19.05.2015 |08:00 -23:55 Dok Srpska Vlada blefira pred svojim narodom i uz podršku NVO sektora predaje Kosovo Šiptarima, prosečan građanin samo beži i povlači se pred najezdom INEGRATORA ZA KOSVSKU REPUBLIKU!


Senić: Gazivode blef, ZSO po kosovskim zakonima

Aleksandar Senić odbacio je tvrdnje da su nesporazumi Beograda i Prištine u vezi sa hidroakumulacijom Gazivode razlog za neotvaranje poglavlja.Aleksandar Senić 

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije tvrdi da je neistina da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja kako se navodi iz Vlade Srbije.

„To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov“, rekao je Senić.

Senić je ocenio da je Srbija loše pregovarala o Briselskom sprazumu, te se došlo u situaciju da se o nadležnosti Zajednice srpskih opština mora ponovo razgovarati.

„Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao“, kazao je Senić.

Beograd i Priština bez konačnog dogovora o telefoniji

Šef srpske delegacije u razgovorima sa Prištinom Marko Đurić rekao je da je posle današnje runde razgovora Beograda i Prištine o telekomunikacijama ostalo još nerešenih pitanja do konačnog sporazuma.

Marko Đurić je posle razgovora u Briselu naveo da je šefica prištinske delegacije Edita Tahiri na današnjim razgovorima zahtevala da Srbija za potrebe Kosova zatraži od Međunarodne telekomunikacione unije pozivni broj za tu teritorijalnu oblast, javlja Beta.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Prema Đurićevim rečima, to u ovoj fazi razgovora ne može da se razmatra dok se ne dobiju garancije da će istovremeno sa tim procesom „Telekomu Srbija“ biti omogućena pokrivenost mobilne i fiksne telefonije na celoj teritoriji KiM.

Đurić ističe da su današnji razgovori prošli u duhu želje Beograda da napreduje u nalaženju rešenja za rad „Telekoma Srbija“ na KiM i želje Prištine da što pre ostvari svoje ciljeve oko dobijanja pozivnog broja.

Naglašava da su se lako dogovorili oko pitanja koja se ne odnose na imovinu i na status, a kad je bilo reči o pitanjima statusa i imovine „stvari su išle nešto teže“.

Kako kaže, još predstoji „jedna suma razgovora pre nego što postignemo konačni sporazum o telekomunikacijama“.

Đurić naglašava da treba da se osigura da „Telekom Srbija“, do uspostavljanja nove kompanije, može nesmetano da servisira i korisnike i opremu, da će joj oprema koja joj je ranije oduzeta biti vraćena.

„I naravno kada je reč o biranju brojeva, što je isto i u političkom i u simboličnom smislu važno, da će naši ljudi kada zovu, recimo, iz Kosovske Mitrovice u Niš ili Kraljevo i dalje birati lokalni poziv, a ne međunarodni broj“, ukazuje Đurić.

Navodi da su to pitanja koja ostaju da se rešavaju u narednim razgovorima o telekomunikacijama.

Đurić dodaje da je danas pozitivno u diskusiji bila priča oko redosleda poteza, odnosno kako treba da ide sa osnivanjem kompanije.

Tahiri: Kosovo dobija telefonski kod

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri navodi da Kosovo dobija kod telefonije i da će zahtev poslati Austrija i dodaje da će kosovski operatori sarađivati sa onima iz centralne Srbije, kada je reč o romingu sa ciljem smanjenja tarife.

Tahiri je za RTK rekla da su se radne grupe Prištine i Beograda složile sa elementima sprovođenja plana u vezi pitanja koja se tiču telekoma, kao i da će biti dozvoljeno „jednoj novoj telefonskoj kompaniji na Kosovu da ograničeno deluje“.

Šefica prištinske delegacije je, takođe, insistirala da se ne radi o novom operateru telefonije s obzirom na to da se „on na Kosovu dobija isključivo tenderom“.

Prema njenim rečima, radne grupe Priština i Beograda su se saglasile da se tokom ovog meseca ponovo sretnu u Briselu i da tokom dva dana zaredom preciziraju svaki detalj sprovođenja plana u vezi telekoma, kako bi potom o tom pitanju razgovarali i premijeri.

Radne grupe bi trebalo da se ponovo sastanu kako bi razgovarale o osiguranju vozila. „O tom pitanju saglasne su obe strane“, ističe Tahiri.

Približeni stavovi Priština – Beograd – telefonski kod za Kosovo tražiće Austrija

19.05. 2015, 21:14 Izvor: RTK

Izvor: RTK (tekst je preveden sa albanskog)

Priština i Beograd su napravili napredak u usklađivanju stavova o pitanjima u vezi sa telekomunikacijama.

Glavni pregovarač Kosova, Edita Tahiri, potvrdila je to nakon sastanka radnih grupa koje su se složile sa elementima plana implementacije.

Prema njenim rečima, Kosovo će dobiti telefonski kod, dok će aplikaciju u ime zemlje predati Austrija. Postoji saglasnost da operatori sa Kosova i iz Srbije sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga.

Povezani članci:Beograd i Priština blizu dogovora o telefonijiTelenor jedini srpski operator koji se prijavio za trećeg mobilnog operatera na Kosovu

Otvoren tender za trećeg operatora mobilne telefonije na KiM-u; i srpski operatori u igri?

Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade

Dok će se, po rečima glavnog pregovarača, privremeno dozvoliti nova GSM kompanija na Kosovu koja će imati ograničen obim. Tahiri je insistirala da to nije novi operator na Kosovu, jer se tiče samo tendera.

Delegaciji Kosova navodi i da su se Priština i Beograd dogovorili da se ponovo sastanu ovog meseca u Briselu, kada će se tokom dva uzastopna dana utvrditi tačni detalji plana implementacije u vezi sa pitanjem telekomunikacija, tako da će se ovo pitanje preneti na premijere na neki od sastanka u budućnosti.

Radne grupe će se ponovo sastati sutra da razgovaraju o osiguranju vozila. O ovom pitanju su se strane već saglasile, tako da je, prema glavnom pregovaraču, prioritet zaključak o ovoj temi, i kao što je planirano, potpisivanje sporazuma 4. juna.

U Prištini sutra protest porodica uhapšenih u Kumanovu: „Albanci su naučili da žive dostojanstveno“

19.05. 2015, 10:32 Izvor: KoSSev

Foto; Tanjug/AP

Nakon što su neke od uhapšenih Albanaca sa Kosova koji su učestvovali u sukobima protiv makedonskih snaga bezbednosti u Kumanovu porodice juče posetile u zatvoru u Makedoniji, one su za sutra zakazale i demonstracije u Prištini. U saopštenju koje je preneo kosovski portal „Gazeta Express“, porodice će zahtevati od kosovskih institucija da „preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama“, kao i prebacivanje tela ubijenih na Kosovo. Porodice „boraca“ koji su se borili za „slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji“ protestuju i u znak revolta protiv „ravnodušnih“ kosovskih institucija, ali i izjava kosovskih zvaničnika koji su „borce za slobodu“ nazvali teroristima. Sutrašnji protest porodica učesnika u sukobu u Makedoniji organizuju uz podršku organizacija ratnih veterana. 

U nastavku pročitajte celo saopštenje:

Poziv za protest

Poštovani sunarodnici,

Mi, porodice nekadašnjih UČK boraca, koji su se borili za pravdu i dostojanstvo Albanaca u bici Kumanova, uz podršku organizacija ratnih veterana, studenata, prijatelja, prijatelja naših porodica, organizujemo protest ispred Vlade Kosova, uz sledeće uslove:

– Hitno zahtevamo od kosovskih institucija da u najkraćem mogućem roku preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama.

– Tražimo da Vlada Kosova hitno preduzme konkretne akcije u identifikovanju i dovođenje trupa koje su ubijene za slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv naših institucija, koje su više od nedelju dana ravnodušne prema svojim građanima, koji su ubijeni, tučeni, mučeni i od strane policije i diktatorskog režima Makedonije.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv tvrdnje lidera kosovskih institucija, koji nazivaju bivše borce za slobodu teroristima. Ti momci nisu uopšte štedeli sebe za slobodu Albanaca na Kosovu, u Preševskoj dolini i Makedoniji.

Albanci su naučili da žive dostojanstveno. Albanci nikada nisu prihvatili i neće prihvatiti da budu gaženi. Dostojanstvo i sloboda naših sunarodnika u Makedoniji je odgovornost svih nas. Patriotizam i odanost naših momaka za albansku naciju je dokazano njihovim delima. Oni su bili deo svakog oslobodilačkog rata kako bi očuvali naš san za ujedinjenje albanskih zemalja.

Pozivamo sve one koji se osećaju Albancima da se priključe ovom protestu.

Protest će se održati u sredu – 05.20.2015, pred zgradom vlade, kod Narodnog pozorišta.

Sati: 12:00

Slava mučenicima nacije!

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

07.05.2015, 11:52 Izvor: KoSSev

Praćenje primene Briselskog sporazuma, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova, praćenje delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu i komunikaciona strategija – tri su glavna segmenta Nacrta strategije za praćenje primene Briselskog sporazuma, koju su juče u Kosovskoj Mitrovici predstavili autori Nacrta strategije dr Dušan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Prema istom Nacrtu strategije, predloženi su i koraci identifikovanja interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova – privrednici, obrazovanje, kultura, i mediji, kao i aktivnosti. 

Civilno društvo prisutno – javna rasprava o smernicama delovanja izostalaIako je Nacrt strategije stavljen na javnu raspravu da bi se kroz diskusiju, smernice o delovanju civilnog društva sa Severa dopunile, to je međutim, u najvećoj meri izostalo, uprkos dobroj posećenosti, dok je diskusija otišla u pravcu iznošenja problema sa kojima se civilni sektor na Severu suočava u svom delovanju, a iznešena je i optužba na račun organizatora o tome zašto nisu pozvane i ostale organizacije i predstavnici organizacija, poput izvršnog direktora CPT-a, Nenada Maksimovića, iako su dva predstavnika iz ove organizacije bila prisutna, među kojima i predsednik Upravnog odbora ove organizacije.

„Briselski sporazum se tiče uključivanja četiri opštine na Severu u pravni i politički sistem na Kosovu i u njegovom donošenju nisu učestvovali Srbi sa Severa Kosova, odnosno, primena sporazuma je ovdašnjim Srbima nametnuta. Lokalna zajednica nije mogla da utiče na pregovaračke strane tokom dosadašnjeg pregovaračkog procesa koji se vodio i još uvek vodi u Briselu. Javnost percipira čitav pregovarački proces kao visoko netransparentan, i kad kažem javnost, mislim ne samo na lokalnu zajednicu odavde, već i na kosovske Albance, građane u Srbiji, pa i onaj deo međunarodne zajednice koji zainteresovano prati kosovsko pitanje,“ istakla je na početku skupa organizatorka iz Centra za razvoj zajednica, Tatjana Lazarević.

Ona je dodala da u situaciji „oslabljenih kapaciteta“ u kojoj su se Srbi sa Severa, ali uopšte na čitavom Kosovu sada našli, ne bi trebalo da dozvole da budu „potpuno isključeni“ i iz praćenja dalje primene ovog sporazuma i razgovora u Briselu, jer se konkrenti sporazumi iz Brisela, po njenim rečima, u najvećoj meri neposredno tiču sudbine Srba sa Severa, te da je u takvim okolnostima, „osnovna i početna obaveza“ civilnog društva da informiše i „protumači“ događaje iz Brisela, koje građani sa Severa posmatraju kao „zamešeteljstvo“ visoke politike, ali i da pokrene mobilizaciju zajednice i civilnog društva, kako bi sami građani probali da utiču na tok i uređenje sopstvenih života – koliko je to moguće u – za njih nepovoljnom političkom okviru.

Dušan Janjić je rekao da su se svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka, složili da Kosovo nikad nije vođeno kroz „klasičan mirovni proces“, ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom, već da je to uvek bio dogovor političkih elita.

„I ovo je dogovor političkih elita. S obzirom na to da se on odvija pod medijacijom EU, ili, još preciznije, evropske birokratije, koja, kao i svaka, obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti. Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo više i tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga,“ istakao je Janjić u uvodnoj reči.

Građani se moraju aktivno uključiti u proces praćenja sporazuma iz Brisela

Janjić je naglasio da Strategija za delovanje civilnog društva za praćenje primene Briselskog sporazuma treba da pokriva tri prostora i da se sami građani moraju aktivno uključiti u proces praćenja. Potrebno je nadgledanje Briselskog dogovora, rekao je Janjić, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova jer, kako je kazao, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana, a bez njih „padaju svi sporazumi“.

„Jako je važno da civilno društvo, pošto je u kontaktu sa građanima, bude onaj koji bi i obavestio ljude ali i alarmirao građane – tzv. early warning report je sada nužan. Dinamika nije dobra,“ rekao je Janjić, dodavši:

„Prvo monitoring na primeni Briselskog sporazuma i sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova. Ne može se mnogo uticati na dogovaranje, ali na praćenje – da i preko praćenja, onda se dobija ona snaga o kojoj sam rekao – bićete jaki koliko se nametnete. Jer vidite, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana. Bez aktivnih građana, na kraju, padaju svi sporazumi,“ rekao je Janjić, navodeći i ostale ključne segmente strategije.

Politička mapa kosovskih Srba se promenila, prostor za civilno društvo da deluje; novi odnosi komunikacije sa Beogradom„Mi imamo sada jednu drugačiju mapu, da li je bolja, ili nije, nije na meni da govorim, ali očigledno da ta mapa proizvodi svoj unutrašnji problem, bez obzira što su svi došli pod jednu kapu, koja se zove Srpska lista, samo je Nenad Rašić u parlamentu izvan te kape, očigledno je da u toj kapi postoji više glava koje ne rade zajedno, to su te različite političke navike, pravila ponašanja i različiti interesi. Taj unutarnji politički pluralizam za srpsku zajednicu je do sada bio tabu tema u ime nekog nacionalnog jedinstva, mislim da je ono otvoreno i da je to prostor za civilno društvo jer je civilno društvo zainteresovano da predstavlja građane, a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome,“ naglasio je Janjić i dodao:“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije, ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa i barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na Severu Kosova, imate proevropsko, prosrpsko i evropsko, ja bih rekao i imate ovo slavenofilsko, to je realnost.“

Janjić je naglasio i da se u nizu trendova i potreba uspostavljaju novi odnosi komunikacije sa Beogradom.

„Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće – da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije, a to nije tačno. Jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za  nepostojećih 12.000 studenata ovdašnjeg Univerziteta,“ podvukao je Janjić.

„Strategija mora da obuhvati i monitoring delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu. I poslednje je – komunikaciona strategija,“ rekao je Janjić, dodavši da komunikaciona strategija mora da „prenosi glavnu poruku“, koja bi, takođe, morala jasno da se definiše.

Nacrt strategije za delovanje civilnog društva na Severu u praćenju Briselskog sporazuma, ali i čitavog procesa briselskog dijaloga razvijan je tokom nekoliko proteklih meseci istraživanja, koje je FER, zajedno sa Centrom za razvoj zajednica sprovodio na Severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i Prištini, tokom serije intervjua, fokus grupa i ostalih podataka prikupljanih sa terena.

Koordinator FER-a, Nenad Đurđević, rekao je da su za Srbe na Severu, prema rezultatima istraživanja, ključni koraci za pronalaženje rešenja oslanjanje na sopstvene snage, odnosno stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja, razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, kao i decentralizacija – ostvarivanje određenog stepena autonomije Severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima.

Đurđević je kazao da je predlog koji su autori izneli zapravo samo osnov za razvijanje strategije kojom bi se identifikovale interesne grupe po sektorima važnim za Srbe na Severu Kosova.

„Privrednici, obrazovanje, kultura, mediji i organizacije koje prate zakonodavstvo, bilo na Kosovu, ili u Srbiji, koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža, ili neformalnog organizovanja, a svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU, sa ciljem da se nekako profesionalizuje i specijalizuje po oblastima – posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma i budućih sporazuma i na koji način oni utiču na život,“ kazao je Đurđević.

Važno je između ostalog i informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, dodao je Đurđević, što, po njegovoj oceni, nedostaje ne samo civilnom društvu, već i predastavnicima lokalne samouprave.

Potom, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa Severa Kosova i uticanja na donošenje odluka u Beogradu i Prištini, su dalji koraci uključivanja civilnog društva.

Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – tema je i civilnog društva 

„Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – to je druga priča. Ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakvu mrežu, kakav Univerzitet..? Da bih ilustrovao, da bih bio što konkretniji i što kraći – hajde ohrabrite se! Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa 1000-1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera i profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku i obrazovnu zajednicu u kojoj u krajnjoj liniji studiraju i ljudi koji nisu odavde, a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je i ekonomija, to je i komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo i pravi prostor,“ objasnio je Janjić, govoreći o prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.


Nacrt strategije je kruna dosadašnjih aktivnosti u okviru projekta „Sever za transparentniji Briselski sporazum“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i „Forum za etničke odnose“, a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS). Iako skup nije predvideo učešće predstavnika institucija, zamenik kosovskog ministra za javnu administraciju i savetnik kosovskog premijera za zajednice, Bajram Geci, prisustvovao je uvodnom delu ovog skupa.

Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

18. 05. 2015, 1:00 Izvor: KoSSev

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta „Sever za transparentniji briselski sporazum“ koji sprovodi lokalna nevladina organizacija „Centar za razvoj zajednica“.)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama;

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević

Advertisements

29.07.2014 | 08:00 – 23:55 Večeras se desio udes kamiona KFOR-a u Leposaviću(Dren)!


KFOR imao udes sa kamionom u mestu Dren opština Leposavić. Obezbeđenje Nemačko. Kamion koji je imao udes služio za transport RUDE -> BAZALT koji šiptari za  svoje gazde, eksploatišu preko firme KRISTAL u Leposaviću. Radi se o firmi koju su ilegalno privatizovali po Šiptarskom zakonu uz korišćenje njihove „dozvole“ za eksploataciju rude BAZALT u Jarinju! Zadnjih mesec dana primetni su konvoji kamiona sa USA registracijom, koji prevoze pomenutu rudu uz pratnju KFOR-ovih vojnika. Tipično zbog razloga i kojeg su došli i okupirali KiM.

Sličan metod iznošenja ruda olova, cinka, zlata, srebra… iz rudnika Trepče sa Kosova. Koncentrat se eksploatiše nezapamćenim kapacitetima u rudnicima Trepče i ruda odlazi put juga. Nemim posmatranjem našu dedovinu raznose i odnose u nepovrat. Država i narod ne reguje. Mnogi što nemaju kapacitea ali većina nema ni informaciju o ovoj vrsti PLJAČKE PRIRODNOG BOGATSTVA!

Zbog tako loših Srpskih neobaveštenih službi dozvoljavaju se PLAČKE DO UNIŠTENJA, pa se onda konstatuje da se desila pljačka gde nema posledica za ove PLAČKAŠE!

Još uvek nedovoljno dokaza o trgovini organima

Nemamo dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, rekao je Klint Vilijamson predstavljajući izveštaj o trgovini organima na Kosovu.

Klint Vilijamson (Foto EurActiv)

„To što zasad nema dokaza, ne znači da ih neće biti“, istakao je glavni tužilac za istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu 1999. godine.

On je podsetio i da je u izveštaju Dika Martija rečeno da se radi o „nekolicini“ slučajeva, a ne o stotinama kao što se spekuilisalo u medijima.

Vilijamson je rekao da su nađeni dokazi o sistematskim zločinima protiv nacionalnih manjina na Kosovu, a naročito protiv Srba i Roma.

„Elementi iz komande OVK su nakon okončanja sukoba na Kosovu 1999. godine organizovali etničko čišćenje južno od Ibra, a zatim i eliminaciju političkih rivala“, rekao je Vilijamson i dodao da nije reč o individualnim činovima, već o organizovanoj kampanji u kojoj je učestvovao vrh OVK.

Vilijamson je rekao da je „sam vrh Oslobodilačke vojske Kosova“ bio predmet istrage njegovog tima.

On je, odgovarajući na pitanje da li su neki od aktuelnih političara umešani u zločine o kojima je vođena istraga, rekao da su „pojedinci koji su bili predmet istrage, bili u samom vrhu OVK“.

Glavni tužilac za istragu o trgovini ljudskim organima je naglasio da ne može da govori o nalazima istrage pre formiranja Specijalnog suda koji će se baviti zločinima na Kosovu.

„Sve do tada nalazi istrage ostaju zapečaćeni“, rekao je Vilijamson.

Na pitanje da precizira šta znači da je „šačica ljudi“ učestvovala u trgovini organima, američki diplomata je rekao da misli da je reč o broju koji je manji od 10.

„Nemam informacije koje podržavaju tvrdnje da je svaki Srbin koji je otet bio žrtva trgovine organima“, naveo je on i dodao da je reč o „ograničenoj razmeri i da tu nema mesta preterivanjima“.

Vilijamson nije isključio mogućnost da se podigne optužnica i za trgovinu organima do trenutka kad bude formiran Specijalni sud i naglasio da ti zločini „ostaju u fokusu istrage“.

On je rekao da su u toku pregovori sa „jednom zemljom“ koja je iskazala spremnost da bude domaćin tom sudu.

„Sud će imati svoj statut i svoj pravilnik koji će biti zasnovan na kosovskom zakonu, ali i na međunarodnom pravu. Osoblje će biti međunarodni stručnjaci, pravnici i sudije… Pregovori sa jednom zemljom još traju i ne mogu da vam dam odgovor gde će sud biti smešten“, rekao je upitan o specijalnom sudu.

Klint Vilijamson izjavio je da veruje da će moći da podigne optužnicu protiv nekih lidera OVK zbog učešća u etničkom progonu Srba.

„Ono što se dogodilo posle rata na Kosovu bio je brutalni napad na Srbe koji su želeli da ostanu, to su uglavnom bili stari i bolesni, ali i Albanci koji su se protivili“, rekao je on.

U toku je rad na optužnicama, nećemo biti u mogućnosti da napravimo tužbu dok se ne uspostavi sud… Ali, slučaj će biti sve jači i jači i nastavljamo da prikupljamo svedoke, uveren je Vilijamson.

Vilijamson se požalio na zastrašivanje svedoka, a pohvalio je saradnju Srbije, Albanije, Crne Gore i nekih zvaničnika vlasti u Prištini, kao i pojedine NVO, tužioca Vladimira Vukčevića i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, kao i organizacije za nestala lica.

„Dok god šačica moćnika pokušava da spreči istragu, cenu će plaćati celo Kosovo, jer ovo ostavlja taman oblak nad celim Kosovom“, rekao je Vilijamson.

Kako je izjavio i nekoliko puta ponovio sva otkrića njegovog tima su u skladu sa izveštajem Dika Martija, on dodaje da nisu odbacili valjanost optužbi, ali da nemaju dokaze da pokrenu optužnice za trgovinu organima.

Oilion evra za sever Kosova. = (Opljačkaju te i unište pa ti daju onda deo tvojih para)

Kosovski ministar lokalne samouprave Slobodan Petrović kaže da je to ministarstvo obezbedilo skoro million evra za infrastrukturne projekte na severu.

Slobodan Petrović (Foto Kim)
Petrović je u izjavi agenciji Tanjug rekao da je u poslednjih nekoliko nedelja potpisao više veoma značajnih i važnih sporazuma sa gradonačelnicima sa severa Kosova i da će ti projekti nakon realizacije poboljšati uslove života građana.

„Otprilike u svakoj od četiri opštine uspeli smo da potpišemo ugovore, projekti tek treba da budu sprovedeni. Ono što je jako važno, mislim da su negde blizu milion evra investicije samo od Ministarstva za lokalnu samoupravu u poslednjih nekoliko nedelja“, kazao je Petrović.

Petrović je istakao da je jako važno da se što pre započne realizacija ovih projekata, kako bi se opštine kandidovale sa narednim projektima kod Ministarstva za lokalnu samoupravu.

On je objasnio da je za opštinu Severna Mitrovica podržan projekat koji predviđa sređivanje centralne gradske ulice, u Leposaviću će pomoći izgradnju mosta preko Ibra, a u Zubinom Potoku i Zvečanu podržani su projekti koji se odnose na sređivanje puteva i rasvete pojedinih ulica.

Što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu, mi smo sa naše strane sve završili, sada je u toku tenderska procedura i sada je sve na lokalnim samoupravama, zaključio je Petrović.

“Izveštaj – satisfakcija za žrtve“ (Izjave ovog HAŠ-kog pacovasu i logične, uništio nam je sve ključne svedoke i dokaze jer je on sa Brunom upravo manipulisao ključnim činjenicama bitnim za Srbe)

Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević kaže da je izveštaj glavnog tužioca Euleksa satisfakcija za žrtve i veliki doprinos međunarodnoj pravdi

Vladimir Vukčević (Foto novosti.rs)
 „Nesumnjivo proizilazi da su ratni zločini izvršeni, a da li je došlo i do trgovine organima, videćemo“, rekao je Vukčević agenciji Beta povodom izveštaja koji je Klint Vilijamson danas predstavio u Briselu posle trogodišnje istrage u vezi s trgovinom ljudskim organima.

Kako je naveo, Vilijamson je vrlo jasno rekao da nisu podignute optužnice, jer još nije formiran međunarodni sud.

„Niko za sada, naročito oni koji nemaju uvida u te dokaze, ne može da kaže da li ima dokaza za ovo ili ono“, istakao je Vukčević, dodajući da će tačka na slučaj „Žuta kuće“ dobiti epilog podizanjem optužnice i presudom.

Prema njegovoj oceni, Vilijamsonov tim „stavio je krunu“ na dugogodišnji posao koji je započelo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine na osnovu navoda iz knjige bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

„To je bila inicijalna kapisla da počnemo sa istraživanjima. Mi smo istraživali sudbinu 300 do 500 nestalih lica nealbanske nacionalnosti, i onda smo radeći po tom slučaju došli do određenih podataka da je došlo do trgovine organima“, kazao je Vukčević.

On je rekao da od Specijalnog suda za zločine OVK, čije se formiranje očekuje naredne godine, očekuje da bude „na visini“ tužioca Vilijamsona, koji je tokom istrage, po oceni Vukčevića, pokazao nepristrasnost i objektivnost.

„Dokazao je da nije podložan uticajima, a to očekujem i od suda“, naglasio je srpski tužilac.

Del Ponte: Šteta što nema dokaza

Karla del Ponte izrazila je žaljenje što Vilijamsonov tim nije pronašao dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv odgovornih za trgovinu organima na Kosovu.

Karla Del Ponte (Foto telegraf.rs)

„Znate, to je šteta, ali nisam iznenađena jer je mnogo teže da se obavi adekvatna istraga posle toliko mnogo godina od onoga što se dogodilo“, rekla je Karla Del Ponte u telefonskoj izjavi Tanjugu i objasnila da ni istražitelji suda u Hagu nisu mogli da pronađu dokaze „jer niko nije hteo da im pomogne“.

Bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala je izrazila nadu da će u budućnosti ipak biti pronađeno dovoljno dokaza da se podigne optužnica za trgovinu organima.

Del Ponte je, pak, istakla činjenicu koju je tužilac Vilijamson izneo na pres konferenciji u Briselu da on lično veruje da je bilo trgovine organima.

Ona je iznela dokaze za trgovinu organima na Kosovu u svojoj knjizi „Lov“ 2008. godine.

Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je potom otvorilo slučaj „Žuta kuća“ posle objavljivanja njene knjige.

Saopštavajući rezultate trogodišnje istrage, Vilijamson je danas izneo da još nije nađeno dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, ali da postoje dokazi o umešanosti vrha OVK u etničko čisćenje.

„To što zasad nema dokaza za uzimanje organa, ne znači da ih neće bit“, ukazao je Vilijamson i dodao da će se istraga nastaviti.

Drecun: Izveštaj je polovičan

Milovan Drecun, ocenio je da objavljeni izveštaj glavnog tužioca za istragu trgovine ljudskim organima, Klinta Vilijamsona, „polovičan“ što je posledica „političkog kompromisa“.

Milovan Drecun (Foto pressonline.rs)
 Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo Milovan Drecun je postavio pitanje odgovornosti srpskog Tužilaštva za ratne zločine.

„Čini mi se da je izveštaj posledica nekog političkog kompromisa zbog nesumnjive odgovornosti Hašima Tačija u lancu trgovine organima, pa se nastavlja selektivan pristupom prema zločinima i žrtvama“, rekao je Drecun novinarima.

Drecun je kazao da je utisak da Vilijamson nije odoleo političkim pritiscima i da je istraga morala da bude završena, kako on smatra, ima sasvim dovoljno dokaza.

„Mora da se postavi i pitanje odgovornosti našeg tužilaštva koje tvrdi da sve čini, ali je očigledno da rezultete utvrđivanja zločina nemaju“, rekao je Drecun.

Fudbal u Bondstilu = SRBIJA UCENJENA A BABA SE ČEŠLJA

Predstavnici Vojske Srbije i Kfora odigraće u petak na Kosovu fudbalsku utakmicu, rekao je portparol Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Jovan Krivokapić.

Baza Bondstil (Foto wikipedia.org)

Predstavnici Vojske Srbije i Kfora će pre toga održati zvanični sastanak na visokom nivou – Zajedničke komisije za sprovođenje Vojnotehničkog sporazuma.

Ti „sastanci se održavaju redovno od 1999. godine, a utakmica je samo potvrda odlične saradnje Vojske Srbije i Kfora“, kazao je major

Krivokapić agenciji Beta i podsetio da je „Kfor je garant mira i stabilnosti naših građana na Kosovu i Metohiji“.

Ekipe Vojske Srbije i Kfora igrale su do sada utakmice dva puta, i oba puta pobedio je tim Vojske Srbije, na domaćem terenu.

Utakmica u petak bi trebalo da se održi u bazi Bondstil kod Uroševca.

Ništa novo u Vilijamsonovom izveštaju

Nakon objavljivanja izveštaja Klinta Vilijamsona o zločinima počinjenim tokom 1999. na Kosovu, političari i analitičari u Prištini ističu da je za normalizaciju odnosa dva naroda važno da se sazna istina o zločinima.

 Savetnik kosovskog premijera Ardijan Arifaj rekao je da današnji izveštaj Klinta Vilijamsona nije doneo ništa novo, jer će proces još trajati do formiranja specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu.

„Taj proces će još trajati. Kosovske institućije su do sada sarađivale, a i ubuduće će sarađivati sa svima koji su uključeni u ovaj proces. Otkrivanje istine je veoma važno za normalizaciju odnosa između naroda, između dve zemlje i zbog toga kosovske institucije sarađuju, da bi se otkrila cela istina”, rekao je politički analitičar Ardijan Arifaj.

Prištinski advokat Azem Vlasi, ocenio je da je istraga Vilijamsonovog specijalnog tima bazirana isključivo na dokazima koji će ukazati na krivicu pojedinaca, bez političke dimenzije.

“Ovde se radi o istragama koje su vođene na bazi nekih indikacija koje su postojale, da su vršeni zločini tokom rata na Kosovu. Ceo postupak vodiće se na osnovu poznatog principa krivičnog prava o individualizaciji krivice. Ovo nema političke dimenzije, već je isključivo fokusirano na dokaze za koje Vilijamson kaže da su dovoljni za podizanje optužnica prema najmanje desetorici u ovoj fazi”, rekao je Vlasi.

Specijalni tužilac Euleksa Klint Vilijamson najavio je formiranje Specijalnog suda za ratne zločine početkom 2015. godine, navodeći da su u toku razgovori sa „jednom zemljom“ u kojoj će sud biti lociran.

“Izveštaj će sprečiti neosnovane optužbe”

Vlada Kosova saopštila je da je izveštaj Klinta Vilijamsona, glavnog tužioca Euleksa za istragu o navodima o trgovini ljudskim organima značajan korak ka utvrđivanju eventualne pojedinačne odgovornosti za zločine, koji će sprečiti dalje neosnovane optužbe.

Foto Vlada Kosova

U saopštenju, Vlada Kosova je istakla da je sarađivala s posebnom radnom grupom Evropske unije u nezavisnoj istrazi navodnih ratnih zločina pomenutih u izveštaju Dika Martija iz januara 2011. godine.

„To je potvrđeno i usvajanjem odluke o formiranju posebnog veća u okviru pravnog sistema Kosova koji će razmotriti ova pitanja. To je najbolji dokaz da je Kosovo pravna država i da će nastaviti da preduzima sve potrebne korake u punoj saradnji sa međunarodnim partnerima“, piše u izjavi Vlade Kosova.

Vlada je navela da će izveštaj koji je Vilijamson danas predstavio u Briselu, sprečiti neosnovano optuživanje.

„Vlada Kosova ostaje opredeljena za proces dijaloga i za normalizaciju odnosa sa Srbijom, za nastavak procesa evropskih integracija i ulaska u NATO“, zaključuje se u saopštenju.

SAD: Nakon istrage Vilijamsona osnivanje suda

Vašington podržava osnivanje suda koji će se baviti rezultatima istrage o zločinima na Kosovu, saopštila je Ambasada SAD u Srbiji.

(Foto arhiva KIM)

Američka ambasada pozdravila je objavljivanje nalaza Specijalnog istražnog tima EU, koji predvodi Klint Vilijamson, o ratnim zločinima i trgovini ljudskim organima na Kosovu. Vašington snažno podržava blagovremeno osnivanje suda koji će se baviti rezultatima te istrage.

Ambasada je pohvalila naporan rad i opsežnu istragu ambasadora Vilijamson i njegovog tima, i pozdravila „snažnu podršku i saradnju koje su ponudile Srbija, Kosovo, Albanija i mnoge druge zemlje članice Evropske unije u ovoj istrazi“.

„SAD ozbiljno pristupaju svim navodima o ratnim zločinima bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost i veruju da oni koji su odgovorni za takve zločine treba da odgovaraju za iste kroz pravedne i nepristrasne postupke“, piše u saopštenju.

DSS: Potvrda o zločinačkoj državi

Beograd — Izvešraj Klinta Vilijamsona potvrđuje da je “samoproglašena Republika Kosova stvorena na zločinima“, ocenjuje DSS.

Demokratska stranka Srbije poručuje da izveštaj glavnog tužioca Specijalnog tima EU za istragu zločina trgovine ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, Klinta Vilijamsona, potvrđuje i da “oni koji su je priznali i učestvuju u njenom uspostavljanju učestvuju u stvaranju zločinačke, monstrum države“.

Iz DSS kažu da su zločini pripadnika OVK, za koje Vilijamson tvrdi da postoje dokazi, izvršeni po okončanju agresije na Srbiju, dolasku trupa KFOR-a, odnosno NATO na Kosovo i Metohiju i u vreme kada je na njemu UNMIK sprovodio civilnu upravu.

Kako tvrde, KFOR pod upravom NATO, time što je bio zadužen za poslove bezbednosti, čuvanje reda i mira na Kosovu i Metohiji, nije samo svedok zločina izvršenih nad Srbima, već je nečinjenjem za njih odgovoran.

Vilijamson je ranije danas u Briselu rekao da nije nađeno dovoljno dokaza da su kidnapovanim licima na Kosovu 1999. godine nasilno vađeni organi, ali da postoje dokazi o umešanosti vrha Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u etničko čisćenje.

29. 07. 2014, 14:50 -> 16:25

Vučić: Nastaviti dijalog sa Prištinom

Premijer Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem o nizu pitanja, a posebno o nastavku evropskog puta Srbije.

Povodom otvaranja Poglavlja 35 kojim će biti obuhvaćeno pitanje Kosova, premijer Vučić je istakao da se nada brzom formiranju nove kosovske vlade, kako bi se što pre nastavio dijalog između Beograda i Prištine, prenosi Tanjug.

Sastanak Kirbi Vucic.jpg

Razgovor Vučića i Kirbija bio je otvoren, sadržajan i prijateljski a trajao je više od 90 minuta, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Sagovornici su razmenili mišljenje o ključnim političkim, bezbednosnim, ekonomskim i drugim temama od interesa za Sjedinjene Američke Države i Republiku Srbiju.

01.09.2012 | 16:09 Šiptarske vozačke dozvole pokušavaju da potisnu Srpske, sve u skladu sa Borkovim dogovorima !!!


Kad se samo setimo Borkovog prvog nastupa na terenu pred građanima gde im je saopštio golu istinu, da odmah krenu i preuzmu „kosovska dokumenta i kosovske tablice“ a kada je narod prozreo njegovu politiku i oštro skočio na njega „Da li si ti normalan, šta to pričaš. Ti nam kažeš da se mi odreknemo naših dokumenata i tablica i prihvatimo šiptarske.“

E, to je otprilike bilo negde prošle godine u ovo vreme, a sada se trend nastavlja i bez borbe da se spreče pritisci Šiptara na Srpske građane, ili su Srpski Državnici zaboravli na njih i nemaju mehanizam da im se odupru pa sada svi  prepušteni slobodnom izboru u uslovima u kojima žive.

Oni koji su u centralnom Kosavu i koji putuju južno moraju da se povinuju šiptarskom zakonu jer u suprotno slede PROBLEMI ZA SRBE!

Nigde nema ozbiljne borbe Srpskih državnika da se „neutralne neđunarodne misije“ ozbiljno uključe i pronište Šiptarsku jednostranost, pa da im za to slede uslede oštre sankcije.

Izvor: Tanjug |

Od danas prestaju da važe vozačke dozvole koje je izdao MUP Srbije izdao građanima koji žive na Kosovu i Metohiji.

(Foto KIM)

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi objasnio je u izjavi za Tanjug da su srpske vozačke dozvole koje su izdale područne jedinice srpskog SUP-a sa Kosova nevažeće od danas i da vozači koji imaju takve dozvole neće moći da upravljaju automobilima na Kosovu.

On je rekao da su srpske vozačke dozvole koje su izdate u Srbiji za vozila sa tamošnjim registracijama važeće i na Kosovu, podsećajući da za takve automobile vlasnici prilikom ulaska na Kosovo treba da plate osiguranje.

 

 

 

11.08.2012 | 15:20 Redžepi: Ban Ki Mun je dezinformisan


Izvor: Beta |

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi izjavio je da je Ban Ki Mun „dezinformisan“ o stanju na Kosovu u priodu opisanom u poslednjem njegovom izveštaju.

Bajram Redžepi (Foto KIM)

Pomenuti izveštaj u kome je generalni sekretar UN oštro kritikovao rad kosovske policije zbog serije propusta u protekla tri meseca biće razmatran pred Savetom bezbednosti UN 21. Avgusta.

Ban Ki Mun je u tom izveštaju izrazio zabrinutost “zbog reakcije kosovske policije tokom serije incidenata koji su pratili proslavu Vidovdana, navodeći da izostanak akcije ’ozbiljno dovodi u pitanje sposobnost policije da se izbori sa kriznim situacijama i stekne poverenje javnosti”.

„Izveštaj su pravile strukture UNMIK-a na Kosovu. Ništa bolje se nije moglo ni očekivati, jer oni su malo ljuti zbog smanjenja fondova za kancelariju. Ja Ban Ki Muna ne mogu da kritikujem, jer on je čitao taj izveštaj koji je došao od UNMIK-a, što je potpuna dezinformacija“, rekao je za Redžepi agenciji Beta.

Redžepi je ocenio da je policija Kosova „radila odlično“ i da je tokom ovogodišnje proslave Vidovdana veoma profesionalno završila posao.

Na pitanje Bete da li je bilo propusta kada je reč o bezbednosti srpske zajednice na Kosovu, Redžepi je odgovorio da će biti „preduzete sve mere da svi budu sigurni“.

Povodom prošlomesečnog ubistva bračnog para povratnika Ljiljane i Milovana Jevtića u selu Talinovac, za koje još nisu ustanovljeni počinioci, Redžepi je rekao da „to nažalost može da se desi“, ali da će vlasti u Prištini preduzeti sve mere da svi budu sigurni.

09.08.2012 | 13:22 Nastavljena blokada alternativnih puteva na severu Kosova uzurpiranje Srpske imovine i predstavljanja Kosova „kao“ nelegitimne države!


Izvor TV Most

Pripadnici KFOR-a i danas, treći dan zaredom, drže u blokadi alternativni putni pravac koji od Leška, na severu Kosova, vodi do policijskog punkta u Rudnici, u centralnoj Srbiji. Nastavite sa čitanjem

12. jun 2012, 16:06 -> 12:08 Džerard Galuči: Kosovo, kraj Rezolucije 1244?


U tom pravcu rade očigledno da ih tu nešto žulja!

Gerard M. Gallucci | http://www.transconflict.com

Sve je izvesnije da oni koji na Kosovu i Metohiji rade pod mandatom Saveta bezbednosti UN napuštaju taj mandat kako bi nametnuli jednostrano „rešenje“, smatra bivši američki diplomata Džerard Galuči. Nastavite sa čitanjem

09.06.2012 | 09:51 Pre 13 godina potpisan Kumanovski sporazum


Izvor: KIM |

Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i KFOR-a, kojim je obustavljeno NATO bombardovanje SR Jugoslavije, potpisan pre 13 godina na vojnom aerodromu u blizini Kumanova.

Potpisivanje sporazuma u Kumanovu

Prošlo je 13 godina otkako je, 9. juna 1999, potpisan Kumanovski sporazum, da bi sutradan, 10. juna, posle 79 dana, na terenu bila zaustavljeno bombardovanje  SR Jugoslavije.

Na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, pre tačno 13 godina, potpisan je Sporazum o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i KFOR-a, posle čega je obustavljeno NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Sporazum su potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad
Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Džekson je, posle potpisivanja, rekao da se sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu i postupno povlačenje jugoslovenske vojske iz pokrajine.

Istog dana, Savet NATO je na sednici u Briselu odobrio sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske, policije i međunarodnih snaga. Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da „verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosova“, što je ubrzo i učinjeno.

Na Kosovo i Metohiju prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 01:30 časova, a potom je nastavio prema Kosovu Polju i prištinskom aerodromu Slatina.

Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosovo i Metohiju su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.

Granicu su kod mesta Blace, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici specijalne jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu KFOR-a ušao je oko podneva istog dana na sa makedonske teritorije, zajedno sa britanskim trupama, dok su pripadnici italijanskih snaga ušli u noći između 14. i 15. juna u Peć, a nemački kontigent KFOR-a u Orahovac.

Vojska Jugoslavije je napustila Prištinu 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone.

Vojska Jugoslavije je, i pored toga što su najžešći vazdušni udari u dvoipomesečnom ratu sa NATO bili izvedeni na Kosovu i Metohiji, uspela da sa Kosova izvuče najveći deo svog ljudstva i tehnike. NATO bombardovanje SR Jugoslavije trajalo je od 24. marta 1999. godine.

%d bloggers like this: