O kimenovine

Trenutne informacije sa Kosova i Metohije. Opis života srpske zajednice na Kosovu i Metohiji!

27.03.2015 |08:00-23:55 Opet nas manipulišu, da bi se potvrdilo ono loše što nam Dačić,Vučić i Tadić uradiše…


Mogerini: Postignut sporazum o Civilnoj zaštiti

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini potvrdila je danas da je postignut dogovor o civilnoj zaštiti koja deluje na severu Kosova.Federika Mogerini u Prištini 

Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem u  Beogradu, Federika Mogerini je kazala da je taj dogovor „jako pozitivan“.

Sagovornici nisu izneli više detalja o sporazumu.

Mogerini: Ne gledamo Srbiji kroz prste zbog Kosova

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini odbacila je tvrdnje da Evropska unija „gleda kroz prste“ Srbiji kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog spremnosti Beograda da se reši pitanje Kosova.

„Srbija bi trebalo da ostvaruje svoju reformsku agendu. To je jasna obaveza i doprinos Srbije. To je važno u kontekstu napredovanja ka Evropskoj uniji, ali pre svega – za samu zemlju. Vlada je bila jasna u pogledu svoje ambicije da unapredi ekonomsku situaciju. Ekonomske, socijalne i političke reforme se moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja. Tako da nema ’gledanja kroz prste’“, rekla je Mogerinijeva u intervjuu za „Danas“.

Mogerinijeva danas stiže u prvu posetu Beogradu nakon preuzimanja funkcije visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, i sastaće se sa najvišim srpskim zvaničnicima.

„Moja poruka će biti jasna – Srbija je čvrsto na svom putu ka EU, ali pred njom su reforme koje treba hitno sprovoditi i rešavati. Evropska unija želi da poglavlja iz pregovora o članstvu budu otvorena što je pre moguće. Uz privrženost i političku volju – a Srbija ih je već pokazala – to se može ostvariti“, rekla je Mogerinijeva.

Ona je podsetila da je Srbija proklamovala članstvo u EU za svoj ključni strateški cilj, i da je to i premijer Aleksandar Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina, oktobra prošle godine.

„Suštinska posvećenost zemlje vrednostima EU važna je, kako za Uniju, tako i za Srbiju. Postoji pravna obaveza u okviru pregovora da se razvije proces progresivnog usaglašavanja sa pozicijama EU, i mi očekujemo da Srbija ispoštuje te obaveze. Ipak, još važnije je da lideri iz Beograda pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – da pokažu to rečima, a posebno delima“, dodala je Mogerinijeva.

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, dodala je, ono što se konačno očekuje od obe strane jeste sveobuhvatna normalizacija odnosa.

„U tom pogledu, biće potrebno pronaći rešenja u dogledno vreme, za niz otvorenih pitanja. Rešavanje problema dijalogom i pregovorima je evropski način i put, dok je jedan od ciljeva razgovora da se i Beograd i Priština približe Evropi. Međusobni razgovori, na ovaj način, jesu po sebi važan korak na evropskom putu“, kaže Mogerinijeva.

Upitana da li je tačno da vlast u Srbiji ispunjava obaveze predviđene Briselskim sporazumom, a da je problem na drugoj strani, ona je rekla da je implementacija sporazuma već postignutih u dijalogu, koji je omogućila EU, ključni je deo tog procesa.

„Do sada nije bilo pune implementacije i mi radimo sa obe strane na postizanju tog cilja. Takođe, mi razgovaramo o tome kako da ostvarimo napredak u dijalogu, kako bi se u budućnosti razgovaralo o brojnim pitanjima tamo gde postoji uzajamna saglasnost oko te potrebe“, dodala je šefica evropske diplomatije.

Povodom pitanja imovine na Kosovu, ona je rekla da je vlasništvo teško pitanje u mnogim zemljama.

„Ono što se zahteva od Srbije jeste kontinuirano zauzimanje za vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom, što vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, istakla je Mogerini.

Na pitanje, imajući u vidu da otvaranje prvog poglavlja u procesu pridruživanja pre svega zavisi od implementacije Briselskog sporazuma, a da je procenjeno vreme za ispunjavanje tog uslova – septembar, da li to znači da do tada sigurno neče biti otvoreno nijedno poglavlje, ona je rekla:

„Srbija je to zaslužila, zbog svog doprinosa teškim reformama. Prešla je dug put u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ovo je ključno, takođe, za stabilnost u regionu. Srbija treba da ostvaruje svoju reformsku agendu. Brzina kojom će se odvijati pregovori zavisiće od napretka u ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava i primenu sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom, koje je EU omogućila“.

Mogerinijeva danas u Beogradu

Mogerini će danas posetiti Beograd, a, kako se očekuje, glavna tema razgovora sa srpskim zvaničnicima biće dijalog Beograda i Prištine i primena postignutih dogovora.

Mogerinijevu će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ona će tokom posete održati i govor studentima Univerziteta, najavljeno je iz Brisela.

Šefica diplomatije EU dolazi u Beograd iz Prištine, a do posete dolazi mesec i po dana nakon poslednje runde dijaloga u Briselu, kada je postignut dogovor o pravosuđu.

U međuvremenu, i dalje je otvoreno pitanje pune primene Briselskog sporazuma, pre svega u pogledu formiranja Zajednice srpskih opština, te dodatna komplikacija u vidu istupanja Liste Srpska iz kosovskih institucija posle odluke u Prištini o smeni ministra za povrata Aleksandra Jablanovića.

A.Jablanović: Priština opipava puls

Predsednik „Srpske liste“ Aleksandar Jablanović izjavio je da još uvek nije postignut dogovor o ukidanju Civilne zaštite na severu Kosova, ocenjujući da provokativne izjave o tome koje dolaze iz Prištine imaju zadatak da opipaju puls druge strane.Aleksandar Jablanović

Aleksandar Jablanović je izjavio da se ne može smatrati da je bilo koji dogovor, koji se tiče srpskih institucija, postignut sve dok se predstavnici Srba o tome ne izjasne.

„Pitanje kakvo je Civilna zaštita će privlačiti pažnju i dve strane koje pregovaraju u procesu nisu potpuno završile svoj dogovor. To su izjave kojim se želi opipati puls druge strane, da se vidi ko je koliko spreman da ide u tom smeru… Dok Srbi ne objave preko svojih predstavnika da je neki dogovor koji se tiče naših institucija postignut, on nije postignut. Sve su ostalo spekulacije“, rekao je Jablanović na debati u Medija centru u Čaglavici.

On je dodao da Civilna zaštita nije nikakva paralelna struktura, već da je reč o organizaciji „mirnodopskog tipa koja se bavi gašenjem požara, čišćenjem puteva u zimskom periodu, sprečavanjem posledica usled poplava“.

Naim Rašiti iz Balkanske istraživačke grupe je objasnio da se o Civilnoj zaštiti pregovara već godinu dana i da je izrada sporazuma u finalnoj fazi. On smatra da je do konfuzne situacije oko ovog dogovora došlo zbog neozbiljnosti onih koji pregovaraju.

„Po tom sporazumu, civilna zaštita će se ugasiti kao institucija, ali većina, 90 odsto pripadnika će biti integrisano u razne civilne institucije Kosova. Sama gospođa Mogerini je juče javno rekla da je sporaum postignut, ali ne zaboravimo to da mi kao mediji i civilno društvo imamo naviku da uoči važnih poseta visokih predstavnika dolazimo do sporazuma ili finalizacije istih. Ova konfuzija govori o nedovoljno ozbiljnosti procesa sa obe strane“, rekao je Rašiti.

Izvršni direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović kaže da Srbi sa Kosova nisu učestvovali, „ni na kosovskoj, ni na srpskoj strani u pregovorima i postizanju briselskog sporazuma koji se, pre svega odnosi na njihov status“. On je kazao da je sever Kosova briselskim sporazumom izgubio svoju posebnost, a da je prouzrokovao pozitivne i negativne efekte.

„Osim pozitivnih efekata, integracije bivših pripadnika MUP-a u kosovski sistem, imamo negativne efekte i širenje straha ne samo na severu, nego i među širim slojevima stanovništva zbog ukidanja srpskih institucija, što jeste sama srž briselskog sporazuma, kao i nespremnost kosovskog sistema da pravno primi sve zaposlene u srpskim institucijama“, kaže Maksimović.

Na debati u Medija centru u Čaglavici, koja je za temu imala „Sever Kosova posle briselskog sporazuma“, govorio je i Slavko Simić, poslanik „Srpske liste“ u Skupštini Kosova.

On je kazao da se institucije Kosova nedvoljno bave pitanjem povratka i interno raseljenih.

„Trenutno stanje po pitanju povratka u odnosu na ono od pre petnaest godina razlikuje se jedino po tome što aktuelne vlasti daju deklarativnu podršku povratku i predstavlljaju ga kao prioritet Republike Kosova. Iako je Ustav Kosova obavezao neke institucije da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem, mislim da se ništa konkretno nije desilo na terenu“.

Sagovornici su pozitivno ocenili dogovore koje Beograd i Priština postižu na poziv treće strane, ali da se u praksi pokazalo da su najbolji oni projekti koji su Srbi i Albanci sami pokrenuli jer oni najbolje znaju kakvi su im problemi i potrebe.

EU: Nema promene stava o Kosovu

U Evropskoj uniji nema nikakve promene stava prema priznavanju nezavisnosti Kosova, izjavila je danas portparolka u Evropskoj komisiji Ketrin Rej.

Ona je time odgovorila na pitanje novinara da li jučerašnja izjava visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Prištini da je dijalog Beograd-Priština dijalog dve suverene države, promena u stavu Unije prema jednoglasno proglašenoj nezavisnosti.

Ketrin Rej je rekla da je u Prištini bilo reči o dijalogu Srbije i Kosova i naglasila da, što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, kad je reč o EU, nema nikakve promene.

Zamoljena da objasni da li izjava Mogerini da su Srbija i Kosovo dve suverene države znači njen lični stav ili to odražava i promene u poziciji EU, ona je rekla da jedino što može da ponovi da nikakve promene s tim u vezi nema kad je u pitanju EU.

Na pitanje da li može da osvrne na izjavu Mogerini, ako je to bio njen lični stav, portparolka u Evropskoj komisiji je rekla da je Mogerini danas u Beogradu, da će biti konferencija za novinare i da tamo može da objasni svoje stavove.

Prag: Komemoracija žrtvama NATO bombardovanja SRJ

Češki poslanik Jaroslav Foldina je ispred ambasade Srbije u Pragu održao akciju odavanja pošte žrtvama bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO alijanse, saznaje RTV Kim.Foldina ispred ambasade Srbije u Pragu

Poslanik vladajuće češke socijaldemokratske stranke (ČSSD) Jaroslav Foldina je tom prilikom označio NATO bombardovanje kao korak rušenja stabilnosti u Evropi, bez presedana. Među učesnicima memorijalne akcije je bio i bivši ministar spoljnih poslova Češke Republike, Jan Kavan, a na skupu je intonirana i srpska himna, javlja za RTV Kim iz Praga Zoran Lešević.

Građani Praga inače svake godine okupljanjem ispred srpske ambasade i paljenjem sveća obeležavaju dan početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, da bi, kako ističu, podsetili na akt agresije koja je bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Jaroslav Foldina, koji je na češkoj političkoj sceni poznat po aktivnom protivljenju otcepljenja Kosova od Republike Srbije, rekao je na skupu da ovaj napad najjače vojne sile na svetu „protiv malog naroda u Evropi“, nije imao madat Saveta bezbednosti UN, i bio je suprotan Vašingtonskoj deklaraciji.

„Destabilisali su međunarodno pravo da bi bombardovali desetomilionski narod u Evropi. Bombardovanje SR Jugoslavije je trajalo 78 dana, uništavane su škole, elektrane, fabrike, umirali su civili, upotrebljene su tone bombi, kasetnih bombi, u kojima je protiv međunarodnih normi bio upotrebljen osiromašeni uranijum, koji i danas deluje u celoj bivšoj SR Jugoslaviji, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, ubija ljude time što oboljevaju od raka,“ rekao je Foldina.

Foldina je u svom govoru izrazio saosećanje sa srpskim narodom i civilnim žrtvama bombardovanja, što je i naveo kao glavni motiv njihovog svakogodišnjeg okupljanja.

Češki poslanik je podsetio učesnike skupa da su se na tom mestu u znak protesta okupili i u martu 1999. godine. „Kao izraz solidarnosti nas, građana, koji smo u to vreme stajali ovde pred tadašnjom jugoslovenskom ambasadom, stajali smo ovde da bismo ponovili da sa tim nismo saglasni, bilo nas je hiljade, Čeha i Slovaka, koji nismo bili saglasni sa tim aktom u koji smo bili samo nekoliko dana po ulasku u NATO uvučeni. Nismo imali šansu, da mi građani  odlučujemo o tim stvarima i da ih sprečimo, zato mislim da je potrebno dostojanstveno odati poštu i počast malom i našem bratskom narodu i hiljadama žrtava.“

Kako je naveo poslanik ČSSD, radilo se o ukupno tri i po hiljade preleta, bacanja čak i kasetnih bombi. „Jedna od tih kasetnih bombi je u aprilu 1999. godine ubila trogodišnju Milicu Rakić. Danas bi imala devetnaest godina, devetnaest godina bi imalo to malo dete“, nastavio je Foldina. „Ne mogu ovde da pominjem vojnike i pilote. Ti krivci, ti Bilovi Klintonovi, ti Blerovi, Havijer Solana i drugi, to su ljudi, koji bi trebali da odgovaraju“.

Na kraju memorijalnog akta se obratila i srpska pesnikinja Jelena Ćirić. „Pesnici su se uvek trudili da izraze svoja najdublja osećanja i stanje, a kad bi 1999. godine na nas umesto bombi bacali reči, i te najgore i najteže, sigurno ne bi bilo toliko žrtava, koliko je bilo,“ rekla je pesnikinja Jelena Ćirić i istovremeno je zahvalila češkim prijateljima za njihovu podršku.

Foldina je rekao prisutnima i da je bio u Beogradu prisutan baš u vreme kad je bila napaduta zgrada srpske javne televizije – RTS. Prema njegovim rečima, tada su pre početka napada zgradu napustili svi strani novinari, koji su znali za pripremljeni napad, ali svojim srpskim kolegama nisu ništa o tome rekli. „To je po meni jako bazobrazno, mi to nećemo nikada da zaboravimo, ali mi im to takođe ne želimo.“

Na kraju komemorativnog skupa održan je i parastos žrtvama bombardovanja.

26.03.2015 |08:00 – 23:58 TIRANI Aleksandar Vučić i Dačić sa svojom bandom, zacrtanu mapu predaje i izdaje Kosova ostvaruju ubrzano i jasno! Glave njihove bolesne i jadne odvratno je gledati kako svesno lažu narod Srbije zaobilazeći istinu… Uništili Srpsku državu otvorilili je da je gazi ko god hoće… Kako spasiti Srbiju???


Pavićević: Važno da se proces normalizacije odvija, BEZ PRAVIH PREDSTAVNIKA SRBA SA KIM, A ONI KOJI SU UŠLI U PARTIJU SRPSKA ZBOG DŽIPOVA I VISOKIH PLATA JESU OTPADNICI, ŠVERCERI, NEPISMENI SVET KOJI JE SEBI OBEZBEDIO EGZISTENCIJU U BEOGRADU PA IH I NIJE MNOGO BRIGA ZA BUDUĆI ŽIVOT SRBA NA KIM….

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine dešava se svakog dana, poručio je danas oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević, istakavši da je važno da se taj proces odvija. Nastavite sa čitanjem

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka -http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

23.03. 2015 08:00-23:58 Albanija i Kosovo teže ujedinjenju jer Srbija (Beograd) teži razjedinjenju sa Kosovom…


Opljačkana kuća Srpskinje u selu Dugonjevo kod Kline

 23.03. 2015, 22:32 Izvor: Tanjug

Kuća, čiji je vlasnik jedna Srpkinja u selu Dugonjevo u opštini Klina na Kosovu i Metohiji, opljačkana je tokom prethodne noći što je uznemirilo Srbe povratnike iz ovog kraja, izjavio je večeras službenik za integraciju zajednica u opštini Klina Ranko Kostić.

Kostić je u izjavi Tanjugu rekao da je opljačkana kuća Silvije Rašković i da su kradljivci odneli kompletnu belu tehniku a da je vlasnica u trenutku pljačke bila u poseti rođacima u centralnoj Srbiji.

Uz podsećanje da ovo nije prvi slučaj pljačke te kuće koja se nalazi na ulazu u selo, Kostić je rekao da je najnoviji nasrtaj na imovinu Srba uznemirio povratnike u opštini Klina i da su slučaj prijavili Kososkoj policiji.

U selu Dugonjevo nalazi se 13 kuća, od kojih su u osam Srbi stalno nastanjeni a do povratka u ovo selo došlo je 2008. godine, rekao je Kostić.

Pred današnju sednicu kosovske i albanske vlade: „Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

23.03. 2015, 6:45 Izvor: KoSSev

Foto: Lapsi.al

„Jedna zemlja. Jedna narod. Jedan san.“, moto je današnjeg sastanka albanske i kosovske vlade, koji je odabrao albanski premijer, Edi Rama. Današnji sastanak dveju vlada najavio je juče na svom Fejsbuk profilu i kosovski premijer, Isa Mustafa: „Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisane politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa.“ Tokom „istorijske sednice“, kako je nazivaju kosovski mediji, biće potpisana tri sporazuma, tri protokola i četiri memoranduma između dve vlade. Kosovski mediji navode i da će ključni biti sporazumi o bezbednosti, obrazovanju, finansijama, poljoprivredi, trgovini i kulturi. Sednica počinje danas u 11 časova u Tirani.

“Dragi prijatelji, želim da podelim sa vama radost koja je već počela pripremama za sednicu Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije. Stoga, ja sam optimista da će sastanak u ponedeljak u Tirani biti uspešan i da će otvoriti novo poglavlje saradnje između naše dve zemlje,” napisao je Mustafa na svom Fejsbuk profilu, dodajući:

„Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

Portal „Lapsi.al“ je došao i do fotografije okruglog stola za kojim će danas sedeti ministri kosovske i albanske vlade.

„Na njemu je postavljena zastava Evropske unije, dok se u sredini nalazi trodimenzionalni orao,“ dodaje ovaj portal, koji navodi da postoji posebno mesto za potpisivanje sporazuma i drugo gde će Mustafa i Rama izaći na konferenciju za novinare.

„Rama je kao moto ovog sastanka izabrao tri rečenice – Jedna Zemlja. Jedna narod. Jedan san,“ dodaje ovaj portal i podcrtava da će na ovom sastanku biti potpisano 11 sporazuma, protokola i memoranduma između dve vlade.

Premijer Albanije, Edi Rama:

„Sutra važan dan za odlučivanje o preuzimanju daljih koraka o ujedinjenju tokom sastanka dveju vlada“

“Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisanje politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa. Obe naše zemlje nikada do sada nisu imala pogodniju situaciju kod kuće, ali takođe i regionalnu i međunarodnu – da uspostave zajedničke politike u svim oblastima, koje nas vezuju i koje čine naše bilateralne odnose posebnim.”

Koha je sinoć detaljno prenela i o čemu će predstavnici dve vlade sutra razgovarati u Tirani, te je tako navedeno čak jedanaest tačaka:

1. Razgovor o  uzajamnoj saradnji u vezi sa uzajamnim bezbednosnim sektorom
2. Memorandum o jačanju saradnje u oblasti unutrašnje kontrole
3. Protokol o zajedničkom korišćenju uređaja kontrole granica
4. Protokol za neposredno prekogranično praćenje
5. Memorandum o razumevanju u vezi sa jačanjem saradnje između ministarstava finansija
6. Sporazum o saradnji u vezi sa zajedničkom organizacijom učenja albanskog jezika i albanske kulture u dijaspori
7. Sporazum o saradnji u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja
8. Sporazum o saradnji  u vezi sa institucionalnom koordinacijom i unapređenju profesionalnog razvoja nastavnika u preduniverzitetstkom obrazovanju
9. Protokol o primeni okvirnog sporazuma između Vlade Albanije i Vlade Kosova o saradnji u promocije trgovine i olakšicama
10. Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja
11. Memorandum o saradnji između Ministarstva kulture Albanije i Ministarstva kulture Kosova

A prva zajednička sednica Vlade Kosova i Vlade Albanije održana je u Prizrenu u januaru 2014. godine, kada su i dve vlade potpisale „Deklaraciju o strateškom partnerstvu i saradnji“, da bi u aprilu iste godine, usledila i komemorativna sednica ovih vlada u Kukešu, gde su obeležili petnaestogodišnjicu borbe Oslobodilačke vojske Kosova i pomoć vlasti i žitelja Albanije u prihvatanju Albanaca koji su masovno pobegli sa Kosova tokom rata na KiM-u.

Međutim, prva sednica vlada obeležila je početak niza zajedničkih aktivnosti Kosova i Albanije, dok su „zajedničke aktivnosti“ posebno vidljive bile početkom ove godine – otvaranje zajedničkog novog carinskog terminala između Kosova i Albanije, razmena „muzejskih postavki“, te lobiranje albanskih diplomata za nova priznanja Kosova, ali i produbljivanje već uspostavljene saradnje.

Selaković: Srbija neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije

23.03. 2015, 20:47 Izvor: Tanjug

Ministar pravde, Nikola Selaković, izjavio je danas da Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i pozvao EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i na to gleda blagonaklono.

„Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i ne moraju to da prikrivaju pod bilo kojim plaštom, pošto je očigledno da se o tome radi“, rekao je Selaković Tanjugu.

Premijeri Kosova i Albanije Isa Mustafa i Edi Rama potpisali su danas međudržavni sporazum o saradnji u raznim oblastima, posle čega je Rama izjavio da je potvrđeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“.

Selaković je naveo da Srbija želi dobre i najbolje odnose sa Albanijom, kao i da Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji žive u miru, ali da neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije.
„Mi pozivamo EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i da na to blagonaklono gleda“, rekao je Selaković.

Korak unazad od formiranja suda za zločine OVK

Vladajuća koalicija Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova zajedno sa listom „Srpska“ trenutno nema dovoljno glasova za osnivanje Specijalnog suda, koji treba da tretira pretpostavljene ratne zločine OVK na Kosovu u periodu 1998–2000.

Poslanici DPK počeli su da se izjašnjavaju protiv, prenose Zeri, tvrdeći da nisu samo opozicioni poslanici protiv uspostavljanja Specijalnog suda, javlja dopisnik RTS-a.

Ustavni amandmani kojim treba da se otvori prostor za osnivanje Specijalnog suda, očekuju se da početkom maja budu pred poslanicima u parlamentu.

Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči izjavio je da će pred Specijalnim sudom za zločine OVK da se nađe manje od deset osoba.

Kuči tvrdi da mu je to preneo glavni tužilac Specijalne jedinice za istragu o trgovini organima i ratne zločine bivše OVK Klint Vilijamson.

„To mi je rečeno na sastanku na kojem je bio i Agim Čeku“, rekao je Kući za RTK i dodao da niko ne zna imena onih kojima će se suditi.

Američka ambasadorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson izjavila je da je što brže formiranje Specijalnog suda važno za dobrobit i budućnost Kosova.

Džejkobsonova je istakla da će sud funkcionisati po kosovskim zakonima, da će se baviti individualnim slučajevima i da neće biti više od 10 predmeta koji će se naći u tom sudu.

Protiv osnivanja suda su Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo.

Za osnivanje suda potrebno je da glasa 80 od ukupno 120 poslanika Skupštine Kosova, uključujući i dve trećine srpskih i drugih nealbanskih poslanika.

U međuvremenu, prištinski dnevnik Bota sot piše da i dalje nema zvanične odluke gde će biti sedište Specijalnog suda.

Odluku, dodaje list, još nije potvrdio Brisel, koji o tome pregovara sa vladom Holandije.

„Osnivanje Specijalnog suda ostaje prioritet za EU na Kosovu. U ovoj fazi ne možemo da komentarišemo konkretne aktivnosti. Planirani proces u Briselu i Prištini je u toku. Evropska unija podržava Kosovo u formatiranju zakonskog okvira za osnivanje suda, na osnovu postignutog sporazuma i ratifikacije Skupštine Kosova aprila 2014. godine”“, kaže se u odgovoru EU, koji prenosi dnevnik Bota sot.

Vlada Kosova: Nema napretka u primeni Briselskog sporazuma

 23. 03. 2015, 18:47 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Vlada Kosova je u izveštaju o sprovodjenju briselskog sporazuma dostavljenog Evropskoj uniji, ocenila da nije bilo značajnijeg napretka.

Izveštaj koji je potpisala Edita Tahieri, obuhvata vreme od početka oktobra prošle do sredine marta ove godine.

Ističe se da je potpisivanje sporazuma o pravosuđu 9. i 10. februara najveće dostignuće u posmatranom šestomesečnom periodu.

Licenciranje kompanija sa severa Kosova od početka 2015. godine, jedna su od retkih pohvalnih stavki u izveštaju.

Buduća Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po uzoru na postojeći model Asocijacije kosovskih opština, a to znači da bude u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima i bez izvršnih nadležnosti.

Vlada Kosova u izveštaju navodi da će do pregovora o ZSO doći tek kada budu ispunjena četiri preduslova: raspuštanje paralelnih struktura Srbije, primena sporazuma o pravosuđu, raspuštanje Civilne zaštite i uklanjanje Parka mira sa mosta na Ibru.

Pored ova četiri uslova, Priština traži od Beograda i primenu sporazuma o energetici, telekomunikacijama i osiguranju vozila.

„Do raspuštanja Civilne zaštite nije došlo, iako pregovori traju od decembra 2013. godine. Kao delimični napredak navodi se započinjanje pregovora o planu implementacije u decembru 2014. U izveštaju Vlade Kosova je istaknuto da Priština već ima plan integracije pripadnika Civilne zaštite kojim nudi 550 radnih mesta u kosovskom sistemu“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se tvrdi da se Srbija „kontinuirano meša u unutrašnja pitanja Kosova, koje se ocenjuje kao ilegalno i kao kršenje Briselskog sporazuma, a ogleda se u jačanju paralelnih struktura i novim imenovanjima predstavnika privremenih organa“.

„Nedostatak političke volje Vlade Srbije glavni je razlog loših rezultata u primeni sporazuma, istaknuto je u izveštaju, u kome se dodaje da je Kosovo u potpunosti bilo posvećeno implementaciji i aktivno na tehničkom nivou, čak i u šestomesečnom periodu institucionalne blokade“, ocenjuje se u dokumentu

Prema izveštaju Prištine, do napretka nije došlo ni u integraciji severa Kosova.

„Umesto brže integracije severa Kosova nakon lokalnih izbora, došlo je do podizanja tenzija, za šta je odgovoran Beograd, zbog zamene jednih barikada Parkom mira, koji je ograničio slobodu kretanja. Takođe, Srbija je, posebno od oktobra, radila na jačanju paralelnih struktura što je dovelo do podrivanja funkcionalnosti legalno izabranih gradonačelnika i skupština opština u četiri opštine na severu na kosovskim izborima krajem 2013“.

Navodi se da je zbog protivljenja Srbije da obrazovanje i zdravstvo budu integrisani u kosovski sistem, došlo do neusvajanja budžeta u severnim opštinama, što je kao posledicu imalo blokiranje opštinskih računa od marta 2015. godine.

Vlada Kosova u izveštaju poziva pet država članica EU da priznaju Kosovo.

Takođe se od EU traži da pruži veću podršku Kosovu u procesu evropskih integracija, konkretno da SSP bude potpisan u prvoj polovini ove godine, dok se Brisel poziva da primenu poglavlja 35. u pregovorima sa Srbijom uslovi sprovođenjem briselskih sporazuma.

SAP KiM na šesnaestogodišnjicu NATO bombardovanja: Protestna šetnja i tribina u Severnoj Mitrovici

 23.03. 2015, 12:17 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Povodom šesnaestogodišnjice početka NATO bombardovanja, Skupština Autonomne pokranije Kosova i Metohije (SAP KiM) sutra u 12 časova organizuje protestnu šetnju, nakon koje će biti održana i javna tribina.

Protestna šetnja počeće od glavnog mitrovičkog mosta na Ibru, do mesta nekadašnje zgrade SUP-a, a sadašnjeg Filozofskog fakulteta, koja je bombardovana početkom maja 1999. godine. Nakon šetnje, kako navode organizatori, biće održana i javna tribina na kojoj će govoriti politički prvaci iz Beograda, saopštilo je rukovodstvo ove organizacije. Još uvek nije poznato ko će učestvovati na ovoj tribini.

U Kosovskoj Mitrovici je 24. marta 1999, prvo bombardovana vojna kasarna u južnom delu grada, u naselju Bair. U posebnom sećanju Mitrovčana, međutim, ostalo je bombardovanje zgrade SUP-a u severnom delu grada, 2. maja 1999. godine, a koja se nalazila u neposrednoj blizini stambenih zgrada i dečijeg igrališta.

U bombardovanju mitrovičke zgrade SUP-a poginuli su nečelnik službe za upravne poslove, Milomir Aksentijević i policajac Nenad Vitković, ali i civilno lice, Hasibe Mešahrani, koja je živela u obližnjoj zgradi. Teže i lakše je ranjeno više od 10 pripadnika MUP-a, kao i 25 civila. Na tom mestu, posle rata, nikle su montažne zgrade Filozofskog fakulteta i rektorata, a pre pet godina, srpski policajci su postavili spomen obeležje sa porukom “Ne umiru oni kojih se sećamo.”

„BG i Srbi na KiM – drugi jezik“

23. 03. 2015, 18:22 Izvor: B92

Beogradske vlasti i Srbi sa KiM-a ne govore istim jezikom, nikada nisu govorili, a vlast u Beogradu vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog polusveta.

To je u Kažiprstu na TVB92 rekao jedan od osnivača Srpskog nacionalnog foruma na Kosovu, Momčilo Trajković, istakavši da ljudi na KiM-u žele da čuju alternativno mišljenje, koje nema tendenciju da smeni vlast, nego da vlasti pomogne da razume kosovske probleme koji su slojeviti.

“Beogradske vlasti i Srbi sa Kosova nikada nisu govorili istim jezikom. Govorile su određene partijske strukture. Nemamo podršku medija, imate cenzuru, ne možemo da dođemo do pozicije da kažemo. Ljudi na KiM-u žele da čuju drugo mišljenje, traže alternativu, ne da smeni vlast, već da pomogne vlastima da razume pitanje KiM-a. To pitanje je slojevito, ko to ne razume vuče pogrešne poteze, a to je šteta za nas,“ ističe Trajković.

Trajković smatra da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje žive u strahu.

“Naizgled može da se kaže da je bolji položaj Srba, ali kad se suštinski uđe u problem, vlada nesigurnost, strah da se može desiti 17. mart, nema perspektive, ekonomske, socijalne, pitanje je šta će biti sa zaposlenima u institucijama države Srbije, tzv. paralelnim institucijama. To je neverovatan zemljotres koji drma poziciju Srba na KiM. Plašim se da strah može da poremeti odnose među Srbima,“ smatra Trajković.

Prema njegovim rečima, na KiM-u postoje tri faktora koji su odgovorni za rešavanje krize.

“To su međunarodna zajednica, kosovske vlasti i vlasti Srbije. Sva tri faktora umesto da rešavaju, proizvode krizu. U tome je besperspektivnost, Srbi čekaju da utiče vlast u Beogradu, ali postoji objektivna situacija zašto ona to ne može da uradi. Postoje smetnje,“ dodaje Trajković.

On navodi da je Briselski sporazum doneo samo konfuziju.

“Svi smo u konfuziji, čak i oni koji su potpisali sporazum, ali oni to neće reći. Narod ne zna šta definiše Briselski sporazum. Sporo sprovođenje buni srpsku stranu, sprovedeno je, za sada, sve što je išlo na ruku kosovskoj strani, a Albanci se bune, jer ne znaju kakva će ovlašćenja dobiti Zajednica srpskih opština. Svi su u magli, niko nema dovoljno informacija šta se iza svega krije. Očigledno je da suština Briselskog sporazuma nije u rešavanju problema Srba na KiM-u. Rešava jedino poziciju vlasti prema međunarodnoj zajednici i putu ka Evropskoj uniji. Mi smo tu kolateralna šteta. Razumem problem države, ali moramo da budemo informisani da bismo znali kako da iznesemo te kompromise,“ napominje Trajković.

Apropo sve češćih reči u javnosti da treba naći konačno rešenje za KiM, gost Kažiprsta navodi da konačno rešenje ne postoji, već da se mora započeti proces rešavanja.

“Onome ko zagovara donošenje konačnog statusa bih postavio pitanje, da li Srbija ima pozicije na međunarodnom planu da bi mogla konačno da reši status? Šta je konačni status uopšte? Da bude onako kako je bilo? Nemoguće. Da podelimo? Nije rešenje. Da Srbi napuste Kosovo? Ako ne bude došlo do rešavanja, u figurativnom smislu, Šumadija će postati Kosovo. Za konačno rešavanje treba okupiti sve kreativne snage, sadašnja vlast vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog i političkog polusveta koji je može da razume probleme. Oni su produžena ruka ljudi iz Beograda koji imaju svoje interese, a ne interese nas koji živimo dole,“ zaključio je Trajković.

Savet kosovskog tužilaštva zvanično potvrdio da raspisuje konkurs za 15 srpskih tužilaca

23. 03. 2015, 13:51 Izvor: KoSSev

Foto: Kosovsko tužilaštvo

Na današnjem sastanku Saveta Kosovskog tužilaštva (SKT), koji je vodio kosovski državni tužilac i predsednik ovog saveta, Sulja Hodža, i zvanično je odlučeno da će 25. marta biti raspisan konkurs za 15 srpskih tužilaca, koji će trajati do 25. maja. Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči je ovaj konkurs ranije najavio kao konkurs za srpske tužioce koji će, prema nedavno potpisanom Sporazumu o pravosuđu između Beograda i Prištine, biti integrisani u kosovski pravosudni sistem.

„Jedina tačka dnevnog reda je bila razmatranje i odobravanje odluke o konkursu za tužioce, u skladu sa članom 110 (tačka 20 Ustava Republike Kosovo), Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Republike Kosova i Srbije, koji je ratifikovala Skupština Kosova, član 4.1., 1.2., 17. i 18. Zakona o Tužilačkom savetu Kosova, člana 19 Zakona o državnom tužiocu i člana 3. Pravilnika za zapošljavanje, imenovanju i ponovnom imenovanju tužilaca. Nakon diskusije, sedam članova učesnika SKT-a ovog sastanka, anonimno su glasali za otvaranje konkursa za 15 radnih mesta za tužioce. Konkurs će biti objavljen 25. marta, 2015. godine i biće otvoren do 25. maja,“ saopšteno je iz Kancelarije državnog tužioca Kosova.

Kuči je ranije najavio i da konkurs neće važiti za Albance, „jer nastavljaju da rade oni koji rade, samo što će biti transformisani onako kako smo se dogovorili u Briselu“, a „Koha ditore“ je navela da će procesom izbora i verifikacije sudija rukovoditi Misija EU na Kosovu i Metohiji – EULEX.

Sporazum o pravosuđu i integraciji srpskih tužilaca, sudija i sudskog osoblja u kosovski pravosudni sistem potpisan je 10. februara.

Srpski golman Vilson Caković, koji brani u Apoloniji iz Fijera, oteo je navijaču zastavu Albanije sa natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije“, na meču tamošnje lige protiv Tirane

Navijač Tirane je, u 23. minutu nakon što je dosuđen penal za njegov tim, utrčao na teren sa zastavom i natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije (albanski izraz za severni deo Grčke)“ i mahao ispred Cakovića, koji mu je oteo zastavu i bacio je.

Albanski huligan je, pre nego što ga je obezbeđenje izvelo sa terena, vređao Cakovića i pretio mu.

Nekadašnjem reprezentativcu Srbije u mlađim selekcijama na ovakvoj reakciji zamerili su fudbaleri oba tima, a ubrzo je trener Apolonije odlučio da ga izvede iz igre.

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković je prošao omladinsku školu Crvene zvezde, ali nije dobio šansu u prvom timu i morao je da ide na pozajmice u filijale Sopot i Balkan.

On je 2013. godine iz švedske Asiriske prešao u Apoloniju.

„Izjava Rame pretnja Srbima“

Kosovska Mitrovica — Srpska lista osudila je izjavu albanskog premijera Edija Rame o “nacionalnom ujedinjenju Kosova i Albanije”jer predstavlja pretnju Srbima i drugim nealbancima.

 Srpska lista zatražila je od EU da oštro osudi, kako su naveli, ovakve nacionalističke izjave Rame uz konstataciju da one kao takve ne vode pomirenju naroda na Balkanu.

U saopštenju Srpska lista navodi da zajednička sednica Vlade Albanije i privremene Vlade u Prištini, umesto da doprinese poboljšanju situacije u regionu, nažalost jasno pokazuje nacionalisticke aspiracije Albanaca i nepoštovanje Rezolucije 1244 UN, koja je najviši pravni akt na Kosovu i Metohiji.

Na prostoru Kosova i Metohije ne žive isključivo Albanci, već i veliki broj drugih naroda koji ne dele ovo mišljenje izneto od albanskog premijera i traže od EU da oštro osudi ovakve nacionalističke izjave pre svega što ne vode ka pomirenju naroda na Balkanu i što dolaze od dve strane koje nisu članice EU, dok Kosovo i Metohiju ne priznaju ni sve članice EU, navedeno je u saopštenju.

Izjava albanskog premijera da je potpisivanjem sporazuma Albanije i Kosova u Tirani izvršeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“ unosi nemir među građane na KiM koji nisu albanske nacionalnosti, stoji u saopštenju Srpske liste koje je potpisao predsednik Liste Aleksandar Jablanović.

Osim nacionalistiške retorike, ovakva izjava nema šta dobro da donese ni kosmetskim Albancima i Srpska lista osuđuje izjavu albanskog premijera i u njoj vidi jasnu pretnju srpskom narodu i nealbancima na Kosovu i Metohiji, stoji u saopštenju.

Tači: Džihad i Rusi su nam pretnje

Kosovski ministar inostranih poslova Hašim Tači izjavio je da su pretnje po region zapadnog Balkana islamski ekstremizam i rastući uticaj Rusije.Hašim Tači (Foto Slobodna Evropa)

On je rekao da je „veoma teško istovremeno težiti ka članstvu u EU i održavati vojne parade za Vladimira Putina“.

Tači je, takođe, uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, rekao je Tači u intervjuu agenciji APA.

Kosovski šef diplomatije rekao je i da zapadni Balkan, prema njegovom mišljenju, trenutno ugrožavaju dva fenomena: na jednoj strani Islamska država i ekstremizam spreman na nasilje u pojedinim delovima Balkana, a na drugoj rastući ruski uticaj u nekim zemljama.

Tači je kritikovao izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića na prošlonedeljnoj konferenciji o džihadizmu u Beču, da zapad nije blagovremeno suzbijao ekstremizam, već ga je podsticao.

„To je očigledno bio pokušaj da se sopstvena uloga u širenju nasilja i ekstremizma pre 20 godina opravda“, ocenio je on.

Dodao je da „Kosovo nije mesto na kojem se gaji islamski ekstremizam, već se protiv njega vodi borba“ i u prilog tome naveo da je Priština nedavno, po austrijskom uzoru, usvojila zakon koji zabranjuje učešće u stranim ratovima.

Tači je, istakavši da postoji konsenzus kosovske politike i društva za borbu protiv ekstremizma, podvukao da je Kosovo sekularna i tolerantna država sa „veoma umerenim islamom“ i ukazao da 99,9 odsto stanovnika „kaže da su Evropljani“.

On je takođe negirao da su među ranijim borcima Oslobodilačke vojske Kosova bili džihadisti.

„Bio sam politički vođa OVK i nisam nikada dozvolio da se našoj oslobodilačkoj borbi priključe verski ratnici, da džihadisti ukaljaju naš rat“, rekao je Tači i dodao da je ekstremizam na Kosovo dospe posle rata preko „navodnih humanitarnih verskih organizacija sa Bliskog istoka, koji nisu bili pravi humanitarci“.

On je podvukao i da je put Kosova u nezavisnost nepovratan, podsetivši da je 108 članica UN priznalo nezavisnost i da se gotovo svakog meseca Priština prima u jednu međunarodnu organizaciju.

Tači je rekao i da se nada da će još tokom ove godine doći do „prolamanja leda“ kod pet država članice EU koje još nisu priznale Kosovo i ukazao da je priznanje Grčke, Rumumije, Slovačke, Sspanije i Kipra potrebno kako bi Kosovo moglo da pristupi EU i NATO.

Prema njegovim rečima, približavanje EU i NATO je trenutno bliže nego UN, gde Rusija ima pravo veta, dodajući da se nada da će Moskva, kada je o Kosovu reč, prestati da bude „srpskija od Srbije“.

Tači je takođe uveren da će Beograd „gubitak južne pokrajine uskoro zvanično priznati“.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, istakao je on i dodao da Beograd u dijalogu pokazuje dobru volju.

Kada je reč o ilegalnim migrantima sa Kosova u EU, Tači je uveren da više neće biti talasa te vrste izrazivši nadu da će EU još ove godine ukinuti vize građanima Kosova.

“Maštanje o priznanju Kosova je odraz nezrelosti”

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić smatra da narod ne treba hraniti iluzijama o priznanju Kosova od strane Srbije.Marko Đurić (Foto Kim)

Stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti, kazao je Đurić povodom izjave kosovskog ministra inostranih poslova Hašima Tačija da je uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„Put u normalizaciju je nepovratan, a stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti i zabrinjavajućeg odsustva usredsređenosti na prave probleme Kosova i Metohije – nezaposlenost, korupciju i loše međunacionalne odnose, za šta i sam snosi odgovornost“, rekao je naveo je Đurić.

Đurić ističe da bi Tači trebalo da se okrene realnosti i uzme u obzir činjenicu da građani imaju najveću štetu od svakog odlaganja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je ujedno i proces stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj Kosova i Metohije.

 

22. 03.2015 08:00 – 23:00 Srbi ugroženi pred naletom Šiptarskih separatista…Mi smo nesposobni da im adekvatno odgovorimo. Naši „političari“ misle da će ostvariti NEŠTO, ako nastave sa švercom narkotika za Šiptarske interese ali i za svoje džepove….


Etničko čišćenje iza komunalne maske

22. 03.2015, 19:57 Izvor: RTS

Opštinske vlasti u Vučitrnu nedavno su srušile dve kuće u vlasništvu Srba i jednu oštetile. Vlasnici kuća kažu da nisu prethodno obavešteni, da nisu dali saglasnost i da je reč o sistemskom progonu Srba iz tog grada, a ne o komunalnim problemima.

Počelo je u Đakovici, a nastavlja se u Vučitrnu. Kuća Dragiše Murganića je porušena do temelja, a do njegove i kuća porodice Staletović.

„Sa mnom zaista niko nije kontaktirao i pored toga što pola grada, pola opštine zna ko sam, šta sam, gde radim i na čije ime je ovo sve,” kaže vlasnik kuće u Vučitrnu, Dragiša Murganić. Nastavite sa čitanjem

18.03.2015 |08:00-23:55 Počelo da se protestuje, dok se za medije prikazuje kao da smo složni… Da, da „kao rogovi u vreću“…


Incident u Brđanima: Povređen dve osobe

Dva lica su lakše povređena u incidentu koji se danas dogodio u naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice. Albanci blokirali put.Brđane (Foto Kontakt plus) Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je za Kontakt Plus da je jutros u  9.45 časova u naselju Brđani došlo do incidenta i tom prilikom je polomljeno staklo na bageru, a vozaču albanske nacionalnosti su nanete lakše telesne povrede.

“Kontaktirano je nadležno Tužilaštvo koje je okarakterisalo slučajeve krivičnih dela oštećenje pokretne imovine i lake telesne povrede. Lice albanske nacionalnosti  koje je upravljalo bagerom identifikovalo je osumnjičena lica koja su privedena u Severnu policijsku stanicu sa kojima je rad u toku. Dva privedena lica su srpske nacionalnosti i jedno od njih ima lake telesne povrede” , kazao je Bojić. Nastavite sa čitanjem

16.03.2015 |08:00 – 23:55 Javno etničko čišćenje nad Srbima sa Kosova i Metohije dogodilo se 17.03.2004 pred naoružanim međunarodnim braniocima „MIRA NA BALKANU“!


U Prištini parastos stradalima u martovskom pogromu

Parastos stradalima u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu biće služen sutra u crkvi Sv. Nikole u Prištini.Crkva Svetog Nikole u Prištini nakon martovskog pogroma

Sutra se navršava 11 godina od martovskog pogroma, u kome je za dva dana, 17. i 18. marta 2004. poginulo 19 osoba,  900 ljudi pretučeno i teško povređeno, zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, proterano 4.000 ljudi, srušeno i uništeno 39 srpskih crkava i manastira.

Pomen stradalima u 12 sati služiće sveštenici prištinskog namesništva u crkvi Svetog Nikole, koja je takođe stradala 2004. godine.

„Oživećemo uspomenu na taj nesretni događaj koji se dogodio pre 11 godina. Sama crkva u kojoj će biti služen pomen je stradala 17. marta 2004. godine, sve što je u njoj vredelo je uništeno, a to je crkva koja je stara blizu dva veka“, rekao je prištinski paroh otac Darko Marinković za RTV Kim.

Dolazak na parastos su najavili Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda sa Prištinim, Branimir Stojanović, zamenik premijera Kosova i Vladeta Kostić, gradonačelnik Gračanice.

„Nema hrabrosti da se preuzme odgovornost za pogrom“ (LOGIČNO – jer oni nešto kad pljunu to i ne ližu kao „Srpske“ kukavice koje imaju HRAVROSTI DA UNIŠTE SVOJU BUDUĆNOST… isporučuju svoje najbolje i najsposobnije u međunarodne zatvore i NAMERNO IH ZABORAVE, JER SE GRABE ZA SVOJE FOTELJE PA IM NE TREBA KONKURENCIJA.)

Na Kosovu ne postoji politička volja albanske elite da preuzme odgovornost za pogrom nad Srbima 17. i 18. marta 2004. godine, rekao je za RTV Kim zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović.Braimir Stojanović

„Danas ne postoji politička hrabrost da se preuzme bilo kakva odgovornost koja se tiče srpskog naroda i interesa srpskog naroda. Ne postoji volja u albanskoj politčkoj eliti da se učini nešto što je suštinski dobro za Srbe jer je to problematično za sve one koji bi to trebali da rade. Postoji jedna deklarativna volja, ali se ta volja ne vidi na terenu. To je glavni problem“, rekao je Stojanović.

Dvodnevno martovsko nasilje na Kosovu doprinelo je odlasku srpskog stanovništva i prodaji njihove imovine, rekao je Stojanović i istakao da zbog toga neko mora da snosi odgovornost.

„Moraće da se otvori i ta knjiga ko je zapravo to organizovao i odakle je krenulo. Tražićemo odgovornost za sve te ljude, naša je obaveza da politički istrajemo. Biće i Specijalnog suda koji će odgovoriti na ona pitanja koja danas nisu odgovorena, od trgovine organima do mnogih drugih zločina koji su se desili, tako ćemo doći i do toga da se povede ozbiljna istraga o 17. martu“.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović je rekao da je martovski pogrom iz 2004. godine period koj bi srpsko stanovništvo želelo da zaboravi. Zbog toga, kako je rekao, Srbi moraju biti jaki i sposobni da sami odlučuju šta je za njih važno.

Srpska lista traži poštovanje koalicionog sporazuma

16.03. 2015, 15:11 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Predstavnici Srpske liste uslovili su svoj povratak u institucije poštovanjem dogovora o formiranju Zajdenice srpskih opština.

Kako je najavljeno, na tu temu će se razgovarati i na zajedničkoj sednici predsednika opština sa srpskom većinom, koja će biti održana u sredu u Gračanici.

Predsednik “Srpske liste” Aleksandar Jablanović očekuje da albanske partije iz vladajuće koalicije, Demokratski savez Kosova I Demokratska partija Kosova, poštuju koalicioni sporazum. Jablanović za Radio Kosovo 2 program na srpskom jeziku, navodi da je dalje učešće “Srpske liste” u kosovskim institucijama neizvesno ukoliko taj sporazum ostane samo mrtvo slovo na papiru.

“Nama nije cilj samo puko vraćanje u institucije zarad ukrasa, mi hoćemo da se koalicioni sporazum poštuje pre svega u prvom članu koalicionog sporazuma, koji govori o formiranju Zajednice srpskih opština. Ne želimo da ona bude nevladina organizacija, želimo da se pristupi radu formiranja ZSO na ozbiljan način. Ne bežimo od toga da i Albanci budu uključeni u izradi statuta za ZSO i nemojte biti iznenađeni ukoliko se desi da neka opština sa albanskom većinom bude želela da uđe u ZSO”, kaže Jablanović.

Prošle nedelje premijer Kosova Isa Mustafa je izjavio da “Srpska lista” nije postavila uslove za povratak u vladu Kosova, ali i da neće prihvatiti uslovljavanje. S druge strane, predsednik “Srpske liste”, Jablanović kaže da koalicioni sporazum ne predstavlja uslove i napominje da se sporazum mora ispoštovati do kraja.

“Mi smo koalicioni sporazum napravili vođeni interesima ljudi koji su nas birali, kako mi kao Srpska lista, tako i partije kosvskih Albanaca. Ja sam pristalica toga da taj sporazum mora da se doslovce ispoštuje. Ne može da se računa na učešće Srba u kosovskim institucijama dok ne budu ispunjeni uslovi iz koalicionog sporazuma”, dodaje on.

Istovremeno, predsednik opštine Gračanica Vladeta Kostić je za naš program potvrdio da će zajednička sednica svih predsednika opština sa srpskom većinom biti održana u sredu u Domu kulture u Gračanici.

“Pozvani su svi predsednici opština sa srpskom većinom, kao i svi odbornici, ali i drugi predstavnici Srba. Na toj sednici ćemo se međusobno konsultovati u vezi ZSO, ali i o drugim problemima koji muče srpsku zajednicu na Kosovu u ovom trenutku“, kaže Kostić.
On napominje da će prestavnici Vlade Srbije na toj sednici prisustvovati samo kao gosti. Prošle nedelje je u Beogradu održan sastanak između predstavnika “Srpske liste” i premijera Srbije Aleksandra Vucića. Na tom sastanku je, takođe, zaključeno da se predstavnici Srba neće vratiti u kosovske institucije dok se ne ispoštuju elementi iz koalicionog sporazumaza.

GI SDP podržava ‚‚Srpsku listu‚‚ (KSENIJA MOŽE BILO KOGA DA PODRŽAVA I BEZCILJNO DA LUTA DOK JOJ JE OLIVER NAMERNO SKLONJEN I ZATOČEN DA BI SE ZAVRŠILI „POSLOVI DO KRAJA “ SA NESPOSOBNIM SRBIMA, DOBRIM PREVRTAČIMA  ETO ODMAH IZNAD TVOG ČLANKA…)

GI SDP podržala je odluku „Srpske liste“ o povratku u kosovske institucije tek nakon što se ispoštuju dogovori iz koalicionog sporazuma.Ksenija Božović

Potpredsednica građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ (SDP) Ksenija Božović rekala je u izjavi za RTV Kim da podržava ideju o bojkotu jer je došlo do razmimoilaženja stavova prištinskih vlasti i „Srpske liste“.

Prema njenim rečima, srpski predstavnici u kosovskim institucijama moraju biti uključeni u donošenje odluka, kao zastupnici interesa Srba na Kosovu i Metohiji.

„Mi smo osetili mnogo problema, u opštinama na severu su blokirani računi,  a kada se razgovaralo o budžetu za sve opštine sa srpskom zajednicom, niko nije učestvovao u njihovoj izradi to nema nigde u svetu“, rekla je Božovićeva.

Božovićeva je kazala da GI SDP podržava održavanje najavljenog sastanka predstavnika opština sa srpskom većinom na kojoj bi, prema njenim rečima, trebalo jedinstveno da zastupaju svoje stavove.

„Treba što pre sesti i dogovoriti Zajednicu i skupštinu i da predstavnici svih srpskih opština budu jedinstveni u svojim stavovima jer se samo tako možemo izboriti za svoja prava. Samo tako ćemo zaustaviti jednostrane poteze Prištine koja pokušava da nepoštovanjem briselskog sporazuma ugrozi nastavak dijaloga i reševanja onih pitanja koja su od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu, a pre svega formiranje ZSO“.

17. mart: „Enklava“, Dejan Stanković sa mladim fudbalerima…

Nastavite sa čitanjem

15.03.2015 08:00 – 23:55 Dan žalosti i na Kosovu i Metohiji, stradali su ljudi dobrog srca koji su želeli dobro svima! VEČNA IM SLAVA!


15.03.2015, 0:17 Izvor: KoSSev

Zbog pogibije sedam osoba – petodnevne bebe iz porodice Ademović iz Novog Pazara, pilota – majora Omera Mehića, kapetana avijacije Milovana Đukarića, mehaničara letača Nebojše Drajića, mehaničara letača Ivana Miladinovića, doktora Dževada Ljajića i medicinskog tehničara Miroslava Veselinovića - u padu helikoptera u noći između petka i subote, u blizini aerodroma Surčin, u Srbiji je danas Dan žalosti. Vlada Srbije proglasila je jednodnevnu žalost, dok je u Novom Pazaru, odakle je troje poginulih, proglašena trodnevna žalost. I u Kosovskoj Mitrovici je Dan žalosti, potvrdio je za KoSSev predsednik Privremenog organa opštine Kosovska  Mitrovica, Aleksandar Spirić. Nastavite sa čitanjem

14.03. 2015 08:00-23:55 Kosovo učvršćuje SOPSTVENI suverenitet a mi Srbi mislimo da smo im nešto bitni. Šiptari teraju svoj put „separatizma“ od Srbije i učvršćivanje svog „suvereniteta“.


Srbija se vratila u politički život Kosova

14.03. 2015, 12:30 Izvor: Vesti online

Foto: Tanjug

Zaposlenima u srpskom pravosuđu na Kosmetu ne prestaje radni odnos 25. marta, tvrdi direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM, Marko Đurić. On dodaje da je ubedljiva većina zaposlenih u sudovima na Severu voljna da uzme učešće u pravosuđu na KiM-u.

U javnosti ne izgleda kao da žele taj prelazak?

Većina jeste voljna, jer tamo žive i znaju koliko je važna razlika koju mogu da naprave učestvovanjem u tim institucijama, koliko bi bilo lakše i bolje da kao u slučaju Olivera Ivanovića našim ljudima sude naše sudije, umesto albanskih i međunarodnih. Shvataju koliko je važno što će u novom sudu predsednik biti Srbin.

Hoće li biti srpskih sudija u Prizrenu i Đakovici?

Srpskih sudija će biti u Prištini, jer je tamošnji osnovni sud nadležan i za upravne i trgovinske sporove. Deo dogovora obuhvata da i jedan broj srpskih sudija sedi i u Osnovnom sudu u Prištini. Srpske sudije će biti prisutne i u srpskim jedinicama u Ranilugu, Novom Brdu i Štrpcu.

Šta je sa zaključenim procesima i ljudima kojima su falsifikatima uskraćena prava? Hoćete li tražiti reviziju tih suđenja?

Naravno. Mi ćemo nastaviti da podržavamo sve ljude koji su uključeni u sve oblike sudskih procesa na KiM-u. Vlada ulaže veliki novac. U ovom trenutku 4.086 građana u aktivnim slučajevima imaju našu finansijsku, pravnu i logističku podršku. Naravno, svi naši ljudi su u stravičnoj situaciji, jer se ne nalaze pred svojim institucijama, nego na teritoriji kojom upravlja tuđa vojska i tuđe civilne strukture i u takvim uslovima dobar deo prava tih ljudi je bio uskraćen.

Jeste li Vi videli statut Zajednice srpskih opština?

On treba da bude formulisan, njega će prema Briselskom sporazumu, Upravljački tim ZSO predložiti timu sprovođenje. Imali smo mnogo razgovora na tu temu i aktivno se borimo da Zajednica bude telo koje ima velika, konkretna i opipljiva ovlašćenja, jer verujemo da je to nešto što našem narodu može da obezbedi opstanak.

A kad će javnost moći da vidi taj statut?

To nije tajni dokument. Onog momenta kada bude završen politički dogovor o tome kako će izgledati ZSO, taj dokument će biti nešto čemu ćemo da se radujemo, da dajemo sugestije, da ga vrednujemo i ocenjujemo.

Potrebno jedinstvo i disciplinaPremijer Vučić traži od Srpske liste jedinstvo, ali njeni predstavnici ne deluju tako?

Premijer je tu poruku uputio i zbog toga što tog jedinstva u prethodnom periodu umalo da nam manjka. Suočen sam s time da oni koji se izdaju za političke predstavnike sve vreme slede svoje umesto interesa srpske zajednice. Za mnoge od njih novac je razlog zašto su tu gde jesu. Preuzeli smo obavezu da radimo sa njima intenzivno, a predsednik Vlade je takođe posvetio mnogo vremena i energije na razgovor sa njima, da im ukaže na put i da disciplinuje neke od političkih predstavnika.

Šta Vi konkretno možete da uradite za Srbe na Kosovu? Evo, ako mi se nešto dogodi u Uroševcu, ako me udari automobil, kako da kontaktiram institucije države Srbije da mi pomognu?

Na Kosovu postoji oko 1,7 miliona ljudi koji smatraju da im Srbija nije država. Tamo su međunarodne trupe, ne postoje vojne i policijske snage Srbije. Ono uticaja što mi imamo na Kosmetu je zapravo ostatak ostataka države. Ulaskom u pokrajinske institucije mi se prvi put u političkom smislu na velika vrata vraćamo u život na KiM-u i prvi put rešavamo probleme. Ako Vas udari automobil u Uroševcu, možda neće moći da Vam pomogne Marko Đurić, ali će moći Branimir Stojanović, koji je zamenik premijera Kosova.

O radu u interesu Srba govorili su i drugi. U čemu je razlika?

Prema količini novca, vremena i energije koju je država od 1999. potrošila na KiM-u, naša zajednica i naši ljudi bi trebalo da budu tako uređeni, organizovani i moćni da se uopšte danas ne bi postavljalo pitanje njihovog položaja. Ali, očigledno je da nešto nije rađeno kako treba i da se nije znalo šta hoćemo, nego se govorilo šta nećemo. Danas imamo dugoročnu politiku kada je reč o srpskom narodu – da stvorimo ZSO, da imamo politički uticaj. I mi ga već imamo. Politički uticaj Beograda je veći na KiM-u nego u bilo kom trenutku od 1999.

Fabrikovane presude na štetu SrbaSa ljudima koji treba da rade u novoosnovanim sudovima sa srpskom većinom u Kosovskoj Mitrovici razgovaraćemo ministar pravde Nikola Selaković i ja, kao i rukovodioci pravosudnih organa. Sudovi na Kosovu do sada su bili instrument legalizacije nepravde na etničkoj osnovi, što dovoljno ilustruje 40.000 predmeta u kojima se bez učešća Srba potvrđivala otimačina kuća i stanova kroz fabrikovne sudske presude. Od sada će sudije koje uživaju poverenje, a koje su radile u sistemu Srbije i odlučivati.

Bušati nastavlja da lobira: Kosovo uskoro član i Parlamentarne skupštine SEECP-a

14.03.2015, 14:48 Izvor: KoSSev

U maju ove godine Kosovo bi moglo da bude prihvaćeno i u Parlamentarnu skupštnu Procesa saradnje Jugoistočne Evrope, preneli su kosovski mediji, pozivajući se na izjavi albanskog ministra spoljnih poslova, Ditmira Bušatija. Tako bi Kosovo moglo da učestvuje na prvoj zvaničnoj sednici ove skupštine, koja će biti održana u maju u Tirani.

„U maju ove godine Kosovo će biti prihvaćeno u Parlamentarnu skupštinu zemalja istočne Evrope (SEECP). Ovu činjenicu je najavio ministar spoljnih poslova Albanije, koja po principu rotacije, predsedava Procesom saradnje Jugoistočne Evrope,“ piše Koha ditore.

Vest o mogućem članstvu Kosova u Palramentarnu Skupštonu SEECP-e Bušati je saopštio ubrzo nakon što je u Tirani održan dvodnevni samit ministara spoljnih poslova SEECP-e, na kojem je učestovovao i kosovksi ministar spoljnih poslova i zamenik kosovskog premijera, Hašim Tači.

Člansvo Kosova u SEECP-i primer za druge forume u kojima Kosovo teži da se učlani,članice SEECP-a da podrže članstvo Kosova i u drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama“Prijem Kosova u svojstvu razvnopravnog učesnika na ovom forumu (SEECP-a, prim. red.) treba da posluži kao primer za druge forume u kojima Kosovo teži da se učlani.

Pozivamo sve države članice SEECP-a da podržavaju članstvo Kosova u drugim regionalnim i međunarodnim organizacijama kojima nastojimo da se pridružimo,“ rekao je Tači na nedavnom samitu SEECP-a u Tirani, saopšteno je iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova.

Bušati je tako nastavio svoje lobiranje kada je u pitanju priznavanje kosovske nezavisnost. On je prethodno od Slovačke zahtevao da prizna Kosovo, ali i od Arapske lige.


Parlamentarna skupština SEECP-e je transformacija takozvane Parlamentarne dimenzije SEECP-e, koja je formirana inauguracionom sednicom 10. maja u Bukureštu. Formirana je kao forum za razmenu iskustava, dijaloga i saradnje, prema poslovniku o radu ove skupštine, koji je takođe usvojen 10. maja prošle godine. Njeni članovi su parlamenti zemalja članica SEECP-e, dok je osnovni cilj ove skupštine da „jača saradnju i koordinaciju parlamenata svih zemlja članica, a u svrhu promovisanja i daljeg osiguravanja mira, bezbednosti, stabilnosti, solidarnosti i dobrosusedske saradnje u regionu, u interesu svih građana zemalja, kao i Evrope“. Skupština se sastaje jednom godišnje, osim ukoliko predsedavajući skupštine ne zatraži dodatne sednice, pri čemu članice takođe moraju da se slože sa tim. Skupština takođe odlučuje o usvajanju rezolucija, preporuka, odluka, izveštaja i mišljenja i drugih savetodavnih instrumenata, a svaka delegacija – zemlja, ima jedan glas, te se usvajanje pomenutih dokumenata postiže konsenzusom, samo onda kada nijedna zemlja članica nema prigovor.

Kosovo je primljeno u SEECP juna prošle godine, što se navodi i u deklaraciji samita SEECP-e, takođe, od juna prošle godine, gde se navodi i da je SEECP odlučila da pozove Kosovo da „učestvuje u aktivnostima i sastancima SEECP-e na trajnoj osnovi, na svim nivoima i pod jednakim uslovima“. U deklaraciji je tada navedeno i da učešće Kosova „u velikoj meri doprinosi jačanju regionalne saradnje, stabilizacji i bezbednosti u regionu“.

U radu SEECP u svojstvu punopravnih članova, do učlanjenja Kosova, učestvovalo je jedanaest država – Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija i Turska, a Srbija se u punom kapacitetu uključila u aktivnosti SEECP na Samitu u Skoplju, u oktobru 2000. godine.

Podsetimo, kada se Kosovo učlanilo u SEECP-u Srbija je, kako je tada naveo list „Danas“, imala pravo da stavi veto na članstvo Kosova, ali to nije učinjeno. Tadašnja vicepremijerka Kori Udovički, koja je i učestvovala na skupu SEECP-e na kojem je doneta odluka o članstvu Kosova, je, takođe prema navodima lista „Danas“ postupila u skladu sa uputstvima MSP i Vlade.

Tada je i bivši ambasador Srbije u Turskoj i član Demokratske stranke, Dušan Spasojević, izjavio za ovaj list da je začuđujuće ćutanje Beograda o stvari koja je javna, podsećajući da se u SEECP odluke donose konsenzusom.

„Srbija je omogućila ravnopravan tretman Kosova u SEECP i tu nema potrebe za tajnom, a ta odluka nije deo paketa dosadašnjih dogovora o normalizaciji odnosa s Prištinom,“ rekao je Spasojević.

Funkcioner Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog Odbora za KiM, Milovan Drecun je, međutim, za Danas izjavio da članstvo Kosova u SEECP-u predstavlja „korak napred u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom“:

„Treba uspostaviti kanale komunikacije sa predstavnicima Albanaca na KiM, pa u tom kontekstu tumačim i skup SEECP. Naravno, neophodno je da sve bude statusno neutralno i da Srbija ne pređe zacrtanu granicu koja se odnosi na nepriznavanje jednostrano proglašene secesije Kosova. Takođe, uveren sam da će se poštovati pravila o predstavljanju Kosova u takvoj regionalnoj inicijativi, odnosno da neće biti prejudiciranja statusa, baš kao što se ta pravila poštuju i u pregovorima u Briselu“.

VIDEO: Većina kosovskih Albanaca misli da je civilna zaštita struktura „kriminalnih bandi“; podaci sa terena govore drugačije

14.03. 2015, 8:45 Izvor: KoSSev

U Prištini je ove nedelje emitovana emisija „Tema“ medijske nevladine organizacije „Internews Kosova“ u kojoj je tema bila „integracija paralelnih struktura“ – pripadnika MUP-a i civilne zaštite. Kako vide civilnu zaštitu i njenu ulogu na Severu Kosova i Metohije u Prištini, govorili su direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Ćehaja i aktivistkinja civilnog društva iz Mitrovice, Valjdete Idrizi. O tome kakva je uloga civilne zaštite prema informacijama sa samog terena – Severa Kosova, govorile su Maja Bjelos i Isidora Stakić iz beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, koje su takođe, zajedno, sa Ćehajom govorile i o Briselskom sporazumu za integraciju policije, odnosno postojećem problemu neintegrisanih pripadnika MUP-a, te mogućim modalitetima u okviru briselskog dijaloga za integraciju oko 800 pripadnika civilne zaštite sa Severa. Jedno od ključnih pitanja tokom emisije bilo je da li je civilna zaštita naoružana formacija, ili ne – o čemu u prilog govore sami podaci sa terena, odnosno, kako će se rešiti problem budućeg radnog statusa velikog broja pripadnika ove civilne formacije. U nastavku pogledajte emisiju. 

EVO KAKO NAŠI „SRPSKI ISTRAŽIVAČI ISTRAŽUJU U KORIST ŠIPTARSKE DRŽAVE“ A ZA SOPSTVENE PARE – PA KAŽU NISU PLAĆENICI!

Filjolo sa Dikovićem: NATO stvorio neophodne uslove da se pomogne i podrži napredak, demokratija i modernizacija na Kosovu

14.03. 2015, 11:37 Izvor: KoSSev

Foto: KFOR

Komandant KFOR-a, general-major Frančesko Paolo Filjolo, juče se u Kruševcu sastao sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije (VS), generalom Ljubišom Dikovićem, saopšteno je jutros iz KFOR-a. Istakavši da je poboljšana bezbednosna situacija na KiM-u, komandant KFOR-a je na sastanku potvrdio i da je NATO stvorio  neophodne uslove da se „pomogne i podrži napredak, demokratija i modernizacija na Kosovu.“

„Komandant KFOR-a je istakao poboljšanje bezbednosne situacije na Kosovu i istakao da su ova dostignuća postignuta kao rezultat kontinuiranih napora i saradnje između svih učesnika u procesu normalizacije. Takođe je potvrdio konstantne i nepristrasne napore misije NATO-a u cilju održavanja sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja, čime su stvoreni neophodni uslovi da se pomogne i podrži napredak, demokratija i modernizacija na Kosovu,“ navodi se u saopštenju KFOR-a.

Diković i Filjolo su tokom posete posetili i Centar za hemijsku biološku radiološku i nuklearnu obuku – jedan od centara za stručnu obuku podređenih Komandi za operativnu obuku Vojske Srbije, a na kraju razgovora, oba generala su potvrdila da će se „ova produktivna i srdačna saradnja nastaviti i u budućnosti.“

Sastanak sa Dikovićem usledio je nakon sastanka komandanta KFOR-a u Podgorici, Tirani i Skoplju.

Kosovo punopravan član FIBA-e: Politički vrh Kosova oduševljen

Nastavite sa čitanjem

13.03.2015 |08:00-23:55 Kada OVI izdajnici diplomatski prihvatiše Briselski sporazum i predaju dela teritorije jer su verovali u ideologiju EU, logično da se Kosovo promoviše kao država jer OVE kukavice koje su prodale Srpski narod za svoju fotelju, ćute i manipulišu !!!


13/03/2015 | 08: 00-23: 55 When these traitors undertook diplomatic Brussels Agreement and surrender of territory because they believed in the ideology of the EU, it is logical to promote Kosovo as a state because these cowards who sold the Serbian people for his chair, silent and manipulate !!!

Dačić: Kosovo pokušava da uđe u Savet Evrope

Nastavite sa čitanjem

%d bloggers like this: