14.05.2015 |08:00 – 23:55 Danas uspostavljen „međunarodno-lažni“ sistem, da Šiptarski teroristi istražuju o svom teroru i etničkom čišćenju nad Srba na Kosovu i Metohiji !!! Koliko li će Šiptari biti objektivni ??? Šta mislite???


Ban Ki Mun: Što pre formirati ZSO

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozdravio je danas nastavak dijaloga Beograda i Prištine i postignuti sporazum o pravosuđu i istakao da je jedno od ključnih preostalih pitanja upostavljanje Zajednice srpskih opština. Ban Ki Mun

Beograd i Priština bi, kako je istakao, trebalo da preduzmu sve neophodne korake radi dosledne primene svih dosad postignutih dogovora.

“Duh konstruktivne saradnje i naglasak na zajedničkim interesima ostaju ohrabrujući, a sporazum o integrisanju pravosuđa na severu Kosova, postignut 9. februara, pokazuje posvećenost obe strane implementaciji Briselskog sporazuma i nastavku dijaloga”, istakao je Ban u svom redovnom tromesečnom izveštaju, koji je objavljen na sajtu UN.

Takođe je, kako je naveo, od ključnog značaja da Beograd i Priština ostvare napredak u implementaciji onih odredbi Briselskog sporazuma koje još nisu rešene.

Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ocenio je Ban i apelovao na političke lidere u Beogradu i Prištini da hitno pristupe rešavanju tog pitanja uz konsultovanje kosovskih Srba i njihovih političkih lidera, na čije interese će, kako je naveo, direktno uticati stvaranje ZSO.

Konstatujući da su kosovske vlasti preduzele korake radi uspostavljanja Specijalnog suda koji će procesuirati dela proistekla iz nalaza Specijalnih istražnih jedinica EU, Ban je naglasio da su naredni koraci još važniji.

„Od suštinskog značaja je da sledeći koraci u procesu koji su ključni za budućnost Kosova, uslede brzo i ja pozivam političke lidere na Kosovu da udvostruče svoje napore u tom cilju“, naveo je on.

Generalni sekretar je pozdravio „jasnu odlučnost koju je pokazala kosovska vlada u pravcu neophodnih ekonomskih reformi, poštovanju vladavine prava i angažovanja radi promovisanja poverenje među zajednicama na Kosovu“, uprkos mnogim izazovima sa kojima se suočila u prvih sto dana.

„Snažno apelujem na sve političke aktere na Kosovu da se uzdrže od upotrebe nasilja kao sredstva za postizanje političkih ciljeva i da rešavaju svoje nesuglasice mirnim putem“, rekao je Ban.

Izveštaj obuhvata period od 16. januara do 15. aprila 2015. godine, a objavljen je uoči sednice Saveta bezbednosti UN koja će biti održana 26. maja i na kojoj će biti ovaj dokument razmatran.

Potpisan novi sporazum o vladavini prava

Dugi sporazum o vladavini prava na Kosovu potpisan je danas u Prištini između predstavnika Ministarstva pravde, Kancelarije EU i Misije Euleksa. Sedište Euleksa (Foto arhiva Kim)

Trojica predsedavajućih Zajedničkim koordinacionim odborom za vladavinu prava ministar pravde Hajredin Kući, šef Kancelarije EU Samuel Žbogar i šef Misije Euleksa Gabriele Meuči potpisali su obnovljeni Sporazum u sedištu Euleksa zajedno sa predsedavajućim Sudskim savetom Kosova Enverom Pecijem i predsedavajućim Tužilačkim savetu Kosova Aleksandrom Lumezijem.

U saopštenju Euleksa navodi se da nakon što je što je Sporazum prvi put zaključen novembra 2012. godine, ovaj revidirani podvlači zajedničku posvećenost jačanju vladavine prava na Kosovu.

„Mere obuhvataju stvari kao što su jačanje policije, carine, kazneno-popravnih i pravosudnih institucija na celom Kosovu, što će pomoći da se zadovolje uslovi postavljeni Kosovu za viznu liberalizaciju, kao i težnje ka priključivanju u EU“, navod se u saopštenju.

Dodaje se da Sporazum poziva na unapređenje kapaciteta Kosova za borbu protiv korupcije, kao i njegove sposobnosti da se bori protiv organizovanog kriminala, uz usredsređenost ka rešavanju međuetničkih krivičnih dela.

Šef Misije Euleksa Gabriel Meuči pozdravio je sporazum kao presudan korak u pravcu daljeg jačanja vladavine prava na Kosovu.

„Sporazum nam daje potrebnu podršku za svaki proces reformi. Sa praktičnog gledišta, zadovoljan sam katalogom konkretnih mera koje su dogovorene, što će obezbediti nastavak u radu na produbljivanju vladavine prava i nakon postojećeg mandata Euleksa. Dogovoreno je da se izdvoje neophodni resursi i da naš rad usredsredimo tako da se ostvare opšti zajednički ciljevi vladavine prava, kako je određeno ovim Sporazumom“, rekao je Meuči.

Kosovski tužioci istražuju zločine OVK? (Šiptarski kreatori etničkog čišćenja Srba sa KiM treba da istražuju o svojem terorističkom delovanju! Ili da počiste preostale dokaze koji bi im možda smetali u cilju dalje OKUPACIJE KOSOVA I METOHIJE sa svojim „međunarodnim“ sunarodnicima !!!)

Tužilac EULEX-a, Mauricio Salustro, bio je meta uvreda zbog svoje tužilačke kampanje protiv jednog broja bivših pripadnika OVK za ratne zločine. Sa sastanka (Foto Tužilaštvo Kosova)

Krivični predmeti Blaca, Klečka i Drenička grupa, tri su slučaja koje je pokrenuo Salustro, a što ga je napravilo metom masovnih protesta.

Ekspres piše da će posao koji je ostavio nedovršenim biti prenesen na kosovske tužioce. Oni će istraživati ratne zločine, među kojima su, navodni zločini OVK.

Odluka da se uspostavi posebno odeljenje u okviru Specijalnog tužilaštva, jednoglasno je doneta juče od strane svih članova Saveta Tužilaštva Kosova.

Takođe, Savet je insistirao na konkretnim akcijama za osnivanje posebne komore u okviru Osnovnog suda u Prištini, a za suđenje ozbiljnim kriminalim predmetima, koje je pokrenulo Specijalni tužilac.

Ali, potrebna je sveobuhvatna podrška i pritisak na međunarodnu zajednicu, s obzirom na to da je odbijala to od 2011. godine, rekao je kosovski ministar pravde, Hajredin Kući.

Zvanično 23 građana Kosova uhapšeno u Makedoniji zbog sukoba u Kumanovu; sutra im posetu odlaze porodice

14.05. 2015, 15:05 Izvor: KoSSev

Dvadeset i tri građana Kosova je uhapšeno zbog sukoba u Kumanovu, a kosovska ambasada u Makedoniji organizovaće ovog petka porodičnu posetu uhapšenima, potvrdio je savetnik zamenika kosovskog premijera i ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, Ardijan Arifaj, prenosi Gazeta Express

„Juče smo dobili listu od makedonskih vlasti, koja sadrži imena 23 građana Kosova koji su uhapšeni u Makedoniji,“ rekao je Arifaj.

Express navodi da je Arifaj potvrdio da je ambasada Kosova u Makedoniji „pokrenula napore da sazna njihove potrebe, stanje zdravlja, informiše njihove porodice i organizuje porodičnu posetu u petak,“ ali i da ne zna da li su neki od građana Kosova ubijeni, ili ranjeni tokom sukoba u Kumanovu.

„Zvanično nemamo informaciju da li je neko od građana Kosova ubijen, ili povređen tokom sukoba,“ rekao je Arifaj, dodajući da su makedonske vlasti zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica i da je Vlada Kosova spremna na saradnju.

„Makedonske vlasti su zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica…tako da postoji saradnja u vezi sa uhapšenima, jer su potrebna pojašnjenja u vezi sa listom imena, a spremni smo da pomognemo u procesu verifikacije, ali, takođe, i u drugim procedurama,“ rekao je Arifaj.

On je dodao i da je porodična poseta uhapšenima planirana za petak: „Saopšteno je da će porodicama biti dopušteno da posete uhapšene u petak.“

Kosovska skupština: Bez rasprave o Kumanovu – PDK i DLK nisu podržali raspravu jer je nejasno šta se dogodilo u Kumanovu

14. 05. 2015, 14:43 Izvor: KoSSev

Nakon saopštenja o situaciju u Kumanovu, pokret „Samoopredeljenje“ je pokušao i da institucionalno pokrene pitanje Albanca u ovoj makedonskoj opštini, ali bezuspešno. Iako je na današnjoj sednici kosovskog parlamenta šef parlamentarne grupe „Samoopredeljenje“, Glauk Konjufca, predložio da se diskutuje o poslednjim incidentima u Makedoniji, ostali kosovski poslanici nisu podržali ovaj predlog, preneli su kosovski mediji.

„Koliko još komšija Gruevski mora da spali da bismo o tome diskutovali?“ – upitao je Konjufca.

On je istakao i da kosovska vlada ima sve informacije, a da je Parlament mesto na kojem treba da se diskutuje o ovim informacijama.

Sa druge strane, stranke kosovske vladajuće koalicije – DPK Hašima Tačija i LDK Ise Mustafe „u principu“ podržavaju diskusiju, ali su glasali protiv, jer nije jasno šta se dogodilo u Kumanovu.

„Šef parlamentarne grupe PDK Adem Grabovci je rekao da članovi njegove parlamentarne grupe u principu podržavaju debatu, ali su glasali protiv, jer je situacija i dalje nejasna šta se dogodilo u Kumanovu. Ovaj argument je podržao i šef parlamentarne grupe DLK, Ismet Bećiri,“ navode kosovski mediji.

Tako je kosovska skupština danas sa 50 glasova protiv, 28 za i 5 uzdržanih, odbila da diskutuje o situaciji u Kumanovu.

Pokret Samoopredeljenje, međutim, od početka sukoba u Kumanovu insistira na oštrijoj reakciji i kosovske i albanske vlade.

U svom nedavnom saopštenju pod nazivom „Kumanovo gori, Vlada Kosova se češlja“, Samoopredeljenje je zatražilo institucionalnu podršku Kosova i Albanije za Albance u Kumanovu, istakavši da se vlade u Tirani i Prištini ne usuđuju da zauzmu stav kada je u pitanju situacija u ovom gradu, dok je istovremeno vidljiva „velika mobilizacija“ Vlade Srbije, a da Gruevski i Vučić žele Kumanovo da „ostave bez Albanaca“.

„Jedino političko rešenje za Albance u Makedoniji je masovna građanska organizacija na ulicama Skoplja, kako bi srušili represivnu vladu Gruevskog“ – poručio je tada, takođe, pokret ‘Samoopredeljenje’.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

04.02.2015 |08:00 – 23:55 Današnji dan protekao je u pojavi novih problema sa Šiptarima i medijskim preterivanjima oko nebitnog čoveka, ali ON i dalje moraće da se pričuva kad ide u Prištinu ako misli na svoju budućnost!


Današnji dan protekao je u pojavi novih problema sa Šiptarima ali i preteranim medijskim manipulacijama! Ako su smenili Kosovara-Srbina na njegove mesto eto neka dodje neki drugi Kosovar-Srbin! Pojavili su se i drugi problemi kojima Šiptari dalje napadaju Srbe! Njihovi mediji rade na minimizacij svog poteza koji su učinili, dok sa naše strane još samo što se ne nariče. Verovatno mogu da se nađu takvi profili ličnosti u obilnim količinama, jer i onako oni ZVANIČNO NISU ODABRANI OD SRBA SA KIM VEĆ OD BEOGRADSKE VLADE KOJA IH JE MIMO VOLJE GRAĐANA POSLALA U PRIŠTINU, naravno da to svi znaju na KiM ali i međunarodni predstavnici!

Zapostavljaju se Srpski-Srbi dok se u medijima daje prostor Tačijevim-Srbima. Pretnje koje se pojavljuju oko daljeg skrnavljenja Srpskog hrama treba sigurno ozbiljno shvatiti i delovati. Smeta im što smo je napravili na pravom mestu GDE KRST KAD GA POSTAVISMO ORIJENTIŠE I KAO SVETIONIK POKAZUJE GDE JE PRIŠTINA !

I ako su Šiptari izvršili ETNIČKO i GENOCIDNO ČIŠĆENJE PRIŠTINE, PRIZRENA, ĐAKOVICE, PEĆ, UROŠEVCA, SRBICE, VUČITRNA I MNOGIH DRUGIH GRADOVA IMAJU NOVE ZAHTEVE! Naravno to su zahtevi kojima bi oni da OTETU ZEMLJU, unapređuju i da žive! LAŽNIM SIMULACIJAMA I MANIPULACIJAMA, PODMIĆIVANJEM SVETSKIH MEDIJA I PRAVLJENJEM KAMPANJA PROTIV SRBA mnogo su uradili da nas proteraju i oteraju iz svojih domova! A mi? Konstantno smo se povlačili pred najezdom DIVLJIH TETORISTA I ŠOVINISTA koji su nam uskratili normalnu BUDUĆNOST!

Tako da im želimo da dobiju od BOGA ONO ŠTO NAMA ŽELE!

Srpski policijski pukovnik Dragoljub Delibašić tačno godinu dana u pritvoru

 04.02. 2015, 0:06

EKSKLUZIVNO: Prvi intervju koji je Dragoljub Delibašić dao od kada je u pritvoru čitajte u posebnoj vesti OVDE.


Danas je tačno godinu dana kosovskog pritvora penzionisanog pukovnika MUP-a Republike Srbije, Dragoljuba Delibašića, kojeg EULEX tereti da je 2000. godine podstrekivao na zločine protiv albanskog stanovništva. Uprkos tome što je nadležni sud za njegov predmet – kosovski Osnovni sud u Severnoj Mitrovici, Delibašić je prvobitno, skoro dva meseca, proveo u pritvornom centru u Prištini, pre nego da 28. marta 2014, bude prebačen u Severnu Mitrovicu, gde se i sada nalazi. Delibašiću je, kao i Oliveru Ivanoviću, više puta odbijan zahtev da se brani sa slobode, uprkos garancijama Vlade Srbije, a njegovim hapšenjem je, kao i Ivanovićevim, obeležen početak serije hapšenja Srba sa Severa Kosova, kao i pokretanje istraga, uključujući i istrage protiv sadašnjeg gradonačelnika opštine Zubin Potok, Stevana Vulovića i bivšeg predsednika ove opštine, Slaviše Ristića. Suđenje srpskom policijskom pukovniku, uz ostalu četvoricu pritvorenih Srba – Oliveru Ivanoviću, Iliji Vujačiću, Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću, kojima se sudi po zajedničkoj optužnici, počelo je u decembru i nastavlja se u februaru.

Delibašić je uhapšen 4. februara 2014, devet dana nakon što je uhapšen i Oliver Ivanović, a proveo je, kao i Ivanović, gotovo dva meseca u pritvornom centru u Prištini, da bi 28. marta bio prebačen u pritvorni centar u Severnoj Mitrovici. Prebačen je nakon što je njegov branilac, advokat Miodrag Brkljač, podneo zahteve za premeštajusled Delibašićevog ugroženog zdravlja, ali i kako je tada navođeno, pretnji i vređanja albanskih pritvorenika, te činjenice da je Delibašićevoj porodici, kao i braniocu, bio otežan odlazak u Prištinu i komunikacija sa njim.

Delibašiću je, takođe, više puta odbijan zahtev da se brani sa slobode i produžavan mu je pritvor, iako je Vlada Srbije dala garancije. Na osnovu poslednjeg sudskog rešenja, od prošle godine,  Delibašiću pritvor ističe 4. marta.

Delibašić se tereti da je 2000. godine, kao komandir policije u Kosovskoj Mitrovici, u saizvršilaštvu sa Oliverom Ivanovićem, kao vođom „srpske paravojne grupe – Čuvari mosta,“ a po prethodnom dogovoru i planu sa njim, navodno podstrekivao policajce, dok je Ivanović podstrekivao „Čuvare mosta“ – da upadnu u nekoliko zgrada u Severnoj Mitrovici, proteraju i ubiju albanske civile, koji su živeli u ovom zgradama.

Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku.

Tokom pet sudskih ročišta koliko ih je do sada održano, osim čitanja zajedničke optužnice, izvođeni su svedoci optužbe protiv Ivanovića, dok neposredna svedočenja protiv Delibašića i ostale trojice Srba, te izlaganja njihove odbrane u samoj sudnici, još uvek nisu započeli. Advokati u ovom postpuku su više puta izjavljivali da očekuju maratonsko suđenje.

Optužnica protiv Delibašića podignuta je 11. avgusta, a prvo pripremno ročište održano je 26. avgusta, kada se on, sa još četvoricom Srba sa Severa Kosova, prvi put pojavio u sudnici.

Pripremnom ročištu je tada, uz političke predstavnike sa Severa, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Za razliku od lidera lokalne GI SDP, Olivera Ivanovića, do sada je ovaj pukovnik MUP-a Republike Srbije bio van fokusa pojačane medijske pažnje i javnosti, a prema nezvaničnim saznanjima koje ima KoSSev od nekoliko bivših pritvorenika iz Severne Mitrovice, Delibašić je u ovom Pritvornom centru viđen kao jedan od „psihički najstabilnijih“,“najmirnijih“ i „najdisciplinovanijih“ pritvorenika.

Tamo gde progovori lažov, umire istina: Ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu

04.02. 2015, 10:43

Svi moji pravi prijatelji stadoše ‘uz jedno drvo šljive’. Godinu dana sam stariji. A i ujutru, kao i svakog prethodnog dana u protekloj godini, prvo pomislim ‘novi je dan, raduj se svakom novom danu’. Tamo gde progovori lažov, umire istina. Koliko je laž i nevolja koja stoji ispred mene velika, toliko je snaga mog uma veća. Postupak koji se vodi bremenit je od samog početka nezakonitim postupcima prema meni. Ovo suđenje neće biti suđenje pojedincu, ili pojedincima, ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu Kosova i Metohije. Moja snaga je u mom ponosu i časti koju imam i zato uvek kažem da se ponosim što sam bio častan oficir MUP-a Republike Srbije. Istina je na mojoj strani. Ovo piše pedesetosmogodišnji penzionisani pukovnik MUP-a Republike Srbije, Dragoljub Delibašić iz Pritvorne ćelije u Severnoj Mitrovici. Danas je tačno godinu dana njegovog pritvora, nakon što je na Severu Kosova prošle godine u ovo vreme uhapšen, odnosno, kako on navodi – “kidnapovan” – pod optužbama da je počinio zločine protiv albanskog stanovništva. Gotovo dva meseca proveo je u pritvoru u Prištini odakle su na Sever stigle informacije da preživljava torturu ostalih pritvorenika – Albanaca, da mu je zdravstveno stanje, usled loših uslova, bilo drastično ugroženo. Prebačen je u  Severnu Mitrovicu, gde se i oporavio, ali su se hronični zdravstveni problemi i bolovi, u pritvoru, u proteklih godinu dana pojačali. Danas, po priznanju nekoliko bivših pritvorenika, važi za jednog od psihički najstabilnijih, najmirnijih i najdisciplinovanijih pritvorenika. On je do sada bio van pojačanog fokusa medija i javnosti. Dragoljub Delibašić govori prvi put za medije od kada je uhapšen. Ekskluzivan intervju sa ovim visokim oficirom Srbije dobili smo posredstvom njegovog advokata Miodraga Brkljača.

Danas je godinu dana od Vašeg pritvora. Šta je prvo što ste jutros pomislili i kako se osećate?

Godinu dana sam stariji. A i ujutru, kao i svakog prethodnog dana u protekloj godini, prvo pomislim ‘novi je dan, raduj se svakom novom danu’. I pored činjenice da mi je oduzeta sloboda, lično se osećam izuzetno dobro. Izazovi sa kojima sam suočen ne utiču na mene previše.

Kakvo Vam je zdravstveno stanje?

S obzirom na dugogodišnji posao koji sam obavljao, isti je ostavio tragove na meni. Mogu da kažem da mi je zdravstveno stanje pogoršano u ovih godinu dana. Obnovljene su stare povrede, a nemogućnost adekvatnog i pravovremeng lečenja doprinosi tome. Većinu ovih problema rešavam na sebi svojstven način, jer nemam drugog izbora.

Dragoljub Delibašić se tereti da je 2000. godine, kao komandir policije u Kosovskoj Mitrovici, u saizvršilaštvu sa Oliverom Ivanovićem, kao vođom „srpske paravojne grupe – Čuvari mosta,“ a po prethodnom dogovoru i planu sa njim, navodno podstrekivao policajce, dok je Ivanović podstrekivao „Čuvare mosta“ – da upadnu u nekoliko zgrada u Severnoj Mitrovici, proteraju i ubiju albanske civile, koji su živeli u ovom zgradama.

Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku.

Tokom pet sudskih ročišta, koliko ih je do sada održano, osim čitanja zajedničke optužnice, izvođeni su svedoci optužbe protiv Ivanovića, dok neposredna svedočenja protiv Delibašića i ostale trojice Srba, te izlaganja njihove odbrane u samoj sudnici, još uvek nisu započeli. Advokati u ovom postupku su više puta izjavljivali da očekuju maratonsko suđenje.

Optužnica protiv Delibašića podignuta je 11. avgusta, a prvo pripremno ročište održano je 26. avgusta, kada se on, sa još četvoricom Srba sa Severa Kosova, prvi put pojavio u sudnici.

Pripremnom ročištu je tada, uz političke predstavnike sa Severa, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Kako vidite tok suđenja?

Sam tok suđenja ide sa previše sporosti i tromosti. Namerno, ili nenamerno, postupak koji se vodi bremenit je od samog početka nezakonitim postupcima prema meni. Počev od protivpravnog, nezakonitog lišavanja slobode, slobodan sam reći ‘kidnapovanja’, preko kršenja ljudskih prava, neuvažavanja i svesnog ignorisanja mog alibija od strane tužilaštva, naknadnog i subjektivnog tumačenja tužilaštva, do osporavanja sudskih spisa iz postupka koji su vodile sudije i tužioci UNMIK-a 2002. godine. Spisi predmeta puni su lažnih navoda u izjavama. Čitava optužnica zasniva se na lažima, montiranim izjavama, ‘naručenih i plaćenih svedoka’, naročito dvojice zlonamernih, patološki i psihički bolesnih – nazovi ‘svedoka iz Kosovske Mitrovice’, koji se zarad ličnih, materijalnih interesa i mržnje koju osećaju, kako prema meni lično, tako i prema svemu što je srpsko u Kosovskoj Mitrovici, javljaju sa bezbedne distance da tobož svedoče o nečemu što se nikada nije dogodilo.

Koja su Vaša očekivanja?

Očekujem da istina nadvlada i odnese pobedu nad gnusnim lažima. I za pažljivog čitaoca, kao i za laika, kada bi pročitali spise ovog predmeta, došli bi samo do jednog zaključka – tamo gde progovori lažov, umire istina. Ovo će biti teška borba, krajnje neizvesna, mukotrpna i dugotrajna. Mislim da ovo suđenje neće biti suđenje pojedincu, ili pojedincima, ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu KIM-a.

U javnosti su od bivših pritvorenika stigle informacije da ste jedan od najdisciplinovanijih i psihički najstabilnijih pritvorenika. Iz čega crpite snagu?

Iskustvo u radu – gde se tražila samodisciplina i disciplina, umnogome mi olakšavaju trenutnu situaciju. Koliko je laž i nevolja koja stoji ispred mene velika, toliko je snaga mog uma veća. Ljudski je osećati strah, jer vas on motiviše i upozorava, ali ne smete biti kukavica. Moja snaga je u mom ponosu i časti koju imam i zato uvek kažem da se ponosim što sam bio častan oficir MUP-a Republike Srbije. Istina je na mojoj strani.

Ko je Vaš najjači oslonac?

Kao pojedinac, čovek u životu ne može postići puno sam. Zato mi treba podrška da bih uspeo. Najjači oslonac meni, u ovoj situaciji, je moja Grada! Njoj dugujem mnogo i samo ona zna kroz šta je prošla u ovih godinu dana. Njena odlučnost, optimizam i hrabrost čine lakšim moj trenutni položaj u kome se nalazim. Takođe, i ostali članovi porodice imaju svoje mesto i ulogu u svemu ovome. Nadam se da će i dalje imati snage, volje i hrabrosti da budu uz mene!

Kada biste se ovim putem nekom zahvaljivali za podršku i razumevanje, kome biste to učinili?

Svi moji pravi prijatelji stadoše ‘uz jedno drvo šljive’. Punog srca zahvaljujem se, pre svega, mom prijatelju, advokatu Miodragu Brkljaču. Kao branilac, sâm je, ali imam puno poverenje u njegove sposobnosti. Hvala mom dugogodišnjem prijatelju Radetu Čidliću, Srpskoj pravoslavnoj crkvi – Vladiki Teodosiju, Kancelariji za KiM. Zahvaljujem se i drugima čija imena ne spominjem iz određenih razloga, koji se takođe trude, u skladu sa svojim mogućnostima, da mi olakšaju situaciju i pomognu u borbi za istinu i slobodu. Nezaobilazna je i činjenica da ima i onih kojima se neću zahvaliti, jednima zbog zlih namera, drugima zbog kukavičluka i guranja glave u pesak. Ali njih trenutno ostavljam po stani, neka se bave svojim kukavičlukom, ‘neka osmišljaju opravdanja za sebe.’

Ban Ki Mun: Osnovati sud za ratne zločine

Generalni sekretar Ban Ki Mun ocenio je u izveštaju o Kosovu da posle konstituisanja vlade i parlamenta, treba da se osnuje specijalni sud za zločine.Ban Ki Mun

„Pozivam kosovske političke vođe da udvostuče svoje napore za jačanje širokog razumevanja javnosti i konsenzusa o tom pitanju, s obzirom na njegov značaj za budućnost Kosova“, navodi se u izveštaju.

Specijalni istražni tim EU pod vođstvom glavnog tužioca Euleksa Klinta Vilijamsona, vodio je istragu o ratnim zločinima koje su na Kosovu počinili kosovski Albanci tokom i posle 1999. godine, kao i o navodima izvestioca Saveta Evrope, Švajcarca Dika Martija o trgovini organima zarobljenih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu.

Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu naveo da treba nastaviti napore u pogledu vladavine zakona i promovisanju istinskog dugoročnog pomirenje među kosovskim zajednicama.

Ban Ki Mun je istakao da očekuje što ranije potpuno i iskreno angažovanje Beograda i Prištine u dijalogu na visokom nivou u kojem posreduje EU.

„Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje, u skladu sa sporazumom, asocijacije/zajednice srpskih opština“, naveo je Ban Ki Mun.

Ban je naveo da razlog za zabrinutost daju izveštaji o masovnom odlivu stanovništva sa Kosova u poslednjim mesecima, i da u tom svetlu pozdravlja napore kosovskih vlasti da se uhvate u koštac sa pitanjem migracije.

Generalni sekretar UN je pozdravio i brze korake preduzete kako bi se istražile optužbe za korupciju u UN, kako one ne bi bile iskorišćene da se potkopa važna uloga koju ta misija EU igra na Kosovu i kako bi sve strane nastavile da sa njom sarađuju.

Raseljeni u „Junioru“ šesti dan bez struje

Raseljeni u kolektivnom centru u hotelu „Junior“ na Brezovici su šesti dan bez struje. Radi se na rešavanju ovog problema, kažu u Opštini Štrpce.Hotel

Sedamdesetak raseljenih iz Uroševca i Prizrena, koji stanuju u „Junioru“ i dalje su bez struje zbog neplaćenih računa za struju koji premašuju 2.000 evra. Struja je u druga dva centra na Brezovici, u kojima boravi tridesetak raseljenih lica, danas uključena.

Dugovanja za struju, prema rečima interno raseljenih u kolektivnom centru “Junior”, nisu izmirena zbog visokih računa koji se od novembra meseca prošle godine obračunavaju po duplo skupljoj industrijskoj tarifi.

Raseljenim licima u „Junioru“ i još dva kolektivna centra na Brezovici, račune za struju za predviđenih 330 kilovata plaća Komesarijat za izbeglice. Ukoliko prekorače taj limit, raseljeni su dužni da sami snose troškove.

U Opštini Štrpce je RTV Kim rečeno da su sve institucije, koje mogu da doprinesu rešavanju problema sa strujom u kolektivnim centrima, obaveštene i da se preduzimaju mere kako bi se struja raseljenima uključila.

„Zašto se obračunava industrijska struja stvarno ne znamo. Mi smo kontaktirali KEK i apelovali da se struja u kolektivnim centrima ne isključuje. U saradnji sa Ministarstvom za zajednice i povratak, koje je po mom mišljenju i najrelevantnije za rešavanje ovog problema, razgovarali smo i sa UNHCR-om. Zamenik premijera je takođe upoznat sa situacijom i svi zajedno radimo na rešavanju ovog problema“, kazao je za RTV Kim savetnik gradonačelnika Štrpca Ivica Tanasijević.

On je izrazio nadu da će KEDS uzeti u obzir specifičnu situaciju u kojoj su raseljeni u kolektivnim centrima i izaći u susret oko obračunavanja računa i naplate struje.

U hotelu “Junior” ima sedmoro dece, u druga dva centra za raseljene je veliki broj starijih osoba.

Nove pretnje hramu Hrista Spasa

Prištinske vlasti ponovo prete da će srušiti nedovršeni objekat crkve Hrista Spasa ako do 5. februara ne bude podnet zahtev za legalizaciju tog verskog objekta.Hram Hrista Spasa 

Šefica kabineta gradonačelnika Prištine Fitore Pacoli je izjavila za agenciju „Kosovapress“ da će posle tog roka videti šta će sa tim objektom biti.

„I taj objekat, kao i svi ostali, biće tretiran na isti način, na osnovu zakona za legalizaciju. To znači, do 5. februara ovaj objekat treba da se prijavi za registraciju u Direkciji za urbanizam, posle toga će biti treitran kao i svi drugi kada je reč o legalizaciji“, rekla je Pacoli.

To, kako je precizirala, znači da se podrazumeva da će, ako ne bude zahteva za registraciju, objekat ući u spisak za rušenje u skladu sa Zakonom o legalizaciji.

Prištinski Blic piše da će SPC uz zahtev za legalizaciju morati da priloži i saglasnost prištinskog Univerziteta koji je septembra 2012. podneo tužbu zbog toga što je, kako smatra, crkva izgrađena u prostoru koji pripada toj visokoškolskoj ustanovi.

Univerzitet, kako se navodi, ceni da je crkva navodno uzurpirala čak 4,27 hektara zemljišta koje pripada toj ustanovi.

Inače, gradnja crkve je počela 1999.

Eparhija raško prizrenska, međutim, negira tvrdnje da je crkva sagrađana nelegalno, te navodi da poseduje kompletnu dokumentaciju izdatu od nadležnih institucija u vreme kada je taj objekat počeo da se gradi.

Iz eparhije je, naime, aprila prošle godine saopšteno da je tu reč o pokušaju etničke i verske diskriminacije.

Tada je navedeno i da je SPC iz vrha kosovke vlasti obaveštena da oni podržavaju završetak gradnje tog crkvenog objekta o čemu su, kako je navedeno, obavešteni i međunarodni predstavnici na KiM.

Inače, za vreme martovskog pogroma 2004. spaljeno je i uništeno 35 pravoslavnih hramova, a bilo je i tendencija da se od nezavršenog Hrama Hrista Spasa u Prištini napravi „Memorijalni muzej kosovskih Albanaca“.

Pomenuti hram u Prištini je posle NATO-a bombardovanja 1999. godine više puta bio meta napada i skrnavljenja. Jedna albanska pevačica je u njemu, sa polunagim plesačima, snimila video spot.

Kosovo traži ratnu odštetu

Uoči nove faze dijaloga, Priština je spremila listu zahteva, među kojima su udeo u preduzećima, kasarnama i ambasadama iz bivše SFRJ.Priština 

Oni će tražiti udeo u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji, prenose Večernje novosti.

Albanci sa Kosova bi ovime mogli da stave dijalog u pat poziciju jer, čak i upuštanje u raspravu o ovim temama, praktično bi značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, što srpska vlast ne žele da prihvati.

Pored toga, albanska strana pokušava da oteže i sa dogovorom oko Zajednice srpskih opština što više, kako bi se u međuvremenu Beograd uslovljavao ustupcima na drugim poljima, javljaju Novosti.

Pod ratnom odštetom, kako prenosi analitičar Fatmir Šeholi, Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.

“Priština traži i vraćanje penzija Albancima, a iz procesa sukcesije očekuje i deo blaga SFRJ, kao i vojne i diplomatske objekte bivše države “, navodi Šeholi.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je zahtev Prištine da se otvore teme sukcesije i odštete, isto što i zahtev Beograda da se otvori pitanje imovine preduzeća i ko je koliko ulagao.

“Jedna ista tema se naziva drugačijim imenom. Priština će insistirati da je posredi dijalog o sukcesiji, jer time želi da predstavi javnosti srpsko „priznavanje“ nezavisnosti, dok će Beograd držati da su razgovori statusno neutralni, kakvi i jesu”, naglašava Janjić.

Neće biti protesta

Pokret „Samoopredeljenje“ saopštio je da na neodređeno vreme odložio protest, koji je za danas bio najavljen u centru Prištine.Sa protesta 

Razlog za odlaganje protesta je, kako je saopšteno sinoć na konferenciji za novinare, odluka kosovskog premijera Ise Mustafe da razreši dužnosti ministra za povratak i zajednice Aleksandra Jablanovića.

„Samoopredeljenje“ je najavilo da će o budućim protestima u vezi situacije sa Trepčom javnost biti blagovremeno obaveštena.

Predstavnici pokreta su negirali navode u saopštenju kosovske policije da bi protesti biti nasilni.

Deda: Smena Jablanovića je pobeda opozicije

Na odluku Ise Mustafe da smeni Aleksandra Jablanovića uticali su protesti u Prištini, smatra poslanik Samoopredeljenja u Skupštini Kosova Iljir Deda.Iljir Deda

U izjavi za RTV Kim Iljir Deda kaže da do nasilnih protesta u Prištini ne bi došlo da je Jablanović odmah smenjen.

„Protesta ne bi ni bilo da je Mustafa odmah reagovao i smenio Jablanovića. Nešto sto svaka dostojanstvena vlada radi jeste da reaguje na rečnik bilo kog člana. Nedopustivo je da se jedna nacionalna zajednica vređa na takav način kako je uradio Aleksandar Jablanović“, izjavio je Deda.

Deda smatra da je smena Jablanovića ustvari velika pobeda ljudi koji su svoje nezadovoljstvo iskazali protestom.

„Ovo je jedna velika pobeda ljudi koji su bili odlučni da veliku nepravdu isprave. Mislim da je svima jasno da ta tema nije trebala da se oduži, već je do razrešenja moglo doći odmah nakon skandalozne izjave Jablanovića“, dodaje poslanik „Samoopredeljenja“.

Deda je dodao da je protest odložen na neodređeno vreme.

„Sačekaćemo i videćemo da li postoji ozbiljnost da se izradi poseban zakon o Trepči. Ukoliko se zahtevi opozicije ne uvaže u parlamentu onda nam ne preostaje ništa drugo nego da ponovo organizujemo protest“, kaže Deda.

„Jablanović je mlad, ima čime da se bavi“

Srbi moraju da shvate da odluka Vlade Kosova da smeni ministra Aleksandra Jablanovića nije uperena protiv Srba kao naroda, kaže za RTV Kim albanski analitičar Fatmir Šeholi.Fatmir Šeholi

„Nije smak sveta, Jablanović je mlad čovek i ima čime da se bavi. Ovo nije upereno prema Srbima i sama ta činjenica govori da se moraju nastaviti dalji zajednički rad liste Srpska sa ovom vladom, uprkos tome što je albanska masa veoma nezadovoljna radom vlade Kosova“.

Šeholi kaže da se u albanskoj javnosti već pominje da bi novi ministar za povratak mogao da bude Nenad Rašić, poslanik PDS-a u Skupštini. Ipak, Šeholi smatra da bi novi ministar morao biti neko od prestavnika Srpske liste.

„Mislim da Albanci ne bi smeli da se bave time ko će biti ministar, jer to odlučuje volja naroda, a volja naroda je dala listi Srpka devet poslanika i oni su ti kojima narod veruje. Smatram da u njihovim redovima ima Srba koji znaju da rade posao ministra za zajednice i povratak i da neće uvrediti nikoga“.

Prema njegovim rečima, premijer Mustafa nije podlegao pritiscima opozicije na Kosovu da smeni Jablanovića, već je to njegova odluka doneta u skladu sa Ustavom i zakonom Kosova.

Čauš Baljaj iz DSK menja Jablanovića

 04.02. 2015, 21:03 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (Tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Posle razrešenja Aleksandra Jablanovića sa mesta ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi do imenovanja novog ministra rukovodiće prvi zamenik ministra Čauš Baljaj, prenosi portal ”Tribuna”.
Kako navodi portal, Baljaja je na funkciju prvog zamenika ministra u Ministarstvu za zajednice i povratak pre dva dana imenovao premijer Isa Mustafa.
Baljaj je bio kandidat opštine Istok za poslanika na izborima 8. juna prošle godine, a dolazi iz partije Demokratski Savez Kosova Ise Mustafe, navodi ”Tribuna”.

Đakovičani: Ministar je želeo da nas zaštiti

Raseljeni Srbi iz Đakovice smatraju nekorektnom odluku kosovskog premijera da smeni Aleksandra Jablanovića sa mesta ministra za povratak, samo zato što je, kako navode, želeo da zaštiti pripadnike svog naroda koji su bili ugroženi.

djakovica Oni ističu da je kosovska opozicija namerno pogrešno interpretirala Jablanovićevu izjavu datu nakon kamenovanja Srba u Đakovici na Badnji dan.

“Zabrinuti smo jer je pitanje povratka i nestalih, koje isto boli i srpske i albanske majke, zloputorebljeno kao povod za proteste koji su prerasli u nasilje”, navodi se u saopštenju Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice.

U Udruženju navode da je odluka kosovskog premijera da smeni Jablanovića potvrda da vlast nije spremna da zaštiti i omogući povratak Srba u Đakovicu.

Platforma za KiM kad se Vučić vrati

 04. 02. 2015, 20:27 Izvor: B92/Beta

Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da očekuje da će platforma za Kosovo i Metohiju biti doneta kad se premijer Aleksandar Vučić vrati sa briselskih pregovora.

„Ja sam neki kroki pripremio, ali nismo razgovarali da potpuno uđemo u proceduru koja podrazumeva završetak uz, naravno, potpunu saglasnost nas dvojice, predlog Vladi da dostavi na usvajanje Narodnoj skupštini rezoluciju kojom bi se to konačno rešilo,“ rekao je Nikolić za rusku agenciju „Sputnjik“, u izdanju na srpskom jeziku.

On je izrazio uverenje da bi vlast u Srbiji, ukoliko „krene dalje od Briselskog sporazuma“, prećutno učestvovala, ili saučestvovala u uspostavljanju nezavisnosti Kosova i Metohije, istakavši da je sa Vučićem već razgovarao o „krajnjem i trajnim rešenjem za Kosovo i Metohiju“.

„Ja mislim da neće biti mnogo saglasnosti na Zapadu oko te moje platforme, pošto ona ne predviđa nezavisnost Kosova i Metohije, a njih ništa ne zadovoljava osim nezavisnosti, ali je meni mnogo važnije da mi budemo jedinstveni, čvrsti, snažni. Da imamo i nalog i odobrenje Narodne skupštine oko toga kako ćemo da se ponašamo i koliko daleko možemo da idemo,“ naglasio je predsednik Srbije.

Komentarišući informacije da su SAD Prištini dale podršku da formira oružane snage, predsednik je rekao da je to drastično kršenje rezolucije 1244, pošto je Srbija poverila Ujedinjenim nacijama tu teritoriju, a ne Albancima.

Nikolić je napomenuo da se postavlja pitanje, ako se formira ta vojska, hoće li i sever Kosova i Metohije imati svoju vojsku, sa procentualnim učešćem Srba u vojsci i sa komandantom Srbinom.

On je podsetio da je o Kosovu više puta razgovarao i sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, i istakao da je dobio uveravanja da će Rusija podržati svaki stav Srbije i da, ako Srbija nikada ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije, Rusija to nikad neće da učini.

Predsednik Srbije je naveo da je često meta napada raznih medija, a da je cilj tih napada da se diskredituje funkcija predsednika.

Tomislav Nikolić je izjavio i da bi voleo da se kandiduje za drugi mandat zbog, kako ističe, Srbije i ljudi koje je okupio oko ideje koja još nije ostvarena do kraja.

24.01.2015 |08:00-23:55 Divljanje Šiptara u Prištini ali za medije simulacija jer KPS ne bije svoje teroriste! Oteli Srpsko pa bi sada da ga prisvoje, javno lažu i vrše etnički pritisak nad Srbima i Crnogorcima, baš kao i pre 20 godina!


Zabranjeni tekst šefa misije UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije

Subota, 24. januar 2015, 10:47

Izvor: Vestinet

Šokantan tekst šefa misije programa UN, Senegalca, Bakari Kantea iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, nikada nije objavljen.

U maju 1999. godine, Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu), Senegalca, Bakari Kantea, o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.

Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru, Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantan izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: otrovi koje UN neće da vide”.

Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.

Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu – atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.

Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu – patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja, prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance, među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.

PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni, čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat – zatrovan je i Dunav.

U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea, govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom:

“Prema raspoloživim podacima, snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom, gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa ‘A-10’, kao i krstarećih raketa ‘tomahavk’. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo, jer, pored telesnih povreda, prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer,” piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom maja 1999. godine, upućen Generalnom direktoru UNEP-a, Klausu Topferu.

Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom, nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi – radijum i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najčešće duvaju severozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni, ili ka Albaniji, Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj.”

Švajcarci plaćali za ćutanje

Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućen diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine.

Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe FOCUS (koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka).

„Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute,“ kaže Robert Parsons.

Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija ‘ne prave razliku’ između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo, kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina.”

Boraveći u Jugoslaviji, u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe.

“Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija,  naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti, kako stanovništvo, tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu, ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama,” piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.

“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne,” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini, tako i stanovništvu.

LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA

• Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji

Nezavisni američki novinar, Robert Parsons, otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN-a, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac, Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.

Ozračena hrana

U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno, tako i kratkoročno, negativne posledice po lanac ishrane.”

ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons

„Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj ‘humanitarnoj intervenciji’, izveštaj o kome reč, govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji,“ kaže Parsons. On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN-a, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.

„Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj klasifikovan u UN-u i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi,“ tvrdi Parsons.

„Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski ‘Kurije’, 17. juna 1999, ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu,“ otkriva Parsons.

Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN-a, koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji, obraćaju se ovom novinaru umesto UN-a, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj, jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu, na kojoj je, naravno, pitao generalnog sekretara UNEP-a,  Klausa Topfera, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.

„Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. ‘Da. I u čemu je problem?’, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. ‘Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!’ – rekao sam, na šta je Topfer hladno ponovio: ‘Pa dobro, dobili su izveštaj – u čemu je problem?’ – iznosi detalje sa konferencije za štampu Robert Parsons.

Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN-a u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.

Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada

Robert Parson kaže da su se već u februaru 2000. godine, podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine, tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.

Isekli 72 stranice teksta

„Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice, ‘odsečeno’ je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu, ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice, da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu,“ objašnjava Robert Parsons.

„Misleći da ga ne čujem i ne razumem, rekao je na nemačkom svom saradniku – ‘Ali oni mi ne veruju.’ Uzvratio sam na nemačkom – ‘Naravno da Vam ne verujem. Lažete!’ – dodaje američki novinar.

Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a, Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN-a, kao da nije ni postojao.

UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force), čiji je zadatak bio da izradi “definitivan izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je bivši finski ministar ekologije, Peka Havisto. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.

„Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a,“ tvrdi Robert Parsons.

DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA

• Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen je pristup pogođenim mestima

Robert Parsons je imao brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN-a, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja

Osmog oktobra 1999. došao je u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca, Bakari Kantea, do kojih je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.

On je tog 8. oktobra došao u palatu UN-a, u Ženevi, kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN-a za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.

Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvaničan izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.

“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje na nekim odredištima je ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”.

Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja”, zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.

Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini.” Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana.

Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla, ili prašine, sa tenkova JNA, na kojima su se, sudeći prema fotografijama zapadnih agencija, deca slobodno igrala.

SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNIČKOM GREŠKOM”

• Tek posle velikog pritiska javnosti, Amerikanci su priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu

Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.

ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kući

Te godine Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.

„Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način – ‘Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine’ – objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum.

Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC-Speitz.

“Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje,” napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.

Grafiti „UÇK“ na zidu ograde crkve u Đakovici

Subota, 24. januar 2015, 10:14

Izvor: KoSSev

Udruženje raseljenih Đakovčana javilo je jutros da su pre nedelju dana na ogradnom zidu crkve u Đakovici osvanuli grafiti „UÇK“, i zatražili od lokalnih vlasti i međunarodnih misija na Kosovu da uklone grafite. Ispisivanje grafita potvrdio je i kosovski radio „Đakova“, dok srpski mediji nisu imali ovu vest.

Udruženje Đakovčana je oštro osudilo ispisivanje grafita na ogradnom zidu u Đakovici, 17. januara, čime se, po njihovim rečima, uznemiravaju jedini preostali Srbi koji su ostali da tamo žive – četiri starice.

„Smatramo da je ovo uvreda i poniženje za sve vernike iz Đakovice koji su kamenovani na Badnji dan. Protestujemo i zahtevamo od lokalnih vlasti u Đakovici, KFOR-a, EULEX-a, UNMIK-a i svih ambasada u Prištini, nevladinih organizacija da se grafiti uklone, jer unose nemir i šalju negativnu poruku svim proteranim Srbima iz Đakovice,“ naveli su iz Udruženja.

Grafiti na zidu đakovičke crkve osvanuli su istog dana kada se održao jedan od protesta protiv izjave sprskog ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Aleksandra Jablanovića, javio je radio „Gjakova“, dodajući da je tada reagovala i gradonačelnica ove opštine, Mimoza Kusari – Ljilja, na svom Fejsbuk profilu, napisavši:

„Naša snaga leži u hrabrosti da živimo sa drugima u miru i poštovanju ljudskih vrednosti i principa. Oznake, ili grafiti na srpskoj pravoslavnoj crkvi, nisu na čast nikome.“

Kusari – Ljilja je dodala i da su ljudi koji su ispisali ove grafite „imali nameru da potamne vrednosti „UÇK“-a i Đakovice.“

Policija je istoga dana u stanici u Đakovici razgovarala sa jednim licem zbog grafita, ali je regionalni komandir, Krist Đoka, izjavio i da još uvek ne znaju ko je ispisao grafite.

Pravoslavni raseljeni vernici iz Đakovice se od 1999. godine sprečavaju da posete groblja i crkve u ovom mestu na zadušnice i velike hrišćanske praznike, kao i 6. januara ove godine, kada je grupa raseljenih Srba kamenicama onemogućena  da u crkvu unese badnjak, nakon čega je srpski ministar u kosovskoj vladi za povratak i zajednice, Aleksandar Jablanović, one koji su kamenovali vernke nazvao „divljacima koji su pokvarili praznik i ne služe na čast nikome“, na šta je upravo gradonačelnica Đakovice bila prva od kosovskih zvaničnika koja je reagovala na i tako pokrenula lavinu reakcija i protesta u kojima se podseća na „masovne grobnice, ubistva, silovanja srpsko-crnogorskih kriminalaca“ protiv albanskog naroda, a Đakovica se naziva „kosovskom Srebrenicom.“ Za danas su zakazani masovni protesti u Prištini, u organizaciji Pokreta „Samoopredeljenje“.

Vladi Kosova ultimatum za smenu Jablanovića i zakon o Trepči; 19 policajaca i 4 civila povređeno, 22 demonstranta uhapšena; kamenovana crnogorska ambasada; napadnuti i srpski novinari

Subota, 24. januar 2015, 20:20

Izvor: KoSSev

Devetnaest pripadnika Kosovske policije je povređeno, kao i četiri civila, a 22 demonstranta su uhapšena u neredima koji su izbili danas popodne, tokom demonstracija više hiljada kosovskih Albanaca u Prištini. Demonstranti su kamenicama gađali zgradu Vlade i pokušali nasilno da uđu u zgradu. Kosovski mediji preneli su da je na zgradi vlade Kosova načinjena velika šteta i da je veći broj stakala polomljen. Demonstranti su počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je policija Kosova reagovala i bacila suzavac na njih. Prilikom snimanja demonstracija, napadnute su i tri ekipe srpskih novinara – novinarka i snimatelj RTK2, kao i snimatelji RTS-a i dopisnik B92. Kamenicama je napadnuta i crnogorska ambasada, koja se nalazi u glavnoj ulici kojom su prošli demonstranti, javio je kasno večeras portal „Gazeta Express“. Gazetexpress je javila i da se šteta koju su demonstranti danas pričinili procenjuje na preko 150.000 evra. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga oštro je osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“ Demonstracije su održane na poziv pokreta “Samoopredeljenje”, ostalih opozicionih stranaka i građanskih organizacija, na kojima je od kosovskog premijera, Ise Mustafe, zatraženo razrešenje srpskog ministra za povratak i zajednice, Aleksandra Jablanovića, kao i usvajanje zakona o transformisanju „Trepče“ u javno preduzeće. Organizatori su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – da ukoliko u narednih 48 sati Jablanović ne bude razrešen dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti će se nastaviti u utorak. Sa protesta je poručeno i da su dani kosovskoj vladi odbrojani. Među okupljenim demonstrantima bili su i Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj, donedavni predsednik kosovskog Parlamenta – Jakup Krasnići, kao i gradonačelnik Prištine – Špend Ahmeti, ali i predstavnici nevladinih organizacija i različitih udruženja, među kojima i udruženje „Majke plaču“, na čelu sa Nusrete Kumnovom, koja je pre dva dana na protestu u Dečanima održala govor, rekavši da  je u poslednjem ratu na Kosovu ’98 – ’99, „kriminalna i nekadašnja srpsko-crnogorska vlada počinila genocid nad nedužnim albanskim stanovništvom, bez spašavanja dece i trudnih žena, ubivši 12 hiljada Albanaca, dok je preko šest hiljada povređeno, a ni nakon 16 godina, nije poznata sudbina 1.650 ljudi, preko 30 hiljada žena je silovano i preko milion Albanaca izbeglo sa Kosova od srpsko-crnogorske šovinističke mašinerije.“  

„Jablanović napolje! Trepča je naša!“Kolonu više hiljada demonstranata predvodilo je rukovodstvo Samoopredeljenja, sa Aljbinom Kurtijem na čelu i predstavnice udruženja „Majke plaču“ iz Đakovice.

Na čelu kolone demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo „Jablanoviću napolje, Trepča je naša!”

Demonstranti su takođe nosili transparente sa porukama „Trepča je naša“, “Jablanović, ili narod Kosova“, “Jablanoviću, fašizam neće proći”, “Hašime lopove“, kao i zastavu koja simbolizuje tzv. Veliku Albaniju, sličnu onoj koju je bespilotna letelica unela na fudbalski stadion u Beogradu, tokom utakmice Srbija – Albanija 14. oktobra prošle godine.

Obraćajući se demonstrantima ispred zgrade kosovske vlade, predstavnica “Majke plaču”, Nusrete Kumnova, rekla je danas da se stidi svoje vlade koja mirno gleda i dozvoljava da se vređaju majke ubijenih i nestalih u ratu, kojih je, kako je i danas navela, bilo preko 12 hiljada.

“Tražimo od Vlade i premijera Mustafe da hitno smeni Jablanovića”, rekla je Nusreta Kumnova, preneo je Kosovapress.

Vođa pokreta „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti, istakao je da su kosovskoj vladi „odbrojani dani“, te da ona nije dobro postupila sa rudarima i studentima. On je poručio i da će narod Kosova zaštiti Trepču, jer ona pripada Kosovu.

„Okupili smo se kako bismo zaštitili Trepču, jer Trepča pripada nama, a ne Srbiji. Ako dođe do stečaja Trepče, urušiće se ekonomija Kosova,“ kazao je Kurti, prenela je Gazetaexpress.

Demonstranti su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – ukoliko u narednih 48 sati, kosovski premijer, Isa Mustafa, ne razreši Jablanovića dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti se nastavlju u utorak, u 12 sati.

Iako najavaljen kao miran protest i uprkos prisustvu velikog broja pripadnika Kosovske policije, demonstranti su nakon govora koje su održali organizatori protesta, počeli da bacaju kamenice na zgradu Vlade, lomeći stakla, pokušavši nasilno da uđu u zgradu, da bi, zatim, počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je Kosovska policija reagovala i bacila suzavac na njih.

Samoopredeljenje: Vlada organizovala saobraćajnu nesreću kako bi sprečila građane da učestvuju na protestu„Kako bi se sprečila učešće građana na protestu, vlada je organizovala saobraćajnu nesreću u kojoj su dva kamiona blokirala put u mestu Komorane. Iz tog pravca dolazilo je oko 50 autobusa sa građanima iz Metohije. Put je bio blokiran na pola sata. Putnici su pokušali da pronađu alternativne načine da stignu do Prištine,“ napisao ja na svom Fejsbuk profilu, portparol Samoopredeljenja, Erzen Vranići.

Međutim, nešto kasnije, Kosovska policija je u izjavi za KTV, negirala da se ova saobraćajna nesreća dogodila.


Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj o današnjem protestu

“Nezadovoljstvo raste. Ljudi se pridružuju. Vlada je ostala u manjini i trebalo bi da shvate da vlast nije pojedinac, već narod,” rekao je Ramuš Haradinaj, prenela je Gazetaexpress.

“Ako do ponedeljka ne razreše Jablanovića i ne promene status Trepče, održaćemo najveći protest. Odazvaćemo se pozivu za protest u utorak, mi smo deo ovih ljudi i iskoristiću ovu priliku da pozovem građane da se pridruže protestu u utorak,” rekao je Fatmir Ljimaj, a preneo isti portal.

Kosovski mediji prenose da je Kosovska policija reagovala tek pola sata nakon kamenovanja zgrade Vlade.


Gazeta Express: Diplomatski incident – kamenovana zgrada crnogorske ambasade u Prištini

Ozbiljan diplomatski incident obeležio je kraj protesta, kada je grupa demonstranata gađala kamenicama zgradu ambasade Crne Gore u Prištini, koja se nalazi na trgu koji danas u Prištini nazivaju „Majka Tereza“, javio je portal „Gazeta Express“.

Prema rečima očevidaca, napad se dogodio kada je policija počela da pomera demonstrante sa trga.


Portparol kosovske policije, Baki Keljani je u izjavi za TV „Kohavizion“, rekao da se 95 odsto demonstranata ponašalo normalno, ali je „grupa huligana gađala i polomila stakla na zgradi vlade Kosova“ i dodao da su neki demonstranti zadobili povrede, kao i pojedini policajci.

Tokom dana, Kosovska policija je slala više saopštenja za štampu, a prema poslednjim podacima iz policije, devetnaest policajaca je povređeno, kao i četiri civila, dok je privedeno 22-oje demonstranata koji su se „nasilno ponašali“, saopšteno je večeras iz Kosovske policije.

Nakon protesta reagovala je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, koja je na svom Fejsbuk profilu navela da je protest demokratsko pravo građana Kosova, ali je i oštro osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“

“Smatram današnji protest u Prištini kao demokratsko pravo građana Kosova da iznesu svoje zahteve. Međutim, oštro osuđujem vandalizam male grupe demonstranata protiv javne i privatne imovine građana Republike Kosovo i apelujem na organizatore protesta da se distanciraju od ljudi koji su napadali Kosovsku policiju i oštetili kosovske institucije i preduzeća u gradu. Pravo na proteste je neotuđivo pravo koje je zagarantovano i ostvaruje se u svakoj demokratiji, ali ga prati odgovornost za održavanje javnog reda i imovine izgrađene samim žrtvovanjem i znojem mnogih građana Kosova. Pozivam sve strane na mir i demonstraciju političke i društvene zrelosti,” navela je Jahjaga u svom saopštenju na društvenoj mreži.


Mustafa: Jablanović nije najveći problem Kosova

Kosovski premijer, Isa Mustafa, boravio je danas u Peći, gde je njegova partija, LDK proslavljala 25-godišnjicu od formiranja odbora ove partije u tom gradu. Upitan da prokomentariše današnje proteste, Mustafa je rekao da građani imaju pravo da protestuju, ali i da će vlada rešiti sva pitanja u svom programu rada, javio je radio Dukađini.

Govoreći o zahtevu demonstranata da se Jablanović razreši ministarske dužnosti, Mustafa je rekao:

“Ministar Jablanović nije najveći problem Kosova.“


TV Pink: Demonstranti u Prištini protestuju protiv nedavnog dolaska Aleksandra Vučića na Kosovo i Metohiju

Srpski predstavnici su za sada bez reakcija na današnje događaje u Prištini, kao i zvaničan Beograd, ali su u vezi sa današnjim napadom tri srpske novinarske ekipe u Prištini, večeras reagovali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM), kao i lista „Srpska“, oštro osudivši ovaj napad.

Svi srpski mediji preneli su kraće vesti agencija o demonstracijama iz Prištine. Televizija Pink je večeras, kao jednu od udarnih vesti, javila da su demonstranti u Prištini danas protestovali protiv nedavne posete srpskog premijera, Aleksandra Vučića – Kosovu i Metohiji.

A pred današnje proteste, juče su reagovala i četvorica gradonačelnika sa Severa Kosova, pozvavši predstavnike međunarodne zajednice, kao i kosovske vlade da hitno reaguju i zaštite Jablanovića, ali i „čitav srpski narod“ na Kosovu i Metohiji od „javnog linča“ koji, po njihovom mišljenju, sprovode razna kosovska udruženja, organizacije i pojedinci, i time izbegnu „već skoro izvestan scenario“ eskalacije nasilja. Oni su upozorili i na opasnost od uvlačenja pitanja Trepče u ove proteste i zatražili da se „relaksira atmosfera“ pred razgovore u Briselu, zakazane za 9. februar. Gradonačelnici sa Severa upozorili su i na opasnost od iznošenja netačnih podataka u javnost i preuveličavanja broja žrtava, komentarišući prekjučerašnji govor Nusrete Kumnova u Dečanima i ograđujući se da je „svaka žrtva mnogo“, ali i apelovali da se u javnosti ne upotrebljavaju “opasne i nemoralne spekulacije“ o broju stradalih, već validni podaci.


Napadnuta novinarska ekipa RTK2, snimatelji RTS-a i dopisnik B92

Tokom demonstracija napadnuti su i novinari srpske redakcije kosovske televizije „RTK2“, Aleksandra Jovanović i Bojan Košanin, snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, a prema kasnijim informacijama i dugogodišnji dopisnik RTV B92, Bojan Trajković.

„Gađali su nas letvama i kamenjem. Pokušali su da nam otmu kameru kada su čuli da pričamo na srpskom jeziku,“ javila je reporterka Aleksandra Jovanović za svoju televiziju.

Ona i snimatelj Bojan Košanin su nepovređeni, a policija je ekipi RTK 2 savetovala da se udalje sa demonstracija, jer za njih nije bezbedno, ali je druga ekipa ove televizije nastavila da prati demonstracije.

Večeras su se u dva saopštenja, jedan za drugim, zajedno oglasili UNS i DNKiM, osudivši pretnje i napad na ove novinare, kao i maltretiranje koje su oni danas pretrpeli.

22:00 – Novinarka Aleksandra Jovanović: Saopštenje DNKiM i UNS-a licemerno i neiskrenoA povodom saopštenja UNS-a i DNKiM-a oglasila se novinarka RTK2, Aleksandra Jovanović, koja je danas sa svojim kolegom napadnuta tokom demonstracija u Prištini. Ona je na svom Fejsbuk profilu saopštenje ova dva novinarska udruženja ocenila, međutim, kao licemerno i neiskreno.

„Institucijama, matičnoj kući i pojedincima zahvaljujem na iskreno izraženoj brizi zbog današnjeg napada na kolegu snimatelja Bojana Košanina i mene. U isto vreme smatram licemernim i neiskrenim saopštenje Društva novinara Kosova i Metohije i UNS-a.

One iz pomenutih udruženja, koji nas u kontinuitetu već dve godine satanizuju, ponižavaju i izlažu ruglu, molim da nas ne brane, jer im nije stalo do naše bezbednosti, niti do našeg profesionalnog i ljudskog integriteta. Izlažući nas ruglu u brojnim saopštenjima, nafilovanim najgnusnijim lažima, činili su sve da nas svuda, gde radimo, obeleže kao mete za uvredu i napade. I današnje saopštenje je pokušaj samoreklamerstva onih kojima je samo stalo do kase Udruženja, a najmanje do brige za našu bezbednost,“ napisala je kasno večeras ova novinarka na svom Fejsbuk profilu.

Simatelj RTK2, Bojan Košanin, izjavio je za UNS da ih je tokom izveštavanja najpre napao jedan mladić albanske nacionalnosti, a da mu se potom priključila grupa od tridesetak ljudi koji su ga odvukli u masu i počeli da ga šutiraju i gađaju flašama i kamenicama.

„Sve se dešavalo u centru Prištine, ispred Ministarstva kulture. Spasilo nas je to što znam albanski jezik, pa sam sve vreme pokušavao da se na miran način sa njima razumno dogovorim da nas puste. Ali nije vredelo, psovali su nas, pretili, vukli i gađali kamenicama. Uspeli smo da se otrgnemo zahvaljujući nekolicini organizatora protesta koji su nas razdvojili. Bežali smo kroz neke ulice i na kraju su nas organizatori protesta usmerili ka zgradi vlade Kosova odakle nam policija više nije dozvolila da izađemo. uz obrazloženje da za nas nije bezbedno izvan te zgrade,“ kazao je Košanin.

A snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, rekao je za ovo udruženje da je jedan maskiran demonstrant pokušao da mu otme kameru, ali i da ga odvuče u masu.

„Imao je belu kapu sa amblemom ‘UĆK’ i šal preko lica sa zastavom Albanije,“ rekao je Milić.

U drugom saopštenju, navedene su i pojedinosti napada na dugogodišnjeg dopisnika RTV B92 sa Kosova i Metohije, Bojana Trajkovića:

„Nasilnici su tokom demonstracija nekoliko puta nasrtali na Trajkovića, pokušavajući da mu otmu kameru i unište snimljen materijal,“ naveli su UNS i DNKiM, dok je na sajtu B92, do 23 časa večeras, navedeno samo to da su „napadnuti i srpski novinari, koji su izveštavali sa ovog događaja, među njima i naš dopisnik.“

Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije zatražili su od policijskih organa i EULEX-a da preduzmu „sve potrebne mere i pronađu vinovnike napada na ekipu RTK 2 i snimatelja RTS-a i spreče nove pokušaje napada na medijske radnike na Kosovu,“ a potom i za novinara B92 Bojana Trajkovića.

Jahjaga: Pravo na protest uz odgovornost

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je incidente tokom protesta organizovanog danas u Prištini.

Jahjaga je navela da demonstracije predstavljaju demokratsko pravo građana Kosova na izražavanje svojih zahteva.

“Ipak oštro osuđujem vandalski čin jedne male grupe demonstranata prema javnoj i privatnoj svojini građana Republike Kosovo i zahtevam da se organizatori protesta distanciraju od demonstranata koji napadaju Kosovsku Policiju i oštećuju institucije Kosova i poslovne objekte u gradu”, kazala je predsednica Kosova.

Ona je istakla da je pravo na protest nepobitno ali da to pravo prati odgovornost organizatora za očuvanje javnog reda i svojine.

“Pozivam sve strane na mir i ispoljavanje političke i društvene zrelosti”, kazala je Jahjaga.

Klif: Trepča ne treba da bude tema dijaloga

Ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif ocenio je da pitanje kombinata Trepča ne treba da bude tema dijaloga između Beograda i Prištine.

Prištinski mediji prenose da je Klif ž tokom predavanja na Univerzitetu AAB u Prištini rekao da problem Trepče treba da se reši unutar Kosova.

“Ono što se nalazi na teritoriji Kosova je u vlasništvu Kosova. Trepča ne treba da bude tema dijaloga u Briselu”, rekao je Klif.

Prema njegovim rečima, rešenje za Trepču treba da se nađe kroz komunikaciju sa rukovodstvom u Zvečanu, kao i kroz proces komunikacije sa svim zainteresovanim stranama.

Ministarka u kosovskoj vladi zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri danas je za dnevnik “Epoka e Re” izjavila da se o imovini na Kosovu neće se pregovarati u Briselu uključujući tu i Trepču.

Radivojević: Većinski vlasnik Trepče nije država, već akcionari i to bi za Srbiju trebalo da bude „zacementiran dokaz“

 23. januar 2015, 12:10

Izvor: KoSSev

Većinski vlasnik Trepče su akcionari iz Srbije koji drže 69,67% kapitala, među kojima su vodeća preduzeća u Srbiji, poput Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Geneksa, Zorke Šabac, Termoelektra, Goše Smederevska Palanka, Ika term Zemun, Jedinstvo Kumane, itd. i to treba da bude „zacementiran dokaz“ za srpsku vladu u rešavanju pitanja Trepče, jer je UNMIK, koji je po rezoluciji 1244 nadležan za upravljanje državnim vlasništvom na Kosovu, svoje ingerencije u praksi preneo na kosovsku vladu, po čemu insistiranje Srbije da je Fond za razvoj većinski vlasnik Trepče, zapravo pogrešno, jer to ide upravo u prilog kosovskoj vladi, smatra jedan od bivših rukovodilaca ovog kombinata na Severu, Milan Radivojević. On je, gostujući u emisiji „Crno-beli svet“ na RTV „Mir“, govorio o poslednjim dešavanjima u vezi sa Trepčom, izrazivši čuđenje što akcionari ćute i što Srbija ne koristi upravo taj argument da su akcionari iz Srbije većinski vlasnici, jer je to bio razlog zašto je, po njegovim rečima, UNMIK 2000. godine, morao da upotrebi silu i tako okupira Trepču, umesto da uđe bez problema, kako je uradio na jugu, gde Srba više nije ni bilo.

Još 1999. godine, rekao je Radivojević, tadašnji generalni direktor ovog kombinata, Novak Bjelić, tadašnjem šefu UNMIK-a, Bernaru Kušneru „predao“ je papir kojim je potvrđeno da država ima samo 30,33 odsto, zbog čega je šef Kušner onda iskoristio ovlašćenja koja je UNMIK imao po Rezoluciji 1244 da ima pravo da upravlja svom državnom imovinom i 2000. godine Trepču je okupirao.

„Međutim ja ne znam da li naši predstavnici u vladi znaju, da li prvi čovek Trepče to zna – podatak koji je prethodni generalni direktor Trepče, Novak Bjelić, dostavio u to vreme Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara, gospodinu Bernaru Kušneru. On mu je dostavio ovaj papir (Radivojević drži papir u ruci i pokazuje dok govori, prim. red.) u kome stoji da je državno vlasništvo 30,33 odsto kapitala, da je akcijski kapital 69,67 odsto. Ako je to tako, onda je Trepča akcionarsko društvo, odnosno Trepča je u privatnom vlasništvu. Da ovaj papir i ove dokaze prethodni direktor nije dostavio Bernaru Kušneru, on nikada ne bi pokrenuo KFOR i svu onu silu da okupira Trepču, da izvrši invaziju i okupira Trepču. Njemu je osnovni adut izbijen iz ruku, tako da nije mogao ni na šta da se osloni, već na rezoluciju 1244 kojom se daju sva ovlašćenja da Specijalni predstavnik raspolaže Trepčom,“ objasnio je Radivojević.

Kako je država vlasnik 30,33 odsto kapitala u Trepči, a UNMIK, koji je od 1999. godine bio zadužen za upravljanje državnom imovinom na Kosovu, nedavno „sve ingerencije“ preneo na vladu Kosova, insistiranje Srbije na većinskom državnom vlasništvu zapravo ide u prilog kosovskoj vladi kada je u pitanju vlasništvo nad ovim kombinatom, dodao je Radivojević.

Radivojević je naglasio da pošto su većinski vlasnici Trepče, koji drže 69,67 odsto kapitala, zapravo akcionari, a UNMIK preneo imovinu na kosovske vlasti, izlaz za Srbiju bi trebalo da bude upravo pojavljivanje akcionara, te da su na papiru koji je Kušner dobio, a Radivojević pokazao, navedeni konkretni podaci svih akcionara i procenat njihovog kapitala. Među akcionarima su Jugobanka AD Beograd, Progres Beograd, Beogradska banka, Dunav Beograd, 14. oktobar Kruševac, Goša Smederevska Palanka, Geneks, Jedinstvo Kumane, Beobanka, Termoelektro Beograd, Zorka Šabac, Ika Term Zemun, itd.

„Ovo je dokaz kojeg bi naša vlada, odnosno akcionari, trebalo da se drže kao zacementiran dokaz, jer taj je dokaz predat UNMIK-u 2000. Ponavljam da nisu imali taj papir, oni bi na legalan način ušli na Sever, ali to je bila rampa preko koje oni nisu mogli,“ naglasio je Radivojević i objasnio da je na jugu preuzimanje Trepčinih pogona išlo lakše jer tamo Srba nije bilo.

Pogledajte čitavu emisiju „Crno-beli svet“ RTV „Mir“ u kojoj je o poslednjim događajima u vezi sa Trepčom govorio bivši rukovodilac u Trepči, Milorad Radivojević.

Kosti srpskih heroja završile kod Albanaca

 24. januar 2015, 16:10

Izvor: Vesti online

Kada su početkom prošle godine, komunalci u južnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Bair, slučajno iskopali 16 muških skeleta, Srbi na severu Kosova bili su gotovo sigurni da su konačno pronađeni ostaci njihovih predaka koji su 1916. godine, predvođeni Kostom Vojinovićem Kosovcem, u dolini Ibra, podigli i proširili Toplički ustanak.

Okupatorska austrougarska vlast osudila je hrabre ustanike na smrt i javno ih je, da bi srpskom narodu uterala strah u kosti, obesila u Kosovskoj Mitrovici.

Moj pradeda Nikola bio je jedan od obešenih ustanika. U porobljenoj Srbiji digao se protiv Švaba i Bugara i završio je na vešalima, nikada nismo saznali gde su njegove kosti. Kada je u južnom delu Kosovske Mitrovice pronađeno 16 skeleta bili smo gotovo sigurni da su to kosti naših predaka, tražili smo da se izvrši DNK-a analiza kako bi naše pradedove dostojno sahranili i zapalili im sveću. Na žalost, nije bilo dobre volje ni na albanskoj, ali ni na srpskoj (beogradskoj) strani da ih identifikujemo i prebacimo u rodna sela i dostojno sahranimo – kaže Mirko Jovanović iz Sočanice kod Leposavića

Uvek protiv okupatoraMaloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.

Apelovali smo na albansku vlast u južnom delu Mitrovice da utvrdi čiji su skeleti, nudili smo i pomoć, ali nikakvog odgovora nije bilo. Ne znamo gde su kosti završile, verovatno su negde ponovo zakopane bez ikakvog obeležja. Insistiraćemo da se ovaj slučaj rasvetli do kraja – kaže Dragan Jablanović, predsednik opštine Leposavić.

U prvoj polovini avgusta 1916. godine Kosta Vojinović je u Leposaviću okupio ugledne seljake i rudare: Uroša Kostića Rudinca, Aleksandra Pipera, Vlajka Vladisavljevića, Proku Planića i Radomira Gašića. Njih petorica formirali su Ibarsko-kopaonički komitski odred, imali su štambilj i zastavu na kojoj je pisalo „Sloboda ili smrt“.

Pre odlaska u Toplicu Kosta Vojinović je u dogovoru sa Urošem Kostićem organizovao sastanak u kući prote Vićentija Simića iz Sočanice. Okupili su se najhrabriji i dogovorili da se na dati znak udari na Kosovsku Mitrovicu, na policijsku stanicu i opštinu u Ibarskoj Slatini. Akcija je, međutim, provaljena, a austrougarske vlasti su preko noći blokirale ceo kraj i pohapsile sve muškarce koji mogu da nose pušku – kaže Budimir – Budo Kostić, profesor iz Sočanice, gde se danas nalazi spomen-soba, kojom se ovaj kraj delimično odužio hrabrim ustanicima.

Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan. Na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.

Smrtna kazna izvršena je 30. januara 1917. godine u centru Kosovske Mitrovice. Sveštenik Vićentije Simić uspeo je da svojim drugovima poslednji put kaže: „Naš život će sada biti prekraćen, ali za istinu i slobodu nije teško umreti, braćo moja.“ Na 20 godina teške robije osuđeno je 26 ljudi, desetorica su dobila po 15 godina, a na desetogodišnju robiju upućeno je i 12 maloletnika. Mnogi su umrli u Lipotaru i drugim kazamatima u Mađarskoj, a samo mali broj se vratio u rodnu Sočanicu – naglašava profesor Kostić.

Uvek protiv okupatora

Maloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.

23.11.2014 |08:00 – 23:55 Dok nam Šiptari KRADU I OTIMAJU RUDU prodajući je svojim saveznicima za okupaciju koju nam nametnuše, Srbi se prisećaju dana oslobođenja u II svetskom ratu i maštaju o slobodi KOJU SU IZGUBILI!


Kosovska Mitrovica: 70 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu

23. 11. 2014, 8:22

Severna Kosovska Mitrovica danas obeležava sedamdesetogodišnjicu oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, kao i stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu. Jubileji se obeležavaju nizom događaja, a pod pokroviteljstvom i organizacijom Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica. Danas se otvara i prva pozorišna i biskopska sala u Severnoj Kosovskoj Mitrovici od 1999. Ovim povodom u gradu danas boravi i  ministar za rad, socijalna i boračka pitanja, a odnedavno i počasni građanin Kosovske Mitrovice, Aleksandar Vulin. 
Obeležavanje dve velike godišnjice počeće polaganjem venaca na spomenik partizanima i rudarima u ulici Rudarske čete u ovom gradu, kao i obilaskom hrama Svetog Dimitrija.
Venci se polažu i na spomenik Belom anđelu – poginulima u bombardovanju 1999. godine kod glavnog mitrovičkog mosta.
A u podne će predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, u prisustvu Aleksandra Vulina, svečano otvoriti ”Mitrovički dvor” – pozorišnu i bioskopsku salu, napravljenu adaptacijom dela bivšeg Vojnog remonta, nakon čega sledi i svečana akademija.

Evakuacija zarobljenih rudara u rejonu Južne Mitrovice

23. 11.2014, 9:50 Izvor: KoSSev

Prva grupa rudara Trepče izvučena je sinoć oko 20 časova, posle više od sedam sati provedenih u jednom od rudnika Trepče, u rejonu Južne Mitrovice. Izvlačenje oko pedeset rudara odvija se sporo. Oni su zarobljeni nakon što se juče u podne pokvario lift koji ih je prevozio od rudnika do površine, preneli su kosovski mediji. 
Iako su rudari bili zarobljeni na dubini od 700 metara, stanje rudara je dobro, a oni su iz rudnika izvučeni, kako su saopštili kosovski mediji – alternativnim sredstvima. Prva grupa rudara oslobođena je sinoć, nešto posle 20 časova, potvrdio direktor Trepče, Ahmet Tmava, dodajući da se vađenje zarobljenih rudara sporo odvija zbog toga što se oni iz rudnika izvlače u grupama.
„Proces je spor, izlaze u grupama i treba vremena,“ rekao je Tmava.
Kosovski mediji, međutim, za sada ne navode u kojem su rudniku albanski rudari bili zarobljeni, a nema ni detalja o tome koliko je tačno rudara izvučeno od njih 50, odnosno – koliko ih je još uvek zarobljeno, te kakvo je njihovo zdravstveno stanje.
Trenutku izvlačenja rudara prisustvovala je kosovska agencija „Kosovapress“, međutim, ni ova agencija nije navela više detalja o samoj akciji spasavanja rudara.

Specijalni sud za zločine na Kosovu u Holandiji

Specijalni, međunarodni sud za ratne zločine na Kosovu biće smešten u Holandiji, a formiranje tog suda ne može da se očekuje pre leta sledeće godine, rekao je ambasador Holandije na Kosovu Robert Boš.Priština 

„Holandija je pozitivno odgovorila na zahtev za formiranje tog suda što je u skladu sa njenim nastojanjima da bude svetski centar pravosuđa, ali za realizaciju tog projekta najpre je potrebna odluka kosovske skupštine“, rekao je Boš za RTV 21.

On je dodao da, međutim, institucionalna politička blokada na Kosovu utiče na vremenske rokove za formiranje tog suda, jer se taj sud ne može oformiti bez ustavnih promena i skupštinske odluke.

Boš je naglasio da je prvi korak odluka o formiranju specijalnog suda koju mora da donese kosovska skupština, a tek posle te odluke sklapa se sporazum sa Holandijom.

Prema njegovoj oceni, realizacija ovog projekta „nije baš jednostavna“, a izgubljeno je dosta vremena, iako su izbori bili pre pet meseci i, kako je rekao, „relativno dobri“ pa nije bilo razloga da se ne formiraju parlament i vlada.

Holandski ambasador je rekao i da ratifikacija odluke o osnivanju tog suda isključivo zavisi od odluke kosovskih institucija, odnosno od formiranja skupštine.

„Tek posle toga ćemo pregovarati o ovoj temi“, rekao je Boš.

Ivanović: Opasno nametanje nezavisnosti Kosova

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović izjavio je da Evropa mora da shvati da olako forsiranje kosovske nezavisnosti može da destabilizuje Srbiju i izrodi nekog novog Šešelja.Oliver Ivanović

Ivanović je u intervjuu novosadskom „Dnevniku“, koji je dao iz pritvora rekao da je „ovaj Šeselj istrošen i da je prošlo njegovo vreme“, ali da se u vremenu koje dolazi može pojaviti novi radikalni lider sa ekstremnim stavovima, koji će „plivati na talasu frustracije srpskog naroda, koja nije smanjena već je samo gurnuta u stranu“.

„Videlo se kako ta frustracija lako izlazi na površinu kada su se dogodili dron i Rama i na to Evropa mora ozbiljno da računa, jer stabilnost Zapadnog Balkana je njen interes isto koliko je i naš. Ta stabilnost se ne može ostvariti bez stabilnosti Srbije“, rekao je Ivanović.

On je naglasio da Evropa mora da shvati da može mnogo da postigne na Balkanu samo ako drži Srbiju na evropskom putu i da pri tome misli da evropski put ne znači samo ulazak u odabrano evropsko društvo, već je, kako je kazao, suština upravo u tom procesu prilagođavanja evropskim vrednostima i standardima, u promeni ponašanja i načina razmišljanja.

„O tome Aleksandar Vučić dobro govori, zbog toga sam mu otvoreno i priznao: „Nisam glasao za tebe, ali cenim to što radiš“. To moja vlada nije radila, ili zato što nije mogla ili zato što nije smela – ali nije radila“, istakao je Ivanović.

Ivanović je istakao da za njega nije iznenđenje da će novu kosovsku vladu formirati lider DPK Hašim Tači, jer su, kako je rekao, Tačijevi ljudi dobro infiltrirani u sve pore sistema, od policije, pravosuđa i Ustavnog suda, sve do javnih preduzeća, nevladinog sektora i medija.

„Kako god, za Srbe je najbolje da vlast formira jaka i samouverena koalicija. Jer, slaba koalicija, kakva bi bila ta koja bi okupila DSK, Samoopredeljenje i partije Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja, ne bi mogla da iznese ozbiljne poslove koji predstoje“, rekao je Ivanović i dodao da je među tim poslovima i pitanje položaja Srba.

07.10.2014 | 08:00 – 23:55 Da li će i ovog puta Šiptari uništiti svaki dokaz o masovno ubijanim Srbima, kao prošlog puta kod Obilića u jami, kada su spalili posmrtne ostatke i uništili dokaze?! Igra prevare u toku, samo posmatrajte….


Porodice nestalih očekuju rezultate

Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. izrazilo je nadu da će istraživanje terena kod Đakovice dati konkretne rezultate.

 Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. upozorilo je da je, sa dugačkog spiska kidnapovanih Srba, u prošloj godini identifikovano svega devet osoba, a u ovoj godini nijedna, i izrazilo nadu da će istraživanje lokacije u đakovičkom selu Piskote dati i konkretne rezultate.

„Porodice srpskih žrtava, baš kao i porodice svih žrtava u regionu, moraju imati jednako pravo na istinu“, saopštilo je Udruženje, ističući da su „sa posebnom pažnjom i probuđenom nadom dočekali saopštenje Tužilaštva za ratne zločine Srbije“, naročito oni koji još tragaju za svojim najmilijima.

Udruženje je podsetilo da je od prvih organizovanih kidnapovanja Srba i nealbanaca na Kosmetu, već je prošlo 16 godina.

„I, bez obzira na to što niko iz porodica 530 kidnapovanih čija se sudbina ni danas ne zna, ne želi da prihvati najverovatniju činjenicu da njihovi najrođeniji više nisu među živima, svesni su i da su, koliko god istina bolna bila, neizvesnost i beznađe teži i nepodnošljiviji“, navedeno je u saopštenju koje je potpisala predsednica Udruženja Nataša Šćepanović.

Počela pretraga terena u Piskotama kod Đakovice

07. 10. 2014, 17:43 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
U naselju Piskote kod Djakovice, na lokaciji za koju se pretpostavlja da je masovna grobnica, započelo je iskopavanje zemljišta. Pretraga terena se odvija pod naredbom tužioca Euleks-a. Narednih dana javnost će biti obaveštena o rezultatima istrage.
Medju posmatracima su bili predstavnici Tužilaštva za ratne zločine Srbije, Specijalnog tužilaštva Euleks-a i Komisije za nestala lica u Vladi Kosova.
”Kad su ratni zločini počinjeni na Kosovu, dešava se da su žrtve ovde, svedoci ovde, izvršioci Srbi, ili obrnuto. Takva situacija nas upućuje da zajedno radimo i stim u vezi, podelio sam informaciju sa jedinicom za ratne zločine, jer su oni imali neke indicije da na ovom mestu koje se radi, da bi možda postojala grobnica sa posmrtnim ostacima tih lica”, rekao je Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Srbije.
Stanković dodaje da se prema priči, sumnja da su na tom mestu zakopana tela Srba.
“Ali to nije dokaz, to su samo indicije. Dokaz je onog momenta kada mi nadjemo nešto, ukoliko nadjemo, i kad se uradi potpuna identifikacija, i DNK analiza lica čije ostatke nadjemo”, rekao je Stanković.
Predsednik Komisije za nestala lica u Vladi Kosova Prenk Djetaj kaže da je o ovom slučaju informisan preko medija, a da o datumu iskopavanja nisu bili obavešteni.
”Ovo se radi, a videćemo da li će biti pozitivni rezultati. Mi ćemo podržati svako mesto za koje se sumnja za masovnu grobnicu i saradjivaćemo. Naša velika primedba je što nas ni Euleks nije službeno obavestio da prisustvujemo, jer od naše strane nije bilo i neće biti prepreka”, rekao je Djetaj.
Prema rečima Djokice Stanojevića, predsednika udruženja Djakovčana, izmedju 1998 i 1999 godine na teritoriji ove opštine nestalo je 83 Srba.
Interno raseljeni Srbi iz Djakovice uputili su apel Euleksu i kosovskim institucijama.
”Interno raseljeni traže od Euleksa i ostalih institucija u Prištini da preduzmu odgovarajuće mere, da se otkriju krivci, zločinci i da se oni izvedu pred lice pravde”, rekao je Stojanović.
Udruženje porodica stradalih na Kosovu 1998. do 2000. upozorilo je, da je sa dugačkog spiska kidnapovanih Srba, u prošloj godini identifikovano svega devet osoba, a u ovoj godini nijedna.
Udruženje je podsetilo da je od prvih organizovanih kidnapovanja Srba i nealbanaca na Kosovu prošlo već 16 godina.

Drecun: Snažna mreža radikalnog islama na Kosovu

Odbor za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije konstatovao je danas da na Kosovu postoji snažna mreža radikalnog islama, ekstremizma i terorizma, te da su mnogi pripadnci te mreže angažovani kao džihadisti na ratištima u Siriji i Iraku.

„Ali smo na osnovu informacija koje su nam nadležne službe predočile zaključili da ne postoje konkretna saznanja o pripremi terorističkih napada srpskog i ostalog nealbanskog stanovništva na KiM“, rekao je predsednik tog odbora Milovan Drecun nakon sednice koja je bila zatvorena za javnost.

On je kazao da je Odbor za KiM ma današnjoj sednici razmotrio stepen ugroženosti i bezbednosti srpskog naroda i ostalog nealbanskog stanovništva u pokrajini zbog prisustva radikalnih islamista i džihadista-povratnika iz Sirije i Iraka.

„Generalno mislimo da je nivo opasnosti po srpsko stanovništvo od radikalnog islama, u smislu ugrožavanja bezbednosti i izvođenja terorističkih akcija na jednom prihvatljivom nivou, dakle da trenutno nije izražena opasnost, a da će se u narednom periodu situacija pratiti, jer će sa većim povratkom džihadista svakako da se promeni stepen ugroženosti“, istakao je Drecun.

„Sednica je bila zatvorena za javnost zato što je materijal koji smo dobili od nadležnih službi bio označen kao strogo poverljiv“, dodao je Drecun.

On je kazao da su članovi tog Odbora veoma zadovoljni informacijama koje su dobili od predstavnika Bezbednosno informativne agencije, MUP – a i Vojno obaveštajne agencije.

O krizi kosovskih institucija i u Berlinu

Poštovanje ljudskih prava i proces povratka na Kosovu su nezadovoljavajući, preneo je Dalibor Jevtić delegatu vladajuće nemačke partije CDU Krsitijanu Švarc Šilingu.

Tročlana delegacija srpskih političkih predstavnika koju čine ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić, gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić i poslanik Srpske liste Saša Milosavljević boravi u Berlinu.

Kako je saopšteno iz ministarstva za zajednice i povratak, trojica srpskih predstavnika upoznala su Švarc Šilinga sa trenutnom političkom situacijom na Kosovu, ističući da kriza institucija utiče na život građana.

Saša Milosavljević je ponovio da Srbi neće podržati opciju za formiranje institucija u kojoj se nalazi i pokret Samopredeljenje.

Švarc Šiling je naglasio da ceni značajnu ulogu Srba u pokušaju rešavanja trenutne političke situacije na Kosovu ali da razume da razlozi političkog vakuma leže na stranu albanskih partija, navodi se u saopštenju Ministarstva za zajednice i povratak.

Na sastanku se razgovaralo i o razvoju ekonomije, poljoprivrede i turizma u opštini Štrpce.

U nastavku posete Berlinu, Nikolić, Milosavljević i Jevtić imaće danas susrete sa poslanicima Bundestaga.

Haradinaj: Tači „čini monstruozne stvari“

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj optužio je lidera Demokratske partije Kosova i premijera Hašima Tačija da „čini monstruozne stvari“.Ramuš Haradinaj 

Posle sastanka s predsednicom Kosova, Haradinaj je izjavio da odlaganje i neodržavanje sednica Skupštine Kosova ne doprinosi izlasku iz sadašnje situacije i Tačija da čini monstruozne stvari.

Prema njegovim rečima, institucionalna blokada na Kosovu se može rešiti samo povlačenjem Hašima Tačija, pošto vlada koja je izgubila parlamentarnu većinu treba da se povuče.

Haradinaj je još jednom ponovio da nema o čemu da razgovara s DPK i da opozicija neće prihvatiti nikakav sastanak s njima.

Predsednik AZBK je rekao da će opozicija na sednici koju je sazvala za 9. oktobar pokazati da ima većinu za stvaranje institucija.

Tači: Sednica sazvana ilegalno

Lider DPK Hašim Tači izjavio je da poslanici te stranke neće prisustvovati „nezvaničnoj i ilegalnoj sednici Skupštine Kosova, 9. oktobra“.Hašim Tači

On je danas razgovarao sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom, koja je počela još jedan krug konsulatacija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka povodom prevazilaženja trenutne političke situacije na Kosovu.

Tači je nakon sastanka rekao novinarima da je sa predsednicom Kosova imao veoma korektan razgovor u cilju postizanja sporazuma sa ostalim političkim skrankama u Skupštini Kosova, a u vezi sa izborom predsednika parlamenta.

DPK poziva da se poštuje volja građana i Ustav Kosova, rekao je Tači, dodavši da ta stranka neće promeniti svoj stav.

Tači je dodao da DPK neće prisustvovati na, kako je rekao, „nezvaničnoj i ilegalno sazvanoj sednici Skupštine Kosova 9. oktobra“.

Predsednica Jahjaga će tokom dana razgovarati i sa ostalim liderima parlamentarnih stranaka u Skupštini Kosova, kako prenose prištinski mediji, o mogućnostima da stranke daju predloge o prevazilaženju institucionalne blokade.

Prištinski mediji javljaju i da je i dalje pod znakom pitanja održavanje nastavka sednice Skupštine Kosova 9. oktobra.

Kako su Tanjugu rekli izvori iz koalicije DSK-ABK-IK i Samopredeljenje, poziv za sednicu poslat je predsedavajućoj skupštine Fljori Brovini i predsednici Kosova, a Sekretarijat parlamenta zadužen je da poslanike pojedinačno obavesti o zasedanju.

„Kosovo je ušlo u kritičnu fazu“

Priština — Kosovo je ušlo u kritičnu fazu i život građana i funkcionisanje države će biti otežani ako se državne institucije brzo ne formiraju, upozorila je Jahjaga.

Foto: Beta/AP, arhiva

„Institucije zemlje neophodno je hitno formirati kako bi se ispunile međunarodno preuzete obaveze koje država prvenstveno ima prema građanima“, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage posle njenog susreta s liderima političkih partija zastupljenih u parlamentu Kosova.

Prema njenim rečima, problemi u formiranju institucija vode i ka finansijskoj i bužetskoj krizi.

Od političkih lidera Jahjaga je zatražila da pokažu političku odmerenost, da deluju u okviru ustavnih rešenja i ponude rešenja koja će voditi izgradnji održivih institucija i unapređenju demokratskih procesa, navodi se u saopštenju.

Jahjaga je danas imala četvrti put sastanke s liderima političkih partija zastupljenih u Skupštini Kosova radi pronalaženja rešenja za izlazak iz političke i institucionalne blokade.

Komandant KFOR-a razgovarao sa gradonačelnikom Mitrovice

07.10.2014, 18:54 Izvor: Tanjug

KFOR igra ključnu ulogu u uspostavljanju stabilnosti na ovom području, zaključeno je danas na sastanku komandanta KFOR-a, italijanskog generala, Frančeska Paola Filjuola, i gradonačelnika Severne Mitrovice, Gorana Rakića.

Na sastanku u Kosovskoj Mitrovici, kako je saopšteno iz KFOR-a, bilo je reči o bezbednosnoj i ekonomskoj situaciji na Severu Kosova.

KFOR je, kako je istakao Rakić, važan faktor koji igra ključnu ulogu u uspostavljanju stabilnosti na ovom području i stvaranju uslova za bezbedno i prosperitetno okruženje.

U saopštenju se navodi da je gradonačelnik Severne Mitrovice komandantu KFOR-a izrazio zahvalnost za nepristrasan i efikasan rad vojnika KFOR-a.

06.10.2014 |08:00 – 23:55 Bezbednost, na KiM šta to beše? Nesigurnost je svakodnevnica…


Bivši policajci Srbije unapređeni u Policiji Kosova

Bivši pripadnici policije Srbije koji su prihvatili da budu deo Policije Kosova (PK), dobili su činove i unapređenja u četiri policijske stanice, izjavio je zamenik komandanta Regionalne policije za sever Kosova Besim Hoti.
Policija Kosova

Unapređena su 24 policajca, od čega 18 u čin poručnika, a šest u čin majora, rekao Hoti za prištinski dnevnik „Tribuna“ i dodao da je njihovo unapređenje predviđeno briselskim sporazumom.

Iako ti policajci rade u opštinama na severu sa srpskom većinom, oni su deo Policije Kosova i nose njene oznake na uniformama, piše „Tribuna“.

Hoti je za elektronsko izdanje tog dnevnika rekao da je unapređenje izvršeno prema zakonu i sporazumu između Kosova i Srbije.

Po njegovim rečima, u Policiju Kosova prešlo je 300 bivših pripadnika MUP-a Srbije.

Provera o mogućoj masovnoj grobnici Srba na Kosovu

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i Tužilaštvo Euleksa proveravaju informacije o postojanju masovne grobnice srpskih žrtava u naselju Piskote, u opštini Đakovica, saopštilo je Tužilaštvo za ratne zločine.

Đakovica 

Kako se navodi u saopštenju, sumnja se da su u grobnici tela ljudi ubijenih u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.

Srpsko tužilaštvo raspolaže infomacijama da bi na toj lokaciji mogli eventualno biti posmrtni ostaci žrtava zločina pripadnika OVK u logoru „Likovac“.

Tužilaštvo Euleksa naredilo je tim povodom ekshumaciju, autopsiju i identifikaciju eventualnih posmrtnih ostataka na toj lokaciji.

Jahjaga pozvana u Beograd

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga pozvana je ne trilateralni sastanak koji se 1. novembra održava u Beogradu, potvrdio je danas njen portparol Arber Vlahiu, a javlja Beta.Atifeta Jahjaga 

 Sastanak u Beogradu organizuje Evropska komisija.

Vlahiu je rekao da je Jahjaga primila poziv i da se razgovara o mogućnosti da ona učestvuje na sastanku u glavnom gradu Srbije, ali da još nema konačne odluke o tome.

Drugi detalji o sastanku nisu navedeni.

06.10. 2014, 08:12 -> 10:01

Kosovo i BiH legla džihadista na Balkanu

Kosovo, odakle je u ratovima na Bliskom istoku poginulo već više od 40 ljudi, i Bosna sa više od 30 poginulih, prednjače u regrutaciji džihadista sa Balkana, piše „Zidojče cajtung“. Nemački list ističe da se u Srbiji preduzimaju mere koje predviđaju i desetogodišnju robiju, kako bi se regrutacija boraca otežala i sprečila.

Nemački list piše da, „kao i u drugim siromašnim balkanskim zemljama sa visokom stopom nezaposlenih, i na Kosovu raste uticaj radikalnih snaga“ i da je, prema procenama kosovske bezbednosne službe i američke CIA, u ratovima na Bliskom istoku bilo 150 ljudi sa Kosova, prenosi Tanjug.

Sueddeutsche-Zeitung.jpg

List navodi da je, pored 150 ljudi sa Kosova, reč i o 140 osoba iz Albanije, 30 iz Crne Gore i 20 iz Makedonije.

„Balkan je, pored zapadnih zemalja sa brojnom muslimanskom manjinom, kao što su Francuska, Belgija i Engleska, postao jedan od glavnih oblasti za regrutaciju u Evropi boraca za Islamsku državu i druge radikalne grupe“, piše list, navodeći kao primer Bosnu, u kojoj živi 40 odsto muslimana.

„U toj zemlji, sa 40 odsto muslimana, postoji još od vremena bosanskog rata, početkom devedesetih godina prošlog veka, veza sa radikalnim islamom. Tada su došli muslimani iz celog sveta da bi svojoj braći po veri pomagali u borbi protiv Srba. Proteklih godina su se islamske fondacije, često sa saudijskim novcem, pojačano angažovale u Bosni. Neka sela, kao što je Gornja Maoča, važe za islamsku tvrđavu“, piše Zidojče cajtung.

List navodi da je bosanska policija, pre nekoliko godina, procenjivala broj radikalnih islamista na više od 3.000 ljudi i da je početkom septembra sigurnosna služba BiH saopštila da postoje indicije da je do 340 bosanskih islamista bilo u Islamskkoj državi ili drugim radikalnim grupama u Siriji ili Iraku. Više od 30 njih je poginulo, prenosi list.

Ukazujući da je na Bliskom istoku više od 40 kosovskih Albanaca izgubilo život u ratovima, list piše da su kosovske vlasti u avgustu i septembru u raciji uhapsile dvanaestak navodnih veterana Islamske države i agitatora, kao i 15 islamista osumnjičenih za terorizam, kršenje ustava i potpaljivanje religiozne mržnje.

Među uhapšenim su i Fuad Ramići, vođa islamske partije Lisba, kao i 12 imama, među njima i prištinski imam Šefćet Krasnići, a ta akcija naišla je na podršku američke vlade, podseća Zidojče cajtung. Piše da, međutim, neki posmatrači na ceo taj slučaj gledaju sa nevericom, jer se „predsednik kosovske vlade Hašim Tači i njegova partija DPK godinama nisu tako loše razumeli sa islamistima“.

List podseća da je Apelacioni sud Kosova doneo odluku o oslobađanju 11 od 15 uhapšenih i da su, takođe i u Bosni, oni koji su bili uhapšeni, već oslobođeni.

„Muslimani iz Evrope ubijaju i umiru za Islamsku državu. Mnogi od njih dolaze iz Bosne, Srbije i Kosova. Vlade odgovaraju talasom hapšenja, takođe i protiv imama“, piše Zidojče cajtung.

„Čak su i građani Srbije, koja je pretežno nastanjena pravoslavcima, išli na Bliski istok“, piše list i ukazuje da je, u najmanju ruku, nekoliko mladih muškaraca iz Novog Pazara, sudeći prema izjavama očajnih roditelja, proteklih godina išlo na Bliski istok.

Nemački list objašnjava da u Sandžaku živi muslimanska manjina i da je tamo jedan poziv na Fejsbuku izazvao pažnju. Reč je o pozivu, kako se kaže, da muslimani u Novom Pazaru osnuju mudžahedinsku armiju, da bi branili region od srpskih nacionalista.

Prema navodima lista, srpski nacionalisti kritikuju već nekoliko godina rastuću javnu ulogu islama u Novom Pazaru i poziv je bio reakcija na komentar jednog srpskog nacionaliste.

List navodi da Srbija, kao i druge balkanske zemlje, želi u sledećim sedmicama da pooštri svoj Krivični zakon, kako bi islamskim grupama otežala regrutaciju boraca, uz zatvorski kaznu prekršiocima i do 10 godina.

Slične zakone imaju i Bosna i Hercegovina, i Makedonija, a Albanija, Kosovo i Crna Gora pripremaju te akte, navodi list i piše da je, prema procenama tajnih službi i londonskog Centra za studije o radikalizaciji, više stotina islamista iz ovog regiona bilo u Islamskoj državi i sličnim grupama u ratu.

Kada je reč o Makedoniji, list navodi da je predsednik te države Đorđi Ivanov krajem septembra iskoristio svoj govor u Ujedinjenim nacijama da pozove Evropsku uniju i NATO da što pre prime njegovu zemlju, jer, u protivnom, postoji opasnost da radikalni islamisti ispune „vakuum“ na Balkanu.

%d bloggers like this: