O kimenovine

Trenutne informacije sa Kosova i Metohije. Opis života srpske zajednice na Kosovu i Metohiji!

24.04.2015 |08:00 – 23:55 Ako je Srbija potpisala SSP sa EU i ako joj se poštuje suverenitet i nezavisnost od Srpske VLADE i EU onda je i Kosovo u tom paketu. Izdajnici Srpskog roda slagaše i izbezumiše svoj narod !!!


Kao što je najavljeno koji je cilj ove Srpske Vlade – INTEGRACIJA SRBA U KOSOVSKU DRŽAVU I USMERAVANJE NA PRIŠTINU KAO CENTAR DRŽAVE – JASNO PRIZNANJE KOSOVSKE DRŽAVE SA SVIM NJENIM ELEMENTIMA I PRI TOM DA SE NAROD, DRŽAVA SRPSKA NE BUNI I GALAMI.

Jednako kao kada KURVU napadnu da siluju i orgijaju  bezdušno nad njom a da ona ne sme ni da pisne u tom orgijanju paćenika i ludaka. To je naša Srbija!

“Srbija nema ništa protiv da Kosovo potpiše SSP”

Srbija nema ništa protiv toga da Kosovo dobije SSP sa EU, izjavio je juče Milovan Drecun.Milovan Drecun i Fatmir Šeholi 

Drecun je gostujući na televiziji B92 rekao da Srbija nema ništa protiv toga da Evropska unija potpiše sa Kosovom sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

“Briselski sporazum je propisao da se Srbija i Kosovo neće međusobno ometati na putu ka EU. EU pokušava ovim da stabilizuje situaciju na Kosovu, setimo se nedavno velikih migracija sa Kosova u zemlje EU“, kazao je Drecun.

Drecun je istakao i da je odluka liste Srpska da se vrati u kosovske institucije rezultat procesa i da nije došla iznenada.

“To je proizvod saznanja albanskih lidera da je kapacitet postojeće Skupštine u Prištini veoma oslabljen bez Srpske liste i da ne postoji puni legitimitet. Ovoga puta su dobijene jače garancije od premijera Kosova da će biti ispoštovan koalicioni dogovor i da mora da se krene u realizaciju Zajednice srpskih opština. Ako do toga ne dođe, ponovo će nastati problem“, rekao je Drecun.

Analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi rekao je da je “najlepša vest” to što će Kosovo potpisati SSP. Šeholi je naveo da pozdravlja odluku liste Srpska, ali navodi da je ona zakasnela

“Njih je izabrao srpski narod da ih predstavlja, nadam se da će ih od danas predstavljati na bolji način. Imali smo slučaj bivšeg ministra Jablanovića koji se negativno reflektovao u smislu jedne izjave koja je bila veoma loša i negativna. Odluka premijera da ga smeni je bila apsolutno na mestu, a to bi se desilo i albanskom ministru da se tako ponašao jer takvo ponašanje ne dolikuje predstavnicima vlade. Kako će dalje funkcionisati, videćemo“, istakao je Šeholi.

Šeholi je istakao da je prvi zadatak Prištine formiranje Specijalnog suda.

Marić: Više neće biti jednostranih poteza

Jedan od glavnih razloga povratka predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova jeste dogovor da ubuduće neće biti povlačenja jednostranih poteza koalicionih partnera, posebno kada je reč o procesu privatizacije u većinski srpskim mestima, rekao je Ljubomir Marić, ministar lokalne samouprave.

Ljubomir Marić

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Ljubomir Marić gostujući u jutarnjem programu televizije Most.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu i stvorimo uslove kako bi se interesi srpske zajednice realizovali kroz bolje ekonomsko stanje“.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je rekao da je važno stvoriti uslove za povratak. Zaštita Srpske pravoslavne crkve takođe je jedan od prioriteta.

Da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu neophodno je njihovo prisustvo u institucijama, rekao je Marić.

Privatizacija uz dogovor sa Srbima

Zvečan — Jedan od glavnih razloga za povratak predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova je dogovor da ubuduće neće biti jednostranih poteza koalicionih partnera.

To je izjavio ministar lokalne samouprave Kosova Ljubomir Marić i dodao da se to posebno odnosi na privatizaciju u većinski srpskim mestima.

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Marić za televiziju Most u Zvečanu.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu“.

Predstavnici Srpske liste napustili su kosovske institucije u februaru nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njen funkcioner Aleksandar Jablanović.

Ta lista je koalicionim partnerima, Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova, zamerala i privatizaciju u srpskim sredinama mimo dogovora.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je naveo da je važno stvoriti uslove za povratak, kao i da je jedan od prioriteta zaštita Srpske pravoslavne crkve.

Jedan od uslova, kako je rekao Marić, da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu i Metohiji jeste njihovo prisustvo u institucijama Kosova.

„Imamo odgovornost i obavezu prema našem narodu i daćemo sve od sebe kako bi u što kraćem periodu, već narednih dana, bili vidljivi konkretni rezultati“, rekao je Marić.

Danas je zakazana i vanredna sednica četiri opštine sa severa Kosova i Metohije na kojoj će biti razmatrano usvajanje i dopuna budžeta za 2015. godinu.

Budžeti ovih opština blokirani su poslednja dva meseca, jer je Vlada Kosova ocenila da oni nisu u skladu sa kosovskim propisima.

„Naš cilj je bio da formiranje i zaživljavanje tih opština bude u skladu sa Briselskim sporazumom. Ne možemo da prihvatimo promene i odluke koje ne prate briselski proces, vezano za formiranjem i punu operacionalizaciju Zajednice srpskih opština“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, usvajanjem izmena i dopuna budžeta na severu ne menja se ni status ustanova ni radnika, jer oni ostaju u sistemu Srbije, a neće biti ništa preduzeto dok se ZSO ne formira i dok nadležnosti zdravstva i obrazovanja ne budu jasno utvrđene.

Marić je podsetio da „prvih šest tačaka Briselskog sporazuma govore o ZSO“ i dodao da formiranje Zajednice zavisi od političkih prilika i da je to zadatak koji mora da se ispuni.

„Kada radimo svi na tome i imamo i podršku međunarodne zajednice, koja je ujedno i garant Briselskog sporazuma, ne bi trebalo da bude problema da se ta obaveza i ispuni“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, ZSO je i osnov Briselskog sporazuma koji bi trebalo da omogući srpskoj zajednici da se bolje organizuje, ostvari svoje interese, zaštiti i stvori uslove za bolji život.

„Bez ZSO ne možemo da očekujemo da imamo uređen, organizovan i bolji život“, zaključio je Marić.

Lunaček: Neko je zainteresovan za zločine nad Srbima

Postoji “neko” ko veoma jasno pokazuje interesovanje za zločine počinjene protiv Srba na Kosovu, izjavila je Ulrike Lunaček komentarišući izjave direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marka Đurića.Ulrike Lunaček

Đurić je u reagovanju na nedavnu izjavu Lunačekove da Srbija treba da poništi presudu protiv šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija rekao da bi “neko trebalo da se zainteresuje za zločine protiv Srba na Kosovu”.

“Kao što gospodin Đurić zna, specijalna istražna jedinica pronašla je 2014. godine snažne dokaze protiv izvesnih bivših visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova, ali zasigurno ne i protiv OVK kao celine”, rekla je Lunaček za list Danas.

“Stoga, ja i moj aktuelni izveštaj EP o Kosovu naglašavamo da uspostavljanje i funkcionisanje Specijalnog suda za ratne zločine treba da budu prioritet za novu vladu Kosova”, istakla je ona.

Lunačekova ističe da je tokom svoje posete Prištini ove sedmice takođe pozvala kosovski parlament da usvoji neophodan paket zakona “u najkraćem mogućem roku”.

“Što se tiče Tačija, gospodin Đurić bi trebalo da veoma dobro zna da ja nisam neko ko u globalu brani gospodina Tačija. Kritikovala sam ga dok je bio premijer kada sam uviđala razloge za to”, rekla je Lunaček.

Izvestilac Evrospkog parlamenta za Kosovo je podsetila da je na konferenciji za novinare u utorak u Prištini rekla “da bi Srbija, kako bi pokazala doslednost, trebalo da se ponaša isto kao što se ponašala u slučaju Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i aktuelnog savetnika srpskog premijera Vučića”.

Na pitanje da li je zadovoljna tempom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Ulrike Lunaček je odgovorila: “Mnogo stvari je postignuto, ali sprovođenje sporazuma postignutog pre dve godine treba da bude brže”.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99″, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

05.04.2015 08:00 – 23:55 Šta se ovo Nama sprema? Neko novo uletanje u nove probleme! Ofanziva neka, šiptarske vojske… Kakvi su veoma je moguće.


Rama: BSK idu tamo gde je potrebno, kako na sever, tako na jug, istok i zapad

 05.04. 2015, 10:58 Izvor: Koha

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, Rahman Rama, rako je da KBS neće tražiti dozvolu od NATO-a da bi išli na sever.

To je zbog toga što će, on smatra, kosovska armija delovati tamo gde je potrebno.

„Mi ne namećemo da li će to biti sever, ili jug, istok ili zapad. Iz tog razloga, takođe, želim da razjasnim da, u zavisnosti od potreba građana i potreba koje ima država Kosovo – reagovaćemo. Mi ne dobijamo dozvolu bilo od koga,“ rekao je Rama za javnu televiziju.

Kosovska Mitrovica treći najozračeniji grad u Srbiji

05. 04. 2015, 15:56 Izvor: KoSSev

 

Kosovska Mitrovica je treći po redu najozračeniji grad u Srbiji, prema informacijama Agencije za zaštitu od zračenja. Najozračeniji grad u Srbiji je Vranje, zatim sledi Vinča i na trećem mestu Kosovska Mitrovica. 

Na zvaničnoj Internet stranici ove vladine agencijeobjavljena je mapa Srbije, zajedno sa listom naozračenijih gradova, a informacije o količini ozračenosti se obnavljaju sukcesivno na svakih pola sata.

Sama mapa Srbije sa gradovima i količinom ozračenosti zapravo predstavlja sistem rane najave tzv. radijacionog akcidenta ove Agencije.

A u uvodnom delu izveštaja Agencije za zaštitu od zračenja za 2013 godinu se navodi:

„U nuklearnim probama tokom XX veka i u nuklearnim akcidentima, pre svega u Černobilju 1986. godine i u Fukušimi 2011. godine, u atmosferu je ispuštena velika količina veštačkih radionuklida što je uzrokovalo kontaminaciju životne sredine širokih razmera. U životnoj sredini Srbije moguće je detektovati veštački proizvedene radionuklide koji su posledica nuklearnog akcidenta u Černobilju. Pored toga, jedan deo životne sredine Srbije je kontaminiran osiromašenim uranijumom tokom dejstava snaga NATO 1999. godine. Potencijalni zagađivači životne sredine radioaktivnim materijama su i nuklearne elektrane, kojih ima nekoliko u susednim državama, zatim različiti tehnološki procesi u kojima dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida. Zbog toga je neophodno vršiti sistematsko praćenje radioaktivnosti, kako bi se procenila ugroženost životne sredine i omogućio pravovremeni odgovor u slučaju povećanja radioaktivnosti, kao i sprovođenje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.“

U samom zaključku ovog izveštaja se ipak dodaje da se prema ukupnim rezultatima merenja radioaktivnosti životne sredine na teritoriji Srbije, aktivnost, kako prirodnih radionuklida, tako i dugoživećih radionuklida veštačkog porekla (uglavnom od Černobiljskih padavina), u različitim vrstama uzoraka (vazduh, padavine), kretala u niskim nivoima:

„Prema prikazanim rezultatima merenja radioaktivnosti možemo zaključiti da su aktivnosti dugoživećih radionuklida veštačkog porekla 137Cs i 90Sr u prehrambenom ciklusu na teritoriji Republike Srbije u periodu septembar – decembar 2013. godine u niskim nivoima, kao i da je efektivna doza zračenja za stanovništvo od navedenih radionuklida unetih ingestijom značajno ispod preporučene godišnje granice.“

Čitav izveštaj za 2013. godinu, koji je i poslednji koji se na ovom sajtu može pronaći, dostupan jeOVDE.

2.04.2015 |08:00 – 23:55 Sinhronizovano dejstvo Albanaca na zataškavanje genocida nad Srbima i Srpskom državom na KiM, povlači samo poruke iz BG. Teroristi koji uništavaju svaki Srpski stub postojanja na KiM žele da zamene teze u javnom mnjenju i da pojačaju pritiske na Srbe…


Skupština Kosova : Minut ćutanja za Velimira Rakića

Skupština Kosova počela je danas sednicu minutom ćutanja zbog smrti poslanika Srpske liste Velimira Rakića koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.Skupština Kosova 

Rakić je poginuo sinoć u saobraćajnoj nesreći kod Leposavića.

Poslanici Srpske liste ni danas ne učestvuju na sednici.

Šef poslaničke grupe te liste Saša Milosavljević rekao je za agenciju Beta da koalicioni partneri Srpske još nisu ispunili obaveze iz koalicionog sporazuma, te da zbog toga Srpska i dalje bojkotuje kosovske institucije.

Poslanici i funkcioneri Srpske liste počeli su bojkot kosovskih institucija u februaru nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njihov predstavnik Aleksandar Jablanović zbog izjave da su divljaci oni koji su kod Đakovice 6. januara raseljene Srbe gađali kamenjem.

Srpska lista traži i da bude prekinuta privatizacija u srpskim sredinama na Kosovu.

Tahiri u Briselu: o sporazumima sa BG, novom graničnom prelazu i knjigama na albanskom za Albance iz Preševa

02. 04 2015, 16:32 Izvor: KoSSev

Kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, danas se u Briselu sastala sa zvaničnicima Evropske unije, sa kojima je razgovarala, kako je dan ranije i najavljeno, o ubrzanju procesa sprovođenje svih sporazuma postignutih sa Beogradom u Briselskom dijalogu, saopšteno je iz kancelarije kosovskog premijera. Tahiri se tokom sastanaka posebno fokusirala na pitanje telefonskog koda za Kosovo, pitanje električe energije, slobode kreatanja, uklanjanje „barikade“ na mitrovičkom mostu na Ibru i postizanje sporazuma o osiguranju vozila. Kosovska minsitarka za dijalog je, međutim, obavestila predstavnike Evropske unije da su predsednici opštine Kamenica i Medveđa uputili zahtev svojim zemljama za otvaranje novog graničnog prelaza između Kosova i Srbije. Ona je zatražila od EU da razgovara u vezi sa ovim zahtevom sa srpskom stranom. Takođe, Tahiri je pokrenula pitanje obezbeđivanja knjiga na albanskom jeziku za Albance iz Preševske doline.



Telefonski kod za Kosovo i pitanje električne energije:



„Obe strane su se složile o potrebi da se povećaju napori u sprovođenju sporazuma, gde se o pitanju telefonskog koda za Kosovo razgovaralo i približeni su stavovi prema finaliziranju i bržem dobijanju telefonskog koda za Kosovo od strane ITU. Takođe, pitanje električne energije je razmatrano, kao i rešenja za pojedine aspekte sprovođenja sporazuma, jer je procenjeno da u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma ima pozitivnih koraka ka primeni, kao što je bilo potpisivanje dva sporazuma o saradnji između transmitera električne energije obe zemlje, koje je postalo moguće zahvaljujući ovom dijalogu.“



Sporazum o slobodnom kretanju – otvaranje novog „graničnog“ prelaza između Kosova i Srbije:



„Što se tiče slobode kretanja, ministarka Tahiri je za otvaranje novog graničnog prelaza između Kosova i Srbije „Kapia e Sfirces“, obaveštavajući EU da su gradonačelnici Kamenice i Medveđa uputuli takav zahtev vlastima svojih država. Ona je naglasila da je Vlada Kosova spremna da se angažuje u tom pogledu, jer bi ovaj granični prelaz olakšao slobodu kretanja građana smanjenjem rastojanja puta za više od 100km, dok je od EU zatražila da o ovom pitanju raspravlja sa srpskom stranom.

U kontekstu slobodnog kretanja se razgovaralo i o preprekama koje su nastale u slučajevima zaustavljanja autobusa i kamiona sa Kosova od strane Srbije, gde je dogovoreno da bi strane trebalo da poštuju dogovor i u slučaju potrebe za novim standardima, pitanja treba da budu dogovorena unapred u dijalogu u Briselu.“



O Parku mira:



„Ministarka Tahiri je govorila i o pozitivnim akcijama koje preduzima Kancelarija EU na Kosovu za revitalizaciju Ibarskog mosta i uklanjanje barikade na mostu i ostalih okolo, izražavajući uverenje da će akcioni plan biti realizovan u roku.“



O sporazumu o osiguranju vozila:



„Govoreći o sporazumu osiguranja vozila koji je bio blizu potpisivanja, ministarka Tahiri je kritikovala Srbiju, jer ona nije spremna da potpiše sporazum i tom prilikom zahtevala veću posvećenost Evropske unije, zbog toga što je u ovaj  sporazum investirano skoro dve godine pregovora i kašnjenja, dok finansijski štete građanima obe zemlje. Ona je rekla da osiguravajuća društva iz Srbije treba da stave interese građana ispred komercijalnih interesa svojih kompanija, kao što su uradili kosovske kompanije osiguranja i Zavod za osiguranje Kosova koji je rekao da sporazumu.“



Knjige na albanskom za Albance iz Preševske doline:



„Takođe, ministarka Tahiri je pokrenula pitanje u vezi sa tim da Albancima iz Preševske doline treba da se obezbede knjige na albanskom, te da Vlada Kosova traži od srpkih vlasti da se to postigne neometano, na principima reciprociteta.“



Kvalitet administrativnih procedura carina:



„Na sastancima su se takođe pokrenula druga pitanja koja se odnose na kvalitet administrativnih procedura carina i unapređenje tehničkih aspekata, za šta je postojala potreba za brz sastanak radne grupe IBM-a, a naglašeno je da treba da se održavaju periodični sastanci evaluacije kancelarija za vezu, a prema planu za implementaciju.“

Na jučerašnjim sastancima u Briselu, Tahiri je i „ocenila napredak postignut u dijalogu u ovom periodu – postignutom dogovoru o pitanju civilne zaštite i pravosuđa“, kojim se „potvrđuje“ da je Vlada Kosova „odmah počela sprovođenje oaveza“.

Kosovsku delegaciju, na čelu sa Editom Tahiri, činili su politički savetnici, Dren Zeka i Gazmir Raci, koordinatorka briselskog dijaloga  i ambasadorka Kosova u Briselu, Mimoza Ahmetaj.

Kosovska delegacija se u Briselu sasala sa specijalnom savetnicom u dijalogu visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Ana-Maria Eleni Boura i posrednikom u određenim oblastima dijaloga, Nikolasom Cendroviczom.

Đurić: Srbija ispunila sve obaveze

Kosovska Mitrovica — Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić izjavio je da je problem u sprovođenju briselskog sporazuma nastao zbog odstupanja u dinamici.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On smatra da je Srbija ispunila sve obaveze, dok je Prištini ostalo da primeni dogovore iz šest tačaka.

„Na Prištini je i dalje ostalo da sprovede prvih šest tačaka Briselskog sporazuma. Imamo apsurdnu situaciju da je Srbija sprovela sve tačke od 7. do 15, a da prvih šest tačaka nije ni dirnuto jer ih Priština ne sprovodi“, rekao je Đurić.

„Za Srbiju nije ostala ni jedna jedina obaveza iz Briselskog sporazuma koju treba da sprovede. Za nas je proces sporovodenja dogovorenog završen, dok je na Prištini i dalje ostao teret sporovodenja prvih šest tačaka“ kazao je Durić.

Đurić je učesnike sastanka upoznao s tokom dijaloga Beograda i Prištine i problemima koji postoje.

„Jedan od ključnih problema je taj što se u primeni Briselskog sporazuma odustalo od planirane dinamike sprovodenja dogovora“, rekao je Đurić i objasnio da je prvi element prilagođavanje pravnog okvira.

Prema njegovim rečima, Srbija apsolutno nema nameru da odustane od dela sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO), jer je on imperativ bez koga ne može biti reči o daljoj i punoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

„Briselskim sporazumom je predviđeno da ZSO bude uspostavljen sa nadležnostima u prosveti, zdravstvu, prostornom planiranju, urbanom i ruralnom razvoj i drugim oblastima o kojima se Beograd i Priština dogovore da povere ZSO, ali se odnosi i na izbor regionalnog komadanta policije na severu“, rekao je Durić i naveo da druga strana odbija da primeni dogovoreno.

ZSO, prema njegovim rečima, prestavlja put u trajnu normalizaciju odnosa Srba i Albanaca u pokrajini.

Đurić je podsetio i šta je sve Srbija učinila na ispunjavanju dogovora.

„Izbori su sprovedeni na celoj teritoriji KiM, integracija pravosuđa po kome će od 1. septembra, prvi put od 1999. godine, sud u Kosovskoj Mitrovici imati predsednika suda i apelacionog suda koji su Srbi, većinu sudija u većima koji su Srbi“, rekao je Đurić i podsetio da je ispunjen i element koji se odnosi na integraciju policajaca MUP-a.

On je ocenio da bi politički lideri u Prištini trebalo da prepoznaju šansu za stvaranje ZSO, a ne da zajednicu predstavljaju kao pretnju za albanski narod.

„Politički je licemerno, a za kosovskometohijsko društvo štetno i potencijalno opasno kada odgovor na nagomilane probleme neki albanski političari traže među Srbima“, rekao je Durić.

On je podsetio na poruku jedinstva sa nedavnog sastanka u Gračanici kada je, kako je rekao, „posejano seme buduće ZSO“.

„Mislim da je veoma važno što smo jedinstveni i radimo u dogovoru s Vladom Srbije, što ćemo nastaviti da gradimo naše institucije na Kosovu i Metohiji u saradnji i s međunarodnom zajednicom i, kada je potrebno, s pokrajinskim institucijama u Prištini“, rekao je Đurić.

„Srpska lista i srpski narod pokazalli su dobru volju da učestvuju u pokrajinskim institucijama, uprkos činjenici da su se one neretko prema našem narodu ponašale maćehinski, da su se političke partije i njihovi lideri ponašali prema Srbima kao da ih ne žele. I pored toga, pristupili smo radu u tim institucija, ponašali se odgovornije od onih koji i danas čine sve kako bi produbli rane iz prošlosti“, rekao je Durić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju poručio je sa današnjeg sastanka sa gradonačelnicima i predsednicima privremenih organa sa severa Kosmeta u Kosovskoj Mitrovici da je Mitrovica Srbija i da će Srbija tu i ostati.

„To što neki drugi misle drugačije, neće nas sprečiti da s njima saradujemo i živimo normalno“, rekao je Đurić i dodao da je primarni interes zaštita „naših građana, naše države i izgradnja naših institucija“.

On je pojasnio da pregovori koje vlada vodi imaju isključivi cilj da se srpska zajednica ojača, da ZSO bude okvir u kome će delovati i opštine na severu KiM.

„Mi ćemo učiniti sve da opštine na severu KiM koje su prethodnih 15 godina bile u nešto različitom statusu u odnosu na ostale opštine u KoiM, time ne izgube ništa“, rekao je Đurić i ocenio da je to veoma važno za ljude na severu Kosova da čuju tu poruku.

Prema njegovim rečima, neće biti zapostavljeni ni drugi delovi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

„Nikada nećemo priznati Kosovo“

Beograd, Bratislava — Premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će Srbija uvek biti spremna da razgovara sa kosovskim Albancima, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Foto: Beta, AP (arhiva)
 Foto: Beta, AP (arhiva)

„Odnos Srbije po pitanju Kosova se neće promeniti. Uvek ćemo da razgovaramo sa Albancima sa Kosova, ali nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova“, izjavio je Vučić posle sastanka sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.

Premijer Srbije je ocenio i da su ekonomski, ali i politički odnosi dve zemlje veoma dobri i izrazio uverenje da će trgovinska razmena između Srbije i Slovačke biti još veća.

Vučić je rekao da je sa Ficom razgovarao o dolasku slovačkog biznismena Petra Karamaša u Železaru, zatim o određenim energetskim projektima i o privlačenju slovačkih investitora u Srbiju.

Inače, predsednik Slovačke Andrej Kiska pozdravio je napore koje Srbija čini na evropskom putu i naglasio da je važno videti što pre pozitivne signale iz EU. 

Osim toga, Vlada Srbije donela je odluku kojom se obrazuje Savet za nacionalne manjine za čijeg predsednika je imenovan upravo premijer Vučić.

Savet za nacionalne manjine prati i razmatra stanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina i stanje međunacionalnih odnosa u Republici Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Vlada je na sednici usvojila i predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i Narodne Republike Kine.

Rezolucija o genocidu-poruka Srbima

Beograd — Rezolucija o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine, usvojena na KiM je poruka srpskim poslanicima.

To je poruka je srpskim poslanicima da se ne vraćaju u kosovski parlament, ocenio je zvanični Beograd ovu inicijativu Prištine.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo Milorad Drecun veruje da je to poruka srpskim poslanicima.

“Da li je ta poruka upućena prvenstveno srpskim poslanicima da se na vrate u parlament. da ne bi bila usvojena odluka o formiranju specjalnog suda koji treba da sudu pripadnicima terorističke OVK prvenstveno želja Hašima Tačija da se marginalizuje cela ta priča oko specijanog suda“, rekao je Drecun.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je ova incijativa povezana sa najavljenim usvajanjem zakona o specijalnom sudu za ratne zločine. On upozorava i na drugi aspekt poteza.

“Ukoliko deklaracija prođe u skupštini postaće dokument i takav dokument praviće više problema Kosovu, možda će dnevno politički Tačiju, ali će više praviti štete kosovu pa i odnosima Srbije integraciji Srbija i sigurno da će direktno ugroziti briselski sporazum“, naveo je Janjić.

Poslanici i funkcioneri Srpske liste ne učestvuju od februara u radu kosovskih institucija nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njihov predstavnik Aleksandar Jablanović zbog izjave da su divljaci oni koji su kod Đakovice gađali raseljene Srbe kamenjem.

Sahrana posmrtnih ostataka 28 žrtava iz Rudnice 5. aprila u Srbici

02.04. 2015, 18:07 Izvor: KoSSev

Foto: EULEX, primopredaja posmrtnih ostataka žrtava iz Rudnice

Predstavnici Odeljenja za sudsku medicinu u Prištini danas su se sastali sa porodicama 28 žrtava pronađenih u masovnoj grobnici u Rudnici, Raškoj – prošle godine i zvanično obavestili porodice o identifikaciji njihovih srodnika, predavši im i prateću dokumentaciju o identifikaciji, saopštio je EULEX. Posmrtni ostaci 28 žrtava biće sahranjeni 5. aprila u selu Rezala u opštini SrbicaIako EULEX nije saopštio nacionalnost posmrtnih ostataka, veruje se da se radi o kosovskim Albancima.

U toku dvomesečne operacije iskopavanja u Raškoj, od aprila do juna prošle godine, pronađeni su posmrtni  ostaci od ukupno 54 osoba. Do sada su izvršene 53 identifikacije dok je jedna osoba još uvek neidentifikovana zbog nepoklapanja DNK analize. Posmrtni ostaci četiri osobe već su predati njihovim porodicama 18. septembra prošle godine.

Kancelarija za štampu EULEX-a saopštila je i da je odeljenje za sudsku medicinu do danas sprovelo 485 terenskih operacija, tokom kojih je pronađeno 398 lica, a porodicama su predata 434 lica, od kojih je 331 bilo na spisku nestalih osoba.

Iskopavanja na lokaciji „Rudnica“ počela su 23. aprila 2014. godine, na osnovu naredbe Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a do oktobra prošle godine, EULEX-u su predati posmrtni ostaci ukupno 52 osobe, čime je, kako je tada saopštila Komisija Vlade Srbije za nestale, okončan proces predaje svih pronađenih, ekshumiranih i identifikovanih posmrtnih ostakaka sa lokacije „Rudnica“, čiji je identitet utvrđen metodom analize DNK.

Delovi kamenoloma Rudnica prvi put su ispitivani 2007. godine, a nakon toga 2010, 2011. i 2013. godine. Slučaj „Rudnica“ pokrenuo je zaštićeni svedok koji je EULEX-u u Prištini rekao da su 1999. u stari kamenolom dovežena tela pobijenih Albanaca i da je kasnije teren posut zemljom i delimično asfaltiran.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u maju 2010. godine, otkrilo „potencijalnu masovnu grobnicu“ na lokaciji „Rudnica“ kod Raške, u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca, ubijenih između 1998. do 1999. godine.

 


Fond za humanitarno pravo je početkom ferbuara predstavio dosije „Rudnica“, prema kojem je sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, navodno odgovoran za zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo na Kosovu i Metohiji, kao i za skrivanje tela u masovnoj grobnici u Raškoj, protiv čega su se Diković i Ministarstvo odbrane snažnousprotivili.

Dosije navodno pruža dokaze o četiri zločina koje su pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a navodno počinili u aprilu i maju 1999. godine, u kojima su ubijeni kosovski Albanci, a čija su tela – 52 – ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i u postupak „asanacije bojišta“, u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina. U istom dosijeu se tvrdi da su u ove zločine umešani pripadnici tadašnje 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, na čijem čelu je bio sadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković.

Sa poslednjeg dana 88. „Rose-Roth“ seminara u Narodnoj skupštini: Uloga KFOR-a ključan faktor stabilnosti na Kosovu

02.04. 2015, 16:03 Izvor: KoSSev

U Domu Narodne skupštine Srbije, od 31. marta do 2. aprila, održan je 88. Rouz-Rot (Rose-Roth) seminar Parlamentarne skupštine NATO sa temom „Srbija, Zapadni Balkan i evroatlantska zajednica“. Zaključujući ovaj seminar, koji se po treći put održava u Narodnoj skupštini Srbije, šef srpske delegacije, Dragan Šormaz, danas je zahvalio svim učesnicima na konstruktivnom dijalogu i poručio da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički, kao i da želi da postane punopravni član Evropske Unije. Na skupu je učestvovala i kosovska delegacija, koja ima status posmatrača. Danas, poslednjeg dana seminara, održana je sesija na temu „Briselski dijalog između Beograda i Prištine: put napred“, na kojoj su govorili direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, Dušan Janjić sa Instituta društvenih nauka i Krenar Gaši iz Centra za evropske studije Univerziteta u Gentu i osnivački direktor Instituta za razvojnu politiku (INDEP).​

Članovi delegacija danas su diskutovali o ulozi dijaloga u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i o unapređenju saradnje na Zapadnom Balkanu kao pitanju od zajedničkog interesa za evrointegraciju regiona. Takođe se raspravljalo o pitanju statusa Kosova i Metohije, autonomiji Srba na KiM i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

Đurić je naglasio da je osnovni cilj Briselskog sporazuma pronalaženje rešenja za normalan život svih građana na KiM i obezbeđivanje uslova za opstanak i prosperitet srpske zajednice. Đurić je ukazao da pojedini elementi sporazuma nisu ostvareni i istakao spremnost srpske strane da bude konstruktivan činilac u izgradnji mira i bezbednosti u regionu.

Govoreći o ulozi KFOR-a, Đurić je kazao da smanjenje ovih snaga može značiti „samo destabilizaciju i u najgorem slučaju, nasilje nad nealbancima“, te da „nikakva kosovska vojska“ ne može da bude „zamena“ za međunarodne snage jer je KFOR, pre svega, „faktor odvraćanja“.

Ispred Doma Narodne skupštine – majka nosi sliku pogunulog sina vojnika na KošaramaOpozicioni mediji u Srbiji javili su i da se juče nekoliko desetina građana okupilo na protestu protiv NATO-a ispred Doma Narodne skupštine, istovremeno dok se održavao Rouz-Rot seminar Parlamentarne skupštine NATO-a, prilažući i fotografije, a da je među njima bila i Lozanka Radoičić, majka poginulog srpskog vojnika -Vladimira Radoičića, koji je kao devetnaestogodišnjak poginuo kod karaule Košare, na granici prema Albaniji, 30. septembra 1998. godine. Vladimir je bio pripadnik izviđačko-diverzantske jedinice iz Niša.

Građani su nosili srpske i ruske zastave, a Lozanka fotografiju svog poginulog sina.

 

„Ko će, ako ne bude KFOR-a čuvati manastir Visoki Dečani i Srbe u Gračanci, Štrpcu…,“ rekao je Đurić. On je takođe, izrazio sumnju da „jednonacionalna vojska“ – „preobučeni pripadnici OVK“ mogu da pruže sigurnost.

Đurić je ponovio da je zvanični Beograd privržen ispunjenju svih odredaba Briselskog sporazuma i da će nastaviti da pruža ruku svim političkim strankama u Prištini, a koje se posebno protive stvaranju Zajednice srpskih opština, ali i da nijedna od tačaka u vezi s formiranjem ZSO nije ispunjena, zbog toga što, kako je Đurić kazao, „političke snage u Prištini to ne žele“.

Niko ne treba da se plaši formiranja ZSO, rekao je Đurić, ukazavši da Priština „izmišlja političke prepreke za formiranje“, ali da će Beograd nastaviti da kosovskim Albanicma „pruža ruku“ u očekivanju da će je „prihvatiti“.

Političke stranke Albanaca bi trebalo da shvate da ono što je dobro za Srbe ne može da bude loše za kosovske Albance, dodao je Đurić.

Na skupu učestvuje i kosovska delegacija, koja ima status posmatrača, u kojoj su poslanici kosovske skupštine, Zenun Pajaziti i Nenad Rašić.

Zenun Pajaziti je naglasio da su Kosovo i Srbija ipak uvereni da je dijalog jedini način da se poboljša život građana.

Dijalog između Kosova i Srbije u različitim fazama pokazao je da su dogovori mogući, uprkos tome što nema garancije da će se oni sprovesti, ili u nekim slučajevima se dogovori primenjuju sa teškoćama, naveo je on.

Pajaziti se u svom govoru osvrnuo i na uspešnu primenu tačaka briselskog sporazuma, kao i o situaciji u vezi sa najkritičnijim delovima sporazuma, uključujući, „razoružanje paralelnih struktura“ na Kosovu, telekomunikacije, „barikadu pod nazivom ‘Park mira'“ i osiguranje vozila.

Govoreći o graničnim taksama, drugi učesnik ovog seminara u Beogradu sa Kosova, član kosovoskog parlamenta, Nenad Rašić, naglasio je da je taksa od 120 evra za osiguranje veoma visoka imajući u vodu velik broj nezaposlenih lica.

Ovaj poslanik je govorio i o drugom problemu srpske zajednice, a to je da se poljoprovredno zemljištve „svakog dana sve više smanjuje“.

Kosovska strana je u svom izveštaju sa seminara u Beogradu naglasila i ocenu direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, da su prisustvo „NATO-a i uopšte međunarodno prisustvo ključni faktor za stabilnost na Kosovu“, te da „samo ona“ može da obezbedi miran život građanima Srbije na Kosovu. „Stoga, NATO treba da nastavi da održava svoje trupe na Kosovu, rekao je Đurić“, navodi se u izveštaju sa kosovske strane.

Analitičar iz Beograda, dr Dušan Janjić rekao je da, s obzirom na sve izazove za normalizaciju odnosa između dve zemlje, građani nisu dovoljno informisani od strane svojih vlada o detaljima sporazuma, kašnjenju i problemima u sprovođenju.

Janjić je takođe govorio i o prilivu imigranata na Kosovo u poslednjih nekoliko meseci u Evropi i velikom broju nezaposlenih.

Još jedan od kosovskih predstavnika na ovom panelu, Dardan Gaši, govorio je o integracija „dve zemlje“ u EU, naglašavajući dostignuća Kosova u tom pogledu.

U radu seminara učestvovali su parlamentarci iz 23 države članice i devet pridruženih članica PS NATO, regionalni partneri, delegacije u statusu posmatrača, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici Vlade i drugih državnih institucija Republike Srbije, međunarodnih organizacija, akademske zajednice, civilnog društva, međunarodnog sekretarijata PS NATO i predstavnici medija.

Ključne poruke sa ovog seminara, prethodnih dana, sa srpske strane bile su da su članstvo Srbije u EU i regionalna saradnja, strateški i ključni prioriteti Srbije, da Srbija od zemalja članica EU očekuje još jaču podršku u procesu evrointegracoja, koja će se ogledati pre svega u podršci za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Srbija je vojno neutralna i ne teži članstvu u NATO, ali vidi prostor za dalje unapređivanje saradnje pri Partnerstvu za mir, a Srbija je prepoznala i ulogu koju NATO ima u „sistemu regionalne bezbednosti“, pre svega u „očuvanju mira i bezbednosti srpskog naroda na KiM-u“, takođe su poruke sa ovog skupa.

Učesnice ovog skupa i regiona su takođe detaljno izveštavale o skupu.

Hašim Tači i Edi Rama počasni građani Ulcinja

02. 04. 2015, 10:35 Izvor: KoSSev

Na dan opštine Ulcinj, koji se obeležava prve subote aprila, kada će se održati i svečana sednica ove opštine, kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači i predsednik Vlade Albanije, Edi Rama, biće proglašeni počasnim građanima Ulcinja, saopšteno je iz ove opštine.

„Svečana sjednica Skupštine Opštine Ulcinj održava se 04. aprila 2015. godine u 11 časova. Na svečanu sjednicu pozvani su visoki predstavnici državnih institucija, kao i predstavnici stranih diplomatskih misija u Crnoj Gori,“ navodi se u saopštenju iz ove opštine i dodaje:

„Učešće su potvrdili predsjednik Vlade Albanije Edi Rama i zamjenik predsjednika Vlade i ministar vanjskih poslova Kosova Hashim Thaçi, koji će biti proglašeni počasnim građanima Ulcinja.“

Dan Opštine Ulcinj obeležava se prve subote aprila, a ovde godine program obeležavanja počinje 3. aprila i traje do 5. aprila.

Podsetimo Rama je 2013. godine proglašen za počasnog građanina Srbice, a predsednik ove opštine, član Dreničke grupe, Sami Ljuštaku, je 2012. proglašen za počasnog građanina albanskog grada Vljore. Međutim, i Ramuš Haradina jesredinom februara proglašen za počasnog građanina Tirane.

31.03.2015 |08:00 -23:55 Maske su pale. Napadao sneg pa je svaka zverka ostavila svoj trag….


Koha: Srbija „overila“ dobrosusedske odnose sa Kosovom

31.03. 2015, 10:08 Izvor: KoSSev

Kosovska javnost je prošlonedeljni sastanak ministara spoljnih poslova i transporta iz regiona u Prištini – tzv. Zapadnobalkanske šestorke, a na kojem su učestvovali i potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, doživela kao prvu posetu zvaničnika Srbije „nezavisnom Kosovu“. Dok su profili albanskih korisnika društvenih mreža bili preplavljeni fotografijama Dačića i Mihajlovićeve, neki od kosovskih medija su gotovo iz minuta u minut izveštavali o konferenciji, uz fotografije dolaska srpskih ministara, navodeći da je sam sastanak zapravo vid zvanične posete srpskih zvaničnika Prištini, a prvi od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Kosovski list „Koha“, šest dana nakon ove konferencije, danas u tekstu pod nazivom „Srbija priznaje Kosovo kao komšije“, uz fotografiju kosovskog ministra spoljnih poslova, Hašima Tačija i njegovog srpskog kolege, Ivice Dačića, navodi da je Srbija potpisivanjem deklaracije na konferenciji u Prištini „overila dobrosusedske odnose sa Kosovom“. Sam sastanak je 25. februara održan prema gimnih formuli – bez državnih obeležja, a srpska vlada je i više puta navodila da se radi o neformalnom sastanku, koji predstavlja nastavak „berlinskog procesa“ i koji treba da dovede do boljeg regionalnog povezivanja i razvoja infrastrukture.

„Srbija je proglasila dobrosusedske odnose sa Kosovom. Ova činjenica je „overena“ u dokumentu ministara spoljnih poslova i transporta iz regiona, koji je izdat posle ministarskog sastanka „Zapadni Balkan 6″, organizovanom prošle nedelje u Prištini,“ navodi danas list Koha.

Ovaj list, međutim, dodaje i da su srpski zvaničnici, zajedno sa onima iz regiona, potvrdili posvećenost dobrosusedskim odnosima jedni prema drugima i to potpisivanjem  zajedničke deklaracije na ovom sastanku.

„U preambuli Zajedničke deklaracije koju su usvojili ministri Kosova i Srbije, zajedno sa onima iz Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, potvrđena je posvećenost „dobrosusedskim odnosima, regionalnoj saradnji i evropskim integracijama,“ dodaje Koha, podsećaju da reč „komšija“ prema albanskom jeziku, takođe, znači „država koja ima zajedničku granicu sa drugom, ili čak svaki narod, ili zemlja koji imaju zajedničke granice.“

Dačić: Protiv smo formiranja Vojske Kosova

31.03. 2015, 11:42 Izvor: Tanjug

Srbija je zainteresovana za mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji, ali je protiv formiranja Vojske Kosova i o toj temi bi trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN, poručio je danas prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić.

Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), čija je tema „Srbija, Zapadni Balkan i Evroatlantska zajednica“, istakao da je Srbija protiv formiranja Vojske Kosova, jer to nije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.

„To može da ima određene posledice po bezbednost u regionu zato što je svojevremeno, kada je prekinut rat na Kosovu, bilo predviđeno da na Kosovu jedine oružane snage budu međunarodne snage, odnosno KFOR,“ rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su, prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, kosovski premijer, Hašim Tači, visoka predstavnica EU, Ketrin Ešton i on lično boravili u sedištu NATO-a gde su im predstavnici te vojne organizacije dali garancije da neće biti dolaska oružanih formacija Albanaca na Sever Kosova bez saglasnosti KFOR-a.

„To je komplikovana materija i mislimo da bi o tome trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN. To (formiranje Vojske Kosova) se ne želi, jer se smatra da to više nema veze sa materijom i da je to samostalna stvar koju uređuje vlast u Prištini. To je tema oko koje postoje nesaglasnosti,“ rekao je Dačić i ponovio da je Srbija zainteresovana za mir i stabilnost na KiM-u i nastavak dijaloga sa Prištinom.

Najteže poglavlje 35, jer je nedefinisano

Dačić je izjavio da je na putu ka Evropskoj uniji Srbiji najteže poglavlje 35 koje, između ostalog, obuhvata razgovore o napretku u primeni Briselskog sporazuma, jer je „dosta nedefinisano“.

On je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), koja poglavlja će biti najteža na putu evrointegracija, odgovorio da će to biti poglavlje 35, koje je, kako je objasnio, „dosta nedefinisano“.

„Problem je u tome što je poglavlje 35 dosta nedefinisano i ni sami učesnici u tom procesi i skriningu ne znaju kada je neko zadovoljan i kada će doneti pozitivnu, ili negativnu odluku,“ rekao je Dačić.

On je podsetio da bez rešavanja tog poglavlja, kao i poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, bezbednosti i fundamentalna ljudska prava, Srbija neće moći da otvori druga pogljava, iako su pojedina već spremna.

„Za razliku od ostalih zemalja Srbija ima specifičan pregovarački put gde imamo paradoks da možemo da uradimo šta god hoćete, budemo šampioni evropskih vrednosti, ali ako nema napretka u pregovorima sa Prištinom, onda nema napretka ni u evropskim pregovorima i to je realnost s kojom se suočavamo,“ ukazao je srpski šef diplomatije.

Dačić je objasnio da je spremno poglavlje 32, koji se tiče finansijske kontrole, ali ne može da bude otvoreno „jer je stav određenih zemalja, poput Nemačke, da nema otvaranja drugih poglavlja pre poglavlja 23, 24 i 35″.

Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema KiM-u proglašena neustavnom

31.03. 2015, 18:14 Izvor: KoSSev

Foto: Internet stranica Ustavnog suda

Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji je neustavna, odlučeno je na sednici Ustavnog suda Srbije, 26. marta, saopšteno je iz ovog suda. Na osnovu ove uredbe Vlade, koja je usvojena 23. decembra 2011. godine, propisano je više regulativa, među kojima i ona o načinu ulaska građana sa Kosova u centralnu Srbiju, a koji poseduju kosovske lične karte, to jest, izdatu potvrdu o ulasku i izlasku sa teritorije Srbije, kao i ulazak vozila sa kosovskim registarskim tablicama na teritoriju centralne Srbije. Ustavni sud je, međutim, na istoj sednici odbacio inicijavitu, a na istoj sednici Ustavni sud je i odbacio inicijativu za pokretanje postupka ocene ustavnosti Odluke o prihvatanju Izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Prištinom.

Ustavno sud je na istoj sednici suda odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o prihvatanju Izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa „Privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje Evropske unije“, uključujući proces implementacije postignutih dogovora kojim je Vlada prihvatila Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa.


Pročitajte još: 

Ustavni sud odbio da odlučuje o Briselskom sporazumu

DSS KiM: Srbijom gospodare strane zapadne ambasade, ne čudi što odluke Ustavnog suda nisu u skladu sa zvaničnim državnim interesima

Srpska vlada usvojila novu uredbu o priznavanju diploma kosovskih univerziteta

Neustavno priznavanje diploma iz Prištine

Ustavni sud je „utvrdio da Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija (‘Službeni glasnik RS’, broj 98/11), nije u saglasnosti sa Ustavom.“

Na zvaničnoj Internet stranici Ustavnog suda se dodaje i da je ovaj sud odbacio zahtev za „obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu navedene Uredbe“.

Inicijativu za ocenu ustavnosti ove Uredbe pokrenula je Demokratska stranka Srbije, koja je u svom obrazloženju i navela da je ovom Uredbom prekršeno više članova Ustava, da se ograničavaju i narušavaju Ustavom zajamčena prava i slobode građana, ali i da se „grubo i protivustavno narušava jedinstvo i nedeljivost teritorije Republike Srbije“.


Ovom, sada već neustavnom Uredbom, propisano je niz regulativa, među kojima i ona o mestu prelaska administrativne linije između Srbije i Kosova i Metohije, te je tako prelazak licima dozvoljen samo na sledećim mestima:

Depce – opština Preševo; Končulj – opština Bujanovac; Dobrosin – opština Bujanovac; Breznica – opština Bujanovac; Muhovac – opština Bujanovac; Medevce – opština Medveđa; Sponce – opština Medveđa; Merdare – opština Kuršumlija; Rudnica – opština Raška; Tabalije – grad Novi Pazar i Vučja Lokva – Odojević, grad Novi Pazar.

A prelaz izvan tih mesta dozvoljen je samo uz odobrenje nadležnog organa u slučaju više sile, dok vlada može i da zabrani, ili ograniči i kretanje, zadržavanje i nastanjivanje na određenim delovima teritorije Srbije uz administrativnu liniju.

Ovom uredbom propisani su, takođe, posebni uslovi za prelazak administrativne linije za ona lica koja poseduju kosovske lične karte, kao i prelaz administrativne linije vozila sa kosovskim registarskim tablicama.

„Licima sa područja Kosova i Metohije, koja poseduju identifikaciona dokumenta izdata od strane privremenih institucija u Prištini, prilikom prelaska administrativne linije i prelaska državne granice i ulaska u Republiku Srbiju, izdaje se Dokument o ulasku i izlasku, koji važi najduže 15 dana.“

„Licu koje upravlja motornim vozilom sa registarskim tablicama izdatim od strane privremenih institucija u Prištini (tzv. RKS tablice), izdaju se tablice za privremeno označavanje vozila i potvrda o njihovom korišćenju.“

Sutra rekonstrukcija ubistva Zumberija: ROSU, EULEX i drugi u Zupču

31.03. 2015, 17:25 Izvor: KoSSev

Foto: Tanjug

Jedinice ROSU policije, zajedno sa EULEX-om i drugim predstavnicima kosovskog zakona biće sutra u Zupču, kako bi rekonstruisali ubistvo pripadnika ROSU policije, Envera Zumberija,prenosi kosovski portal „Gazeta Fjalja“.

„Elitne jedinice policije Kosova, ROSU, zajedno sa EULEX-om i drugim predstavnicima zakona biće u sredu u Zupču, u Zubinom Potoku, na mestu gde je 2011. godine ubijen policajac Enver Zumberi. Gazeta Fjalja saznaje da će oni u tom mestu da izvrše rekonstrukciju događaja ubistva policajca,“ navodi ovaj portal i dodaje da je informaciju o sutrašnjem događaju potvrdilo i tužilaštvo Kosova novinaru ovog portala, Astritu  Koljaju, ali bez daljih detalja.

U Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici u toku je suđenje u slučaju ubistva Zumberija. Počelo je 9. decembra, a sudi se dvojici Srba iz Zubinog Potoka – Radovanu Radiću i Milovanu Vlaškoviću. Zbog istog slučaja je i više Srba iz Zubinog Potoka privođeno, a nedavno su i šef operative regionalne direkcije Kosovske policije u Severnoj Mitrovici, Miodrag Lekić i njegov brat, takođe policajac iste stanice, Milan Lekić, inače iz Zubinog Potoka, suspendovani sa svojih dužnosti do završetka istrage koja se vodi u vezi za slučajem Zumberija.

I veća grupa građana Zubinog Potoka, takođe, nedavno je dobila sudske pozive u slučaju istrage ubistva drugog oficira – EULEX-ovog carinika, Audriusa Šenavičijusa, neki od njih u svojstvu osumnjičenih, a neki u svojstvu svedoka, među kojima se nalaze i oni koji se terete, ili su se teretili za ubistvo Zumberija.

Kosovski policajac Enver Zumberi ubijen je 26. jula 2011, tokom akcije specijalne policijske jedinice ROSU da zauzmu dva tadašnja administrativna prelaza na Severu Kosova – Jarinje i Brnjak, nakon koje je na Severu započela tzv. julska kriza, odnosno otpor i blokada  puteva u pokušaju da se spreči uspostavljanje kontrole kosovskih institucija na teritoriju Severnog Kosova, u čemu su građani sa Severa sve do jeseni te godine imali podršku iz Beograda, da bi se potom, pregovari između Prištine i Beograda, uz posredstvo EU, intenzivirali u Briselu i postigao Briselski sporazum sa kojim je Srbija odustala od pružanja dalje podrške otporu integraciji Severa u kosovske institucije.

Delegacija kosovske skupštine u Beogradu na 88. Rouz-Rot seminaru

31.03.2015, 14:59 Izvor: KoSSev

Foto: Skupština Kosova

Delegacija Skupštine Kosova učestvuje na 88. Rouz-Rotu seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a, u Beogradu, koji je počeo danas i trajaće do 2. aprila, saopšteno je iz kosovske skupštine.

„Delegacija Skupštine Kosova koju čine poslanici Zenun Pajaziti i Nenad Rašić, učestvuju u 88. Rouz-Rot seminaru, u Beogradu, u organizaciji Parlamentarne skupštine NATO-a. Skupština Kosova je u aktivnosti skupštine NATO-a pozvana kao posmatrač, a taj status stekla juna 2014. godine,“ navodi se u saopštenju iz Skupštine Kosova.

Tema seminara je, kako je ranije saopšteno iz Vlade Srbije, „Srbija, Zapadni Balkan i evroatlantske zajednice“, a u četvrtak, 2. aprila, šesta sesija seminara održaće se na temu „Dijalog između Beograda i Prištine: put za budućnost“, na kojoj će govoriti Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, politički analitičar i poznavalac situacije na Kosovu i Metohiji, Dušan Janjić, kao i osnivački direktor kosovskog Instituta za politiku razvoja, Krenar Gaši.

Parlamentarna skupština NATO-a je 6. aprila prošle godine donela odluku da Skupština Kosova postane posmatrač u tom telu, a kako se navodi na sajtu NATO-a, delegacija Kosova je i ranije pozivana na sastanke i druge aktivnosti ovog tela.

Veselji će prvi podržati osnivanje Specijalnog suda

Glasanje za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine koje poslanike Skupštine Kosova očekuje krajem aprila, ili početkom maja ne treba nikoga da brine, izjavio je predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veselji.

Kadri Veselji

Veselji je rekao da će on biti prvi koji će glasati za taj sud.

Predsednik Skupštine Kosova je rekao da još nije dobio nijednu odluku Ustavnog suda Kosova o amandmanima na ustavne izmene koje se tiču osnovanja Specijalnog suda, prenosi prištinski list „Zeri“.

„Do sada nismo dobili nijedno objašnjenje od Ustavnog suda. Ali ono što je značajno, sve odluke biće donete u Skupštini Kosova, na osnovu volje naroda, kako se ne bi stvorili pogrešni utisci“, rekao je Veselji nakon sastanka Predsednistva kosovskog parlamenta.

Ustavne izmene su trenutno u Ustavnom sudu, a zatim će biti prosleđene skupštini gde se odlučuje o formiranju Specijalnog suda.

U Skupštini će se glasati za ustavne promene, a za to je potrebna dvotrećinska većina i među poslanicima iz manjinskih zajednica.

30.03.2015 |08:00-23:58 – Manipulisanje mase a gašenje Srpskih institucija pred našim očima…Pod izgovorom „elementarni uslovi za srbe“ = mogu da žive na nivou 19-tog veka….


Pavićević: Niko iz Civilne zaštite neće ostati bez posla

Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da nijedan čovek iz Civilne zaštite na severu Kosova neće ostati bez posla i zaduženja. 

Dejan Pavićević

„Ne očekujem da će ti ljudi koji su do sada radili za svoju državu to sada prestati“, rekao je Pavićević za „Večernje novosti“.

„Uvek su bili tu“, nastavio je on, „da učine da se svi osećaju sigurnije i nastaviće da rade iste poslove u okviru sektora za vanredne situacije i raznih drugih institucija na KiM“.

Ovako je on, navode „Novosti“, objasnio šta podrazumeva dogovor o Civilnoj zaštiti poštignut prošle nedelja sa albanskom stranom i gde će se zaposliti pripadnice te službe koji ne žele integraciju u novi sistem.

Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahira izjavila je nedavno da je postignut dogovor o raspuštanju organizacije Civilne zaštite na severu Kosova.

Ona je tada precizirala da su sporazum o raspuštanju Civilne zaštite postigli Beograd, Priština i EU, kao i da je sporazumom predviđeno da pripadnici Civilne zaštite budu integrisani u institucije Kosova.

Tahiri je još dodala da će sporazum biti sproveden do 1. septembra 2015. godine.

Pavićević je na pitanje beogradskog dnevnika hoće li Zajednica srpskih opština (ZSO) imati veća ovlašćenja od onih koje postojeći zakon predviđa za asocijaciju ostalih kosovskih opština, rekao da sa ZSO „ne želimo da stvaramo nekakav entitet ili feud na KiM“.

„Želimo elementarne uslove koji bi dugoročno garantovali sigurnost i prosperitet Srba na KiM, a ovlašćenja na kojima insistiramo samo su garant toga. Sve u vezi sa ZSO precizirano je Briselskim sporazumom i manje od toga niti možemo, niti želim da prihvatimo“, rekao je Pavićević.

Na pitanje da li ima uvid u stanje srpske imovine na KiM, i da li postoji mehanizam da se zaštite vlasnička prava srpskih firmi, Pavićević je rekao da se sistemsko rešenje tog pitanja mora naći u okviru briselskog dijaloga.

„Ako već svi govore o uspostavljanju pune vladavine prava na KiM, onda to mora podrazumevati pravnu i svaku drugu zaštitu srpske imovine. Poreklo imovine je lako dokazivo, bilo da je to generacijsko ulaganje u porodičnu kući ili ulaganje naše države i naroda u privredne subjekte na KiM“, rekao je Pavićević.

Građani Severne Mitrovice o integraciji civilne zaštite: „To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa“

30. 03. 2015, 17:38 Izvor: KoSSev

Iako je vest da su Beograd i Priština postigli sporazum o integraciji civilne zaštite sa Severa Kosova odjeknula kako u srpskoj, tako i u kosovskoj javnosti, većina građana u Severnoj Mitrovici „ne zna“ da je postignut još jedan Briselski sporazum – pokazuje današnja tonska anketa KoSSeva sa ulica ovog grada. Oni građani koji su informisani o rezultatima novog sporazuma, međutim, smatraju da je integracija civilne zaštite u kosovski sistem loša odluka, te i da će to uticati na bezbednost građana na Severu. Većina građana, takođe, nije bila raspoložena za razgovor, dok su ovog puta mladi bili informisaniji.

„Ne znam Boga mi“, „Ne, nisam. Nisam za to čuo“, „Nisam. Ništa ne mislim o tome, jer ništa ne znam“ i „Nisam ja odavde“, bili su neki odgovora građana sa ulica Severne Mitrovice na pitanje novinara KoSSeva da li su čuli da će civilna zaštita biti integrisana u kosovski sistem.

Međutim, jedan mlađi sagovornik je istakao da je čuo za sporazum o integraciji civilne zaštite, ali i da je i ovaj sporazum, ostvaren bez učešća lokalne zajednice.

˝Da čuo sam, u medijima ovih dana. Kao i svaki sporazum, na žalost, i ovaj je prošao bez učešća ljudi odavde i barem traženja mišljenja ljudi odavde. Nisam baš upoznat sa svim detaljima, ali mislim da je trebalo naći neko drugo rešenje,” kazao je ovaj mladić.

On je istovremeno istakao da će i integracija civilne zaštite uticati na bezbednost građana na Severu, iako to nije oružana formacija, kao i da je trebalo naći neku drugo rešenje.

„U neku ruku hoće. Civilna zaštita nije oružana formacija, ali je pružala barem određenu dozu sigurnosti ljudima ovde. Poznavajući Kumanovski sporazum – u njemu jasno stoji da Srbija ima pravo da 999 pripadnika Vojske Srbije pošalje na Sever i mislim da je trebalo da nađu neko rešenje između ta dva.“

Još jedan od naših današnjih sagovornika je izrazio svoje nezadovoljstvo.

„Da čuo sam, naravno. Mislim da je integracija civilne zaštite loša za stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici svakako. Ko će štititi interese stanovništva?“ upitao je naš sagovornik.

„Da, mislim da će biti ugrožena (bezbednost) i to mnogo,“ takođe je rekao je jedan od mlađih ispitanika.

Međutim, jedan od mladića sa kojim smo danas razgovarali, tvrdi da bezbednost građana na Severu neće biti ugrožena, te da civilnu zaštitu nije video „u akciji“.

„Jesam, čuo sam neke priče koje kruže gradom i nešto sam čitao na Internetu, ali šta je tu istina, ne znam. Još ništa zvanično nisam pročitao, ili čuo,“ odgovorio je ovaj mladić na pitanje da li je čuo da će civilna zaštita biti integrisana u kosovske institucije.

On je dodao:

„Moje mišljenje je da neće biti ugrožena bezbednost građana, zato što neku civilnu zaštitu nisam video u akciji i ne znam čime bi doprinela bezbednosti našeg grada.“

Bilo je i onih koji su sa nevericom slušali pitanja i komentarisali da „od toga nema ništa“.

„To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa,“ rekao je jedan od starijih sugrađana, dok je drugi upitao našeg novinara „Kome sada pripadaju?“, misleći na pripadnike civilne zaštite.

Poslušajte u nastavku TONSKU ANKETU sa ulica Severne Mitrovice.

Završen protest bivših pripadnika OVK

Protest bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) završen je danas u Prištini nakon sastanka koji su njihovi predstavnici imali s komisijom Vlade Kosova za veterane.

Protest veterana OVK 

Demonstrantima, koji su u jednom trenutku upali i u dvorište Vlade Kosova, na sastanku je obećano da će naredne nedelje biti objavljeni spiskovi onih kojima je priznato pravo da budu proglašeni veteranima OVK.

Predsednik Odbora za zaštitu prava boraca bivše OVK Dževdet Ćerići je posle susreta s vladinom komisijom rekao učesnicima protesta da imaju čvrsta obećanja.

Stotinak bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova zahtevalo je objavljivanje spiskova veterana OVK i bunilo se zbog najave formiranja Specijalnog suda za zločine bivše OVK.

Protest su obezbeđivale jake snage Policije Kosova. Među njima su bili i pripadnici specijalnih jedinica.

Rama: Kosovo i Makedonija u Jadransko jonsku strategiju

30.03. 2015, 16:42 Izvor: Tanjug

Premijer Albanije, Edi Rama, predložio je da se Kosovo i Makedonija po ubrzanoj proceduri uključe u regionalnu Jadransko jonsku strategiju, piše danas „Koha ditore“.

Rama je na skupu u Peskara, Italija, ponovio da makroregionalna treba da pratri i nacionalne strategije.
„Da tražimo rešenje izvan Evrope isto bi bilo kao da tražimo rešenje van istorije. Ponavljam da makrostrateške strategije treba da idu na osnovu nacionalnih“, rekao je Rama skupu.

On je izrazio nadu da će aktivna faza makroregionalne strategije Jadransko jonskog primorja biti omogućen poristup i za četiri zemlje koje nisu članice EU, a članice su te regionalne strategije.
„Nadam se da će ubrzanom procedurom u regionalnu strategiju biti uključeni Kosovo i Makedonija čime bi ta saradnja bila kompletirana“, rekao je Rama.

Makroregionalna strategija je „jedan novi put koji bi ojačao odnose među susedima, ali i mirovnu strategiju posredstvom ekonomske i socialne saradnje“, rekao je Rama, prenosi „Koha ditore“.

Evropska komisija je juna prošle godine predstavila evropsku strategiju namenjenu razvoju Jadransko – jonskog regiona.

Jačanje ekonomije i socijalnog razvoja, i brža integracija Zapadnog Balkana u EU ciljevi su nove evropske Strategije za Jadransko-jonski region, a „rad na zajedničkim prioritetima put je za brži napredak regiona“, poruka je Brisela.

U pitanju je treća evropska makro – regionalna strategija (posle Dunavske i Baltičke), čiji je cilj da se zemlje definisane, na prvom mestu, ali ne i isključivo, basenom Jadranskog i Jonskog mora bolje povežu i bliže sarađuju u oblasti transporta, energetike, turizma, zaštite životne sredine i promocije pomorske privrede.

Jadransko – jonska inicijativa trenutno okuplja osam zemalja regiona od kojih su četiri članice EU (Grčka, Italija, Slovenija i Hrvatska) i četiri zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija).

Jadransko – jonski region obuhvata osam država sa 70 miliona stanovnika.

Kosovo članica Tenisa Evrope

28.03. 2015, 22:35 Izvor: KoSSev

Foto: Tenis Evropa – Predsednik Tenisa Evrope čestita predsedniku Teniskog saveza Kosova

Kosovo je postalo 50. članica regionalnog udruženja Svetske teniske federacije, Tenisa Evrope, saopšteno je danas iz ove sportske organizacije. Članstvo Kosova stupa na snagu 1. januara 2016. godine, kada će teniseri sa Kosova moći da se po prvi put takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičejima Tenisa Evrope. Teniski savez Srbije se nije oglasio povodom još jednog sportskog priznanja. 

„Kosovo je postalo 50. članica Tenisa Evrope, regionalnog Udruženja sportskog upravnog tela Međunarodne teniske federacije. Tenis se stoga pridružuje rastućoj listi sportova da formalno odobri članstvo Kosovu, a sledeći odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta od decembra prošle godine da dodeli puno priznanje Olimpijskog komiteta Kosova, u skladu sa pravilom 3.7 Olimpijske povelje,“ navodi se na zvaničnoj Internet stranici Tenisa Evrope.

U saopštenju se dodaje da je odluka o članstvu Kosova doneta na godišnjoj skupštini ove organizacije u Lozani prošle subote, na kojoj je aplikacija Kosova postigla potrebnu dvotrećinsku većinu glasova za članstvo, te da Kosovo stoga postaje prvi novi član Tenisa Evrope od pridruživanja Crne Gore ovom udruženju 2006. godine.

Iz ove sportske organizacije, međutim ističu da Tenis Evrope sarađuje sa Teniskim savezom Kosova u poslednjih nekoliko godina, tako što je kosovski teniski savez dobijao „skromnu razvojnu pomoć u vidu podrške Tenis 10 programa (turnir za decu do 10 godina), opreme i tečhničkih poseta.“

„Članstvo Kosova stupiće na snagu od 1. januara 2016, kada će igrači sa Kosova moći da se takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičenjima Tenisa Evrope po prvi put,“ dodaje su saopštenju Tenisa Evrope.

Povezani članci: 

Tenis Evropa odbio je u martu prošle godine zahtev kosovskog teniskog saveza za prijem u ovu organizaciju, kada je 20 delegata bilo protiv članstva Kosova, 30 za, uz 15 uzdržanih.

Tada je, kako su srpski mediji naveli, Teniski savez Srbije, predvođen počasnim predsednikom, Slobodanom Živojinovićem i generalnim direktorom, Dušanom Orlandićem, a uz podršku predsednika TSS-a,Vuka Jeremića, zapravo „izvojevao novu pobedu“, navodeći da je to bila „jedna od težih diplomatsko-sportskih bitaka“.

„Živojinović je uoči glasanja održao izvanredan govor pred svim delegatima, gde je objasnio značaj poštovanja sportskog i međunarodnog prava, poručivši da Kosovo nije članica UN-a i da s obzirom na to ne bi trebalo da bude primljeno u Tenis Evropu,“ prenele su tada Novosti.


Šesnaest međunarodnih saveza + MOK

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Sa konferencije srpskih i albanskih aktivista civilnog društva u Beogradu: Civilno društvo nije nikad prestajalo da međusobno razgovara

30. 03. 2015, 17:22 Izvor: KoSSev

Aktivisti civilnog društva Srbije i Kosova nikad nisu prestali da jedni sa drugima pričaju i nisu gubili svoje veze, a to postoji još od osamdesetih godina prošlog veka. Znali su da će i nakon rata koji nisu želeli, biti ključan deo, a saradnja između srpskih i albanskih civilnih organizacija čini „novu normalnost“, nasuprot „postojeće normalnosti“ – „malo mržnje, mnogo ignorisanja i česte indiferentnosti“, a koja se po svojim pozitivnim efektima ne može pronaći na drugom mestu u svetu u postojećem  kontekstu. Uloga civilnog društva nije samo da podiže svest, već i da bude dobar hroničar u onome što je postignuto. Političke elite do sada su postizale dogovore često bez otvorenosti za javnost, a civilne organizacije su te koje beleženjem događaja jesu korektivan faktor. U saradnji civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, civilno društvo sa Severa Kosova i sami kosovski Srbi, međutim, do sada su bili izostavljeni iz procesa dijaloga i zajedničkih programa saradnje. „Biti oko stola, ne znači da ste za stolom“, ovo su neke od poruka sa današnjih panela susreta aktivista civilnog društva centralne Srbije i Kosova koji se dešava u Beogradu. 

U toku je jednodnevna konferencija srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva u hotelu „Metropol Pallace“ na kojoj se razgovara o ulozi civilnog društva u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i kosovskih Srba.

Na konferenciji, koju organizuje Balkanski fond za demokratiju (BTD), uz finansijsku pomoć britanske ambasade u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija sa Kosova, kao i međunarodnih predstavnika. Među njima se nalaze i neki predstavnici civilnog sektora i medijske zajednice kosovskih Srba, među kojima je većina sa Severa. Na skupu su prisutne i Južne vesti kao jedini medij iz centralne Srbije, dok su beogradski mediji koji su pozvani da prate ovaj skup odsutni, a o čemu je ranije danas javio i radio Kim.

U prepodnevnom radu konferencije učestvovali su i britanski ambasador Denis Kif, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, kao i akademski istraživač sa Londonske škole za ekonomiju, Džoana Hanson.

„Civilno društvo nije nikada prestalo da međusobno razgovara i mi smo miljama ispred,“ rekao je Vejvoda, upoređujući, sa jedne strane, spor proces političkog dijaloga, i plodonosne saradnje civilne zajednice sa druge. Vejvoda je naglasio da je za napredak dijaloga suštinski potrebna energija sa samog terena, od samih ljudi i aktivista civilnog društva.

Britanski ambasador Denis Kif naglasio je važnost projekata koje realizuje Balkanski fond za demokratiju, u čitavom regionu, ocenivši da će ova ambasada nastaviti da podržava ovakve projekte. On je naglasio da ulogu svoje ambasade vidi u tome da se Srbiji pruži pomoć u tome da, kako je rekao, bude „u potpunosti sposobna“ da se pridruži EU, a što podrazumeva i to da se „modernizuje i osposobi“ u delu kako bi „negovala odnose sa svojim susedima“, ali i da se to isto učini i sa susedima Srbije.

Oba učesnika su saglasna u tome da se Briselski sporazum na terenu sporo sprovodi, kao i da se čitav briselski pregovarački proces sporo odvija, istovremeno naglasivši i napredak u samom procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Govoreći o potrebi proaktivnog delovanja lokalnih nevladinih organizacija i ostalih aktivista civilnog društva, Hanson se osvrnula na žalbe koje sluša o tome da Zajednica srpskih opština i posle dve godine od Briselskog sporazuma nije formirana, odnosno da statut nije još uvek donešen, dodavši da je to upravo prostor u koji civilno društvo treba da uđe svojim proaktivnim delovanjem.

„Civilno društvo uvek treba da da svoje ideje u vezi sa ovim statutom, kako bi se razvila dalja, mnogo fokusiranija diskusija u vezi sa njim,“ rekla je Hanson.

Hanson je apelovala na predstavnike iz Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da dopru do predstavnika civilnog društva na samom terenu.

„Saznajte kako razmišljaju ljudi na samom terenu, debatujte i razgovarajte , razmenjujte vesti i širite te vesti,“ naglasila je Hanson.

Konferencija u Beogradu se održava kao završnica ovogodišnjeg programa razmene pod nazivom „Razmena profesionalnog rada za program jačanja dijaloga“ (PWEEPD), koji drugu godinu za redom, BTD organizuje za profesionalno osoblje, aktiviste civilnog društva, tink tenk organizacije, kao i univerzitete između Kosova i Srbije.

Do sada je u dvogodišnjem programu ostvareno 14 razmena između 15 organizacija. Ove godine su ostvarene i dve razmene više nego prošle godine, a takođe, po prvi put ove godine, u programu razmene učestvuju i  srpske organizacije sa Kosova, i to sa Severa.

Srpski predstavnici sa Severa učestvovali su danas i u jednom od panela u kojem se govorilo o jačanju dijaloga kroz saradnju sa civilnim društvom. Aleksandar Rapajić iz organizacije ECMI naglasio je da se most između Srbije i Kosova gradi kroz pozitivno rešavanje „pitanja manjina“ – položaja kosovskih Srba i Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Najvažnije za kosovske Srbe jeste da se osećaju bezbedno, a onda i da se radi na prosperitetu njihovog opstanka. Jedan deo u tom pravcu jeste jačanje civilnih organizacija kroz finansiranje i treninge, dok je odgovornost u najvećoj meri na kosovskoj vladi, koja treba da dokaže kosovskim Srbima da su bezbedni i poželjni,“ rekao je Rapajić.

Programski direktor NVO „Aktiv“, Branislav Nešović, naglasio je da se u procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, najmanje vodilo računa o tome da u taj proces budu uključeni oni koji su predmet procesa dijaloga, a to su Srbi sa Kosova, odnosno sa Severa.

„Biti oko stola ne znači da sedite za stolom,“ rekao je Nešović, dodavši da problem Srba sa Severa Kosova već duže vreme nailazi na nerazumevanje i u Beogradu i u Prištini, uključujući i zajednicu civilnog društva.

Kim radio:
Beograd: Mediji nezainteresovani za konferenciju o Kosovu

Na konferenciji, koju je organizovao Balkanski fond za demokratiju (BTD) uz pomoć ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija, kao i međunarodnih predstavnika.

Iako je ovo, prema rečima panelista, prva konferencija ovakvog tipa koja se održava u Beogradu, nijedan od nacionalnih medija, među kojima i javni servis RTS, nisu pokazali interesovanje da građane informišu o ovom događaju.

Moderatorka jednog od panela, Sonja Liht, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, istakla je da „ako događaju ne prisustvuju političari visokog ranga – mediji nisu zainteresovani da taj događaj prate“.

Osim panelista koji dolaze iz srpskog i albanskog civilnog sektora sa Kosova, na konferenciji učestvuju između ostalih i britanski ambasador, Denis Kif, potpredsednik Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, te Džoana Hansen, doktorka nauka sa Londonske škole za ekonomiju.

Cilj ove konferencije je, prema navodima organizatora, da obezbedi prostor za konstruktivne i praktične refleksije o ulozi civilnog društva u odnosima Srbija – Kosovo, kao i da pokrene niz ciljanih diskusija o tome kako se saradnja na konkretnim pitanjima može sprovesti i unaprediti.

Nešović je, takođe, naglasio da 15 godina rešavanja problema Kosova od 1999, nije dovoljno vreme da se taj, po njegovim rečima, složen i osetljiv problem reši, replicirajući predstavniku iz Prištine, Naimu Rašitiju, iz Istraživačke grupe za balkansku politiku, koji je kritikovao sporost u rešavanju ovog problema.

„Vreme nam ponestaje,“ prethodno je rekao Rašiti.

Predsednica fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je naglasila da su učesnici na današnjem skupu naučili nešto novo, a to je da predstavnici srpskog civilnog društva sa Kosova moraju biti više uključeni u postojeći dijalog između kosovskih i srpskih civilnih organizacija.

„Sve ono o čemu smo danas pričali biće, mora da bude uključeno, i mi ćemo morati da vidimo  kako da uključimo više razgovora u Nacionalni konvent,“ naglasila je Liht, napominjući da će ono što je čula od predstavnika sa Severa, biti i uključeno u grupu onih organizacija i stručnjaka koji čine deo Nacionalnog konventa, a koji se bave poglavljem 35.

U neformalnim delovima ove konferencije, od albanskih predstavnika sa Kosova se moglo čuti da im je u Beogradu prijatno, da vole da dođu u „ovaj lep i otvoren grad“, a bilo je i onih koji su prvi put došli u prestonicu Srbije.

„Juče sam greškom liftom otišao u suteren hotela i video sam sve one lepe slike bivše SFRJ. Danas sam imao prilike da na ulicama Beograda vidim i stara jugoslovenska kola. Drago mi je što sam osetio priču mojih roditelja koji su pamtili i jedno lepo vreme te bivše zemlje, dok sam ja o Beogradu slušao kao sedmogodišnji dečak 1999, i znate da ga nisam zamišljao po dobrom,“ rekao je jedan od civilnih aktivista iz Prištine, Dardan Abazi, iz prištinskog Instituta za razvoj politike.

Konferencija se večeras nastavlja četvrtim panelom o mogućnostima i izazovima  regionalne saradnje, nakon čega se zatvara poslednjim, petim, o „putu napred“.

DPK pripremila rezoluciju o genocidu Srba nad Albancima

30. 03. 2015, 20:44 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Poslanička grupa DPK-a podnela je na današnjem zasedanju Skupštine Kosova zahtev za izglasavanje Rezolucije o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine.

Potpredsednica Skupštine Kosova i predstavnica bošnjačke parlamentarne grupe 6 Duda Balje, ocenjuje da će rezolucija najviše štete naneti srpskoj zajednici koja i dalje bojkotuje rad skupštine.

„Mislim da je bitno da se ravetli sudbina nestalih lica, međutim u ovom momentu kada Srbi nisu u parlamentu, kada srpski poslanici ne prisustvuju sednici, i kada se dešava bojkot centralnih vlasti od strane srpskih političara, mislim da će ovakva rezolucija ići najviše na štetu srpskoj zajednici“, rekla je za RTK2 Duda Balje.

Ona je najavila da će se o zahtevu za usvajanje Rezolucije o genocidu će se raspravljati na narednoj sednici i ona će verovatno biti usvojena jer, kako kaže, predstavnici DDK i DSK imaju dovoljan broj glasova da je izglasaju.

Bojkot predstavnika Srpske liste Balje je okarakterisala kao nezreli politički čin.

„Srpski glasovi su bitni kada se raspravlja i kada se traži dvotrećinski broj glasova manjinskih poslanika. Međutim, mi smo bez njih usvojili i budžet, raspravljali o RTK-u i još o mnogim temama. Mislim da su Srbi deo čitave ove priče, deo kosovskog društva i mislim da su mnogo, mnogo toga propustili zbog bojkota“, rekla je ona i dodala da bojkot srpskih poslanika negativno utiče i na ostale manjinske zajednice.

Nakon sastanka predsedništva, predsednik skupštine Kadri Veselji je na pitanje novinara da li su predstavnici Srpske liste uputili zahtev za povratak u parlament, odgovorio:

„Ovde smo se satali da bi rešavali pitanja većine, takav zahtev još nismo dobili. Ukoliko dobijemo bilo kakav zahtev, naša odluka će biti transparentna i u interesu naših birača“, naglasio je Veselji.

Poslanici Skupštine Kosova nastaviće plenarnu sednicu 2. aprila.

Svedoči bivši pripadnik OVK

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici nastavljeno je suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba davanjem iskaza svedoka tužilaštva Halita Beranija.Halit Berani 

Berani (65), koji se predstavio kao pozorišni režiser, svedoči o događajima koji su se u Kosovskoj Mitrovici dogodili aprila 1999. i februara 2000. godine i on je 18 svedok tužilaštva.

Berani je bio pripadnik OVK, a poznat je po tome što je 17. marta 2004. novinarima na Kosovu preneo lažnu informaciju kako su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibar, nakon čega je počeo martovski pogrom nad Srbima.

Berani je tokom 2002. godine bio jedan od prvih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Vejvoda: Evropa ne želi novi Kipar

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda ocenio je da je vlastima u Beogradu i Prištini u interesu da dođe do sprovođenja Briselskog sporazuma, istakavši da se već 10 godina svim vlastima govori da Evropa ne želi novi Kipar.

Ivan Vejvoda

„Otvaranje poglavlja 35 o Kosovu je veoma bitno“, rekao je Vejvoda za B92.

On smatra da Beogradu i Prištini puno toga zavisi od primene Briselskog sporazuma, i to Prištini dobijanje Sporazuma o stabilizaciji, a Beogradu otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

Vejvoda kaže da i Beograd i Priština razumeju realnost, odnosno da nema boljitka ako se ne ide napred, i da zbog toga treba očekivati rezultate.

Koha: Uslovi „Srpske“ za povratak

Zahtev Liste „Srpska“ za povratak u kosovske institucije, između ostalih, biće da Zajednica srpskih opština profunkcioniše do novembra, prenosi „Koha Ditore“.Gračanica 

List navodi da će zahtev biti i da njeno sedište bude u Gračanici, kao i i da obrazovanje i zdravstvo ostanu u sistemu Srbije.

Izvor „Koha Ditore“ navodi i da se očekuje da Lista danas ili sutra objavi odluku o povratku u institucije posle dva meseca bojkota, ukoliko se ispune ti uslovi.

Među uslovima je i da se o ZSO razgovara u Briselu i da se objavi statut Zajednice

List takođe navodi da najveće šanse da bude na čelu ZSO ima aktuelni gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.

Precizirajući ovlašćenja na kojima Lista „Srpska“ insistira, „Koha Ditore“ navodi da bi obrazovanje i zdravstvo bili finansirani iz Srbije, ali preko „posebnog bankarskog računa u Centralnoj banci Kosova“, kao što bi se finansirali i zajednički projekti 10 opština koje bi prethodno usvojila ZSO.

„Koha Ditore“ navodi da Lista ima i određene ekonomske zahteve u vezi sa stranim investicijama u srpskim opštinama i da je, u vezi s tim, premijer Isa Mustafa obećao donošenje zakona o stranim investicijama do maja.

Zahtev Liste je i usvajanje rebalansa budžeta za stvaranje boljih finansijskih uslova za opštine sa srpskom većinom, kao i popis stanovništva u opštinama na severu Kosova gde nije spoveden kako treba, prenosi „Koha Ditore“.

Sve te zahteve Lista „Srpska“ je usmeno iznela u razgovorima sa premijerom Kosova i ostalim zvaničnicima vlade, piše list.

Istovremeno, zvaničnici Vlade Kosova koji učestvuju u razgovorima sa Listom, odbili su da to nazovu zahtevima, a zamenik ministra lokalne samouprave Bajram Gecaj je rekao da se razgovaralo o ciljevima vlade u skladu sa platformom.

„To mogu biti aspiracije Liste Srpska, ali o njima treba da se pregovara u Briselu“, rekao je Gecaj i odbacio mogućnost da vlada poklekne pred srpskim zahtevima, posebno kada je reč o obrazovanju i zdravstvu.

„Platforma vlade ne predviđa takvu vrstu organizovanja. Tema ZSO je u početnoj fazi tako da i dalje nemamo sadržinske diskusije u vezi sa tim. Ministarka Edita Tahiri nekoliko puta je rekla da prvo treba sprovesti postojeće sporazume“, zaključio je Gecaj, a prenosi „Koha“.

Koha: Srpski policajac govori o zločinima srpske države

26.03. 2015, 13:04 Izvor: Koha

Izvor: Koha (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Bivši srpski policajac, Slobodan Stojanović, jedan je od glavnih protagonista grozota 1998. tokom rata na Kosovu, ispričao je u emisiji „Specijal“ Radio televizije Kosovo, Mendu Hiseni, misleći na srpske zločine počinjene nad albanskim civilima.

Stojanović je bio član 37. specijalne policijske jedinice Srbije. Od 2009. je penzionisan. U penziju je otišao kao komandir policijske stanice „Crna trava,“ uprave policije u Leskovcu.

U nastavku pogledajte emisiju.

27.03.2015 |08:00-23:55 Opet nas manipulišu, da bi se potvrdilo ono loše što nam Dačić,Vučić i Tadić uradiše…


Mogerini: Postignut sporazum o Civilnoj zaštiti

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini potvrdila je danas da je postignut dogovor o civilnoj zaštiti koja deluje na severu Kosova.Federika Mogerini u Prištini 

Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem u  Beogradu, Federika Mogerini je kazala da je taj dogovor „jako pozitivan“.

Sagovornici nisu izneli više detalja o sporazumu.

Mogerini: Ne gledamo Srbiji kroz prste zbog Kosova

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini odbacila je tvrdnje da Evropska unija „gleda kroz prste“ Srbiji kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog spremnosti Beograda da se reši pitanje Kosova.

„Srbija bi trebalo da ostvaruje svoju reformsku agendu. To je jasna obaveza i doprinos Srbije. To je važno u kontekstu napredovanja ka Evropskoj uniji, ali pre svega – za samu zemlju. Vlada je bila jasna u pogledu svoje ambicije da unapredi ekonomsku situaciju. Ekonomske, socijalne i političke reforme se moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja. Tako da nema ’gledanja kroz prste’“, rekla je Mogerinijeva u intervjuu za „Danas“.

Mogerinijeva danas stiže u prvu posetu Beogradu nakon preuzimanja funkcije visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, i sastaće se sa najvišim srpskim zvaničnicima.

„Moja poruka će biti jasna – Srbija je čvrsto na svom putu ka EU, ali pred njom su reforme koje treba hitno sprovoditi i rešavati. Evropska unija želi da poglavlja iz pregovora o članstvu budu otvorena što je pre moguće. Uz privrženost i političku volju – a Srbija ih je već pokazala – to se može ostvariti“, rekla je Mogerinijeva.

Ona je podsetila da je Srbija proklamovala članstvo u EU za svoj ključni strateški cilj, i da je to i premijer Aleksandar Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina, oktobra prošle godine.

„Suštinska posvećenost zemlje vrednostima EU važna je, kako za Uniju, tako i za Srbiju. Postoji pravna obaveza u okviru pregovora da se razvije proces progresivnog usaglašavanja sa pozicijama EU, i mi očekujemo da Srbija ispoštuje te obaveze. Ipak, još važnije je da lideri iz Beograda pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – da pokažu to rečima, a posebno delima“, dodala je Mogerinijeva.

Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, dodala je, ono što se konačno očekuje od obe strane jeste sveobuhvatna normalizacija odnosa.

„U tom pogledu, biće potrebno pronaći rešenja u dogledno vreme, za niz otvorenih pitanja. Rešavanje problema dijalogom i pregovorima je evropski način i put, dok je jedan od ciljeva razgovora da se i Beograd i Priština približe Evropi. Međusobni razgovori, na ovaj način, jesu po sebi važan korak na evropskom putu“, kaže Mogerinijeva.

Upitana da li je tačno da vlast u Srbiji ispunjava obaveze predviđene Briselskim sporazumom, a da je problem na drugoj strani, ona je rekla da je implementacija sporazuma već postignutih u dijalogu, koji je omogućila EU, ključni je deo tog procesa.

„Do sada nije bilo pune implementacije i mi radimo sa obe strane na postizanju tog cilja. Takođe, mi razgovaramo o tome kako da ostvarimo napredak u dijalogu, kako bi se u budućnosti razgovaralo o brojnim pitanjima tamo gde postoji uzajamna saglasnost oko te potrebe“, dodala je šefica evropske diplomatije.

Povodom pitanja imovine na Kosovu, ona je rekla da je vlasništvo teško pitanje u mnogim zemljama.

„Ono što se zahteva od Srbije jeste kontinuirano zauzimanje za vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom, što vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, istakla je Mogerini.

Na pitanje, imajući u vidu da otvaranje prvog poglavlja u procesu pridruživanja pre svega zavisi od implementacije Briselskog sporazuma, a da je procenjeno vreme za ispunjavanje tog uslova – septembar, da li to znači da do tada sigurno neče biti otvoreno nijedno poglavlje, ona je rekla:

„Srbija je to zaslužila, zbog svog doprinosa teškim reformama. Prešla je dug put u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ovo je ključno, takođe, za stabilnost u regionu. Srbija treba da ostvaruje svoju reformsku agendu. Brzina kojom će se odvijati pregovori zavisiće od napretka u ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava i primenu sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom, koje je EU omogućila“.

Mogerinijeva danas u Beogradu

Mogerini će danas posetiti Beograd, a, kako se očekuje, glavna tema razgovora sa srpskim zvaničnicima biće dijalog Beograda i Prištine i primena postignutih dogovora.

Mogerinijevu će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ona će tokom posete održati i govor studentima Univerziteta, najavljeno je iz Brisela.

Šefica diplomatije EU dolazi u Beograd iz Prištine, a do posete dolazi mesec i po dana nakon poslednje runde dijaloga u Briselu, kada je postignut dogovor o pravosuđu.

U međuvremenu, i dalje je otvoreno pitanje pune primene Briselskog sporazuma, pre svega u pogledu formiranja Zajednice srpskih opština, te dodatna komplikacija u vidu istupanja Liste Srpska iz kosovskih institucija posle odluke u Prištini o smeni ministra za povrata Aleksandra Jablanovića.

A.Jablanović: Priština opipava puls

Predsednik „Srpske liste“ Aleksandar Jablanović izjavio je da još uvek nije postignut dogovor o ukidanju Civilne zaštite na severu Kosova, ocenjujući da provokativne izjave o tome koje dolaze iz Prištine imaju zadatak da opipaju puls druge strane.Aleksandar Jablanović

Aleksandar Jablanović je izjavio da se ne može smatrati da je bilo koji dogovor, koji se tiče srpskih institucija, postignut sve dok se predstavnici Srba o tome ne izjasne.

„Pitanje kakvo je Civilna zaštita će privlačiti pažnju i dve strane koje pregovaraju u procesu nisu potpuno završile svoj dogovor. To su izjave kojim se želi opipati puls druge strane, da se vidi ko je koliko spreman da ide u tom smeru… Dok Srbi ne objave preko svojih predstavnika da je neki dogovor koji se tiče naših institucija postignut, on nije postignut. Sve su ostalo spekulacije“, rekao je Jablanović na debati u Medija centru u Čaglavici.

On je dodao da Civilna zaštita nije nikakva paralelna struktura, već da je reč o organizaciji „mirnodopskog tipa koja se bavi gašenjem požara, čišćenjem puteva u zimskom periodu, sprečavanjem posledica usled poplava“.

Naim Rašiti iz Balkanske istraživačke grupe je objasnio da se o Civilnoj zaštiti pregovara već godinu dana i da je izrada sporazuma u finalnoj fazi. On smatra da je do konfuzne situacije oko ovog dogovora došlo zbog neozbiljnosti onih koji pregovaraju.

„Po tom sporazumu, civilna zaštita će se ugasiti kao institucija, ali većina, 90 odsto pripadnika će biti integrisano u razne civilne institucije Kosova. Sama gospođa Mogerini je juče javno rekla da je sporaum postignut, ali ne zaboravimo to da mi kao mediji i civilno društvo imamo naviku da uoči važnih poseta visokih predstavnika dolazimo do sporazuma ili finalizacije istih. Ova konfuzija govori o nedovoljno ozbiljnosti procesa sa obe strane“, rekao je Rašiti.

Izvršni direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović kaže da Srbi sa Kosova nisu učestvovali, „ni na kosovskoj, ni na srpskoj strani u pregovorima i postizanju briselskog sporazuma koji se, pre svega odnosi na njihov status“. On je kazao da je sever Kosova briselskim sporazumom izgubio svoju posebnost, a da je prouzrokovao pozitivne i negativne efekte.

„Osim pozitivnih efekata, integracije bivših pripadnika MUP-a u kosovski sistem, imamo negativne efekte i širenje straha ne samo na severu, nego i među širim slojevima stanovništva zbog ukidanja srpskih institucija, što jeste sama srž briselskog sporazuma, kao i nespremnost kosovskog sistema da pravno primi sve zaposlene u srpskim institucijama“, kaže Maksimović.

Na debati u Medija centru u Čaglavici, koja je za temu imala „Sever Kosova posle briselskog sporazuma“, govorio je i Slavko Simić, poslanik „Srpske liste“ u Skupštini Kosova.

On je kazao da se institucije Kosova nedvoljno bave pitanjem povratka i interno raseljenih.

„Trenutno stanje po pitanju povratka u odnosu na ono od pre petnaest godina razlikuje se jedino po tome što aktuelne vlasti daju deklarativnu podršku povratku i predstavlljaju ga kao prioritet Republike Kosova. Iako je Ustav Kosova obavezao neke institucije da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem, mislim da se ništa konkretno nije desilo na terenu“.

Sagovornici su pozitivno ocenili dogovore koje Beograd i Priština postižu na poziv treće strane, ali da se u praksi pokazalo da su najbolji oni projekti koji su Srbi i Albanci sami pokrenuli jer oni najbolje znaju kakvi su im problemi i potrebe.

EU: Nema promene stava o Kosovu

U Evropskoj uniji nema nikakve promene stava prema priznavanju nezavisnosti Kosova, izjavila je danas portparolka u Evropskoj komisiji Ketrin Rej.

Ona je time odgovorila na pitanje novinara da li jučerašnja izjava visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Prištini da je dijalog Beograd-Priština dijalog dve suverene države, promena u stavu Unije prema jednoglasno proglašenoj nezavisnosti.

Ketrin Rej je rekla da je u Prištini bilo reči o dijalogu Srbije i Kosova i naglasila da, što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, kad je reč o EU, nema nikakve promene.

Zamoljena da objasni da li izjava Mogerini da su Srbija i Kosovo dve suverene države znači njen lični stav ili to odražava i promene u poziciji EU, ona je rekla da jedino što može da ponovi da nikakve promene s tim u vezi nema kad je u pitanju EU.

Na pitanje da li može da osvrne na izjavu Mogerini, ako je to bio njen lični stav, portparolka u Evropskoj komisiji je rekla da je Mogerini danas u Beogradu, da će biti konferencija za novinare i da tamo može da objasni svoje stavove.

Prag: Komemoracija žrtvama NATO bombardovanja SRJ

Češki poslanik Jaroslav Foldina je ispred ambasade Srbije u Pragu održao akciju odavanja pošte žrtvama bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO alijanse, saznaje RTV Kim.Foldina ispred ambasade Srbije u Pragu

Poslanik vladajuće češke socijaldemokratske stranke (ČSSD) Jaroslav Foldina je tom prilikom označio NATO bombardovanje kao korak rušenja stabilnosti u Evropi, bez presedana. Među učesnicima memorijalne akcije je bio i bivši ministar spoljnih poslova Češke Republike, Jan Kavan, a na skupu je intonirana i srpska himna, javlja za RTV Kim iz Praga Zoran Lešević.

Građani Praga inače svake godine okupljanjem ispred srpske ambasade i paljenjem sveća obeležavaju dan početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, da bi, kako ističu, podsetili na akt agresije koja je bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Jaroslav Foldina, koji je na češkoj političkoj sceni poznat po aktivnom protivljenju otcepljenja Kosova od Republike Srbije, rekao je na skupu da ovaj napad najjače vojne sile na svetu „protiv malog naroda u Evropi“, nije imao madat Saveta bezbednosti UN, i bio je suprotan Vašingtonskoj deklaraciji.

„Destabilisali su međunarodno pravo da bi bombardovali desetomilionski narod u Evropi. Bombardovanje SR Jugoslavije je trajalo 78 dana, uništavane su škole, elektrane, fabrike, umirali su civili, upotrebljene su tone bombi, kasetnih bombi, u kojima je protiv međunarodnih normi bio upotrebljen osiromašeni uranijum, koji i danas deluje u celoj bivšoj SR Jugoslaviji, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, ubija ljude time što oboljevaju od raka,“ rekao je Foldina.

Foldina je u svom govoru izrazio saosećanje sa srpskim narodom i civilnim žrtvama bombardovanja, što je i naveo kao glavni motiv njihovog svakogodišnjeg okupljanja.

Češki poslanik je podsetio učesnike skupa da su se na tom mestu u znak protesta okupili i u martu 1999. godine. „Kao izraz solidarnosti nas, građana, koji smo u to vreme stajali ovde pred tadašnjom jugoslovenskom ambasadom, stajali smo ovde da bismo ponovili da sa tim nismo saglasni, bilo nas je hiljade, Čeha i Slovaka, koji nismo bili saglasni sa tim aktom u koji smo bili samo nekoliko dana po ulasku u NATO uvučeni. Nismo imali šansu, da mi građani  odlučujemo o tim stvarima i da ih sprečimo, zato mislim da je potrebno dostojanstveno odati poštu i počast malom i našem bratskom narodu i hiljadama žrtava.“

Kako je naveo poslanik ČSSD, radilo se o ukupno tri i po hiljade preleta, bacanja čak i kasetnih bombi. „Jedna od tih kasetnih bombi je u aprilu 1999. godine ubila trogodišnju Milicu Rakić. Danas bi imala devetnaest godina, devetnaest godina bi imalo to malo dete“, nastavio je Foldina. „Ne mogu ovde da pominjem vojnike i pilote. Ti krivci, ti Bilovi Klintonovi, ti Blerovi, Havijer Solana i drugi, to su ljudi, koji bi trebali da odgovaraju“.

Na kraju memorijalnog akta se obratila i srpska pesnikinja Jelena Ćirić. „Pesnici su se uvek trudili da izraze svoja najdublja osećanja i stanje, a kad bi 1999. godine na nas umesto bombi bacali reči, i te najgore i najteže, sigurno ne bi bilo toliko žrtava, koliko je bilo,“ rekla je pesnikinja Jelena Ćirić i istovremeno je zahvalila češkim prijateljima za njihovu podršku.

Foldina je rekao prisutnima i da je bio u Beogradu prisutan baš u vreme kad je bila napaduta zgrada srpske javne televizije – RTS. Prema njegovim rečima, tada su pre početka napada zgradu napustili svi strani novinari, koji su znali za pripremljeni napad, ali svojim srpskim kolegama nisu ništa o tome rekli. „To je po meni jako bazobrazno, mi to nećemo nikada da zaboravimo, ali mi im to takođe ne želimo.“

Na kraju komemorativnog skupa održan je i parastos žrtvama bombardovanja.

26.03.2015 |08:00 – 23:58 TIRANI Aleksandar Vučić i Dačić sa svojom bandom, zacrtanu mapu predaje i izdaje Kosova ostvaruju ubrzano i jasno! Glave njihove bolesne i jadne odvratno je gledati kako svesno lažu narod Srbije zaobilazeći istinu… Uništili Srpsku državu otvorilili je da je gazi ko god hoće… Kako spasiti Srbiju???


Pavićević: Važno da se proces normalizacije odvija, BEZ PRAVIH PREDSTAVNIKA SRBA SA KIM, A ONI KOJI SU UŠLI U PARTIJU SRPSKA ZBOG DŽIPOVA I VISOKIH PLATA JESU OTPADNICI, ŠVERCERI, NEPISMENI SVET KOJI JE SEBI OBEZBEDIO EGZISTENCIJU U BEOGRADU PA IH I NIJE MNOGO BRIGA ZA BUDUĆI ŽIVOT SRBA NA KIM….

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine dešava se svakog dana, poručio je danas oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević, istakavši da je važno da se taj proces odvija. Nastavite sa čitanjem

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

23.03. 2015 08:00-23:58 Albanija i Kosovo teže ujedinjenju jer Srbija (Beograd) teži razjedinjenju sa Kosovom…


Opljačkana kuća Srpskinje u selu Dugonjevo kod Kline

 23.03. 2015, 22:32 Izvor: Tanjug

Kuća, čiji je vlasnik jedna Srpkinja u selu Dugonjevo u opštini Klina na Kosovu i Metohiji, opljačkana je tokom prethodne noći što je uznemirilo Srbe povratnike iz ovog kraja, izjavio je večeras službenik za integraciju zajednica u opštini Klina Ranko Kostić.

Kostić je u izjavi Tanjugu rekao da je opljačkana kuća Silvije Rašković i da su kradljivci odneli kompletnu belu tehniku a da je vlasnica u trenutku pljačke bila u poseti rođacima u centralnoj Srbiji.

Uz podsećanje da ovo nije prvi slučaj pljačke te kuće koja se nalazi na ulazu u selo, Kostić je rekao da je najnoviji nasrtaj na imovinu Srba uznemirio povratnike u opštini Klina i da su slučaj prijavili Kososkoj policiji.

U selu Dugonjevo nalazi se 13 kuća, od kojih su u osam Srbi stalno nastanjeni a do povratka u ovo selo došlo je 2008. godine, rekao je Kostić.

Pred današnju sednicu kosovske i albanske vlade: „Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

23.03. 2015, 6:45 Izvor: KoSSev

Foto: Lapsi.al

„Jedna zemlja. Jedna narod. Jedan san.“, moto je današnjeg sastanka albanske i kosovske vlade, koji je odabrao albanski premijer, Edi Rama. Današnji sastanak dveju vlada najavio je juče na svom Fejsbuk profilu i kosovski premijer, Isa Mustafa: „Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisane politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa.“ Tokom „istorijske sednice“, kako je nazivaju kosovski mediji, biće potpisana tri sporazuma, tri protokola i četiri memoranduma između dve vlade. Kosovski mediji navode i da će ključni biti sporazumi o bezbednosti, obrazovanju, finansijama, poljoprivredi, trgovini i kulturi. Sednica počinje danas u 11 časova u Tirani.

“Dragi prijatelji, želim da podelim sa vama radost koja je već počela pripremama za sednicu Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije. Stoga, ja sam optimista da će sastanak u ponedeljak u Tirani biti uspešan i da će otvoriti novo poglavlje saradnje između naše dve zemlje,” napisao je Mustafa na svom Fejsbuk profilu, dodajući:

„Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

Portal „Lapsi.al“ je došao i do fotografije okruglog stola za kojim će danas sedeti ministri kosovske i albanske vlade.

„Na njemu je postavljena zastava Evropske unije, dok se u sredini nalazi trodimenzionalni orao,“ dodaje ovaj portal, koji navodi da postoji posebno mesto za potpisivanje sporazuma i drugo gde će Mustafa i Rama izaći na konferenciju za novinare.

„Rama je kao moto ovog sastanka izabrao tri rečenice – Jedna Zemlja. Jedna narod. Jedan san,“ dodaje ovaj portal i podcrtava da će na ovom sastanku biti potpisano 11 sporazuma, protokola i memoranduma između dve vlade.

Premijer Albanije, Edi Rama:

„Sutra važan dan za odlučivanje o preuzimanju daljih koraka o ujedinjenju tokom sastanka dveju vlada“

“Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisanje politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa. Obe naše zemlje nikada do sada nisu imala pogodniju situaciju kod kuće, ali takođe i regionalnu i međunarodnu – da uspostave zajedničke politike u svim oblastima, koje nas vezuju i koje čine naše bilateralne odnose posebnim.”

Koha je sinoć detaljno prenela i o čemu će predstavnici dve vlade sutra razgovarati u Tirani, te je tako navedeno čak jedanaest tačaka:

1. Razgovor o  uzajamnoj saradnji u vezi sa uzajamnim bezbednosnim sektorom
2. Memorandum o jačanju saradnje u oblasti unutrašnje kontrole
3. Protokol o zajedničkom korišćenju uređaja kontrole granica
4. Protokol za neposredno prekogranično praćenje
5. Memorandum o razumevanju u vezi sa jačanjem saradnje između ministarstava finansija
6. Sporazum o saradnji u vezi sa zajedničkom organizacijom učenja albanskog jezika i albanske kulture u dijaspori
7. Sporazum o saradnji u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja
8. Sporazum o saradnji  u vezi sa institucionalnom koordinacijom i unapređenju profesionalnog razvoja nastavnika u preduniverzitetstkom obrazovanju
9. Protokol o primeni okvirnog sporazuma između Vlade Albanije i Vlade Kosova o saradnji u promocije trgovine i olakšicama
10. Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja
11. Memorandum o saradnji između Ministarstva kulture Albanije i Ministarstva kulture Kosova

A prva zajednička sednica Vlade Kosova i Vlade Albanije održana je u Prizrenu u januaru 2014. godine, kada su i dve vlade potpisale „Deklaraciju o strateškom partnerstvu i saradnji“, da bi u aprilu iste godine, usledila i komemorativna sednica ovih vlada u Kukešu, gde su obeležili petnaestogodišnjicu borbe Oslobodilačke vojske Kosova i pomoć vlasti i žitelja Albanije u prihvatanju Albanaca koji su masovno pobegli sa Kosova tokom rata na KiM-u.

Međutim, prva sednica vlada obeležila je početak niza zajedničkih aktivnosti Kosova i Albanije, dok su „zajedničke aktivnosti“ posebno vidljive bile početkom ove godine – otvaranje zajedničkog novog carinskog terminala između Kosova i Albanije, razmena „muzejskih postavki“, te lobiranje albanskih diplomata za nova priznanja Kosova, ali i produbljivanje već uspostavljene saradnje.

Selaković: Srbija neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije

23.03. 2015, 20:47 Izvor: Tanjug

Ministar pravde, Nikola Selaković, izjavio je danas da Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i pozvao EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i na to gleda blagonaklono.

„Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i ne moraju to da prikrivaju pod bilo kojim plaštom, pošto je očigledno da se o tome radi“, rekao je Selaković Tanjugu.

Premijeri Kosova i Albanije Isa Mustafa i Edi Rama potpisali su danas međudržavni sporazum o saradnji u raznim oblastima, posle čega je Rama izjavio da je potvrđeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“.

Selaković je naveo da Srbija želi dobre i najbolje odnose sa Albanijom, kao i da Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji žive u miru, ali da neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije.
„Mi pozivamo EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i da na to blagonaklono gleda“, rekao je Selaković.

Korak unazad od formiranja suda za zločine OVK

Vladajuća koalicija Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova zajedno sa listom „Srpska“ trenutno nema dovoljno glasova za osnivanje Specijalnog suda, koji treba da tretira pretpostavljene ratne zločine OVK na Kosovu u periodu 1998–2000.

Poslanici DPK počeli su da se izjašnjavaju protiv, prenose Zeri, tvrdeći da nisu samo opozicioni poslanici protiv uspostavljanja Specijalnog suda, javlja dopisnik RTS-a.

Ustavni amandmani kojim treba da se otvori prostor za osnivanje Specijalnog suda, očekuju se da početkom maja budu pred poslanicima u parlamentu.

Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči izjavio je da će pred Specijalnim sudom za zločine OVK da se nađe manje od deset osoba.

Kuči tvrdi da mu je to preneo glavni tužilac Specijalne jedinice za istragu o trgovini organima i ratne zločine bivše OVK Klint Vilijamson.

„To mi je rečeno na sastanku na kojem je bio i Agim Čeku“, rekao je Kući za RTK i dodao da niko ne zna imena onih kojima će se suditi.

Američka ambasadorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson izjavila je da je što brže formiranje Specijalnog suda važno za dobrobit i budućnost Kosova.

Džejkobsonova je istakla da će sud funkcionisati po kosovskim zakonima, da će se baviti individualnim slučajevima i da neće biti više od 10 predmeta koji će se naći u tom sudu.

Protiv osnivanja suda su Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo.

Za osnivanje suda potrebno je da glasa 80 od ukupno 120 poslanika Skupštine Kosova, uključujući i dve trećine srpskih i drugih nealbanskih poslanika.

U međuvremenu, prištinski dnevnik Bota sot piše da i dalje nema zvanične odluke gde će biti sedište Specijalnog suda.

Odluku, dodaje list, još nije potvrdio Brisel, koji o tome pregovara sa vladom Holandije.

„Osnivanje Specijalnog suda ostaje prioritet za EU na Kosovu. U ovoj fazi ne možemo da komentarišemo konkretne aktivnosti. Planirani proces u Briselu i Prištini je u toku. Evropska unija podržava Kosovo u formatiranju zakonskog okvira za osnivanje suda, na osnovu postignutog sporazuma i ratifikacije Skupštine Kosova aprila 2014. godine”“, kaže se u odgovoru EU, koji prenosi dnevnik Bota sot.

Vlada Kosova: Nema napretka u primeni Briselskog sporazuma

 23. 03. 2015, 18:47 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Vlada Kosova je u izveštaju o sprovodjenju briselskog sporazuma dostavljenog Evropskoj uniji, ocenila da nije bilo značajnijeg napretka.

Izveštaj koji je potpisala Edita Tahieri, obuhvata vreme od početka oktobra prošle do sredine marta ove godine.

Ističe se da je potpisivanje sporazuma o pravosuđu 9. i 10. februara najveće dostignuće u posmatranom šestomesečnom periodu.

Licenciranje kompanija sa severa Kosova od početka 2015. godine, jedna su od retkih pohvalnih stavki u izveštaju.

Buduća Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po uzoru na postojeći model Asocijacije kosovskih opština, a to znači da bude u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima i bez izvršnih nadležnosti.

Vlada Kosova u izveštaju navodi da će do pregovora o ZSO doći tek kada budu ispunjena četiri preduslova: raspuštanje paralelnih struktura Srbije, primena sporazuma o pravosuđu, raspuštanje Civilne zaštite i uklanjanje Parka mira sa mosta na Ibru.

Pored ova četiri uslova, Priština traži od Beograda i primenu sporazuma o energetici, telekomunikacijama i osiguranju vozila.

„Do raspuštanja Civilne zaštite nije došlo, iako pregovori traju od decembra 2013. godine. Kao delimični napredak navodi se započinjanje pregovora o planu implementacije u decembru 2014. U izveštaju Vlade Kosova je istaknuto da Priština već ima plan integracije pripadnika Civilne zaštite kojim nudi 550 radnih mesta u kosovskom sistemu“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se tvrdi da se Srbija „kontinuirano meša u unutrašnja pitanja Kosova, koje se ocenjuje kao ilegalno i kao kršenje Briselskog sporazuma, a ogleda se u jačanju paralelnih struktura i novim imenovanjima predstavnika privremenih organa“.

„Nedostatak političke volje Vlade Srbije glavni je razlog loših rezultata u primeni sporazuma, istaknuto je u izveštaju, u kome se dodaje da je Kosovo u potpunosti bilo posvećeno implementaciji i aktivno na tehničkom nivou, čak i u šestomesečnom periodu institucionalne blokade“, ocenjuje se u dokumentu

Prema izveštaju Prištine, do napretka nije došlo ni u integraciji severa Kosova.

„Umesto brže integracije severa Kosova nakon lokalnih izbora, došlo je do podizanja tenzija, za šta je odgovoran Beograd, zbog zamene jednih barikada Parkom mira, koji je ograničio slobodu kretanja. Takođe, Srbija je, posebno od oktobra, radila na jačanju paralelnih struktura što je dovelo do podrivanja funkcionalnosti legalno izabranih gradonačelnika i skupština opština u četiri opštine na severu na kosovskim izborima krajem 2013“.

Navodi se da je zbog protivljenja Srbije da obrazovanje i zdravstvo budu integrisani u kosovski sistem, došlo do neusvajanja budžeta u severnim opštinama, što je kao posledicu imalo blokiranje opštinskih računa od marta 2015. godine.

Vlada Kosova u izveštaju poziva pet država članica EU da priznaju Kosovo.

Takođe se od EU traži da pruži veću podršku Kosovu u procesu evropskih integracija, konkretno da SSP bude potpisan u prvoj polovini ove godine, dok se Brisel poziva da primenu poglavlja 35. u pregovorima sa Srbijom uslovi sprovođenjem briselskih sporazuma.

SAP KiM na šesnaestogodišnjicu NATO bombardovanja: Protestna šetnja i tribina u Severnoj Mitrovici

 23.03. 2015, 12:17 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Povodom šesnaestogodišnjice početka NATO bombardovanja, Skupština Autonomne pokranije Kosova i Metohije (SAP KiM) sutra u 12 časova organizuje protestnu šetnju, nakon koje će biti održana i javna tribina.

Protestna šetnja počeće od glavnog mitrovičkog mosta na Ibru, do mesta nekadašnje zgrade SUP-a, a sadašnjeg Filozofskog fakulteta, koja je bombardovana početkom maja 1999. godine. Nakon šetnje, kako navode organizatori, biće održana i javna tribina na kojoj će govoriti politički prvaci iz Beograda, saopštilo je rukovodstvo ove organizacije. Još uvek nije poznato ko će učestvovati na ovoj tribini.

U Kosovskoj Mitrovici je 24. marta 1999, prvo bombardovana vojna kasarna u južnom delu grada, u naselju Bair. U posebnom sećanju Mitrovčana, međutim, ostalo je bombardovanje zgrade SUP-a u severnom delu grada, 2. maja 1999. godine, a koja se nalazila u neposrednoj blizini stambenih zgrada i dečijeg igrališta.

U bombardovanju mitrovičke zgrade SUP-a poginuli su nečelnik službe za upravne poslove, Milomir Aksentijević i policajac Nenad Vitković, ali i civilno lice, Hasibe Mešahrani, koja je živela u obližnjoj zgradi. Teže i lakše je ranjeno više od 10 pripadnika MUP-a, kao i 25 civila. Na tom mestu, posle rata, nikle su montažne zgrade Filozofskog fakulteta i rektorata, a pre pet godina, srpski policajci su postavili spomen obeležje sa porukom “Ne umiru oni kojih se sećamo.”

„BG i Srbi na KiM – drugi jezik“

23. 03. 2015, 18:22 Izvor: B92

Beogradske vlasti i Srbi sa KiM-a ne govore istim jezikom, nikada nisu govorili, a vlast u Beogradu vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog polusveta.

To je u Kažiprstu na TVB92 rekao jedan od osnivača Srpskog nacionalnog foruma na Kosovu, Momčilo Trajković, istakavši da ljudi na KiM-u žele da čuju alternativno mišljenje, koje nema tendenciju da smeni vlast, nego da vlasti pomogne da razume kosovske probleme koji su slojeviti.

“Beogradske vlasti i Srbi sa Kosova nikada nisu govorili istim jezikom. Govorile su određene partijske strukture. Nemamo podršku medija, imate cenzuru, ne možemo da dođemo do pozicije da kažemo. Ljudi na KiM-u žele da čuju drugo mišljenje, traže alternativu, ne da smeni vlast, već da pomogne vlastima da razume pitanje KiM-a. To pitanje je slojevito, ko to ne razume vuče pogrešne poteze, a to je šteta za nas,“ ističe Trajković.

Trajković smatra da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje žive u strahu.

“Naizgled može da se kaže da je bolji položaj Srba, ali kad se suštinski uđe u problem, vlada nesigurnost, strah da se može desiti 17. mart, nema perspektive, ekonomske, socijalne, pitanje je šta će biti sa zaposlenima u institucijama države Srbije, tzv. paralelnim institucijama. To je neverovatan zemljotres koji drma poziciju Srba na KiM. Plašim se da strah može da poremeti odnose među Srbima,“ smatra Trajković.

Prema njegovim rečima, na KiM-u postoje tri faktora koji su odgovorni za rešavanje krize.

“To su međunarodna zajednica, kosovske vlasti i vlasti Srbije. Sva tri faktora umesto da rešavaju, proizvode krizu. U tome je besperspektivnost, Srbi čekaju da utiče vlast u Beogradu, ali postoji objektivna situacija zašto ona to ne može da uradi. Postoje smetnje,“ dodaje Trajković.

On navodi da je Briselski sporazum doneo samo konfuziju.

“Svi smo u konfuziji, čak i oni koji su potpisali sporazum, ali oni to neće reći. Narod ne zna šta definiše Briselski sporazum. Sporo sprovođenje buni srpsku stranu, sprovedeno je, za sada, sve što je išlo na ruku kosovskoj strani, a Albanci se bune, jer ne znaju kakva će ovlašćenja dobiti Zajednica srpskih opština. Svi su u magli, niko nema dovoljno informacija šta se iza svega krije. Očigledno je da suština Briselskog sporazuma nije u rešavanju problema Srba na KiM-u. Rešava jedino poziciju vlasti prema međunarodnoj zajednici i putu ka Evropskoj uniji. Mi smo tu kolateralna šteta. Razumem problem države, ali moramo da budemo informisani da bismo znali kako da iznesemo te kompromise,“ napominje Trajković.

Apropo sve češćih reči u javnosti da treba naći konačno rešenje za KiM, gost Kažiprsta navodi da konačno rešenje ne postoji, već da se mora započeti proces rešavanja.

“Onome ko zagovara donošenje konačnog statusa bih postavio pitanje, da li Srbija ima pozicije na međunarodnom planu da bi mogla konačno da reši status? Šta je konačni status uopšte? Da bude onako kako je bilo? Nemoguće. Da podelimo? Nije rešenje. Da Srbi napuste Kosovo? Ako ne bude došlo do rešavanja, u figurativnom smislu, Šumadija će postati Kosovo. Za konačno rešavanje treba okupiti sve kreativne snage, sadašnja vlast vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog i političkog polusveta koji je može da razume probleme. Oni su produžena ruka ljudi iz Beograda koji imaju svoje interese, a ne interese nas koji živimo dole,“ zaključio je Trajković.

Savet kosovskog tužilaštva zvanično potvrdio da raspisuje konkurs za 15 srpskih tužilaca

23. 03. 2015, 13:51 Izvor: KoSSev

Foto: Kosovsko tužilaštvo

Na današnjem sastanku Saveta Kosovskog tužilaštva (SKT), koji je vodio kosovski državni tužilac i predsednik ovog saveta, Sulja Hodža, i zvanično je odlučeno da će 25. marta biti raspisan konkurs za 15 srpskih tužilaca, koji će trajati do 25. maja. Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči je ovaj konkurs ranije najavio kao konkurs za srpske tužioce koji će, prema nedavno potpisanom Sporazumu o pravosuđu između Beograda i Prištine, biti integrisani u kosovski pravosudni sistem.

„Jedina tačka dnevnog reda je bila razmatranje i odobravanje odluke o konkursu za tužioce, u skladu sa članom 110 (tačka 20 Ustava Republike Kosovo), Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Republike Kosova i Srbije, koji je ratifikovala Skupština Kosova, član 4.1., 1.2., 17. i 18. Zakona o Tužilačkom savetu Kosova, člana 19 Zakona o državnom tužiocu i člana 3. Pravilnika za zapošljavanje, imenovanju i ponovnom imenovanju tužilaca. Nakon diskusije, sedam članova učesnika SKT-a ovog sastanka, anonimno su glasali za otvaranje konkursa za 15 radnih mesta za tužioce. Konkurs će biti objavljen 25. marta, 2015. godine i biće otvoren do 25. maja,“ saopšteno je iz Kancelarije državnog tužioca Kosova.

Kuči je ranije najavio i da konkurs neće važiti za Albance, „jer nastavljaju da rade oni koji rade, samo što će biti transformisani onako kako smo se dogovorili u Briselu“, a „Koha ditore“ je navela da će procesom izbora i verifikacije sudija rukovoditi Misija EU na Kosovu i Metohiji – EULEX.

Sporazum o pravosuđu i integraciji srpskih tužilaca, sudija i sudskog osoblja u kosovski pravosudni sistem potpisan je 10. februara.

Srpski golman Vilson Caković, koji brani u Apoloniji iz Fijera, oteo je navijaču zastavu Albanije sa natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije“, na meču tamošnje lige protiv Tirane

Navijač Tirane je, u 23. minutu nakon što je dosuđen penal za njegov tim, utrčao na teren sa zastavom i natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije (albanski izraz za severni deo Grčke)“ i mahao ispred Cakovića, koji mu je oteo zastavu i bacio je.

Albanski huligan je, pre nego što ga je obezbeđenje izvelo sa terena, vređao Cakovića i pretio mu.

Nekadašnjem reprezentativcu Srbije u mlađim selekcijama na ovakvoj reakciji zamerili su fudbaleri oba tima, a ubrzo je trener Apolonije odlučio da ga izvede iz igre.

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković je prošao omladinsku školu Crvene zvezde, ali nije dobio šansu u prvom timu i morao je da ide na pozajmice u filijale Sopot i Balkan.

On je 2013. godine iz švedske Asiriske prešao u Apoloniju.

„Izjava Rame pretnja Srbima“

Kosovska Mitrovica — Srpska lista osudila je izjavu albanskog premijera Edija Rame o “nacionalnom ujedinjenju Kosova i Albanije”jer predstavlja pretnju Srbima i drugim nealbancima.

 Srpska lista zatražila je od EU da oštro osudi, kako su naveli, ovakve nacionalističke izjave Rame uz konstataciju da one kao takve ne vode pomirenju naroda na Balkanu.

U saopštenju Srpska lista navodi da zajednička sednica Vlade Albanije i privremene Vlade u Prištini, umesto da doprinese poboljšanju situacije u regionu, nažalost jasno pokazuje nacionalisticke aspiracije Albanaca i nepoštovanje Rezolucije 1244 UN, koja je najviši pravni akt na Kosovu i Metohiji.

Na prostoru Kosova i Metohije ne žive isključivo Albanci, već i veliki broj drugih naroda koji ne dele ovo mišljenje izneto od albanskog premijera i traže od EU da oštro osudi ovakve nacionalističke izjave pre svega što ne vode ka pomirenju naroda na Balkanu i što dolaze od dve strane koje nisu članice EU, dok Kosovo i Metohiju ne priznaju ni sve članice EU, navedeno je u saopštenju.

Izjava albanskog premijera da je potpisivanjem sporazuma Albanije i Kosova u Tirani izvršeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“ unosi nemir među građane na KiM koji nisu albanske nacionalnosti, stoji u saopštenju Srpske liste koje je potpisao predsednik Liste Aleksandar Jablanović.

Osim nacionalistiške retorike, ovakva izjava nema šta dobro da donese ni kosmetskim Albancima i Srpska lista osuđuje izjavu albanskog premijera i u njoj vidi jasnu pretnju srpskom narodu i nealbancima na Kosovu i Metohiji, stoji u saopštenju.

Tači: Džihad i Rusi su nam pretnje

Kosovski ministar inostranih poslova Hašim Tači izjavio je da su pretnje po region zapadnog Balkana islamski ekstremizam i rastući uticaj Rusije.Hašim Tači (Foto Slobodna Evropa)

On je rekao da je „veoma teško istovremeno težiti ka članstvu u EU i održavati vojne parade za Vladimira Putina“.

Tači je, takođe, uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, rekao je Tači u intervjuu agenciji APA.

Kosovski šef diplomatije rekao je i da zapadni Balkan, prema njegovom mišljenju, trenutno ugrožavaju dva fenomena: na jednoj strani Islamska država i ekstremizam spreman na nasilje u pojedinim delovima Balkana, a na drugoj rastući ruski uticaj u nekim zemljama.

Tači je kritikovao izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića na prošlonedeljnoj konferenciji o džihadizmu u Beču, da zapad nije blagovremeno suzbijao ekstremizam, već ga je podsticao.

„To je očigledno bio pokušaj da se sopstvena uloga u širenju nasilja i ekstremizma pre 20 godina opravda“, ocenio je on.

Dodao je da „Kosovo nije mesto na kojem se gaji islamski ekstremizam, već se protiv njega vodi borba“ i u prilog tome naveo da je Priština nedavno, po austrijskom uzoru, usvojila zakon koji zabranjuje učešće u stranim ratovima.

Tači je, istakavši da postoji konsenzus kosovske politike i društva za borbu protiv ekstremizma, podvukao da je Kosovo sekularna i tolerantna država sa „veoma umerenim islamom“ i ukazao da 99,9 odsto stanovnika „kaže da su Evropljani“.

On je takođe negirao da su među ranijim borcima Oslobodilačke vojske Kosova bili džihadisti.

„Bio sam politički vođa OVK i nisam nikada dozvolio da se našoj oslobodilačkoj borbi priključe verski ratnici, da džihadisti ukaljaju naš rat“, rekao je Tači i dodao da je ekstremizam na Kosovo dospe posle rata preko „navodnih humanitarnih verskih organizacija sa Bliskog istoka, koji nisu bili pravi humanitarci“.

On je podvukao i da je put Kosova u nezavisnost nepovratan, podsetivši da je 108 članica UN priznalo nezavisnost i da se gotovo svakog meseca Priština prima u jednu međunarodnu organizaciju.

Tači je rekao i da se nada da će još tokom ove godine doći do „prolamanja leda“ kod pet država članice EU koje još nisu priznale Kosovo i ukazao da je priznanje Grčke, Rumumije, Slovačke, Sspanije i Kipra potrebno kako bi Kosovo moglo da pristupi EU i NATO.

Prema njegovim rečima, približavanje EU i NATO je trenutno bliže nego UN, gde Rusija ima pravo veta, dodajući da se nada da će Moskva, kada je o Kosovu reč, prestati da bude „srpskija od Srbije“.

Tači je takođe uveren da će Beograd „gubitak južne pokrajine uskoro zvanično priznati“.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, istakao je on i dodao da Beograd u dijalogu pokazuje dobru volju.

Kada je reč o ilegalnim migrantima sa Kosova u EU, Tači je uveren da više neće biti talasa te vrste izrazivši nadu da će EU još ove godine ukinuti vize građanima Kosova.

“Maštanje o priznanju Kosova je odraz nezrelosti”

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić smatra da narod ne treba hraniti iluzijama o priznanju Kosova od strane Srbije.Marko Đurić (Foto Kim)

Stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti, kazao je Đurić povodom izjave kosovskog ministra inostranih poslova Hašima Tačija da je uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„Put u normalizaciju je nepovratan, a stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti i zabrinjavajućeg odsustva usredsređenosti na prave probleme Kosova i Metohije – nezaposlenost, korupciju i loše međunacionalne odnose, za šta i sam snosi odgovornost“, rekao je naveo je Đurić.

Đurić ističe da bi Tači trebalo da se okrene realnosti i uzme u obzir činjenicu da građani imaju najveću štetu od svakog odlaganja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je ujedno i proces stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj Kosova i Metohije.

 

%d bloggers like this: