Primetno je da Albanci za svaki svoj potez imaju spremnu medijsku mašineriju za lažiranje i adekvatno zamagljivanje istine za teror koji vrše nad Srbima sa Kosova i Metohije pokušavajući da Srbe okarakterišu kao potpune Rusofile koji će da osvoje Evropu, Ameriku i ceo svet a pri tome krenuće da unište Albance, koji su svojim terorističkim delovanjem proterali Srbe sa KiM i samoproglašeno formirali prvu terorističku državu na Balkanu u 21 veku!
Povod za objavljivanje ovog članka je u upravo informacije koje se vrte na yahoo. com i foxnews.com:
NAPRAVLJENA JE ZAMENA TEZA: KAO DA SU ALBANCI SPREČAVALI SRBE IZ SRBIJE DA DODJU NA KOSOVO, DOK SE DESILO DA SU ALBANCI NAPALI SRBE NA KOSOVU I METOHIJI!
Lažirana vest koju je preneo yahoo.com i foxnews: da su albanci blokirali 60 autobusa iz Srbije. (tekst je originalno preuzet).
PRISTINA, Kosovo – Albanians in Kosovo have blocked roads to prevent the local Serb minority and people coming from Serbia from holding an electoral rally.
The local media on Wednesday said Albanians raised roadblocks to stop some 60 buses from Serbia and more from the local population from reaching a rally in Leposavic.
President Hashim Thaci, invoking the right to freedom of assembly, strongly denounced the roadblocks as „unacceptable.“
Serbian Prime Minister and presidential candidate Aleksandar Vucic on Tuesday abandoned plans to campaign among the minority Serbs in Kosovo, saying he was not prepared to abide by the conditions set by the Kosovo government.
Tensions between the two countries have risen in the past four months following a series of incidents.
Kosovo declared independence from Serbia in 2008, but Serbia has not recognized it.
Dakle, može se zaključiti kao „da je Srbija pošla na Kosovo i Mtetohiju da mitinguje“ a ne Srbi iz srpskih sredina sa KiM pa su se Albanci našli hrabri da spreče takve postupke…
Tako su nas medijski pobedjivali sa svojom spremnom medijskom mašinom i opravdavali svoj terorizam, dok smo mi nespremno UVEK DOČEKIVALI njihove postupke pa tek kada se otreznimo vidimo šta nam uradiše oni NESTANU… Uklapaju se u kampanju koja se vodi protiv Rusa, pri tome i naši mediji doprinose tom uklapanju dok se hvalimo sa „zecom koji je u šumi“. Naredne informacije odslikavaju ovo mišljenje.
Kad neko ko je mali kao Mi, hoćemo da plešemo sa velikim očigledno da ružno stojimo…
ŠTA NAM PORUČUJE TAČI ??? DA JE KiM NJEGOVA DRŽAVA….
Tači za RSE: Spremni smo za dogovore sa Srbima oko formiranja vojske
Četvrtak 30. mart 2017, 18:30
|Izvor: RSE
Predsednik Kosova, Hašim Tači, najavio je ustavne promene po pitanju formiranja Vojske Kosova, ali i razgovore sa srpskim predstavnicima u kosovskim institucijama kako bi ih ubedili da podrže ovo pitanje. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da ukoliko Srbi u nedogled blokiraju vojsku, zakonske izmene su ponovo mogućnost. Tači je naveo da je njegov cilj bio da izvuče formiranje Vojske iz zaborava i ponovo ga postavi u deo svetske agende. U intervjuu govori i o održavanju predsedničkih izbora Srbije na Kosovu, posetama srpskih zvaničnika, kao i o mogućnosti prevremenih izbora na Kosovu.
Američki zvaničnici koji su poslednjih dana posetili Kosovo izrazili su zabrinutost zvaničnog Vašingtona oko procesa transformacije Bezbednosnih snaga Kosova putem zakonskih izmena. Kako su rekli, podržavaju transformaciju ovih snaga samo putem ustavnih promena, u jednom sveobuhvatnom i transparentnom procesu. Da li je pitanje transformacije Bezbednosnih snaga putem zakonskih izmena van diskusije?
Ideja o formiranju Oružanih snaga Kosova nije današnja ideja, to je deo projekta koji se tiče pregleda bezbednosnog sektora. Za formiranje Oružanih snaga Kosova, mi kao Kosovo imamo potpunu saglasnost sa Sjedinjenim državama i NATO-om još od početka 2014. Ja sam se sastao sa Hoytom Yeeom (pomoćnik državnog sekretara SAD-a), kao i sa ambasadorom Delawie (američki ambasador u Prištini).
Ono što je važno jeste da imamo isti cilj, da Kosovo ima svoje oružane snage, da to bude postepeni, sveobuhvatni proces uz prisustvo svih zajednica, uključujući i Srbe. Oni su i sada prisutni ali smo za to da budu još aktivniji, kako bi imali multietničke Oružane snage Kosova, na osnovu NATO standarda. U potpunosti smo saglasni da se ovaj proces desi putem ustavnih promena. Preostalo vreme je nova mogućnost, naročito nakon povratka Srpske liste u institucije Kosova, da sa njima razgovaramo i da ponovo čujemo njihove zabrinutosti što ozbiljnije, kao i njihovu volju, a kako bi svi bili deo ovog procesa unutar zemlje, a u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, posebno sa SAD-om i NATO.
Da li to znači da polako treba da počnu da se ulažu napori za ustavne izmene?
Definitivno smo spremni da krenemo ka ustavnim izmenama. Narednih dana i nedelja ćemo razgovarati sa srpskom zajednicom, sa Srpskom listom, ali i sa svim ostalim zajednicama, kako bi ovo bio dobro organizovan i koordinisan proces. Ne verujem da iko može da se buni protiv ovog prava kosovskih institucija da osnuju vojsku u nedogled, ili da pokuša da stavi veto, jer niko nema pravo na veto.
Želimo da formiramo Vojsku Kosova kako bi bili integrisani deo NATO, a ne da budemo izolovani. Radićemo na koordinaciji unutar zemlje sa svima, ali i na međunarodnoj sceni, kako bi ovo angažovanje svi prihvatili.
Da li imate informacija o eventualnim uslovima srpskih predstavnika za pružanje podrške formiranju Vojske?
Realno, do sada nisu predstavili neku platformu na osnovu koje bi oni mogli da se uključe u ovaj proces, ili neku ideju, osim odbijanja koje je bilo ubrzano, ohrabreno i naručeno iz Beograda. Ne želim da verujem da će sada, nakon povratka u institucije i dalje odbacivati ovo pitanje. Shvatiće da formiranje Oružanih snaga Kosova nije upereno protiv bilo koga, već će biti na usluzi svih građana, bez etničkih razlika, biće multietničke snage po kriterijumima NATO. Narednih dana i nedelja očekujem sastanak s njima kako bi iskreno i odgovorno razgovarali da u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima krenemo napred.
Ali, naglašavam, bićemo veoma ozbiljni u ovom procesu. Počeo je i okončaće se uspešno, formiraćemo Vojsku Kosova i očuvaćemo partnerstvo sa međunarodnom zajednicom.
Važno je to da agenda o formiranju Oružanih snaga nije više samo lokalnog karaktera, već je agenda najvišeg, svetskog nivoa u šta će se uključiti i Sjedinjene države i NATO. To je bio moj cilj. Ovo je nepovratan proces.
Kako planirate da ubedite srpske predstavnike, s obzirom da su rekli da nikada neće podržati formiranje Vojske?
U politici ne postoji „nikada“. Ne može se reći da se neki proces nikada ne može desiti. Ne postoji snaga koja može da blokira formiranje Oružanih snaga Kosova. To je neotuđivo pravo građana Kosova i institucija jedne nezavisne i suverene zemlje. Sada trebamo da koordinišemo korake, da to bude inkluzivni proces, treba da se saslušaju različita mišljenja, a istovremeno, želim da verujem da su Srbi shvatili da naša ideja nije uperena protiv bilo koga, već je interesu svih.
Da li Vlada Kosova treba da povuče taj zakon, s obzirom da je u toku njegovo razmatranje nakon što ste ga vi predali Skupštini?
Vreme koje je preostalo je dovoljno da se pokrenu otvoreni razgovori sa srpskim predstavnicima. Sam ću da vodim taj proces razgovora s njima. Biće to u potpunosti koordinisan proces sa Vladom i Skupštinom, pošto su i predsednik Skupštine Kadri Veselji i premijer Kosova Isa Mustafa, bili među prvima koji su informisani o mojoj ideji, da ukoliko Srbi u nedogled odbijaju ustavne izmene, onda Kosovo ima svoje zakonsko pravo o formiranju Vojske.
Ta agenda se neće zaustaviti. Ispoštovaće se sve mogućnosti koordinacije sa Srbima, uradiće se sve kako bi oni bili integrisani u procesu. Moje višegodišnje iskustvo saradnje sa njima mi govori da je tako nešto moguće, i da će Srbi biti deo procesa.
Zašto se baš sada insistira toliko na formiranje Vojske?
Zapravo, mi smo zakasnili. Kasneći i nadajući se nekako je tema formiranje Oružanih snaga počelo da pada u zaborav, pa čak i kod naših međunarodnih partnera, što je bila moja zabrinutost. Ideja o formiranju Oružanih snaga je zakonska i ustavna odgovornost, to je naše pravo. Ne formiramo vojsku kako bi napali neku zemlju, naprotiv. Želimo samo da imamo našu vojsku na osnovu NATO standarda, integrisanu u NATO i kako bi imali odbrambenu vojsku na usluzi svih građana na celoj teritoriji Kosova.
Ovo pitanje se uopšte ne veže sa dešavanjima u regionu. Kosovo ne može da plaća cenu navodne regionalne destabilizacije formiranjem Oružanih snaga, to je totalno pogrešna politička procena. Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Republici Srpskoj, Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Srbiji i zbog isporuke ruskih MIG-ova i ostale vojne pomoći, kao i vojne baze u Srbiji. Kosovo ne može da plaća cenu zbog rizičnih pretenzija Rusije u Crnoj Gori ili političke blokade u Makedoniji.
Kosovo ima svoj put, izgradilo je odlične odnose sa svim susedima, i sa Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, u važnom smo procesu normalizacije odnosa sa Srbijom. Zapravo, smatram da formiranje Oružanih snaga pomaže političkom dijalogu, olakšava normalizaciju odnosa sa Srbijom. I ubeđen sam da to naše pravo podržavaju sve zemlje u susedstvu, osim Srbije.
Pređimo na još neka pitanja. Juče smo na putevima Kosova videli revolt građana koji su protestvovali i blokirali na nekoliko sati puteve u znak protesta na održavanje srpskih predsedničkih izbora na Kosovu i predizbornu kampanju srpskih zvaničnika na Kosovu. Da li Kosovo treba da dopusti predizbornu kampanju druge zemlje unutar svoje teritorije?
Vlada Kosova je donela ispravnu odluku da premijer Srbije Aleksandar Vučić poseti kosovske Srbe. Mislim da od slobodnog kretanja i od uzajamnih poseta niko ne gubi, već to doprinosi međusobnom razumevanju.
Posvećeni smo tome da ispoštujemo i ranije prakse sakupljanja glasova za srpske glasače koji imaju pravo na dvojno državljanstvo, kao i svi ostali građani Kosova. Učešće na predizbornom skupu nije kraj sveta. Ja sam u potpunosti podržao odluku Vlade. Vremensko ogrničenje je diskutabilno. Ali, blokada puteva nije rešenje. Mi smo razgovarali i radili na tome da imamo slobodno kretanje ljudi, zvaničnika i robe, tako da je potpuno neprihvatljivo da se putevi blokiraju.
Da li se Kosovo u Briselu složilo o posetama zvaničnika tokom izborne kampanje?
O tome se ne diskutuje u Briselu. To je autonomna odluka nadležnih organa. Premijer Vučić je podneo regularan zahtev institucijama Kosova, što u jednu ruku znači i priznanje Kosova. Tako da mislim da je sve bilo u skladu sa ranijim praksama.
Ali on na kraju nije došao, rekavši da ne prihvata uslovljavanje Prištine.
To je bila njegova odluka. Ponovo, vremensko ograničenje je za mene diskutabilno, ko tri sata, ko pet sati, svejedno.
Da li imate informacije, da li će se održati izbori, odnosno da li će se sakupljati glasovi u nedelju na Kosovu?
To je sada u rukama odgovornih bezbednosnih organa, u saradnji sa OSCE-om, tako da će sve biti u skladu sa ranijom praksom.
S obzirom da su se srpski predstavnici sada vratili u institucije, kada se može očekivati rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, i da li verujete da će oni podržati sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je uslov za liberalizaciju viza. Da li će se sve ovo, zajedno sa vojskom, diskutovati u paketu?
Kosovo je zakasnilo sa formiranjem Zajednice, naročito nakon odluke Ustavnog suda. Mora što pre da se krene sa izradom statuta Zajednice. Što se tiče demarkacije, mislim da svi treba da budu svesni da bez ratifikacije demarkacije, EU neće promeniti mišljenje. Građani Kosova će nažalost ostati izolovani.
Tako da, nakon njihovog povratka, mislim da je ovo dobra mogućnost da se radi na izglasavanju demarkacije u Skupštini. U suprotnom, neosnivanjem Zajednice, neizglasavanjem demarkacije i bez liberalizacije, ostaćemo kao zemlja, kao društvo, kao država blokirani nepravedno, ali i uz našu krivicu.
Da li se o pitanju Zajednice, vojske i demarkacije hitno treba raspravljati?
Rasprava o tome je već završena, vrtimo se u krug po tim pitanjima. Kosovo sebi treba da da pravac. Da li želi pravi pravac ili da tapka u mestu? To ne smemo da dopustimo. Moramo doneti određene odluke. Da li smo spremni da prevaziđemo ove izazove, ili nam je potreban nov početak?
Ukoliko se ne prevaziđu ti izazovi, da li su izbori rešenje?
To pitanje pripada političkim partijama. Ja kao predsednik ću ispoštovati Ustav i zakon Kosova kada su u pitanju redovni izbori. Ali, ako postoji politički dogovor među njima, ja ću ispoštovati i njihovu volju.
Srpska ponovo u poslaničkim klupama u Prištini – POZVANI DA BUDU FIKUSI U SKUPŠTINI, KAKO BI SE U STRANIM MEDIJIMA PRIKAZALO, DA SU I SRBI BILI PRISUTNI ALI KAO NEBITNI FAKTOR …. SRBI NIŠTA NE DOBIJAJU U KOSVSKOJ SKUPŠTINI SVOJIM PRISUTVOM OČIGLEDNO, SAMO OPRAVDAVAJU ŠIPTARSKI TERORIZAM NA ŽALOST, MANJINA SE PREGLASA I IDE SE DALJE … ŠIPTARI NISU HTELI U SRPSKU SKUPŠTINU ALI SU SE ŽALILI ZAPADU I OSTALIMA KAKO BI DELOVALI NA DRUGIM POLJIMA, DOK NAŠI TRČEĆI IZLAZE I ULAZE NA MIG, KAKO BI BEOGRAD I VLADA „LAŽNO NAPREDOVALI NA ŠTETU SRBA SA KIM“! ALO, SLEPCI PROGLEDAJTE MALO ŠTA RADITE…
Četvrtak 30. mart 2017, 13:25
|Izvor: KoSSev|
Foto: RTV Kim
U Prištini se održava sednica kosovskog parlamenta, a u poslaničkim klupama, posle pola godine odsustva, mogu se videti i poslanici Srpske. Ova grupa srpskih predstavnika zvanično je odmrzla svoje učešće u kosovskim institucijama. Današnjoj sednici Skupštine, osim srpskih poslanika, prisustvuje i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić. Dve glavne vesti za kosovske medije koji prate ovu sednicu jeste ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani i deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“. Oba dokumenta izglasana su velikom većinom glasova, iako su se poslanici Samoopredeljenja usprotivili tome što je u ovom sporazumu Kosovo predstavljeno sa fusnotom.
Na dnevnom redu su, među šesnaest tačaka – i ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, izbor jednog člana Sudskog saveta Kosova iz redova srpske zajednice, glasanje o predlogu rezolucije u vezi sa hapšenjem aktivista pokreta „Samoopredeljenje“, razmatranje nacrta zakona o socijalnim preduzećima, zaštita od zračenja i nuklearna sigurnost.
Izglasana deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“
Na sednici kosovskog parlamenta u međuvremenu izglasana je i Deklaracija kojom kosovska skupština Kosovo priznaje samo kao „republiku“.
„Kroz ratifikaciju ove deklaracije, međunarodni sporazumi Kosovo tretiraju jedino pod ustavnim imenom Republika Kosovo,“ javila je RTK. Za ovu deklaraciju glasalo je 80 poslanika, dvoje je bilo protiv, bez preciziranja iz kojih redova su bili poslanici koji su glasali protiv.
Na početku sednice predloženo je da se šesta tačka, razmatranje Nacrta zakona o visokom obrazovanju skloni sa dnevnog reda, što su podržali i poslanici Srpske liste, javio je RTV Kim.
U međuvremenu je Sporazum o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani – i ratifikovan, sa 89 glasova za i samo dva protiv, i to je za kosovske medije jedna od dve udarne vesti sa sednice kosovskog parlamenta.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je, uprkos snažnim kritikama pokreta „Samoopredeljenje“ da se zbog toga što je Kosovo predstavljeno fusnotom, „ruši suverenitet“ Kosova, rekao da se ovim sporazumom „ne krši suverenitet integritet zemlje“, te da je on „u interesu Kosova jer će njegovo sedište biti u Tirani“.
Fond za Zapadni Balkan baviće se pitanjima visokog obrazovanja, naučnog istraživanja i kulture, između „šest zemalja Zapadnog Balkana koje nisu deo Evropske unije“, objasnio je Hodžaj.
Povratak Srpske za sada, sudeći prema trenutnim naslovima, prolazi manje zapaženo u prištinskim medijima. A kako na povratak Srpske gledaju građani, možete da videte u dosadašnjim rezultatima naše ankete, koja je još uvek otvorena i možete da je popunite OVDE.
Vest o odmrzavanju ove liste saopštio je prošle nedelje prvo premijer Srbije, Aleksandar Vučić, za bečki „Standard“, da bi potom potvrdio i šef liste Slavko Simić. Iako se Srpska zamrzla zbog Zakona o Trepči, njeni predstavnici su u jednoj od poslednjih objava naveli da je uslov za povratak usvajanje dekreta za formiranje ZSO, a potom, i ti da iskoriste sve mogućnosti za sprečavanje formiranja kosovoske vojske,kao i to da bi Prištini „onemogućili izgovore za neformiranje ZSO“.
Finiširana je Vučićevim potpisom gde je Srbima oduzeto i ono što su već imali pod svojom kontrolom barem na Severnom delu Kosova.
Bilo je potrebno da i Vučić ima svoj udeo u PRIZNANJU NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAJEDNO SA TADIĆEM I DAČIĆEM, eto i slika jasno pokazuje. Srpski političari SVESNO LAŽU NAROD SVOJ, dok ŠIPTARSKI POLITIČARI otvoreno kažu šta su postigli. Naši manipulišu sa brojevima i proporcijama, dok Šiptari jasno kažu „da će se nedvosmisleno i praktično NA CELOM KOSOVU SPROVODITI ZAKON REPUBLIKE KOSOVO“! Pa čiji su zakoni toga je i država. Srbija se povukla i sve predala i priznala ovim činom.
Dakle Sudije i zakoni su upravo u satavu Kosovske države!
Jasno se vide čestitke Šiptarskih lobista ali i slabosti Srpskih LAŽOVA! VEOMA BRZO ĆE OVI „SRPSKI“ LAŽOVI NAMERNO DA RASTERAJU SASTAV DA SE PREKOMPONUJU I BEŽE U NEKE SVOJE RUPE
U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu
10.02. 2015, 10:19
Aleksandar Vučić: „Daleko veći broj“ srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance
„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da u poređenju sa 2010. imaćemo mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.
U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.I portparol Vlade Srbije, Miki Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.
Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora:
1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?
Mogerini: Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni
„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.
Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.
Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.
U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.
Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.
Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.
Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.
Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova
A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.
Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.“Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.“Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.
„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.
„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.
Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta
A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.
„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.
„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.
„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.
Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima
Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.
Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.
Prošle godine, prevagnuo je stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši, pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji sedam opština, a ne samo četiri na Severu Kosova.
Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava dan kasnije – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.
Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi Beograd tražio u tom slučaju da se sud smesti u dve zgrade.
„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, po povratku iz Brisela.
A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“
Priština htela da promeni 7 od 15 tačaka u sporazumu
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su jučerašnji pregovori u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.
Ivica Dačić = NAJVEĆI MUĆAK KOJU JE BIO NA ČELU SRBIJE
Dačić je na skupu Begradski dijalozi rekao da je dogovor o pravosudju „bio fiksiran“ još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka.
„Međutim, prištinska strana je imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog“, rekao je Dačić.
Dačić je dodao da je prištinska delegacija posle dugih i teških razgovora odustala od toga na čemu su insistirali i da je dogovor postignut „oko dva, pola tri“.
Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.
Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.
Ministarka zadužena za evroske integracije Jadranka Joksimović rekla je na skupu da gradjani Srbije povezuju evropske integracije sa reformama, da podrška tom procesu oscilira, ali da je bitan strateški pravac. Ona je navela da evrointegracije podržava 44 odsto gradjana.
10.02.2015 | 12:55
Politika se ne menja za dan ili dva
IZVOR: TANJUG
Beograd — Strateško opredeljenje Srbije je put ka EU, ali želimo dobre odnose i sa Rusijom, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Foto: Tanjug
Vučić je istakao da se državna politika „ne menja za dan ili dva“.
Vučić je ponovio da je strateški cilj naše zemlje Evropska unija, ali i da Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koje je dosad uspevala da održi.
“Nije naš posao da se svima dopadne sve što radimo, ali nećemo ugroziti evropski put I ekonomski napredak”, rekao je Vučić.
On je dodao da Srbija nema nikakvu nameru da se bavi svetskim problemima, niti da bude posrednik u konfliktima.
„Želim da se bavim svojim problemima, ne sanjam svetske poslove, nemamo takve želje“, rekao je Vučić.
On je naglasio da Srbija, bez bilo kakve dileme, želi da u Ukrajini prestane stradanje i da se uspostavi mir.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je preneo evropskoj komesarki Federiki Mogerini da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije.
„Na njima je da nam kažu i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest. Ali nisam siguran da to neko može da kaže”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini grada.
On je naveo da Srbija ide najtežim i najboljim putem i da je uveren da će biti moderna i uspešna zemlja.
“Najvažniji deo evropskih obaveza uspećemo da završimo”, rekao je Vučić.
Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova I Metohije, Vučić je rekao da Srbija preduzima sve mere u dogovoru sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.
Premijer je rekao da se sloboda kretanja ne može kršiti, ali da će Srbija sa evropskim partnerima raditi na rešavanju tog problema.
Mihajlović: Dogovor o pravosuđu nije iznenađenje= SPINER MANIPULATOR SRPSKOM NACIONALNOM SVESTI= LAŽOV KOJI BIRA REČI
Dogovor o pravosuđu koji je postignut u Briselu nije iznenađenje. Naredni pregovori u Briselu o ZSO, koja je najveći kamen spoticanja, kaže Milivoje Mihajlović.Milivoje Mihajlović
Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je pravosuđe oko kojeg su se saglasili Beograd i Priština bilo najveća prepreka da se nastavi dijalog i da suštinski ovaj sporazum znači dovođenje pravde na Kosovo u svim delovima u kojima žive Srbi.
„Ovaj dogovor nije iznenađenje. Ako se podesetimo, od samog početka pregovora u Briselu koje je koordinirala Ketrin Ešton, uvek se pominjalo pravosuđe. Ta tema je bila jedna od najvećih prepreka da se nastavi sa dijalogom. A sada je samo finalizovana. Vreme će da pokaže koliko je ko dobio, a ko je izgubio“, kaže Mihajlović.
Napominje da je Srbija uvek bila spremna da razgovara o pravosuđu u Briselu i dodaje kako je pravosuđe na severu i na jugu Kosova u poslednjih 15 godina radilo u nemogućim uslovima.
Na pitanje koje su sledeće teme na pregovaračkom stolu, Mihajlović ističe da je to svakako tema Zajedinca srpskih opština (ZSO), za koju kaže da je glavni kamen spoticanja između Beograda i Prištine.
„To je tema koja je trebalo da bude završena pre godinu dana, ali nije završena. Priština će sasvim izvesno želeti i sada da opstruira ovu temu. To je ujedno nahvažnija tema i da je to završeno pre godinu dana, sve bi sve bilo lakše“, kaže Mihajlović.
Napominje da teme poput energetike jesu teške, ali da će se svakako lakše o njima pregovarati nego o ZSO.
Na podsećanje da se u Briselu govorilo i o sve većem broju azilanata sa Kosova koji pokušavaju da pređu granicu, Mihajlović napominje da srpske vlasti mogu da rade samo u okviru svojih ovlašćenja i dodaje da kosovske vlasti ništa nisu učinile da spreče ilealne prelaske.
„To je jedna reka koja se kreće sa Kosova, a radi se o velikim brojevima, čak i do 100.000“, ukazuje Mihajlović i dodaje da čitajući prištinske medije zaključuje da su ekonomski razlozi glavni krivci sve većeg odlaska stanovništva.
Podseća da se stanovništvo najviše iseljava iz Podujeva, Uroševca i Vučitrna i dodaje kako je samo za nekoliko dana iz Vučitrna oko 400 đaka otišlo iz škole, a nekoliko hiljada studenata napustilo Kosovo.
Ljudi beže iz situacije u kojoj svi varaju i u kojoj su svi prevareni, kaže Mihajlović i napominje kako se stanovništvu na Kosovu stalno potura Srbija kao glavni krivac za takvu situaciju.
“Problem azilanata treba da reše vlasti u Prištini, a Srbija će samo pomoći. Ipak, veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica koja je do ovoga dovela”, zaključuje šef Kancelarije za saradnju sa medijima.
10.02.2015 | 14:05
„Priznata kosovska nezavisnost“
IZVOR: TANJUG
Beograd — Nova stranka smatra da je Vlada parafiranjem sporazuma o pravosuđu u Briselu priznala kosovsku nezavisnost, izjavio je poslanik te stranke Zoran Živković.
Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.
Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.
„Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.
Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.
Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu
Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.
„Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.
On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.
Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao „čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica“.
Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.
„Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.
Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.
Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.
„Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.
Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda – jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.
Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je pohvalio Kosovo za napredak načinjen u evrointegracijama od početka razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u julu 2014. godine, saopšteno je iz Vlade Kosova.Isa Mustafa i Johanes Han
Han je na sastanku sa premijerom Kosova Isom Mustafom i ministrom za evropske integracije Bekimom Ćolakuom u Briselu, izrazio ličnu i podršku svojih saradnika dijalogu sa Srbijom koji se odvija uz posredničku ulogu Evropske unije.
Han je, kako se navodi u saopštenju, takođe ocenio da je značajno da se na Kosovu sprovedu ekonomske reforme, da se privreda razvija, što će unaprediti i konkurentnost i voditi otvaranju novih radnih mesta. Pri tome je kao izuzetno značajan i pozitivan korak ocenio program ekonomskih reformi.
Premijer Mustafa je ocenio da je susret sa komesarom Hanom veoma važan i rekao da ga je informisao o opredeljenju Kosova za evropske integracije i daljim koracima u tom smeru.
„Mi smo odredili prioritete koji su u skladu sa onim što Evropska unija očekuje od nas u oblasti ekonomskog razvoja, pravne države i reformama javnog sektora. Smatramo od najvećeg značaja da ostvarimo značajne korake u ekonomskom razvoju. Takođe, smatramo značajnim posao koji je odrađen na zaokruživanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo ćemo raditi da ostvarimo sve kriterijume za liberalizaciju viza“, kazao je Mustafa.
On je izrazio opredeljenje Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom, kako bi se konačno normalizovali odnosi, ali je istakao da će se raditi na ostvarivanju izuzetno dobrih odnosa sa svim susedima na zajedničkom putu integracije u EU.
Mustafa je izrazio odlučnost Vlade Kosova da radi mnogo više i na rešavanju aktuelnih problema koji se odnose na ilegalnu migraciju građana Kosova.
Džejkobson čestita potpisivanje sporazuma o pravosuđu
Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson čestitala je premijerima Kosova i Srbije potpisivanje sporazuma o pravosuđu postignutom u Briselu.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)
„Čestitam premijerima Kosova i Srbije na integraciji pravosuđa. Radujem se punoj implementaciji sporazuma“, napisala je Džejkobson na svom Tviter nalogu.
Parafiranjem sporazuma o pravosuđu obezbeđuju se integracija sudstva na severu u jedinstveni sistem pravosuđa na Kosovu, kao i učešće srpskih sudija u tom delu Kosova.
10.02.2015 | 13:41
Srbiji nisu dovoljne floskule iz EU
IZVOR: TANJUG
Beograd — Bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen izjavio je danas da Evopa nije kompletna bez Srbije.
Foto: Tanjug
On je rekao i da lideri EU moraju jasno to da kažu, a ne da floskulama poručuju Srbiji da je žele u Uniji.
„Mi hoćemo da Srbija uđe EU, jer Evropa nije kompletna bez Srbije… Da li vam je to neko rekao poslednjih deset godina? Nije. Niko vam nije rekao da ste potrebni, već su govorili ““mi hoćemo da budete deo nas““, govorili su da to žele. To je, možda, promena koja je neophodna i koja remeti taj sistem povezanih sudova..ako mi u jednom trenutku nemamo uverljiv poziv, onda to koči reformski proces“, rekao je Ferhojgen na panelu Foruma Beograd Nemačka „Beogradski dijalozi“.
On je istakao da je najbolji primer za to Turska, u kojoj je sada evropski proces zakočen, i dodao da ta zemlja „poslednjih godina dobija čudne i mešovite signale iz Brisela“.
Ferhojgen smatra i da je u konceptu dosadašnjeg proširenja EU ka istoku i jugu bilo jasno da evropske integracije znače mir, blagostanje i slobodu.
„To svi zajedno priželjkujemo i očekujemo, a to postižemo sporazumevanjem o zajedničkim vrednostima“, rekao je Ferhojgen.
On je dodao i da perspektiva integracija olakšava postupak reformi „ili, makar, treba da ga olakša“.
Kaže i da je proširenje strateška prednost za samu Evorpu, ali ponavlja da je neophodna uverljiva i jasna politička volja EU institucija, te da bez toga neće funkcionisati.
„Ako dogovor u Briselu bude samo tehnički, ako vas kući pošalju s retoričkim frazama, onda će reakcija ljudi u vašsoj zemlji biti takva da neće verovati u to rešenje“, uveren je Ferhojgen.
On je poručio da je važno razgovarati sa Evropskom komisijom o potrebi drugačijih poruka iz Brisela i objasniti da politika proširenja nije samo tehnički proces.
Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović smatra da prioritet ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovnu kojih građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane član Evropske unije.
„Mislim da je veoma važno da građani razumeju proces pridruživanja i zato je nova komunikacijska strategija veoma važna, odnosno tehnička komponenta pregovora“, rekla je Joksimović i objasnila da su za građane zbunjući termini poput „skrining“, „poglavlja“….
„Posle toga tek može da uključi i emotivni element, da mi želimo da budemo deo porodice naroda koja je nama za vreme poplava pružila ogromnu pomoć, ne samo finansijsku, već i solidarnošću“, poručcila je ministarka.
Ona je objasnila da se to najbolje vidi iz činjenice da građani Srbije zapravo ne razumeju koliko je Nemačka pomogla Srbiji.
Prema njenim rečima, Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije i to ne samo kada je reč o bespovratnoj pomoći, već i u nizu drugih.
„Kada pitate ljude ko nam je najveći donator, oni će reći da je to jedna drzava koja nije clanica EU. Percepcija se ne stvara preko noći, ali da bi ljudi racionalno o tome odlučivali treba da imaju podatke i činjenice“, zaključila je Joksimović.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pak smatra da emocije i činjenice jesu bitni, ali da su ključni politička volja i liderstvo.
Prema njegovim rečima, naš narod nije „baš zaljubljen“ u međunarodnu zajednicu, niti ima pristup da je dobro sve što dolazi iz međunarodne zajednice.
„Ali ako (Aleksandar) Vučić, koji ima politički legitimitet i kapacitet, kaže da je ovo dobro za zemlju, ako političko rukovodstvo vodi zemlju onako kako misli da je u interesu zemlje i naroda, to je drugačija priča. Zato ja stalno ističem pitanje političke volje i liderstva“, rekao je Dačić.
On je objasnio da liderstvo znači „preseći“ prilikom donošenja odluka.
„Sinoć kada smo imali tu raspravu s premijerom iz Prištine, on je morao da preseče da li će da prihvati ili neće (sporazum o pravosuđu)“, zaključio je Dacić.
Kosovo podnelo „visoko kvalitetnu“ aplikaciju za članstvo u FIBA; KSS o tome „nije zvanično obavešten“
10. 02. 2015, 0:15
Foto: Košarkaški savez Kosova (Internet stranica)
Košarkaški savez Kosova bi mogao da na sledećem zasedanju Izvršnog odbora FIBA-e, koji se održava u Ženevi 12. i 13. marta, bude primljen u svetsku košarkašku federaciju, nakon što je ovaj savez, posle više ranijih pokušaja, uspeo 5. februara, da u sedištu FIBA-e u Švajcarskoj – podnese prijavu za prijem. Čelni ljudi KS Kosova kao glavni adut za ovakav potez ističu činjenicu da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, te da je aplikacija Kosova od strane FIBA-e ocenjena kao „visoko kvalitetna“. Košarkaški savez Srbije je povodom ovog slučaja izdao saopštenje u kojem se navodi da „nisu zvanično obavešteni“ o tome da se Kosovo prijavilo za učlanjenje, te da će učiniti sve da zaštite interese srpske košarke i klubove na Kosovu i Metohiji. Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije Borislav Stanković je u jučerašnjem intervjuu za Novosti istakao da Košarkaški savez Srbije „ne može da blokira“ prijem Kosova u članstvo FIBA, te da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, a da je ta bitka za Srbiju „izgubljena“.
Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.
U saopštenju Košarkaškog saveza Kosovase navodi da je ovaj Savez, nakon podnošenja aplikacije, obavešten da će odgovor FIBA-e uslediti tokom sledećeg zasedanja Izvršnog odbora u Ženevi, koji se održava 12. i 13. marta, ali da su „evropski zvaničnici FIBA-e, takođe, potvrdili da se od Kosova očekuje da se takmiči na Evropskom juniorskom prvenstvu, a nakon što stigne zvanična potvrda od Izvršnog direktora FIBA-e.“
Istovremeno, „visoki zvaničnici FIBA-e, kao i šef pravnog odeljenja, Benjamin Coen, zapazili su da je aplikacija Kosova vrlo visokog kvaliteta i da sadrži sve elemente koje je zatražila njegova kancelarija“.
Erold Belegu je i na svom Tviter nalogu napisao da čelnici OK Kosova „u martu očekuju pozitivan odgovor od Izvršnog odbora FIBA-e.“
KS Kosova je do sada više puta podnosio zahteve za prijem u FIBA, ali su isti bili odbijani uz obrazloženje da ta „država ne ispunjava sve potrebne zahteve,“ pre svega, taj da Kosovo nije bilo član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Međutim, kako je 9. decembra, prošle godine, Kosovo postalo punopravan član MOK-a, Kosovu su se ‘otvorila vrata’ za više međunarodnih sportskih organizacija, uključujući i košarku.
Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.
Ukoliko bi FIBA dala pozitivan odgovor na člansto Kosova u ovoj organizaciji – to bi bila 14. međunarodna sportska organizacija koja se odlučila na ovakav korak, pored MOK-a.
Tako će Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku da postane punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.
Košarkaški savez Srbije: Nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA
A povodom ovog najnovijeg slučaja, Košarkaški savez Srbije (KSS)izdao je saopštenje u kojem se ističe da, u ovom trenutku, KSS nema „nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA“ i naglasio da, po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA, ima „istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.“
Međutim, u ovom saopštenju se priznaje da članstvo Kosova u MOK-u omogućava članstvo u svetskim sportskim organizacijama:
„Prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja članica MOK-a ima pravo da njeni sportisti učestvuju na olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama,“ navedeno je u saopštenju KKS i dodaje da će KSS „sa svoje strane, učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke, kao i srpske košarkaške klubove i njihove članove sa teritorije Kosova i Metohije“.
Borislav Stanković: To je izgubljena bitka
Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije, Borislav Stanković, u jučerašnjem intervjuu za Novosti je istakao da Košarkaški savez Srbije ne može da blokira prijem Kosova u članstvo FIBA i da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, odnosno da ta inicijativa dobije većinsku podršku na glasanju.
„Ta bitka je izgubljena. Ne možete očekivati da sportisti rešavaju ovo pitanje kada ga tokom toliko godina nisu rešili političari, ili je to učinjeno na način koji smo imali priliku da vidimo u zvaničnim kontaktima predstavnika Srbije i Kosova,“ rekao je Stanković.
10.02.2015. | 12:19
Vojska uskoro prodaje i avione
IZVOR: TANJUG, TV PINK
Beograd — Ministarstvo odbrane planira da uskoro ponudi na prodaju i avione, kaže načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić
Foto: Freeimages
Zrnić je govoreći o oglašenoj prodaji vone opreme i naoružanja, na TV Pink kazao da ovog puta nisu „sredstva vazduhopolovstva učinjena dostupnim na prodaju, a i to će biti u narednom periodu“.
Zrnić je izjavio da će u narednom periodu biti prodavani pre svega viškovi naoružanja Kopnene vojske i da to neće ugroziti odbrambene interese Srbije. To je pre svega, streljačko naoružanje, oklopna vozila, tenkovi „T 55“, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri i sredstva artiljerije.
Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je najavio da će postupak biti potpuno transparentan i javan. „Procenjena vrednost ovoga što je sada stavljeno na znanje je negde u redu veličine iznad 10 miliona dolara, kada govorimo o početnim cenama“, istakao je Zrnić.
On je objasnio da je reč o sredstvima koja trenutno nisu u funkcionalno ispravnom stanju, da se nalaze u skladištima viškova i da opterećuju i prave troškove Vojsci Srbije, jer je potrebno obezbediti njihovo čuvanje.
„Smatramo da je ova aktivnost apsolutno nešto što treba da dovede do prikupljanja novih novčanih sredstava koje imamo nameru investirati u nabavku nove opreme“, rekao je Zrnić.
Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je ukazao na neperspektivnost opreme koja je stara 30 i više godina.
Zrnić je podsetio da je Ministarstvo odbrane na svom sajtu dalo obaveštenje o nameri da prodaje viškove naoružanje i vojne opreme koji su deklarisani od 2004. do 2011. godine i u prethodnom periodu više puta izlagani prodaji.
Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti.Azilanti sa Kosova prelaze granicu Srbije i Mađarske
„Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku“, rekao je Herman, a nemački mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije.
„To smatram skandalom… tu zloupotrebu hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti“, rekao je on.
Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.
Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na „lavinu azilanata sa Kosova“, objavio je „Bild am Zontag“, navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.
Aleksandar Vučić (Foto Kim)
„Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli“, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa „Beogradski dijalozi“.
On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.
Zabranjeni tekst šefa misije UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije
Subota, 24. januar 2015, 10:47
Izvor: Vestinet
Šokantan tekst šefa misije programa UN, Senegalca, Bakari Kantea iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, nikada nije objavljen.
U maju 1999. godine, Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu), Senegalca, Bakari Kantea, o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.
Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru, Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.
On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantan izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: otrovi koje UN neće da vide”.
Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.
Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu – atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.
Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu – patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja, prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance, među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.
PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni, čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat – zatrovan je i Dunav.
U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea, govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom:
“Prema raspoloživim podacima, snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom, gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa ‘A-10’, kao i krstarećih raketa ‘tomahavk’. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo, jer, pored telesnih povreda, prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer,” piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom maja 1999. godine, upućen Generalnom direktoru UNEP-a, Klausu Topferu.
Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom, nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi – radijum i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najčešće duvaju severozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni, ili ka Albaniji, Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj.”
Švajcarci plaćali za ćutanje
Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućen diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine.
Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe FOCUS (koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka).
„Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute,“ kaže Robert Parsons.
Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija ‘ne prave razliku’ između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo, kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina.”
Boraveći u Jugoslaviji, u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe.
“Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija, naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti, kako stanovništvo, tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu, ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama,” piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.
“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne,” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini, tako i stanovništvu.
LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA
• Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji
Nezavisni američki novinar, Robert Parsons, otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN-a, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac, Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.
Ozračena hrana
U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno, tako i kratkoročno, negativne posledice po lanac ishrane.”
ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons
„Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj ‘humanitarnoj intervenciji’, izveštaj o kome reč, govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji,“ kaže Parsons. On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN-a, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.
„Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj klasifikovan u UN-u i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi,“ tvrdi Parsons.
„Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski ‘Kurije’, 17. juna 1999, ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu,“ otkriva Parsons.
Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN-a, koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji, obraćaju se ovom novinaru umesto UN-a, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj, jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu, na kojoj je, naravno, pitao generalnog sekretara UNEP-a, Klausa Topfera, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.
„Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. ‘Da. I u čemu je problem?’, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. ‘Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!’ – rekao sam, na šta je Topfer hladno ponovio: ‘Pa dobro, dobili su izveštaj – u čemu je problem?’ – iznosi detalje sa konferencije za štampu Robert Parsons.
Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN-a u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.
Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada
Robert Parson kaže da su se već u februaru 2000. godine, podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine, tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.
Isekli 72 stranice teksta
„Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice, ‘odsečeno’ je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu, ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice, da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu,“ objašnjava Robert Parsons.
„Misleći da ga ne čujem i ne razumem, rekao je na nemačkom svom saradniku – ‘Ali oni mi ne veruju.’ Uzvratio sam na nemačkom – ‘Naravno da Vam ne verujem. Lažete!’ – dodaje američki novinar.
Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a, Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN-a, kao da nije ni postojao.
UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force), čiji je zadatak bio da izradi “definitivan izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je bivši finski ministar ekologije, Peka Havisto. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.
„Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a,“ tvrdi Robert Parsons.
DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA
• Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen je pristup pogođenim mestima
Robert Parsons je imao brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN-a, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja
Osmog oktobra 1999. došao je u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca, Bakari Kantea, do kojih je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.
On je tog 8. oktobra došao u palatu UN-a, u Ženevi, kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN-a za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.
Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvaničan izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.
“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje na nekim odredištima je ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”.
Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja”, zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.
Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini.” Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana.
Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla, ili prašine, sa tenkova JNA, na kojima su se, sudeći prema fotografijama zapadnih agencija, deca slobodno igrala.
SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNIČKOM GREŠKOM”
• Tek posle velikog pritiska javnosti, Amerikanci su priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu
Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.
ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kući
Te godine Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.
„Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način – ‘Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine’ – objašnjava Parsons.
Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum.
Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.
Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC-Speitz.
“Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje,” napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.
Grafiti „UÇK“ na zidu ograde crkve u Đakovici
Subota, 24. januar 2015, 10:14
Izvor: KoSSev
Udruženje raseljenih Đakovčana javilo je jutros da su pre nedelju dana na ogradnom zidu crkve u Đakovici osvanuli grafiti „UÇK“, i zatražili od lokalnih vlasti i međunarodnih misija na Kosovu da uklone grafite. Ispisivanje grafita potvrdio je i kosovski radio „Đakova“, dok srpski mediji nisu imali ovu vest.
Udruženje Đakovčana je oštro osudilo ispisivanje grafita na ogradnom zidu u Đakovici, 17. januara, čime se, po njihovim rečima, uznemiravaju jedini preostali Srbi koji su ostali da tamo žive – četiri starice.
„Smatramo da je ovo uvreda i poniženje za sve vernike iz Đakovice koji su kamenovani na Badnji dan. Protestujemo i zahtevamo od lokalnih vlasti u Đakovici, KFOR-a, EULEX-a, UNMIK-a i svih ambasada u Prištini, nevladinih organizacija da se grafiti uklone, jer unose nemir i šalju negativnu poruku svim proteranim Srbima iz Đakovice,“ naveli su iz Udruženja.
Grafiti na zidu đakovičke crkve osvanuli su istog dana kada se održao jedan od protesta protiv izjave sprskog ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Aleksandra Jablanovića, javio je radio „Gjakova“, dodajući da je tada reagovala i gradonačelnica ove opštine, Mimoza Kusari – Ljilja, na svom Fejsbuk profilu, napisavši:
„Naša snaga leži u hrabrosti da živimo sa drugima u miru i poštovanju ljudskih vrednosti i principa. Oznake, ili grafiti na srpskoj pravoslavnoj crkvi, nisu na čast nikome.“
Kusari – Ljilja je dodala i da su ljudi koji su ispisali ove grafite „imali nameru da potamne vrednosti „UÇK“-a i Đakovice.“
Policija je istoga dana u stanici u Đakovici razgovarala sa jednim licem zbog grafita, ali je regionalni komandir, Krist Đoka, izjavio i da još uvek ne znaju ko je ispisao grafite.
Pravoslavni raseljeni vernici iz Đakovice se od 1999. godine sprečavaju da posete groblja i crkve u ovom mestu na zadušnice i velike hrišćanske praznike, kao i 6. januara ove godine, kada je grupa raseljenih Srba kamenicama onemogućena da u crkvu unese badnjak, nakon čega je srpski ministar u kosovskoj vladi za povratak i zajednice, Aleksandar Jablanović, one koji su kamenovali vernke nazvao „divljacima koji su pokvarili praznik i ne služe na čast nikome“, na šta je upravo gradonačelnica Đakovice bila prva od kosovskih zvaničnika koja je reagovala na i tako pokrenula lavinu reakcija i protesta u kojima se podseća na „masovne grobnice, ubistva, silovanja srpsko-crnogorskih kriminalaca“ protiv albanskog naroda, a Đakovica se naziva „kosovskom Srebrenicom.“ Za danas su zakazani masovni protesti u Prištini, u organizaciji Pokreta „Samoopredeljenje“.
Vladi Kosova ultimatum za smenu Jablanovića i zakon o Trepči; 19 policajaca i 4 civila povređeno, 22 demonstranta uhapšena; kamenovana crnogorska ambasada; napadnuti i srpski novinari
Subota, 24. januar 2015, 20:20
Izvor: KoSSev
Devetnaest pripadnika Kosovske policije je povređeno, kao i četiri civila, a 22 demonstranta su uhapšena u neredima koji su izbili danas popodne, tokom demonstracija više hiljada kosovskih Albanaca u Prištini. Demonstranti su kamenicama gađali zgradu Vlade i pokušali nasilno da uđu u zgradu. Kosovski mediji preneli su da je na zgradi vlade Kosova načinjena velika šteta i da je veći broj stakala polomljen. Demonstranti su počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je policija Kosova reagovala i bacila suzavac na njih. Prilikom snimanja demonstracija, napadnute su i tri ekipe srpskih novinara – novinarka i snimatelj RTK2, kao i snimatelji RTS-a i dopisnik B92. Kamenicama je napadnuta i crnogorska ambasada, koja se nalazi u glavnoj ulici kojom su prošli demonstranti, javio je kasno večeras portal „Gazeta Express“. Gazetexpress je javila i da se šteta koju su demonstranti danas pričinili procenjuje na preko 150.000 evra. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga oštro je osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“ Demonstracije su održane na poziv pokreta “Samoopredeljenje”, ostalih opozicionih stranaka i građanskih organizacija, na kojima je od kosovskog premijera, Ise Mustafe, zatraženo razrešenje srpskog ministra za povratak i zajednice, Aleksandra Jablanovića, kao i usvajanje zakona o transformisanju „Trepče“ u javno preduzeće. Organizatori su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – da ukoliko u narednih 48 sati Jablanović ne bude razrešen dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti će se nastaviti u utorak. Sa protesta je poručeno i da su dani kosovskoj vladi odbrojani. Među okupljenim demonstrantima bili su i Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj, donedavni predsednik kosovskog Parlamenta – Jakup Krasnići, kao i gradonačelnik Prištine – Špend Ahmeti, ali i predstavnici nevladinih organizacija i različitih udruženja, među kojima i udruženje „Majke plaču“, na čelu sa Nusrete Kumnovom, koja je pre dva dana na protestu u Dečanima održala govor, rekavši da je u poslednjem ratu na Kosovu ’98 – ’99, „kriminalna i nekadašnja srpsko-crnogorska vlada počinila genocid nad nedužnim albanskim stanovništvom, bez spašavanja dece i trudnih žena, ubivši 12 hiljada Albanaca, dok je preko šest hiljada povređeno, a ni nakon 16 godina, nije poznata sudbina 1.650 ljudi, preko 30 hiljada žena je silovano i preko milion Albanaca izbeglo sa Kosova od srpsko-crnogorske šovinističke mašinerije.“
„Jablanović napolje! Trepča je naša!“Kolonu više hiljada demonstranata predvodilo je rukovodstvo Samoopredeljenja, sa Aljbinom Kurtijem na čelu i predstavnice udruženja „Majke plaču“ iz Đakovice.
Na čelu kolone demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo „Jablanoviću napolje, Trepča je naša!”
Demonstranti su takođe nosili transparente sa porukama „Trepča je naša“, “Jablanović, ili narod Kosova“, “Jablanoviću, fašizam neće proći”, “Hašime lopove“, kao i zastavu koja simbolizuje tzv. Veliku Albaniju, sličnu onoj koju je bespilotna letelica unela na fudbalski stadion u Beogradu, tokom utakmice Srbija – Albanija 14. oktobra prošle godine.
Obraćajući se demonstrantima ispred zgrade kosovske vlade, predstavnica “Majke plaču”, Nusrete Kumnova, rekla je danas da se stidi svoje vlade koja mirno gleda i dozvoljava da se vređaju majke ubijenih i nestalih u ratu, kojih je, kako je i danas navela, bilo preko 12 hiljada.
“Tražimo od Vlade i premijera Mustafe da hitno smeni Jablanovića”, rekla je Nusreta Kumnova, preneo je Kosovapress.
Vođa pokreta „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti, istakao je da su kosovskoj vladi „odbrojani dani“, te da ona nije dobro postupila sa rudarima i studentima. On je poručio i da će narod Kosova zaštiti Trepču, jer ona pripada Kosovu.
„Okupili smo se kako bismo zaštitili Trepču, jer Trepča pripada nama, a ne Srbiji. Ako dođe do stečaja Trepče, urušiće se ekonomija Kosova,“ kazao je Kurti, prenela je Gazetaexpress.
Demonstranti su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – ukoliko u narednih 48 sati, kosovski premijer, Isa Mustafa, ne razreši Jablanovića dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti se nastavlju u utorak, u 12 sati.
Iako najavaljen kao miran protest i uprkos prisustvu velikog broja pripadnika Kosovske policije, demonstranti su nakon govora koje su održali organizatori protesta, počeli da bacaju kamenice na zgradu Vlade, lomeći stakla, pokušavši nasilno da uđu u zgradu, da bi, zatim, počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je Kosovska policija reagovala i bacila suzavac na njih.
Samoopredeljenje: Vlada organizovala saobraćajnu nesreću kako bi sprečila građane da učestvuju na protestu„Kako bi se sprečila učešće građana na protestu, vlada je organizovala saobraćajnu nesreću u kojoj su dva kamiona blokirala put u mestu Komorane. Iz tog pravca dolazilo je oko 50 autobusa sa građanima iz Metohije. Put je bio blokiran na pola sata. Putnici su pokušali da pronađu alternativne načine da stignu do Prištine,“ napisao ja na svom Fejsbuk profilu, portparol Samoopredeljenja, Erzen Vranići.
Međutim, nešto kasnije, Kosovska policija je u izjavi za KTV, negirala da se ova saobraćajna nesreća dogodila.
Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj o današnjem protestu
“Nezadovoljstvo raste. Ljudi se pridružuju. Vlada je ostala u manjini i trebalo bi da shvate da vlast nije pojedinac, već narod,” rekao je Ramuš Haradinaj, prenela je Gazetaexpress.
“Ako do ponedeljka ne razreše Jablanovića i ne promene status Trepče, održaćemo najveći protest. Odazvaćemo se pozivu za protest u utorak, mi smo deo ovih ljudi i iskoristiću ovu priliku da pozovem građane da se pridruže protestu u utorak,” rekao je Fatmir Ljimaj, a preneo isti portal.
Kosovski mediji prenose da je Kosovska policija reagovala tek pola sata nakon kamenovanja zgrade Vlade.
Gazeta Express: Diplomatski incident – kamenovana zgrada crnogorske ambasade u Prištini
Ozbiljan diplomatski incident obeležio je kraj protesta, kada je grupa demonstranata gađala kamenicama zgradu ambasade Crne Gore u Prištini, koja se nalazi na trgu koji danas u Prištini nazivaju „Majka Tereza“, javio je portal „Gazeta Express“.
Prema rečima očevidaca, napad se dogodio kada je policija počela da pomera demonstrante sa trga.
Portparol kosovske policije, Baki Keljani je u izjavi za TV „Kohavizion“, rekao da se 95 odsto demonstranata ponašalo normalno, ali je „grupa huligana gađala i polomila stakla na zgradi vlade Kosova“ i dodao da su neki demonstranti zadobili povrede, kao i pojedini policajci.
Tokom dana, Kosovska policija je slala više saopštenja za štampu, a prema poslednjim podacima iz policije, devetnaest policajaca je povređeno, kao i četiri civila, dok je privedeno 22-oje demonstranata koji su se „nasilno ponašali“, saopšteno je večeras iz Kosovske policije.
Nakon protesta reagovala je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, koja je na svom Fejsbuk profilu navela da je protest demokratsko pravo građana Kosova, ali je i oštro osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“
“Smatram današnji protest u Prištini kao demokratsko pravo građana Kosova da iznesu svoje zahteve. Međutim, oštro osuđujem vandalizam male grupe demonstranata protiv javne i privatne imovine građana Republike Kosovo i apelujem na organizatore protesta da se distanciraju od ljudi koji su napadali Kosovsku policiju i oštetili kosovske institucije i preduzeća u gradu. Pravo na proteste je neotuđivo pravo koje je zagarantovano i ostvaruje se u svakoj demokratiji, ali ga prati odgovornost za održavanje javnog reda i imovine izgrađene samim žrtvovanjem i znojem mnogih građana Kosova. Pozivam sve strane na mir i demonstraciju političke i društvene zrelosti,” navela je Jahjaga u svom saopštenju na društvenoj mreži.
Mustafa: Jablanović nije najveći problem Kosova
Kosovski premijer, Isa Mustafa, boravio je danas u Peći, gde je njegova partija, LDK proslavljala 25-godišnjicu od formiranja odbora ove partije u tom gradu. Upitan da prokomentariše današnje proteste, Mustafa je rekao da građani imaju pravo da protestuju, ali i da će vlada rešiti sva pitanja u svom programu rada, javio je radio Dukađini.
Govoreći o zahtevu demonstranata da se Jablanović razreši ministarske dužnosti, Mustafa je rekao:
“Ministar Jablanović nije najveći problem Kosova.“
TV Pink: Demonstranti u Prištini protestuju protiv nedavnog dolaska Aleksandra Vučića na Kosovo i Metohiju
Srpski predstavnici su za sada bez reakcija na današnje događaje u Prištini, kao i zvaničan Beograd, ali su u vezi sa današnjim napadom tri srpske novinarske ekipe u Prištini, večeras reagovali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM), kao i lista „Srpska“, oštro osudivši ovaj napad.
Svi srpski mediji preneli su kraće vesti agencija o demonstracijama iz Prištine. Televizija Pink je večeras, kao jednu od udarnih vesti, javila da su demonstranti u Prištini danas protestovali protiv nedavne posete srpskog premijera, Aleksandra Vučića – Kosovu i Metohiji.
A pred današnje proteste, juče su reagovala i četvorica gradonačelnika sa Severa Kosova, pozvavši predstavnike međunarodne zajednice, kao i kosovske vlade da hitno reaguju i zaštite Jablanovića, ali i „čitav srpski narod“ na Kosovu i Metohiji od „javnog linča“ koji, po njihovom mišljenju, sprovode razna kosovska udruženja, organizacije i pojedinci, i time izbegnu „već skoro izvestan scenario“ eskalacije nasilja. Oni su upozorili i na opasnost od uvlačenja pitanja Trepče u ove proteste i zatražili da se „relaksira atmosfera“ pred razgovore u Briselu, zakazane za 9. februar. Gradonačelnici sa Severa upozorili su i na opasnost od iznošenja netačnih podataka u javnost i preuveličavanja broja žrtava, komentarišući prekjučerašnji govor Nusrete Kumnova u Dečanima i ograđujući se da je „svaka žrtva mnogo“, ali i apelovali da se u javnosti ne upotrebljavaju “opasne i nemoralne spekulacije“ o broju stradalih, već validni podaci.
Napadnuta novinarska ekipa RTK2, snimatelji RTS-a i dopisnik B92
Tokom demonstracija napadnuti su i novinari srpske redakcije kosovske televizije „RTK2“, Aleksandra Jovanović i Bojan Košanin, snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, a prema kasnijim informacijama i dugogodišnji dopisnik RTV B92, Bojan Trajković.
„Gađali su nas letvama i kamenjem. Pokušali su da nam otmu kameru kada su čuli da pričamo na srpskom jeziku,“ javila je reporterka Aleksandra Jovanović za svoju televiziju.
Ona i snimatelj Bojan Košanin su nepovređeni, a policija je ekipi RTK 2 savetovala da se udalje sa demonstracija, jer za njih nije bezbedno, ali je druga ekipa ove televizije nastavila da prati demonstracije.
Večeras su se u dva saopštenja, jedan za drugim, zajedno oglasili UNS i DNKiM, osudivši pretnje i napad na ove novinare, kao i maltretiranje koje su oni danas pretrpeli.
22:00 – Novinarka Aleksandra Jovanović: Saopštenje DNKiM i UNS-a licemerno i neiskrenoA povodom saopštenja UNS-a i DNKiM-a oglasila se novinarka RTK2, Aleksandra Jovanović, koja je danas sa svojim kolegom napadnuta tokom demonstracija u Prištini. Ona je na svom Fejsbuk profilu saopštenje ova dva novinarska udruženja ocenila, međutim, kao licemerno i neiskreno.
„Institucijama, matičnoj kući i pojedincima zahvaljujem na iskreno izraženoj brizi zbog današnjeg napada na kolegu snimatelja Bojana Košanina i mene. U isto vreme smatram licemernim i neiskrenim saopštenje Društva novinara Kosova i Metohije i UNS-a.
One iz pomenutih udruženja, koji nas u kontinuitetu već dve godine satanizuju, ponižavaju i izlažu ruglu, molim da nas ne brane, jer im nije stalo do naše bezbednosti, niti do našeg profesionalnog i ljudskog integriteta. Izlažući nas ruglu u brojnim saopštenjima, nafilovanim najgnusnijim lažima, činili su sve da nas svuda, gde radimo, obeleže kao mete za uvredu i napade. I današnje saopštenje je pokušaj samoreklamerstva onih kojima je samo stalo do kase Udruženja, a najmanje do brige za našu bezbednost,“ napisala je kasno večeras ova novinarka na svom Fejsbuk profilu.
Simatelj RTK2, Bojan Košanin, izjavio je za UNS da ih je tokom izveštavanja najpre napao jedan mladić albanske nacionalnosti, a da mu se potom priključila grupa od tridesetak ljudi koji su ga odvukli u masu i počeli da ga šutiraju i gađaju flašama i kamenicama.
„Sve se dešavalo u centru Prištine, ispred Ministarstva kulture. Spasilo nas je to što znam albanski jezik, pa sam sve vreme pokušavao da se na miran način sa njima razumno dogovorim da nas puste. Ali nije vredelo, psovali su nas, pretili, vukli i gađali kamenicama. Uspeli smo da se otrgnemo zahvaljujući nekolicini organizatora protesta koji su nas razdvojili. Bežali smo kroz neke ulice i na kraju su nas organizatori protesta usmerili ka zgradi vlade Kosova odakle nam policija više nije dozvolila da izađemo. uz obrazloženje da za nas nije bezbedno izvan te zgrade,“ kazao je Košanin.
A snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, rekao je za ovo udruženje da je jedan maskiran demonstrant pokušao da mu otme kameru, ali i da ga odvuče u masu.
„Imao je belu kapu sa amblemom ‘UĆK’ i šal preko lica sa zastavom Albanije,“ rekao je Milić.
U drugom saopštenju, navedene su i pojedinosti napada na dugogodišnjeg dopisnika RTV B92 sa Kosova i Metohije, Bojana Trajkovića:
„Nasilnici su tokom demonstracija nekoliko puta nasrtali na Trajkovića, pokušavajući da mu otmu kameru i unište snimljen materijal,“ naveli su UNS i DNKiM, dok je na sajtu B92, do 23 časa večeras, navedeno samo to da su „napadnuti i srpski novinari, koji su izveštavali sa ovog događaja, među njima i naš dopisnik.“
Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije zatražili su od policijskih organa i EULEX-a da preduzmu „sve potrebne mere i pronađu vinovnike napada na ekipu RTK 2 i snimatelja RTS-a i spreče nove pokušaje napada na medijske radnike na Kosovu,“ a potom i za novinara B92 Bojana Trajkovića.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je incidente tokom protesta organizovanog danas u Prištini.
Jahjaga je navela da demonstracije predstavljaju demokratsko pravo građana Kosova na izražavanje svojih zahteva.
“Ipak oštro osuđujem vandalski čin jedne male grupe demonstranata prema javnoj i privatnoj svojini građana Republike Kosovo i zahtevam da se organizatori protesta distanciraju od demonstranata koji napadaju Kosovsku Policiju i oštećuju institucije Kosova i poslovne objekte u gradu”, kazala je predsednica Kosova.
Ona je istakla da je pravo na protest nepobitno ali da to pravo prati odgovornost organizatora za očuvanje javnog reda i svojine.
“Pozivam sve strane na mir i ispoljavanje političke i društvene zrelosti”, kazala je Jahjaga.
Ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif ocenio je da pitanje kombinata Trepča ne treba da bude tema dijaloga između Beograda i Prištine.
Prištinski mediji prenose da je Klif ž tokom predavanja na Univerzitetu AAB u Prištini rekao da problem Trepče treba da se reši unutar Kosova.
“Ono što se nalazi na teritoriji Kosova je u vlasništvu Kosova. Trepča ne treba da bude tema dijaloga u Briselu”, rekao je Klif.
Prema njegovim rečima, rešenje za Trepču treba da se nađe kroz komunikaciju sa rukovodstvom u Zvečanu, kao i kroz proces komunikacije sa svim zainteresovanim stranama.
Ministarka u kosovskoj vladi zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri danas je za dnevnik “Epoka e Re” izjavila da se o imovini na Kosovu neće se pregovarati u Briselu uključujući tu i Trepču.
Radivojević: Većinski vlasnik Trepče nije država, već akcionari i to bi za Srbiju trebalo da bude „zacementiran dokaz“
23. januar 2015, 12:10
Izvor: KoSSev
Većinski vlasnik Trepče su akcionari iz Srbije koji drže 69,67% kapitala, među kojima su vodeća preduzeća u Srbiji, poput Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Geneksa, Zorke Šabac, Termoelektra, Goše Smederevska Palanka, Ika term Zemun, Jedinstvo Kumane, itd. i to treba da bude „zacementiran dokaz“ za srpsku vladu u rešavanju pitanja Trepče, jer je UNMIK, koji je po rezoluciji 1244 nadležan za upravljanje državnim vlasništvom na Kosovu, svoje ingerencije u praksi preneo na kosovsku vladu, po čemu insistiranje Srbije da je Fond za razvoj većinski vlasnik Trepče, zapravo pogrešno, jer to ide upravo u prilog kosovskoj vladi, smatra jedan od bivših rukovodilaca ovog kombinata na Severu, Milan Radivojević. On je, gostujući u emisiji „Crno-beli svet“ na RTV „Mir“, govorio o poslednjim dešavanjima u vezi sa Trepčom, izrazivši čuđenje što akcionari ćute i što Srbija ne koristi upravo taj argument da su akcionari iz Srbije većinski vlasnici, jer je to bio razlog zašto je, po njegovim rečima, UNMIK 2000. godine, morao da upotrebi silu i tako okupira Trepču, umesto da uđe bez problema, kako je uradio na jugu, gde Srba više nije ni bilo.
Još 1999. godine, rekao je Radivojević, tadašnji generalni direktor ovog kombinata, Novak Bjelić, tadašnjem šefu UNMIK-a, Bernaru Kušneru „predao“ je papir kojim je potvrđeno da država ima samo 30,33 odsto, zbog čega je šef Kušner onda iskoristio ovlašćenja koja je UNMIK imao po Rezoluciji 1244 da ima pravo da upravlja svom državnom imovinom i 2000. godine Trepču je okupirao.
„Međutim ja ne znam da li naši predstavnici u vladi znaju, da li prvi čovek Trepče to zna – podatak koji je prethodni generalni direktor Trepče, Novak Bjelić, dostavio u to vreme Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara, gospodinu Bernaru Kušneru. On mu je dostavio ovaj papir (Radivojević drži papir u ruci i pokazuje dok govori, prim. red.) u kome stoji da je državno vlasništvo 30,33 odsto kapitala, da je akcijski kapital 69,67 odsto. Ako je to tako, onda je Trepča akcionarsko društvo, odnosno Trepča je u privatnom vlasništvu. Da ovaj papir i ove dokaze prethodni direktor nije dostavio Bernaru Kušneru, on nikada ne bi pokrenuo KFOR i svu onu silu da okupira Trepču, da izvrši invaziju i okupira Trepču. Njemu je osnovni adut izbijen iz ruku, tako da nije mogao ni na šta da se osloni, već na rezoluciju 1244 kojom se daju sva ovlašćenja da Specijalni predstavnik raspolaže Trepčom,“ objasnio je Radivojević.
Kako je država vlasnik 30,33 odsto kapitala u Trepči, a UNMIK, koji je od 1999. godine bio zadužen za upravljanje državnom imovinom na Kosovu, nedavno „sve ingerencije“ preneo na vladu Kosova, insistiranje Srbije na većinskom državnom vlasništvu zapravo ide u prilog kosovskoj vladi kada je u pitanju vlasništvo nad ovim kombinatom, dodao je Radivojević.
Radivojević je naglasio da pošto su većinski vlasnici Trepče, koji drže 69,67 odsto kapitala, zapravo akcionari, a UNMIK preneo imovinu na kosovske vlasti, izlaz za Srbiju bi trebalo da bude upravo pojavljivanje akcionara, te da su na papiru koji je Kušner dobio, a Radivojević pokazao, navedeni konkretni podaci svih akcionara i procenat njihovog kapitala. Među akcionarima su Jugobanka AD Beograd, Progres Beograd, Beogradska banka, Dunav Beograd, 14. oktobar Kruševac, Goša Smederevska Palanka, Geneks, Jedinstvo Kumane, Beobanka, Termoelektro Beograd, Zorka Šabac, Ika Term Zemun, itd.
„Ovo je dokaz kojeg bi naša vlada, odnosno akcionari, trebalo da se drže kao zacementiran dokaz, jer taj je dokaz predat UNMIK-u 2000. Ponavljam da nisu imali taj papir, oni bi na legalan način ušli na Sever, ali to je bila rampa preko koje oni nisu mogli,“ naglasio je Radivojević i objasnio da je na jugu preuzimanje Trepčinih pogona išlo lakše jer tamo Srba nije bilo.
Pogledajte čitavu emisiju „Crno-beli svet“ RTV „Mir“ u kojoj je o poslednjim događajima u vezi sa Trepčom govorio bivši rukovodilac u Trepči, Milorad Radivojević.
Kosti srpskih heroja završile kod Albanaca
24. januar 2015, 16:10
Izvor: Vesti online
Kada su početkom prošle godine, komunalci u južnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Bair, slučajno iskopali 16 muških skeleta, Srbi na severu Kosova bili su gotovo sigurni da su konačno pronađeni ostaci njihovih predaka koji su 1916. godine, predvođeni Kostom Vojinovićem Kosovcem, u dolini Ibra, podigli i proširili Toplički ustanak.
Okupatorska austrougarska vlast osudila je hrabre ustanike na smrt i javno ih je, da bi srpskom narodu uterala strah u kosti, obesila u Kosovskoj Mitrovici.
Moj pradeda Nikola bio je jedan od obešenih ustanika. U porobljenoj Srbiji digao se protiv Švaba i Bugara i završio je na vešalima, nikada nismo saznali gde su njegove kosti. Kada je u južnom delu Kosovske Mitrovice pronađeno 16 skeleta bili smo gotovo sigurni da su to kosti naših predaka, tražili smo da se izvrši DNK-a analiza kako bi naše pradedove dostojno sahranili i zapalili im sveću. Na žalost, nije bilo dobre volje ni na albanskoj, ali ni na srpskoj (beogradskoj) strani da ih identifikujemo i prebacimo u rodna sela i dostojno sahranimo – kaže Mirko Jovanović iz Sočanice kod Leposavića
Uvek protiv okupatoraMaloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.
Apelovali smo na albansku vlast u južnom delu Mitrovice da utvrdi čiji su skeleti, nudili smo i pomoć, ali nikakvog odgovora nije bilo. Ne znamo gde su kosti završile, verovatno su negde ponovo zakopane bez ikakvog obeležja. Insistiraćemo da se ovaj slučaj rasvetli do kraja – kaže Dragan Jablanović, predsednik opštine Leposavić.
U prvoj polovini avgusta 1916. godine Kosta Vojinović je u Leposaviću okupio ugledne seljake i rudare: Uroša Kostića Rudinca, Aleksandra Pipera, Vlajka Vladisavljevića, Proku Planića i Radomira Gašića. Njih petorica formirali su Ibarsko-kopaonički komitski odred, imali su štambilj i zastavu na kojoj je pisalo „Sloboda ili smrt“.
Pre odlaska u Toplicu Kosta Vojinović je u dogovoru sa Urošem Kostićem organizovao sastanak u kući prote Vićentija Simića iz Sočanice. Okupili su se najhrabriji i dogovorili da se na dati znak udari na Kosovsku Mitrovicu, na policijsku stanicu i opštinu u Ibarskoj Slatini. Akcija je, međutim, provaljena, a austrougarske vlasti su preko noći blokirale ceo kraj i pohapsile sve muškarce koji mogu da nose pušku – kaže Budimir – Budo Kostić, profesor iz Sočanice, gde se danas nalazi spomen-soba, kojom se ovaj kraj delimično odužio hrabrim ustanicima.
Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan. Na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.
Smrtna kazna izvršena je 30. januara 1917. godine u centru Kosovske Mitrovice. Sveštenik Vićentije Simić uspeo je da svojim drugovima poslednji put kaže: „Naš život će sada biti prekraćen, ali za istinu i slobodu nije teško umreti, braćo moja.“ Na 20 godina teške robije osuđeno je 26 ljudi, desetorica su dobila po 15 godina, a na desetogodišnju robiju upućeno je i 12 maloletnika. Mnogi su umrli u Lipotaru i drugim kazamatima u Mađarskoj, a samo mali broj se vratio u rodnu Sočanicu – naglašava profesor Kostić.
Uvek protiv okupatora
Maloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.
Briselski sporazum podrazumeva GAŠENJE INSTITUCIJA SRBIJE, eto pre TRI DANA PORESKA SLUŽBA SA KIM DOBILA JE PREMEŠTAJ ŠIROM SRBIJE, do kraja godine biće ugašen platni promet preko NARODNE BANKE SRBIJE – TREZORA! Mediji sitemski prećutkuju probleme u državi koji su očigledni i šta dalje sledi! Prvo čistka ovoj Vladi (oni sami jedva čekaju da se sklone) koja je završila prljav poso IZDAJE I PREDAJE SRBA SA KIM, ojačavanjačavajući instrumente Kosovske države dok sa druge strane u Srbiji se sprema „BANKROT I UKIDANJE DINARA“, jer je portebno uvođenje EURA KAO PLATEŽNOG SREDSTVA za rad približavanja EU!
TURBELENTNO VREME PREDSTOJI! Tempira se tajmer…
Dan albanske zastave na Kosovu: Jašarijev kalašnjikov od danas muzejski eksponat
28. 11. 2014, 17:29
Nizom manifestacija Kosovo danas proslavlja sto drugu godišnjicu nezavisnosti Albanije, Dan zastave i rođendan „nacionalnog heroja“ Adema Jašarija – za kosovsko društvo – tri jubileja. Koliko su ove godišnjice kosovskim Albancima važne, govori činjenica da je danas nacionalni praznik i neradan dan za zaposlene u kosovskim institucijama, da su ulice gotovo svih kosovskih gradova okićene albanskim zastavama, dok je kalašnjikov Adema Jašarija od danas muzejski eksponat, a svi kosovski zvaničnici, od kojih neki i njegovi ratni saborci, u mimohodu i s pijetetom posećuju spomenik Ademu Jašariju u Prekazu. Sa ovom godišnjicom poklapa se i još jedna – sedamnaest godina od prvog pojavljivanja UČK u javnosti.
Od američkog Thanksgiving dana do albanskog Dana zastave Proslavljajući američki Dan zahvalnosti na Kosovu i odajući poštovanje Sjedinjenim američkim državama na podršci Kosovu, u Vitini je juče otkriven spomenik preminulom američkom diplomati, Ričardu Holbruku, koji je poslednje dve decenije, uz bračni par Klinton i bivšeg američkog državnog sekretara, Medlin Olbrajt, bio ključan podržavalac kosovske nezavisnosti.
„Crvene i crne zastave nalaze se u svakom delu prestonice. Na Dan nezavisnosti Albanije, albanski osećaj pojačan je čak i kod dece koja veselo i ponosno, pevaju već poznat refren O kako je dobro biti Albanac, o hej, o hej,“ ovako je RTK opisao atmosferu u prestonici Kosova za proslavu 28. novembra. Ova televizija čitav dan, zajedno sa Kosovarima, uz bogat kulturno-umetnički program i akciju „Kupuj albansko“, slavi godišnjicu nezavisne Albanije.
I odlazeći kosovski premijer Hašim Tači je na svom Fejsbuk profilu „svim Albancima, ma gde oni živeli“ čestitao Dan nezavisnosti Albanije i Dan zastave.
„Danas naši sunarodnici koji svuda žive, slave velik istorijski događaj – Dan zastave, Dan nezavisnosti Albanije. Ovaj događaj je inspirisao i široko uzgajao smisao i ideju slobode godinama, čak i u preostalim delovima u inostranstvu 28. novembra 1912. Albanci danas slave 102 godine nezavisnosti, uz bolju poziciju u politici, diplomatiji i jasnoj evropskoj perspektivi. Albanski građani, gde god da živite, čestitam vam nacionalni Dan zastave, čestitam Dan nezavisnosti Albaniji,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.
Rođendan Adema Jašarija – „neobičnog heroja“
Međutim, ove godine je posebno obeležen i rođendan Adema Jašarija. Pored toga što su gotovo svi kosovski političari obišli memorijalni spomenik Jašariju u Prekazu, Jašari je od danas dobio svoje mesto i u kosovskom muzeju.
RTK je juče u svojem dnevniku informisao javnost da će od danas svi koji žele moći u muzeju Kosova da pogledaju oružje koje je koristio „legendarni komandant“ Adem Jašari. Ova posebna muzejska postavka, kako je objasnio njen autor – Sadik Krasnići, predstavlja izložbu „artefakata herojstvu porodice Jašari“ i biće otvorena od danas u 14h.
„Na ovoj izložbi zainteresovani će videti kalašnjikov ‘AK’, koji je bilo lično oružje Adema Jašarija, koje je kineske proizvodnje,“ rekao je Sadik Krasnići u dnevniku RTK, objašnjavajući da je upravo taj kalašnjikov oružje sa kojim je Adem Jašari otišao u Albaniju, a koji se u muzeju nalazi veoma blizu ručno izrađenim pištolju Hamze Jašari.
I kosovski političar i borac za prava Albanaca sa Kosova, Adem Demaći, u svom intervjuu za kosovski medijski servis, objasnio je ko je bio Adem Jašari, osvrćući se na osobine albanskog naroda.
„Adem Jašari je neobičan heroj, heroj našeg vremena, a samo albanski herojski narod, koji nikada nije odustajao, koji je uvek u toku svoje istorije vodio neravnopravne borbe – uvek smo bili inferiorni u odnosu na naše neprijatelje – sa Rimom, sa Slovenima, Osmanlijama, ali nikada nije prestala naša borbu da budemo nezavisni,“ rekao je Demaći.
Pojavljivanje UČK-a u javnost – „početak velike mobilizacije za rat koji je počinjao“
„Redžep Seljimi, Daut Haradinaj i Muja Krasnići, mučenici, 28. novembra 1997. godine su se u Lauši, opština Srbica, prvi put pojavili u javnosti kao pripadnici UČK-a,“ objašnjava svojim čitaocima danas Kosovapress u članku o sedamnaestogodišnjici od pojavljivanja UČK-a u javnosti.
„To je bio početak velike mobilizacije za rat koji je počeo. Koji je prethodio prvoj udarnoj borbi između UČK-a i srpske policije, koju je vodio legendarni komandat Adem Jašari,“ navodi Kosovapress u svom članku o 17 godina od pojavljivanja UČK-a u javnosti.
Kosovapress dodaje da je novembru 1997. godine, u borbi između UČK-a i srpske vojske i policije stradao albanski učitelj Halit Geci, na čijoj su se sahrani prvi put u javnosti pojavili i pripadnici UČK-a.
Za kraj dana, na aerodromu „Adem Jašari“ u Prištini, otkriven je još jedan monument ovoj slavljenoj istorijskoj ličnosti kosovskog naroda po kojoj aerodrom i nosi ime, kaoi i spomenik „Prijateljima slobode“ u poslednjem ratu na Kosovu u Đakovici.
Nacionalni praznik Albanije Dan zastave obeležava se širom Kosova. Ulice okićene uglavnom albanskim zastavama.Priština
Kosovske zastave istaknute su u mnogo manjem broju i to uglavnom na institucijama Kosova, koje ne rade, a albanskim zastavama naročito je ukrašena Priština.
Zastave Albanije istaknute su i na pojedinim objektima u multietničkom naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice gde su radnje čiji su vlasnici kosovski Albanci ipak otvorene.
U Kosovskoj Mitrovici neradni dan je u nekim od međunarodnih banaka, a pripadnici Kosovske policije za koje je ovo neradni dan, su u Kosovskoj Mitrovici zbog operativnog plana koji je na snazi.
Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je u izjavi Tanjugu da je u kosovskomitrovačkom regionu operativnim planom predviđeno veće angažovanje policijskih službenika kao i povećan broj patrola.
Preduzete su mere bezbednosti po operativnom planu koji je sačinila Regionalna direkcija policije Mitrovica Sever.
Tim operativnim planom predviđeno je veće angažžovanje policijskih službenika takođe i povećan broj mobilnih i pešačkih patrola u multietničkim zonama”, rekao je Bojić.
On je dodao da je operativnim planom predviđeno povećano prisustvo policijskih službenika i u policijskoj stanici Mitrovica i u policijskoj stanici Zvečan.
Bojić je kazao da je bezbednosna situacija stabilna i mirna te da nema nikakvih problema.
Dan zastave je najveći nacionalni praznik u Albaniji i simbolizuje proglašenje nezavisnosti ove države od 1912. godine.
U centru Vitine danas je povodom dana zastave Albanije postavljen putokaz koji pokazuje udaljenost gradova „Velike Albanije“ iz ovog mesta.Otkrivanje biste Ričarda Holbruka Putokaz u Vitini
Na putokazu je udaljenost Niša, Ulcinja, Janjine, Preševa.
Tablu oko koje se danas okupio veliki broj ljudi je postavio Pokret Samopredeljenje, a na njenom vrhu nalazi se zastva tzv. Velike Albanije slične onoj koja je bila okačena na letelici na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.
Povodom Dana zastave Albanije, u prisustvu velikog broja ljudi i političkih funkcionera, postavljen je i spomenik američkom diplomati Ričardu Holbruku, jednom od najvećih zagovornika bombardovanja SRJ.
Proces povratka je na poražavajućem nivou, kazao je na Regionalnoj konferenciji o povratku raseljenih na Kosovo Dalibor Jevtić.Sa današnje konferencije
Na Konferenciji održanoj u Skoplju dogovoreno je da se osnuje Tehnička radna grupa za povratak raseljenih na Kosovo koja bi se sastajala jednom mesečno.
Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da bi se ta radna grupa sastojala od predstavnika vlada Srbije i Kosova, donatora i svih zainteresovanih država koje žele da finansijski podrže ovaj proces. On je rekao da više od 70 odsto raseljenih koji žive u centralnoj Srbiji nemaju normalne uslove za život, rešeno stambeno pitanje, zaposlenje i da su na granici siromaštva. Odgovornost je, kaže Đurić, na svima koji su 15 godina rešavali ovo pitanje.
„Vrlo je važno da se ljudima ponudi da se vrate tamo gde će im biti zaista dobro. Da se vrate u lepe kuće, a ne improvizovani krov nad glavom. Da dođu u sredinu u kojoj mogu da imaju pristup radnim mestima, zdravstvu da imaju osećaj bezbednosti i neku vrstu društvenog života“, rekao je Đurić.
On je najavio da će Vlada Srbije povećati sredstva za povratak uprkos merama štednje i smanjenju budžeta. Sa druge strane ministar za povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić kazao je da je za narednu budžetsku godinu predviđeno da resorno ministarstvo dobije manje novca.
„Povratak je na jako niskom nivou. Uzimajući u obzir broj raseljenih, ispod 10 odsto onih koji su se vratili je poražavajuća činjenica, i mnogo je razloga za to. Ono što u narednom periodu treba da radimo jeste da stvorimo bolje uslove“, kazao je Jevtić.
Šef Misije OEBS-a na Kosovu Žan Klod Šlimberže kazao je na Regionalnoj konferenciji da će ta misija nastaviti i dalje da podržava trajna rešenja za raseljena lica.
„Zadovoljan sam nivoom učešća i impresioniram sam kvalitetom diskusije kao i angažovanošću koja je pokazana tokom konferencije“, kazao je Šlimberže.
Koneferenciji su prisustvovali i predstavnici Vlada Crne Gore i Makedonije, koja je bila i domaćin.
Dve trećine ispitanika naše ankete u proteklih par nedelja tačno prognoziralo da neće biti ponavljanja izbora na Kosovu.
Na anketno pitanje „Hoće li stranke uspeti da se dogovore ili nas čekaju novi izbori na Kosovu“, 62 procenta ispitanih odgovorilo je „Dogovoriće se“, dok je 38 posto odabralo opciju „Ponoviće se izbori“.
Nakon višemesečne krize institucija i nemogućnosti formiranja parlamentarne većine lideri DPK i DSK su tokom protekle nedelje uspeli da se dogovore o zajedničkoj koaliciji.
Ova koalicija omogućava ostanak Hašima Tačija na vlasti i u narednom mandatu, ali i istovremeno, prema nekim analitičarima, umanjuje potrebu, a time i mogućnost da Srbi dobiju veći broj ministarstava.
Anketno pitanje u narednih par sedmica, do konačnog formiranja vlade je: Koliko ministarstava će pripasti kosovskim Srbima? Ponuđeni odgovori su: jedno, dva ili tri.
„Ako uđemo u vladu, a ne ispune nam se uslovi koje smo tražili, onda smo u tu vladu ušli zbog budućnosti mene i ljudi koji predstavljaju Srpsku listu“, izjavio je Aleksandar Jablanović. Detalj iz „Dogovora!?“
Predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović je, gostujući u „Dogovoru!? RTV Kim rekao da Srpska lista u Vladu Kosova neće ući zarad ličnih interesa.
„Mi to nećemo! Kada nam daju garancije da će se ispuniti naši uslovi, Srpska lista će biti deo vlade. Nećemo u tu vladu ući kao slepac jer se Srpska lista se nikome nije obećala“.
Uslovi Srpske liste za ulazak u novu Vladu Kosova, o kojima je bilo reči u „Dogovoru!?“ su povratak raseljenih Srba, formiranje Zajednice srpskih opština, nastavak dijaloga, poništavanje privatizacije i povratak imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Nenad Rašić, dosadašnji ministar rada u Vladi Kosova, nije siguran da će oni koji budu formirali vladu prihvatiti sve zahteve Srpske liste, ali da neki od njih treba da budu prvi na listi prioriteta.
„Prva tri zahteva moraju da budu prioritet svih predstavnika Srba. Smatram da bilo ko od albanskih političara, koji je demokrata ili pretenduje da to bude, mora znati da je to prvi od nivoa demokratije poštovanja prava ljudi“, kazao je Rašić ističući da nije siguran na koji način privatizacija može da bude poništena, niti da među Albancima postoji spremnost za tako nešto.
Jablanović i Rašić su potvrdili da su se zajedno sa predstavnicima ostalih nealbanskih zajednica već sastali sa liderima DSK i DPK na informativnom sastanku na kojem nije bilo reči o raspodeli resora u budućoj vladi, prioritetima i ciljevima.
Prvi od zadataka institucija, koje bi trebalo da budu formirana početkom decembra, je rebalans budžeta. Prema rečima predsednika Srpske liste budžet, koji je usvojila tehnička vlada, neće naići na odobravanje poslanika iz redova Srpske liste jer, kako je rekao, ne zadovoljava potrebe srpske zajednice za 2015. godini.
„Ako želimo masovniji povratak Srba, onda Ministarstvu za zajednice i povratak ne sme da bude smanjen budžet već znatno povećan. Postavlja se pitanje šta je sa opštinama severno od Ibra koje su 3. novembra prošle godine po prvi put izašle na lokalne izbore. Kosovske institucije nisu investirale u taj prostor ni jedan, jedini cent 16 godina unazad. Naši službenici i dalje sede za stolovima i računarima koje je kupila Republika Srbija. Novca (za sever) u budžetu koji je projetovan za 2015. nema i pored svih obećanja“, istakao je Jablanović.
Rašić je posvedočio da u budžetu za 2015. godinu ima manjkavosti u pogledu izdvojenih sredstava za sever Kosova, ali da je, prema njegovim saznanjima, za taj deo Kosova izdvojeno oko 20 miliona evra.
„Rečeno mi je da će u okviru tehničke forme tokom prvog i drugog čitanja u parlamentu deo koji se odnosi na sever Kosova biti ispravljen. Znam da nije savršeno, znam da može mnogo bolje. Dobro je što smo, za razliku od ranijih godina, utvdili neku, da tako kažem, kvotu, koja će sigurno ići na sever. Ne treba da bude izdvajano samo 20 miliona, svota treba da se povećava konstantno. Ali sve dok ne bude ulaganja u kapitalne investicije, institucionalno i u opremu, o kojoj ste govorili, nećemo biti sigurni da smo uradili pravu stvar“. ( KANDIDOVALI SU SE ZBOG PARA I LIČNIH BENIFITA SVI TO VIDE, ŽALOSNO JE ŠTO SU OVI BEZ-KAPACITETNI I BEZ-NADEŽNI SLUČAJEVI TU GDE JESU I „PREVEDOŠE NAROD ŽEDNOG PRKO VODE“, NAGLAŠAVAJUĆI DA SU SRPSKA??? ŠTA SU ONI ? PRODAVCI VERE ZA VEČERU!!! TOLIKO… ZA SAD…)
Prema njegovim rečima, Srpska lista očekuje da bude ravnopravan partner u budućoj Vladi Kosova i da, ako se to ne desi, neće u nju ni ulaziti.
„Treba obratiti pažnju na ove naše uslove. Bitna stavka pregovora je da ćemo tražiti sedam odsto za Srbe u svim ministarstvima i izvršnim organima“, rekao je Jablanović.
„Ukoliko postoji volja partnera da se ispune uslovi Srpske liste, mi ćemo se rado uključiti. Ukoliko ta volja ne postoji, Srpska lista je, u krajnjoj liniji, spremna da ostane van procesa formiranja vlade. Da ulazimo u Vladu samo zarad ministarskih mesta, to nije naša namera ni krajnji cilj“, rekao je Jablanović.
On je dodao da je saradnja Srpske liste sa Demokratskom partijom Kosova Hašima Tačija i Demokratskim savezom Kosova Ise Mustafe dobra i korektna.
28.11.2014 | 14:45
Nikolić: Ako odemo, Srbija u paklu
IZVOR: TANJUG
Beograd — Predsednik Srbije Tomislav Nikolić saopštio je povodom Rezolucije EP o Šešelju da je EP dozvolio da ga Hrvatska instrumentalizuje u predizborne svrhe.
Nikolić je upitao i da li je cilj Haškog tribunala smena vlasti u Srbiji, dodavši da bi bilo nefer da vlast građanima podnese ostavku, jer bi je „nasledili mnogo gori“ i da bi to Srbiju moglo dovesti u pakao.
„Što se tiče Haškog tribunala, postavlja se pitanje – šta je krajnji cilj njihove cirkuske predstave i njihovih mentora i klovnova? Šta žele da postignu? Smenu vlasti? Pa zar u demokratskim društvima o tome ne odlučuju građani na izborima?“, upitao je Nikolić.
Predsednik Srbije je naveo da bi „bilo nefer prema građanima podneti ostavku“, ali i da bi „to verovatno bilo lakše većini članova Vlade“.
„Ko bi ih zamenio? Dokazano lošiji, usuđujem se da kažem gori ljudi, ali veoma podložni manipulacijama. Srbija bi se vratila u pakao u kome bi joj lako oduzeli i ono što se zarekla da nikada i nikome ne da“, istakao je Nikolić.
Predsednik je istakao da Srbija vodi politiku mira i stabilnosti kako bi svojim građanima omogućila bolji život od sopstvenog rada.
„Posvećena je civilizacijskim tekovinama i za nju je nedopustiva svaka ratnohuškačka retorika, bilo da dolazi iz Srbije, Hrvatske, Albanije, bilo odakle. Na to ne treba da nas podsećaju oni koji taj problem nisu rešili u svom dvorištu“, poručio je Nikolić.
Nikolić je istakao i da je EP doneo Rezoluciju koja se odnosi na Srbiju, a da Srbiji nije pružena mogućnost da makar iznese svoj stav.
Predsednik je takođe poručio da Srbija vodi politiku mira i stabilnosti i da je za nju nedopustiva svaka ratnohuškačka retorika, bilo da dolazi iz Srbije, Hrvatske, Albanije, bilo odakle.
„Nažalost, Evropski parlament ne menja odnos prema Srbiji čak ni sada, kada je priznao da je Srbija država koja je svojim reformama zaslužila otpočinjanje pregovaračkog procesa“, naveo je Nikolić
On je ukazao na to da bi Evropskom parlamentu trebalo da bude poznato koliko napora je Srbija uložila da se veoma krhki odnosi sa Hrvatskom stabilizuju i da se brojna otvorena pitanja reše u obostranom interesu.
„Poslanici su ostali nemi pred uništavanjem ćiriličnih tabli u Slavoniji, pred eksplicitnim govorom mržnje protiv Srba na skupovima povodom godišnjice zločinačke akcije Oluja, koji traju više od deset godina, ili pred održavanjem javnih koncerata veoma popularne muzike u Hrvatskoj, čiji tekstovi otvoreno pozivaju na istrebljenje Srba„, naveo je Nikolić.
On je dodao da EP nije cenio ni to što Srbija nije sprečavala Hrvatsku na njenom evropskom putu, iako je mogla zbog brojnih problema u oblasti vladavine prava, ljudskih prava i sloboda, kao i nerešenog povratka i imovinskih pitanja proteranih Srba.
„Destabilizacija regiona ni sada nije u interesu Srbije i zemalja Balkana, ali nije ni u interesu Evrope“, istakao je Nikolić.
Mada je nesporno da je situacija u Srbiji veoma teška i da je siromaštvo uzelo maha, građani Srbije, kako je naveo predsednik, nisu ispunjeni mržnjom prema susedima, već su zaokupljeni problemima i snose veliki teret reformi, koje imaju za cilj stvaranje pravne sigurnosti, ekonomskog napretka i bolje budućnosti uopšte.
„To što se ne slažem sa izglasavanjem Rezolucije EP ne znači da ona Srbiji nameće bilo kakvu obavezu, samo nam pokazuje šta bismo sve mogli da doživimo u budućnosti“, rekao je Nikolić.
Samo tokom ove godine sedam hiljada građana Kosova je zatražilo azil u Mađarskoj, javljaju prištinski mediji. Većina njih granicu je prešla ilegalno, ali Mađarska ove godine ni jednom stanovniku Kosova nije priznala status izbeglice.To je potvrdila i Mađarska ambasada u Prištini, nakon izveštavanja o poslednjim talasima odlaska kosovskih stanovnika preko Mađarske za boljim životom u Evropi.
U ambasadi tvrde, kako prenose mediji, da se oni koji ilegalno uđu u Mađarsku privode i nakon provere vraćaju na Kosovo.Predhodno u pritvoru mogu da budu zadržani od tri do 60 dana.
Ministar MUP-a Kosova Bajram Redžepi rekao je za radio Dukađini da su organi bezbednosti angažovani u vezi s tim i privođenju lica koji se bave trgovinom ljudima. On je dodao da građani imaju pravo da traže bolji život, ali da nijedna zemlja u Evropi ne daje azil stanovnicima Kosova.
Poslednjih nedelja svakodnevno do četri autobusa sa žiteljima Kosova, uglavnom iz regije Uroševca, polaze za Srbiju, da bi potom preko Mađarske, odlazili u ostale zemlje, kao sto je Francuska, koja je Kosovo skinula sa liste sigurnih mesta, piše kosovski dnevnik „Ekspres“.
Odbornici SO Severna Mitrovica kritikovali finansijski izveštaj Administrativne kancelarije
28. 11.2014, 12:38
Na jučerašnjoj, desetoj redovnoj sednici SO Severna Mitrovica, pored izveštaja devetomesečnog rada gradonačelnika predstavljen je i finansijski izveštaj Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu (AKSM). I dok je gradonačelniku upućena kritika zbog Parka mira, finansijski izveštaj izazvao je mahom negativne reakcije, kako srpskih, tako i albanskih odbornika, jer, kako su istakli, izveštaj nije detaljan. Uvidom u finansijski izveštaj AKSM najveći deo budžeta je utrošen na plate zaposlenih u budžetskim linijama – javna infrastruktura, obrazovanje i sekundarno zdravstvo, kao i na budžetsku liniju – administracija – robe i usluge. Sa druge strane, šefica Adminsitrativne kancelarije Adrijana Hodžić se ne slaže sa ovim kritikama i tvrdi da je novac trošen planski.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić je predstavljajući devetomesečni izveštaj svog rada istakao da je radio u, kako je rekao, nemogućim uslovima, istakavši da je on kao gradonačelnik koristio prostorije Kancelarije za Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Severnoj Mitrovici, a budžet AKSM.
On je takođe objasnio da se početkom iduće godine može očekivati izgradnja zgrade opštine Severna Mitrovica, te da je projekat ove zgrade i video u kancelariji EU u Prištini.
Rakić je najavio i nove gradske projekte, kao što su nova autobuska stanica u zgradi koja je poznata kao Vojni remont, izgradnja javne garaže i mosta od Česminog luga do Dudinog Krša.
Međutim, odbornik iz Tačijeve PDK i zamenik predsedavajućeg za zajednice, Emir Azemi, gradonačelniku je uputio i kritiku zbog Parka mira na glavnom mitrovičkom mostu, objašnjavajući da je postavio barikadu, te da kao gradonačelnik u budućnosti može da bira dva pravca svog delovanja.
„Za razliku od prethodnog gradonačelnika, gospodina Pantića, gospodin Rakić ne postavlja barikade sa kamenjem, ali je postavio barikade sa cvećem. Poštovani gradonačelniče, grad Mitrovica očekuje mnogo od Vas. Imate dva pravca – prvi je da budete primer kako bi jedan gradonačelnik trebalo da razvije grad Mitrovicu i kako jedan gradonačelnik približava zajednice i drugi put je održavanje ovakve situacije – održavanje situacije prošlog režima. Nadam se da će ovaj devetomeseni mesečni rad bitio deo tranzicione prošlosti, ali ne želim da verujem da je ovo politički cilj, a kad ovo kažem, vraćem se na onu prvu opciju, to je opcija promene i razvijanja. Ja razumem Vas – da ste jedan lokalni lider, ali koristeći strateške pozicije grada, verujem da Vama daje mogućnost da se Vi afirmišete u pozitivnom smislu, kada ovo kažem, verujem i nadam se i da će skupština kao jedan visok organ dati pomoć Vašim ciljevima promene u pozitivnom aspektu,“ rekao je Azemi obraćajući se gradonačelniku Severne Mitrovice.
„Slep“ finansijski izveštaj Administrativne kancelarije za Sever
Posebno negativnu reakciju odbornika izazvao je finansijski izveštaj Administrativne kancelarije Severne Mitrovice za 2014. godinu.
Kako izgleda evidencija troškova Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu za prvih devet meseci , pogledajte OVDE.
Iako je gradonačelnik Rakić trebalo da predstavi izveštaj, a s obzirom na to da se izveštaj zapravo ticao načina trošenja budžeta Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu, koji je koristila i opština Severna Mitrovica, izveštaj je predstavila šefica Administravine kancelarije, Adrijana Hodžić.
„Čast mi je i zadvoljstvo da sam ovog puta sa vama i drago mi je da sam dobila priliku da sa vama podelim isti format devetomesečnog izveštaja koji je osnov u komunikaciji i sa trezorom iz ministarstva finansija. Hoću da vas obavestim da je trošenje budžeta AKSM-a proteklo onako kako je bilo planirano, i pre svega kako je bilo odobreno od strane Parlamenta Vlade Kosova. Nije bilo nikavih devijacija. Vi ste svi imali prilike da vidite kakav je bio naš plan, jer vam je u više navrata bio dostavljen budžet AKSM-a za 2014. godinu. Jedina devijacija u trošenju ovih fondova jesu neplanirani troškovi koji se odnose na pokrivanje plata i dnevnica za SO Severna Mitrovica i govorim sumi od otprilike 50.000 evra do sada. Ukupna suma koju možete videti na ovom dokumentu nije obuhvatila infrastrukturne projekte koji su trenutno u implementaciji, jer u zakonu o finansijama – projekti koji se implementiraju mogu biti plaćeni isključivo kada budu završeni,“ objasnila je Hodžić.
Hodžić se u naknadnoj izjavi za KoSSev nije složila sa ovim kritikama, a tokom sednice nije imala prilike da reaguje, napustivši sednicu ranije.
Rakić: Budžet AKSM koristila ova kancelarija i opština Severna Mitrovica za infrastrukturne projekte i pomoć građanima
„Mi smo u saradnji sa šeficom Administrativne kancelarije, Adrijanom Hodžić, uspeli da iskoristimo taj budžet za infrastrukturne projekte, zatim za pomoć građanima Severne Mitrovice koji su se obratili, kako opštini, tako i samoj Administrativnoj kancelariji,“ kazao je Rakić u obraćanju medijima nakon sednice.
Opština Severna Mitrovica još uvek nema informaciju da li je budžet ove opštine za 2015. godinu odobrilo kosovsko ministarstvo finansija
“Čekamo da se formira Vlada i Skupština u Prištini. Prema nekim mojim informacijama, tek nakon 8. decembra, znaćemo konkretnije koliki je budžet usvojen – da li prema njihovim ‘okružnicama’, kao što su oni preporučili, ili onako kako je skupština usvojila,“ objasnio je Rakić nakon održane sednice.
Prema finansijskom izveštaju Administrativne kancelarije, za period od januara do septembra 2014, ova kancelarija utrošila je 2.639.882,98 evra, što znači da je do kraja godine preostalih sredstava ove kancelarije nešto više od milion evra. Budžet je utrošen po sledećim budžetskim linijama:
– Kancelarija predsednika – troškovi plata, roba i usluga i subvencija – 79.170,18
– Administracija – troškovi plata, roba i usluga i komunalija – 179.867,18
– Budžet i finansije – troškovi plata – 41.971,09
– Javna infrastruktura – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 171.417,81
– Odeljenje za zajednice – troškovi plata – 20.198,01
– Urbanizam i katastar – troškovi plata -29.306,03
– Zdravstvo – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 52.965,77
– Obrazovanje – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 1.235.710,34
Tako je ukupno utrošeno 2.639.882,98 evra, to jest:
– 2.309.124,56 na plate
– 21.2838,67 na robe i usluge
– 11526,57 na komunalije
– 38.091 na subvencije
– 68.302,18 na kapitalne investicije
Odbornici su nakon što je Hodžić objasnila kako je budžet utrošen, uputili niz kritika u vezi sa izveštajem koji su dobili i na papiru.
Tako je albanski odbornik iz Tačijeve PDK, Baškim Cimilji, objasnio da izveštaj „ima velikih kršenja“, te da je „klasifikacija sredstava slaba“, ali je i zapitao šta će biti sa ostatkom sredstava.
I predsednica SO Severna Mitrovica Ksenija Božović je istakla da je izveštaj morao da sadrži, kako je rekla, kolonu sa iznosom ukupno potrošenih sredstava za devet meseci po ekonomskim kategorijama, ali i kolonu sa iznosom preostalih sredstava. Božović je, međutim, istakla i da su preostala sredstva Administrativne kancelarije milion evra, a da i pored toga ova kancelarija tvrdi da ne može da pokrije troškove SO Severna Mitrovica.
Albanski odbornik i zamenik predsedavajućeg za zajednice, Emir Azemi je izveštaj još nazvao i „slepim“, dodajući da je izveštaj morao da bude detaljniji, a istovremeno se zapitavši kako je moguće da je utrošen deo budžeta na zdravstvo, ako je rečeno da kosovski budžet ne pokriva ovu stavku i gde je zapravo taj novac. Azemi je još i dodao se nada da je deo budžet koji je utrošen na obrazovanje utrošen na albansku školu u Mikro naselju.
Rakić je sa druge strane više puta istakao da je izveštaj koji su dobili odbornici, isti izveštaj koji je Administrativna kancelarija uputila Trezoru Kosova, te da će biti dostupan i detaljniji izveštaj, ukoliko ga odbornici budu zatražili.
Na jučerašnjoj sednici SO Severna Mitrovica formiranje Odbor za nacionalne manjine pomereno je za sledeću sednicu. Takođr, vršilac dužnosti komandira policijske stanice Severne Mitrovice, Goran Živković, predstavio je izveštaj policije za 2014. godinu, a odbornici su glasali i za rekapitulaciju troškova SO, to jest, da će budžet AKSM-a pokriti preostale troškove.
Sednici je prisustvovalo 17 od ukupno 19 odbornika, a prisutni su bili i predstavnici kosovskog ministarstva lokalne samouprave, načelnik kosovskomitrovačkog okruga pri srpskom sistemu, Vaso Jelić, kao i predstavnici UNMIK-a, OEBS-a i KFOR-a.
Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ nosi naziv po saradniku nacista, ili albanskom heroju?
28. 11.2014, 11:30
Kosovo proslavlja Nacionalni dan Albanije, to jest – Dan zastave. Stvarni i virtuelni svet Albanaca danas je obojen crvenom i crnom bojom. Svečana atmosfera i ponos Albanaca svih generacija i slojeva upadljiva je na ulicama, u institucijama i na društvenim mrežama. Nedavno se pojavio video snimak od 28. novembra 1943, na kojem se vidi tadašnji premijer Albanije, Mitrovčanin – Redžep Mitrovica na otvaranju Nemačkog naučnog instituta u Albaniji, zajedno sa najvišim SS oficirima Nemačke u toj zemlji, kao i deo svečanosti obeležavanja ovog praznika u Tirani. Mitrovica, koji je bio i jedan od vođa albanskog ustanka na Kosovu 1912, vođa Druge Prizrenske lige, te ministar za obrazovanje u Albaniji, zajedno za svojim ministrom unutrašnjih poslova, takođe Mitrovčaninom, Džaferom Devom, u novoj albanskoj istoriji predstavljen je kao pozitivna ličnost, a kolaboracija sa nacističkom Nemačkom je relativizovana. Posle decenija komunističke istorije bivših država u kojoj je tretiran kao narodni izdajnik, Mitrovicu je predsednik Kosova posthumno odlikovao, a kulturni centar u Južnoj Mitrovici od rata nosi naziv po ovoj ličnosti. KoSSev je istraživao zašto je Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ dobio naziv po premijeru u nacističkom poretku iz Drugog svetskog rata, kako je Redžep Mitrovica danas predstavljen u albanskim istorijskim knjigama, a predstavljamo i dva uzajamno oponirajuća tumačenja istorijskih činjenica između srpskih i albanskih istoričara.
Arhivski video: Redžep Mitrovica sa najvišim nemačkim SS oficirima u Tirani
Pre nekoliko dana, list „Zeri“ i portal „Veriu.info“ su objavili kratku vest o retkom video snimku iz 1943, na kojem tadašnji premijer Albanije, poreklom iz Mitrovice – Redžep Mitrovica, i ostali zvaničnici, sa najvišim SS oficirima, obeležavaju Nacionalni dan Albanije, koji se danas na Kosovu takođe slavi kao Nacionalni dan, ili Dan zastave. Na snimku nemački spiker govori da je u prisustvu Vojteha Tuke, slovačkog premijera i ministra spoljnih poslova Slovačke od 1940, do 1945, te vodećih nemačkih ličnosti, u ‘Pressboku’ otvoren i nemački naučni institut. Za Vojteha Tuku u istoriji se navode optužbe da je bio glavni u deportaciji slovačkih Jevreja u nacističke kampove u tadašnjoj okupiranoj Poljskoj.
“Sa ovim velikim kulturnom osloncem u petoj godini rata, napravljen je još jedan važan most za učvršćivanje dotučene Evrope,” govori spiker, sa Tukom kao gostom na video snimku. Mogu se videti knjige „Nova ekonomija“, što je bio nemački prikaz iz tog perioda ekonomske istorije od 1914, do 1940, „Nova Evropa“, Slovensko Stanovište od Tomaša Masarika – knjiga o programu rata i mira koju je vodila tadašnja čehoslovačka propaganda, kao i „Dokumenti nemačke politike“ – godišnja publikacija Nacističke partije u kojoj bi se objavljivali najvažniji politički događaji u tom periodu. Ova knjiga je, kao takva, bila najvažniji dokument nemačke nacističke politike iz tog vremena. Uključivala je, pored spiska i prikaza dokumenata iz oblasti ekonomije, spoljne politike, industrije, stanja u partiji, itd. i govore lidera Nacističke partije. Drugim rečima, ova knjiga je bila i najobimnije štampano izdanje svih Hitlerovih govora na jednom mestu, uz podatke, kada, gde i kome je govorio.
Nakon događaja u Pressbok-u, prikazuje se i prijem nemačkih oficira za Nacionalni dan Albanije. “Albanija slavi nacionalni praznik. Polaganje venaca u Tirani,” dodaje spiker .
Redžep Mitrovica je pozitivna istorijska ličnost u novijoj albanskoj istoriji
U albanskim istorijskim knjigama i akademskim člancima albanskih naučnika, Redžep Mitrovica je pozitivna istorijska ličnost, a kao takav je opisan i u delima jednog od najvećih živih međunarodnih albanologa, kanadskog lingviste Roberta Elsija. Bio je albanski premijer sa Kosova, iz Mitrovice, prethodno ialbanski ministar za obrazovanje, jedan od vođa ustanka na Kosovu 1912, zajedno sa Isom Boljetinijem i Hasan Prištinom, vođa Druge Prizrenske lige. U raznim delima pominje se kao pragmatičan i mudar političar, ali i borac za nacionalna prava svih Albanaca, izrazit antikomunista. Podatak da je bio premijer i kolaboracionista sa nemačkim SS-ovcima u Drugom svetskom ratu, u nekim delima se čak i ne pominje, odnosno, relativizovana je ta saradnja i pominje se u pozitivnijem tumačenju.
Džafer Deva – heroj ili egzekutor mitrovičkih Jevreja?
Prema izvorima u Južnoj Mitrovici, smatra se da najstarija kuća u gradu na Ibru pripada upravo Džaferu Devi, ministru unutrašnjih poslova Albanije od 1943-1944. godine i bliskom saradniku svog sugrađanina – Redžepa Mitrovice. Kuća je proglašena za spomenik kulture, i opisuje se kao građevina velike istorijske, kulturne i arhitektonske vrednosti, koju su 1930. godine sagradile austrijske arhitekte i radnici, te da se ulaže 150.000 evra u njenu restauraciju, kako bi postala muzej Džafera Deve i njegove porodice, a imaće i sobe za međunarodne goste.
Potpuno suprotno ovoj glorifikaciji, premalokalnim srpskim istorijskim izvorima, ali i svedočanstvima kosovskih Jevreja, Džafer Deva se smatra glavnim organizatorom u deportaciji mitrovičkih Jevreja 1941. godine u koncentracioni logor na Staro sajmište u okolini Beograda, na teritoriji pd upravom NDH i njihovu egzekuciju.
Ističe se da je Mitrovica bio izrazit borac protiv italijanskog fašističkog režima kojim je bila okupirana Albanija do 1943, zbog čega je i bio u zatvoru, te da je kapitulacijom Italije, odnosno dolaskom Nemačke u Albaniju, Mitrovica bio oslobođen i postavljen za premijera koji je konsolidovao zemlju. Sama nemačka vojna uprava, takođe, opisana je kao takva prema kojoj se Nemačka nije mešala u unutrašnje političke stvari zemlje, te da je premijer sa Kosova zemlju u “tranzicionoj fazi” vodio ka “anglosaksonskoj demokratiji” i istovremeno uživao poverenje, ili simpatije zapadnih savezničkih sila, pre svega Britanije i Amerike.
U ovakvom tumačenju istorije se ipak priznaje da je Redžep Mitrovica u Albaniji nakon rata decenijama viđen kao izdajnik, ali se i objašnjava da se radilo o “iskrivljenom” tumačenju istorijskih činjenica, te da je Albanija pod komunističkim režimom Envera Hodže bila zapravo “žrtveno jagnje” komunizma koji je “ubačen” u ovu državu, a komunizam su “doneli Sloveni”.
Oprečna tumačenja istorije
U novoj istoriji Kosova, Redžepa Mitrovicu je predsednik Kosova posthumno odlikovao, nakon čega je bivši Kulturni centar Kosovske Mitrovice “Dragica Žarković” koji se nalazi u Južnoj Mitrovici dobio naziv “Redžep Mitrovica”. Ova zgrada i čitav kompleks se danas renovira sredstvima Evropske unije
.
O tome da li je Redžep Mitrovica isključivo pozitivna istorijska ličnost, na ponos albanskom narodu, ili je važna i njegova kolaboracija sa nacističkim SS oficirima, razgovarali smo sa dva istoričara u Južnoj i Severnoj Mitrovici, univerzitetskim profesorom Nedžmedinom Spahiuom i mladim istoričarom, stručnjakom za Holokaust i jevrejsku prošlost na Kosovu, Milošem Damjanovićem, koji su imali potpuno različita tumačenja istorijskih činjenica.
Nedžmedin Spahiu: Iako pod Hitlerom, vlada Redžepa Mitrovica nije bila saveznička, ali nije bila ni nacistička; velika razlika između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma u odnosu prema njihovom pristupu Albaniji
Ko je bio Redžep Mitrovica? Na snimku se vidi da je okružen SS oficirima i da je deo te strukture?
Spahiu: Redžep Mitrovica je bio premijer Albanije za vreme 1943. i 1944. On je rodom iz Mitrovice i bio je ministar obrazovanja Albanije 1922. Pod italijanskom okupacijom je kao antifašista uhapšen 1939. Međutim, kada su Nemci došli u Albaniju 1943, nakon što su se Italijani povukli, Nemci su ga oslobodili iz zatvora. A kada se kasnije i stvorila vlada Albanije, Mitrovica je izabran za premijera. Njega i njegove ministre su, međutim, kasnije, kada je u Albaniji posle rata uspostavljena komunistička vlast, smatrali izdajnicima, tako da je on pobegao u Austriju, a kasnije u Tursku, dok je njegov ministar unutrašnjih poslova Džafer Deva, koji je takođe bio iz Mitrovice, našao politički azil u SAD i radio na Stanford University. Amerikanci su uglavnom smatrali da su oni mnogo pomogli onim Jevrejima koji su prebegli iz evropskih zemalja u Albaniju. Hoću da kažem da su antifašističke sile tada ipak smatrale da albanska vlada, pod upravom Redžepa Mitrovice, iako je radila sa Nemcima – pod Hitlerom, ipak nije bila vlada koja je činila zločine.
I laik da pogleda ovaj video može videti SS oficire sa kojima je Redžep Mitrovica. Vidi se struktura sa nacističkim obeležjima? Kako objasniti običnom gledaocu da se vlada Redžepa Mitrovice borila na strani saveznika?
Spahiu: Redžep Mitrovica se borio protiv fašističke italijanske vlade. Bio je u italijanskom zatvoru, kao što sam rekao – od ’39. do ’43. godine, dok su Italijani izvršno upravljali Albanijom, a postao je premijer kada su Nemci stigli 1943, kada je prethodno i oslobođen. Nemci su se u Albaniji ponašali kao jedna vlada, da tako kažem – izvana. Nisu se mešali u unutrašnje stvari zemlje. Redžep Mitrovica jeste kolaborirao sa tom vladom i to niko ne spori. Međutim, isto tako su poznati stavovi koje su Amerikanci i Englezi imali u to vreme prema njemu. Oni su sa simpatijama gledali na Mitrovicu. Takođe, pre rata, pre ’39, Redžep Mitrovica je po svojim stavovima bio bliži Englezima i Amerikancima, nego nemačkoj politici. Postoji dakle, jasna razlika između fašističke vlade Italije i nacističke vlade Nemačke u njihovom pristupu prema Albaniji. Dok su Italiani okupirali Albaniju, Nemci su poštovali nezavisnost Albanije (i to velike Albanije). Zbog toga što se Hitlerova Nemačka nije mešala u unutrašnje poslove Albanije, vlada Redžepa Mitrovice se korekto ponašala prema njima. Dok su nacisti progonili Jevreje iz čitave Evrope, Jevreji koji su uspeli da pobegnu, našli su utočiste u Albaniji. Postoji jedan dokumentarac na engleskom u kojem govore preživeli i potomci tih Jevreja. I TV Mitrovica je prikazala taj film. To je zbog toga što se Hitlerova Nemačka nije se mešala u unutrašnje poslove Albanije, a vlada Redžepa Mitrovice se korektno ponašala prema njima. Džafer Deva je dobio politički azil u SAD upravo zbog odnosa sa Jevrejima. Dakle, Vlada Redžepa Mitrovice nije bila saveznička vlada, ali nije bila ni nacistička vlada. Ona je sarađivala sa obema stranama.
Da li postoji bilo kakav istorijski materijal, fotografija, ili video poput ovog, kojim se dokazuje da je bio antifašista i blizak Svezničkim snagama iz Drugog svetskog rata?
Spahiu: Ne, ali postoji izjava američkog ambasadora u Grčkoj iz tog vremena, kada on opisuje političke snage u Albaniji, uključujući i komuniste, baliste, snage koje su bile lojalne kralju, kolaboracioniste, vladu Redžepa Mitrovice, a za koju on kaže da su zapravo najnaprednije one snage koje sarađuju sa Nemcima. Mada, nijedan od njih u vladi nije bio privržen Nemcima. Štaviše, oni su poznati kao antifašisti. To je bio izveštaj američkog ambasadora iz Grčke iz 1943. godine o političkoj situaciji u Albaniji, dakle, kada je Redžep Mirovica bio premijer Albanije.
Šta je po Vašem mišljenju razlog da Kulturni centar u Južnoj Mitrovici dobije ime po Redžepu Mitrovici?
Spahiu: Razlog je taj što je on bio pisac i ministar obrazovanja. Njegova kuća je služila kao škola do šezdesetih godina prošlog veka. Ona se nalazila u Mitrovici, kod solitera “Zvezda”, na mestu gde se sada nalazi korzo. Još dok se taj soliter gradio, njegova kuća je i dalje postojala.
Kakva je bila reputacija Redžepa Mitrovice u socijalističkoj Jugoslaviji? Da li je Mitrovica tretiran tada kao zločinac i šta se sa njegovom kućom potom dogodilo?
Spahiu: Tretirali su ga kao izdajnika, a ne kao zločinca. A kuća je srušena nakon šezdesetih. U monografiji o Redžepu Mitrovici se vide njegova kuća i soliter Zvezda. Takođe, i predsednik Kosova je odlikovao Redžepa Mitrovicu, a ubrzo nakon toga i Kulturni centar je prozvan po njemu.
Da li se on u albanskim školama danas izučava kao istorijska ličnost?
Spahiu: Ne pominje se, jer za vreme komunizma vlada zapravo nije znala šta da kaže protiv njih, odnosno, smatrali su ih izdajnicima, ne samo Redžepa Mitrovicu, nego i druge, koji su u to vreme bile poznate ličnosti. Nove generacije ne uče o njemu.
Miloš Damjanović: Kulturni centar u Južnoj Mitrovici nosi naziv po nacisti, samoprozvanom “Arijevcu ilirskog porekla”
Šta vidite na ovom snimku?
Damjanović: Zločinačka tvorevina tzv. Velika Albanija bila je čedo fašističke Italije, a po preranoj smrti majke, za dadilju je odabrala nacističku Nemačku. Umiljato jagnje dve ovce sisa. Snimak pokazuje nekolicinu umiljatih jagnjadi, sve samih čelnika pro-nacističkih vlasti. Tu su nezaobilazni Redžep Mitrovica, u vreme snimka aktuelan premijer nacističke “prirodne Albanije”; Mehdi Frašeri – prethodni i prvi premijer te iste genocidne tvorevine; katolički sveštenik Anton Harapi, sve sami ‘ugledni’ saradnici nacista. Nomenklatura je mnogo brojnija od ove koja se može ugledati na snimku. Najbliži partner Mitrovici kojim je neposredno i stalno bio okružen tokom godina premijerovanja, bio je Džafer Deva, predratni agent Abvera, ministar unutrašnjih poslova u Mitrovičinoj vladi, a zbog terorisanja i svireposti, među kosmetskim Jevrejima, poznat i kao “Hitler”. To je profil i ‘impresivna’ biografija javnih ličnosti kojima Albanci daju omaž.
Jedan video snimak ne mora nužno da bude i dokaz za ovakvu tvrdnju? Vaš kolega iz Južne Mitrovice smatra da postoji jasna distinkcija između upravljanja italijanskih fašista Albanijom do ‘43 i nemačkih nacista posle toga?
Damjanović: Bez obzira na brojne zajedničke imenitelje i sličnosti koje povezuju sve totalitarne ideologije, pa tako i ove dve, postojale su krupne razlike između nacizma i fašizma, prvenstveno u odnosu na dostojanstvo čoveka i integritet ljudskog života. Nacistička ideologija je gledano sa tog aspekta bila mnogo pogubnija i opasnija po ljudski rod iz razloga rasističke komponente kojima se uspostavljala lažna biološka razlika između rasa i naroda, kojom su geo-politički, ili neki drugi protivnici, obeležavani i smatrani inferiornim u odnosu na svoj narod – superiorne nadljude, a što je za praktičnu posledicu imalo zastrašujući program uništenja ,,nižih rasa”. Italijanski fašizam nije poznavao, niti sprovodio u delo genocidnu politiku, što je bilo od životnog značaja za mnogobrojne srećnike, pre svih Jevreje, koji su, proganjani širom nacističke Evrope, uspeli naći sklonište, a time i spasenje u diktatorskoj fašističkoj Italiji. Ova razlika u tretmanu porobljenih naroda nije ipak bila od velikog značaja za Albance, s obzirom na to da su ih podjednako favorizovala oba državna subjekta (i Musolinijeva Italija i Hitlerova Nemačka), kojima su zauzvrat, uz hrvatske ustaše, bili najodaniji saveznici. Za diskriminisane nealbanske narode na tlu etničke Albanije, ova razlika je, naprotiv, bila jako važna. Brojni su primeri koji svedoče o zaštiti koju su italijanski vojnici pružali ugroženim civilima i humano se odnosili prema žrtvama albanskog terora. Nacistički vojnici od prvog dana nisu imali milosti prema istim žrtvama. Jedne su (Jevreje) planski uništavali, uz svesrdnu pomoć lokalnih albanskih vladajućih struktura, a patnje drugih (Srba) ignorisali, kao osvedočene antifašističke borce, “remetilački faktor” koji kroz diverzije i otvorene oružane napade destabilizuje nacističku kontrolu nad okupiranim teritorijama. Takve razlike imale su dramatične konsekvence. Albanci, kojima su nacisti pripisivali arijevsko poreklo, bili su tako, prirodni saveznici Firerove mašinerije smrti. Drugačiju sudbinu su odredili Jevrejima, nad kojima su kao pripadnicima semitske rase, sprovodili politiku “konačnog rešenja” i Srbima, kojima su predviđali ropski položaj u budućem Rajhu. Privilegije koje su Albanci uživali, iskoristili su da prošire međuetničku mržnju u regionu, i sebi nanesu večnu ljagu, ostavljajući tragove bestijalnosti koji opominju sve one koji hoće i žele da znaju.
Albanci se sa Vama ne bi složili. Upravo je profesor Spahiu u komentaru napravio distinkciju izmeću odnosa italijanskih i nemačkih snaga prema Albaniji, to jest albanskim vlastima, ali i govorio o tome da su i saveznici podrzavali Mitrovicu?
Pošto danas nije politički mudro isticati kompromitujuće podatke iz prošlosti Redžepa Mitrovice, kosovski i albanski intelektualci pažljivo i uporno rade na ‘šminkanju’ kontroverzne uloge svog “heroja”, preobražavajući ga, naravno, bez ikakvih valjanih i argumentovanih osnova, u pro-zapadno orijentisanog političara, saveznika zemalja zapadne demokratije i zastupnika njihovog sistema vrednosti. No, izgleda da su izgubili iz vida onu latinsku izreku Acta, non verba. Upravo su ti akti problematični. A oni nesporno govore u prilog davno dokazane i stručnoj svetskoj javnosti poznate, mračne uloge jednog od ‘najvećih sinova’ zemlje orlova, kojim se ponose svi koji u srcu nose državu, čiji državljani nisu. Takvi sramni postupci uticajnih figura među kosovskim Albancima dokaz su više da je istinoljubivost nepoželjna i nepoznata, da su daleko vremena kada će kosovsko društvo biti spremno da se suoči sa neprijatnom prošlošću, ali i da kosovska kultura ima političku funkciju i nije ništa drugo do sredstvo politike kojim se manipuliše kosovski “zoon culturon”.
Ipak, sama činjenica da su kosovski Albanci svoju kulturnu ustanovu nazvali po jednom čoveku, da je predsednik Kosova odlikovao tu istu ličnost, trebalo bi da ukaže da ona u tom narodu uživa ugled?
Baš tako na Redžepa Mitrovicu gledaju kosmetski Albanci, slobodno mogu reći bez izuzetka. A nema veće ironije i težeg svetogrđa nego kad jedan kulturni centar nosi naziv po nacisti. I to ne po bilo kom nacisti, već po samoprozvanom “Arijevcu ilirskog porekla”, ideološki indoktriniranog najdehumanizujućim svetonazorom u istoriji ljudskog roda. Simptomatično je da i ovi saradnici nacista među kosovskim Albancima uživaju status kultnih albanskih junaka, toliko zaslužnih za ,,pozitivna“ zbivanja iz prošlosti ,,prirodne Albanije“, da njima u čast, ovovremeni kosovski Albanci imenuju ulice, institucije i ostala javna mesta, podižu spomenike, glorifikuju na stranicama udžbenika, kontrolisanih medija i sl. Upravo je to segment kosmetskog društva nad kojim je izvršeno ,,kulturno čišćenje“, jer se baš tamo, zasigurno na jedinom mestu u današnjoj Evropi, nalazi ustanova kulture ,,Redžep Mitrovica“. A o kome je reč i kakav je bio njegov značaj za albansku kulturu, najbolje svedoči njegova biografija i ovaj ekskluzivni snimak, retka pokretna slika na kojoj je zabeležen jedan od panalbanskih ,,heroja“.
Suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije kaže za list Danas da je vrh misije na nju vršio pritisak i da su blokirali istragu o trostrukom ubistvu.Marija Bamije
Marija Bamije je pod istragom zbog sumnje da je predala tajna dokumenta prištinskom listu „Koha ditore“.
U dokumentima se navodi da su međunarodne sudije na Kosovu u zemenu za novac puštale na slobodu osumnjičene.
Reč je o slučaju trostrukog ubistva, za koje su dva počinioca bila osuđena na visoke zatvorske kazne, a trećeg je italijanski istražni sudija Frančesko Florit navodno pustio iz zatvora nakon što je primio mito od 300.000 evra, navodi list ’’Danas’’.
’’Tužiteljka Bamije dodaje da su joj oni zabranili da govori sa Nazimom Blacom, a Ratel nije želeo da ona istraži slučaj Američkog univerziteta (AUK)“. Nazim Blac je, podseća ’’Danas’’, osuđen na 4,5 godina, jer je bio član grupe egzekutora na Kosovu.
Na pitanje da li je tačno da je optužila tužioca Džonatana Ratela za pritisak, prikrivanje krivičnih dela i veze sa kriminalcima na Kosovu, ona je rekla da „svi oni idu na večere i prijeme sa visokim zvaničnicima i razgovaraju o predmetima’’.
Ponekad su, dodala je Bamije, osobe sa kojima pričaju povezane sa kriminalcima, te poverljive informacije procure, što je i dokazano u slučaju Vila Grmija, koji je tužiteljka Novotna prekinula.
„Njeno mešanje u moje predmete, i činjenica da su moje odluke procurile iz njene kancelarije potvrđuju da nije umešan samo Ratel, već i drugi. Inače, da, Ratel je vršio pritisak ne mane tako što je blokirao neke moje istrage“, rekla je Bamije.
Ona je rekla i da joj je Ratel pretio i da je pokušao sve kako bi bila uhapšena, da ju je pritiskao Euleks i da se sada protiv nje vodi istraga, jer je izašla u javnost.
„Euleks ne veruje da su za moju istragu važni zakoni uzbunjivača, te smatraju da njihove standardne operativne procedure treba da imaju primat nad zakonima“, rekla je ona.
Na pitanje koje je zvanično objašnjenje za njenu suspenziju, Bamije je rekla to što je dala tajne dokumente kosovskom dnevniku „Koha ditore“, što, prema njenim rečima nije tačno.
Na pitanje da li zna da je neko pokušao da zataška njenu istragu i ko je to bio, Bamije je rekla da su u pitanju više strukture Euleksa, „ali da ne zna ko tačno“.
„Postoji vrlo jaka veza između kriminala i politike na Kosovu. Bilo je navoda da su neki Srbi umešani u zloupotrebe u vezi procesa privatizacije, ali nikada nisam dobila priliku da te slučajeve privedem kraju“, rekla je za Kim suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije.
Marija Bamije pred novinarima
Bamije ima poverenja u imenovanog istražitelja korupcije u Euleksu Žan-Pol Žakea i nada se da će rezultati njegove istrage potvrditi njene navode.
„Dokazi za sve o čemu sam pričala postoje, imam dokaze za sve moje tvrdnje“, kazala je Bamije.
Ona ostavlja mogućnost je bilo slučajeva korupcije unutar misije Euleks u koje su bili uključeni i pripadnici srpske zajednice sa Kosova.
„Bilo je navoda da su neki Srbi umešani u zloupotrebe u vezi procesa privatizacije. To je sve što znam, ali nisam istraživala te slučajeve da bih mogla da tvrdim da li se nešto dogodilo ili nije. Ja sam bacila pogled na te slučajeve, ali nikada nisam dobila priliku da posao privedem kraju“, navela je Bamije.
Bivša tužiteljka Euleksa nema saznanja da je neko unutar misije pokušavao da zaustavi istrage o zločinima počinjenim nad Srbima. Nada se da će Specijalni istražni tim Euleksa koji istražuje navode o ratnim zločinima za koje sumnja da su odgovorni neki aktuelni kosovski političari, uspešno privesti posao kraju.
„Imam poverenja u njihovu istragu. Lično poznajem neke od tih ljudi i znam da su posvećeni poslu. Iznad svega su pošteni“, rekla je Bamije.
Ona nema bliže informacije o slučaju Olivera Ivanovića, budući da se „slučaj koji istraživao njen kolega odnosi na drugi region na Kosovu“.
„Nemam detalja o tom slučaju, ali znam da je on zadržan u pritvoru. U nekim drugim slučajevima, kao u mom slučaju povezanom sa eksplozijom bombi, optuženima je dozvoljavano da se brane sa slobode. Nikada nisam razumela da osoba optužena za teško ubistvo i izazivanje opšte opasnosti, dakle, za vrlo ozbiljne prestupe, može da se brani sa slobode. Bez obzira na sve, u mom slučaju je optuženima to bilo dozvoljeno“.
Marija Bamije je navela da Euleks ne sprovodi pravdu, već isključivo politiku, ističući da na Kosovu postoji izuzetno jaka sprega politike i kriminala.
„Jedan od problema je što se EULEKS previše približio političarima i političkim figurama koje imaju dodira sa ljudima van sistema. Ponekad informacije o slučajevima procure na raznim društvenim događajima, pa ti posebni događaji tako utiču na slučajeve kojima se bavimo“, kazala je Bamije.
Ona smatra da su jasni razlozi iz kojih u njenom slučaju nisu važila opšta pravila kada su uzbunjivači javnosti u pitanju.
„Euleks ne želi da zna ili možda ne veruje da se zakon odnosi i na njih. A ja ne verujem da bi to, u njihovom slučaju, dobro zvučalo pred bilo kojim sudom“.
Marija Bamije očekuje da će se u dogledno vreme vratiti na Kosovo, navodeći da tada neće biti deo Euleksa u kome je, kao tužiteljka, radila sedam godina. Krivično je, između ostalih, gonila gradonačelnika Kačanika Džabira Žarkua, grupu iz Uroševca koja je organizovala bombaške napade, bivšeg komandanta OVK Samija Ljuštakua, zamenika kosovskog premijera Bujara Bukošija, ministra za povratak Branislava Grbića i bivšeg savetnika u kosovskom ministarstvu zdravlja Iljira Toljaja.
11.11.2014 | 20:30
Šta je postignuto Raminom posetom
IZVOR: B92
Beograd — Marko Đurić smatra da je posetom albanskog premijera Srbiji moglo mnogo toga da se postigne, ali nije postignuto ništa i za to je odgovorna albanska strana.
Sa njegovim mišljenjem se ne slaže Riza Halimi, poslanik u Skupštini Srbije, koji tvrdi da ipak ima pozitivnih rezultata Ramine posete.
Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo, je u Vestima B92 rekao da će saradnja sa Albanijom morati da sačeka neko drugo vreme.
„Bojim se da ova poseta nije previše toga donela. Od gostiju nismo dobili saglasnost da se prevaziđe prošlost i da se iskoristi pružena ruka i nastavi saradnja. Mogli smo da postignemo mnogo, a nismo postigli ništa. Odgovorsnost za to je na našim gostima. Mi smo sačuvali Sriju od poniženja, a saradnja će morati da sačeka drugo vreme.“
Halimi je svoje neslaganje sa stavom Đurića potkrepio činjenicom da su potpisana tri sporazuma tokom Ramine posete Srbiji.
„Potpisana su tri sporazuma, a najvažniji je onaj o obrazovanju u Preševskoj dolini na koji se čekalo dugi niz godina. Po meni je napravljen preokret u odnosima i važno je da se hrabro nastavi ovim putem“, rekao je Halimi dodavši da „ništa ne bi trebalo da pokvari svečano raspoloženje u Preševu jer je ovo prva poseta albanskog premijera“.
Na pitanje zašto je Edija Ramu nazvao ljudskim dronom i manipulatorom, Đurić je rekao:
„Mislim da rečnik koji je koristio albanski premijer nije bio u duhu poboljšanja odnosa dve zemlje, ali Srbija neće odustati od namere da poboljša odnose u regionu i sa Albanijom. Srbiji želi dobar odnos sa Albancima i nadamo se da ćemo u budućnosti bolje razgovarati sa albanskim političarima i nadamo se da će Albanci to prepoznati, jer izazivanje incidenata neće nahraniti Albance i rešiti probleme.“
Halimi je zaključio da „ako su i Srbija i Albanija okrenute Evropskoj Uniji onda je saradnja ove dve zemlje neophodna“.
On je dodao i da „ako je model koji se na Kosovu koristi prema Albancima dobar, onda treba i da se primenjuje“.
Priština — Albanski premijer se nakon posete Srbiji vratio u Albaniju preko Kosova, zastavši da pozdravi grupu Albanaca koji su nosili zastavu sa mapom „velike Albanije“.
Kako je javio RTS, Edi Rama je po prelasku administrativnog prelaza Končulj zastao i pozdravio Albance koji su držali zastavu „velike Albanije“. Okupljeni su izvikivali – „velika Albanija“.
Kolona vozila u kojoj je bio albanski premijer uputila se prema Prizrenu i ka prelazu Vrbnica, javlja RTS.
Na povratku iz Srbije večerao u Prizrenu
Premijer Albanije Edi Rama se na povratku iz Srbije zadržao na večeri u Prizrenu na Kosovu, u društvu ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja i
gradonačelnika Prizrena Ramadana Muje.
Rami je na graničnom prelazu Bela zemlja, kod Končulja priređen topao doček od strane nekoliko stotina građana opština Kamenica i Gnjilane, koji su nakon informacija da se Rama za Albaniju vraća preko Kosova izašli i čekali nekoliko sati da ga pozdrave.
Albanski premijer je izašao iz automobila i pozdravio se sa nekolicinom građana koji su mu oduševljeno klicali, a onda nastavio put prema Prizrenu, gde je večerao u društvu Hodžaja i Muje.
Tokom boravka na Kosovu Rama nije davao izjave medijima.
11.11.2014 | 16:45 -> 18:55
„Ni Hilari nije tražila priznanje“
IZVOR: B92
Beograd — Ni tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton tokom posete Beogradu nije tražila da priznamo Kosovo, a to je učinio albanski premijer, kaže Ivica Dačić.
Šef srpske diplomatije je u Kažiprstu B92 ocenio da je poseta Edija Rame Beogradu bila neozbiljna i da je albanski premijer prekršio diplomatski protokol i dogovor o kojim će se temama govoriti.
Dačić je rekao da da nije reč o tome da je premijer Albanije nekog iznenadio svojom izjavom.
„Uopšte nije reč o tome da li nas je izjava Rame o Kosovu iznenadila. Mi znamo šta zemlje misle o statusu Kosova. Ovde je reč o nečemu drugom. Ustaljena je diplomatska praksa da kada se radi o narodima koji su bili posvađani, postoje unapred dogovorene teme o kojima će se govoriti i formulacije koje će biti korišćene“, kaže Dačić.
On je dodao da je izlaganje premijera Vučića bilo okrenuto budućnosti dok je Rama izjavom da Beograd treba da prizna nezavisnost Kosova, napravio „nediplomatski gest“ koji nijedan strani poliitičar koji je pre njega posetio Srbiju, nije počinio.
„Srbija je pokazala uzdržanost, sve je organizovano bez ijednog incidenta. Odnosi sa Albanijom su dugo opterećeni pitanjem Kosova ali dovoljno smo se tukli. Moramo i dalje da živimo zajedno i da razgovaramo, nemamo drugi izbor, to su nam komšije u Albaniji, a Albanci sa juga Srbije su naši građani“, kazao je Dačić.
Ambasadori pozitivno o reakciji VučićaIvica Dačić prisustvovao je sastanku premijera Aleksandra Vučića i ambasadora zemalja Kvinte. Dačić je naveo da su ambasadori pozitivno ocenili ponašanje Srbije i Vučića, kao i da su pozitivno govorili o uzdržanosti na provokacije premijera Albanije Edija Rame.
On je rekao i da poseta Rame nije ispunila svoj cilj, a cilj je bio, kako je rekao, „da se napravi korak napred u odnosima između Srbije i Albanije.
„Srbija se pokazala kao odgovorna, Ramine poruke nisu u skladu sa ciljevima posete. Nismo ništa postigli s njom“, ocenio je Dačič.
Što se tiče izjave Edija Rame u Preševu da Albanci na jugu Srbije imaju manja prava nego Srbi na Kosovu, Dačić je rekao da su takve izjave besmislene.
„Da li je Rama premijer Kosova ili Albanije. O čemu on treba da govori? Kakav je položaj Srba u Albaniji? Oni neće da potpišu sporazum o nacionalnim manjinama jer smatraju da je kod njih sve u redu. U redu je jer ni nema Srba, jer su ih sve albanizovali. Umesto da govori o Srbima u Albaniji, Rama govori o Srbima na Kosovu“, rekao je Dačić.
On je dodao i da je poseta podigla tenzije na obe strane i ponovio da poseta nije ispunila ono zbog čega je i organizovana, a to je normalizacija odnosa dve zemlje.
Upitan da prokomentariše kako će povratak Vojislava Šešelja iz Haga uticati na Vladu Srbije, Dačić je kazao da „političke opasnosti nema“.
„Šešelj nije član Vlade, njegov povratak iz Haga je humano pitanje. Mi smo tražili da se okonča ta farsa u Haškom tribunalu a ako neko u 21. veku misli da su Split i Dubrovnik Srbija, onda se to može tumačiti kao ozbiljno ali ja ne vidim da takve ideje imaju podršku u Srbiji“, rekao je Dačić.
On je dodao da ne razmišlja o eventualnoj rekonstrukciji Vlade Srbije.
„Radim svoj posao, premijer vodi računa o radu Vlade. Ako znate šta je globalni cilj naše Vlade, ne reagujem na na razne priče jer ako reagujem, to je kraj. Ako Vučić i ja reagujemo na nešto, dolazi do ozbiljne krize u našim odnosima. Ja ne vidim nikakve probleme“, kazao je Dačić.
26.09.2014 | 11:33 | Hronika | Radio Kontakt Plus |
Nepoznate osobe bacile su sinoć eksplozivnu napravu, najverovatnije ručnu bombu, u dvorište kuće čiji je vlasnik Srbin u selu Žitkovac, u opštini Zvečan. Povređenih nema.
Željko Bojić (Foto KPR)
Regionalni šef operative kosovske policije Željko Bojić izjavio je Kontakt plus radiju da se incident dogodio sinoć u 23.10, da je pričinjena materijalna šteta na dva objekta i da prilikom eksplozije nije bilo povređenih.
Bojić je kazao da je, kako pokazuju prvi rezultati istrage, bačena ručna bomba u dvorište kuće čiji je vlasnik Srbin B. M. iz tog mesta.
“Istraga u vezi sa ovim slučajem je u toku, policijske istražne jedinice su izašle na lice mesta”, kazao je Bojić.
U novobrdskom selu Bostane Albanac je nožem izbo psa komšije Srbina. Mića Martinović, vlasnik povređenog psa ovčara, strahuje za svoju i bezbednost dece.
selo Bostane
Konflikt između komšija zbog pasa traje nekoliko meseci, od kako se Albanac doselio u Bostane.
Mića Martinović, čiji je pas bio dva puta na meti napada komšije Albanca Agrona Kućija, kaže da je do prvog sukoba došlo dok je čuvao ovce u blizini svoje kuće.
„On je šetao svog rotvajlera, a ja sam čuvao ovce. Psi su počeli da laju i došlo je do sukoba. Moj komšija je izvadio nož i izbo mog psa. Mislio sam da je mrtav“, objašnjava Martinović.
Nakon izvinjenja komšije, Martinović je odlučio da slučaj ne prijavi policiji.
Do drugog sukoba je došlo 31. Avgusta, kada je komšija Albanac sa nožem u rukama ušao u dvorište Martinovića u selu Bostane u opštini Novo Brdo i nakon kraće rasprave i pretnji da će mu pobiti svu stoku i živinu u dvorištu, ponovo izbo psa.
Kući je tada rekao Martinoviću da je povod za njegovu burnu reakciju ulazak Martinovićevog psa u njegovo dvorište i sukob se sa Agronovim psom.
Martinović kaže da nije moguće da se to dogodilo. Njegov pas, kako Mića tvrdi, bez njega i stada ovaca koje čuva, ne ide nigde. Ovaj slučaj je prijavljen policiji.
„Policija nije u izveštaju navela da je komšija imao nož i da je hteo da ubije psa. Rekli su da se to podrazumeva“, kazao je Martinović.
Iako je komandir policije zadužen za opštinu Novo Brdo, Šukrija Aliju, rekao da se ovakvi slučajevi neće ponoviti i da nema razloga za brigu, petočlana porodica Martinović se ne oseća sigurno u svom domu.
„Moja deca studiraju u Kosovskoj Mitrovici i stalno putuju. Put je veoma loš i mračno je, plašim za njihovu bezbednist. Ušao je u naše dvorište i izbo psa, sledeći put može da uradi i nešto mnogo gore“, kazala je Mićina supruga Radunka.
Gradonačelnik Opštine Novo Brdo Svetislav Ivanović upoznat je sa problemom porodice Martinović.
„Pokušao sam da sa komandirom policije razgovaram o načinu na koji bi slučaj porodice Martinović mogao da se reši. Na žalost, nismo dobili odgovor koji će ovoj porodici garantovati bezbednost“, rekao je Ivanović.
Komandir policije Šukrija Aliju kaže da je bezbednosna situacija u Novom Brdu veoma dobra. Kao jedini problem naveo je nedavni incident na pijaci u jednom od novobrdskih zaselaka, kada je došlo do tuče prilikom koje je jedna naoružana osoba ispalila više hitaca iz automatskog oružja. Osumnjičeni za pucnjavu je još uvek u bekstvu.
S.Mladenović: Albanski jezik u srpske škole i obrnuto
„U srpske škole treba uvesti albanski jezik, a u albanske srpski“, rekao je na obeležavanju Evropskog dana jezika u Prištini Slaviša Mladenović.
SlavišaMladenović na sajmu
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović rekao je da u školama treba da postoji višejezičnost, jer evropski standard diktira ovakav sistem obrazovanja.
„Za to je potrebno vreme. Temu bi trebalo obraditi kroz dijalog Beograda i Prištine i postići politički konsenzus. Što se tiče prihvatanja ove ideje, to je neophodno. Evropa će našim omladincima diktirati potrebu da govore oba jezika“, naglašava Mladenović.
Slaviša Mladenović kaže da na Kosovu postoji napredak u poštovanju službenih jezika, ali da on još uvek nije dovoljan.
Kao primer navodi uništavanje saobraćajnih i topografskih znakova širom Kosova. Ističe da to nije slučaj samo sa natpisima na srpskom već, na severu Kosova, i na albanskom jeziku.
Dodaje da je sledeće godine u planu organizacija tematskog monitoringa o poštovanju službenih jezika u policiji.
Novinari srpskih redakcija predočili su Mladenoviću brojne zamerke o nepoštovanju srpskog kao službenog jezika na konferencijama, prijemima i u zvaničnim dokumentima.
„Svesni smo da su brojni mediji na srpskom sprečeni da informacije prenose brzo, što srpsku zajednicu isključuje iz društvenog života. Mi uvek reagujemo i činimo sve da se prestane sa takvom praksom. Situacija je takva da moramo pojedinačno reagovati, sve dok institucije postanu potpuno svesne da se svi moraju služiti sa oba jezika“, navodi Mladenović.
Šef regionalnog centra OEBS-a u Prištini Nil Tobin rekao je da je ovaj sajam jezika organizovan u sklopu kontinuiranih nastojanja misije da se zaštite jezička prava.
„Cilj jezičkog sajma je da se promoviše višejezičnost kao jedna jako važna vrednost za lično i profesionalno obogaćivanje i dalji razvoj multietničkog društva na Kosovu“, kaže Tobin.
Sajmu su prisustvovali đaci škola iz Prištine, Gračanice i Dragaša. Domaćini događaja su misija OEBS-a na Kosovu i Kancelarija poverenika za jezike. Na jezičkim štandovima deljeni su raznovrsni materijali koji promovišu višejezičnost na Kosovu.
Odlažeći šef EULEX-a: Slučaj „Drenica“ i suđenje Oliveru Ivanoviću velik uspeh EULEX-a
26.09. 2014, 14:39
Slučaj „Drenica“ i suđenje Oliveru Ivanoviću su jedni od najvećih uspeha EULEX-a po mišljenju odlazećeg šefa ove misije – Nemca Bernta Borharta. Šef kancelarije EU na Kosovu, Samuel Žbogar, pohvalio je EULEX za „odličan posao“ u poslednje dve godine pod rukovodstvom Bernta Borharta. Borhart odlazi ove nedelje, ali još uvek nije saopšteno ko će ga zameniti.
„Verujem da pravično suđenje, u kojem odbrana i tužilaštvo imaju pravo da iznesu svoje argumente i u kojem sudsko veće pažljivo odmerava težinu iznetih dokaza, predstavlja uspeh, bez obzira da li će okrivljeni biti proglašen krivim, ili ne. Suđenje Oliveru Ivanoviću i Dreničkoj grupi, koja se održavaju u Osnovnom sudu u Mitrovici, omogućava svim stanovnicima Kosova da zacele stare rane i nastave da žive svoje živote sa pogledom uperenim ka budućnosti,“ rekao je Borhart na oproštajnoj konferenciji za štampu sinoć u Prištini.
Bogato iskustvo diplomate na Kosovu: od zamenika Viljama Vokera do šefa EULEX-aNemac Bernt Borhart je na dužnost šefa EULEX-a stupio u februaru 2012. godine, preuzevši dužnost od francuskog generala Gzavijea de Marnjaka. Borhart je između ostalih dužnosti od 2007. do 2010 bio i ambasador Nemačke u Albaniji, a pre toga je bio i šef nemačke kancelarije na Kosovu, u vreme kada ova kancelarija sebe još uvek nije nazivala ambasadom. U bogatoj diplomatskoj biografiji ovog Nemca, za Srbe je posebno interesantan podatak da je Borhart bio zamenik Vilijema Vokera u Kosovskoj verifikacionoj misiji OEBS-a, koja je prethodila bombardovanju tadašnje SRJ.
Borhart je istakao da je cilj EULEX-a pružanje podrške Kosovu u oblasti vladavine prava na putu ka evropskim integracijama, te da uprkos teškoćama i izazovima, EULEX nije uplašen, a misija je uspešna.
„Čvrsto sam uveren da pozitivan put prenosa odgovornosti sa EULEX-a na kosovske organe vlasti treba da se nastavi i da će biti nastavljen. Pozivam vas da zajedno radite na sprovođenju preostalih delova sporazuma proisteklog iz dijaloga u Briselu,“ rekao je Borhart, koji je pomenuo i napade na osoblje EULEX-a na Severu Kosova, ali i uspeh EULEX-a na ovoj teritoriji:
„Misija nije uplašena, uprkos dva ozbiljna napada na naše osoblje tokom mojeg rada ovde, jedan sa fatalnim ishodom i jedno ubistvo u pokušaju. EULEX sprovodi svoj mandat na severu Kosova.“
Borhart je govorio i o uspehu u ekshumaciju tela nestalih lica:
„U traganju istine o nestalim licima, osoblje EULEX-a koje je deo tima kosovskog odeljenja za sudsku medicinu je do sada uradio 426 ekshumacija, dok je 422 delova ostataka ponovo povezano.“
Šef kancelarije EU na Kosovu, Samuel Žbogar, koji je takođe prisustvovao ovoj konferenciji za štampu, pohvalio je EULEX za „odličan posao“ naročito u poslednje dve godine pod rukovodstvom Bernta Borharta.
„Za vreme Vašeg boravka, kao šef EULEX-a, uspeli ste da od Misije stvorite pravog partnera Kosova; snagu na koju Kosovo može da računa kao podršku na svom putu da obezbedi bolju budućnost za svoje građane. Detaljno ste naveli koliko je EULEX postigao u zajedničkoj odgovornosti sa kosovskim institucijama i prenosu ovlašćenja u brojnim ključnim oblastima i napredak je vidljiv i značajan,“ naveo je Žbogar.
Među većim brojem prusutnih kosovskih zvaničnika na oproštajnom prijemu u hotelu „Emerald“ u Prištini, bili su i ministar za rad, Nenad Rašić, zamenik ministra policije, Saša Rašić, kao i šefica Administrativne kancelarije za Mitrovicu, Adrijana Hodžić.
Oslučaju Drenička grupa
Slučaj suđenja Dreničkoj grupi, koje je u toku, propratilo je nekoliko kontraverzi. Pre samog početka suđenja desio se prvi do danas nerazjašnjen događaj, a koji se ticao nestanka tri člana ove grupe iz Kliničkog centra u Prištini, gde su, umesto u pritvoru, ova lica bila u bolnici zbog navodnih zdravstvenih problema.
Tako su dva dana pred početak suđenja Dreničkoj grupi 1, troje optuženih – Sami Ljuštaku, Sahit Jašari i Ismet Hadža nestali iz Kliničkog centra u Prištini. Nakon što se nisu pojavili na prvom ročištu suđenja, 22. maja, EULEX-ov sudija Darius Sielicki je tada i izdao nalog za njihovo hapšenje, da bi se oni gotovo istog dana predali kosovskoj policiji, a sutradan i pojavili u sudu.
Ova tri člana Dreničke grupe su se predala nakon trodnevnih pregovora sa EULEX-om, kosovskom policijom i zatvorskom službom, kako su tada izveštavali kosovski mediji.
Sve vreme je, međutim, javnosti ostalo nejasno da li su se nakon bega optuženi nalazili u prištinskom kliničkom centru – kako je tvrdila odbrana, ili van bolnice, s obzirom na to da ni policiji, ni lekarima, pristalice ove trojice optuženika nisu dozvoljavale da uđu u sobe u kojima su se navodno nalazili, takođe su javljali kosovski medji.
Potom, uprkos tome što je EULEX-ov sudija prvobitno izdao nalog za hapšenje ova tri člana Dreničke grupe, tretirajući ih tako beguncima, on je ipak narednog dana, a nakon što su se ova trojica odbeglih pojavila u sudnici, rekao da ne želi da čuje obrazloženje optuženih u vezi sa njihovim odsustvovanjem sa suđenja prvog dana i čak dodao da, ukoliko ga kosovske vlasti obaveste da okrivljeni nisu pobegli, onda „nemaju o čemu da razgovaraju“.
„Juče je objavljeno da Vaš klijent nije pobegao. Ukoliko me kosovske vlasti obaveste da nije bilo bežanja, nemamo o čemu da razgovaramo. Sa druge strane, ukoliko bi Vaš klijent bio označen kao begunac, onda biste naravno imali prava da odgovorite,“ rekao je tada Sielicki.
Međutim, ovaj EULEX-ov sudija je imao kontradiktorne izjave i u vezi sa odlukom da optuženi iz ovog slučaja budu u pritvoru u Dubravi, umesto u zatvoru u Severnoj Mitrovici, kako je prvobitno odlučio. Odluku da članovi Dreničke grupe ne ostanu u pritvoru u Severnoj Mitrovici, Sielicki je obrazložio strahom od reakcije srpskog stanovništva sa Severa.
„Promenio sam odluku, jer smo se uplašili da srpska lokalna populacija ne bi raširenih ruku prihvatila konvoj vozila koji bi dovezao optužene,“ rekao je tada Sielicki.
Međutim, narednog dana, Sielicki je dao suprotno obrazloženje zašto okrivljeni ne bi trebalo da budu u pritvoru u Severnoj Mitrovici, odnosno, zašto bi mogli da se na suđenja u Severnu Mitrovicu dovoze iz zatvora u Dubravi, koji se nalazi u opštini Istok.
„Videli smo da je situaciija ovde u Mitrovici mirna i da nema nasilja od strane drugih osoba, tako da nema razloga da držimo optužene u pritvoru u Mitrovici, i oni se mogu prebaciti danas nazad u Dubravu,“ objasnio je tada Sielicki.
Konačno, srpsku javnost je posebno iznenadila vest da je Ismetu Hadži odobrena odbrana sa slobode, dok istovremeno EULEX-ovo tužilaštvo nije odobrilo nijedan zahtev Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću da se brane sa slobode, uprkos tome što je srpska vlada dala grancije za ova dva lica, koja su uz to do tada provela gotovo sedam meseci u pritvoru bez optužnice, i uprkos tome što je Oliver Ivanović u međunarodnoj i kosovskoj javnosti viđen kao najumereniji i najkooperativniji srpski političar sa Severa Kosova, dostupan u svakom trenutku, te dojučerašnji partner međunarodnim organizacijama i predstavnicima, pa i samom EULEX-u.
Ismet Hadža je kasnije i vraćen u pritvor, što su neki protumačili da je to urađeno usled pritiska javnosti.
Danas ističe rok od 30 dana za podnošenje prigovora na zajedničku optužnicu kojom se petorica Srba terete za teške zločine nad albanskim stanovništvom.
Oliver Ivanović u sudnici
Na ročištu za prvo saslušanje, održano 26. avgusta u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Laziću predsedavajuća sudskog veća Roksana Komša odredila je rok od 30 dana za podnošenje bilo kakvih prigovora na dokaze date u optužnici, bilo kakav zahtev da se optužnica odbaci kao zakonski zabranjena, ukoliko krivično delo u optužnici nije opisano u skladu sa zakonom.
Advokati lidera GI SDP Olivera Ivanovića, Nebojša Vlajić i penzionisanog pukovnika MUP-a Dragoljuba Delibašića, Miodrag Brkljač su u izjavama za agenciju Beta potvrdili da je odbrana, postupajući po nalogu sudskog veća, u naznačenom roku podnela zahtev za odbacivanje optužnice, prigovore na dokaze i listu svedoka koje će odbrana izvesti na sud ukoliko do suđenja dođe.
„Kolege i ja smo podneli zahtev za odbacivanje optužnice, jer smatramo da optužnica nije zrela da bi se iznela na glavni pretres, odnosno da bi se po njoj sudilo. To je naš stav, ostaje nam da sačekamo stav suda“, rekao je Brkljač.
On je dodao da zakonom nije definisan rok u kome će predsedavajuća sudskog veća Roksana Komša razmotriti podneske odbrane i o njima odlučiti.
„Stvari će se odvijati po njenoj odluci, ukoliko usvoji zahtev za odbacivanje optužnice, suđenja neće biti, u suprotnom nam ostaje da sačekamo kada će da zakaže glavni pretres“, kazao je Brkljač.
Na ročištu za prvo saslušanje petorica optuženih Srba su se izjasnili da nisu krivi.
Oliver Ivanović i Dragoljub Delibašić su pod istragom od 21. februara 2013. godine, a 1. oktobra prošle godine protiv Ivanovića istraga je proširena za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Odlukom Specijalnog tužioca 10. marta ove godine istraga je proširena protiv Ilije i Nebojše Vujačića i Aleksandra Lazića.
Policajci optuženi za prebijanje Vulinovog telohranitelja odbijaju da im se sudi u Severnoj Mitrovici
25.09.2014, 20:15 Izvor: Gazeta Express/KoSSev
EULEX-ovo tužilaštvo zahteva da se saslušanje u slučaju u kojem se jedanaest kosovskih policajaca tereti da su pretukli telohranitelja nekadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, premesti u Osnovni sud u Severnoj Mitrovici, dok policajci to odbijaju, piše kosovski portal „Gazeta express“.
Iako je suđenje u ovom slučaju još uvek u toku, zahtev za premeštaj suđenja je podnešen nakon što su srpski svedoci, koji se nisu pojavili ni na jednom saslušanju, izjavili da se plaše da svedoče u Prištini, a što je nateralo tužioca Natali Vikari da zatraži tprebacivanje suđenja u Osnovni sud u Severnoj Mitrovici. Međutim, okrivljeni su kategorično protiv odlaska na Sever.
Branilac jednog od okrivljenog, advokat Sevdaim Abdulahu je izjavio da je zahtev neprihvatljiv i da će mu se suprotstaviti u bilo kojem obliku.
Svi okrivljeni su odbili ovakvu odluku tužioca, a sudsko veće će 8. oktobra doneti definitivnu odluku u vezi sa ovim zahtevom.
EULEX je prošle godine podigao optužnicu protiv jedanaest pripadnika kosovske policije, koji su optuženi za nasilje nad telohraniteljom nekadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina koje se dogodilo nakon privođenja Vulinovog obezbeđenja, a po završetku božićne liturgije u manastiru Gračanica.
Kosovska policija je tada privela desetoricu mladića koji su bili deo Vulinovog obezbeđenja, i koji su se policiji, kako je iz policije tada rečeno, „učinili sumnjivim,“ a zatim ih tukli, po svedočenju privedenih mladića. Tada je najteže povređen 30-godišnji Darko Vlasaj iz Leposavića, koji je imao teške telesne povrede mokraćne cevi, a zbog kojih je i zadržan na odeljenju urologije u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Po Vlasajevom svedočenju, kosovski policajci su ga tukli u toaletu zgrade suda u Prištini.
DSS: Sporazum o slobodnom kretanju – novo posredno priznanje nezavisnosti Kosova
26.09. 2014, 12:47
Pokrajinski odbor Demokratske stranke Srbije ocenio je da Briselski sporazum o slobodnom kretanju kroz Srbiju osoba sa kosovskim putnim dokumentima predstavlja „veliki paradoks“ i „novo posredno priznanje nezavisnosti Kosova.“
„Sporazum nije statusno neutralan i još jedan je dokaz o posrednom priznanju nezavisne države Kosovo od strane zvaničnih vlasti u Beogradu,“ navodi DSS i dodaje da je dogovor „postignut u tišini i sa željom da se sakrije od javnosti Srbije.“
DSS, takođe, podcrtava da je „paradoks to što građani države Srbije u južnoj srpskoj pokrajini nemaju slobodu kretanja, dok građani samoproglašene republike Kosovo sa separtatističkim dokumentima mogu slobodno da se kreću od Horgoša do Dragaša.“
Istovremeno, DSS podseća javnost da „građani Kosova i Metohije izuzev stanovika severa, i to samo na severu Kosova i Metohije, sa ličnim dokumentima države Srbije, niti mogu, niti smeju da se kreću južnom srpskom pokrajinom,“ dodajući da „svaka osoba koju Kosovska policija zaustavi južno od Ibra, s kolima i dokumentima države Srbije se krivično procesuira s rigoroznim kaznama od oduzimanja vozila do tri meseca zatvora.“
Radne grupe Beograda i Prištine postigle su 17. septembra sporazum o slobodnom kretanju, koji se odnosi na aerodrom Nikola Tesla i još pet graničnih prelaza između Srbije i trećih zemalja.
Na osnovu ovog sporazuma, svi koji imaju kosovske putne isprave moći će preko Srbije da putuju u treće zemlje preko aerodroma i kopnenih graničnih prelaza sa Hrvatskom i Mađarskom, a sporazum bi trebalo da bude sproveden u roku od dva meseca.
Američki sudija Robert Karolan vratiće se privremeno u kosovski Ustavni sud dok se ne konstituišu institucije u Prištini, piše „Koha ditore“.
Karolan je sredinom ovog meseca odbio drugi mandat u ovom sudu zbog razloga lične prirode.
Usled njegovog odlaska, Ustavni sud je ostao bez kvoruma za obradu političkih predmeta i pitanja, pa je predsednica Kosova Atifete Jahjaga odbila da on bude zamenjen drugim sudijom dok se pitanje konstituisanja institucija ne reši, navodi list.
Mediji su objavili da je Karolan napustio Ustavni sud zbog neslaganja sa dve poslednje odluke ove institucije, onoj o određivanju mandatara za formiranje vlade i odlukom o predsedniku Skupštine Kosova, po kojoj Isa Mustafa iz Demokratskog saveza Kosova 17. jula nije ustavno izabran na tu poziciju.
Centri odlučivanja uznemireni su zbog kašnjenja u formiranju kosovskih institucija, izjavila je Atifete Jahjaga nakon razgovora sa brojnim državnicima na marginama zasedanja GS UN.
Atifete Jahjaga
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je danas za portal Ekspres (www.gazetaexpress.com), u izjavi iz Njujorka rekla da će ispuniti sve ustavne i zakonske obaveze u stvaranju novih institucija.
Predsednica Kosova najavila je u razgovoru sa predsednicima i premijerima država nastavak konsultacija započetih nakon drugog neuspelog glasanja za predsednika Skupštine Kosova.
„Videli ste da sam dan pre polaska za Njujork započela konsultacije sa liderima parlamentarnih politčkih partija. Ti sastanci imaju za cilj da olakšaju diskusije i da saslušam sve političke partije i
parlamentarne političke subjekte i njihove poglede na izlazak iz krize, uvek poštujući nezavisnost Skupštine Kosova kao institucije i slobodan glas građana Kosova“, rekla je ona.
I ovom prilikom ponovila je, da je rešenje unutar Skupštine Kosova, te da su poslanici ti koji treba da pronađu rešenje.
Kandidat za premijera Kosova ispred postizbornog koalicionog bloka Ramuš Haradinaj danas je izjavio da su oni protiv toga da Jahjaga u isto vreme razgovara sa predstavnicima svih politčkih partija, već da sastanci predsednice sa predstavnicima partija budu odvojeni.
Beograd — Premijer Aleksandar Vučić izjavio da je obrazloženje tri naučnika da je doktorat Nebojše Stefanovića plagijat najgluplje obrazloženje koje je ikad čuo.
Foto: Tanjug
„Mene pitanje navodnog plagijata veoma zanima. Završio sam državni Pravni fakultet sa najvišim ocenama i mislio sam da znam nešto iz te oblasti, ali gluplje obrazloženje nikad nisam čuo“, rekao je Vučić i dodao da se sa tom konstatacijom saglasio i ministar prosvete Srđan Verbić.
„Mislim da stručna javnost treba da oceni da li se radi o plagijatu ili ne„, rekao je Vučić novinarima u Beogradu. On je dodao da niko ne zna na osnovu čega su ta trojica naučnika zaključila da je Stefanovićev rad plagijat.
Premijer je rekao da je taj napad, ako je već neko želeo da napadne Stefanovića, mogao da bude i mnogo pametniji, ali, dodao je, izgleda da je danas popularno napadati na ovaj način.
A na pitanje da li će ministar podneti ostavku ako se utvrdi da je Stefanovićeva disertacija ipak plagijat, Vučić je rekao: „Nebojša će u tom slučaju sigurno znati šta treba da uradi“.
Prema Vučićevim rečima, obaveza države je da obezbedi uslove za rad i svih nevladinih organizacija civilnog društva i nezavisnih instituacija i da će to važiti i za poverenika za informacije Rodoljuba Šabića i zaštitnika građana Sašu Jankovića, kao i na primer, Agencije za borbu protiv korupcije, iako, kako je rekao, odatle nije bilo pritužbi do sada.
Vučić je govoreći o radu nezavisnih institucija rekao i da niko ne može da spori da je Srbija demokratska zemlja-
„Nemam ništa protiv da budem lud, nemam ništa protiv da budem som ili somina , kako me već nazivaju na B92, što je takođe u redu i to pokazuje koliko je ova zemlja demokratska i ponosan sam na tu činjenicu. A i som je jedna plemenita životinja, šincle od soma su izvanredne, posebno kad odete kod Bobana na Savu, probajte pravi su specijalitet“, rekao je Vučić.
Na sajtu „Peščanik“ u nedelju je objavljen tekst Uglješe Grušića (docent na Univerzitetu u Notingemu), Branislava Radeljića (vanredni profesor na Univerzitet Istočni London) i Slobodana Tomića (doktorant Londonske škole ekonomije i političkih nauka) u kojem tvrde da postoje ozbiljne indicije da u Stefanovićevom doktorskom radu ima mnogo plagijata.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je juna 2013. godine odbranio doktorat na Megatrend univerzitetu u Beogradu na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“.
Stefanoviću je mentor na doktorskim studijama bio rektor Megatrend univerziteta Mića Jovanović.
U komisiji pred kojom je Stefanović branio doktorat bili su profesor Slobodnog univerziteta Berlin Sung Džo Park, direktor istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja Žan Žak Šanaron, profesor Fakulteta za državnu upravu i administraciju Mijat Damjanović i profesorka Fakulteta političkih nauka Snežana Đorđević.
„Ista komisija je u pisanom obliku izuzetno povoljno ocenila pomenutu disertaciju i dala saglasnost da se pristupi javnoj odbrani“, rekao je Stefanović.
„Država nema veze sa napadom na sajt Peščanika“
Vučić je, takođe, izjavio da je ustanovljeno da je sajt Peščanika bio „napadnut“ sa dve adrese, ali da taj napad nema nikakve veze sa državom.
Vučić je novinarima u Vladi Srbije rekao da je nakon svega što se dešavalo u poslednje vreme imao sumnji da je sajt Peščanika „napadnut i oboren“, što se potvrdilo kao tačno.
Ustanovljeno je, dodao je, i odakle su ti napadi došli, kao i da to nema nikakve veze sa državom.
Premijer je rekao da će država sve takve slučajeve ispitati i obelodaniti ko stoji iza njih.
Sajt Peščanika je napadnut sa dve adrese, rekao je premijer i dodao da u ovom trenutku ne može da kaže i koje su to adrese dok ne bude završena istraga.
Kada istraga bude završena javnost će dobiti kompletnu informaciju o tome, rekao je premijer.
„OEBS nema dokaze za primere cenzure“
Premijer je izjavio da je što se tiče izvinjenja koje je zatražio od OEBS-a za njega važno da se ustanovilo da je govorio istinu, da je bio u pravu i da predstavnici OEBS-a nemaju ni jedan jedini dokaz za primere cenzure koje su naveli.
Vučić je odgovarajući na pitanja novinara u Vladi Srbije rekao da je u razgovoru sa predstavnicima te organizacije šest puta postavio pitanje u vezi s „drugom stranom“, „Teleprompterom“, kao i blogom Blica i naveo da nije dobio nikakav odgovor, ali je dodao da je Blic bio korektan i da su im i sami rekli da to nema veze sa cenzurom.
On je rekao da su se u razgovoru usaglasili da cenzure ne sme biti i da će država Srbija preduzeti sve mere kada je recimo u pitanju sajt Peščanika, koji je ovih dana bio napadnut.
Kako je rekao, sagovornicima u OEBS-u je poručio da će država sve takve slučajeve da ispita i obelodani ko, kako i zašto stoji iza njih.
Na kraju Vučić je zapitao i kako je to uopšte država Srbija mogla da napadne sajtove „Telepromtera“ i kako je skinula blog sa Blicovog sajta i dodao da je to pitao i njih i da je odgovor bio „tuc-muc“.
Vučić je rekao da je odgovor bio sličan onome što je rekao i poverenik Rodoljub Šabić – o tome da je bilo pritisaka, ali da ne mogu da se iznesu. „E, takvi su odgovori. Ponosan sam na činjenicu što Srbiji nisu mogli da pokažu i dokažu“, rekao je Vučić.
Lični stav gradonačelnika Zubinog Potoka Stevana Vulovića je da Srbi ne treba da izađu na kosovske parlamentarne izbore 8. juna.
Stevan Vulović (Foto RTV Kiss)
„Priština pokušava da preko svih svojih institucija obesmisli Srbima život na Kosovu i Metohiji. I moj stav, što ne znači da će to biti i naš konačan stav, jeste da pod ovakvim uslovima nećemo ići na izbore“, rekao je Vulović agenciji Beta.
On je dodao da je izlazak na izbore nemoguć, posebno ako na glasačkim listićima budi istaknuti smiboli državnosti “neke države u pokušaju koju zovu Kosovo“.
Vulović je rekao da očekuje da će se i tokom ovih izbora menjati sve u toku izbornog procesa što će, kako je istakao, biti štetu Srba.
Aleksandar Vučić kaže da će već danas početi razgovore sa predstavnicima Srba sa Kosova o njihovom izlasku na kosovske parlamentarne izbore 8. juna.
Vučić sa predstavnicima Srba sa Kosova (Foto B92)
„Ne mislim da su pametne odluke Centralne izborne komisije (CIK) Kosova, kao što ne mislim ni da je pametno da Srbi ne izađu na te izbore. U svakom slučaju nećemo ostaviti predsednicima opština sa većinskim srpskim življem na Kosovu da sami odlučuju o tome bez dogovora sa Beogradom“, rekao je premijer Srbije novinarima u Beogradu.
CIK je na glasačke listiće stavila simbole državnosti Kosova, a Srbi tvrde da je promenjen sastav biračkih odbora u sredinama južno od Ibra, kao i da je povećan broj glasova koje manjine treba da dobiju kako bi osvojile više od garantovanih 10 mandata. Zbog toga je Srpska lista zamrzla izbornu kampanju.
Na predstojećim parlamentarnim izborima koji će se održati 8. juna građanima će biti omogućeno da glasaju i uslovno.Lokalni izbori na Kosovu novembra 2013. godine (Foto arhiva KIM)
Portparol Centalne izborne komisije Valmir Elezi je rekao da je uslovno glasanje zakonska mogućnost koju mogu da koriste građani s pravom glasa koji iz određenih razloga ne mogu da glasaju na svom glasačkom mestu.
„Na svakom glasačkom mestu može se realizovati i uslovno glasanje“, rekao je Elezi.
CIK je potvrdio da oko 1,8 miliona građana ima mogucnost da iskoristi svoje pravo glasa na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu.
03.06. 2014, 19:30 -> 20:13
Kosovo, bojkot izbora loše rešenje
Predstavnici liste „Srpska“ odlučili su da pozovu građane da glasaju na izborima u nedelju. Posle posete direkora kancelarije za KiM Gračanici i razgovora sa premijerom Vučićem, predstavnici Srba iz pokrajine procenili su da je bojkot loše rešenje. Jedino što mogu da kažem je da ne mislim da je rešenje u neizlaksu na izbore, kaže Vučić.
Pred kandidatima sa liste „Srpska“ je veliki posao. U narednih pet dana, koliko je ostalo do izbora, potrebno je da ubede građane zašto je važno da izađu na birališta, ali i da nadoknade pauzu u kampanji.
Pripremili Aleksandra Milivojević i Andrija Igić
„Srpska“ je zamrzla predizborne radnje pošto je Centralna izborna komisija na glasačke listiće stavila simbole državnosti Kosova.
Srbi se protive i povećanju broja glasova koje manjine moraju da dobiju kako bi osvojile više od garantovanih 10 mandata.
Iako se ne slaže sa svim odlukama CIK-a, premijer Vučić kaže da je važno proceniti šta je za Srbe u pokrajini najbolje.
„Jedino što mogu da vam kažem je da ne mislim da je rešenje u neizlaksu na izvbore, danas ću razgovoarati sa ljudima da vidim šta misle. Ne mislim da su bile pametne odluke CIK-a ali mi moramo da se ponašamo odgovorno i u skladu sa državnim interesima“, naveo je Vučić.
Sa ovim obrazloženjem saglasni su i predsednici srpskih opština.
Predsednik Opštine Gračanica Branimir Stojanović rekao je da zbog odgovornosti prema narodu koji živi na Kosmetu, ne bi dozvolili da deset ljudi koji treba da sede u tom parlamentu i bore se za srpske interese, budu oni koji se zalažu za formiranje vojske, da se u svakom srpskom selu pojavi po jedna kasarna.
„Zbog toga smo doneli odluku da se ide na izbore“, naveo je Stojanović.
Vladeta Kostić, poslanik u Skupštini Srbije, kaže da je naredni korak da se mobilišu svi resursi koji se imaju ne bi li uspeli da se što više glasova pridobije i ne bi li se što više kandidata dobilo.
„Centralna izborna komisija ima samo svoje tumačenje i to jeste samo jedno tumačenje. Mi imamo svoje tumačenje koje se zasniva na zakonu i mi znamo da smo potpuno ispravni i želimo da sami odlučujemo o svojim sudbinama“, naveo je Kostić.
Rezultati izbora i broj mandata srpske liste zavisiće od odziva. A izlaznost u velikoj meri od poruka koje se čuju iz Beograda, ali i prepreka koje pred birače i njihove predstavnike postavlja Priština.
3.06.2014 | 23:12
Transfuziolozi s KiM bez plate
IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI
Beograd — Zbog birokratije radnici Zavoda za transfuziju krvi u Prištini, koji su privremeno angažovani u užoj Srbiji, nemaju primanja, pišu Novosti.
Ilustracija (Foto: freeimages.com/siewlian)
Radnici nekadašnjeg Zavoda za transfuziju krvi u Prištini, koji su privremeno angažovani u zdravstvenim ustanovama u užoj Srbiji ili na KiM, zbog birokratskih zavrzlama dovedeni su na samu ivicu egzistencije.
Punih pet meseci ne primaju platu, pišu Novosti. Razlog nije novac, nego činjenica da njihova ustanova, ni posle pet godina otkako su morali da napuste svoja radna mesta, i svoje domove na KiM, nije preregistrovana, a od januara, zbog pooštravanja finansijske discipline, ne mogu više da im se isplaćuju zarade preko Doma zdravlja Priština.
Dokle će to trajati, niko ne zna. Procedura oko preregistracije Zavoda se posle mnogo peripetija, pomerila sa mrtve tačke, ali ima još nekoliko birokratskih stepenica koje treba savladati da bi radnicima plate, napokon, legle na račune.
„Nas petoro iz Zavoda za transfuziju krvi u Prištini privremeno je angažovano u Srbiji, dvoje na KiM, a ostali su na minimalcu od 8.200 dinara“, priča Nebojša Inić, laborant za transfuziju, privremeno raspoređen u Domu zdravlja Grocka, u laboratoriji u Kaluđerici. „Očajni smo, ni sami više ne znamo kako i od čega živimo. Naše plate su i inače male, moja je 38.000 dinara. Već mesecima supruga, četvoro dece, majka i ja, živimo od 34.000 dinara, koliko moja žena zaradi kao medicinska sestra u Domu zdravlja Kaluđerica, gde je, kao radnik Doma zdravlja u Prištini, privremeno angažovana. Nije to ni život, nego puko preživljavanje, dan po dan. Evo, i zdravlje mi propada, moraću na operaciju, a ističe mi i zdravstvena knjižica“.
PLAŠE SE GAŠENjA
Nebojša Inić kaže da do radnika prištinskog Zavoda za transfuziju stižu svakakve informacije: priča se da će onih 15 koji su sad na minimalcu od Nove godine biti prebačeni na biro, a da će oni radno angažovani biti prevedeni u stalni radni odnos u ustanovama u koje su privremeno raspoređeni. „To bi, onda, značilo da se Zavod za transfuziju Priština gasi, i to bi bila poslednja nota na kraju ove naše balade“, kaže Inić. Nemanja Petković, kojem, dok je na dužnosti v. d. direktora Zavoda, miruje radni odnos u Centru za socijalni rad u Gračanici, navodi da o tome ne zna ništa i da je on imenovan sa zadatkom da stvori uslove za rad Zavoda
Nemanja Petković, kojeg je Vlada Srbije 5. marta ove godine imenovala za v. d. direktora takoreći virtuelnog Zavoda: bez adrese, prostorija, poreskog identifikacionog broja, i bez žiro-računa, uspeo je da izvrši naknadni upis ustanove u sudski registar Privrednog suda u Nišu. Nije bilo lako: nedostajala su dokumenta, u arhivama prenetim u Niš i Kraljevo, nije bilo traga o Zavodu za transfuziju u Prištini… Ali, tu nije kraj.
„Dokaz o upisu u sudski registar dostavio sam Ministarstvu zdravlja, jer da bismo dobili PIB i otvorili žiro račun, moramo Statut Zavoda, koji nije menjan od 1997. godine da uskladimo sa važećim propisima, i da izvršimo promenu sedišta iz Prištine, privremeno u Gračanicu“, priča Petković. „Tek kada se to okonča, onda sve možemo da prijavimo Zavodu za statistiku i dostavimo dokaze da bismo dobili rešenje o razvrstavanju delatnosti. Trenutno se čeka odluka Ministarstva zdravlja o imenovanju Upravnog odbora, koji bi trebalo da usvoji Statut, i Nadzornog odbora“.
U Ministarstvu zdravlja, koje je, u novom sastavu, ovaj problem nasledilo od svojih prethodnika, Novostima je potvrđeno da je u proceduri imenovanje UO Zavoda za transfuziju i Prištini, što je jedan od koraka koji će omogućiti da ova ustanova počne da funkcioniše, i da njeni radnici, iako privremeno rade na drugim mestima, primaju platu.
Radnici, međutim, strahuju da bi te zaostale zarade, iako još ne znaju kada će biti isplaćene, mogle da budu „okrnjene“ zbog solidarnog poreza, iako su njihova primanja daleko ispod limita od 60.000, koji podleže oporezivanju. Ali, u zbiru sa tih pet plata probijaju limit.
„Tražiću saglasnost Ministarstva da se, ako je to ikako moguće, zaostala primanja isplaćuju tempom po platu i po mesečno“, kaže Petković. „Ne znam da li je to zakonski izvodljivo, ali bi za radnike Zavoda, koji inače jedva preživljavaju i svakodnevo me zovu, bilo povoljnije“.
03. 06. 2014, 15:38 -> 15:49
Rudnica, nađeni ostaci 34 tela
Komisija za nestala lica Vlade Srbije saopštila je da su do sada na lokaciji Rudnica kod Raške ekshumirani posmrtni ostaci najmanje 34 tela. Pretpostavlja se da su to tela Albanaca stradalih tokom rata na Kosovu.
Iskopavanja na toj lokaciji počela su 23. aprila na osnovu naredbe Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, prenosi Beta.
Identitet nađenih tela biće utvrđen analizom DNK.
Jedan broj ekshumiranih ostataka je u procesu sudsko-medicinske obrade i identifikacije na čemu radi tim sudskih veštaka iz Srbije, zajedno sa stručnjacima Euleksa.
U saopštenju se navodi da predstoji dalji rad na pažljivom izvlačenju posmrtnih ostataka i njihovoj sudsko-medicinskoj obradi i identifikaciji.
Nastavlja se pretraživanje terena i iskopavanje uz proširivanje lokacije i nalaženje preostalih posmrtnih ostataka za koje se pretpostavlja da su tu pokopani.
Predstoji početak radova na istraživanju druge lokacije, koja se takođe nalazi u okviru kamenoloma Rudnica, navodi se u saopštenju.
Ako je Kosovo oteto od Srbije onda treba Republiku Srpsku pripojiti Srbiji KAŽE ČAK I PATRIJAR IRINEJ !?? Ovakve nepristojne izjave su upravo nešto što pokazuje kako smo mi mentalno zalutali! Svoje dvorište nismo znali da uređujemo i odžavama a mešamo se u tuđe!? Gde li ćemo stići!?
Opet se pokazala neozbiljnost organizacije odbrane od poplava! Veoma nespremno U ORGANIZACIONOM SMISLU dočekan poplavni talas, da nije uskočio VUČIĆ super-dostavljač ->VODE svi bi ostali žedni!
I RUSI SU STIGLI DA NAM POMAŽU, A MI NESPOSOBNJAKOVIĆI NEZNAMO SEBI DA POMAŽEMO, HVALA IM, ALI IMA TOLIKO NEANGAŽOVANIH RESURSA I LJUDI KOJI SEDE PORED SVOJIH TELEVIZORA DOK IM DRUGI ČISTE ISPRED KUĆE! UPRAVO JE TO POKAZATELJ NAŠE MENTALNE POGUBLJENOSTI, NEORGANIZOVANOSTI I SVE ONO ŠTO NAS UPRAVO DOVODI NA OVAJ STUPANJ NEZRELE NACIJE! UZROK JE UPRAVO TAMO GDE SU OTERANI I POTISNUTI NAJBOLJI U MIŠIJE RUPE OD SILNIH NATO VLASTODRŽACA!
On sa Tadičećem-Dačićem predao Kosovo, pa eto nebo mu se otvorilo za sve one koji su bili uprljali svoje misli da TREBA ŽTRVOVATI KOSOVO ZA RAD EVROPSKE UNIJE, i nebo rešilo sa spere prljave misli iz glave SRBIJI!
15. 05.2014, 13:36 -> 15:00
Patrijarh Irinej je rekao da premijer Aleksandar Vučić “ mora da podigne posrnulu naciju“, kao i da Republika Srpska treba da se pripoji Srbiji, pošto za to „ima mnogo razloga“.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je u intevjuu Nedeljniku rekao da predsednik Vlade Srbije mora da „učini sve da dođe kraj slabljenju i propadanju“ srpskog naroda, prenosi Tanjug.
„A da bismo se podigli, moramo biti svesni sami sebe, svoje istorije, svoje kulture, svog položaja. Ako to mi sami ne budemo prihvatili i menjali se, drugi nas neće podići. Potreban nam je zapravo podvig da se podignemo. Dovedeni smo do prosjačkog štapa“, ocenio je patrijarh Irinej.
On je istakao da moramo dići svest o sebi samima, pored podizanja ekonomije i privrede, što je neophodno i nesporno, moramo obratiti pažnju i na moral našeg naroda.
„Nažalost, kad otvorite novine – vidite koliko krađa, pronevera, koliko ubistava. Možda ranije na to nismo toliko obraćali pažnju, ali ovako nikada nije bilo. Moral je naš najveći problem. Moramo da razmišljamo ne samo o tome kako da smislimo neku veštinu da se snađemo ili nešto iskoristimo – nego da počnemo da činimo ono što je dobro“, rekao je poglavar SPC.
Na podsećanje Nedeljnika da je Vučić konstatovao da će Srbiju lako promeniti, ali nas Srbe teško, patrijarh je rekao da je to težak proces.
„Zato što je to najteže. Lako je podignuti neku fabriku ili bilo koji objekat, ali je teško podići moral čoveka. Ali svako mora da uloži lični napor da promeni sebe. To je proces koji sporo teče i traži veliku volju i želju da sebe izmenimo i prilagodimo opštim moralnim principima i nazorima“, kaže patrijarh.
Upitan kako gleda na situaciju u Ukrajini, patrijarh je odgovorio da se Krim ne bi desio „da nije bilo Kosova“.
„Nasilno oduzimanje Kosova i odvajanje od Srbije dalo je mogućnost drugima da to čine. To je greška Amerike, to je greška Evrope, koja će biti skupo plaćena. Naš državni vrh je sve vreme ukazivao na taj problem, ali to niko nije slušao“, istakao je patrijarh.
„Mnogo razloga za otcepljenje Republike Srpske“
Na pitanje šta misli o porukama iz Banjaluke, a često i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da bi u RS trebalo da održi referendum za otcepljenje od BiH, patrijarh Irinej ističe da ga tako nešto ne bi čudilo.
„To ne bi bilo nikakvo čudo. Taj proces je već krenuo. Ako Kosovo može da se odvoji od Srbije, zašto se RS ne bi odvojila od Federacije BiH i pripojila Srbiji? Za tako nešto ima mnogo više razloga, jer se oduzimanjem Kosova sada prave dve albanske države, a Srbija sa RS bi bila jedna srpska država kao što je to bila vekovima“, kaže patrijarh.
Upitan na čemu bi Vlada Srbije trebalo da bazira kosovsku politiku i gde je za SPC „crvena linija“ kad je o Kosovu reč, patrijarh je rekao da je „ono što se danas dešava – izuzimanje Kosova iz Srbije – nešto što mi ne možemo nikada da shvatimo i prihvatimo“.
„Ono što je trebalo činiti i što je trebalo da bude uslov svih razgovora jeste vraćanje srpskog naroda na KiM. To je morao da bude naš „conditio sine qua non“ za te pregovore. Dakle, prva briga pre svega naše države, ali i onih koji su pomogli takvo stanje na KiM morala je da bude da se poprave spaljene kuće, vrate uništena imanja i omogući normalan život srpskog naroda“, ističe patrijarh Irinej.
Na podsećanje Nedeljnika da je akademik Dobrica Ćosić nedavno u intervjuu tom listu ocenio da je Kosovo izgubljeno i da više ne treba da potrošimo ni atom snage na njegovu odbranu, patrijarh je rekao da „trenutno stanje jeste teško, ali tako nešto ne sme da se čuje“.
„Dobrica Ćosić nije smeo da izjavi da je Kosovo izgubljeno. Ne, gospodine Ćosiću, Kosovo nije izgubljeno… Kosovo nije i ne sme da bude izgubljeno“, rekao je patrijarh Irinej.
Na pitanje kako sarađuje s predsednikom Tomislavom Nikolićem i kako je sarađivao s bivšim šefom države Borisom Tadićem, patrijarh Irinej je rekao da je predsednik Nikolić čovek iz naroda i da njega narod vrlo dobro shvata.
„Govori jezikom svog naroda i izražava njegove želje. Razgovarali smo više puta na prihvatljiv način i za državu i za SPC. S Tadićem sam imao niz prijateljskih susreta i SPC mu je zahvalna što je rešio probleme sveštenika sa socijalnim dažbinama“, kaže patrijarh.
„Gej parada vrh nemoralnog brega“
Odgovarajući na pitanje da li će SPC od vlasti zatražiti zabranu gej parade, patrijarh je rekao da je „gej parada vrh ledenog nemoralnog brega, skup svih mana i poroka“.
„Žalim te ljude koji pripadaju takozvanoj gej populaciji. To je poremećaj ili devijacija ljudske prirode. Mogu da ih razumem, kao i taj njihov problem, ali ne mogu da ih razumem što taj problem nameću nama i što to javno pokazuju“, rekao je patrijarh.
„A da li će biti zabranjena ta parada? Ničija sila nigde nije dobra“, rekao je patrijarh.
15.05. 2014, 19:15 -> 21:04 „Izgradili smo zemlju i posle težih stvari“
Reka Tamnava poplavila je centar Koceljeve, a bujica je odnela most na regionalnom putnom pravcu iz te opštine ka Valjevu. Meštane poplavljene Koceljeve posetio je premijer Aleksandar Vučić.
Na području opštine Koceljeva evakuisan je veliki broj porodica, a škole i vrtići ne rade.
Pripremila Biljana Jovičić
Na osnovu onoga što je moglo da se vidi iz vazduha, čini se da ćemo se i posle kiša boriti s vodom. Oni kojima je voda na kućnom pragu tek će računati štetu.
Zorica Petrović kaže da joj je sestra od strica noć provela sama na spratu u kući u Koceljevi i da su je čamcima evakuisali.
Meštanin Milutin Ivanković kaže da je 60 godina gradio kuću, a da je sve otišlo sinoć za 15 minuta.
Ugroženim građanima je gotovo nemoguće dopremiti vodu i hranu, jer su prilazni putevi pod vodom, a most na putu Šabac-Valjevo je srušen.
Predsednik Opštine Koceljeva Veroljub Matić kaže da je ugroženo blizu 500 domaćinstava, a da je 150 pod vodom. „Uglavnom smo sve evakuisali, bitno je da se sačuvaju ljudski životi i to je prva stvar“, rekao je Matić.
Prvu pomoć – pijaću vodu, konzerve hrane i ćebad – dostavio im je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Do tog mesta pomoć je mogla samo helikopterom.
„Vodu smo doneli da možete da preživite, sutra ćemo doneti i više vode, doći će i stari ‘fapovi’ da buše put, da bi mogli da dovuku cisterne da biste mogli da koristite vodu u mnogo većim količinama“, poručio je Vučić.
Meštani Koceljeve ne pamte da je nekad Tamnava divljala kao prethodna dva dana.
Republički štab za vanredne situacije stanje u tom mestu ocenjuje kao katastrofalno.
„Rekao sam Veranu (Veroljub Matić, predsednik Opštine Koceljeva – prim. red.) jednu stvar, pošto me zove i plače, a meni je teško i da ga slušam kad priča o kakvoj je katastrofi reč, jer znam i koliko je i u drugim krajevima teško. Rekao sam mu – nemoj samo da kukaš, izgradili smo zemlju i posle težih stvari i težih okolnosti, obodri taj narod“, rekao je Vučić.
U Koceljevi u kojoj su dve trećine opštine pod vodom kiša ne prestaje da pada. Pored samog naselja kritično je u selima duž celog toka Tamnave, od donjeg Crniljeva do Svileuve.
Tročlano veće Osnovnog suda u Uroševcu ukinulo je rešenje kojim je Laza Lazić, policajac iz Štrpca, pušten da se brani sa slobode.
Lazićev branilac Dejan A. Vasić je u izjavi za KIM radio rekao da je tročlano veće predmet vratilo u “ponovni postupak” na zahtev tužioca.
“Po žalbi tužioca, tročlano veće Osnovnog suda u Uroševcu preinačilo je rešenje i predmet vratilo u ponovni postupak sa napomenom da u ponovljenom postupku mora da se opet utvrdi koliko ti dokazi koje predmet sadrži ukazuju na osnovanost sumnje”, kazao je Vasić.
On je podsetio da je Euleksov sudija Vladimir Mikola, koji je predmet preuzeo od lokalnog pravosuđa, u rešenju rekao da ne postoji osnovana sumnja da je Laza Lazić počinio krivična dela koja mu se stavljaju na teret ted a je on pušten na slobodu nakon više od tri meseca pritvora.
Lazu Lazića iz Štrpca je 1. decembra prošle godine uhapsila kosovska policija zbog ometanja izbornog procesa.
Na predlog osnovnog tužioca za teške zločine Rasima Maljokua, Laziću je 6. decembra sudija Osnovnog suda u Gnjilanu, Odeljenja za teške zločine Sahit Krasnići odredio jednomesečni pritvor stavljajući mu na teret krivična dela udruživanje radi vršenja protivustavnih akata, lažno predstavljanje kao službeno lice i ugrožavanje slobodne volje glasača.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj izjavio je da će prioritet Kosova u budućem periodu biti njegovo puno međunarodno priznanje i članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Enver Hodžaj (Foto slobodnaevropa.org)
„Naš cilj je članstvo u UN, što treba da bude realizovano do 2020. godine“, rekao je Hodžaj tokom predavanja studentima u Peći, prenose danas kosovski informativni internet portali.
Kosovski ministar dodao je da će tokom narednih dana biti objavljeni konkretni koraci koji su razmatrani u vezi sa realizacijom tog cilja.
On je među ciljevima Kosova u budućem periodu takođe naveo „završetak preostalih poslova sa Srbijom“, kao i to da bude postignuto da Kosovo priznaju pet članica Evropske unije koje ga nisu priznale (Španija, Rumunija, Kipar, Grčka i Slovačka).
Hodžaj je govorio o procesu pristupanja Kosova EU i s tim u vezi istakao nedavni završetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, ocenivši to kao veoma važan događaj za Kosovo.
15.05. 2014, 09:59 -> 17:05 NATO o kosovskoj „političkoj mafiji“
Tajna služba NATO-a objavila je da su kosovski političari umešani u zločine od kraja rata 1999. do 2005. godine. Neke od vodećih političara na Kosovu opisuje kao mafijaše povezane sa ubistvima, trgovinom drogom, duvanom i naftom.
Tajni dokument koji je nabavio prištinski list Koha ditore govori o funkcionisanju političara i njihovih organizacija na mafijaški način u posleratnom periodu.
Kfor govori o Informatinoj službi Kosova (ŠIK) kao tajnoj službi Demokratske partije Kosova (DPK) i o Kosovskoj informativnoj agenciji (KIA) tajnoj službi Demokratskog saveza Kosova. Pominje se i rat ŠIK-a za preuzimanje kontrole nad naftom od Ramuša Haradinaja.
Tajna služba NATO-a opisuje ŠIK kao jaku kriminalnu organizaciju Amerikanci i Britanci povezuju tu organizaciju sa ubistvima, ucenama, napadima, švercom droge, nafte i eliminacijom političkih protivnika.
Tajnu službu je imao i DSK koja se ne zove Nacionalna bezbednost, već Kosovska informativna agencija kojom rukovodi Avdi Behrami.
Tajna služba NATO-a, koja se smatra za jednu od najjačih, obelodanila je „kriminalne radnje“ kosovskih političara počevši od Hašima Tačija, Kadri Veseljija, Azema Sulje, Adema Grabovcija, Džavita Haljitija, Fatmira Limaja, Ljatifa Gašija, Sabita Gecija, Fatmira Dželilija, Hiljmi Rečice… u periodu kada je DPK pokušavala da pobedi na izborima i da dođe na vlast.
15.05.2014 | 20:49 Ruski spasioci stižu u Srbiju
IZVOR: BLIC, TANJUG
Beograd — Grupa spasilaca iz Rusije večeras bi trebalo da stigne u Srbiju kako bi se pridružila pružanju pomoći ugroženom stanovništvu, piše „Blic“.
Ruski avion Iljušin na niškom aerodromu (Beta, arhiva)
Ruski avion „Iljušin“ sa grupom od 60 spasilaca, prema informacijama tog lista, treba tokom večeri da sleti na aerodrom u Nišu.
Vlada Srbije je na današnjoj vanrednoj sednici uputila pismo Vladi Ruske Federacije, Evropskoj komisiji i Vladi Slovenije sa molbom za upućivanje humanitarne i tehničke pomoći za otklanjanje posledica poplava.
15.05.2014 | 21:10 “Nacionalni interesi, pa Evropa“
IZVOR: DANAS
Beograd — Osim želje da bude član EU, Srbija će se prilikom izjavšnjavanja u međunarodnim institucijama voditi i nacionalnim interesima, poručuje Ivica Dačić.
Šef diplomatije Srbije Ivica Dačić kaže za „Danas“ da Srbija ni ubuduće neće automatski podržavati rezolucije, deklaracije i druge odluke Evropske unije pred Ujedinjenim nacijama, uprkos statusu kandidata za članstvo i početku pregovora o pristupanju.
Prema rečima prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, osim “želje da budemo članovi EU“, prilikom izjašnjavanja u međunarodnim institucijama država će se voditi “i našim nacionalnim interesima“.
Upitan kada će Srbija automatski prilagođavati svoju spoljnu politiku sa ključnim stanovištima i odlukama EU, Dačić je odgovorio: “To ćemo tek kada budemo punopravni članovi“.
S obzirom na pristupne pregovore sa EU, koji podrazumevaju i ispunjavanje standarda iz poglavlja 31 “Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika“, novinari lista “Danas“ pitali su ministra spoljnih poslova kada bi, po njegovom mišljenju, moglo da se očekuje otvaranje tog dela procesa i da li će Srbija onda početi da u potpunosti usklađuje spoljnu politiku sa evropskom.
“Za sada o otvaranju poglavlja 31 nije bilo reči. Aktuelna su poglavlja 32, 35, 23 i 24. Međutim, i kada budemo otvorili to poglavlje, nećemo odmah početi sa automatskim usklađivanjem naše spoljne politike. Odnosno, ne tako brzo“, odgovorio je Ivica Dačić.
Dačić je ponovio da će se Srbija do punopravnog članstva u EU rukovoditi “našom željom da budemo članovi EU, odnosno željom da se što više pridružujemo stavovima EU, i našim nacionalnim i državnim interesima u svakom pojedinačnom slučaju“.
Na pitanje lista “Danas“ zbog čega, po njemu, nacionalni interes i dalje nije isto što i evropski, i kakva je strategija istrajavanja u tom pravcu ako se imaju u vidu sve učestaliji apeli predstavnika EU da Srbija odmah uskladi svoj stav u odnosu prema Rusiji i krizi u Ukrajini, Dačić nije odgovorio.
Kako su za “Danas“ ranije objasnili stručnjaci iz Evropske komisije, “ukoliko odstupanje od spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU po nekim važnim spoljnopolitičkim pitanjima opstane duže vreme, to može postati ozbiljan problem ne samo u Briselu već i u nekim prestonicama država članica“.
Trideset hiljada novih birača, koji su se integrisali u Šiptarski sitem na Kosovu od kada je Srbija krenula da vodi politiku ŽRTVOVANJA KOSOVA ZA EU!
Na vanrednim parlamentanim izborima na Kosovu 8. juna moći će da glasa 1.786.929 birača saopšteno iz CIK-a.
Načelnik Sekretarijata Centralne izborne komisije Enis Halimi je rekao da je CIK 9. maja uzeo prvi izvod civilnog registra sa ciljem formiranja preleminarne liste glasača.
„Preliminarna lista glasača za 2014. godinu iznosi 1.786.929 glasača. Broj novih glasača na preliminarnoj listi je 32.190 od kojih je 20.759 napunilo 18 godina“, kazao je Halimi.
On je takođe rekao da do sada nema problema koji bi mogao da ugrožava izborni proces. CIK je usvojio i slogan za ovu kampanju: „Snaga u tvojoj ruci, glasaj“.
Na ovom sastanku CIK-a su usvojena imenovanja za opštinske komisije za izbore 2014. godine i takođe je usvojeno i odjavljivanje tri partije: Partija penzionera i invalida, Savez kosovskih Egipćana i Socijalisticka partija Kosova.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju radiće u punom kapacitetu, a vrlo brzo će biti odlučeno i ko će biti na njenom čelu, izjavio je Aleksandar Vulin.
„Kancelarija ostaje u punom kapacitetu, radiće, a vrlo brzo će se odlučiti ko će biti na čelu. To je politika Vlade“, rekao je Vulin, koji je do sada bio direktor te Kancelarije, a sada je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u vladi Srbije.
On je novinarima rekao da kada se govori o Kosovu svaki ministar je na čelu Kancelarije za KiM.
„Svaki ministar koji je u Vladi Srbiji mora da brine o našim ljudima na Kosovu i Metohiji i svemu onome što za nas KiM predstavlja“, rekao je Vulin.
Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić i šef operativne kancelarije Evropske unije na Kosovu Kristof Štok istakli su napredak u ralizaciji povratka raseljenih lica.
Dalibor Jevtić i Kristof Štok (Foto KIM)
“Verujem u masovan povratak Srba u gradove na Kosovu, da u to ne verujem ne bih radio ovaj posao”, rekao je ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, nakon sastanka sa šefom operativne kancelarije EU na Kosovu Kristofom Štokom.
Jeftić i Štok razgovarali su i o nastavku projekata vezanih za povratak raseljenih lica koji su se do sada pokazali uspešnim, kao što su stabilizacija zajednica i povratak Roma iz Makedonije i Crne Gore.
“U proteklom periodu imali smo dobre rezultate koji se tiču projekata povratka i integracije na Kosovu i to se pokazalo veoma uspešnim. Projekat koji za rezultat imao da se izgrade kuće za povratnike je jako uspešan jer tamo ljudi danas žive“, kazao je Jevtić.
Šef operativne kancelarije evropske unije na Kosovu Kristof Štok rekao je ova saradnja pokazala dobre rezultate.
„Ovo ne radimo za EU, već za ljude. Ovi projekti su za najugroženije na Kosovu. U proteklom periodu imali smo dobru saradnju i kao rezultat toga povratnicima u Novom Brdu podeljeni su ključevi novoizgrađenih kuća“, kazao je Štok.
Jevtić i Štok najavili su nastavak saradnje koja će kako kažu biti transparentna, otvorena i iskrena.
KONAČAN SPISAK Pogledajte ko su ministri nove vlade Srbije!
Blic | 24. 04. 2014. – 22:14 19:14h|
Srpska napredna stranka (SNS) je za novog predsednika Vlade Srbije predložila svog lidera Aleksandra Vučića, a za ministra odbrane Bratislava Gašića, izjavio je danas funkcioner SNS Nebojša Stefanović, navodeći da je on predviđen za ministra unutrašnjih poslova.
Premijer Aleksandar Vučić (SNS)
Vučić: i najvernije pristalice naprednjaka nisu očekivale da će na izborima osvojiti apsolutnu većinu, ali mu je to pošlo za rukom
Stefanović je posle sednice Glavnog odbora SNS rekao da je Zorana Mihajlović predložena za ministra saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, a Nikola Selaković za ministra pravde.
Zlatibor Lončar je predložen za ministra zdravlja, dok bi Jadranki Joksimović pripalo mesto ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije.
Kao vanstranački eksperti su predloženi Lazar Krstić za ministra finansija, Kori Udovički za resor državne uprave i lokalne samouprave i Dušan Vujović za ministra privrede.
Budući ministri u vladi:
Ministar odbrane Bratislav Gašić
Ministar pravde Nikola Selaković
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić
Ministar finansija Lazar Krstić
Ministar privrede Dušan Vujović
Ministar poljoprivrede i životne sredine Živanko Radovančev
Ministar policije Nebojša Stefanović
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar
Ministar prosvete Srđan Verbić
Ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički
Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić
Ministar trgovine, telekomunikacija i turizma Rasim Ljajić
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac
Ministar sporta Vanja Udovičić
Ministar bez portfelja za evrointegracije Jadranka Joksimović
Ministar rada, boračke i socijalne politike Aleksandar Vulin
Ministar bez portfelja za vanredne situacije Velimir Ilić
26.04. 2014, 08:00 -> 08:32
Mali: Beograd će biti grad gradilišta. ( Da li će i ostatak Srbije biti gradilište???)
Štednja, investicije i uvođenje reda biće prioriteti rada novoizabranog gradonačelnika prestonice Siniše Malog. U intervjuu za RTS govori o prvim potezima, odnosu prema opoziciji i saradnji sa republičkom vladom.
Koliko se posao gradonačelnika razlikuje od onoga što ste radili u prethodnih pet meseci kao predsednik Privremenog organa?
Uloga privremenog organa je privremena, naša osnovna uloga je bila da obezbedimo da Grad funkcioniše normalno u privremenom periodu do izbora, tako da je ova uloga ozbiljnija, dugoročnija i podrazumeva moju potpunu posvećenost rastu i razvoju Grada Beograda.
Iz intervjua Siniše Malog za RTS
Koji će biti vaši prvi zadaci na mestu gradonačelnika?
U narednih nekoliko nedelja paralelno sa rebalansom budžeta Srbije mi ćemo prezentovati novi budžet Beograda, prvi za ovu godinu. Naravno, to je preduslov za budžet za 2015. koji će biti konsolidovan na način da trošimo samo da zaradimo i cilj nam je da taj budžet bude takav da prihodi budu jednaki ili veći od rashoda.
Da li je to moguće s obzirom na finansijsku situaciju u Gradu?
Situacija je slična onoj na republičkom nivou i mere koje vlada planira da uradi su iste mere koje ćemo mi probati da uradimo u Beogradu, a koje se odnose na konsolidaciju javnih finanasija i na povećanje efikasnosti rada gradske uprave. Želimo da pokrenemo novi investicioni ciklus, da to bude grad gradilišta, da zaposlimo ljude iz građevisnke industrije, a to je bitno ne samo za Beograd, već i za celu Srbiju. Jednostavno će ti novi projekti doneti nova radna mesta što je jedan od prioriteta mog programa.
Koliko ćete biti spremni da saslušate predloge opozicije?
Moja vrata su otvorena. Uvažavam sve odbornike, ja nisam gradonačelnik samo onih koji su glasali za izbornu listu SNS-a, već i onih koji su glasali za opoziciju. Svi smo na istom poslu, imamo jedan cilj da napravimo i stvorimo Beograd koji je lepši i razvijeniji, i opoziciju i poziciju gledam kao grupu ljudi koji imaju istu viziju, a to je da Beograd bude bolji.
U prethodnoj vladi bili ste savetnik Aleksandra Vučića. Da li će biti moguće da to nastavite?
Moja namera je da se u potpunosti posvetim razvoju Beogradu, 100 odsto mog vremena biće posvećeno Beogradu jer je u interesu građana i to je jedini način da uradim što je obećano. S druge strane, Beograd radi blisko sa vladom na velikom broju projekata, a sigurno, s obzirom na odnos koji imamo Aleksandar Vučić i ja, da ćemo sarađivati blisko da ćemo se konsultovati oko značajnih pitanja koja su i za njega važna, a naravno i za Grad.
Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.
.JPG)
Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan. Na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.
RTK je juče u svojem dnevniku informisao javnost da će od danas svi koji žele moći u muzeju Kosova da pogledaju oružje koje je koristio „legendarni komandant“ Adem Jašari. Ova posebna muzejska postavka, kako je objasnio njen autor – Sadik Krasnići, predstavlja izložbu „artefakata herojstvu porodice Jašari“ i biće otvorena od danas u 14h.
„To je bio početak velike mobilizacije za rat koji je počeo. Koji je prethodio prvoj udarnoj borbi između UČK-a i srpske policije, koju je vodio legendarni komandat Adem Jašari,“ navodi Kosovapress u svom članku o 17 godina od pojavljivanja UČK-a u javnosti.
Većina njih granicu je prešla ilegalno, ali Mađarska ove godine ni jednom stanovniku Kosova nije priznala status izbeglice.To je potvrdila i Mađarska ambasada u Prištini, nakon izveštavanja o poslednjim talasima odlaska kosovskih stanovnika preko Mađarske za boljim životom u Evropi.
U albanskim istorijskim knjigama i akademskim člancima albanskih naučnika, Redžep Mitrovica je pozitivna istorijska ličnost, a kao takav je 
.jpg)
Nedžmedin Spahiu: Iako pod Hitlerom, vlada Redžepa Mitrovica nije bila saveznička, ali nije bila ni nacistička; velika razlika između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma u odnosu prema njihovom pristupu Albaniji
Miloš Damjanović: Kulturni centar u Južnoj Mitrovici nosi naziv po nacisti, samoprozvanom “Arijevcu ilirskog porekla”
E-Novine Kosova i Metohije 