O kimenovine

Trenutne informacije sa Kosova i Metohije. Opis života srpske zajednice na Kosovu i Metohiji!

21.05.2015 |08:00-23:59 Srpska izdajnička Valada (Vučić-Dačić-Nikoli-Tadić) sve radi u interesu Šiptara i podršci nezavisnom Kosovu pečatirajući bezpovratni put Kosovu u nezavisnu državu!!!


Selaković večeras u Kosovskoj Mitrovici večeras; sutra razgovori sa radnicima pravosuđa?

21. 05. 2015, 20:30 Izvor: KoSSev

Nakon što je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić danas u Kosovskoj Mitrovici razgovarao sa političkim rukovodstvom sa Severa, u Kosovskoj Mitrovici večeras boravi i ministar pravde, Nikola Selaković, saznaje KoSSev iz više izvora bliskim srpskom pravosuđu i lokalnim izvorima. 

Selaković će se sutra u devet časova ujutru u Kosovskoj Mitrovici sastati sa zaposlenima u srpskom pravosuđu na KiM-u, kako bi razgovarali o „procesu primene briselskog sporazuma o pravosuđu“, za KoSSev nezvanično navodi neimenovan izvor blizak lokalnom sudstvu.

Sutrašnji sastanak se održava samo tri dana pred istek roka konkursa za prijem srpskih sudija i tužioca u kosovsko pravosuđe. Do sada, prema informacijama iz kosovskih medija, prijavio se mali broj zainteresovanih. Oni su naveli da nijedna prijava nije stigla za pet slobodnih radnih mesta u Apelacionom sudu, a nema ni zainteresovanih za 20 upražnjenih pozicija za sudije i tužioce na Severu, dok je za 15 raspisanih položaja u tužilaštvu konkurisalo samo četiri kandidata – po jedan za Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu, Prištini, Mitrovici i za kancelariju državnog tužioca.

Sporazum o pravosuđu između Beograda i Prištine postignut je 10. februara, koji predviđa integraciju srpskih sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe, odnosno formalno gašenje sudova Republike Srbije na Kosovu, nakon kojeg je, 25. marta i raspisan konkurs za srpske sudije i tužioce koji će raditi u kosovskom pravosuđu.

U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu

10. 02. 2015, 10:19 Izvor: KoSSev

Aleksandar Vučić: Daleko veći broj srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance

„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da ćemo u poređenju sa 2010. imati mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.

U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.

Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.

I portparol Vlade Srbije, Milivoje Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.

Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili  saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.

Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora sa zvaničnih adresa:

1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?


Pročitajte još: 

Dijalog u Briselu: Priština očekuje uspostavljanje suda za „7 opština na severu“

Sever Kosova više ne čine 4 opštine, već 7

Dijalog u Briselu: Pravosuđe skoro rešeno

Sud u Severnoj Mitrovici 1999-2014

Mogerini:  Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni

„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.

Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.

Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.

U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.

Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.

Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.

Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.

Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova

A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.

Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.

„Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.

Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.

„Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.

„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.

„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.

Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta

A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu, održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.

„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.

„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.

„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.

Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima

Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.

Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.

Prošle godine, prevagnuo je, međutim, stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji „sedam opština“, a ne „samo četiri“ na Severu Kosova.

Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava  – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.

Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi u tom slučaju Beograd tražio da se sud smesti u dve zgrade.

„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, a po povratku iz Brisela.

A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“

Zidojče cajtung: Nikolićeva platforma pretnja Kosovu

Nemački list Zidojče cajtung piše danas, povodom još uvek nezvanične platforme predsednika Srbije Tomislava Nikolića o Kosovu, da njegova retorika širi strah da Beograd ima velikosrpske aneksione planove.

Tomislav Nikolić 

„To za Kosovo nije samo provokacija, već i pretnja…“, tvrdi minhenski list i podseća na noviju političku istoriju, proglašenje nezavisnosti Kosova i koje su ga države priznale, a koje ne.

Ipak, ponašanje srpskog premijera Aleksandra Vučića tome protivureči, ocenjuje dnevnik.

List piše da je Vučić posetio Bundestag i pri tom naglasio da Srbija želi da bude stub stabilnosti u regionu i da se ne plaši napornog rada kako bi se dalje napredovalo u procesu evropskih integracija.

Židojče cajtung konstatuje i da je Vucić stvarno „prišao svojim susedima“, te da je Srbija od 2012. godine saglasna da Kosovo nastupa na međunarodnim konferencijama pod tim imenom, kao i da je međusobna zabrana uvoza ukinuta.

Hodžaj: Zahtev za članstvo u SE u junu

Predsednik Komisije za spoljne poslove Skupštine Kosova Enver Hodžaj izjavio je da će Kosovo u junu podneti zahtev za učlanjenje u Savet Evrope.

Enver Hodžaj

„U ovom slučaju, od izuzetnog značaja je trenutak. Ja mislim da je jun vreme kada Kosovo treba da podnese zahtev za učlanjenje u SE“, kazao je Hodžaj na skupu koji u Prištini organizuje Institut za pravne i političke studije.

Iako su 34 države članice SE priznale Kosovo, prema njegovim rečima, postoje razlike u stavovima vlada i parlamentaraca tih država.

Prema Hodžaju, Savet bezbednosti UN i Savet Evrope su dve institucije koje su najviše uticale na Kosovo.

„Nije slučajno što je (na Savetu Evrope) prihvaćen izveštaj Dika Martija i što je izvestilac za Kosovo u SE iz Španije bliski prijatelj Dika Martija“, kazao je Hodžaj.

U Martijevom izveštaju OVK se dovodi u vezu sa ratnim zločinima i organizovanim kriminalom, a na Kosovu zbog tih optužbi treba da se formira i specijalni sud.

Đurić: Kosovski Srbi da učestvuju o razgovorima o ZSO; samo Srbija može da aplicira za broj; rukovodioci opština da izbegnu samovlašće

21.05. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Srbi sa Kosova i Metohije učestvovaće u razgovorima o Zajednici srpskih opština. Nema druge zemlje koja aplicira za međunarodni telefonski kod, to može da učini samo Srbija. Stoga su netačne tvrdnje iz medija i predstavnika Prištine o navodno postignutom dogovoru da će druga zemlja zatražiti za Kosovo međunarodni broj. Pred početak razgovora o civilnoj zaštiti u Briselu, u ovoj službi bilo je zaposleno 380 pripadnika, a posle razgovora, „imaćemo više od 500 stalno zaposlenih ljudi“. Predstavnici lokalnih samouprava da izbegnu „samovlašće“, „da ne bude pojedinačnog postupanja po opštinama“, da se izbegne „da svako radi kako hoće“ i da „sarađujete sa komandantom civilne zaštite, gospodinom Stevanom Pavićevićem oko izrade spiskova vezanih za transformaciju civilne zaštite.“ Ovo su ključne poruke direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vlade Republike Srbije, Marka Đurića, novinarima i političkom rukovodstvu severnih opština danas, kasno popodne u Kosovskoj Mitrovici.

Nakon što je prethodnih dana u Briselu predvodio delegaciju Republike Srbije u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, Marko Đurić se sastao danas sa kosovskim gradonačelnicima i predsednicima privremenih opštinskih organa Republike Srbije sa Severa Kosova.

Đurić je rukovodiocima opština preneo utiske o toku razgovora u Briselu, najavivši za sledeću nedelju početak razgovora o Zajednici srpskih opština u kojima bi, po njegovim rečima, politički predstavnici kosovskih Srba zauzeli značajno mesto.

„Jako je važno da u razgovorima o ZSO učestvuju legalno i legitimno izabrani predstavnici srpskog naroda sa KiM. Mislimo da tu diskusiju, učešće Srba sa KiM-a može da učini sadržajnijom i konstruktivnijom,“ poručio je Đurić.
On je istakao da je postignut napredak po pitanju telekomunikacija i osiguranja vozila, ali da mnoge detalje tek treba rešiti. Đurić je tako demantovao napise više kosovskih medija i izjava kosovskih političara, kao i saopštenje kosovske vlade da je u Briselu ove nedelje postignut sporazum sa delegacijom Beograda o tome da će Kosovo dobiti pozivni broj +383, a da će u ime Kosova aplicirati Austrija.

„Ono što je ništa manje značajno jeste ko će da bude podnosilac prijave Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji za dodeljivanje pozivnog broja. Ovde sam video u medijima napise i video sam tvrdnje i na kraju krajeva predstavnika Prištine da je navodno postignut dogovor da je podnosilac bila neka druga država i nešto slično. Odmah moram da kažem da tako nešto nije tačno,“ naglasio je Đurić.

Iako, i kada se dogovorimo da se Telekomu Srbija omogući da normalno radi na celoj teritoriji Kosova i Metohije, istovremeno možemo da se dogovorimo samo o tome da Srbiji bude dodeljen još jedan pozivni broj, kao što više pozivnih brojeva imaju neke države u svetu, dodao je.

A obraćajući se predstavnicima lokalne samouprave sa Severa Kosova, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju je naglasio da se broj pripadnika civilne zaštite nakon pregovora o civilnoj zaštiti „povećao“ sa 380 na „preko 500″, te da rukovodioci opština treba da sarađuju sa predstavnicima ove službe prilikom njihove „transformacije“ i da izbegnu „samovlašće“.

”Moramo da imamo daleko više discipline i kada je reč o sprovođenju onoga o čemu se dogovorimo u ovoj sobi. Dakle, kada je reč o sprovođenju dogovora o civilnoj zaštiti – za koji ja tvrdim danas, vama – da je to za nas najpovoljnije i najbolje moguće rešenje zbog toga što smo, polazeći u te razgovore, imali 380 stalno zaposlenih, a nakon tih razgovora imaćemo više od 500  stalno zaposlenih ljudi – koji će obavljati istu vrstu delatnosti u različitim ustanovama. I ne da niko neće ostati bez posla, nego možemo da kažemo da smo udvostručili broj ljudi koji će primati novac kao rezultat tih dogovora. Dakle, da se mi ovde dogovorimo da ne bude samovlašća, da ne bude pojedinačnog postupanja po opštinama, da svako radi kako hoće, ne, već mora da se poštuje ono što se dogovori, mora da se poštuje ono što je državna politika. Očekujem od vas da sarađujete sa predstavnicima civilne zaštite, da sarađujete sa komandantom civilne zaštite, gospodinom Stevanom Pavićevićem oko izrade spiskova vezanih za transformaciju civilne zaštite,” poručio je Đurić političkom rukovodstvu kosovskih i srpskih institucija sa Severa Kosova u Kosovskoj Mitrovici.

… i nek se vije zastava na severcu kroz dolinu Ibra…

20. 05. 2015, 10:58 Autor: Ljubiša Zubac

“Đavoli, tako je.. Đavoli i Neno Belan“ , negde i vino noći, mada ni ono ne ulazi bez da ima nešto zvano akciza i koristi se za preći granicu i nahraniti nekog sendvičem. Ali nema veze sa našim stanjem smrzavanja, duboke hibernacije i apatije. Imam tu nesreću ili dobru optiku kupljenu još 2002, pa me ranim jutrom ne može iznenaditi prijatan ulazak na naše Kosovo i Metohiju.  Zaboravljeni  stubovi  PTT-a, neke visokonaponske mreže, sve u bojama naše zastave, zastave Republike Srbije koja prestaje da postoji baš tamo odakle počinju zastave da se vijore. Pa gde smo se zaje*ali?

Zaje*ali smo se tamo gde smo počeli više da verujemo onom što želimo da vidimo i čujemo nego onom što nas naša deca pitaju veoma jasno i naslikano. “A gde su naše ’80?“ Pa nigde sine, u maminim fiokama, mojim vrećama i kasetama, našem vremenu koje smo vam mi  oduzeli jer smo u međuvremenu postali blago mentalno retardirani, a ne znamo zašto, samo nemoj i ti tako. Jutros ovo preko graničnog prelaza Jarinje, nije bio ni put vina, a ni put svile, a ni pomena o “dolini jorgovana“ – ne pominji šta ne treba da se čuje, ne micaj ustima da Srbija neće u EU jer ludi Srbi sa Severa ne znaju gde će.

Ako još i kojim ludo-srećnim izvlačenjem neke dobitne kombinacije maćeha dobije otvaranje (opaaaa) poglavlja za razmatranje za pokušaj penetriranja u nešto slično onom na vodi, mi, združeni nepoželjni rođaci sa Severa moramo biti svesni da maćeha na taj put kreće BEZ NAS. Ili sa paketom odabranih, pod uslovom da kornjače sa Galapagosa ne žive najduže da bi doživele suštinski važno obećanje upućeno meduzama (koje inače žive bez mozga).

A sada mali povratak u stvarnost i leto pred nama. Naša deca završavaju neke škole, neke upisuju, bore se i za neke fakultete i dobro mesto na rang listama. Gde će to isto što upišu i da završe –  ne zavisi od njih;  ni od onog što mu se ime ne pominje, a ni od počasnih Preuzvitosti i i onih kovača medalja, štancera  Diplomitosti i Doktoritosti sa trake za proizvodnju imbecilnosti.  Zavisiće od nas samih, osim ako se ne polakomimo za neki gram medalje. Inače, Sunce greje podjednako kao i pre par hiljada godina tako da umesto mleka za sunčanje sa preporučenim zaštitnim faktorom 30, kupite kiselo mleko, a ostatak dajte deci za flipere ako ih ima još.

To što od granice do našeg grada ima stotina zastava RS i što se gordo vijore na severcu kroz dolinu Ibra, znači da shvatimo da više od mesec dana ne postoje zastave na jarbolima u centru grada. Zastave Srbije i zastave Rusije. Nema i ne valja da stoje tu, prkosne su. Nisu predviđene budžetom zbog kojeg umalo ne uginusmo kao gladna pantljičara. Sad su skoro svi na broju kroz platni budžet naših privremenih vlasti u Prištini (povraćam na trzaj) – sve će biti kao na Kosovu, osim Srba.

Znate, ovo što sada pišem nema veze sa putom svile i Kitarom, putem vina i dolinom jorgovana. To je put zastava, poruke da vetar duva i jasnog markiranja odakle kreće ono što ne znamo. Mom stricu je odložena rutinska operacija bruha. Kažu da imaju anesteziju samo za hitne slučajeve a on je dobar i za oktobar kada krenu kiše, a do tada marljivi džipovi do prozora u blatu donosiće sve one lekove koji su baš dogovoreni i imaju licencu da leče ljudske i vanljudske oblike života. Matori mi se žešće navukao na Bisoprolol i Dilkoran kojih ima sa one strane grane. Zato ga i ne nerviram da ne padnem na trošak, pa da peglam u ilegalu po lekove. Insulin je privilegija imućnih, a rastvori koji nedostaju su novi nestali helikopter. Jer dok se ne osvestimo, nama će Bromazepam biti 110 dinara i uvek ga ima.

Ovaj put okićen zastavama više ne smrdi na Srbiju, ni Albanci se više ne slikaju pored njih. Lepše je u Nišu na keju, ili u Kraljevu. Tu nam ni lekovi neće prolaziti jer nabavićemo mi to sa juga. Vetrovi duvaju, karavani prolaze.. Ostaje samo put. Je*e mi se za rupe, to što je sve manje MTS mreže,*udalasti operatori koji iskreno kažu da je stvar pregovora a ne zagušenja..

Ali nema Bisoprolola i Dilkorana, insulina…

I nek se vije zastava, jer je..

Tuga za jug.

P. S.

* = B

(ovde nema cenzure)

KBS uklanja bodljikavu žicu sa manastira Sveti Arhangeli

 21. 05. 2015, 19:51 Izvor: KoSSev

Foto: Kosovske bezbednosne snage

Pripadnici „bataljona 15″ Kosovskih bezbednosnih snaga, inženjerska jedinica sa pet vozila, uklanjaju bodljikavu žicu oko manastira Sveti Arhangeli, saopštila je ova kosovska formacija u saopštenju o „projektima“ koji se trenutno sprovode. 

Oni, međutim, nisu naveli da se radi o manastiru Sveti Arhangeli, već o „pravoslavnoj crkvi u Prizrenu“.

Sa uklanjanjem bodljikave žice, KBS saopštava, započelo se u ponedejak 18. maja, a „očekuje se da se završi“ sutra, peti dan od početka „projekta“.

 


Manastir Svetih Arhangela nalazi se u klisuri reke Prizrenske Bistrice, tri kilometra od Prizrena i zadužbina je Cara Dusana, koji je ovo mesto namenio sebi za grobnicu, jer je u njemu ozdravio nakon teške bolesti. Gradnja je trajala od 1343. do 1352. godine. Manastir sa tek obnovljenim konakom je 17. marta 2004, do temelja spaljen u prisustvu vojnika KFOR-a. Monasi iz ovog manastira, otac Hariton i Otac Stefan oteti su i ubijeni 1999. Obezglavljeno i osakaćeno telo oca Haritona je pronađeno u okolini Prizrena 2000. godine, a glava još uvek nije pronađena. Manastir je ponovo obnovljen od 2012. godine i posećuje ga sve veći broj turista i hodočasnika.

20.05.2015 08:00 – 23:55 Šiptari rade svoj teroristički poso po poznatom scenariju! Koraci „Srpske Vlade“ pogubni za Srbe na KiM, jer im se dugoročno uništava budućnost i kida veza sa Srbijom već samo ostaje deklarativna priča koja u realonosti nema vrednost!


Đurić: Razgovori konstruktivni, izjave svađalačke

Šef kancelarije vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je u Briselu da su razgovori koje je vodio sa prištinskom delegacijom protekli u pozitivnom duhu, ali da suprotna strana izjavama za medije ne doprinosi izgradnji poverenja.

 Đurić je drugog dana tehničog dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine rekao da je danas pre svega bilo reči o naplati osiguranja za motorna vozila na administrativnoj liniji sa Kosovom.
Izjava Marka Đurića
„Srbi i Albanci na KiM imaju i pravo i potrebu da administrativnu liniju svojim vozilima prelaze bez naplate dodatnog osiguranja i mi smo danas pristupili razgovorima u dobroj veri da će se to uskoro ostvariti“, saopštio je Đurić novinarima.

Dodao je da su razgovori bili konstruktivni, ali da prištinska strana nakon njih preko medija često šalje neistinite i svađalačke poruke, navevši kao primer jučerašnju izjavu potpredsednice kosovske vlade Edite Tahiri da će Kosovo međunarodni pozivni broj dobiti preko Austrije.

„Mislim da albanska strana često propušta da uvidi da osim onoga što govorimo u sali imamo obavezu i odgovornost da našim javnostima, i srpskoj i albanskoj, šaljemo poruke koje će doprineti da se komšije gledaju sa više poverenja”, rekao je Đurić.

Đurić se nada da će prištinska strana ubuduće davati konstruktivnije izjave nakon briselskih rundi dijaloga.

Đurić je juče, nakon višesatnog razgovora o telekomunikacijama, rekao da je došlo do izvesnog napretka, ali da o toj temi još treba razgovarati.

Šef Vladine kancelarije se večeras vraća u Beograd, ali će se tehnički dijalog u Briselu sutra nastaviti na ekspertskom nivou.

Vlada Kosova potvrdila da će se Kosovu dodeliti telefonski kod 383 i da Austrija aplicira za kod

 20. 05. 2015, 12:05 Izvor: KoSSev

Foto: KoSSev

Kosovo će dobiti telefonski kod 383, za koji će u ime Kosova aplicirati Austrija, a deo dogovora je i privremena dozvola za novu telefonsku kompaniju na Kosovu, koja bi imala ograničen obim – ne radi se o novom operatoru telefonije, potvrđeno je danas iz kosovske vlade, posle jučerašnjih razgovora beogradske i prištinske delegacije u Briselu o telekomunikacijama inapisa prištinske štampe. Juče je, međutim, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, koji je i učestvovao u ovim razgovorima, a kako prenosi Tanjug, saopštio da je kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, „zamolila delegaciju Beograda“ da Srbija „zatraži pozivni broj za tu geografsku oblast“, ali i da „treba postići finalni dogovor o osnivanju jedinstvene kompanije“ koja će pružati usluge za fiksnu i mobilnu telefoniju na Severu Kosova, te da će do tada mobilnu mrežu na tom području obezbeđivati Telekom Srbija, kome će biti vraćena oduzeta oprema. Tako su i ovog puta dve pregovaračke delegacije izašle sa kontradiktornim informacijama šta je juče dogovoreno u Briselu. 

„U tom kontekstu bilo je govora o nekim važnim pitanjima i dogovorili smo se da se ubrza ovaj proces određivanjem rokova za obaveze svake strane u ovom procesu. U tom kontekstu, Kosovo će primiti međunarodni telefonski kod 383 od ITU, dok će aplikaciju u ime Republike Kosovo podneti Austrija,“ izjavila je Tahiri, navodi se u saopštenju kosovske vlade i dodaje da je dodeljivanje telefonskog koda Kosovu „od velikog značaja, jer će Kosovo imati jedinstven kod za zemlju, za razliku od sadašnje situacije kada je u upotrebi nekoliko kodova“.

Ona je, takođe, objasnila da je dogovoreno da će „operatori dve zemlje da sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga za građane“ i da će „Kosovo da se uključi u regionalnu inicijativu za roming.“

Deo dogovora „privremena dozvola za novu telefonsku kompaniju na Kosovu“ sa „ograničenim obimom“ i „gašenje ilegalnih operatora“

„Ministarka Tahiri je dalje rekla da je deo dogovora privremena dozvola za novu telefonsku kompaniju na Kosovu koja bi imala ograničen obim. Ne radi se o novom operatoru telefonije, jer će on funkcionisati na Kosovu kroz međunarodne tenderske procedure. Uz konačan dogovor, očekuje se da će ovaj plan implementacije biti zaključen na sledećem sastanku kada će biti ugašeni ilegalni operatori koji su delovali na Kosovu u oblasti telekomunikacija,“ navodi se takođe u saopštenju kosovske vlade.

Tahiri je rekla i da je dogovoreno to da se tokom ovog meseca ponovo održi sastanak u Briselu kako bi se „precizirao svaki detalj plana implementacije u vezi sa telekomunikacijama“, a nakon čega će plan biti dostavljen na usvajanje „premijerima dve zemlje“ i visoke predstavnike Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federike Mogerini, koji će uskoro biti održan.

Đurić: Postignut napredak, ali mnoge detalje tek treba rešiti; „treba postići finalni dogovor o osnivanju jedinstvene kompanije“; Tahiri zamolila da Srbija zatraži pozivni broj za Kosovo

Sa druge strane, Marko Đurić je, sinoć, nakon jučerašnjih razgovora izjavio da je „postignut napredak o problemu telekomunikacija, ali da mnoge detalje tek treba rešiti,“ da „treba postići finalni dogovor o osnivanju jedinstvene kompanije“, ali i da je Tahiri zamolila da Srbija zatraži pozivni broj za Kosovo, preneo je Tanjug.

„Razgovori su išli dobro o svim pitanjima koja se ne dotiču pitanja imovine i statusa Kosova, a nešto teže kad god bi se pokrenule te teme,“ rekao je Đurić novinarima posle razgovora sa delegacijom Prištine, koju je predvodila potpredsednica kosovske vlade, Edita Tahiri.

„Đurić je kazao da treba postići finalni dogovor o osnivanju jedinstvene kompanije koja će pružati usluge kako za fiksnu, tako i za mobilnu telefoniju na Severu Kosova, a da dotad mobilnu mrežu na tom području obezbeđuju Telekom Srbija, kome će biti vraćena oduzeta oprema,“ dodaje Tanjug.

„Predstoji još jedna runda razgovora dok se ne postigne konačni dogovor, a za to je pre svega potrebno obezbediti nesmetan rad Telekoma,“ kazao je takođe Đurić i dodao da telefonski razgovori između gradova na Kosovu i gradova u centralnoj Srbiji „treba da se naplaćuju kao međugradski, a ne međunarodni, i pritom birati međugradski, a ne međunarodni pozivni brojevi“.

„Kada je reč o međunarodnom broju za Kosovo, na kome je prištinska strana insistirala, Đurić je izjavio da je Tahiri zamolila delegaciju Beograda da Srbija od nadležnog međunarodnog tela zatraži pozivni broj za tu geografsku oblast,“ navodi takođe Tanjug.

„U ovoj fazi mi o tome ne možemo da razgovaramo dok ne dobijemo garancije da će istovremeno sa tim procesom Telekomu Srbije biti omogućena pokrivenost mobilne telefonije na celoj teritoriji KiM-a,“ istakao je on, objašnjavajući da je juče „pre svega utvrđen redosled poteza, a da će na sledećem sastanku, koji će se održati uskoro, biti utanačeni detalji.“

Antigva i Barbuda priznale Kosovo

 20. 05. 2015, 13:14 Izvor: KoSSev

Antigva i Barbuda je priznale Kosovo, saopšteno je iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova,. Kosovo je, tako posle nešto više od 10 meseci, dobilo novo, 108. priznanje, od zemlje članice UN-a. Današnjem priznanju kosovske nezavisnosti prethodilo je priznanje Togoa, početkom jula prošle godine, a kosovska diplomatija je poslednjih godina dana posebno aktivna u lobiranju za nova priznanja nezavisnosti kod zemalja koje su tradicionalnih prijatelji nekadašnje Jugoslavije i sadašnje Srbije.

„Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Kosovo, Hašim Tači, primio je danas usmenu notu od ministra spoljnih poslova i međunarodne trgovine Antigve i Barbude, Čarlsa Fernandeza, u kojoj se navodi da ova država priznaje nezavisnost Kosova,“ navodi se u saopštenju ovog kosovskog ministarstva.

U noti se, takođe, navodi da Antigva i Barbuda pozdravlja napredak koji je postignut u „pregovorima između Republike Kosova i Republike Srbije, što doprinosi koristi obe zemlje,“ kao i da ovi pregovori uveliko utiču na uspostavljanju mira i stabilnosti u regionu.

Iz Tačijevog ministarstva podsećaju da novo priznanje Kosova „dolazi u vreme kada je većina država članica Ujedinjenih nacija već priznala nezavisnost Kosova,“ dok je „fokus kosovske diplomatije preusmeren na članstvo zemlje u međunarodne organizacije“.

Kosovsko specijalno tužilaštvo: Istraga u vezi sa kumanovskom grupom pokrenuta pre sukoba u Kumanovu

 20. 05 2015, 10:26 Izvor: KoSSv

Nakon što je Kosovska policija pre pet dana pretresla kuće osumnjičenih za koje se veruje da su učestvovali u sukobima u Kumanovu, Kosovsko specijalno tužilaštvo saopštilo je da je u toku istražna faza slučaja  protiv ovih osumnjičenih lica, a da su prve istražne radnje započete još pre samog sukoba u Kumanovu.

„Prve istražne radnje u ovom slučaju su počele pre nedavnih događaja u Makedoniji, zbog sumnje da su neki ljudi planirali da izvedu kriminalne aktivnosti u ovoj zemlji,“ navodi se u saopštenju Kosovskog specijalnog tužilaštva i dodaje da je „moguće da su osumnjičeni, koji su prema informacijama koje je dobio tužilac iz samih medija, mogli da budu uključeni u događaje koji su se odigrali u Makedoniji“.

Iz tužilaštva dodaju da je istraga pokrenuta zbog očuvanja mira i bezbednosti na Kosovu, kao i sprečavanja krivičnih dela.


Koliko je zapravo kosovskih Albanaca učestvovalo u sukobima u Kumanovu protiv makedonskih snaga bezbednosti još uvek nije poznato. Kroz kosovske medije brojke sve vreme variraju, kao i informacije o tome koliko ih je uhapšeno. Određen broj kosovskih Albanaca se trenutno nalazi u zatvoru u Skoplju.

Porodice su uhapšene u prethodnim danima obilazile u zatvorima, dok je završena i autopsija ubijenih, među kojima je potvrđeno da i devet poginuli kosovskih Albanaca.

Danas se u Prištini održava i protest porodica i prijatelja uhapšenih protiv kosovskih institucija.

Protest rodbine ubijenih i uhapšenih Albanaca

Na današnjem protestu u Prištini, rodbina kosovskih Albanaca koji su poginuli nedavno u Kumanovu zatražila je preuzimanje njihovih posmrtnih ostataka.
Sa protesta u Prištini (Foto Ekspres)

Posmrtni ostaci ubijenih Albanaca koji su učestvovali u sukobu sa policijom u Kumanovu još uvek su u Makedoniji.

Velai Ndrecaj, kaže da je njegov brat Mirsada Ndrecaj koji je ubijen u Kumanovu, otišao u Makedoniju da se bori za prava Albanaca, a ne za novac.

„Alji Ahmeti je izdao,“ rekao je Ndrecaj.

Danas su ispred Vlade Kosova protestovale porodice učesnika oružanog sukoba u Kumanovu.

Sa protesta je upućena poruka vlastima u Prištini da pomognu uhapšenim Albancima.

Tvrde da je makedonska policija maltretirala njihove uhapšene rođake.

’’Jablanović da doživi Đakovicu kao normalno mesto’’ PORUČUJU TERORISTI IZ ĐAKOVICE KOJI SU UČINILI ETNIČKO ČIŠĆENJE SRBA IZ TOG GRADA!

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić razgovarao je sa gradonačelnicom Đakovice Mimozom Kusari-Ljilja o problemima povratka, infrastrukture, razvoja i ekonomske situacije u ovoj opštini. Tema razgovora bio je i Jevtićev prethodnik, Aleksandar Jablanović.Mimoza Kusari-Ljilja i Dalibor Jevtić (Foto Kim).jpg

Konstatujući da proces povratka Srba u Đakovicu neće biti lak, ali da će sagovornici raditi na tome da se u budućnosti iz Đakovice čuju lepe vesti, Jevtić i Kusari-Ljilja naglasili su da na današnjem sastanku nije bilo konačnih odluka i da će se zajednički rad nastaviti.

„Razlog današnjeg sastanka je želja da zajednički radimo na obezbeđivanju uslova za povratak svih onih koji u Đakovicu žele da se vrate. Zato sam i rekao da će to biti posao ne samo ovog ministarstva i lokalne samouprave u Đakovici, već svih koji u tom poslu mogu da pomognu“, istakao je Jevtić.

„Kada govorimo o povratku u Đakovicu, moramo znati da postoji veliki broj nerasvetljenih događaja i trauma od pre šesnaest godina. Nije lako pričati o povratku dok ima mnogo žrtava koje nisu pronađene i identifikovane“, rekla je Mimoza Kusari-Ljilja.

Govoreći o nizu incidenata koji su se dešavali u Đakovici prilikom poseta raseljenih Srba crkvi i groblju u Đakovici, Kusari-Ljilja je rekla da posete Đakovici ne smeju biti politički zloupotrebljavane.

„Verujem da ćemo tokom budućih poseta voditi računa o porukama koje se šalju iz Đakovice. Ako su u pitanju posete porodica groblju ili crkvi, mislim da političkim porukama nema mesta. Jako je važno i da se ne etiketira opština Đakovica“, navela je gradonačelnica Đakovice.

Dok ministar Jevtić smatra da se vladavina prava u društvu ne postiže podizanjem optužnica za verbalni delikt, gradonačelnica Mimoza ima predlog za bivšeg ministra Jablanovića.

„Bivši ministar ne može da kaže da se ne oseća sigurno. Ne mogu da komentarišem njegovu odluku hoće li on ili ne da se pojavi na sudu, ali mu predlažem da Đakovicu doživi kao normalno mesto. Ne samo on, već i svi ostali“, rekla je Kusari-Ljilja.

„Verujem da će se od takvog procesa odustati, jer sam lično nekoliko puta bio u prilici da čujem reči koje nisu prijatne, kada je o narodu kome pripadam reč. Kada bi podizali optužnice za svaki verbalni delikt, ne bi stigli do cilja kome težimo – da kosovsko društvo bude sutra bolje nego što je danas“, kazao je Jevtić, dodajući da je to i stav Srpske liste.

Osvrćući se na hapšenje grupe ljudi osumnjičene za napade i pljačkanje povratnika u Klini, ministar Jevtić je naglasio da je u opštinama gde ima Srba povratnika neophodno prisustvo Srba i u redovima policije, ističući da u opštinama Klina i Istok među policajcima uopšte nema Srba.

Ponovo napadnuti Srbi u Klini

Tri maskirana napadača tokom noći su provalili u kuću povratničke porodice Konić u Klini, pretukli ukućane i oteli im 140 evra i oko 30.000 dinara.

IZVOR: BETA  20.05.2015. | 21:26

Ovo je za agenciju Beta rekao jedan od napadnutih, Miodrag Konić (82).

Pored njega, u kući je za vreme napada, bila i supruga Neda Konić (78).

„Maskirani napadači su upali u našu kuću dok smo bili u krevetu. Videla sam svetlost malih lampi i rekla mužu ‘Kuku nama, neko je provalio u kuću’. Tada su me udarili motkom u grudi, a zatim i mog muža. Na albanskom jeziku su tražili pare“, kazala je Neda Konić za agenciju Beta.

Ona je kazala da su napadačima rekli da nemaju novca, a da su oni na to počeli da prevrću stvari po kući i od bračnog para tražili da im predaju mobilne telefone.

„Nastavili su da prevrću po kući i pronašli su 30.000 dinara, a potom još 100 evra. Posle su i Nedi oteli još 40 evra. Ukrali su još i nov radioaparat, kao i moje nove cipele“, rekao je Miodrag Konić.

Neda je dodala da su ih napadači sve vreme maltretirali, a da je na kraju jedan od njih pokazao nož i zapretio da će „zaklati“ Miodraga.

Konić je kazao da je to za tri meseca drugi napad na njihovu kuću, a da im je u prvom polomljen prozor na kući.

Neda Konić je dodala da je, nakon što su napadači otišli, telefonom koji je sakrila pozvala policiju koja ih je odvela u lokalnu ambulantu gde im je pružena pomoć.

Boža Šarković, predsednik privremenog organa srpske opštine Klina, rekao je za agenciju Beta da je policija danas obavila uviđaj i da traga za počiniocima, a da su Konićeve danas obišli i pripadnici Kfora.

„Ovo je za poslednjih mesec dana četvrti identičan napad na povratnike u našoj opštini. Tri maskirana napadača su ranije ovog meseca, takođe, napala i opljačkala i povratničke porodice Voštić u selu Kinavac, porodicu Smigić u selu Drsnik, zatim su takođe tri maskirana napadača prebila i opljačkala i supružnike Dabižljević u Klini“, rekao je Šarković.

Uz to, podsetio je on, prošle noći nepoznati napadači su Srbima povratnicima u selu Grabac ukrali seoski traktor, a u selu Biča provalili u više povratničkih kuća.

Šarković je kazao da su svi povratnici u opštini uplašeni i da se pritom pitaju ko je od njih sledeći na spisku maskiranih napadača.

Povratnici, kako je rekao, hitno zahtevaju od nadležnih punu zaštitu života i imovine.

Šta će biti sa preambulom Ustava

Budućnost preambule Ustava Srbije, u kojoj piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, za sada je sigurna.

IZVOR: B92  20.05.2015. | 20:15 -> 22:00

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ovo su poručili predstavnici vladajuće koalicije posle prve sednice skupštinskog Akcionog tima za reformu političkog sistema. Akcioni tim je na prvoj sednici razgovarao o načinu budućeg rada.

Sve teme na stolu, a prvo bi, kako navodi predsedavajući Zoran Babić, trebalo krenuti od najlakših tema.

„Nama neće Ustav pisati stranci. Ustav pišu građani i potvrđuju građani republike Srbije. Uz još jedno dominantno pitanje da je ovo akciona grupa za pisanje Ustava. Ne nije, ovo je grupa za reformu politričlkog sistema“, kaže babić

Jedan preduslov mora biti ispunjen da bi u radu akcionog tima učestvovali i predstavnici SDS-a.

„Mi u ovom radu Akcionog tima niti radne grupe ne bismo ili nećemo učestvovati ukoliko to bude nešto drugo osim ozbiljnog rada. Uz otklonjene političke sujete. Ukoliko to bude dimna zavesa, a ja sam u jednom monetu rekao da ovo može da bude dimna zavesa da bi se otklonila od ozbiljnih problema“, navodi Janko Veselinović iz SDS.

Za ligaše je najvažnije kakva će ubuduće biti pozicija Vojvodine.

„Mislim da na kraju ćemo doći do neophodnosti da promenimo Ustav Republike Srbije, odnosno makar da pokrenemo inicijativu iz prostog razloga što ovaj i ovakav Ustav ne može nas odvesti u Evropu. On će pre ili kasnije postati brana evrointergacijama“, kaže Bojan Kostreš iz LSV.

Do sledećeg sastanka sve poslaničke grupe napraviće spisak zakona koje bi trebalo promeniti.
Sudeći prema prvom sastanku, Petar Petrović iz Jedinstvene Srbije nije optimista da će se do rešenja brzo stići.

„Ja sam stekao utisak da ćemo mi ovde imati vrlo dug i naporan rad da bismo došli do nekih polaznih rešenja koje bismo trebali da predložimo. Dakle, mi ne treba u ovom trenutku da kao Akciona grupa za promenu politikog sistema da trčimo ispred i da razgovaramo o nečemu, a da spremamo ražanj da upotrebim pomoravski izraz, a da zeca još nismo ulovili“, kaže Petrović.

Poziv da učestvuju u radu Akcione grupe dobiće predstavnici nevladinog sektora, Srpske akademije nauka i umetnosti, ali i nekadašnje parlamentarne stranke. U ovom poslu, kako navodi vladajuća većina, trebalo bi iskoristiti i najbolja iskustva iz Evropske unije.

19.05.2015 |08:00 -23:55 Dok Srpska Vlada blefira pred svojim narodom i uz podršku NVO sektora predaje Kosovo Šiptarima, prosečan građanin samo beži i povlači se pred najezdom INEGRATORA ZA KOSVSKU REPUBLIKU!


Senić: Gazivode blef, ZSO po kosovskim zakonima

Aleksandar Senić odbacio je tvrdnje da su nesporazumi Beograda i Prištine u vezi sa hidroakumulacijom Gazivode razlog za neotvaranje poglavlja.Aleksandar Senić 

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije tvrdi da je neistina da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja kako se navodi iz Vlade Srbije.

„To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov“, rekao je Senić.

Senić je ocenio da je Srbija loše pregovarala o Briselskom sprazumu, te se došlo u situaciju da se o nadležnosti Zajednice srpskih opština mora ponovo razgovarati.

„Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao“, kazao je Senić.

Beograd i Priština bez konačnog dogovora o telefoniji

Šef srpske delegacije u razgovorima sa Prištinom Marko Đurić rekao je da je posle današnje runde razgovora Beograda i Prištine o telekomunikacijama ostalo još nerešenih pitanja do konačnog sporazuma.

Marko Đurić je posle razgovora u Briselu naveo da je šefica prištinske delegacije Edita Tahiri na današnjim razgovorima zahtevala da Srbija za potrebe Kosova zatraži od Međunarodne telekomunikacione unije pozivni broj za tu teritorijalnu oblast, javlja Beta.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Prema Đurićevim rečima, to u ovoj fazi razgovora ne može da se razmatra dok se ne dobiju garancije da će istovremeno sa tim procesom „Telekomu Srbija“ biti omogućena pokrivenost mobilne i fiksne telefonije na celoj teritoriji KiM.

Đurić ističe da su današnji razgovori prošli u duhu želje Beograda da napreduje u nalaženju rešenja za rad „Telekoma Srbija“ na KiM i želje Prištine da što pre ostvari svoje ciljeve oko dobijanja pozivnog broja.

Naglašava da su se lako dogovorili oko pitanja koja se ne odnose na imovinu i na status, a kad je bilo reči o pitanjima statusa i imovine „stvari su išle nešto teže“.

Kako kaže, još predstoji „jedna suma razgovora pre nego što postignemo konačni sporazum o telekomunikacijama“.

Đurić naglašava da treba da se osigura da „Telekom Srbija“, do uspostavljanja nove kompanije, može nesmetano da servisira i korisnike i opremu, da će joj oprema koja joj je ranije oduzeta biti vraćena.

„I naravno kada je reč o biranju brojeva, što je isto i u političkom i u simboličnom smislu važno, da će naši ljudi kada zovu, recimo, iz Kosovske Mitrovice u Niš ili Kraljevo i dalje birati lokalni poziv, a ne međunarodni broj“, ukazuje Đurić.

Navodi da su to pitanja koja ostaju da se rešavaju u narednim razgovorima o telekomunikacijama.

Đurić dodaje da je danas pozitivno u diskusiji bila priča oko redosleda poteza, odnosno kako treba da ide sa osnivanjem kompanije.

Tahiri: Kosovo dobija telefonski kod

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri navodi da Kosovo dobija kod telefonije i da će zahtev poslati Austrija i dodaje da će kosovski operatori sarađivati sa onima iz centralne Srbije, kada je reč o romingu sa ciljem smanjenja tarife.

Tahiri je za RTK rekla da su se radne grupe Prištine i Beograda složile sa elementima sprovođenja plana u vezi pitanja koja se tiču telekoma, kao i da će biti dozvoljeno „jednoj novoj telefonskoj kompaniji na Kosovu da ograničeno deluje“.

Šefica prištinske delegacije je, takođe, insistirala da se ne radi o novom operateru telefonije s obzirom na to da se „on na Kosovu dobija isključivo tenderom“.

Prema njenim rečima, radne grupe Priština i Beograda su se saglasile da se tokom ovog meseca ponovo sretnu u Briselu i da tokom dva dana zaredom preciziraju svaki detalj sprovođenja plana u vezi telekoma, kako bi potom o tom pitanju razgovarali i premijeri.

Radne grupe bi trebalo da se ponovo sastanu kako bi razgovarale o osiguranju vozila. „O tom pitanju saglasne su obe strane“, ističe Tahiri.

Približeni stavovi Priština – Beograd – telefonski kod za Kosovo tražiće Austrija

19.05. 2015, 21:14 Izvor: RTK

Izvor: RTK (tekst je preveden sa albanskog)

Priština i Beograd su napravili napredak u usklađivanju stavova o pitanjima u vezi sa telekomunikacijama.

Glavni pregovarač Kosova, Edita Tahiri, potvrdila je to nakon sastanka radnih grupa koje su se složile sa elementima plana implementacije.

Prema njenim rečima, Kosovo će dobiti telefonski kod, dok će aplikaciju u ime zemlje predati Austrija. Postoji saglasnost da operatori sa Kosova i iz Srbije sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga.

Povezani članci:Beograd i Priština blizu dogovora o telefonijiTelenor jedini srpski operator koji se prijavio za trećeg mobilnog operatera na Kosovu

Otvoren tender za trećeg operatora mobilne telefonije na KiM-u; i srpski operatori u igri?

Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade

Dok će se, po rečima glavnog pregovarača, privremeno dozvoliti nova GSM kompanija na Kosovu koja će imati ograničen obim. Tahiri je insistirala da to nije novi operator na Kosovu, jer se tiče samo tendera.

Delegaciji Kosova navodi i da su se Priština i Beograd dogovorili da se ponovo sastanu ovog meseca u Briselu, kada će se tokom dva uzastopna dana utvrditi tačni detalji plana implementacije u vezi sa pitanjem telekomunikacija, tako da će se ovo pitanje preneti na premijere na neki od sastanka u budućnosti.

Radne grupe će se ponovo sastati sutra da razgovaraju o osiguranju vozila. O ovom pitanju su se strane već saglasile, tako da je, prema glavnom pregovaraču, prioritet zaključak o ovoj temi, i kao što je planirano, potpisivanje sporazuma 4. juna.

U Prištini sutra protest porodica uhapšenih u Kumanovu: „Albanci su naučili da žive dostojanstveno“

19.05. 2015, 10:32 Izvor: KoSSev

Foto; Tanjug/AP

Nakon što su neke od uhapšenih Albanaca sa Kosova koji su učestvovali u sukobima protiv makedonskih snaga bezbednosti u Kumanovu porodice juče posetile u zatvoru u Makedoniji, one su za sutra zakazale i demonstracije u Prištini. U saopštenju koje je preneo kosovski portal „Gazeta Express“, porodice će zahtevati od kosovskih institucija da „preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama“, kao i prebacivanje tela ubijenih na Kosovo. Porodice „boraca“ koji su se borili za „slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji“ protestuju i u znak revolta protiv „ravnodušnih“ kosovskih institucija, ali i izjava kosovskih zvaničnika koji su „borce za slobodu“ nazvali teroristima. Sutrašnji protest porodica učesnika u sukobu u Makedoniji organizuju uz podršku organizacija ratnih veterana. 

U nastavku pročitajte celo saopštenje:

Poziv za protest

Poštovani sunarodnici,

Mi, porodice nekadašnjih UČK boraca, koji su se borili za pravdu i dostojanstvo Albanaca u bici Kumanova, uz podršku organizacija ratnih veterana, studenata, prijatelja, prijatelja naših porodica, organizujemo protest ispred Vlade Kosova, uz sledeće uslove:

– Hitno zahtevamo od kosovskih institucija da u najkraćem mogućem roku preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama.

– Tražimo da Vlada Kosova hitno preduzme konkretne akcije u identifikovanju i dovođenje trupa koje su ubijene za slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv naših institucija, koje su više od nedelju dana ravnodušne prema svojim građanima, koji su ubijeni, tučeni, mučeni i od strane policije i diktatorskog režima Makedonije.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv tvrdnje lidera kosovskih institucija, koji nazivaju bivše borce za slobodu teroristima. Ti momci nisu uopšte štedeli sebe za slobodu Albanaca na Kosovu, u Preševskoj dolini i Makedoniji.

Albanci su naučili da žive dostojanstveno. Albanci nikada nisu prihvatili i neće prihvatiti da budu gaženi. Dostojanstvo i sloboda naših sunarodnika u Makedoniji je odgovornost svih nas. Patriotizam i odanost naših momaka za albansku naciju je dokazano njihovim delima. Oni su bili deo svakog oslobodilačkog rata kako bi očuvali naš san za ujedinjenje albanskih zemalja.

Pozivamo sve one koji se osećaju Albancima da se priključe ovom protestu.

Protest će se održati u sredu – 05.20.2015, pred zgradom vlade, kod Narodnog pozorišta.

Sati: 12:00

Slava mučenicima nacije!

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

07.05.2015, 11:52 Izvor: KoSSev

Praćenje primene Briselskog sporazuma, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova, praćenje delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu i komunikaciona strategija – tri su glavna segmenta Nacrta strategije za praćenje primene Briselskog sporazuma, koju su juče u Kosovskoj Mitrovici predstavili autori Nacrta strategije dr Dušan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Prema istom Nacrtu strategije, predloženi su i koraci identifikovanja interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova – privrednici, obrazovanje, kultura, i mediji, kao i aktivnosti. 

Civilno društvo prisutno – javna rasprava o smernicama delovanja izostalaIako je Nacrt strategije stavljen na javnu raspravu da bi se kroz diskusiju, smernice o delovanju civilnog društva sa Severa dopunile, to je međutim, u najvećoj meri izostalo, uprkos dobroj posećenosti, dok je diskusija otišla u pravcu iznošenja problema sa kojima se civilni sektor na Severu suočava u svom delovanju, a iznešena je i optužba na račun organizatora o tome zašto nisu pozvane i ostale organizacije i predstavnici organizacija, poput izvršnog direktora CPT-a, Nenada Maksimovića, iako su dva predstavnika iz ove organizacije bila prisutna, među kojima i predsednik Upravnog odbora ove organizacije.

„Briselski sporazum se tiče uključivanja četiri opštine na Severu u pravni i politički sistem na Kosovu i u njegovom donošenju nisu učestvovali Srbi sa Severa Kosova, odnosno, primena sporazuma je ovdašnjim Srbima nametnuta. Lokalna zajednica nije mogla da utiče na pregovaračke strane tokom dosadašnjeg pregovaračkog procesa koji se vodio i još uvek vodi u Briselu. Javnost percipira čitav pregovarački proces kao visoko netransparentan, i kad kažem javnost, mislim ne samo na lokalnu zajednicu odavde, već i na kosovske Albance, građane u Srbiji, pa i onaj deo međunarodne zajednice koji zainteresovano prati kosovsko pitanje,“ istakla je na početku skupa organizatorka iz Centra za razvoj zajednica, Tatjana Lazarević.

Ona je dodala da u situaciji „oslabljenih kapaciteta“ u kojoj su se Srbi sa Severa, ali uopšte na čitavom Kosovu sada našli, ne bi trebalo da dozvole da budu „potpuno isključeni“ i iz praćenja dalje primene ovog sporazuma i razgovora u Briselu, jer se konkrenti sporazumi iz Brisela, po njenim rečima, u najvećoj meri neposredno tiču sudbine Srba sa Severa, te da je u takvim okolnostima, „osnovna i početna obaveza“ civilnog društva da informiše i „protumači“ događaje iz Brisela, koje građani sa Severa posmatraju kao „zamešeteljstvo“ visoke politike, ali i da pokrene mobilizaciju zajednice i civilnog društva, kako bi sami građani probali da utiču na tok i uređenje sopstvenih života – koliko je to moguće u – za njih nepovoljnom političkom okviru.

Dušan Janjić je rekao da su se svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka, složili da Kosovo nikad nije vođeno kroz „klasičan mirovni proces“, ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom, već da je to uvek bio dogovor političkih elita.

„I ovo je dogovor političkih elita. S obzirom na to da se on odvija pod medijacijom EU, ili, još preciznije, evropske birokratije, koja, kao i svaka, obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti. Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo više i tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga,“ istakao je Janjić u uvodnoj reči.

Građani se moraju aktivno uključiti u proces praćenja sporazuma iz Brisela

Janjić je naglasio da Strategija za delovanje civilnog društva za praćenje primene Briselskog sporazuma treba da pokriva tri prostora i da se sami građani moraju aktivno uključiti u proces praćenja. Potrebno je nadgledanje Briselskog dogovora, rekao je Janjić, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova jer, kako je kazao, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana, a bez njih „padaju svi sporazumi“.

„Jako je važno da civilno društvo, pošto je u kontaktu sa građanima, bude onaj koji bi i obavestio ljude ali i alarmirao građane – tzv. early warning report je sada nužan. Dinamika nije dobra,“ rekao je Janjić, dodavši:

„Prvo monitoring na primeni Briselskog sporazuma i sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova. Ne može se mnogo uticati na dogovaranje, ali na praćenje – da i preko praćenja, onda se dobija ona snaga o kojoj sam rekao – bićete jaki koliko se nametnete. Jer vidite, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana. Bez aktivnih građana, na kraju, padaju svi sporazumi,“ rekao je Janjić, navodeći i ostale ključne segmente strategije.

Politička mapa kosovskih Srba se promenila, prostor za civilno društvo da deluje; novi odnosi komunikacije sa Beogradom„Mi imamo sada jednu drugačiju mapu, da li je bolja, ili nije, nije na meni da govorim, ali očigledno da ta mapa proizvodi svoj unutrašnji problem, bez obzira što su svi došli pod jednu kapu, koja se zove Srpska lista, samo je Nenad Rašić u parlamentu izvan te kape, očigledno je da u toj kapi postoji više glava koje ne rade zajedno, to su te različite političke navike, pravila ponašanja i različiti interesi. Taj unutarnji politički pluralizam za srpsku zajednicu je do sada bio tabu tema u ime nekog nacionalnog jedinstva, mislim da je ono otvoreno i da je to prostor za civilno društvo jer je civilno društvo zainteresovano da predstavlja građane, a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome,“ naglasio je Janjić i dodao:“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije, ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa i barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na Severu Kosova, imate proevropsko, prosrpsko i evropsko, ja bih rekao i imate ovo slavenofilsko, to je realnost.“

Janjić je naglasio i da se u nizu trendova i potreba uspostavljaju novi odnosi komunikacije sa Beogradom.

„Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće – da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije, a to nije tačno. Jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za  nepostojećih 12.000 studenata ovdašnjeg Univerziteta,“ podvukao je Janjić.

„Strategija mora da obuhvati i monitoring delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu. I poslednje je – komunikaciona strategija,“ rekao je Janjić, dodavši da komunikaciona strategija mora da „prenosi glavnu poruku“, koja bi, takođe, morala jasno da se definiše.

Nacrt strategije za delovanje civilnog društva na Severu u praćenju Briselskog sporazuma, ali i čitavog procesa briselskog dijaloga razvijan je tokom nekoliko proteklih meseci istraživanja, koje je FER, zajedno sa Centrom za razvoj zajednica sprovodio na Severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i Prištini, tokom serije intervjua, fokus grupa i ostalih podataka prikupljanih sa terena.

Koordinator FER-a, Nenad Đurđević, rekao je da su za Srbe na Severu, prema rezultatima istraživanja, ključni koraci za pronalaženje rešenja oslanjanje na sopstvene snage, odnosno stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja, razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, kao i decentralizacija – ostvarivanje određenog stepena autonomije Severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima.

Đurđević je kazao da je predlog koji su autori izneli zapravo samo osnov za razvijanje strategije kojom bi se identifikovale interesne grupe po sektorima važnim za Srbe na Severu Kosova.

„Privrednici, obrazovanje, kultura, mediji i organizacije koje prate zakonodavstvo, bilo na Kosovu, ili u Srbiji, koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža, ili neformalnog organizovanja, a svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU, sa ciljem da se nekako profesionalizuje i specijalizuje po oblastima – posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma i budućih sporazuma i na koji način oni utiču na život,“ kazao je Đurđević.

Važno je između ostalog i informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, dodao je Đurđević, što, po njegovoj oceni, nedostaje ne samo civilnom društvu, već i predastavnicima lokalne samouprave.

Potom, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa Severa Kosova i uticanja na donošenje odluka u Beogradu i Prištini, su dalji koraci uključivanja civilnog društva.

Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – tema je i civilnog društva 

„Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – to je druga priča. Ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakvu mrežu, kakav Univerzitet..? Da bih ilustrovao, da bih bio što konkretniji i što kraći – hajde ohrabrite se! Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa 1000-1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera i profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku i obrazovnu zajednicu u kojoj u krajnjoj liniji studiraju i ljudi koji nisu odavde, a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je i ekonomija, to je i komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo i pravi prostor,“ objasnio je Janjić, govoreći o prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.


Nacrt strategije je kruna dosadašnjih aktivnosti u okviru projekta „Sever za transparentniji Briselski sporazum“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i „Forum za etničke odnose“, a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS). Iako skup nije predvideo učešće predstavnika institucija, zamenik kosovskog ministra za javnu administraciju i savetnik kosovskog premijera za zajednice, Bajram Geci, prisustvovao je uvodnom delu ovog skupa.

Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

18. 05. 2015, 1:00 Izvor: KoSSev

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta „Sever za transparentniji briselski sporazum“ koji sprovodi lokalna nevladina organizacija „Centar za razvoj zajednica“.)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama;

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević

17.05.2015 |08:00-23:55 Kad smo generalno loši i ne pomažemo jedni druge, logično je sve ovo šta nam se dešava u našoj beznadežnosti, bezpomoćnosti i pogubljenost mogu da nam rade sve što žele….


„Glasanje za kosovsku vojsku u paketu sa Udruženjem srpskih opština“

17. 05.2015, 8:59 Izvor: Zeri

Izvor: Zeri (tekst je preveden sa albanskog)

Očekuje se da će parlament glasati o Nacrtu zakona o amandmanima 39 zakona koji otvaraju put za pretvaranje Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u Oružane snage Kosova (OSK) u isto vreme sa glasanjem za Udruženje srpskih opština.

Čak i ova dva pitanja, koja su planirana u paketu kako bi se osiguralo da Srpska lista ne spreči formiranje Vojske Kosova, za koju je potrebno da se izmeni Ustav Kosova, ne može da se dogodi bez podrške dve trećine glasova poslanika pripadnika manjina.

Ovo su saopštili izvori lista „Zeri“, iz kosovskih institucija, koji su saopštili i da za ovo pitanje kosovske institucije čekaju „blagoslov“ međunarodne zajednice.

Obijene kuće povratnika u selu Biča kod Kline

17. 05. 2015, 21:12 Izvor: RTV KIM

Foto: RTV KIM

Neidentifikovani počinioci obili su sinoć dve povratničke kuće i dom za smeštaj povratnika u selu Biča kod Kline na Kosovu, kazao je danas za agenciju Beta član veća opštine Klina, Stojan Dončić.

On je rekao da u jednoj kući živi medicinska sestra, Danijela Dončić, ali da je prošle noći spavala u kući njegove porodice, dok su druga kuća i dom za privremeni smeštaj povratnika bili prazni u vreme provale.

Kako je Dončić naveo, lopovi su iz obijenih kuća odneli „neke sitnice“, a kosovska policija danas je obavila uviđaj.

“Od 42 kuće u našem selu njih 40 je u ranijem periodu provaljeno. Samo dve kuće nisu provaljene, jer u njima stalno živi moja i još jedna povratnička porodica,” rekao je Dončić za Betu i dodao da je ovo peti incident u proteklih mesec dana.

Do 1999. godine u Biči je bilo 160 domaćinstava sa oko 700 Srba. Vlada Kosova sa donatorima je izgradila 42 kuće u koje se 2002. godine vratilo oko 200 raseljenih Srba, dok danas u Biči živi njih oko 10.

Tahiri: Sporazum o IBM-u definisao granicu između Srbije i Kosova

17. 05. 2015, 8:35 Izvor: KoSSev

Najveća pobeda dijaloga sa Srbijom je Sporazum o integrisanom upravljanju koji je „definisao granicu između Kosova i Srbije,“ poručila je u intervjuu za Zeri kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, a pred sutrašnji nastavak dijaloga beogradske i prištinske delegacije u Briselu. 

„Glavni pregovarač Kosova u tehničkim razgovorima sa Srbijom, Edita Tahiri, izjavila je da je dijalog sa Srbijom doneo mnogo toga dobrog za državu Kosovo. A kao najveću pobedu ovog dijaloga ocenjuje Sporazum o integrisanom upravljanju granicom (IBM), koji je ‘definisao granicu između Kosova i Srbije’,“ navodi Zeri.

Povezani članci:

Srpski pregovarački tim demantuje Prištinu da će se podići trajni carinski objekti

Beograd i Priština dogovorili izgradnju trajnih carinskih objekata

„Još jedan veoma važan sporazum, prema njenim rečima je Sporazum o normalizaciji odnosa, ali i Sporazum za regionalnu saradnju,“ objasnila je Tahiri, navodi ovaj kosovski list.

O IBM-u srpska i kosovska delegacije bi trebalo da nastave da razgovaraju i ove nedelje. Kako je Tahiri ranije najavila, o ovoj temi bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju 21. maja, a čemu će prethoditi razgovori o telekomunikacijama – sutra 18. maja, ali i o osiguranjem vozila – 20. maja. Što se tiče osiguranja vozila, Tahiri je poručila i da očekuje da će poslednji sastanak o osiguranju vozila biti 4. juna – kada očekuje i potpisivanje sporazuma, kako bi tarife i naknade za osiguranje vozila bile snižene.

Od 1. juna apoteke sa Severa Kosova ne mogu da uvoze lekove

15.05. 2015, 13:56 Izvor: KoSSev

Apoteke na Severu Kosova od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova. Da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom. Farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, međutim, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. A nametnuće se i dodatan problem za sve pacijente koji koriste lekove srpskih proizvođača – srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra. Iz jedne od najsnabdevenijih apoteka na Severu, „Moć prirode“, poručuju da je potrebno da se rok prolongira i pronađe rešenje. U suprotnom, sledi kriza u zdravstvenoj oblasti, a srpski pacijenti će po lekove srpskih proizvođača morati da odlaze u Rašku, ili Novi Pazar. Iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici demantuju nestašicu lekova i pretnju promene tzv. lekarskog šifrarnika. 

„Iz Administrativne kancelarije Severne Mitrovice danas su nas obavestili da su dobili mejl od Carine Kosova da od 1. juna nećemo moći da uvozimo lekove bez kosovske licence. To podrazumeva da nije dovoljno što smo mi apoteke registrovali u Agenciji za lekove u Prištini, nego je potrebno da se registrujemo kao veledrogerije i sa druge strane moći ćemo da uvozimo samo one lekove koji su registrovani na Kosovu. Za lekove Galenike, Hemofarma, Aktavisa, Zdravlja, uopšte nećemo moći ni da apliciramo, jer oni nisu registrovani na Kosovu,“ objasnio je za KoSSev farmaceut u apoteci „Moć prirode“, magistar farmacije Miodrag Trajić.

On dodaje da tako svi oni koji budu hteli da kupe srpski lek to više neće moći da urade ni u jednoj apoteci na Severu, već u najbližem gradu u Srbiji, kao što su Raška, ili Novi Pazar:

Na Severu Kosova registrovana i radi jedna veledrogerija po kosovskom sistemu, ali broj preparata u prodaji nedovoljan 

„Na Severu Kosova se registrovala jedna veledrogerija Farmalogis konekt, u Doljanima, koja je krenula da radi, ali vrlo mali lager ima. Nijedna veledrogerija ne može kompletno da pokrije potrebe apoteke, jer nijedna veledrogerija ne može da ima sve preparate. Mi, primera radi, imamo gotovo 14.000 preparata, lekova, kozmetike u apotekama. Da ne radimo sa 3-4 jake veledrogerije u Srbiji, mi ne bismo mogli nikako da pokrijemo taj lager,“ objasnio je takođe Trajić.


Od apoteke „Moć prirode“ i sve zdravstvene ustanove na Severu uzimaju lekove. Uzimaju urgentne lekove, ali i one koje nemaju.

„Primera radi, desio se napad mladića na mostu. U bolnici nisu imali Orvažil i mi smo morali da otvaramo apoteku i pošaljemo to hitno,“ dodaje Trajić.

„To praktično znači da će naši pacijenti, da bi uzeli lekove proizvođača iz Srbije, morati da odlaze za Rašku, ili Novi Pazar i to za osnovnu terapiju i biće pogođene sve grupe pacijenata – i do novorođenčadi. Ono što preti nama na Severu, već imamo u enklavama. Bila je akcija Igrajmo za bebe zato što KBC Gračanica nije imao osnovne stvari, čak ni rukavice. Ništa. To može da se dogodi i na Severu,“ objašnjava Trajić.

On ističe i da se na Severu leče pacijenti iz svih srpskih enklava, što problem mogućeg nedostatka srpskih lekova produbljuje još više:

„Mi smo najsnabdevenija apoteka na Severu i Sever jeste specifičan, jer se sve srpske enklave leče u mitrovičkom zdravstvenom centru, gde dobiju terapiju i onda dođu kod nas. Znači, doći ćemo u situaciju da kao što sada ljudi iz enklave dođu ovde, onda ćemo mi odavde da idemo za Rašku i Novi Pazar.“

Razlike u registrima i šifrarnicima pa srpski lekari ne mogu da propišu zamene za srpske lekove

On dalje objašnjava da kao rešenje iz kosovske agencije za lekove vide to što svaki Galenikin lek ima u kosovskom registru zamenu drugog proizvođača. Međutim, prema Trajićevim rečima, to nije rešenje, jer lekovi u kosovskom sistemu nisu registrovani u srpskom. Tako srpski lekari, koji inače rade po registru Republike Srbije ne mogu da propišu zamenu prema kosovskom registru.

„Iz Agencije su nam i rekli da svaki Galenikin lek ima zamenu, ima paralelu. Ali ta zamena uopšte nije registrovana u Srbiji. Naši lekari funkcionišu u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije i propisuju lekove na osnovu šifrarnika i registra Srbije. I naravno da ne mogu da propišu zamenu, jer ne znaju, primera radi, koje su kontraindikacije. Znači, naši lekari poznaju samo lekove koji su registrovani u Agenciji za lekove u Srbiji. Ti lekovi – moguće zamene, nemaju ni uptstvo na srpskom. Lekari ne smeju da ih propišu, a mi bez lekara ne smemo da damo zamenu. A ako damo, onda se desi kontraindikacija – neko izgubi život. Šta ćemo onda?,“ upitao je on.

Elek demantuje da postoji nestašica lekova, a o promeni šifrarnika ne razmišljaju – rade po sistemu Republike Srbije

U Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici već nekoliko meseci lekovi preko administravnih prelaza stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu.

U Zdravstvenim ustanovama na Severu Kosova, prema svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara u nekoliko navrata, nestašica lekova traje već godinu dana. U ovo vreme prošle godine, Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici obišao je i srpski oficir za vezu, Dejan Pavićević, koji se još tada upoznao sa nestašicom lekova i pozvao Srbe sa severa da izađu na kosovske parlamentarne izbore, tada zakazane za 8. jun.

Međutim, da postoji nestašica lekova nedavno je u izjavi za KoSSev demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek.

On je rekao da su to dezinformacije i da zdravstvu na Severu nedostaju samo rastvori – “kao i svuda u Srbiji”, da preko administrativnih prelaza lekovi putuju kao i između “bilo kojih srpskih gradova”, da se nisu pominjale privremene dozvole za uvoz lekova, da ima “malo problema” sa lekovima strane proizvodnje zbog plaćanja takse od 10 odsto, da jesu upoznati sa junskim rokom za dobijanje kosovskih licenci za uvoz lekova iz Srbije, ali da to rade “nadležni republički organi”, da o problemu menjanja šifrarnika za prepisivanje lekova i dobijanja lekarskih licenci ne razmišljaju, jer oni rade po sistemu Republike Srbije.

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri jenedavno, na ženskoj regionalnoj konferenciji u Južnoj Mitrovici, objasnila i da kosovske vlasti imaju razumevanja, potvrdivši da lekovi iz Srbije za srpske zdravstvene ustanove na Kosovu stižu „u vidu humanitarne pomoći“ i da će se to nastaviti, ali i da se očekuje da se uspostavi sistem licenciranja.

Lekovi u apotekama na jugu Kosova su iz inostranstva, među njima ima turskih, indijskih, pakistanskih i iz drugih zemalja. Međutim, i Albanci su navikli na srpske lekove, te tako u apoteke na Severu dolaze ne samo ljudi iz enklava, već i Albanci širom Kosova.

„I pacijenti Albanci su se navikli na srpske lekove. I oni dolaze masovno kod nas i kupuju srpske lekove,“ dodaje ovaj farmaceut.

Za registrovanje veledrogerije potrebni licencirani farmaceuti po kosovskom sistemu

Dodatan problem je i to što registrovanje veledrogerije u kosovskom sistemu nije moguće ukoliko apoteka koja želi da se registruje nema licencirane farmaceute po kosovskom sistemu. Međutim, farmaceuti koji su i pokušali da se licenciraju, a čemu prethodi nostrifikovanje diploma, to nisu mogli da urade, jer kancelarija koja vrši nostrifikaciju, to zapravo ne radi već mesecima.

 „Mi imamo dva farmaceuta. Jedan je magistar, jedan je diplomirani farmaceut. Oboje su pokušavali da se nostrifikuju, odnosno da se uradi priznanje njihovih diploma da bi dobili kosovsku licencu. Međutim, to radi kancelarija SPARK-a u okviru Evropske unije koja to ne radi već mesecima. A da bi smo mi registrovali našu veledrogeriju i apoteku, moramo da uzmemo kosovske farmaceute iz Prištine, zato što naši farmaceuti, koji podležu nostrifikaciji, ne mogu da ostvare svoje pravo, jer to ide isključivo preko kancelarije SPARK-a koja, kao što sam rekao, mesecima to ne radi. Čak smo dobili od njih informaciju da neki koji su i dobili priznanje Evropske univerzitetske asocijacije, nisu uspeli da ostvare svoje pravo u Prištini,“ objasnio je on.

Pokušavali smo da objasnimo problem

Iz apoteke Moć prirode objašnjavaju da su na više sastanaka sa predstavnicima pregovaračkih delegacija u Briselu i pokušavali da objasne problem uvoza lekova.

„Bojim se da su na sastancima oni to olako shvatali, ali smo im i rekli da ako su doneli tu konačnu odluku da nam tako i kažu i da ćemo javno, kao sada, da kažemo da od 1. juna neće biti lekova. Oni su zahtevali da ne dižemo i stvaramo paniku. Mi ne stvaramo paniku, mi u zdravstvu moramo da se ponašamo odgovorno prema pacijentima. Ne možemo da ćutimo i da tvrdimo da će sve da bude u redu, a onda da ostavimo pacijente bez terapije,“ dodaju iz apoteke Moć prirode.

Ukoliko ne bude bilo uvoza lekova od 1. juna, apoteka Moć prirode je, na primer, snabdevena toliko da će imati sve lekove u narednih mesec dana, nakon toga, počeće nestašice.


Ostalim kompanijama sa Severa Kosova rok za podnošenje zahteva za dobijanje kosovske licence za uvoz kontrolisanih roba, bio je 31. decembar 2014, koji je inače već produžavan prethodno dva puta, a iz ovog roka tada su bile izuzete upravo kompanije koje uvoze lekove i medicinsku opremu, za koje je još tada postavljen rok do 31. maja 2015.

Đurić: Odgovorno obaveštavati javnost o dijalogu

Javnost mora da bude odgovorno informisana o toku dijaloga u Briselu, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u razgovoru sa šefom UNMIKA Faridom Zarifom.Farid Zarif i Marko Đurić (Foto Kancelarija za KiM)

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za KiM Đurić je informisao Zarifa o toku dijaloga Beograda i Prištine i naglasio značaj odgovornog informisanja javnosti o tom procesu, budući da i poruke koje upućuju učesnici dijaloga mogu doprineti normalizaciji ili je otežati.

„Šef UNMIK-a je ovom prilikom apelovao na obe strane da održe zamah u briselskom dijalogu i ostanu privržene implementaciji onoga što je dogovoreno u dosadašnjim fazama procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se pozitivno izrazio o koracima koje su gradonačelnici severne i južne Mitrovice preduzeli u pravcu zajedničkog rešavanja pitanja od obostranog interesa.

Đurić i Zarif razgovarali su i o problemima na terenu, posebno se osvrnuvši na položaj povratnika.

Tokom sastanka bilo je reči i o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj će 26. maja biti razmatran tromesečni izveštaj UN o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Đurić: EU će izvšiti pritisak na Prištinu za razgovore o ZSO

Jasno smo poslali poruku da smo za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a bez osnivanja ZSO taj napredak nije moguć, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić.
Marko Đurić (Foto Kim arhiva)

„Svaki dalji korak ide ka stvaranju zajednice srpskih opština, a da bi se bilo šta novo i kvalitetno postiglo neophodno je da bude osnovana Zajedinica srpskih opština i bez toga je nemoguć dalji napredak“, rekao je Đurić.

Upitan o sledećoj rundi pregovora kada je u pitanju tema formiranja zajednice srpskih opština, Đurić je kazao da trenutno postoje napori EU da privoli Prištinu da se do kraja maja održi jedan sastanak koji bi možda trajao i nekoliko dana, a na kome bi bilo reč o toj temi.

„Videćemo, kada je prošli put bio zakazan, znamo šta se dogodilo, ali moj utisak je da će biti izvršen pristisak na Prištinu da se ti razgovori održe“, rekao je Đurić.

Kada su u pitanju poslednji razgovor čija je tema bila energetika, Đurić je kazao da je glavno pitanje ko će kontrolisati prenosnu mrežu i proizvodne pogone, odnosno hidropotencijale.

Podsetio je da na jezeru Gazivode, postoji proizvodnja elektricne energije, i trafo stanica sa koje se snabdeva sever Kosova.

Ko će to kontrolisati je i političko i bezbednosno, i strateško pitanje jer se sa hidropotencijala Gazivode vodom snabdeva ne samo sever, već dobar deo i samog Kosova gde žive Albanci, rekao je Đurić ističući da je to ozbiljna tema.

„Imam utisak da će najspornije pitanje u budućnosti u razgovorima biti ko će biti distributer operativnog sistrema. Mi se borimo da to bude srpska kompanija, jer onaj ko je distributer, po evropskim propisima on je vlasnik svojine“, rekao je Đurić.

Kako je kazao, jedan od glavnih rezultata razgovora trebalo bi da budu pozitivni pomaci koji će doprineti i smirivanju strasti i normalizaciji i poboljšanje odnosa.

„Prištinska delegacija je u razgovorima imala stav koji nije orjentisan ka pronalaženju pragmatičnih rešenja, već je on koncentrisan na statusna pitanja, na pokušaj da se prisvoji ono što nije njihovo. U toj situaciji mi ne možemo da omogućimo takvo ponašsnja, jer oni kao da nisu zaintresovani za dobro i praktično rešenje koje omgućava obema stranama da budu zadovoljne“, rekao je Đurić.

On je kazao da što se tiče prištinske strane, u dijalogu postoji odustvo dobre volje da se normalizuju odnosi.

Upitan o formiranju specijalnog suda za zločine OVK on je kazao da i u pregovorima insistira na tome da mora biti pravde za žrtve na Kosovu i Metohiji.

On je kazao da očekuje da će do kraja maja, u pokrajinskoj skupštini biti glasanja o tome i da će biti podržano formiranje međunarodnog suda za zločine OVK.

Đurić je kazao da je Srbija uvek sa svojim narodom gde god da se nalazi i da je zatraženo povećanje nivoa budnosti i pažnje u južnoj pokrajini, „jer postoje informacije o različitim grupama koje imaju opasne namere, ali da sada neposrednih pretnji i opasnosti nema“.

Kako je kazao, opšta klima je dosta loša.

„Opšta klima koja je stvorena regionu unosi zabrinutost među naše ljude, jer stiče se utisak da postoje albanski političari koji se nisu okrenuli normalizaciji i koji sve one koji nisu deo njihovog naroda vide kao teret“, rekao je Đurić.

Zaplenjeno oružje Srbina u Štrpcu

Kosovska policija zaplenila je oružje u kući jednog Srbina u Štrpcu. Identitet nije saopšten.Štrpce

Kako prenosi Kontakt plus radio, policija je zaplenila dve puške i municiju, za koje Srbin nije imao važeću dozvolu.

Srbin, koji je osumnjičen za neovlašćeno posedovanje oružja, nije priveden ali će odlukom tužioca slučaj biti procesuiran redovnim sudskim putem.

Jablanović se neće odazvati pozivu suda

Predsednik Liste “Srpska”  Aleksandar Jablanović izjavio je danas da se neće pojaviti u Đakovici  povodom optužnice koju je protiv njega podnelo odeljenje za teška krivična dela Osnovnog tužilaštva iz Đakovice za krivično delo podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir i netoleranciju.Aleksandar Jablanović

Jablanoviću, koji je bivši ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, 12.maja dostavljen je poziv kosovskog tužioca da se 22. maja javi tužilaštvu u Đakovici u svojstvu okrivljenog.

Jablanović je novinarima rekao da se tužilac “malo zaigrao” u  svojim ovlašćenjima i poslu i da ne vidi po kom osnovu ga tužilac tereti, osim što mu je povod za to, kako je objasnio, potpis oko 12 hiljada građana Đakovice koji traže da se on za nešto tereti.

Jablanović je istakao da nema nameru da dokazuje svoju nevinost u ovom slučaju pošto slučaj, kako je rekao i ne postoji, a da pogotovo nema  nameru da dokazuje svoju nevinost pred  Tužilaštvom u Đakovici, jer je to grad gde nikada nije bio.
“Sa druge strane ja ne bežim od svog odlaska u Đakovicu i to nije nikakava tabu tema, ali mog odlaska u Đakovicu povodom ove konstruisane optužbe i slučaja neće biti sigurno, to budite uvereni,  jer ne želim ni na taj način da nekome dajem municiju niti da podstičem lokalno stanovništvo Đakovice na neke nove nemire i proteste, za šta bih ponovo bio ja optužen”, naglasio  je Jablanović.

Predsednik Liste “Srpska” je rekao da on  nikoga nije  pozvao ni na jedan nemir niti protest, a da oni koji na to jesu pozivali, imaju svoje ime i prezime – Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj.

“To su ljudi iz pokreta Samoopredeljenje i Alijanse za budućnost Kosova,  to su Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj. Za svako nasilje, za svaki nemir, za svaku netoleranciju koja je nastala, a za šta je kao povod upotrebljena moja izjava koju sam dao u manastiru Zočište, odgovorna su ta dva čoveka i njihove političke opcije i oni koji su lomili I rušili Prištinu, ja sa tim nemam nikakve veze”, podvukao je Jablanović.

On je ocenio da je ceo slučaj  usmeren ka tome da se disciplinuju oni koji kosovske Srbe predstavljaju u Prištini, da im se na taj način jasno stavi do znanja šta se sme,  šta se ne sme, da se zaplaše i nikada više ne uzmu sebi za pravo da osude incident i napad na Srbe.

Jablanović je rekao da se ne oseća ni najmanje zaplašeno kao ni njegovi  saradnici i da će uvek, na svaki način govoriti o problemima Srba, o napadima na Srbe i da neće dozvoliti da zločinci i zločini nad Srbima i nealbancima budu nekažnjeni.

“Uvek ću osuditi napad na Srbe i ja i danas smatram da one koje sam tog dana nazvao onim imenom u Đakovici divljacima, a to je bila isključivo grupa ljudi, nekoliko njih iz pokreta Samoopredeljenje, ja i dalje mislim da su oni to što jesu, a svo uvažavanje i poštovanje imam prema svim građanima Đakovice i prema svim porodicama nestalih ljudi u ratu, kako prema ALbancima, tako prema Srbima, Romima, Bošnjacima”, kazao je Jablanović.

On smatra da je ono što se dešava oko  Đakovice  jedna velika mrlja ne toliko Albanaca koliko međunarodne zajednice i EU koja je  “tim istim Albancima dala pravo da sude, ali ne da sude po pravdi i pravu već po svojoj volji i svom nahođenju”.

Jablanović je smenjen sa mesta ministra za povratak i zajednice nakon nasilnih demonstracija koje su Albanci organizovali u Prištini protiv Vlade Kosova kada je jedan od zahteva bio upravo njegova smena.

14.05.2015 |08:00 – 23:55 Danas uspostavljen „međunarodno-lažni“ sistem, da Šiptarski teroristi istražuju o svom teroru i etničkom čišćenju nad Srba na Kosovu i Metohiji !!! Koliko li će Šiptari biti objektivni ??? Šta mislite???


Ban Ki Mun: Što pre formirati ZSO

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozdravio je danas nastavak dijaloga Beograda i Prištine i postignuti sporazum o pravosuđu i istakao da je jedno od ključnih preostalih pitanja upostavljanje Zajednice srpskih opština. Ban Ki Mun

Beograd i Priština bi, kako je istakao, trebalo da preduzmu sve neophodne korake radi dosledne primene svih dosad postignutih dogovora.

“Duh konstruktivne saradnje i naglasak na zajedničkim interesima ostaju ohrabrujući, a sporazum o integrisanju pravosuđa na severu Kosova, postignut 9. februara, pokazuje posvećenost obe strane implementaciji Briselskog sporazuma i nastavku dijaloga”, istakao je Ban u svom redovnom tromesečnom izveštaju, koji je objavljen na sajtu UN.

Takođe je, kako je naveo, od ključnog značaja da Beograd i Priština ostvare napredak u implementaciji onih odredbi Briselskog sporazuma koje još nisu rešene.

Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ocenio je Ban i apelovao na političke lidere u Beogradu i Prištini da hitno pristupe rešavanju tog pitanja uz konsultovanje kosovskih Srba i njihovih političkih lidera, na čije interese će, kako je naveo, direktno uticati stvaranje ZSO.

Konstatujući da su kosovske vlasti preduzele korake radi uspostavljanja Specijalnog suda koji će procesuirati dela proistekla iz nalaza Specijalnih istražnih jedinica EU, Ban je naglasio da su naredni koraci još važniji.

„Od suštinskog značaja je da sledeći koraci u procesu koji su ključni za budućnost Kosova, uslede brzo i ja pozivam političke lidere na Kosovu da udvostruče svoje napore u tom cilju“, naveo je on.

Generalni sekretar je pozdravio „jasnu odlučnost koju je pokazala kosovska vlada u pravcu neophodnih ekonomskih reformi, poštovanju vladavine prava i angažovanja radi promovisanja poverenje među zajednicama na Kosovu“, uprkos mnogim izazovima sa kojima se suočila u prvih sto dana.

„Snažno apelujem na sve političke aktere na Kosovu da se uzdrže od upotrebe nasilja kao sredstva za postizanje političkih ciljeva i da rešavaju svoje nesuglasice mirnim putem“, rekao je Ban.

Izveštaj obuhvata period od 16. januara do 15. aprila 2015. godine, a objavljen je uoči sednice Saveta bezbednosti UN koja će biti održana 26. maja i na kojoj će biti ovaj dokument razmatran.

Potpisan novi sporazum o vladavini prava

Dugi sporazum o vladavini prava na Kosovu potpisan je danas u Prištini između predstavnika Ministarstva pravde, Kancelarije EU i Misije Euleksa. Sedište Euleksa (Foto arhiva Kim)

Trojica predsedavajućih Zajedničkim koordinacionim odborom za vladavinu prava ministar pravde Hajredin Kući, šef Kancelarije EU Samuel Žbogar i šef Misije Euleksa Gabriele Meuči potpisali su obnovljeni Sporazum u sedištu Euleksa zajedno sa predsedavajućim Sudskim savetom Kosova Enverom Pecijem i predsedavajućim Tužilačkim savetu Kosova Aleksandrom Lumezijem.

U saopštenju Euleksa navodi se da nakon što je što je Sporazum prvi put zaključen novembra 2012. godine, ovaj revidirani podvlači zajedničku posvećenost jačanju vladavine prava na Kosovu.

„Mere obuhvataju stvari kao što su jačanje policije, carine, kazneno-popravnih i pravosudnih institucija na celom Kosovu, što će pomoći da se zadovolje uslovi postavljeni Kosovu za viznu liberalizaciju, kao i težnje ka priključivanju u EU“, navod se u saopštenju.

Dodaje se da Sporazum poziva na unapređenje kapaciteta Kosova za borbu protiv korupcije, kao i njegove sposobnosti da se bori protiv organizovanog kriminala, uz usredsređenost ka rešavanju međuetničkih krivičnih dela.

Šef Misije Euleksa Gabriel Meuči pozdravio je sporazum kao presudan korak u pravcu daljeg jačanja vladavine prava na Kosovu.

„Sporazum nam daje potrebnu podršku za svaki proces reformi. Sa praktičnog gledišta, zadovoljan sam katalogom konkretnih mera koje su dogovorene, što će obezbediti nastavak u radu na produbljivanju vladavine prava i nakon postojećeg mandata Euleksa. Dogovoreno je da se izdvoje neophodni resursi i da naš rad usredsredimo tako da se ostvare opšti zajednički ciljevi vladavine prava, kako je određeno ovim Sporazumom“, rekao je Meuči.

Kosovski tužioci istražuju zločine OVK? (Šiptarski kreatori etničkog čišćenja Srba sa KiM treba da istražuju o svojem terorističkom delovanju! Ili da počiste preostale dokaze koji bi im možda smetali u cilju dalje OKUPACIJE KOSOVA I METOHIJE sa svojim „međunarodnim“ sunarodnicima !!!)

Tužilac EULEX-a, Mauricio Salustro, bio je meta uvreda zbog svoje tužilačke kampanje protiv jednog broja bivših pripadnika OVK za ratne zločine. Sa sastanka (Foto Tužilaštvo Kosova)

Krivični predmeti Blaca, Klečka i Drenička grupa, tri su slučaja koje je pokrenuo Salustro, a što ga je napravilo metom masovnih protesta.

Ekspres piše da će posao koji je ostavio nedovršenim biti prenesen na kosovske tužioce. Oni će istraživati ratne zločine, među kojima su, navodni zločini OVK.

Odluka da se uspostavi posebno odeljenje u okviru Specijalnog tužilaštva, jednoglasno je doneta juče od strane svih članova Saveta Tužilaštva Kosova.

Takođe, Savet je insistirao na konkretnim akcijama za osnivanje posebne komore u okviru Osnovnog suda u Prištini, a za suđenje ozbiljnim kriminalim predmetima, koje je pokrenulo Specijalni tužilac.

Ali, potrebna je sveobuhvatna podrška i pritisak na međunarodnu zajednicu, s obzirom na to da je odbijala to od 2011. godine, rekao je kosovski ministar pravde, Hajredin Kući.

Zvanično 23 građana Kosova uhapšeno u Makedoniji zbog sukoba u Kumanovu; sutra im posetu odlaze porodice

14.05. 2015, 15:05 Izvor: KoSSev

Dvadeset i tri građana Kosova je uhapšeno zbog sukoba u Kumanovu, a kosovska ambasada u Makedoniji organizovaće ovog petka porodičnu posetu uhapšenima, potvrdio je savetnik zamenika kosovskog premijera i ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, Ardijan Arifaj, prenosi Gazeta Express

„Juče smo dobili listu od makedonskih vlasti, koja sadrži imena 23 građana Kosova koji su uhapšeni u Makedoniji,“ rekao je Arifaj.

Express navodi da je Arifaj potvrdio da je ambasada Kosova u Makedoniji „pokrenula napore da sazna njihove potrebe, stanje zdravlja, informiše njihove porodice i organizuje porodičnu posetu u petak,“ ali i da ne zna da li su neki od građana Kosova ubijeni, ili ranjeni tokom sukoba u Kumanovu.

„Zvanično nemamo informaciju da li je neko od građana Kosova ubijen, ili povređen tokom sukoba,“ rekao je Arifaj, dodajući da su makedonske vlasti zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica i da je Vlada Kosova spremna na saradnju.

„Makedonske vlasti su zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica…tako da postoji saradnja u vezi sa uhapšenima, jer su potrebna pojašnjenja u vezi sa listom imena, a spremni smo da pomognemo u procesu verifikacije, ali, takođe, i u drugim procedurama,“ rekao je Arifaj.

On je dodao i da je porodična poseta uhapšenima planirana za petak: „Saopšteno je da će porodicama biti dopušteno da posete uhapšene u petak.“

Kosovska skupština: Bez rasprave o Kumanovu – PDK i DLK nisu podržali raspravu jer je nejasno šta se dogodilo u Kumanovu

14. 05. 2015, 14:43 Izvor: KoSSev

Nakon saopštenja o situaciju u Kumanovu, pokret „Samoopredeljenje“ je pokušao i da institucionalno pokrene pitanje Albanca u ovoj makedonskoj opštini, ali bezuspešno. Iako je na današnjoj sednici kosovskog parlamenta šef parlamentarne grupe „Samoopredeljenje“, Glauk Konjufca, predložio da se diskutuje o poslednjim incidentima u Makedoniji, ostali kosovski poslanici nisu podržali ovaj predlog, preneli su kosovski mediji.

„Koliko još komšija Gruevski mora da spali da bismo o tome diskutovali?“ – upitao je Konjufca.

On je istakao i da kosovska vlada ima sve informacije, a da je Parlament mesto na kojem treba da se diskutuje o ovim informacijama.

Sa druge strane, stranke kosovske vladajuće koalicije – DPK Hašima Tačija i LDK Ise Mustafe „u principu“ podržavaju diskusiju, ali su glasali protiv, jer nije jasno šta se dogodilo u Kumanovu.

„Šef parlamentarne grupe PDK Adem Grabovci je rekao da članovi njegove parlamentarne grupe u principu podržavaju debatu, ali su glasali protiv, jer je situacija i dalje nejasna šta se dogodilo u Kumanovu. Ovaj argument je podržao i šef parlamentarne grupe DLK, Ismet Bećiri,“ navode kosovski mediji.

Tako je kosovska skupština danas sa 50 glasova protiv, 28 za i 5 uzdržanih, odbila da diskutuje o situaciji u Kumanovu.

Pokret Samoopredeljenje, međutim, od početka sukoba u Kumanovu insistira na oštrijoj reakciji i kosovske i albanske vlade.

U svom nedavnom saopštenju pod nazivom „Kumanovo gori, Vlada Kosova se češlja“, Samoopredeljenje je zatražilo institucionalnu podršku Kosova i Albanije za Albance u Kumanovu, istakavši da se vlade u Tirani i Prištini ne usuđuju da zauzmu stav kada je u pitanju situacija u ovom gradu, dok je istovremeno vidljiva „velika mobilizacija“ Vlade Srbije, a da Gruevski i Vučić žele Kumanovo da „ostave bez Albanaca“.

„Jedino političko rešenje za Albance u Makedoniji je masovna građanska organizacija na ulicama Skoplja, kako bi srušili represivnu vladu Gruevskog“ – poručio je tada, takođe, pokret ‘Samoopredeljenje’.

10. 05. 2015 80:00-23:55 Šiptarski terorizam sa Kosova izvozi se i u Makedoniju po istoj metodologiji! Šiptari i Albanci faktor nestabilnosti Balkana, Evrope i Sveta…


Shiptar terrorism exported from Kosovo to Macedonia  using the same methodology! Albanians and Kosovars albanians (Shipars) factor of Instability of the Balkans, Europe and the world …

„Srbija odbacila tajne uslove EU“!

10. 05. 2015, 12:27 Izvor: Večernje novosti

Državni vrh postavlja crvene linije pred zahtevima koji vode ka priznavanju kosovske nezavisnosti. Nikolić: Ako nastave da traže da priznamo KiM, znači da nas ne žele. Dačić: Sad nam naturaju i poštovanje „duha Briselskog sporazuma“
Srbija neće ispunjavati kosovske uslove koji nisu dogovoreni u Briselu, a koji se dodatno stavljaju na spisak zahteva za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU – preneli su „Novostima“ izvori u našem državnom vrhu.
Naime, prema tumačenjima iz Beograda, našoj zemlji se, na mala vrata, nameću zadaci koji nisu ispregovarani, a koji zadiru u teritorijalni integritet Srbije i potvrđuju nepriznatu kosovsku državnost.
Konkretno, očekuje se da u potpunosti predamo Prištini na upravljanje veštačku akumulaciju „Gazivode“ (čiji je najveći deo na teritoriji centralne Srbije), da pristanemo da Kosovo dobije telefonski pozivni broj, bez našeg posredovanja, kao i da uklonimo Park mira na mostu u Kosovskoj Mitrovici.
A ni tu se, prema našem državnom vrhu, uslovi očigledno ne završavaju, jer Srbija još nije upoznata šta će se sve od nje tražiti u kosovskom poglavlju 35 i da li će tu direktno, ili „maskirano“ biti postavljen i zahtev da pristanemo na nezavisnost Kosova.
Sa druge strane, za državni vrh Srbije potpuno je neshvatljivo što se od Beograda traži da ispuni i takozvani duh Briselskog sporazuma i njegovu interpretaciju, a da Albanci nisu realizovali ni ono što je decidirano dogovoreno – formiranje Zajednice srpskih opština.
PONAVLjA SE DEJTONOd Dejtonskog sporazuma do danas implementacija svakog dogovora bila je uvek na štetu Srbije. Tako je i sa briselskim pregovorima – ocenjuje za „Novosti“ Dragomir Anđelković, politički analitičar. – Nikada nije najvažnije ono što se dogovori, već ko kontroliše primenu. Po pravilu, bitno je da se realizuje sve što je isključivo protiv nas, pa i da se doda nova lista uslova, a da se ignoriše ono što je u korist Srbije, a u ovom slučaju je to ZSO. Naša greška u koracima je to što odmah ispunjavamo sve, umesto da posle svakog našeg poteza, tražimo „kontrauslugu“.

Priština je, čak, prekjuče bez objašnjenja otkazala dogovoreni sastanak radnih grupa u Briselu oko nacrta statuta ZSO, što je po direktoru Kancelarije za KiM, Marku Đuriću, grubo kršenje Briselskog sporazuma:

„Naša delegacija u utorak ide u Brisel kako bi međunarodnoj zajednici, koja nije samo posrednik u dijalogu, već i garant sporazuma, ukazala na njegovo flagrantno kršenje. Srbija ne može biti talac Prištine, koja pokušava da blokira naš put u EU.“
Šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, kaže za „Novosti“ da za Srbiju nisu sporne obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom, pošto se ponašamo iskreno, kao odgovorna zemlja i ne igramo „duple igre“:
„Ali, vidimo sada da nam se nameću i obaveze koje su navodno ‘duh i realizacija’ sporazuma, a da se Priština ne pritiska, iako nije ispunila ni ono na šta se obavezala.“
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da će najvažniji uslov za stupanje Srbije u EU biti priznavanje nezavisnosti Kosova, na šta Srbija nikada neće pristati:
„Ako EU nastavi da insistira na priznavanju, to će značiti da nas ne želi u svom sastavu. U takvoj situaciji naša savest će biti čista, jer će svi znati da smo učinili sve da postanemo članica EU.“
Ministarka zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, izjavila je prekjuče da ni predstavnici Evropske Komisije ne mogu da kažu šta su kriterijumi i merila za Poglavlje 35, koje je vezano za normalizaciju odnosa Beograda sa Prištinom:
„Suština tog poglavlja je formiranje ZSO-a, ali kada bismo izašli u javnost sa svim što se dešava, niko u Srbiji ne bi hteo da ide u EU, čak ni najtvrđi zagovornici evropskog puta.“
I šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, Tanja Miščević, kaže za „Novosti“ da još nije poznato šta će obuhvatiti poglavlje 35:
„Jedino što znamo jeste da u njemu treba da se definiše model pregovaranja i praćenje onoga što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine. Konačnu sadržinu tog poglavlja treba da usaglasi Služba spoljnih poslova EU, koju vodi Federika Mogerini i Evropska komisija, ali još nema naznaka iz Brisela kada će se to desiti.“

Vučić u intervjuu za “Wall Street Journal” najavio brisanje Kosova iz Ustava!

 10. maj 2015, 13:13 Izvor: Telepromter

(Veći deo teksta je izvorno preuzet sa portala „Telepromter“, a izvornu verziju sa tekstom o intervju srpskog premijera Aleksandra Vučića časopisu „Wall Street Journal“ pod naslovom „Vučić signalizira zaokret od Kosova“, možete pročitati OVDE)

Domaći mediji u potpunosti su ignorisali Vučićev intervju za američki “Wall Street Journal” u kojem je najavio brisanje Kosova iz Ustava Srbije.

Vučićeva skandalozna izjava da će pokrenuti inicijativu za brisanje Kosova iz Ustava Srbije zarad evropskih integracije izgleda da nije posebno interesantna domaćim medijima – namerno, ili slučajno, prosudite sami.

U tekstu se navodi da premijer Srbije, Aleksandar Vučić, “pokazuje znake” da će predložiti izmene Ustava kojima će se izbaciti odredba o Kosovu kao srpskoj pokrajini zarad sticanja članstva u Evropskoj uniji.

“Wall Street Journal” (WSJ) napominje da se Vučićeva vlada protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, ali dodaje da bi ovaj potez olakšao proces priznavanja Kosova nekoj budućoj srpskoj administraciji.

Vučić je u intervjuu za WSJ još dodao da ne isključuje mogućnost izmene preambule Ustava u kojoj piše da je “Kosovo sastavni deo teritorije Srbije”.

WSJ podseća da su srpski mediji prošlog meseca izvestili da je Vučić govorio o promenama Ustava u naredne dve, tri godine kako bi zadovoljio zahteve Brisela oko evropskih integracija Srbije. Međutim, Vučić kaže da izmena Ustava neće uslediti samo zbog Kosova.

“Moraćemo da razgovaramo o svemu sa našim partnerima iz EU. Moraćemo o tome da pričamo sa srpskim narodom… Ja ne govorim o tome, ali samo kažem da moramo da imamo veoma otvorenu diskusiju o budućnosti Srbije. I to je to. Moramo biti veoma iskren sa našim ljudima. Moramo da sagledamo sve. U redu, ako ga ostavim ovde ili ga izbacimo, šta bi to značilo? Narod Srbije imaće poslednju reč”, rekao je Vučić.

“Moramo biti iskreni sa našim ljudima”?! Da li je iskreno da mi u Srbiji preko američkih medija saznajemo šta Vučića planira da uradi? Da li je to oličenje iskrenosti?

WSJ navodi da je “gospodin Vučić”, koji je rekao da će biti potrebno izvršiti ustavne promene do kraja 2017. godine, dodao da je pokrenuo ovo pitanja, iako je svestan da to nije veoma popularna tema u Srbiji.

Ne da nije popularna tema, nego je taj isti Aleksandar Vučić došao na vlast 2012. godine tako što je glasačima obećao da nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da radi sve u interesu Srbije i naših sugrađana na Kosovu.

WSJ još podseća da priznavanje Kosova nije formalni uslov za članstvo Srbije u EU, jer još uvek postoji pet zemalja EU, uključujući Španiju, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Međutim, “mnogi veruju da će Beograd biti pod jakim pritiskom Berlina, Londona i Brisela ako Srbija želi da dobije članstvo u Uniji”.

Posebno je interesantno to što WSJ primećuje da je Vučićev potez veoma rizičan, napominjući da će to “verovatno zapaliti nacionalistička osećanja u Srbiji”.

Sada, da li je reč o nacionalističkim osećanjima ili poštovanju međunarodnog prava i Ustava Srbije, o tome neka diskutuju sociolozi i pravnici.

To piše u intervjuu koji je Vučić dao za WSJ. Međutim, hajde da vidimo kako su domaći mediji preneli njegove reči.

Vučić: Poseta SAD prilika da nam pomognu na putu ka EU

Aleksandar Vučić je u intervjuu za Vol strit džurnal govorio o naporima Srbije da se priključi EU i rekao da tu “nema povratka”, prenosi Tanjug.

„Imam razočarenja, i lična, i politička kada je reč o Evropskoj uniji… Ali, moj posao je da vodim računa o strateški važnim pitanjima za ovu zemlju,“ naglasio je Vučić.

Premijer je naveo da je Srbija izvukla pouku iz događaja devedesetih godina, a to je da je Srbija izašla oslabljena, destabilizovana i izolovana posle sukoba i ubistva u kojima je više od 100.000 ljudi poginulo u bivšoj Jugoslaviji.

„Video sam posledice (tog puta). Znam kako takvo stanje svesti može da funkcioniše. Znam kakav sam bio pre 20 godina. Moramo da očuvamo mir. Još jedna greška značila bi da gubimo sve, istakao je Vučić u intervjuu uoči posete Vašingtonu sledećeg meseca.“

Ni reči o brisanju Kosova iz preambule Ustava!

Inače, Vučićeve izjave u inostranim medijima po pravilu su dijametralno suprotne od izjava u domaćim medijima. Na primer, Vučić na RTS-u nikada neće izjaviti da priprema brisanje Kosova iz preambule Ustava. Došli smo da zaključka da lažov Aleksandar Vučić vodi jednu politiku u Srbiji, a drugu u inostranstvu.

No, nije toliko ni bitno to što je Vučić najavio brisanje Kosova, svi znamo da Vučića stranci podržavaju samo zbog toga i da je taj potez neizbežan, međutim, posebno je interesantno što mediji namerno ignorišu suštinu Vučićeve izjave. Čak je i WSJ formirao naslov na osnovu najave da će uslediti brisanje Kosova iz Ustava. Ovu cenzurisanu vest prvo je preneo Tanjug, pa zatim i ostali mediji.

Ako Vučić i njegov režim smatraju da međunarodna javnost ima pravo da zna da će Kosovo biti obrisano iz Ustava, zašto javnost u Srbiji nema to isto pravo?

Aleksandar Vučić priča jedno u Srbiji, a čim pređe granicu, njegova priča se u potpunosti menja. Baš kao što je u sekundi uspeo da se transfomiše iz radikala i pro-evropskog naprednjaka. Ko zna šta je Aleksandar Vučić još izjavljivao u inostranstvu, a da mi u Srbiji to ni ne znamo.

Dok Vučić po inostranim medijima izjavljuje kako će Srbija obrisati Kosovo iz Ustava, Vučić i Vulin u Srbiji kao mantru ponavljaju frazu “Srbija nikada neće piznati nezavisnost Kosova”.

700 albanskih izbeglica u Preševu; poginulo 8 policajaca, 14 terorista; ONA planirala napad za 12. maj: Borićemo se do albanske nacionalne države, slobodne i čiste

09. maj 2015, 21:16 Izvor: KoSSev

Foto: Gazeta Express

09/05 – 10/05 > 17:20 – 700 albanskih izbeglica iz Kumanova stiglo u Preševo

Iako je sinoć, kako je prenela agencija FoNet, granica Srbije sa Makedonijom zatvorena, u Preševo je do sada stiglo 700 albanskih izbeglica iz Kumanova, saopštio je gradonačelnik, Mustafa Ragmi, prenosi portal Gazeta Express.

17:00 – ONA planirala napad u Makedoniji za 12. maj, makedonska policija posle dojave pokrenula akciju

ekskluzivnoj izjavi za kosovski portal „Gazeta Fjalja“, jedan navodni pripadnik ONA-e, „koji se nalazi na top poziciji“, rekao je da je ova oružana formacija planirala napad u Makedoniji 12. maja, ali da je makedonska policija dobila dojavu i da ih je u tome preduhitrila, pokrećući juče akciju. Makedonci su počeli juče u 11 časova da napadaju civile, naveo je on, dodajući da se u trenutku napada on nalazio u grupi od desetak pripadnika ONA-e, ali da ih je bilo ukupno 64, te da su se uspeli izvući iz opsade kada su se podelili u dve grupe.

Ovaj pripadnik ONA-e tvrdi da su se članovi ONA-e počeli u Makedoniji „akumulirati“ pre dva dana, međutim, „neko je obavestio makedonsku policiju, nakon što je planirano da deo boraca ONA-e izvede akciju sledeće nedelje protiv makedonske policije i vojske,“ rekao je ovaj izvor za Gazeta Fjalja, a prenose i ostali kosovski mediji.

16:34 – Albanci u Cirihu: „Mi smo Kumanovo“

Nekoliko desetina Albanaca okupilo se danas u Cirihu kako bi izrazili podršku, kako navode kosovski mediji – Albancima u Kumanovu. Njih oko 30-ak nosi crvene i crne zastave, zastave sa likom „istorijskog predsednika“ – Ibrahima Rugove i bele kape. Neki su napisali i poruku „Mi smo Kumanovo“ kako bi „iskazali podršku Albancima koji već dva dana žive u strahu od napada koje sprovodi makedonska država u ovoj opštini,“ piše Telegrafi.

16:15 – Pogledajte dokumentarni film makedonske TV MTV1 starijeg datuma o sukobima u Makedoniji iz 2001. godine, pregovorima sa ONA-om koji se završavaju Ohridskim sporazumom. 

15:52 – Kosovski mediji objavili imena uhapšenih „kosovara“; makedonska policija objavila video „Likvidirana teroristička grupa“

Sami Ukšini, poznat kao komandant Sokolji, Beg Rizaj, Dem Šehu i Muhamet Krasnići – komandant Mališeva četiri su „kosovara“ koje je makedonska policija uhapsila, nakon 16 časova borbi u Kumanovu. Policija je objavila i video pod nazivom „likvidirana teroristička grupa“, navodi Koha. Inače, kosovski mediji, koji u svojim tekstovima upotrebljavaju reč „teroristi“, prenoseći izjave makedonskih zvaničnika, ovu reč koriste pod znacima navoda.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Ivo Kotevski izjavio je da je policija pronašla tela 14 terorista u uniformama, a da je teroristička grupa brojala više od 40 ljudi, te da su teroristi planirali napade na makedonske institucije, prenose mediji.

U dvodnevnim sukobima poginulo je i osam makedonskih policajaca, među njima i Srbin Boban Ivanović.

13:00 – Blic: U Kumanovu poginulo osam policajaca

„U okršaju sa teroristima u Kumanovu danas su poginula još dva makedonska policajca, čime se broj stradalih popeo na osam, javljaju makedonski mediji,“ piše Blic i dodaje da je među poginulim policajcima i Srbin, Boban Ivanović.

 „Televizija ‘Kanal 5′ javlja da su ovi policajci poginuli od eksplozije, dok drugi mediji prenose da nije poznato da li su stradali sinoć, ili jutros,“ dodaje Blic.

12:40 – Koha: do sada ubijeno 7 policajaca, nema informacija o civilnim žrtvama

„Novinar KTV-a se nalazi u Kumanovu i potvrdio je da je do sada potvrđeno da je 7 policajaca mrtvo,“ navodi Koha i dodaje da je gradonačelnik Kumanova izjavio da će sazvati krizni štab i naglasio da nikada do sada ovakve krize nije bilo.

„Ljudi su u panici u ovoj situaciji i bojim se da će se razbiti međuetnička harmonija u ovoj opštini,“ izjavio je gradonačelnik Kumanova, prenosi Koha.

Ovaj portal dodaje da su na ulicama Kumanova prisutne jake snage bezbednosti, da ima zapaljenih kuća, a da je gradonačelnik Kumanova rekao i da će otvoriti centra za ljude koji su ostali bez domova.

10:50 – Tirana: Protest podrške Albancima u Kumanovu

Protest podrške Albancima u Kumanovu održaće se danas posle 18 časova u Tirani, prenose kosovski mediji.

Na društvenim mrežama je distribuiran poziv na proteste pod nazivom „Svi za mir“, koji će početi danas u 18.30 u Tirani, a krenuti od takozvane piramide u ovom gradu, pa do makedonske ambasade.

10:30 – Oslobodilačka nacionalna armija (ONA): Nismo teroristička grupa; pozivamo vladu u Prištini i Tirani da usmere pažnju na reakciju međunarodnih organizacija

Kosovski mediji od jutros prenose novo saopštenje ONA-e u vezi sa sukobima u Kumanovu.

“Oružani sukob u Kumanovu i njegovom okruženju je strukturisan odgovor Oslobodilačke nacionalne armije, a ne terorističke grupe,” stoji u saopštenju ONA-e.

Oni dodaju da su izjave ministarke unutrašnjih poslova Makedonije, Gordane Jankulovske, o broju ubijenih i povređenih pripadnika vojske i policije Makedonije istinite, te da je broj ubijenih i povređenih rezultat njihove „grube reakcije“, koja „neće prestati u narednim danima“, ali i zahtevaju od nje da saopšti imena uhapšenih lica.

„Prevare zvaničnih verzija ministarstva unutrašnjih poslova jasno pokazuje strah koji je zahvatio državne strukture ispred naših reakcija i rastućih albanskih demonstracija svuda – u i izvan Makedonije. Podrška našoj braći u i izvan albanskih teritorija je osetljiva i nastaviće da raste,“ dodaju iz ONA-e.

 Ova organizacija, međutim, ističe i da su njihove snage organizovane i da imaju odgovarajuća sredstva da nastave borbu protiv „zločinačkih struktura Makedonije“, ali i poziva vlade u Prištini i Tirani da pažnju evropskih i međunarodnih organizacija usmere na to da se zaustavi nasilje.

„Pojasniću albanskim vladama u Tirani i Prištini, diplomatske reči su sada beznačajne, već treba da usmere pažnju na to kako bi evropske i međunarodne organizacije pozitivno odgovorile – zaustavile policijsko nasilje nad nevinim civilnim stanovništvom,“ ističe ONA.

„Svi zajedno protiv kleveta, laži, razdora i pseudopatriota, uvereni da ćemo razoriti ovaj zločinački režim, da krčimo put ka slobodi i nacionalnom dostojanstvu,“ stoji u saopštenju  ONA-e, uz potpis navodnog portparola ove organizacije iz Gostivara, dodaju kosovski mediji.

10:00 – Express: Ponovo pucnjava u Kumanovu 

Kosovski portal „Gazeta Express“ prenosi da su se u Kumanovu, jutros posle 7 sati, ponovo čuli uzastopni pucnji.

„Jutros posle sedam sati, počela je ponovo da se čuje uzastopna pucnjava u Kumanovu. Portal Kumanova Sot piše da su se u 7:40 čuli jaki pucnji u gradu, a da helikopter nadleće oblast u kojoj se dogodila poslednja akcija policije,“ navodi ovaj portal.

Express dodaje da su specijalne jedinice policije raspoređene u Komanovu i danas, da je situacija i dalje nestabilna i da se očekuje intervencija međunarodnih faktora, kako bi uticali na normalizaciju situacije.

09:30 – Zvanično: U Kumanovu pet poginulih policajaca, više od 30 povređenih

Kako je preneo Tanjug kasno sinoć, pet pripadnika policije Makedonije je poginulo u jučerašnjoj policijskoj akciji u Kumanovu, a više od 30 je povređeno, dok broj poginulih civila još nije poznat. Akcija je sinoć posle 23 časa još uvek trajala.

“Žrtava na strani terorista ima, ali ne znamo njihov tačan broj,” izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Makedonije, Gordana Jankulovska, na konferenciji za novinare, prenosi Tanjug, navodeći da su trojica poginulih policajaca identifikovana.

“Oni su se borili u terorisčkoj akciji koja nažalost i dalje traje na terenu dok i poslednji terorista ne bude neutralizovan,” dodala je ona, ističući da je policijska akcija počela juče rano ujutru, a protiv grupe koja je imala za cilj napad na državne institucije, prenosi ova agencija.

Jankulovska je istakla, dodaje Tanjug, da je oružana grupa bila opasna, jer je16 sati pružala otpor, kao i da se veliki broj njih predao, dok je deo i dalje pružao otpor.

“Skopska Alsat TV prenosi da je uništena i poslednja grupa od devet terorista od kojih su se četvorica predala policiji, četvorica poginula, a jedan izvršio samoubistvo,” preneo je takođe Tanjug, sinoć posle 23 časa.

09:00 – Oslobodilačka nacionalna armija preuzela odgovornost za oružane borbe u Kumanovu i poručuje: Borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači.

Kosovski portali su sinoć preneli i saopštenje Oslobodilačke nacionalne armije u kojem ova organizacija preuzima odgovornost za oružane sukobe sa makedonskom policijom i vojskom u Kumanovu.

“U stalnoj borbi za slobodu i nacionalno dostojanstvo, snage Narodne oslobodilačke armije u ranim jutarnjim satima, 9. maja 2015. godine, napale su makedonske vojne i policijske snage, koje su danima terorisale civilno stanovništvo,” navodi se u saopštenju ONA-e, u kojem se dodaje da će se “razviti i druge akcije, jače i čvršće u budućnosti”, kako bi “bezuslovno uklonili zločinačke snage Nikole Gruevskog i Alije Ahmetija.”

ONA dodaje i da njen “štab prati akcije na terenu”, te da su zabrinuti zbog “aktivnosti makedonske policije i vojnih snaga koji se plaše svoje nesposobnosti i koji prate nevine stanovnike u albanskim delovima Kumanova.”

“Masakr u naselju Trimava je pravo lice fašističkog stava, što pokazuje koliko je urađeno u makedonskoj prljavoj političkoj moći,” dodaju iz ONA-e i ističu da osuđuju “nepoštovanje” svih onih koji “u nedostatku informacija nastavljaju da blate borce za slobodu, koji su na svom putu,” ali i pozivaju međunarodnu zajednicu da “smanji poziciju distanciranja od zločinačke svrhe političke moći nasilja i terora nad albanskim stanovništvom.”

Nacionalna oslobodilačka armija će, dodaje se u saopštenju, “stati u odbranu naroda i uništiće loše seme koje se raširilo i koje nastavlja da hrani zločin.”

“Svaki dan koji prolazi, protiv slogana koji se šire sa svih strana, Oslobodilačka nacionalna armija raste zajedno sa momcima sa svih albanskih teritorija. Uz lojalnu silu do ideala i zaostavštinom mučenika, borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači,” dodaju iz ONA-e, ističući:

“Mi smo svuda – u narodu, u gradovima i selima i doćićemo da vladamo budućnošću. Živeo albanski narod.”

00:45 – OVK&OVL: Kumanovo, scenario za deportaciju Albanaca

„Takvi scenariji imaju za cilj zastrašivanje i promovisanje proterivanja Albanaca iz njihovih domova. Pozivamo varvarske snage da se povuku iz Kumanova i da ostave mirno stanovništvo, jer smo mi Albanci navikli na takva scenarija od strane srboslovenskih varvara,“ poručila je u svom saopštenju Oslobodilačka vojska Kosova.

09/05 > 22:00 Kosovski mediji: Granica sa Srbijom zatvorena, stižu izbeglice, Jahjaga zabrinuta, AAK duboko zabrinut zbog „ubistva Albanaca na njihovoj zemlji“ u Makedoniji; Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu.

Granica između Srbije i Makedonije u Preševu zatvorena je večeras zbog „realne mogućnosti“ dolaska izbeglica iz Makedonije preko Preševa u Srbiju, javila je agencija „Fonet“, a preneli kosovski mediji. Kosovski mediji prenose i informaciju Tanjuga da je danas, samo u popodnevnim satima, iz Makedonije, preko Kumanova, u Srbiju stiglo oko tridesetak građana koji su, na pitanje carinika, odgovorili da beže iz straha od daljih sukoba u Kumanovu, prenosi Gazeta express, te da je već postignut dogovor za prihvat makedonskih i srpskih izbeglica, koje iz Kumanova dolaze u Vranje, koji je ujedno i bratimljeni grad sa Kumanovom. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga izrazila je „duboku brigu“ za situaciju u Makedoniji i apelovala na sve strane da „poštuju zakon i da se suzdrže od nasilja“. Jahjaga je, kako se navodi u u kratkoj poruci, u stalnoj komunikaciji sa relevantnim „državnim institucijama“.

09/05 23:00  -Bahtiri: Zaustavite nasilje nad Albancima u MakedonijiGradonačelnik Mitrovice, Agim Bahtiri, zatražio je da se „zaustavi nasilje nad Albancima u Makedoniji“:“Pozivam Vladu Makedonije da zabrani vršenje nasilja nad Albancima, jer je to neprihvatljivo, a ne doprinosi stabilnosti Makedonije, niti regiona. Danas, na Dan Evrope, makedonska vlada treba da pokaže da radi na tome kako bi zadovoljila evropske standarde i da se što pre integriše u Evropsku uniju. Neprihvatljivo je da se sprovodi akcija vojne policije koja za sobom ostavlja poginule „, rekao je Bahtiri, prenosi Veriu.info

Gradonačelnik Mitrovice je takođe apelovao da predstavnici albanskih političkih partija u Makedoniji sednu i da se ujedine, jer je to jedini način da se „zaštite prava Albanaca“, a ne da i dalje ostanu podeljeni.

I kosovsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „ncidente nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“, apelujući na uzdržanost od nasilja u Makedoniji. Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra „krajnje neprihvatljivim“, kritikujući pojačanje srpskih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije, dok iz Albanije, uz osude nasilja i pozivanje na poštovanje Ohridskog sporazuma i insistiranja na evroatlantskim integracijama, stižu poruke da je neprihvatljivo da se grupe naoružanih „identifikuju po etničkom poreklu“. Kosovski mediji javili su i da je prva albanska žrtva u sukobima Fadilj Fejzulahu, bivši OVK borac, a nakon rata poljoprivrednik, objavljujući i njegovu sliku. Međutim, kasnije su drugi mediji vest o pogibiji Fejzulahua i demantovali, navodeći da je ranjen, te da se radi o bivšem komandantu UČK, a da je on u kontaktu sa porodicom i da je netačna vest o njegovoj pogibiji javljena ranije danas zbog blokiranog pristupa medija poprištu sukoba.​ U Makedoniji, u Kumanovu, od četiri sata jutros traje policijska akcija protiv „grupe naoružanih osoba“ u kojoj ima poginulih i ranjenih, pre svega policajaca prema do sada dostupnim informacijama. Uveden je i policijski čas. Mediji u Srbiji i regionu, ali i međunarodni, još uvek ne navode precizne informacije o kakvoj se formaciji radi, a tek od večeras, pojedini mediji u Srbiji počeli su da „grupu naoružanih osoba“, nazivaju „teroristi“. Reuters i dalje navodi da se radi o „nespecifikovanoj grupi naoružanh ljudi“, dok se u kosovskim medijima uveliko objavljuju izjave navodnih članova UČK i OVL i saopštenja ovih organizacija koje se bore protiv makedonske policije, u kojima se makedonska strana optužuje za napad na „nedužne civile“ i najavljuje da se ove oružane formacije neće predati i da su već pobedile. A 21. aprila, naoružana grupa od 40 ljudi sa Kosova napala je policijski punkt u opštini Lipikovo u Makedoniji, potvrdilo je tada makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Napadači su tada nosili ambleme UČK-a. Više medija u regionu uživo izveštava o trenutnim sukobima u Makedoniji. 

„Kosovo oštro osuđuje ugrožavanje reda i bezbednosti od strane bilo kog pojedinca ili grupe sa ciljem destabilizacije Makedonije. MIP ujedno apeluje kod svih strana da se uzdrže od nasilja i da nađu rešenje putem političkog dijaloga u okviru institucija Makedonije i Ohridskog sporazuma koji garantuje integritet Makedonije i ispunjavanje prava zajednica,“ navelo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova u današnjem saopštenju povodom, kako je navelo „incidenata nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“.

22:56 – UČK u Makedoniji: Sukobi će noćas biti teži, UČK će zaštititi civile; Nismo se predali, niti ćemo se predatiJedan Član UČK u Makedoniji demantovao je vest koju su preneli makedonski mediji danas da se 20 napadača UČK predalo policiji, javili su Gazetaexpress i Telegrafi. U telefonskoj izjavi za „Novosti 24″, pripadnik UČK kaže da niko iz njihovih redovato nije uradio, prenose ovi portali.Prema njegovim rečima, situacija u Kumanovu je i dalje napeta. On je rekao i da će se sukobi sa makedonskom policijom nastaviti i dalje, a noćas biti još i teži.

Iako navodi da se „nisu predali, niti će se predati“, pripadnik UČK kaže da će zaštiti civilno stanovništvo.

Komentarišući trenutnu situaciju u Kumanovu, on kaže da je u razmeni vatre ubijeno tri civila i četiri policajca, a 20 policajaca ranjeno.

I predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli izrazio je zabrinutost kosovske skupštine povodom događaja u Makedoniji, žaleći zbog žrtava, javljaju kosovski mediji: „Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete na eventualne političke probleme i etničke tenzije treba uzeti sa oprezom i demokratskim sredstvima“, napisao je Veselji na svom Fejsbuk profilu.

„Skupština Republike Kosova izražava zabrinutost zbog događaja u Kumanovu, Republika Makedonija, i tuge za gubitak ljudskih života u ovoj manifestaciji. Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete za moguće političke probleme i da će etničke tenzije rešavati sa oprezom i demokratskim sredstvima,“ navodi Veselji i dodaje:

„Nasilje nije rešenje ni u kakvim okolnostima i ni za koga. Takođe verujemo da je albanski politički faktor u Makedoniji na nivou i da će adekvatno zastupati zabrinutost i interes Albanaca u Makedoniji, te da će naći načina da se prevaziđu slične situacije kroz racionalnost političke zrelosti. Mir i dobrosusedski odnosi su od vitalnog interesa za sve Albance u regionu.“

AAK: Jednaka prava sa Makedoncima

Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra krajnje neprihvatljivim, preneli su kosovski mediji.

„Danas se u Kumanovu desilo ubistvo, povreda nedužnih civila i spaljivanje domova preplašenog albanskog civilnog stanovništva.“ ; „Situacija je vanredna, neizvesnosna i neprihvatljiva i zahteva hitno rešenje.“ ; „Pojačanja u ostatku granice sa Srbijom sa ukopanih stotina pripadnika srpske vojne policije u blizini granice između Srbije i Makedonije, i slanjem vojne opreme, jasno pokazuje ideju eskalacije krhke političke situacije i bezbednost u Makedoniji.“ ; „Tražimo da makedonska vlada odmah obustavi nasilje koje makedonska vojna policija koristi protiv Albanaca, i pitajte međunarodnu zajednicu da interveniše kako bi se situacija smirila, te da svim Albancima garantuje jednaka prava, slobode i odgovornosti samouprave na svim nivoima, jednako kao i za makedonsku zajednicu,“ poruke su AAK.

Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu

Kosovski mediji su preneli i da je Albanija osudila „akte nasilja u Makedoniji“, da „zahteva uzdržanost“, ali i da „procenjuje da je neprihvatljivo da se grupa naoružanih ljudi identifikuje kroz etničko poreklo.“

U pojavljivanju pred novinarima, piše Koha, albanski ministar inostranih poslova Ditmir Bušati zatražio je da se izbegne govor mržnje, a da strane rade u duhu Ohridskog sporazuma, kao jedini način za integraciju Makedonije.

„Naša poruka je jasna: osuditi svaki akt nasilja, s obzirom na to da je to neprihvatljivo za demokratsko društvo. Istovremeno, smatramo neprihvatljivim i da se bilo koja osoba, ili grupa naoružanih, etničke identifikuje, jer je neprihvatljivo da se gubitak života civila i policajaca tumači u pozadini etničkih predrasuda. Izražavamo revolt zbog gubitka ljudskih života u uslovima neizvesnosti. Ali pozivamo na smirenost i uzdržanost. Bilo dalja eskalacija situacije, ne služi demokratskoj stabilnosti i prosperitetu Makedonije „, rekao je Bušati, a preneo TCH.

04.05.2015 |08:00 – 23:55 Šiptari napadaju Srbe i danas, rade na etničkom čišćenju i proterivanju Srba sa KiM. Svi ćute i ćute i gledaju Šiptarsko ZLO KOJE JE ZARAZILO I OKUPIRALO SVET….


Izboden Srbin u Pasjanu

Večeras oko 18.30 u Pasjanu kod Gnjilana izboden je nožem meštanin tog sela Zoran Kostić, saznaje RTV Kim.

Portparol Policije Kosova za region Gnjilana Ismet Hašani potvrdio je za naš medij da se večerašnji napad dogodio, i da je povređeni Srbin prebačen u gnjilansku bolnicu, a prema navodima lekara van je životne opasnosti.

Hašani kaže da motiv napada za sada nije poznat, ali da je policija odmah pokrenula istragu.

Kostić, koji je u međuvremenu pušten na kućno lečenje, kaže za RTV Kim da su ga dvojica napadača iz susednog, albanskog sela Vlaštica, zaustavila dok se sa porodicom vraćao iz Gnjilana u Pasjane. Napadači, koji su izašli iz automobila marke Mercedes, izboli su Kostića noževima u predelu leve ruke, noge i grudnog koša.

„Super je prošlo kako je moglo da bude“, kaže Kostić dodajući da su mu život spasili meštani Pasjana koji su bili očevici napada.

„Napad za cilj ima uznemiravanje i proterivanje preostalih Srba iz ovog dela Kosova,“ izjavio je Dragan Nikolić, predsednik opštine Parteš-Pasjane.

U Klinavcu napadnut povratnik

U povratničkom selu Klinavac u opštini Klina sinoć je napadnut sedamdesetogodišnji Vuleta Voštić. Tom prilikom mu je ukraden telefon i novac. Ministar za povratak Dalibor Jevtić osudio je ovaj napad.

U reagovanju nakon sinoćnjeg napada, ministar za povratak i zajednice je istakao da ovaj napad zabrinjava i da je on očigledna posledica nekažnjavanja odgovornih za prethodne napade na povratnike u ovom kraju.

“Napadi na povratnike i njihovi imovinu ne idu u korist nikome, jer svi mi težimo ka izgradnji međusobnog poverenja i društva koje će nesmetano ići napred. Napadi na povratnike i njihovu imovinu u Klini moraju prestati, jer samo na taj način možemo nesmetano raditi na procesu povratku, a povratnike podstaći da se vraćaju na svoja imanja”.

Jevtić navodi da će napadi će prestati onog trenutka kada njihovi vinovnici pronađu i kazne.

“Zato još jednom apelujem da se počinioci ovog i predhodnih napada pronađu i adekvatno kazne. Pozivam nadležne institucije da zaštite povratnike, građane Kosova.”

U povratničkim selima u opštini Klina u poslednjem periodu je bilo nekoliko napada.

“Nema saznanja o umešanosti službi u ubistvo u Peći”

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da MUP nema nikakve informacije o umešanosti domaćih službi u ubistvo dečaka srpske nacionalnosti u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine. Nebojša Stefanović 

„Možda neke druge bezbednosne strukture raspolažu drugim informacijama, ali MUP ne raspolaže novim informacijama o tom slučaju“, odgovorio je Stefanović na pitanje novinara o umešanosti domaćih službi u taj slučaj.

On je dodao da je MUP sve što je imao o tom slučaju prosledio tužilaštvu.

U kafiću Panda u Peći 14. decembra 1998. godine ubijeni su Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović, Vukosav Gvozdenović i Ivan Radević, stari od 14 godina do 24 godine.

Babin Most: Albanac spasao devojčicu od otmičara

Devetogodšnju M. M. srpske nacionalnosti, iz Babinog Mosta u opštini Obilić, pokušale su da otmu još uvek nepoznate osobe.
Selo Babin Most 

Prema rečima Nenada Denića, predsednika Privremenog organa opštine Obilić, incident se dogodio u četvrtak ujutru na raskrsnici u ovom selu, kada je devojčica krenula u osnovnu školu “Milan Rakić”.

„Pokušaj otmice dogodio se u jutarnjim satima kada je na putu od kuće do škole devojčicu presreo crni džip bez registarskih tablica, pri čemu su dva mladića pokušala da uvuku devojčicu u vozilo. Međutim, otmicu je, prema dosadašnjim saznanjima, osujetio stariji Albanac koji je čuvši vrisku počeo da viče na otmičare. Posle reakcije ovog slučajnog prolaznika, napadači su pobegli“, priča Denić za “Novosti”.

Prema svedočenju Denića, slučaj je odmah projavljen kosovskoj policiji i Kforu.

Na mestu pokušaja otmice, slučajni prolaznici su ispričali kako je dete vrištalo i pokušalo da se otme iz ruku jednog od otmičara kada je pritrčao stariji Albanac, a za njim i još neki meštani. Zahvaljujući njihovoj reakciji, otmičari su se uspaničili i ušli u džip, ostavivši M. M.

„Obavili smo razgovor i sa direktorom škole i roditeljima devojčice. Roditelji su u panici i ne žele pred javnost, a devojčica je potpuno traumirana“, pojašnjava Denić.

Meštani Babinog Mosta, srpskog sela koje se nalazi u opštini Obilić, kraj magistalnog puta Priština – Kosovska Mitrovica, koji su čuli za incident, podsećaju da su nekoliko dana pre pokušaja otmice srpske devojčice, nepoznate osobe slikale ovdašnju osnovnu školu koju pohađa više od stotinu đaka.

Na intervenciju direktora, policija je uspela da identifikuje vozilo, ali je još nepoznato zašto je fotografisana srpska škola u ovom mestu.

Inače, ovo srpsko mesto danas su nadletali helikopteri Kfora.

U Babinom Mostu živi oko 800 Srba i oko 200 Albanaca.

27. 04. 2015 08:00 – 23:55 Pritisak da se ukoni psihološka blokadna“park mira“ za direktno nadiranje Šiptara na sever. Sa druge strane radi se na uništenju svega Srpskog upravo od „INTEGRATORA-SRBA IZ KOSOVSKE VLADE“ da bi opravdali sredstav dobijena od onihza koje rade….


„Sklanjanje Parka mira po dogovoru“

Kosovska Mitrovica — „Park mira“ na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici može biti uklonjen samo ako se dogovore gradonačelnici severnog i južnog dela grada, navodi Marko Đurić.

Foto: Beta, AP
 Foto: Beta, AP

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je novinarima u Kosovskoj Mitrovici rekao da „Park mira“ postoji po sporazumu koji je postignut avgusta prošle godine i da on može da bude uklonjen jedino onog trenutka kada bi gradonačelnici severne i južne Mitrovice oko toga postigli saglasnost.

On je podsetio da je „Park mira“ izgrađen i da se sa početkom radova na izgradnji Trga cara Lazara u Mitrovici krenulo nakon uklanjanja betonske barikade u tom gradu a da je avgusta prošle godine postignut dogovor tzv. „Žbogarov plan u tri tačke“.

„Prva tacka tog plana je status kvo na mostu, znači ništa se ne menja na mostu i neposredno oko njega, mi smo to tada prihvatili da se ne bi dovelo u pitanje postojanje ‘Parka mira’. Onog momenta kada gradonačelnici postignu neku vrstu dogovora o tome kako će izgledati trajno rešenje za most u Kosovskoj Mitrovici, verovatno će biti rešavano i to pitanje“, rekao je Đurić.

On je dodao da ono oko čega nema dileme i na čemu opština intezivno radi, je uređenje centralne gradske ulice u Kosovskoj Mitrovici, ulice Kralja Petra Prvog.

„Kao što smo najavili tada, prošlog leta, mislim da možemo očekivati prve korake vezane za izgradnju pešačke zone na osnovu odluke Skupštine opštine“, kazao je đurić.

Integracija pripadnika civilne zaštite sa severa Kosova

27. 04. 2015, 9:18 Izvor: KoSSev

LIČNI STAV: Maja Bjeloš

Opštepoznato je da Prvi sporazum o princima upravljanja normalizacije odnosa”, koji u članu 8 predviđa da „pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura bude ponuđeno odgovarajuće mesto u kosovskim institucijama“, nije ni do dan danas zvanični dokument koji je javno dostupan na internet stranicama Vlade Srbije ili Vlade Kosova. Na osnovu tog sporazuma iz aprila 2013. godine premijeri dve zajednice su se obavezali na sklapanje niza novih sporazuma s ciljem integracije srpske zajednice sa severa u kosovski pravni sistem, uključujući i Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite (u daljem tekstu CZ) sa severa Kosova. Iako je Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite postignut 26. marta 2015. godine u Briselu, do skora detaljan plan o integraciji pripadnika CZ nije bio poznat široj javnosti. Štaviše, ceo proces pregovora o civilnoj zaštiti bio je elitistički, kojim politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Sporazumom su se zvanične vlasti u Prištini obavezale da integrišu pripadnike civilne zaštite sa severa Kosova u kosovske institucije, a Vlada Srbije preuzela obaveze u pogledu izmena pojedinih zakona, zatvaranja sedišta CZ na severu i predaju opreme, kao i prestanak finansiranja jedinica civilne zaštite. Politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Dva ključna elementa plana Vlade Kosova su integracija pripadnika CZ u kosovske institucije na centralnom nivou i njihova raspoređenost u različitim institucijama. Integracija pripadnika u Kosovske snage bezbednosti bila je takođe jedna od opcija za Vladu Kosova, ali srpska Vlada i lokalni politički lideri nisu bili voljni da prihvate ovu ideju. Prema mišljenju predstavnika Vlade Kosova, integracija pripadnika srpskih paralelnih bezbednosnih struktura u centralne institucije ključna je za integraciju cele srpske zajednice u kosovsko društvo i kosovski pravni sistem. Važno je napomenuti da plan Vlade Kosova predviđa da pripadnici CZ fizički ostanu u svojim opštinama, ali će administrativno biti vezani za centralne institucije. Drugo, jedinice civilne zaštite sa severa se opažaju kao bezbednosna pretnja ustavnom poretku Kosova. Stoga je od ključnog značaja za Vladu Kosova da pripadnici CZ u kosovskom sistemu ne budu integrisani kao jedna jedinica, nego u manjem broju budu raspoređeni u različitim državnim organima i agencijama, kao što su Agencija za vanredne situacije, kazneno-popravi zavodi, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Poreska uprava, Ministarstvo kulture, itd.

Iako se u planu pominje da će integracija civilne zaštite biti vršena po modelu integracije bivših pripadnika MUP-a, postoji suštinska razlika u pristupu. Dok su bivši policijski službenici MUP-a Srbije ostali na istom (policijskom) poslu ali u drugom pravnom sistemu, većina pripadnika CZ biće preusmerena na radna mesta koja nisu u vezi sa poslovima zaštite i spašavanja. To će zahtevati njihovu dodatnu obuku, kao i izdvajanje dodatnih ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa za prekvalifikaciju. Preusmeravanjem pripadnika CZ na druga radna mesta civilna zaštita na severu će faktički prestati da postoji, a kapaciteti za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama na severu Kosova biće oslabljeni.

Pročitajte još:Sporazum o integraciji civilne zaštite: Beograd do 24. aprila obaveštava EU o prestanku postojanja CZ i isplati plata posle 1. septembra​

Sud na Severu najkasnije do oktobra; civilna zaštita u ministarstva i „civilne državne agencije“; objekte i opremu preuzima kosovska vlada

Mogerini: Sporazum o CZ jako pozitivan; Vučić nije komentarisao jučerašnji sporazum

Postignut sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite sa Severa

VIDEO: Većina kosovskih Albanaca misli da je civilna zaštita struktura „kriminalnih bandi“; podaci sa terena govore drugačije

Tahiri u Briselu zatražila raspuštanje civilne zaštite, uklanjanje Parka mira i ukidanje privremenih opštinskih organa

Uprkos obećanju zvaničnika Vlade Kosova da nijedan pripadnik CZ neće ostati bez zaposlenja, Sporazum o CZ predviđa radna mesta za 483 pripadnika CZ od ukupno 751 pripadnika sa liste koju je predložila Vlada Srbije. Plan predviđa i to da 50 pripadnika CZ u naredne tri godine dobija platu iz posebnog, za tu namenu osnovanog rezervnog fonda, a da njihova radna mesta tek budu definisana u roku od tri godine. To znači da će 218 pripadnika CZ ostati bez posla sa mogućnošću da se taj broj uveća u naredne tri godine. Predviđa se da deo pripadnika CZ sa severa bude penzionisan, a deo izostavljen iz procesa integracije zbog neposedovanja kosovskih ličnih dokumenata. S jedne strane, ovo je pokazatelj da kosovska administracija nema kapacitet da „apsorbuje“ sve pripadnike CZ. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da mnogi pripadnici CZ nisu spremni da budu deo kosovskog sistema.  Pored toga, važno je istaći da civilna zaštita postoji i južno od reke Ibar i da su jedinice CZ geografski raspoređene u nekoliko opština, ali njihovi članovi nisu bili predmet pregovora razgovora u Briselu. Procena je da oko 210 pripadnika obavlja poslove civilne zaštite u Štrpcu, centralnom Kosovu (npr. Lipljan, Gračanica itd.), Kosovskoj Kamenici, Šilovu i Gnjilanu. Budući da nisu bili tema razgovora u Briselu, oni neće biti uključeni u proces integracije i shodno tome ostaće bez posla.

Ukoliko pripadnici CZ budu izostavljeni iz sistema, kao što je to slučaj sa neintegrisanim policajcima i administrativnim osobljem, postoji realna mogućnost da se usled nezaposlenosti poveća potencijal za društvene i političke nemire na severu Kosova, ali i u ostalim delovima. Realan problem sa kojim se suočava Vlada Kosova u primeni plana je da aktuelni budžet ne predviđa troškove integracije pripadnika civilne zaštite i da će biti neophodna revizija budžeta. Iako se planira da troškovi integracije, odnosno plate, budu pokriveni iz dva fonda – Razvojni fond (Development Fund) i Rezervni fond (Contegency Fund) – ovo je samo privremeno, to jest prelazno rešenje a ne trajno i održivo rešenje za zapošljavanje pripadnika civilne zaštite.

Zbog gorepomenutog, plan integracije pripadnika CZ u kosovske institucije treba da bude praćen izradom i usvajanjem dodatnog plana ili programa ponovnog zapošljavanja onih koji su ostali van institucija. Za sada, nema nikakvih naznaka da kosovska ili srpska vlada razmišlja o izradi sličnog plana. Takav program još uvek nije razvijen za policajce južno od Ibra koji su prisilno penzionisani 2013. i ostali bez perspektive zapošljavanja u sistemu Srbije ili kosovskoj policiji. Štaviše, čini se da su oni prepušteni sami sebi bez plana koji bi olakšao njihov povratak u zajednicu.

Za sada se integracija bivših pripadnika MUP-a u kosovsku policiju u javnosti često promoviše kao uspešna. Međutim, takve konstatacije treba uzeti s rezervom, jer integracija predstavlja proces i potrebno je vreme i merljivi pokazatelji kojima bi se dokazala uspešnost integracije. S tim u vezi, integracija pripadnika CZ takođe predstavlja proces, a stvaran (ne)uspeh u primeni sporazuma moći ćemo izmeriti naknadno.

Maja Bjeloš, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Mustafa: Učinićemo da problem nestalih bude ne samo problem Kosova, nego i međunarodni problem

 27.04. 2015, 15:49 Izvor: KoSSev

Foto: Vlada Kosova

Kosovo će učiniti da problem nestalih bude međunarodni problem kako bi se vršio pritisak na Srbiju, kako bi se vratili vaši i naši članovi porodici i kako bi odgovarali svi oni koji su učestvovali u masakrima, svi oni koji su bili pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga i svi oni koji su naneli bol i nepravdu u našoj zemlji, poručio je kosovski premijer Isa Mustafa na otkrivanju spomenika nestalim osobama, koji je podignut u dvorištu Skupštine Kosova, a otkriven u okviru obeležavanja Dana nestalih.

„Učinićemo da ovaj problem (nestalih, prim. red.) bude ne samo problem Kosova, nego i međunarodni problem, kako bi se stvorilo sudstvo po svaku cenu, da se o tome raspravlja u najvišim međunarodnim institucijama, uključujući Brisel, kako bi se vršio pritisak na Srbiju, kako bi se vratili vaši i naši članovi porodica,“ naveo je Mustafa u svom govoru na otkrivanju spomenika.

On je dalje dodao da će Kosovo to učiniti i kako bi „pred zakonom“ odgovarali svi koji su učestvovali u „masakrima“, svi „pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga“.

„I ne samo da se vrate, nego i da odgovaraju pred zakonom i pravdom svi oni koji su učestvovali u masakrima, svi oni koji su bili pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga i svi oni koji su naneli bol i nepravdu u našoj zemlji,“ dodao je on

Mustafa pred sednicu Vlade: Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda

27.04. 2015, 10:11 Izvor: KoSSev

„Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda, monstruozne zločine njenih paravojnih snaga na dužnosti na Kosovu,“ poručio je kosovski premjer, Isa Mustafa, na svom Fejsbuk profilu, dva sata pred današnju sednicu kosovske vlade, koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda, a to je obeležavanje 27. aprila – dana nestalih. Od danas, kako je ranije najavljeno, predstavnici Srba iz Srpske liste takođe „aktivno učestvuju“ u radu kosovske vlade i skupštine.

„Danas je dan nestalih. Za porodice, ali i za Kosovo, mnogo je godina dana anksioznosti i čekanja svojih najmilijih. Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda, monstruozne zločine njenih paravojnih snaga na dužnosti na Kosovu. Oni su počinili te zločine i moraju biti izvedeni pred lice pravde. Vlada Republike Kosovo koristiće sve međunarodne institucije kako bi zatražila pronalaženje nestalih, njihov povratak i ruku pravde za kriminalce,“ napisao je Isa Mustafa.

Ovo, međutim, nije prvi put da predstavnici kosovskih stranaka koji su u koaliciji sa Srpskom pominju „zločine Srba“ i to da Srbija mora da odgovara za te zločine. Prethodno je zamenik kosovskog premijera, ministar spoljnih poslova Kosova, ali i predsenik Demokratske partije Kosova, Hašim Tači, u intervjuu za Anadol Agency najavio tužbu protiv Srbije, zbog navodno počinjenog genocida Srbije nad Albancima.

On je tada izjavio da Kosovo ima dokaze da je Srbija počinila genocid.

„Raspravljamo i radimo na tome. Srbija je definitivno počinila genocid na Kosovu. Imamo dokaze za to, imamo izjave za to i celi svet to zna,“ izjavio je tada Tači, najavivši da će se Kosovo obratiti Međunarodnom sudu pravde (ICJ) nakon procene „unutrašnjih i međunarodnih okolnosti“, ne preciziravši tačan datum podizanja tužbe.

Kos Sočanice, iz Ibra izvađeno beživotno telo muškarca srednjih godina

27.04. 2015, 11:10 Izvor: KoSSev

13:05 – Pronađeno je telo muškog pola, srednjih godina i biće poslato na obdukciju radi utvrđivanja identiteta. Telo je pronašao ribolovac, potvđeno je za KoSSev iz Kosovske policije.

„Telo je upravo izvađeno i ekipe su još uvek na terenu. Telo će preuzeti kolega i biće poslato na obdukciju radi utvrđivanja identiteta. Telo je pronađeno u vodi, kod mosta u Sočanici, koji se nalazi u blizini benzinske pumpe u ovom mestu, a primetio ga je ribolovac koji je to i prijavio. Prema prvim podacima, radi se o telu muškog pola, srednjih godina,“ potvrdio je u izjavi za KoSSev šef operative Kosovske policije za region Sever, Željko Bojić.

11:10 – Pronađeno beživotno telo kod Sočanice

Jedno beživotno telo pronađeno je kod Sočanice, KoSSev nezvanično saznaje iz Kosovske policije, koja nije saopštila druge detalje. Policijske ekipe su krenule na lice mesta.

Već 17 dana se traga za nestalim 17-godišnjim albanskim mladićem Seadom Aljušijem. Na teritoriji Severnog Kosova za poslednjih nekoliko meseci, uz Aljušija, nestala su još dva starija lica. Iz Ibra je 17. aprila izvučeno telo 63-godišnjeg D.D. iz sela Gojbulja, kod Vučitrna, koji je prethodno nestao početkom aprila u Zvečanu. Prethodno su, 14. aprila, pripadnici Civilne zaštite kod Banjske, bezuspešno pokušali da izvuku drugo telo koje se nalazilo u fazi raspadanja, takođe iz Ibra, a koje je struja odnela dalje nizvodno.

USKORO OPŠIRNIJE

Upad u kuću povratnika u Drsniku kod Kline

 27.04. 2015, 15:09 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Nepoznate osobe upale su u kuću bračnog para Smiljke i Djordja Šmigića u Drsniku kod Kline i odnele im novac, mobilne telefone i dokumenta.

Predsednik privremenog organa opštine Klina Božidar Šarković izjavio je za RTK2 da su četiri provalnika sa kapama na glavi upala u kuću Šmigića sinoć oko 21:30, kada je bračni par zaspao.

„Razbili su im ulazna vrata kuće.  Imali su tupe predmete i poljoprivredne alatke. Djordja su udarili po ruci. Smiljki su naredili da ćuti pošto je počela da vrišti“, rekao je Šarković.

Odneli su im novčanike sa 7000 dinara i 90 evra, Djordjeva dokumenta i  dva mobilna telefona.

U Drsniku je opljačkano još nekoliko spskih kuća.

Policija je izvršila uvidjaj a Šmigiće je posetio i potpredsednik opštine Klina.

24.04.2015 |08:00 – 23:55 Ako je Srbija potpisala SSP sa EU i ako joj se poštuje suverenitet i nezavisnost od Srpske VLADE i EU onda je i Kosovo u tom paketu. Izdajnici Srpskog roda slagaše i izbezumiše svoj narod !!!


Kao što je najavljeno koji je cilj ove Srpske Vlade – INTEGRACIJA SRBA U KOSOVSKU DRŽAVU I USMERAVANJE NA PRIŠTINU KAO CENTAR DRŽAVE – JASNO PRIZNANJE KOSOVSKE DRŽAVE SA SVIM NJENIM ELEMENTIMA I PRI TOM DA SE NAROD, DRŽAVA SRPSKA NE BUNI I GALAMI.

Jednako kao kada KURVU napadnu da siluju i orgijaju  bezdušno nad njom a da ona ne sme ni da pisne u tom orgijanju paćenika i ludaka. To je naša Srbija!

“Srbija nema ništa protiv da Kosovo potpiše SSP”

Srbija nema ništa protiv toga da Kosovo dobije SSP sa EU, izjavio je juče Milovan Drecun.Milovan Drecun i Fatmir Šeholi 

Drecun je gostujući na televiziji B92 rekao da Srbija nema ništa protiv toga da Evropska unija potpiše sa Kosovom sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

“Briselski sporazum je propisao da se Srbija i Kosovo neće međusobno ometati na putu ka EU. EU pokušava ovim da stabilizuje situaciju na Kosovu, setimo se nedavno velikih migracija sa Kosova u zemlje EU“, kazao je Drecun.

Drecun je istakao i da je odluka liste Srpska da se vrati u kosovske institucije rezultat procesa i da nije došla iznenada.

“To je proizvod saznanja albanskih lidera da je kapacitet postojeće Skupštine u Prištini veoma oslabljen bez Srpske liste i da ne postoji puni legitimitet. Ovoga puta su dobijene jače garancije od premijera Kosova da će biti ispoštovan koalicioni dogovor i da mora da se krene u realizaciju Zajednice srpskih opština. Ako do toga ne dođe, ponovo će nastati problem“, rekao je Drecun.

Analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi rekao je da je “najlepša vest” to što će Kosovo potpisati SSP. Šeholi je naveo da pozdravlja odluku liste Srpska, ali navodi da je ona zakasnela

“Njih je izabrao srpski narod da ih predstavlja, nadam se da će ih od danas predstavljati na bolji način. Imali smo slučaj bivšeg ministra Jablanovića koji se negativno reflektovao u smislu jedne izjave koja je bila veoma loša i negativna. Odluka premijera da ga smeni je bila apsolutno na mestu, a to bi se desilo i albanskom ministru da se tako ponašao jer takvo ponašanje ne dolikuje predstavnicima vlade. Kako će dalje funkcionisati, videćemo“, istakao je Šeholi.

Šeholi je istakao da je prvi zadatak Prištine formiranje Specijalnog suda.

Marić: Više neće biti jednostranih poteza

Jedan od glavnih razloga povratka predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova jeste dogovor da ubuduće neće biti povlačenja jednostranih poteza koalicionih partnera, posebno kada je reč o procesu privatizacije u većinski srpskim mestima, rekao je Ljubomir Marić, ministar lokalne samouprave.

Ljubomir Marić

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Ljubomir Marić gostujući u jutarnjem programu televizije Most.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu i stvorimo uslove kako bi se interesi srpske zajednice realizovali kroz bolje ekonomsko stanje“.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je rekao da je važno stvoriti uslove za povratak. Zaštita Srpske pravoslavne crkve takođe je jedan od prioriteta.

Da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu neophodno je njihovo prisustvo u institucijama, rekao je Marić.

Usvojeni budžeti sa školstvom i zdravstvom: Revidiraju se spiskovi zaposlenih

24. 04. 2015, 19:56

Skupštine opština sa Severa Kosova – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok u petak su na vanrednim i gotovo istovremenim sednicama usvojile izmene i dopune opštinskih budžeta u koje su uključene plate radnika zdravstva i prosvete koji rade na Severu. Umesto dosadašnje prakse da trezor u Prištini isplaćuje plate onim radnicima školstva i zdravstva sa Severa, koji su pored plata iz Srbije, do sada primali i plate iz Prištine – tzv. „evre“, a na osnovu naloga kosovskog ministarstva finansija, od sada će platne spiskove zaposlenih u ove dve oblasti sastavljati gradonačelnici, koje će potom slati kosovskom trezoru, odakle će se isplaćivati plate. Međutim, ove plate se neće isplatiti sve dok sadašnji spiskovi zaposlenih sa Severa Kosova u ovim oblastima ne budu „revidirani“, te ne bude formirana Zajednica srpskih opština, najavio je gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, ne pojasnivši, međutim, šta revizija spiskova tačno podrazumeva. Opštine sa Severa su usvojile odluku o usvajanju izmena i dopuna budžeta uz napomenu da se usvajanjem budžeta sa informacijama o zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju „ne prejudicira status“ ustanova iz ovih oblasti, te da do formiranja i „konačne operacionalizacije“ nadležnosti Zajednice srpskih opština, status ovih ustanova ostaje nepromenjen. KoSSev je imao uvid u strukturu finansiranja budžeta i u ovom dokumentu opština se navodi da će sve plate za zaposlene na Severu biti finansirane iz „vladinog granta“. Za razliku od ostalih opština sa Severa, opštinski budžet Severne Mitrovice obuhvata radnike i sekundardnog zdravstva – bolnice. Srbi su do sada kategorički odbijali da uključe sektore zdravstva i školstva u predloge opštinskih budžeta, očekujući da se to pitanje uredi preko Zajednice srpskih opština, a početkom marta Priština je i blokirala opštinske budžete, odbijajući da ih odobri dok se ne unesu izmene koje se pre svega tiču upravo uključivanja radnika zdravstva i školstva. Pitanje na koje se ni u jednoj opštini nije konkretno u odgovoru i potvrdilo jeste, međutim, da li sa ovim prestaje sistem isplate dosadašnjih tzv. duplih plata, odnosno, ako da, da li se radi o privremenom periodu, odnosno, da li će se nastaviti sa trajnim isplaćivanjem dinarskih plata iz Srbije, odnosno kada će početi isplata iz kosovskih budžeta, kao i za koji broj radnika. Postoji problem dispariteta broja ovih radnika u dosadašnjem sistemu Republike Srbije i znatno manjeg broja koji se traži iz Prištine.

Poređenje brojki 

predlogu budžeta koji je SO Severna Mitrovica usvojila 1. oktobra 2014. naveden je 1.481 radnik zdravstva, a 2.080 je u obrazovanju (ali ne i plate za ove radnike). Finansiranje za ova dva sektora zatraženo je kroz budžetske stavke – robe i usluge, komunalije i kapitalne investicije.

Opština Severna Mitrovica je usvojila izmene i dopune budžeta, prema kojem budžet sada uključuje 318 radnika zdravstva – primarnog i sekundarnog, te 404 radnika obrazovanja – radnici administracije obrazovanja, predškolskog obrazovanja, obdaništa, osnovnog obrazovanja i srednjeg obrazovanja. Budžet ove opštine iznosi 6.624.622 evra. 

Kako je objasnio Rakić, usvojene izmene i dopune budžeta su rezultat dogovora Beograda i Prištine, te i četiri gradonačelnika sa Severa sa centralnom vlašću u Prištini.

„Kao što ste već čuli na današnjoj sednici je bilo usvajanje izmena i dopuna budžeta opštine Severna Mitrovica za 2015. godinu i to je rezultat dogovora i razgovora delegacije Beograda i Prištine u Briselu, a ubrzo nakon toga imali smo sastanak nas četiri gradonačelnika sa Severa sa centralnom vlašću u Prištini. I rezultat toga je upravo jedno kompromisno rešenje, a to kompromisno rešenje u praksi znači da više neće biti jednostranih poteza i da više Priština, to jest, Ministarstvo finansija i trezor, neće isplaćivati radnike prosvete i zdravstva bez saglasnosti gradonačelnika i ti spiskovi će biti revidirani…,“ objasnio je Rakić u izjavi za novinare nakon sednice njegove opštine.

Kako je on objasnio, isplate plata radnicima obrazovanja i zdravstva neće biti isplaćene dok ne bude uspostavljena ZSO.

„Mi smo usvojili brojku, međutim, isplate i dalje neće biti dok ti spiskovi ne budu revidirani, to jest, dok ne bude uspostavljena ZSO i dok ne bude uspostavljen pun kapacitet ZSO-a. Tek tada ćemo znati kom sistemu ustvari pripadaju prosveta i zdravstvo,“ rekao je on, dodajući da isplate neće biti vršene kao do sada – direktno iz trezora po nalogu kosovskog ministarstva finansija, već tek na slanje dopisa gradonačelnika, to jest, spiskova koji je napravio gradonačelnik.

Budžeti uz napomene

 

U sve četiri Severne opštine odluke o usvajanju budžeta su donešene uz napomenu koja glasi:

„Imajući u vidu da se u dostavljenom budžetu opštine nalaze podaci o broju radnika zaposlenih u svim ustanovama u oblasti zdravstva i obrazovanja na području opštine, kao i podaci o njihovim zaradama koje su planirane u 2015, naglašavamo da se unošenjem navedenih podataka u tekst budžeta ne prejudicira status bilo koje od ustanova u oblasti obrazovanja i zdravstva na području opštine i status zaposlenih u ovim ustanovama u odnosu na pravni sistem Kosova, imajući u vidu da je prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, parafiranim u Briselu 19. aprila 2013. godine, predviđeno da će buduća Zajednica opština u kojima Srbi čine većinu, imati punu nadležnost u oblastima obrazovanja i zdravstva, te shodno tome, do formiranja i konačne operacionalizacije nadležnosti Zajednice, status ovih ustanova ostaje nepromenjen.“

Gradonačelnik Severne Mitrovice, međutim, nije mogao da potvrdi kada će tačno početi sa isplaćivanjem plata radnicima koji su usvajanjem izmenama i dopunama budžeta uključeni u opštinski budžet.

„U ovom trenutku ne mogu dati rok, sigurno mesec-dva, dok se ti spiskovi zaista ne slože neće biti isplate i ja molim te radnike za strpljenje, jer ne radi se samo o pojedinačnim platama, nego želimo da svi budu zadovoljni i da svi budu imali prihode u skladu sa svojim radom,“ rekao je on.

A na pitanje novinara po kakvim će kriterijumima gradonačelnici praviti spiskove, Rakić je odgovorio:

„Ja u ovom trenutku ne mogu reći jasne kriterijume – da li će to biti konkurs, da li će imati neku vrstu prednosti ljudi koji su već primali te plate, ali u svakom slučaju ja se lično ne slažem, a mislim i ostali radnici i da nije apsolutno u redu da pojedini radnici primaju plate, a da drugi opet budu u podređenom položaju – da ne primaju. Ali videćemo kako ćemo to rešiti, ali svakako ćemo rešiti u najboljem interesu radnika koji treba da primaju te plate.“

Zvečan: 300 radnika zdravstva i obrazovanja

Opština Zvečan usvojila je izmene i dopune budžeta, prema kojem budžet uključuje preko 300 radnika zdravstva i obrazovanja, a uključujući nešto više od 100 radnika zdravstva i obrazovanja pri kosovskim institucijama iz ove opštine, mahom iz albanskih sela, a koji su već bili uključeni u prvi predlog budžeta. Budžet iznosi 2.724.630 evra. 

Zubin Potok: 77 radnika zdravstva i 207 radnika obrazovanja

Što se tiče opštine Zubin Potok prema usvojenim izmenama i dopunama budžeta, on uključuje 77 radnika zdravstva i 207 radnika obrazovanja, a budžet iznosi 2.804.037 evra. 

Leposavić: 329 radnika obrazovanja i 81 radnika zdravstva

A opština Leposavić usvojila je izmene i dopune budžeta prema kojima ovaj opštinski budžet sada uključuje ukupno 329 radnika obrazovanja i 81 radnika zdravstva, a budžet ukupno iznosi 4.425.687 evra.  

Privatizacija uz dogovor sa Srbima

Zvečan — Jedan od glavnih razloga za povratak predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova je dogovor da ubuduće neće biti jednostranih poteza koalicionih partnera.

To je izjavio ministar lokalne samouprave Kosova Ljubomir Marić i dodao da se to posebno odnosi na privatizaciju u većinski srpskim mestima.

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Marić za televiziju Most u Zvečanu.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu“.

Predstavnici Srpske liste napustili su kosovske institucije u februaru nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njen funkcioner Aleksandar Jablanović.

Ta lista je koalicionim partnerima, Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova, zamerala i privatizaciju u srpskim sredinama mimo dogovora.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je naveo da je važno stvoriti uslove za povratak, kao i da je jedan od prioriteta zaštita Srpske pravoslavne crkve.

Jedan od uslova, kako je rekao Marić, da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu i Metohiji jeste njihovo prisustvo u institucijama Kosova.

„Imamo odgovornost i obavezu prema našem narodu i daćemo sve od sebe kako bi u što kraćem periodu, već narednih dana, bili vidljivi konkretni rezultati“, rekao je Marić.

Danas je zakazana i vanredna sednica četiri opštine sa severa Kosova i Metohije na kojoj će biti razmatrano usvajanje i dopuna budžeta za 2015. godinu.

Budžeti ovih opština blokirani su poslednja dva meseca, jer je Vlada Kosova ocenila da oni nisu u skladu sa kosovskim propisima.

„Naš cilj je bio da formiranje i zaživljavanje tih opština bude u skladu sa Briselskim sporazumom. Ne možemo da prihvatimo promene i odluke koje ne prate briselski proces, vezano za formiranjem i punu operacionalizaciju Zajednice srpskih opština“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, usvajanjem izmena i dopuna budžeta na severu ne menja se ni status ustanova ni radnika, jer oni ostaju u sistemu Srbije, a neće biti ništa preduzeto dok se ZSO ne formira i dok nadležnosti zdravstva i obrazovanja ne budu jasno utvrđene.

Marić je podsetio da „prvih šest tačaka Briselskog sporazuma govore o ZSO“ i dodao da formiranje Zajednice zavisi od političkih prilika i da je to zadatak koji mora da se ispuni.

„Kada radimo svi na tome i imamo i podršku međunarodne zajednice, koja je ujedno i garant Briselskog sporazuma, ne bi trebalo da bude problema da se ta obaveza i ispuni“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, ZSO je i osnov Briselskog sporazuma koji bi trebalo da omogući srpskoj zajednici da se bolje organizuje, ostvari svoje interese, zaštiti i stvori uslove za bolji život.

„Bez ZSO ne možemo da očekujemo da imamo uređen, organizovan i bolji život“, zaključio je Marić.

Lunaček: Neko je zainteresovan za zločine nad Srbima

Postoji “neko” ko veoma jasno pokazuje interesovanje za zločine počinjene protiv Srba na Kosovu, izjavila je Ulrike Lunaček komentarišući izjave direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marka Đurića.Ulrike Lunaček

Đurić je u reagovanju na nedavnu izjavu Lunačekove da Srbija treba da poništi presudu protiv šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija rekao da bi “neko trebalo da se zainteresuje za zločine protiv Srba na Kosovu”.

“Kao što gospodin Đurić zna, specijalna istražna jedinica pronašla je 2014. godine snažne dokaze protiv izvesnih bivših visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova, ali zasigurno ne i protiv OVK kao celine”, rekla je Lunaček za list Danas.

“Stoga, ja i moj aktuelni izveštaj EP o Kosovu naglašavamo da uspostavljanje i funkcionisanje Specijalnog suda za ratne zločine treba da budu prioritet za novu vladu Kosova”, istakla je ona.

Lunačekova ističe da je tokom svoje posete Prištini ove sedmice takođe pozvala kosovski parlament da usvoji neophodan paket zakona “u najkraćem mogućem roku”.

“Što se tiče Tačija, gospodin Đurić bi trebalo da veoma dobro zna da ja nisam neko ko u globalu brani gospodina Tačija. Kritikovala sam ga dok je bio premijer kada sam uviđala razloge za to”, rekla je Lunaček.

Izvestilac Evrospkog parlamenta za Kosovo je podsetila da je na konferenciji za novinare u utorak u Prištini rekla “da bi Srbija, kako bi pokazala doslednost, trebalo da se ponaša isto kao što se ponašala u slučaju Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i aktuelnog savetnika srpskog premijera Vučića”.

Na pitanje da li je zadovoljna tempom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Ulrike Lunaček je odgovorila: “Mnogo stvari je postignuto, ali sprovođenje sporazuma postignutog pre dve godine treba da bude brže”.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99″, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

%d bloggers like this: