 515 miliona eura).

Za sada nema javno dostupnih informacija da su se predstavnici KBS-a sastali sa predstavnicima Vojske Srbije. Međutim, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Džehaj, tvrdi da će se u svetlu Briselskog sporazuma uvesti i saradnja Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi se saradnja Prištine i Beograda poboljšala. „Kosovske bezbednosne snage bi uskoro trebalo da preuzmu vojni mandat na Kosovu i, u nekoj kasnijoj fazi, odgovornost od KFOR-a. Potencijalna saradnja te dve institucije (VS i KBS, prim. red.) je od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost u regionu,“ rekao je Džehaj za SETIMES januara ove godine, komentarišući susret komandanta KFOR-a, Salvatora Farine, sa generalom Vojske Srbije, Ljubišom Dikovićem.

Reakcija NATO-a, SB UN i SAD na osnivanje Oružanih snaga Kosova – OSK
Nakon sada već čuvene martovske sednice kosovske vlade, iz Ujedinjenih nacija nije niti demantovano, niti potvrđeno da li osnivanje Oružanih snaga Kosova krši još uvek pravno važeću Rezoluciju 1244. Iz ove organizacije su reagovali tako što su podsetili da rezolucija 1244 ostaje na snazi, te da su obavešteni o odluci Vlade Kosova o transformaciji KBS-a u vojsku, ali da opet podsećaju da mandat za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu nastavlja da bude u nadležnosti KFOR-a.

Zamoljen da objasni kako gleda na činjenicu da je rezolucija 1244 SBUN i dalje na snazi i da zato Kosovo ne može da ima vojsku, prethodni zapovednik KFOR-a, Folker Halbauer, rekao je: „Postoje najmanje dva sveta – jedan je svet rezolucije UN 1244, u kojem živi KFOR i obavlja svoj zadatak, sa ciljem da  nepristrasno i bez predrasuda podržava pozitivni razvoj na Kosovu. Rezolucijom 1244 SBUN je utvrđeno da Kosovo prvobitno ne može da ima vojsku. A drugi svet jeste stvarnost koju ne može da se ignoriše – to je nezavisnost Kosova.“
NATO se još uvek nije konkretno oglasio po pitanju formiranja vojske Kosova, ali je komandant KFOR-a, general-major Salvatore Farina, 23. aprila 2014, nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Crne Gore, Draganom Samardžićem i komandantom KBS, Kadrijem Kastratijem, rekao da NATOpodržava KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, ali ne odlučuje o strukturi, mandatu i misiji tih snaga, jer je to u nadležnosti domaćih kosovskih institucija.
SAD su nedavno – 29. aprila, preko svoje ambasadorke na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, zvanično potvrdile da podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova. “Vlada Kosova je ispunila sve obaveze vezane za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage,” rekla je Džejkobson, dodavši da ne isključuje mogućnost da će i manjine podržati formiranje OSK-a.
Članovi kosovskog ustava i predstavnici manjinsikih zajednica

Kosovo sada radi na promeni devet članova Ustava da reguliše mandat i zadatke oružanih snaga. Iako je Hašim Tači izjavio da se sa delom ustavnih promena počinje odmah, ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika.

Ustavni sud Kosova je dao ocenu – nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici. Oni traže da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu. Za ustavne promene je inače nephodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Paradoksalno, snaga srpskih poslanika se time po prvi put osetila u ovom parlamentu.

Poslanica Rada Trajković je više puta izjavljivala da niti ona, niti poslanici iz njene stranke, hoće da glasaju za formiranje vojske Kosova, te da to neće učiniti čak i ako bude produžen mandat rezervisanih mesta.

„Ne, rezervisana mesta nisu bila uslov Srba da glasaju za Oružane snage. Ja ne mogu da govorim u ime svih, ali ja neću glasati za vojsku Kosova, čak i ako mandat rezervisanih mesta bude produžen,” izjavila je Trajković danas kosovskim medijima. Istovremeno, kosovski mediji su preneli da partije Slobodana Petrovića i Nenada Rašića traže dva dopunska mandata za rezervisana mesta u zamenu za glas za osnivanje vojske Kosova, te da su nešto fleksibilnije po ovom pitanju turska u bošnjačka manjina. Potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić je u razgovoru za naš portal pre par dana na pitanje da li će svojim glasom podržati formiranje OSK ukoliko dobiju rezervisana mesta, rekao: “Ja na to mogu da odgovorim samo ukoliko i kada mi to ponude.”

Konačno, nakon više neuspelih pokušaja da se na sednici parlamenta razmotre ustavne promene u vezi sa formiranjem vojske Kosova, te nakon višednevnih međusobnih sastanaka vodećih političkih partija, sastanaka sa američkom ambasadorkom na Kosovu, kosovski parlament je juče raspušten kao nefunkcionalan i Kosovo se sada sprema za vanredne izbore. Kosovski premijer Hašim Tači je neposredno pred raspuštanje kosovskog parlamenta, rekao da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji. Tači je prethodno i najavio mogućnost da se formiranje OSK-a i pitanje rezervisanih mesta za manjine ostavi za naredni saziv Skupštine.

Reakcija Srbije  

U poslednjem polukoraku sedamnaestogodišnjeg marša do cilja – proglašenju Oružanih snaga Kosova, reakcija Srbije je suštinski nevidljiva i ukoliko je ima – ona je neubedljiva.

Nakon odluke kosovske vlade da se KBS transformiše u OSK, tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN. Sednica još uvek nije održana.

Zvaničnici Republike Srbije istovremeno su podcrtali da je međunarodna zajednica dala čvrste garancije da je Sever Kosova i Metohije zona u kojoj ne može biti Kosovskih oružanih snaga, a da su te garancije date tokom pregovora o Briselskom sporazumu.

U medijima se povremeno pojavljuju spekulativne poruke i spisak lepih želja srpskih zvaničnika da kosovska vojska ne može da uđe na Sever Kosova do 2018. godine,  a da nakon 2018. to može da učini samo u slučajuvanredne situacije – u svrhu pomoći u slučaju prirodne katastrofe i to samo uz saglasnost predstavnika lokalne zajednice. Međutim, u javnosti se do sada nije pojavila nijedna pisana garancija, ili makar usmena od strane međunarodnih predstavnika da će to zaista i biti tako. Uostalom, zvanično opravdanje svih bezbednosnihformacija Kosova od ’99 bila je upravo mantra reagovanje u vanrednim situacijama.

Reagovao je i srpski predsednik Tomislav Nikolić koji je 1. maja, na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom za EU, Ketrin Ešton, kazao da se mora razgovarati o novim okolnostima poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. On je naglasio je da južna srpska pokrajina nije ni od koga ugrožena i stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska. “Ali, ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je to učinjeno sa policijom,” saopšteno je tada iz Nikolićevog kabineta. Ovu izjavu je u međuvremenu začinio i čuveni Milovan Drecun i ove nedelje sočno uzviknuo medijima da bi u slučaju formiranja Oružanih snaga Kosova, kosovski Srbi mogli da formiraju svoju vojsku.

Za to vreme, Kosovski Albanci s razlogom slave vojno strateško-taktičku operaciju, kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Srbima na Kosovu i Metohiji izgleda da preostaje jedino da sačekaju da vide koji će novi srpski poslanici glasati za Oružane snage Kosova, jer se one drugačije ne mogu ustavno-pravno osnovati.

Istraživački tim KoSSeva

Čedomir Antić: Ako je velika Albanija mit, zašto ruše Makedoniju?

19. 11. 2014, 11:46

Istoričar o razlozima zbog kojih su Albanci „štićenici“ zapada tokom dva veka: Vašington je podržao nezavisno Kosovo iz potrebe da hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države

ZAPADNE sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

POGAŽENA SAMOBITNOST SRBA U ALBANIJI

* Predstavnici Srba u Albaniji smatraju sebe jednom od najugroženijih manjina u ovoj zemlji. Šta pokazuju istraživanja vašeg Naprednog kluba?
– Mislim da je velika greška zvanične Srbije što sa Ramom raspravlja o statusu Kosova. Posebno, s obzirom na činjenicu da je Briselskim sporazumom Srbija ne samo faktički priznala nezavisnost, već je i odobrila integraciju severa u albansku državu. Kada Rama drži predavanje o Evropi i evropskim vrednostima i to poveže sa nezavisnošću Kosova, treba mu reći kakva su prava Srba u Albaniji. Srbi nemaju pravo da vrate svoja imena i prezimena, preti im novčana kazna ako se izjasne drugačije na popisu, nemaju svoje škole… Njihova kulturna samobitnost je odavno pogažena. Njih ne progone, zato što za tim više nema potrebe.

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države. Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane. Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

PALE “SVOJE“ TEKOVINE

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

Puno angažovanje SAD na Balkanu

21.11. 2014, 11:32

Novi direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu, Tomas Jazdgerdi, izjavio je danas da su SAD u potpunosti angažovane kada je reč o pružanju pomoći u rešavanju nekih dugotrajnih pitanja, odnosno nezavršenog posla na Balkanu.
Jazdgerdi je za „Glas Amerike“ rekao da Vašington podržava budućnost celog regiona „u okviru evroatlantske zajednice“.
Američki diplomata je naveo „ključna pitanja“ u kojima su SAD „u potpunosti angažovane“ i gde se „smatraju kredibilnim partnerom u regionu“.
Jazdgerdi je rekao da su to „pružanje pomoći u održavanju dijaloga Kosova i Srbije, davanje podrške Crnoj Gori da uradi stvari koje su potrebne da bi se pridružila NATO-u, podsticanje Grčke i Makedonije da reše spor oko imena, pomaganje Bosni i Hercegovini da postane funkcionalnija u odnosu na što sve ostalo izgleda malo lakše“.
Komentarisao je i rast ruskog uticaja u regionu i eventualne planove Vašingtona da se tome suprostavi, navodi američki radio.
„Mislim da to nije pitanje suprostavljanja ruskom uticaju, već pružanja podrške građanima u regionu da ostvare svoje aspiracije u pogledu integracije. To nam je veoma važno“, kazao je on.
Jazdgerdi je rekao da SAD nisu „protiv toga da zemlje održavaju odnose sa Rusijom i pojedine, kao Srbija, imaju istorijske i kulturne veze sa Rusijom“, ali da „ako želite da se pridružite evropskom klubu, što mislim da sve zemlje u regionu žele, onda moraju da donesu odgovarajuće zaključke i usklade svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska unija“.

„Bojkotujmo proizvode iz Srbije“

21. 11. 2014, 10:39 Izvor: Kosovapress

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog. Izvinjavamo se znog mogućih grešaka u prevodu)
Predsednik Poslovnog saveza Kosova, Agim Šahini, apelovao je na sve potrošače da bojkotuju srpske proizvode na Kosovu, kao i proizvode onih zemalja koje nisu priznale Kosovo.
U intervjuu za Kosovapress, Šahini, je rekao da će se kampanja, koja je počela 15. oktobra, nastaviti do 28. novembra, a do tada, kako je rekao Šahin, proizvođači će biti svesni lokalnih proizvoda.
„Glavni cilj kampanje, ‘Ja koristim domaće prozivode, a vi?’ jeste to da mi od 2003. godine svake godine imamo poslovnu nedelju, i uvek samo na Kosovu. Ove godine projekat se organizuje i u drugim državama, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Preševsku dolinu, kao i azijske zemlje, poput Turske, ostale zemlje Evropske unije u cilju promovisanja lokalnih firmi, domaćih proizvoda, podizanja nacionalne svesti, korišćenja obradivog zemljišta i domaćih prozivoda. Imaćemo priliku da podignemo nivo socijalne zaštite čitavog albanskog naroda, a drugo, uzećemo takođe učešće na stranim tržištima, jer su Kosovo i Albanija, ali i druge zemlje, preplavljene stranim proizvodima koje koriste potrošači,“ rekao je Šahini.
Kako je kazao, sa ovom kampanjom pozivamo sve kupce da koriste proizvode sa nacionalnom etiketom, proizvode naše države, a ne strane.
„Svest potrošača mora da se promeni. Žao mi je onoga što se desilo na fudbalskom terenu. I dalje se ne shvata da je fudbal igra – gde imate pobednika i gubitnika i kada neko pristane da igra, ne bi trebalo da bude dodatnih gubitaka, ili pobede. Tako su naši nacionalni fudbalski momci bili zlostavljani, maltretirani, pred očima predsednika Srbije, pred očima 3500 srpskih policajaca koji ih nisu zaštitili. Mislim, kako će se braniti neko ako bude otišao tamo,“ rekao je Šahin.
Tokom kampanje će se promovisati lokalna preduzeća na Kosovu i u inostranstvu.
„Ova kampanja će imati različite aktivnosti, promociju biznisa u mnogim zemljama, a na okruglim stolovima afirmisaćemo domaće proizvode, kao i univerzitet, jer su većina našeg stanovništva mladi koji su, statistički posmatrano, najveći potrošači i utiču na veću proizvodnju. Podizaćemo svest mladih i na kraju uraditi analizu, posle koje ćemo objaviti efekte kampanje. Prethodnih godina, imali smo uspeh jer smo nakon kampanja povećavali potrošnju domaćih proizvoda za preko 30 %,“ rekao je Šahin.
On smatra da je besmislen uvoz proizvoda koji na Kosovo ulaze bez ikakvih kriterijuma, kako je rekao, nije ni čudo da imamo mnoge bolesti koje su često neizlečive i koje su nastale zbog hrane ispod standarda. Kosovske državne institucije treba da vode više računa i da imaju veću kontrolu nad proizvodnjom lokalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.
„Kosovska preduzeća nisu mnogo prisutna na tržištu Albanije, zašto? Jer građani Albanije već dug niz godina koriste proizvode iz Grčke, Italije, Srbije, koji stižu preko različitih distributera i marketinga. U glavama ljudi usađeno je da su to proizvodi, a sa druge strane, našim proizvodima nedostaje nacionalna podrška,“ rekao je on.
Šahin je naglasio da potrošačka svest u Albaniji nije ista kao na Kosovu, te da zbog toga kosovski proizvodi nisu prisutni na albanskom tržištu.
„I te poslove pogađaju lični interesi i interesi kompanija, ali ćemo mi raditi mnogo više kako bi se povećalo korišćenje nacionalnih proizvoda, uključujući i konkurentnost cena,“ rekao je Šahin.
A čitav intervju, možete pogledati OVDE

„Tači je treći put pobedio“

„Politički lideri su pali na ispitu. Nivo političke elite je pao najniže“, kaže Aljbinot Maljoku osvrćući se na krizu nakon parlamentarnih izbora na kosovskoj poltičkoj sceni. Ranđel Nojkić smatra da su predstavnici Srba propustili još jednu šansu da se profilišu kao važan faktor.Randjel Nojkić i Aljbinot Maljoku u studiju RTV Kim

Politikolog Aljbinot Maljoku je u emisiji „Dogovor!?“ RTV Kim razdoblje od 10. juna do sklapanja koalicije između Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nazvao „mračnim periodom za Kosovo“.

Maljoku je istakao da je Isa Mustafa, koga su kada je došao na čelo stranke nazivali spasiteljom stranke, poslednjim potezima pokazao da mu nije previše stalo do stranačkih interesa.

„Njemu nije stalo do toga da ojača stranku, već mu je stalo do toga da spasi sebe“, kaže Maljoku.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić, smatra da je postizborna koalicija bila poprilično jaka i da je dogovor da Ramuš Haradinaj bude zajednički kandidat za premijera bio poprilično čvrst, ali da ga je prekršio lider DSK
„Tu nije bio dosledan gospodin Isa Mustafa. On je srušio taj blok. Onog trenutka kada su ostali iz bloka videli da on tajno pregovara sa drugom stranom, Haradinaj je objavio raspad bloka“, kaže Nojkić.

Maljoku je dodao da je jedini kao pobednik iz ove institucionalne krize izašao Hašim Tači koji je, kako kaže, sačuvao svoju poziciju.

„Ne može niko da spori da je on po treći put pobednik. U celom ovom procesu, ništa izgubio nije, jedini je, figurativno rečeno, čist sa papirima u smislu pobede. Dobio je glasove 8. juna i izdržao sve do juče…“, kaže Maljoku.

Ranđel Nokić je, govoreći o ponašanju srpskih predstavnika i njihovj poziciji na političkoj sceni Kosova rekao da oni nisu iskoristili istorijsku šansu koju su imali.

„Toliko se govorilo o jedinstvu Srba, o jedinstvu Srpske liste, a jedinstva uopšte nije bilo. Mogli ste videti kako je bilo navijanja iz jednog ili drugog bloka unutar Srpske liste. Zbog toga niko nije prihvatio odgovornost da izađe sa jednim zajedničkim stavom i kaže nego su čekali da im neko drugi ponudi rešenje“, naveo je Nojkić i istakao da nije sve izgubljeno, ukoliko srpski predstavnici zauzmu jasan stav.

Sa njim se slaže i Maljoku koji je kaže da je neutralnost Srba, koje ja je bila prisutna u poslednjih nekoliko meseci, neisplativa.

„Niko ne može uraditi posao za njih i u obavezi su da završavaju svoj deo posla. Uveren sam da je Srpske lista kao stranka i stranka gospodina Rašića stala na stranu, na primer, bloka i da su otišli kod američke ambasadorke da kažu mi ćemo ih podržati. Zbog privilegovanosti koje imaju zajednice na Kosovu i Ustav bi se promenio samo da se Tači sruši“, rekao je Maljoku.

„Srbi moraju da imaju svoj stav, nezavisno i od Beograda i od Prištine. Ne sporim da treba da imaju konsultacije sa Beogradom i da se dogovaraju. Treba da imaju jasan stav i da upućuju signale i jednima i drugima. Ako sedite i čekate da vam kažu šta treba da radite, pravite duplu grešku. Ako vi imate inicijativu i kažete ovo je dobro rešenje i donosi rezultate, uvažiće vas oni koji vas slušaju. Ovde je problem što niko nema inicijativu“, naglasio je Nojkić.

On je objasnio da se u redovima Srpske liste nalaze ljudi koji su ranije bili na važnim pozicijama, te da treba da snose odgovornost za svoje postupke.

„Srpska lista nije čista. Ako se bude češljala odgovornost po pitanju  privatizacije i kriminala, postoje ljudi koji su imali vrlo važne pozicije u celom tom procesu. Ako neko kaže tamo je bilo kriminalnih radnji, onda vi snosite i odgovornost“, rekao je Nojkić.

Rašić: Manji značaj Srba u budućoj vladi

Ministar za rad Nenad Rašić kaže da će formiranje koalicije između DPK i DSK “smanjiti neophodnost” da Srbi budu na visokim pozicijama u vladi.Nenad Rašić 

On smatra da će to nepovoljno uticati na rešavanje pitanja srpske zajednice.

Rašić je agenciji Beta rekao da će buduća parlamentarna većina i Vlada Kosova biti stabilni i bez mnogo unutrašnjih turbulencuija.

„Nažalost, kada je reč o srpskoj zajednici, sve to će značiti smanjenje neophodnosti Srba da budu na bitnim visokim vladinim funkcijama. Samim tim, najverovatnije, biće smanjen i broj ministarstava koja bi mogli da vode Srbi“, rekao je Rašić.

Dodao je da po Ustavu Kosova Srbima u novoj Vladi pripada bar jedno ministarstvo.

Rašić je naveo da je koalicija stranaka Hašima Tačija i Ise Mustafe dobrodošla zbog šireg političkog spektra i stabilinije političke odgovornosti na Kosovu.

Rašić je i predsednik parlamentarne Progresivne demokratske stranke (PDS) i poslanik u novom sazivu Skupstine Kosova.

Naveo je da postoji mogućnost da Srbi dobiju drugo ministarstvo u novoj vladi, ali to nije ekskluzivno pravo samo za Srbe, nego svih nealbanskih zajednica.

„Eventualna moralno-politička satisfakcija za srpsku zajednicu može da postoji u dobijanju mesta zamenika premijera, što bi, prema prethodnim iskustvima, bilo moguće. Ali, i eventualnim dobijanjem te političke fukncije Srbi opet neće imati iste pozicije, pa time ni mogućnosti da odlučuju kao što su mogli u odlazećoj vladi“, rekao je Rašić.

Rašić je podsetio da su Srbi u odlazećoj Vladi Kosova imali tri ministra, jednog zamenika premijera i to u većem delu mandata, kao I šest zamenika ministara, a početkom prošle godine Srbi su dobili I dodatnu poziciju državnog ministra.

On je kao pozitivno ocenio to što je nedavno odlazeća Vlada izdvojila oko 20 miliona evra za kapitalne investicije za sever Kosova, što, kako je rekao, uklazuje na rešenost da se stvore mehanizmi za integraciju svih zajednica na severu Kosova.

M. Bamije: Šef Euleksa obmanjuje kosovsku javnost

Bivša tužiteljka Euleksa Maria Bamije poručila je šefu te međunarodne institucije Gabrijeleu Meučiju da svojim izjavama obmanjuje kosovsku javnost, piše danas prištinski dnevnik „Koha ditore“Marija Bamije

 „Vi ste još jednom u saopštenju za medije obmanuli narod Kosova. Oni bi više verovali Euleksu, kada bi Euleks bio iskreniji prema njima“, navodi u reagovanju bivša tuziteljka Bamije.

Ona je ukazala da se „ne vodi istraga protiv Jaroslave Novotne, ili Džonatana Ratela i da oni nisu suspendovani“.

„Do ovog trenutka, protiv njih se ne vodi nikakva istraga“, precizirala je Bamije.

Ona u reagovanju navodi da je Euleks tek godinu dana nakon njenih prijava počeo sa pripremama zakonskih odredbi za borbu protiv korupcije.

„Vi čak nemate ni zakonske odredbe da zaštitite osobe koje prijavljuju korupciju. Vi imate zadatak da štitite vaše saradnike. Bila je jedna specijalna jedinica koja je počela sa radom godinu dana nakon što sam ukazala na korupciju. Molim vas, recite Kosovu zašto je istraga počela godinu dana kasnije“, navodi Bamije.

Prema njenim navodima, ona je 2012. ukazala na korupciju i te godine „uopšte nisu kontrolisani računari Frančeska Florija i Jaroslave Novotne“.

Suspendovana tužiteljka je navela i da „niko nije kontrolisao njihove telefone i dnevnike. Istraga protiv Florija počela je tek nakon mog i policijskog pritiska“.

„Postavite pitanje zašto je Džonatan Ratel blokirao sve slučajeve u koje je bio uključen ŠIK (obaveštajna služba). Zašto je kolega koji je radio na slučaju „DUH“ pobegao sa Kosova“, pita Bamije šefa Euleksa.

Ona je poručila šefu Euleks da bude iskren i da ne krije ništa pred kosovskom javnosću, jer će sve tajne biti otkrivene.

’’Pacijenti neće trpeti’’

Dom zdravlja Gračanica je i dalje u finansijskim problemima, ali nadam se da će se uskoro ovaj problem rešiti, kaže novi vršilac dužnosti direktora Dejan Milanović.Dejan Milanović 

Gostujući u emisiji „Uz jutarnju kafu“ RTV Kim, dr Milanović je kazao da su u toku pregovori sa dobavljačima kako bi ova zdravstvena ustanova mogla normalno da funkcionuiše.

Prema njegovim rečima, pomaci su vidljivi jer od nedavno Dom zdravlja raspolaže ampuliranom terapijom koja će biti dovoljna za nekoliko meseci, a transport pacijenata u kliničko-bolničke centre u centralnoj Srbiji obavljaće se neometano.

„Transport pacijenata se obavlja bez problema, goriva ima dovoljno, tako da pacijenti neće trpeti. Dobili smo sanitetsko vozilo od KBC Priština, tako sada raspolažemo sa dovoljno vozila, goriva i svih ostalih energenata koji su nepohodni kako bi se transporti obavljali redovno“, kaže dr Milanović.

On ističe da će, uz pomoć lokalne samouprave, Dom zdravlja uskoro biti u mogućnosti da pruži svu potrebnu medicinsku pomoć pacijentima, kako na centralnom Kosovu, tako i šire.

„Veliki broj pacijenata dolazi iz Kosovskog pomoravlja i Dom zdravlja im pruža zdravstvenu uslugu. Jedino što ne mogu da ostvare je propisivanje lekova na recept, jer ne može neko imati zdravstveni karton u Gnjilanu, a dobiti prepisanu terapiju u Gračanici“, kaže dr Milanović.

On dodaje da od nedavno postoji saradnja i sa Dijagnostičkim centrom u Gračanici i da pacijenti mogu i tamo uraditi besplatne preglede i analize.

Odlukom Vlade Republike Srbije Dejan Milanović je 25. okotobra preuzeo dužnost v.d. direktora Doma zdravlja Gračanica.

Prema rečima Milanovića, bivši direktor dr Aleksa Andrejević je smenjen sa te funkcije zbog loše organizacije posla, neadekvatne komunikacije sa osobljem Doma zdravlja i sa pacijentima, a razlog je i nesposobnost rukovodioca da blagovremeno nabavlja medicinska sredstva nepohodna za rad ove ustanove.

07.10.2014 | 08:00 – 23:55 Da li će i ovog puta Šiptari uništiti svaki dokaz o masovno ubijanim Srbima, kao prošlog puta kod Obilića u jami, kada su spalili posmrtne ostatke i uništili dokaze?! Igra prevare u toku, samo posmatrajte….


Porodice nestalih očekuju rezultate

Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. izrazilo je nadu da će istraživanje terena kod Đakovice dati konkretne rezultate.

 Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. upozorilo je da je, sa dugačkog spiska kidnapovanih Srba, u prošloj godini identifikovano svega devet osoba, a u ovoj godini nijedna, i izrazilo nadu da će istraživanje lokacije u đakovičkom selu Piskote dati i konkretne rezultate.

„Porodice srpskih žrtava, baš kao i porodice svih žrtava u regionu, moraju imati jednako pravo na istinu“, saopštilo je Udruženje, ističući da su „sa posebnom pažnjom i probuđenom nadom dočekali saopštenje Tužilaštva za ratne zločine Srbije“, naročito oni koji još tragaju za svojim najmilijima.

Udruženje je podsetilo da je od prvih organizovanih kidnapovanja Srba i nealbanaca na Kosmetu, već je prošlo 16 godina.

„I, bez obzira na to što niko iz porodica 530 kidnapovanih čija se sudbina ni danas ne zna, ne želi da prihvati najverovatniju činjenicu da njihovi najrođeniji više nisu među živima, svesni su i da su, koliko god istina bolna bila, neizvesnost i beznađe teži i nepodnošljiviji“, navedeno je u saopštenju koje je potpisala predsednica Udruženja Nataša Šćepanović.

Počela pretraga terena u Piskotama kod Đakovice

07. 10. 2014, 17:43 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
U naselju Piskote kod Djakovice, na lokaciji za koju se pretpostavlja da je masovna grobnica, započelo je iskopavanje zemljišta. Pretraga terena se odvija pod naredbom tužioca Euleks-a. Narednih dana javnost će biti obaveštena o rezultatima istrage.
Medju posmatracima su bili predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Specijalnog tužilaštva Euleks-a i Komisije za nestala lica u Vladi Kosova.
”Kad su ratni zločini počinjeni na Kosovu, dešava se da su žrtve ovde, svedoci ovde, izvršioci Srbi, ili obrnuto. Takva situacija nas upućuje da zajedno radimo i stim u vezi, podelio sam informaciju sa jedinicom za ratne zločine, jer su oni imali neke indicije da na ovom mestu koje se radi, da bi možda postojala grobnica sa posmrtnim ostacima tih lica”, rekao je Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije.
Stanković dodaje da se prema priči, sumnja da su na tom mestu zakopana tela Srba.
“Ali to nije dokaz, to su samo indicije. Dokaz je onog momenta kada mi nadjemo nešto, ukoliko nadjemo, i kad se uradi potpuna identifikacija, i DNK analiza lica čije ostatke nadjemo”, rekao je Stanković.
Predsednik Komisije za nestala lica u Vladi Kosova Prenk Djetaj kaže da je o ovom slučaju informisan preko medija, a da o datumu iskopavanja nisu bili obavešteni.
”Ovo se radi, a videćemo da li će biti pozitivni rezultati. Mi ćemo podržati svako mesto za koje se sumnja za masovnu grobnicu i saradjivaćemo. Naša velika primedba je što nas ni Euleks nije službeno obavestio da prisustvujemo, jer od naše strane nije bilo i neće biti prepreka”, rekao je Djetaj.
Prema rečima Djokice Stanojevića, predsednika udruženja Djakovčana, izmedju 1998 i 1999 godine na teritoriji ove opštine nestalo je 83 Srba.
Interno raseljeni Srbi iz Djakovice uputili su apel Euleksu i kosovskim institucijama.
”Interno raseljeni traže od Euleksa i ostalih institucija u Prištini da preduzmu odgovarajuće mere, da se otkriju krivci, zločinci i da se oni izvedu pred lice pravde”, rekao je Stojanović.
Udruženje porodica stradalih na Kosovu 1998. do 2000. upozorilo je, da je sa dugačkog spiska kidnapovanih Srba, u prošloj godini identifikovano svega devet osoba, a u ovoj godini nijedna.
Udruženje je podsetilo da je od prvih organizovanih kidnapovanja Srba i nealbanaca na Kosovu prošlo već 16 godina.

Drecun: Snažna mreža radikalnog islama na Kosovu

Odbor za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije konstatovao je danas da na Kosovu postoji snažna mreža radikalnog islama, ekstremizma i terorizma, te da su mnogi pripadnci te mreže angažovani kao džihadisti na ratištima u Siriji i Iraku.

„Ali smo na osnovu informacija koje su nam nadležne službe predočile zaključili da ne postoje konkretna saznanja o pripremi terorističkih napada srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na KiM“, rekao je predsednik tog odbora Milovan Drecun nakon sednice koja je bila zatvorena za javnost.

On je kazao da je Odbor za KiM ma današnjoj sednici razmotrio stepen ugroženosti i bezbednosti srpskog naroda i ostalog nealbanskog stanovništva u pokrajini zbog prisustva radikalnih islamista i džihadista-povratnika iz Sirije i Iraka.

„Generalno mislimo da je nivo opasnosti po srpsko stanovništvo od radikalnog islama, u smislu ugrožavanja bezbednosti i izvođenja terorističkih akcija na jednom prihvatljivom nivou, dakle da trenutno nije izražena opasnost, a da će se u narednom periodu situacija pratiti, jer će sa većim povratkom džihadista svakako da se promeni stepen ugroženosti“, istakao je Drecun.

„Sednica je bila zatvorena za javnost zato što je materijal koji smo dobili od nadležnih službi bio označen kao strogo poverljiv“, dodao je Drecun.

On je kazao da su članovi tog Odbora veoma zadovoljni informacijama koje su dobili od predstavnika Bezbednosno informativne agencije, MUP – a i Vojno obaveštajne agencije.

O krizi kosovskih institucija i u Berlinu

Poštovanje ljudskih prava i proces povratka na Kosovu su nezadovoljavajući, preneo je Dalibor Jevtić delegatu vladajuće nemačke partije CDU Krsitijanu Švarc Šilingu.

Tročlana delegacija srpskih političkih predstavnika koju čine ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić, gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić i poslanik Srpske liste Saša Milosavljević boravi u Berlinu.

Kako je saopšteno iz ministarstva za zajednice i povratak, trojica srpskih predstavnika upoznala su Švarc Šilinga sa trenutnom političkom situacijom na Kosovu, ističući da kriza institucija utiče na život građana.

Saša Milosavljević je ponovio da Srbi neće podržati opciju za formiranje institucija u kojoj se nalazi i pokret Samopredeljenje.

Švarc Šiling je naglasio da ceni značajnu ulogu Srba u pokušaju rešavanja trenutne političke situacije na Kosovu ali da razume da razlozi političkog vakuma leže na stranu albanskih partija, navodi se u saopštenju Ministarstva za zajednice i povratak.

Na sastanku se razgovaralo i o razvoju ekonomije, poljoprivrede i turizma u opštini Štrpce.

U nastavku posete Berlinu, Nikolić, Milosavljević i Jevtić imaće danas susrete sa poslanicima Bundestaga.

Haradinaj: Tači „čini monstruozne stvari“

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj optužio je lidera Demokratske partije Kosova i premijera Hašima Tačija da „čini monstruozne stvari“.Ramuš Haradinaj 

Posle sastanka s predsednicom Kosova, Haradinaj je izjavio da odlaganje i neodržavanje sednica Skupštine Kosova ne doprinosi izlasku iz sadašnje situacije i Tačija da čini monstruozne stvari.

Prema njegovim rečima, institucionalna blokada na Kosovu se može rešiti samo povlačenjem Hašima Tačija, pošto vlada koja je izgubila parlamentarnu većinu treba da se povuče.

Haradinaj je još jednom ponovio da nema o čemu da razgovara s DPK i da opozicija neće prihvatiti nikakav sastanak s njima.

Predsednik AZBK je rekao da će opozicija na sednici koju je sazvala za 9. oktobar pokazati da ima većinu za stvaranje institucija.

Tači: Sednica sazvana ilegalno

Lider DPK Hašim Tači izjavio je da poslanici te stranke neće prisustvovati „nezvaničnoj i ilegalnoj sednici Skupštine Kosova, 9. oktobra“.Hašim Tači

On je danas razgovarao sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom, koja je počela još jedan krug konsulatacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka povodom prevazilaženja trenutne političke situacije na Kosovu.

Tači je nakon sastanka rekao novinarima da je sa predsednicom Kosova imao veoma korektan razgovor u cilju postizanja sporazuma sa ostalim političkim skrankama u Skupštini Kosova, a u vezi sa izborom predsednika parlamenta.

DPK poziva da se poštuje volja građana i Ustav Kosova, rekao je Tači, dodavši da ta stranka neće promeniti svoj stav.

Tači je dodao da DPK neće prisustvovati na, kako je rekao, „nezvaničnoj i ilegalno sazvanoj sednici Skupštine Kosova 9. oktobra“.

Predsednica Jahjaga će tokom dana razgovarati i sa ostalim liderima parlamentarnih stranaka u Skupštini Kosova, kako prenose prištinski mediji, o mogućnostima da stranke daju predloge o prevazilaženju institucionalne blokade.

Prištinski mediji javljaju i da je i dalje pod znakom pitanja održavanje nastavka sednice Skupštine Kosova 9. oktobra.

Kako su Tanjugu rekli izvori iz koalicije DSK-ABK-IK i Samopredeljenje, poziv za sednicu poslat je predsedavajućoj skupštine Fljori Brovini i predsednici Kosova, a Sekretarijat parlamenta zadužen je da poslanike pojedinačno obavesti o zasedanju.

„Kosovo je ušlo u kritičnu fazu“

Priština — Kosovo je ušlo u kritičnu fazu i život građana i funkcionisanje države će biti otežani ako se državne institucije brzo ne formiraju, upozorila je Jahjaga.

Foto: Beta/AP, arhiva

„Institucije zemlje neophodno je hitno formirati kako bi se ispunile međunarodno preuzete obaveze koje država prvenstveno ima prema građanima“, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage posle njenog susreta s liderima političkih partija zastupljenih u parlamentu Kosova.

Prema njenim rečima, problemi u formiranju institucija vode i ka finansijskoj i bužetskoj krizi.

Od političkih lidera Jahjaga je zatražila da pokažu političku odmerenost, da deluju u okviru ustavnih rešenja i ponude rešenja koja će voditi izgradnji održivih institucija i unapređenju demokratskih procesa, navodi se u saopštenju.

Jahjaga je danas imala četvrti put sastanke s liderima političkih partija zastupljenih u Skupštini Kosova radi pronalaženja rešenja za izlazak iz političke i institucionalne blokade.

Komandant KFOR-a razgovarao sa gradonačelnikom Mitrovice

07.10.2014, 18:54 Izvor: Tanjug

KFOR igra ključnu ulogu u uspostavljanju stabilnosti na ovom području, zaključeno je danas na sastanku komandanta KFOR-a, italijanskog generala, Frančeska Paola Filjuola, i gradonačelnika Severne Mitrovice, Gorana Rakića.

Na sastanku u Kosovskoj Mitrovici, kako je saopšteno iz KFOR-a, bilo je reči o bezbednosnoj i ekonomskoj situaciji na Severu Kosova.

KFOR je, kako je istakao Rakić, važan faktor koji igra ključnu ulogu u uspostavljanju stabilnosti na ovom području i stvaranju uslova za bezbedno i prosperitetno okruženje.

U saopštenju se navodi da je gradonačelnik Severne Mitrovice komandantu KFOR-a izrazio zahvalnost za nepristrasan i efikasan rad vojnika KFOR-a.

29.09.2014 | 08:00 – 23: 55 Srbi pogubljeni, Šiptari orijentisani ka svojoj „nezavisnoj državi“ na teritoriji Srpske države!


Jahjaga zove lidere na razgovor
29.09.2014 | 07:57 | Politika | Tanjug | komentara: 0 | pregleda: 148
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga bi trebalo početkom ove sedmice da razgovara sa liderima partija o izlasku iz političke krize.

Atifete Jahjaga
Jahjaga će danas pozvati lidere političkih partija na sastanak da bi razgovarali o pronalaženju rešenja za formiranje kosovskih institucija vlasti, javljaju mediji u Prištini.

Susreti su, kako navode prištinski mediji planirani, pre nastavka konstitutivne sednice Skupštine Kosova koja je zakazana za četvrtak 2. oktobar.

Portparol presednice Jahjage, Arber Vlahiu rekao je da će rešenje ponovo biti u rukuma poslanika i lidera parlamentarnih partija od kojih se očekuje da uvaže ustavne okvire, a da će uloga predsednice biti samo da olakša dijalog.

Vlahiu je odbacio mogućnost da se predsednica još jednom obrati Ustavnom sudu i zatraži odgovor dodavši da je ta procedura okončana sa dva odgovora ove institucije.

„Ustavni sud je dao odluke za oba slučaja i zakonska procedura je okončana i sada treba politička volja za rešenje“, dodao je Vlahiu.

Na prvom sastanku sa predsednicom Kosova, lideri političkih partija istakli su da neće promeniti svoje političke stavove.

DPK se izjasnila da ne da funkciju predsednika Skupštine, dok je koalicioni blok kazao da neće glasati za kanidata DPK Arsima Bajramija za predsednika skupštine Kosova.

Tako se i desilo u nastavku prošlog zasedanja skupštine kada je Tačijev kandidat Arsim Bajrami nije dobio većinu glasova.

Za izbor Bajramija glasalo je 44 poslanika, 61 je bio protiv, dok je 11 bilo uzdržano.

Srbi najavili podršku kandidatu DPK-a

Srpski poslanici će podržati kandidata DPK-a za predsednika Skupštine ukoliko ova stranka obezbedi 52 glasa poslanika u Skupštini, najavio Aleksandar Jablanović.

Sastanak srpskih predstavnika sa Jahjagom 

 Jablanović je ovo izjavio nakon sastanka sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom koji je održan u okviru konsultacija sa liderima političkih partija pred skupštinsko zasedanje zakazano za 2. oktobar.

Sastanku su prisustvovali i gradonačelnici Štrpca i Severne Mitrovice, Bratislav Nikolić i Goran Rakić.

Bratislav Nikolić je naglasio da je od izuzetne važnosti da se izabere predsednik Skupštine Kosova i time otvore vrata za formiranje vlade koja će nastaviti dijalog u Briselu i krenuti u dalje rešavanje mnogobrojnih problema građana, navodi se u saopštenju, opštine Štrpce.

Na sastanku je rečeno da Srpska lista ostaje pri stavu da neće učestvovati u koaliciji u kojoj se nalazi i Pokret Samopredeljenje.

Na poslednjoj sednici Skupštine Kosova, poslanici Srpske liste bili su uzdržani.

Milorad Pupovac posetio Ivanovića

Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac posetio je danas u pritvorskoj jedinici u severnoj Mitrovici Olivera Ivanovića i preneo mu podršku Srba iz Hrvatske.Oliver Ivanović

“Ivanović je čovek koji je učinio mnogo za Srbe na Kosovu, jedan od najposvećenijih ljudi srpskom narodu na Kosovu, iz tog razloga sam odlučio da ga posetim jer je pitanje njegovog statusa i položaja u direktnoj vezi sa statusom i položajem srpskog naroda na Kosovu”, rekao je Pupovac.

On je istakao da je došao u posetu “svom prijatelju” kako bi mu pružio “podršku u svoje ime i u ime institucija Srba iz Hrvatske” i da će učiniti sve da pomognu jer na taj način pomažu ne samo Ivanovićevoj porodici već i Srbima kojima je potreban čovek Ivanovićevog znanja i iskustva i u vremenima koja dolaze.

Prema njegovim rečima, srpska zajednica u Hrvatskoj se susreće sa mnogim problemima i to su identični problemi sa kojima se susreće ili će se susresti i srpska zajednica na Kosovu.

Filjiuolo sa turskom ambasadorkom o situaciji na Kosovu

Komandant Kfora Frančesko Filjiuolo razgovarao je sa turskom ambasadorkom na Kosovu Songulom Ozan o biselskim pregovorima i opštoj situaciji na Kosovu.Komandant Kfora u razgovoru sa turskom ambasadorkom 

Teme razgovora Filjiuola i Ozane bile su napredak u dijalogu Beograda i Prištine kao i opšta politička situacija na Kosovu, navodi se u saopštenju.

U sapštenju Kfora dostavljenom medijima dodaje se da je Turska trenutno jedna od najznačajnijih zemalja koje daju svoj doprinos Kforu.

Turski vojnici Kfora raspoređeni su u regionalnom odredu Jug kao vodeća nacija, u regionalnom odredu Centar imau jedan tim za vezu i monitoring i jednu četu u sklopu Multinacionalne borbene grupe Istok.

Filjiolo i Čeku: Odlična saradnja KFOR-a i KBS-a

Pripadnici KFOR-a učestvovaće u sledećoj komandnoj vežbi Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), potvrdio je komandant međunarodnih snaga Frančesko Filjiolo.Čeku i Filjiolo 

General major Frančesko Filjiuolo sastao se danas, po prvi put od stupanja na dužnost, sa ministrom KBS-a Agimom Čekuom.

Kako je saopšteno iz KFOR-a, Filjiuolo i Čeku su naglasili da dve vojne organizacije imaju odličnu saradnju, te da će KFOR nastaviti podršku KBS-u.

Čeku i Filjiolo su se složili da je uloga KFOR-a na Kosovu važna, posebno kao podrška Kosovskoj policiji, Euleksu i ostalim organizacijama, u očuvanju sigurnog i mirnog okruženja i slobode kretanja.

Sud za ratne zločine van Kosova

Savet ministara Evropske unije naložio je Euleksu da podrži da se izvan Kosova uspostavi poseban sud za postupke koji proizilaze iz nalaza Specijalnog istražnog tima EU o trgovini ljudskim organima i drugim zločinima na Kosovu i Albaniji krajem 1990-ih godina.Zgrada Saveta Evropske unije 

Šefovi diplomatija zemalja EU naglašavaju u zaključku da je Euleksu dat mandat da podrži „izmeštene sudske postupke“ na osnovu nalaza tužioca EU iz Specijalnog istražnog tima o trgovini ljudskim organima i o zloćinima “na temelju izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz januara 2011. godine”.

Podrška “izmeštenim sudskim postupcima” da se odobrava da se specijalni sud formira izvan Kosova, navodi Beta.

Taj sud će pokrenuti postupke na osnovu pripremljenih optužnica i dodatne istrage, na temelju nalaza koje je krajem jula objavio glavni tužilac Specijalnog istražnog tima Euleksa Džon Vilijamson.

Vilijamson je izjavio da će specijalni sud poćeti da radi u proleće iduće, 2015. godine.

Zvanićnici Saveta ministara EU su Agenciji Beta preneli da će uskoro biti izabran nov glavni tužilac Specijalnog istražnog tima, a time i budućeg suda, jer je Vilijamsonu mandat prestao 23. avgusta.

Haradinaj: Ja sam premijer prihvatljiv za sve

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj rekao je da će se u nastavku konstitutivne sednice parlamenta najverovatnije formirati institucije Kosova i da je on premijer koji je prihvatljiv za sve.Ramuš Haradinaj 

„Ja sam taj konsenzualni premijer zato što sam kandidat svih političkih partija koje čine većinski koalicioni blok Demokratskog saveza Kosova, Alijanse za budućnost Kosova, Inicijative za Kosovo i Samopredeljenja“, rekao je lider Haradinaj nakon sastanka sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom.

Jahjaga je ranije danas razgovarala i sa predstavnicima Demokratske partije Kosova, liste „Srpska“ i Demokratskog saveza Kosova o mogućnostima za iznalaženje rešenja za formiranje novih institucija na Kosovu.

Potpredsednik DPK Hajredin Kuči izjavio je nakon sastanka sa predsednicom Kosova da će ta partija biti konstruktivna, ali da je spremna i za vanredne izbore, ukoliko oni budu neizbežni.

Lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa rekao je da je sa predsednicom Kosova razgovarao o političkoj krizi u formiranju kosovskih institucija i mogućnostima za njeno rešavanje.

Na pitanje novinara da li je za konsenzualnog premijera koji bi bio prihvatljiv za sve, obzirom da se takva informacija pojavila u medijima, Mustafa je rekao da je u koalicionom bloku postignut sporazum u vezi premijera i da je to Ramuš Haradinaj.

Hram Hrista Spasa privremeno zaštićen

Na hramu Hrista Spasa u Prištini postavljena su privremena vrata i prozori koji treba speče neovlašćen ulazak u crkvu, saopšteno je iz Eparhije raškoprizrenske.Hram služio kao dom za beskućnike (Foto arhiv Kim)
Nedovršeni pravoslani hram u Prištini poslednjih godina služio je kao javni toilet ili dom za beskućnike, a pre nekoliko meseci u njemu je albanska pop grupa snimila spot koji je naišao na oštre kritike od strane srpske crkve i javnosti.

Odluka od privremenoj zaštiti hrama Hrista Spasa doneta je pre dva meseca na sednici Komisije za implementaciju specijalnih zaštićenih zona koja se bavi pitanjima zaštite srpske duhovne i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Izvršavanje odluke je, međutim, počelo početkom septembra. Sada je, kako saopštavaju iz eparhije,  hram očišćen i dezinfikovan, a postavljena su privremena metalna vrata i prozori.

“SPC je kao vlasniku objekta uručen i ključ i crkva će ostati privremeno zaključana dok se ne stvore uslovi za završetak njene izgradnje”, navodi se u saopštenju.

Odluka o zaštiti hrama Hrista Spasa sprovodena je uz  blagoslov episkopa raško-prizrenskog  Teodosija koji je redovni član Komisije za implementaciju.

POTPISAN SPORAZUM: Niže cene rominga u Srbiji, CG, BiH i Makedoniji

14:20, 29.09.2014.

Autor: Agencija BETA,Foto: Reuters

Potpisani dokument predviđa postepeno ukidanje tarife za roming, od 1. januara 2015. godine

mobilni telefoni foto rojters

PODGORICA – Vlade Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Makedonije su danas u Budvi potpisale sporazum o smanjenju cene rominga, po uzoru na EU.

Potpisani dokument predviđa postepeno ukidanje tarife za roming, od 1. januara 2015. godine.

„Dinamiku smanjenja cena utvrdiće koordinaciono telo sastavljeno od država potpisnica, najkasnije u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora“, rekao je novinarima u Budvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Crna Gora, Srbija, BiH i Makedonija su se sporazumom obavezale da maksimalne cene rominga, telefoniranja, slanja poruka i prenosa podataka u mreži mobilne telefoniije u inostranstvu, budu na nivou cena u zemljama EU. Građani EU od 1. jula ove godine plaćaju upola manju cenu za usluge rominga nego što je to slučaj bio ranije i ta odluka o dozvoljenim roming tarifama je korak ka konačnom ukidanju te vrste usluge, a najkasnije do kraja 2015. godine. Sporazumu mogu pristupiti sve države regiona i Evropske unije.

Primena međudržavnog sporazuma ne zavisi od saglasnosti operatera mobilne telefonije i države potpisnice će u narednih 30 dana uskladiti zakone sa sporazumom o nižim tarifama za roming.

„Predstoji razgovor za telekomunikackonim operaterima za koje je jasno da neće biti oduševljeni. Ovo je regionalna inicijativa i model saradnje koji stvara osnov da se olaksa život građana i izjednači sa standardom građana EU’, rekao je Ljajic.

Ministar tgransporta i komunikacija u BiH Damir Hodžić rekao je da su bosanskohercegovački operateri koji su u vlasništvu države saglasni da se tarife za usluge rominga snize.
Ljajić je rekao i da će države potpisnice tražiti od EU da građani regiona, kada putuju u EU, plaćaju iste cene roming usluge kao i potrošaci iz Unije. Takvu inicijativu Brisel je ranije odbio. „Prva takva naša inicijativa je odbijena. Nismo optimisti, ali ćemo pokušati“, dodao je Ljajić.

Ljajić:Cene rominga za tri godine na nivou EU

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da je poptisivanjem sporazuma o romigu stvoren pravni osnov da se za tri godine cena rominga u regionu snmanje na nivo cena u EU. Ljajić je rekao da je za primenu sporazuma koji su u Budvi potpisale Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH preostalo da se urade još tri stvari od kojih je jedna razgovor sa operaterima. „Mi smo već imali razgovore sa tri operatera koja posluju u Srbiji. Lagao bih kada bih rekao da su srećni što ulazimo u ovaj proces, ali objasnili smo im proceduru i izneli neke argumente zašto je potpisvanje Sporazuma i u njihovom interesu – jer će se povećati frekvencija telekomunikacionog saobraćaja“, rekao je Ljajić.

On je rekao da će Koordinaciono telo, koje je već formirano, u narednih mesec dana utvrditi dinamiku snižavanja cene rominga u naredne tri godine. „Danas pet puta skuplje plaćamo minut razgovora u romingu, nego zemlje EU, tri puta skuplje je slanje SMS, a korišćenje prenosa podataka je 33 puta skuplje. To je glavni argument zašto je ovaj sporazum važan za građane naših zemalja“, rekao je Ljajić. Da bi se sporazum primenio biće potrebna i izmena propisa zemalja potpisnica sporazuma.

„Srbija će ići u proceduru izmene zakona kojom će biti propisana maksimalna cena za roming usluge, na isti način kako je to urađeno Uredbom EU iz 2012“, rekao je on i dodao da će operaterima biti ostavljena mogućnost da ponude i niže cene. Ljajić je rekao da je Sporazumom predviđeno da se i to uradi u narednih mesec dana. „Na potpisivanju nisu bili predstavnici Albanije i Turske, jer nisu završili svoje procedure, ali sporazum ostaje otvoren i očekujemo da mu se uskoro priključe i te dve zemlje“, rekao je LJajić. On je dodao da na sastanku dogovoreno da se ponovo pokrene inicijativa prema EU da se za stanovnike regiona u EU primenjuju niže cene rominga koje važe za stanovnike EU.

„Prva inicijativa koju smo pokrenuli sa sa Makedonijom i Crnom Gorom nije urodila polodom. Sad sve zemlje potpisnice upućuju inicijativu ponovo, ne mogu reći da smo veliki optimisti, ali to je naš legitimni cilj“, rekao je Ljajić. On je istakao da je reč o regionalnoj inicijativi kao modelu saradnje u regionu, pre svega privredne. „To je značajno zbog privlačenja stranih investicija i zbog zajedničkog nastupa prema trećim tržištima.

Tako ćemo i u nekim drugim oblastima ponuditi slične dogovore i aranžmane“, najavio je Ljajić. Sporazum o sniženju cena usluga rominga u javnim mobilnim komunikacionim mrežama potpisali su Ljajić, i ministri Crne Gore, Vujica Lazović i BiH, Damir Hadžić, kao i zamenik ministra Makedonije Marta Arsovska Tomovska.

%d bloggers like this: