28. 03.2016|08:00-23:59| Nije prošao probni balon Marka Đurića i Vlade Srbije o uništenju raseljenog srpskog Prištinskog univerziteta sada sa sedištem u K.Mitrovici!


Žalosno je to što se Vlada Srbije KURVA sa našim glavama, potpisivali sve kapom i šakom i sada podmuklim metodama BAŠ SE TRUDE  da nas INTEGRIŠU U KOSOVSKE-ŠIPTARSKE INSTITUCIJE!

Koriste različite metodologije:

  1. Formirali kao jednu „Srpsku listu“ koju vodi VULIN koji je proteran sa KiM zbog svoje vele-izdaje,pa se dosetili i našle lokalne ljude sa KiM ŽELJNE VLASTI I NOVCA za rad izdaje da u njihovo ime pokradu i lažno prezentuju uspeh na bojkotovanim Šiptarskim izborima!
  2. VUČIĆ sa drugim korpusom – mafijaškim i totalno nedoličnim LJUDIMA da predstavlja Srbe i srpski narod, uteruje diktaruru i strah narodu kako bi osvojio „KAVALJERSKI“ SIMPATIJE!
  3. DAČIĆ sa treće strane, koji je pokazao svoja IZDAJNIČKA DELA dugim nizom godina ROVAREĆI I UNIŠTAVJUĆI SVE RESURSE KOJI SU IZGRAĐENI  ‚80-tih godina još će da bude i najmekši u nastrajima na preostalo brisanje i uništenje svega što je ostalo Srpsko na KiM.
  4. Jednostavno se pokazalo da uspešnost ova tri musketara je KATASTOFALNA, sve više ljudi napusta Kosovo i Metohiju prodali imanja (slično kao Branimir Sojanović-Gračanica iz šiptarske vlade Kosova i mnogi drugi ), propao im je projekat POVRATKA, propala je lista Srpska u smislu da sme da se zove po Srpski može samo biti KOSOVARSKA! To su sada najveći INTEGRATORI SRBA NA KIM u Kosovske institucije nudeći zaposlenja OSTAVLJENIM SRBIMA I NARAVNO SVOJIM BLIŽIM ROĐACIMA DA DUALNIM FUNKCIONISANJEM ŠTO VIŠE UGROZE POSTOJEĆE SRPSKE OPŠTINE, OBRAZOVNE, MEDICINSKE I DRUGE INSTITUCIJE OD ZANAČAJA KOJE NAS IDENTIFIKUJU SA SRBIJOM! MORAJU da  opravdaju svoje enormne cifre novca kojeg su potrošili od Kosavske Vlade na NERAZVOJNE PROJEKTE KOJE SU GRADILE Šiptarske firme PO SEVERU! Ono što ova tri musketara 99-te u hajci koju su pravili da se iseli Srpski narod sa KiM ne uspeše, evo svedoci smo da pokušavaju da dovrše posao ove 2016-te!

Marko Đurić jedno mora da zna! GLUPA REŠENJA KOJA NUDI, SAMO NEKA STAVI PRST NA ČELO I TO ISTO NEKA PONUDI NA NEKO DRUGO MESTO U SRBIJI NA PRIMER BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, KRAGUJEVAČKOM I OSTALIMA PA DA VIDI ŠTA ĆE DA MU ODGOVORE!

SINKO DA LI SI TI IŠAO U ŠKOLU, BAREM NA NEKU VIŠU ILI FAKULTET I DA LI ZNAŠ KAKVA JE ORGANIZACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA I VIŠIH ŠKOLA“!

Ne preza bezstidno da narušava i urušava sve što je za njegovaog mandata uradio slabeći Srpski korpus i Srpsko okupljeno „kolo“ u odbrani od najezde Šiptara u Srpske sredine….

Žalosno je to što su neke NEVLADINE ORGANIZACIJE PLAĆENE OD ŠIPTARA I EVROPSKE UNIJE VEĆ DVE GODINE U PREGOVORIMA SA NEMIM DEKANIMA, REKTOROM. Primetili smo da su taj posao uzeli da rade pojedinci koji ni fakultete nisu završili ali su se usudili da uređuju Srpski obrazovni sistem na KiM uz podršku NEVLADINOG SEKTORA, DUŠANA JANJIĆA, FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO, I MNOGIH KOJE SU DUBOKO INTEGRISANE U PRIŠTINSKI SITEM…. E da, čak su se takvi pojedinci hrabro nastupajući po inostranstu zalagali za Đurićeve Integracije…. Tako da mnogo je KURVANJA, za rad novca, pozicije, i svega što je pohlepa a nestaje izvornosti Srpskog naroda i u ovom formatu verovatno ćemo biti poslednji potomci Srba na ovom prostoru…

Đurić: Nema inicijative za spajanje fakulteta. Savet fakulteta i studenti: Odbijamo predlog

Foto: KoSSev/sa današnjeg sastanka

„Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju (Univerziteta), ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti“ – poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, nakon sastanka sa predstavnicima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je održan u ovom gradu. Sastanak je održan zbog ranijeg predloga kancelarije upućenom Ministarstvu obrazovanja, 21. marta, za promenu statusa ovog Univerziteta – spajanje pojedinačnih fakulteta unutar samog Univerziteta, a zbog „svakodnevnih pritužbi“ na funkcionisanje i „neostvarivanja integrativne funkcije“ Univerziteta. Đurić je danas objasnio i da je „istina“ da je njegova kancelarija „zatražila od nadležnih institucija da utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi na pojedinim fakultetima“, da  o sudbini fakulteta treba da odlučuju „isključivo akademska zajednica, profesori i nadležna stručna državna tela“. I dok Đurić tvrdi da „nema inicijativa za reorganizaciju“, studentski parlament mitrovičkog univerziteta, kao i Savet fakulteta ovog univerziteta danas su, sa druge strane, odbili upravo predlog Kancelarije za KiM o spajanju 10 fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iz Saveta, uz kritike na račun Ministarstva obrazovanja, navode i da je pokretanjem inicijative o integracionom univerzitetu Kancelarija za KiM „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“. 

Svi Saveti fakulteta, osim Medicinskog odbili predlog o spajanju fakulteta

U međuvremenu su i Studentski parlament ovog univerziteta i Savet fakulteta medijima dostavili saopštenja, u kojima navode da su odbili predlog Ministarstva obrazovanja i Kancelarije za KiM o spajanju fakulteta.

„ODBIJA se predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, prosleđene dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 612-00-567/2016-06 od 24.03.2016,“ stoji u mišljenju Saveta, uz pozivanje na dopis Ministarstva obrazovanja.

U dokumentu Saveta dodaje se i da samo Savet medicinskog fakulteta „smatra da je period od dva dana, od dana prijema predloga upućenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije i zakazivanje sednica Saveta fakulteta – suviše kratak za davanje sveobuhvatnog stručnog mišljenja o procesu integracije Univerziteta“.

Iz Saveta fakulteta ističu, takođe, da bi usvajanjem odluke o spajanju fakulteta koja, kako navode, „podrazumeva formiranje Integrisanog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici“ – nastupile „trajne negativne posledice po ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i misije koju Univerzitet i fakulteti ostvaruju“.

Oni dodaju i da je Kancelarija za KiM pokretanjem ove inicijative „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“ Univerziteta, te zaključuju da su „navodi u pismu – inicijativi Kancelarije za KiM – neosnovani i kao takvi narušavaju ugled Univerziteta u Prištini i izazivaju uznemirenje kako studenata, nastavnika i ostalog osoblja, tako i srpskog naroda na KiM-u i šire akademske zajednice u Republici Srbiji.“

Dalje dodaju da je predloženo rešenje „ishitreno i da nije zasnovano na studioznoj naučno-stručnoj ekspertizi“, te da „predložena integracija ne ide u prilog ni zalaganju Vlade Republike Srbije u borbi za očuvanje AP KiM-a kao suverenog i integralnog dela naše države“.

Savet fakulteta dodaje i da tvrdnja Kancelarije za KiM u dopisu Ministarstvu obrazovanja da „Univerzitet ne ostvaruje integrativne funkcije“ nije potkrepljeno nikakvom argumentacijom, kao ni ocena da „trenutno stanje na Univerzitetu ne omogućava ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i šteti interesima studenata, srpske zajednice na KiM-u i sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije u celini“, a da takva kvalifikacija diskredituje akademsku zajednicu na KiM-u.

Oni kritiku upućuju i na račun Ministarstva obrazovanja, jer je, kako navode, bilo očekivano da ovo ministarstvo, „kada se daju ovakve kvalifikacije, putem svojih organa proveri tvrdnje“, što nije učinjeno, dok je reagovalo na dopis Kancelarije za KiM tek na, kako navode iz Saveta, ponovljeno traženje Kancelarije, predlažući istovremeno da se izvrši integracija.


Studentski parlament jednoglasno odbio predlog o integrisanju fakulteta

„Ne prihvata se predlog odluke o spajanju Univerziteta i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, a koja podrazumeva formiranje integrisanog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, podnet od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,“ navodi se u saopštenju Studentskog parlamenta. 

U obrazloženju podseća na to da je „na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a preko Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, podnet predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i fakulteta koji obavljaju delatnost u njenom sastavu, čime bi se formirao integrisani univerzitet u Kosovskoj Mitrovici,“ te da „način pokretanja, kao suština postupka za statusne promene, nije utemeljena na činjenicama i kao takva ugrozila ciljeve i principe visokog obrazovanja na prostoru Kosova i Metohije.“

Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad Univerziteta

„Srbija je ponosna na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislimo da je Univerzitet jedan od stubova opstanka našeg naroda na KiM-u. Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad ovog univerziteta. O sudbini univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici uvek će, uz podršku cele Srbije i sa leđima cele Srbije – odlučivati isključivo akademska zajednica, njeni profesori, studenti i svi oni koji čine taj univerzitet,“ rekao je Đurić medijima ispred zgrade rektorata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U narednom periodu savetovaćemo se na redovnoj osnovi sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom 

On je dodao i da će se Srbija boriti za to da mitrovički univerzitet, koji je, kako je istakao – jedini na KiM-u koji je član Evropske asocijacije univerziteta – jača i napreduje.

„Naravno, u razgovoru sa rektorom, sa svim dekanima Univerziteta i sa mnogim profesorima, čuli smo i mnogo sugestija i mnogo želja da intenziviramo saradnju. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo se u narednom periodu, na redovnoj osnovi, savetovati sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom i da ćemo zajednički pokušati da učinimo da Univerzitet bude jači,“ dodao je Đurić, navodeći da i je opšti zaključak sastanka da će interesi akademske zajednice moći da se zaštite samo uz jedinstvo.

Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici

Na pitanje novinara da li to znači da je povučen predlog Kancelarije za KiM o integraciji Univerziteta, Đurić je odgovorio:

„Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici. Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju, ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti.“

Kancelarija tražila utvrđivanje činjeničnog stanja o funkcionisanju pojedinih službi na pojedini fakultetima

Đurić je, takođe, odgovorio na pitanje – da li to znači da nikakve inicijative za integraciju Univerziteta nije ni bilo i odakle spekulacije i ko ih je pokrenuo?

„Najpre moram da kažem da je u javnost izašlo jedno nepotpisano saopštenje bez pečata i onda je čitav niz spekulacija na portalima proizašao iz toga. Ono što jeste istina, jeste da je naša kancelarija zatražila od resornog ministarstva, od nadležnih institucija da u svom radu utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi, na pojedini fakultetima, i u svakom slučaju to treba da rade nadležni organi, a o sudbini Univerziteta, svakako treba da odlučuju ne vladina tela, ili bilo kakve političke komisije i organi, već isključivo akademska zajednica profesori i nadležna stručna državna tela,“ odgovorio je Đurić.

On je dodao da je njegov utisak da je „neko namerno hteo da izazove konfuziju“ i „širenjem lažnih vesti“ da „poseje bezmalo paniku među studente i među članove akademske zajednice“.

Niko neće i niko ne sme da dira u naš Univerzitet

„Ja sam došao ovde da predstavnicima zajednice, predstavnicima akademske zajednice prenesem jasan stav države, a to je da niko neće i da, dok je ove vlade i dok je celog naše naroda na KiM-u i šire, niko ne sme da dira u naš univerzitet, jer je on jedan od stubova našeg opstanka,“ objasnio je Đurić.

Pročitajte još:

DSS o predlogu spajanja fakulteta mitrovičkog univerziteta: Prvi korak ka konačnom integrisanju u „državu Kosovo“

Milačić: Predlog o integrisanom univerzitetu protivzakonit, tražimo sastanak sa Premijerom

Nedoumice u javnosti: Kancelarija za KiM predložila model Integrisanog univerziteta za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Milačić: Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi 

Medijima se, nakon sastanka, obratio i rektor mitrovičkog univerziteta, Srećko Milačić.

Posle oštrih kritka upućenih, u saopštenju za medije, upravo na rad Direktora Kancelarije za KiM, Milačič je danas poručio da mu je „drago da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete“.

„Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete i što je dogovoreno da u budućem periodu delujemo jedinstveno i da se ponosimo činjenicom da je naš Univerzitet jedan stabilan Univerzitet i da su znanje i istina onaj viši dignitet koji krasi našu obrazovnu i naučnu instituciju,“ rekao je Milačić, dodajući da najbolji pokazatelj toga jeste“ kvalitet obrazovanja koji je postignut na univerzitetu“, za koji se nada da će „uz pomoć države i u narednom periodu biti još bolji“.

Advertisements

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

11.10.2015 |08:00 – 23:55 Eto DESILO SE sve ono na šta smo upozoravali duži period, DA SU NAMERNO POTISNUTI INELKTUALCI I PATRIOTE, a instalirani NEMORALNO-NEPISMENI, ŠRVERCERI I BEZKAPACITETNI LJUDI samo da bi se izgubilo preostalo vreme u kom je možda moglo nešto da se uradi i spreči SRPSKI DEBAKL NA KIM a završio posao u korist Kosovskih-Šiptarskih institucija !…


Vučić Unesku: Nemoralan zahtev Kosova

Premijer Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska povodom zahteva Prištine za prijem u tu organizaciju. Navodi da je obaveza Srbije da svet upozna „sa protivpravnim i nemoralnim merama“ koje se protiv nje preduzimaju. Uništavanje spomenika na KiM pokazuje kako licemerno zvuči objašnjenje onih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, navodi Vučić.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić naveo je, povodom zahteva Prištine za prijem Kosova u Unesko, da je to pitanje od najvećeg značaja za Srbiju, ali i povod za ozbiljnu zabrinutost.

Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Aleksandar Vučić

„Ovaj zahtev je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, naveo je Vučić u pismu članicama Uneska.

Ističe da je shodno rezoluciji SB UN 1244 i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, Kosovo i Metohija teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom Ujedinjenih nacija.

„Rezolucija SB UN 1244 (1999) reafirmiše ‘suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (sada Republike Srbije) i drugih država regiona’ i predviđa ‘političko rešenje za kosovsku krizu’ zasnovano na ovim principima. Pitanje Kosova i Metohije je i dalje na dnevnom redu SB UN, što potvrđuju redovne, kvartalne sednice SB UN na ovu temu. Takođe, na Kosovu i Metohiji i dalje deluje UN Privremena administracija na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (Unmik)“, navodi se u pismu.

Premijer naglašava da, budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, nisu ispunjeni osnovni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.

„To je defakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom Unimka, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999)“, ističe Vučić.

Navodi da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244.

„U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25 Povelje UN, u kome se navodi da su ‘članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom’. Time bi se stvorio opasan presedan“, rekao je Vučić.

Vlada posvećena dijalogu

Ukazuje da je Vlada Srbije u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, kao i da su u tom procesu rešena mnoga kompleksna pitanja, od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa.

„Neretko, samo zahvaljujući dobroj volji srpske vlade postizani su sporazumi koji su predstavljali temelj racionalnijih i normalnijih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji. Bez obzira na to, ostali smo i i dalje smo čvrsto opredeljeni za dijalog sa kosovskim Albancima i pronalaženje rešenja koja će stabilizovati i normalizovati naše međusobne odnose“, navodi Vučić.

Napominje da se, ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji do sada u Briselu nije razgovaralo.

„U tom smislu, jednostrani pokušaji poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesko nas vraćaju u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja“, upozorio je Vučić.

„Licemerni navodi o boljoj zaštiti kulturne baštine“ 

Kaže da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesku, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva u ovoj organizaciji.

Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su, kaže, nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz 11. veka.

„Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić u pismu.

Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne, ukazuje premijer.

„Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde“, rekao je Vučić.

Ističe da naročito zbog toga, „licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena“, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv.

Teški uslovi za SPC na Kosovu

„Delovanje Srpske pravoslavna crkve u Pokrajini se odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji“, napomenuo je premijer.

Vučić je istakao da bi članstvo Kosova u Unesku, u uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, predstavljalo nagradu i „davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas, nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije“.

Premijer je rekao da je Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog.

„Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu“, kaže Vučić.

„Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu“, navodi se u pismu premijera Vučića.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska, u kojem je izrazio zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju navodeći da je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava.Aleksandar Vučić

Vučić je u pismu podsetio na pravno obavezujuću Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i druge dokumente koji navode na zaključak da je pitanje Kosova i Metohije i dalje na dnevnom redu Saveta bezbednosti, što potvrđuju redovne sednice na tu temu, kao i to što na Kosovu i dalje deluje privremena administracija UN, na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN.

„Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de fakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od te Misije UN odbijeno, s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244“, naveo je Vučić.

On je dodao da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija Saveta bezbednosti UN pa bi razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su „članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom“.

„Time bi se stvorio opasan presedan“ naveo je Vučić.

Premijer Srbije je ukazao da je Vlada na čijem je čelu u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU i da su, neretko, sporazumi postizani samo zahvaljujući dobroj volji srpske strane, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji.

Vučić je ocenio da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva u toj organizaciji.

„Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv.

Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić.

On je podsetio da se iz Prištine ne mogu čuti reči osude takvih „sramnih zločina nedostojnih 21. veka“, niti da ima spremnosti da se počinioci pronađu i kazne.

Tanasković: Nemamo razloga za veliki opzimizam

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.Ambasador Darko Tanasković (Foto Medija centar Beograd)

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

U Parizu sutra počinje zasjedanje Izvršnog saveta Uneska, a na preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Kosova podnela Albanija.

Tanasković je preneo da se danas u Parizu, pred sutrašnje zasedanje Izvršnog saveta Uneska, obavlja puno bilaternih i multilateralnih konsultacija i da, kako je rekao, postoji „grozničava aktivnost predstavnika Kosova u ubeđivanju članica tog saveta u svoju stvar“.

„Nemamo razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse, jer je pomalo „čudan“ sistem glasanja u Unesku, pošto se u konačnom skoru glasanja ne uzimaju u obzir glasovi uzdržanih zemlja, kojih će verovatno biti mnogo“, objasnio je Tanasković za Radio Beograd.

On je, takođe, napomenuo da su u sastavu Izvršnog saveta Uneska, koji ima 58 zemalja članica, njih 32 priznale Kosovo i da se očekuje da će te zemlje glasati u prilog zahtevu Kosova.

Tanasković je, međutim, ukazao da raste broj država kojima je „nelagodno da se opredele između za i protiv“ i da ako među tim državama bude i onih koje su priznale nezavisnost Kosova, otvara se prostor za pronalaženje nekog „trećeg puta“ kojim bi se ova situacija mogla razrešiti.

Nismo sasvim  bez šanse, posebno kada je reč o Generalnoj konferenciji Uneska gde je potrebna dvotrećinska većina da bi neki zahtev prošao, rekao je Tanasković.

On je naglasio da Srbija ima ne samo mnogo prijatelja u svetu, već i dosta zemalja koje iz sopstvenih razloga, smatraju da nikako ne bi bilo dobro da se napravi ovakav presedan i naveo da su među tim zemljama Kina, Rusija, Indija, Brazil, Indonezija, koji čine većinu svetskog stanovništva.

„Ima pozitivnih pomeranja koja bi možda mogla da ishoduju na kraju, za nas povoljnim rezultatom“, kazao je Tanasković.

On je naveo da je naš najjači argument politički – da se vodi težak i uspešan dijalog u Briselu između Beograda i Prištine i da Unesko, kao međunarodna organizacija koja u prvom planu ima obrazovanje, nauku i kulturu, ne bi smela da se politizuje ovakvima pitanjima koja prethodno politički nisu rešena, pogotovo kada je reč o kulturnom nasleđu.

Najjači adut je da treba dati vremena političkim pregovorima i stvoriti situaciju da se bez ovoliko opterećenja i kontroverzi uopšte može govoriti o članstvu bilo koje države u Unesko, kazao je Tanasković.

On je ukazao i na pravni argument koji Srbija ima – da za nas Kosovo nije država, već teritorija pod patronatom UN-a, što je jak argument za države koje nisu priznale Kosovo.

Treći argument je kulturni i moralni, odnosno da naše kulturno nasleđe ne bi trebalo prepustiti onima koji su uništavali to nasleđe, čak neki među njima i lično, pre 10 godina.

U okviru tog argumenta značajno je istaći da je to nasleđe u neprijateljskom okruženju i da nema nikakvih garancija da će ono zaista biti očuvano, dodao je Tanasković.

On je ukazao da su svi u Srbiji, na svim nivoima, maksimalno angažovani na „osujećivanju još jedne skandalozne i protivpravne odluke međunarodne zajednice“, istakavši da je učinjeno više nego ikada do sada, što se tiče inicijative i zalaganja Srbije.

„Mozda smo se nešto kasnije pokrenuli punom snagom i možda je trebalo pre pola godine da se pripremimo za ovu kampanju Kosova i Albanije,“ rekao je on, ali i dodao da nije Srbija smela da bude ta koja će da pokrene osujećivanje inicijative, za koju nismo bili sigurni da će biti pokrenuta, jer bismo je tako mi sami pokrenuli.

Tanasković je ukazao i da u svetu po pitanju Kosova i dalje postoji negativna inercija po nas, iako se menja situacija u međunarodnim odnosima, ali ne dovoljno brzo da bi se to već sada odrazilo i na slučaj Kosova i Metohije i njegov tretman u međunarodnoj zajednici, istakavši da se zbog promene tih odnosa u svetu, sada međutim, ne bi mogla ponoviti situacija da Srbija nude bombardovana.

Đurić: Mnogo spornog u poglavlju 35

Srbiju niko ne može da ucenjuje da ukine svoje institucije na severu Kosova i Metohije i uvede granične prelaze, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, istakavši da ima mnogo spornog u nacrtu pregovaračkog poglavlja 35.Marko Đurić

On je istakao da će o tome i premijer Aleksandrar Vučić uskoro razgovarati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.

Đurić je rekao da je sporno mnogo toga u nacrtu pregovarackog poglavlja 35, koji se odnosi na Kosovo, a u kome između ostalog stoje i ti zahtevi.

„Sporno je to ako hoćete da naterate Srbiju da na silu ugasi sve svoje institucije, čime bi bez posla ostale hiljade Srba, da nas naterate da predamo našu imovinu u energetskom sistemu i da počnemo da tretiramo administrativnu liniju ka Kosovu, koju najradije ne bismo ni da vidimo, bezmalo kao granicu suverenih država“, rekao je Đurić.

On je poručio da o takvim zahtevima Srbija „ne može ni da razgovara“ i istakao da država „želi da razgovara i normalizuje odnose sa Prištinom, ali ne može niko da nameće Srbiji rešenja“.

„O tome smo imali ozbiljna unutrašnja razmatranja i razgovore u vladi i rezultate tih razmatranja premijer Vučić će predstavti Federiki Mogerini i najvišim predstavnicima EU“, najavio je Đurić, pred održavanje nove runde dijaloga između Beograda i Prištine koja je planirana za dva dana u Briselu.

Odgovarajući na pitanje ima li smisla nastaviti dijalog sa Prištinom, ako se ne odustane od takvog teksta tog pregovaračkog poglavlja, Đurić je istakao da bi bilo teško zamisliti napredak u dijalogu sa Prištinom i u evropskim integracijama Srbije, ako se ucenjuje Beograd.

„Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa sa time da će bilo šta pozitivno da postigne. Mi možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo, takvi smo oduvek bili i kao narod i kao država,“rekao je Đurić.

Kada je reč o formiranje Zajednice srpskih opština, Đurić je pozvao sve predstavnike Srba u kosovskom parlamentu da budu jedinstveni, da ne bude bilo kakvih podela i ne odstupaju od kursa državne politike, jer to šteti srpskoj poziciji.

Govoreći o zahtevima za članstvo Kosova u UNESCO, Đurić je rekao da Priština pokusava da se dočepa srpskog kulturnog blaga i nasleđa.

„Oni su predvideli da sve crkve i manastiri, džamije i rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji budu proglašeni vlasništvom takozvane Republike Kosovo. To je nešto što nije postojalo ni u Albaniji Envera Hodže, „kazao je Đurić.

On je naglasio da je Srbija razvila živu diplomatsku aktivnost o tome sa svim državama, čak i sa onim zemljama koje sponzorišu i podržavaju tu ideju, istakavši da Srbija ima mnoštvo argumenata da je to naše vlasništvo.

Za veliki broj srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, koji su najveće srpske svetinje, Srbija ima „osnivačke povelje i tapije za svaki ar zemlje hiljadu godina unazad i sahranjene naše svete kraljeve“.

„To predočavamo tim zemljama i uveravamo ih u to da oni koji su pre 10 godina jurišali na te crkve i manastire, zbog kojih i danas moraju da uživaju međunarodnu oružanu zaštitu, ne mogu čuvati te manastire ni izbliza onako kako to čini država Srbija sa Kosovom i Metohijom, kao deo UNESCO-a“, poručio je Đurić.

Štrahe: Beograd ne ucenjivati Kosovom

Lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe očekuje da će prva poglavlja EU sa Srbijom biti otvorena tokom ove godine i poručuje da Beograd u evropskim integracijama ne treba ucenjivati Kosovom.Hajnc Kristijan Štrahe 

 „Očekujem da će prva poglavlja sa Srbijom biti otvorena još u ovoj godini i da će pregovori teći na osnovu napretka, a ne ucenjivanja u vezi Kosova i Metohije“, kazao je on Tanjugu pred izbore koji se danas održavaju u Beču, na kojima se prognozira da FPO može postati i prva politička snaga u glavnom gradu Austrije.

Štrahe je naveo da je FPO uvek podržavala napore srpske vlade da konačno pristupi pregovorima o ulasku u EU.

Kamenovana škola “Braća Aksić” u Lipljanu

Nepoznati napadači kamenovali su sinoć oko 21 sat Osnovnu školu „Braća Aksić“ u Lipljanu.OŠ Braća Aksić

Ova škola je više puta bila na meti napadača, a sinoć je polupano staklo na ulaznim vratima i automobilu školskog čuvara Živorada Petkovića.

Predsednik srpske zajednice Lipljana, Jovica Mirić, ističe za Radio Gračanicu da se ovakvi incidenti dešavaju konstantno.

„Ovo je peti put kako je kamenovana zgrada škole. Stičemo utisak da žele da nas uplaše, kako bi napustili naša vekovna ognjišta. Mislim da je ovako nešto posledica nedavnih dešavanja u kosovskoj skupštini i formiranje ZSO,“ rekao je Mirić.

Ovo je jedina obrazovna ustanova na Kosovu i Metohiji, gde zbog pijačnog dana, učenici ne pohađaju nastavu ponedeljkom.

Mladića u Kosovskoj Mitrovici pogodio metak u bašti kafića

11.10. 2015, 21:21 Izvor: Radio Kontakt Plus

U severnom delu Kosovske Mitrovice večeras oko 20 časova jedan petnaestogodišnjak povređen je kada ga je pogodio zalutali metak.
Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić izjavio je Radiju Kontakt plus da je povređen N.M. pogođen najverovatnije zalutalim hicem.
„Mladić je pogođen u preponu leve noge u bašti kafića ‘Fratelo’ u ulici Knjaza Miloša u Kosovskoj Mitrovici,“ dodao je Bojić.
„Povređeni je primljen u mitrovički Dom zdravlja i ne radi se o ozbiljnijoj povredi,“ dodao je Bojić.
On je kazao da je Kosovska policija izašla na lice mesta i započela istragu povodom ovog slučaja.
Nakon završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije večeras se slavilo u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Pored vatrometa i pirotehničkih sredstava, povremeno se čula i pucnjava iz vatrenog oružja.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99“, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

18.03.2015 |08:00-23:55 Počelo da se protestuje, dok se za medije prikazuje kao da smo složni… Da, da „kao rogovi u vreću“…


Incident u Brđanima: Povređen dve osobe

Dva lica su lakše povređena u incidentu koji se danas dogodio u naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice. Albanci blokirali put.Brđane (Foto Kontakt plus) Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je za Kontakt Plus da je jutros u  9.45 časova u naselju Brđani došlo do incidenta i tom prilikom je polomljeno staklo na bageru, a vozaču albanske nacionalnosti su nanete lakše telesne povrede.

“Kontaktirano je nadležno Tužilaštvo koje je okarakterisalo slučajeve krivičnih dela oštećenje pokretne imovine i lake telesne povrede. Lice albanske nacionalnosti  koje je upravljalo bagerom identifikovalo je osumnjičena lica koja su privedena u Severnu policijsku stanicu sa kojima je rad u toku. Dva privedena lica su srpske nacionalnosti i jedno od njih ima lake telesne povrede” , kazao je Bojić. Nastavite sa čitanjem

04.02.2015 |08:00 – 23:55 Današnji dan protekao je u pojavi novih problema sa Šiptarima i medijskim preterivanjima oko nebitnog čoveka, ali ON i dalje moraće da se pričuva kad ide u Prištinu ako misli na svoju budućnost!


Današnji dan protekao je u pojavi novih problema sa Šiptarima ali i preteranim medijskim manipulacijama! Ako su smenili Kosovara-Srbina na njegove mesto eto neka dodje neki drugi Kosovar-Srbin! Pojavili su se i drugi problemi kojima Šiptari dalje napadaju Srbe! Njihovi mediji rade na minimizacij svog poteza koji su učinili, dok sa naše strane još samo što se ne nariče. Verovatno mogu da se nađu takvi profili ličnosti u obilnim količinama, jer i onako oni ZVANIČNO NISU ODABRANI OD SRBA SA KIM VEĆ OD BEOGRADSKE VLADE KOJA IH JE MIMO VOLJE GRAĐANA POSLALA U PRIŠTINU, naravno da to svi znaju na KiM ali i međunarodni predstavnici!

Zapostavljaju se Srpski-Srbi dok se u medijima daje prostor Tačijevim-Srbima. Pretnje koje se pojavljuju oko daljeg skrnavljenja Srpskog hrama treba sigurno ozbiljno shvatiti i delovati. Smeta im što smo je napravili na pravom mestu GDE KRST KAD GA POSTAVISMO ORIJENTIŠE I KAO SVETIONIK POKAZUJE GDE JE PRIŠTINA !

I ako su Šiptari izvršili ETNIČKO i GENOCIDNO ČIŠĆENJE PRIŠTINE, PRIZRENA, ĐAKOVICE, PEĆ, UROŠEVCA, SRBICE, VUČITRNA I MNOGIH DRUGIH GRADOVA IMAJU NOVE ZAHTEVE! Naravno to su zahtevi kojima bi oni da OTETU ZEMLJU, unapređuju i da žive! LAŽNIM SIMULACIJAMA I MANIPULACIJAMA, PODMIĆIVANJEM SVETSKIH MEDIJA I PRAVLJENJEM KAMPANJA PROTIV SRBA mnogo su uradili da nas proteraju i oteraju iz svojih domova! A mi? Konstantno smo se povlačili pred najezdom DIVLJIH TETORISTA I ŠOVINISTA koji su nam uskratili normalnu BUDUĆNOST!

Tako da im želimo da dobiju od BOGA ONO ŠTO NAMA ŽELE!

Srpski policijski pukovnik Dragoljub Delibašić tačno godinu dana u pritvoru

 04.02. 2015, 0:06

EKSKLUZIVNO: Prvi intervju koji je Dragoljub Delibašić dao od kada je u pritvoru čitajte u posebnoj vesti OVDE.


Danas je tačno godinu dana kosovskog pritvora penzionisanog pukovnika MUP-a Republike Srbije, Dragoljuba Delibašića, kojeg EULEX tereti da je 2000. godine podstrekivao na zločine protiv albanskog stanovništva. Uprkos tome što je nadležni sud za njegov predmet – kosovski Osnovni sud u Severnoj Mitrovici, Delibašić je prvobitno, skoro dva meseca, proveo u pritvornom centru u Prištini, pre nego da 28. marta 2014, bude prebačen u Severnu Mitrovicu, gde se i sada nalazi. Delibašiću je, kao i Oliveru Ivanoviću, više puta odbijan zahtev da se brani sa slobode, uprkos garancijama Vlade Srbije, a njegovim hapšenjem je, kao i Ivanovićevim, obeležen početak serije hapšenja Srba sa Severa Kosova, kao i pokretanje istraga, uključujući i istrage protiv sadašnjeg gradonačelnika opštine Zubin Potok, Stevana Vulovića i bivšeg predsednika ove opštine, Slaviše Ristića. Suđenje srpskom policijskom pukovniku, uz ostalu četvoricu pritvorenih Srba – Oliveru Ivanoviću, Iliji Vujačiću, Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću, kojima se sudi po zajedničkoj optužnici, počelo je u decembru i nastavlja se u februaru.

Delibašić je uhapšen 4. februara 2014, devet dana nakon što je uhapšen i Oliver Ivanović, a proveo je, kao i Ivanović, gotovo dva meseca u pritvornom centru u Prištini, da bi 28. marta bio prebačen u pritvorni centar u Severnoj Mitrovici. Prebačen je nakon što je njegov branilac, advokat Miodrag Brkljač, podneo zahteve za premeštajusled Delibašićevog ugroženog zdravlja, ali i kako je tada navođeno, pretnji i vređanja albanskih pritvorenika, te činjenice da je Delibašićevoj porodici, kao i braniocu, bio otežan odlazak u Prištinu i komunikacija sa njim.

Delibašiću je, takođe, više puta odbijan zahtev da se brani sa slobode i produžavan mu je pritvor, iako je Vlada Srbije dala garancije. Na osnovu poslednjeg sudskog rešenja, od prošle godine,  Delibašiću pritvor ističe 4. marta.

Delibašić se tereti da je 2000. godine, kao komandir policije u Kosovskoj Mitrovici, u saizvršilaštvu sa Oliverom Ivanovićem, kao vođom „srpske paravojne grupe – Čuvari mosta,“ a po prethodnom dogovoru i planu sa njim, navodno podstrekivao policajce, dok je Ivanović podstrekivao „Čuvare mosta“ – da upadnu u nekoliko zgrada u Severnoj Mitrovici, proteraju i ubiju albanske civile, koji su živeli u ovom zgradama.

Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku.

Tokom pet sudskih ročišta koliko ih je do sada održano, osim čitanja zajedničke optužnice, izvođeni su svedoci optužbe protiv Ivanovića, dok neposredna svedočenja protiv Delibašića i ostale trojice Srba, te izlaganja njihove odbrane u samoj sudnici, još uvek nisu započeli. Advokati u ovom postpuku su više puta izjavljivali da očekuju maratonsko suđenje.

Optužnica protiv Delibašića podignuta je 11. avgusta, a prvo pripremno ročište održano je 26. avgusta, kada se on, sa još četvoricom Srba sa Severa Kosova, prvi put pojavio u sudnici.

Pripremnom ročištu je tada, uz političke predstavnike sa Severa, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Za razliku od lidera lokalne GI SDP, Olivera Ivanovića, do sada je ovaj pukovnik MUP-a Republike Srbije bio van fokusa pojačane medijske pažnje i javnosti, a prema nezvaničnim saznanjima koje ima KoSSev od nekoliko bivših pritvorenika iz Severne Mitrovice, Delibašić je u ovom Pritvornom centru viđen kao jedan od „psihički najstabilnijih“,“najmirnijih“ i „najdisciplinovanijih“ pritvorenika.

Tamo gde progovori lažov, umire istina: Ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu

04.02. 2015, 10:43

Svi moji pravi prijatelji stadoše ‘uz jedno drvo šljive’. Godinu dana sam stariji. A i ujutru, kao i svakog prethodnog dana u protekloj godini, prvo pomislim ‘novi je dan, raduj se svakom novom danu’. Tamo gde progovori lažov, umire istina. Koliko je laž i nevolja koja stoji ispred mene velika, toliko je snaga mog uma veća. Postupak koji se vodi bremenit je od samog početka nezakonitim postupcima prema meni. Ovo suđenje neće biti suđenje pojedincu, ili pojedincima, ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu Kosova i Metohije. Moja snaga je u mom ponosu i časti koju imam i zato uvek kažem da se ponosim što sam bio častan oficir MUP-a Republike Srbije. Istina je na mojoj strani. Ovo piše pedesetosmogodišnji penzionisani pukovnik MUP-a Republike Srbije, Dragoljub Delibašić iz Pritvorne ćelije u Severnoj Mitrovici. Danas je tačno godinu dana njegovog pritvora, nakon što je na Severu Kosova prošle godine u ovo vreme uhapšen, odnosno, kako on navodi – “kidnapovan” – pod optužbama da je počinio zločine protiv albanskog stanovništva. Gotovo dva meseca proveo je u pritvoru u Prištini odakle su na Sever stigle informacije da preživljava torturu ostalih pritvorenika – Albanaca, da mu je zdravstveno stanje, usled loših uslova, bilo drastično ugroženo. Prebačen je u  Severnu Mitrovicu, gde se i oporavio, ali su se hronični zdravstveni problemi i bolovi, u pritvoru, u proteklih godinu dana pojačali. Danas, po priznanju nekoliko bivših pritvorenika, važi za jednog od psihički najstabilnijih, najmirnijih i najdisciplinovanijih pritvorenika. On je do sada bio van pojačanog fokusa medija i javnosti. Dragoljub Delibašić govori prvi put za medije od kada je uhapšen. Ekskluzivan intervju sa ovim visokim oficirom Srbije dobili smo posredstvom njegovog advokata Miodraga Brkljača.

Danas je godinu dana od Vašeg pritvora. Šta je prvo što ste jutros pomislili i kako se osećate?

Godinu dana sam stariji. A i ujutru, kao i svakog prethodnog dana u protekloj godini, prvo pomislim ‘novi je dan, raduj se svakom novom danu’. I pored činjenice da mi je oduzeta sloboda, lično se osećam izuzetno dobro. Izazovi sa kojima sam suočen ne utiču na mene previše.

Kakvo Vam je zdravstveno stanje?

S obzirom na dugogodišnji posao koji sam obavljao, isti je ostavio tragove na meni. Mogu da kažem da mi je zdravstveno stanje pogoršano u ovih godinu dana. Obnovljene su stare povrede, a nemogućnost adekvatnog i pravovremeng lečenja doprinosi tome. Većinu ovih problema rešavam na sebi svojstven način, jer nemam drugog izbora.

Dragoljub Delibašić se tereti da je 2000. godine, kao komandir policije u Kosovskoj Mitrovici, u saizvršilaštvu sa Oliverom Ivanovićem, kao vođom „srpske paravojne grupe – Čuvari mosta,“ a po prethodnom dogovoru i planu sa njim, navodno podstrekivao policajce, dok je Ivanović podstrekivao „Čuvare mosta“ – da upadnu u nekoliko zgrada u Severnoj Mitrovici, proteraju i ubiju albanske civile, koji su živeli u ovom zgradama.

Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku.

Tokom pet sudskih ročišta, koliko ih je do sada održano, osim čitanja zajedničke optužnice, izvođeni su svedoci optužbe protiv Ivanovića, dok neposredna svedočenja protiv Delibašića i ostale trojice Srba, te izlaganja njihove odbrane u samoj sudnici, još uvek nisu započeli. Advokati u ovom postupku su više puta izjavljivali da očekuju maratonsko suđenje.

Optužnica protiv Delibašića podignuta je 11. avgusta, a prvo pripremno ročište održano je 26. avgusta, kada se on, sa još četvoricom Srba sa Severa Kosova, prvi put pojavio u sudnici.

Pripremnom ročištu je tada, uz političke predstavnike sa Severa, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić.

Kako vidite tok suđenja?

Sam tok suđenja ide sa previše sporosti i tromosti. Namerno, ili nenamerno, postupak koji se vodi bremenit je od samog početka nezakonitim postupcima prema meni. Počev od protivpravnog, nezakonitog lišavanja slobode, slobodan sam reći ‘kidnapovanja’, preko kršenja ljudskih prava, neuvažavanja i svesnog ignorisanja mog alibija od strane tužilaštva, naknadnog i subjektivnog tumačenja tužilaštva, do osporavanja sudskih spisa iz postupka koji su vodile sudije i tužioci UNMIK-a 2002. godine. Spisi predmeta puni su lažnih navoda u izjavama. Čitava optužnica zasniva se na lažima, montiranim izjavama, ‘naručenih i plaćenih svedoka’, naročito dvojice zlonamernih, patološki i psihički bolesnih – nazovi ‘svedoka iz Kosovske Mitrovice’, koji se zarad ličnih, materijalnih interesa i mržnje koju osećaju, kako prema meni lično, tako i prema svemu što je srpsko u Kosovskoj Mitrovici, javljaju sa bezbedne distance da tobož svedoče o nečemu što se nikada nije dogodilo.

Koja su Vaša očekivanja?

Očekujem da istina nadvlada i odnese pobedu nad gnusnim lažima. I za pažljivog čitaoca, kao i za laika, kada bi pročitali spise ovog predmeta, došli bi samo do jednog zaključka – tamo gde progovori lažov, umire istina. Ovo će biti teška borba, krajnje neizvesna, mukotrpna i dugotrajna. Mislim da ovo suđenje neće biti suđenje pojedincu, ili pojedincima, ovo je suđenje svim Srbima u Kosovskoj Mitrovici i na Severu KIM-a.

U javnosti su od bivših pritvorenika stigle informacije da ste jedan od najdisciplinovanijih i psihički najstabilnijih pritvorenika. Iz čega crpite snagu?

Iskustvo u radu – gde se tražila samodisciplina i disciplina, umnogome mi olakšavaju trenutnu situaciju. Koliko je laž i nevolja koja stoji ispred mene velika, toliko je snaga mog uma veća. Ljudski je osećati strah, jer vas on motiviše i upozorava, ali ne smete biti kukavica. Moja snaga je u mom ponosu i časti koju imam i zato uvek kažem da se ponosim što sam bio častan oficir MUP-a Republike Srbije. Istina je na mojoj strani.

Ko je Vaš najjači oslonac?

Kao pojedinac, čovek u životu ne može postići puno sam. Zato mi treba podrška da bih uspeo. Najjači oslonac meni, u ovoj situaciji, je moja Grada! Njoj dugujem mnogo i samo ona zna kroz šta je prošla u ovih godinu dana. Njena odlučnost, optimizam i hrabrost čine lakšim moj trenutni položaj u kome se nalazim. Takođe, i ostali članovi porodice imaju svoje mesto i ulogu u svemu ovome. Nadam se da će i dalje imati snage, volje i hrabrosti da budu uz mene!

Kada biste se ovim putem nekom zahvaljivali za podršku i razumevanje, kome biste to učinili?

Svi moji pravi prijatelji stadoše ‘uz jedno drvo šljive’. Punog srca zahvaljujem se, pre svega, mom prijatelju, advokatu Miodragu Brkljaču. Kao branilac, sâm je, ali imam puno poverenje u njegove sposobnosti. Hvala mom dugogodišnjem prijatelju Radetu Čidliću, Srpskoj pravoslavnoj crkvi – Vladiki Teodosiju, Kancelariji za KiM. Zahvaljujem se i drugima čija imena ne spominjem iz određenih razloga, koji se takođe trude, u skladu sa svojim mogućnostima, da mi olakšaju situaciju i pomognu u borbi za istinu i slobodu. Nezaobilazna je i činjenica da ima i onih kojima se neću zahvaliti, jednima zbog zlih namera, drugima zbog kukavičluka i guranja glave u pesak. Ali njih trenutno ostavljam po stani, neka se bave svojim kukavičlukom, ‘neka osmišljaju opravdanja za sebe.’

Ban Ki Mun: Osnovati sud za ratne zločine

Generalni sekretar Ban Ki Mun ocenio je u izveštaju o Kosovu da posle konstituisanja vlade i parlamenta, treba da se osnuje specijalni sud za zločine.Ban Ki Mun

„Pozivam kosovske političke vođe da udvostuče svoje napore za jačanje širokog razumevanja javnosti i konsenzusa o tom pitanju, s obzirom na njegov značaj za budućnost Kosova“, navodi se u izveštaju.

Specijalni istražni tim EU pod vođstvom glavnog tužioca Euleksa Klinta Vilijamsona, vodio je istragu o ratnim zločinima koje su na Kosovu počinili kosovski Albanci tokom i posle 1999. godine, kao i o navodima izvestioca Saveta Evrope, Švajcarca Dika Martija o trgovini organima zarobljenih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu.

Ban je u redovnom tromesečnom izveštaju o Kosovu naveo da treba nastaviti napore u pogledu vladavine zakona i promovisanju istinskog dugoročnog pomirenje među kosovskim zajednicama.

Ban Ki Mun je istakao da očekuje što ranije potpuno i iskreno angažovanje Beograda i Prištine u dijalogu na visokom nivou u kojem posreduje EU.

„Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje, u skladu sa sporazumom, asocijacije/zajednice srpskih opština“, naveo je Ban Ki Mun.

Ban je naveo da razlog za zabrinutost daju izveštaji o masovnom odlivu stanovništva sa Kosova u poslednjim mesecima, i da u tom svetlu pozdravlja napore kosovskih vlasti da se uhvate u koštac sa pitanjem migracije.

Generalni sekretar UN je pozdravio i brze korake preduzete kako bi se istražile optužbe za korupciju u UN, kako one ne bi bile iskorišćene da se potkopa važna uloga koju ta misija EU igra na Kosovu i kako bi sve strane nastavile da sa njom sarađuju.

Raseljeni u „Junioru“ šesti dan bez struje

Raseljeni u kolektivnom centru u hotelu „Junior“ na Brezovici su šesti dan bez struje. Radi se na rešavanju ovog problema, kažu u Opštini Štrpce.Hotel

Sedamdesetak raseljenih iz Uroševca i Prizrena, koji stanuju u „Junioru“ i dalje su bez struje zbog neplaćenih računa za struju koji premašuju 2.000 evra. Struja je u druga dva centra na Brezovici, u kojima boravi tridesetak raseljenih lica, danas uključena.

Dugovanja za struju, prema rečima interno raseljenih u kolektivnom centru “Junior”, nisu izmirena zbog visokih računa koji se od novembra meseca prošle godine obračunavaju po duplo skupljoj industrijskoj tarifi.

Raseljenim licima u „Junioru“ i još dva kolektivna centra na Brezovici, račune za struju za predviđenih 330 kilovata plaća Komesarijat za izbeglice. Ukoliko prekorače taj limit, raseljeni su dužni da sami snose troškove.

U Opštini Štrpce je RTV Kim rečeno da su sve institucije, koje mogu da doprinesu rešavanju problema sa strujom u kolektivnim centrima, obaveštene i da se preduzimaju mere kako bi se struja raseljenima uključila.

„Zašto se obračunava industrijska struja stvarno ne znamo. Mi smo kontaktirali KEK i apelovali da se struja u kolektivnim centrima ne isključuje. U saradnji sa Ministarstvom za zajednice i povratak, koje je po mom mišljenju i najrelevantnije za rešavanje ovog problema, razgovarali smo i sa UNHCR-om. Zamenik premijera je takođe upoznat sa situacijom i svi zajedno radimo na rešavanju ovog problema“, kazao je za RTV Kim savetnik gradonačelnika Štrpca Ivica Tanasijević.

On je izrazio nadu da će KEDS uzeti u obzir specifičnu situaciju u kojoj su raseljeni u kolektivnim centrima i izaći u susret oko obračunavanja računa i naplate struje.

U hotelu “Junior” ima sedmoro dece, u druga dva centra za raseljene je veliki broj starijih osoba.

Nove pretnje hramu Hrista Spasa

Prištinske vlasti ponovo prete da će srušiti nedovršeni objekat crkve Hrista Spasa ako do 5. februara ne bude podnet zahtev za legalizaciju tog verskog objekta.Hram Hrista Spasa 

Šefica kabineta gradonačelnika Prištine Fitore Pacoli je izjavila za agenciju „Kosovapress“ da će posle tog roka videti šta će sa tim objektom biti.

„I taj objekat, kao i svi ostali, biće tretiran na isti način, na osnovu zakona za legalizaciju. To znači, do 5. februara ovaj objekat treba da se prijavi za registraciju u Direkciji za urbanizam, posle toga će biti treitran kao i svi drugi kada je reč o legalizaciji“, rekla je Pacoli.

To, kako je precizirala, znači da se podrazumeva da će, ako ne bude zahteva za registraciju, objekat ući u spisak za rušenje u skladu sa Zakonom o legalizaciji.

Prištinski Blic piše da će SPC uz zahtev za legalizaciju morati da priloži i saglasnost prištinskog Univerziteta koji je septembra 2012. podneo tužbu zbog toga što je, kako smatra, crkva izgrađena u prostoru koji pripada toj visokoškolskoj ustanovi.

Univerzitet, kako se navodi, ceni da je crkva navodno uzurpirala čak 4,27 hektara zemljišta koje pripada toj ustanovi.

Inače, gradnja crkve je počela 1999.

Eparhija raško prizrenska, međutim, negira tvrdnje da je crkva sagrađana nelegalno, te navodi da poseduje kompletnu dokumentaciju izdatu od nadležnih institucija u vreme kada je taj objekat počeo da se gradi.

Iz eparhije je, naime, aprila prošle godine saopšteno da je tu reč o pokušaju etničke i verske diskriminacije.

Tada je navedeno i da je SPC iz vrha kosovke vlasti obaveštena da oni podržavaju završetak gradnje tog crkvenog objekta o čemu su, kako je navedeno, obavešteni i međunarodni predstavnici na KiM.

Inače, za vreme martovskog pogroma 2004. spaljeno je i uništeno 35 pravoslavnih hramova, a bilo je i tendencija da se od nezavršenog Hrama Hrista Spasa u Prištini napravi „Memorijalni muzej kosovskih Albanaca“.

Pomenuti hram u Prištini je posle NATO-a bombardovanja 1999. godine više puta bio meta napada i skrnavljenja. Jedna albanska pevačica je u njemu, sa polunagim plesačima, snimila video spot.

Kosovo traži ratnu odštetu

Uoči nove faze dijaloga, Priština je spremila listu zahteva, među kojima su udeo u preduzećima, kasarnama i ambasadama iz bivše SFRJ.Priština 

Oni će tražiti udeo u imovini kosovskih preduzeća koja su imala filijale u centralnoj Srbiji, prenose Večernje novosti.

Albanci sa Kosova bi ovime mogli da stave dijalog u pat poziciju jer, čak i upuštanje u raspravu o ovim temama, praktično bi značilo priznavanje nezavisnosti Kosova, što srpska vlast ne žele da prihvati.

Pored toga, albanska strana pokušava da oteže i sa dogovorom oko Zajednice srpskih opština što više, kako bi se u međuvremenu Beograd uslovljavao ustupcima na drugim poljima, javljaju Novosti.

Pod ratnom odštetom, kako prenosi analitičar Fatmir Šeholi, Priština podrazumeva nadoknadu za 127.000 razorenih kuća tokom rata, za imovinu koja je bila u društvenom vlasništvu, a koju su uništile srpske snage, kao i kompenzaciju porodicama čiji su članovi nastradali.

“Priština traži i vraćanje penzija Albancima, a iz procesa sukcesije očekuje i deo blaga SFRJ, kao i vojne i diplomatske objekte bivše države “, navodi Šeholi.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je zahtev Prištine da se otvore teme sukcesije i odštete, isto što i zahtev Beograda da se otvori pitanje imovine preduzeća i ko je koliko ulagao.

“Jedna ista tema se naziva drugačijim imenom. Priština će insistirati da je posredi dijalog o sukcesiji, jer time želi da predstavi javnosti srpsko „priznavanje“ nezavisnosti, dok će Beograd držati da su razgovori statusno neutralni, kakvi i jesu”, naglašava Janjić.

Neće biti protesta

Pokret „Samoopredeljenje“ saopštio je da na neodređeno vreme odložio protest, koji je za danas bio najavljen u centru Prištine.Sa protesta 

Razlog za odlaganje protesta je, kako je saopšteno sinoć na konferenciji za novinare, odluka kosovskog premijera Ise Mustafe da razreši dužnosti ministra za povratak i zajednice Aleksandra Jablanovića.

„Samoopredeljenje“ je najavilo da će o budućim protestima u vezi situacije sa Trepčom javnost biti blagovremeno obaveštena.

Predstavnici pokreta su negirali navode u saopštenju kosovske policije da bi protesti biti nasilni.

Deda: Smena Jablanovića je pobeda opozicije

Na odluku Ise Mustafe da smeni Aleksandra Jablanovića uticali su protesti u Prištini, smatra poslanik Samoopredeljenja u Skupštini Kosova Iljir Deda.Iljir Deda

U izjavi za RTV Kim Iljir Deda kaže da do nasilnih protesta u Prištini ne bi došlo da je Jablanović odmah smenjen.

„Protesta ne bi ni bilo da je Mustafa odmah reagovao i smenio Jablanovića. Nešto sto svaka dostojanstvena vlada radi jeste da reaguje na rečnik bilo kog člana. Nedopustivo je da se jedna nacionalna zajednica vređa na takav način kako je uradio Aleksandar Jablanović“, izjavio je Deda.

Deda smatra da je smena Jablanovića ustvari velika pobeda ljudi koji su svoje nezadovoljstvo iskazali protestom.

„Ovo je jedna velika pobeda ljudi koji su bili odlučni da veliku nepravdu isprave. Mislim da je svima jasno da ta tema nije trebala da se oduži, već je do razrešenja moglo doći odmah nakon skandalozne izjave Jablanovića“, dodaje poslanik „Samoopredeljenja“.

Deda je dodao da je protest odložen na neodređeno vreme.

„Sačekaćemo i videćemo da li postoji ozbiljnost da se izradi poseban zakon o Trepči. Ukoliko se zahtevi opozicije ne uvaže u parlamentu onda nam ne preostaje ništa drugo nego da ponovo organizujemo protest“, kaže Deda.

„Jablanović je mlad, ima čime da se bavi“

Srbi moraju da shvate da odluka Vlade Kosova da smeni ministra Aleksandra Jablanovića nije uperena protiv Srba kao naroda, kaže za RTV Kim albanski analitičar Fatmir Šeholi.Fatmir Šeholi

„Nije smak sveta, Jablanović je mlad čovek i ima čime da se bavi. Ovo nije upereno prema Srbima i sama ta činjenica govori da se moraju nastaviti dalji zajednički rad liste Srpska sa ovom vladom, uprkos tome što je albanska masa veoma nezadovoljna radom vlade Kosova“.

Šeholi kaže da se u albanskoj javnosti već pominje da bi novi ministar za povratak mogao da bude Nenad Rašić, poslanik PDS-a u Skupštini. Ipak, Šeholi smatra da bi novi ministar morao biti neko od prestavnika Srpske liste.

„Mislim da Albanci ne bi smeli da se bave time ko će biti ministar, jer to odlučuje volja naroda, a volja naroda je dala listi Srpka devet poslanika i oni su ti kojima narod veruje. Smatram da u njihovim redovima ima Srba koji znaju da rade posao ministra za zajednice i povratak i da neće uvrediti nikoga“.

Prema njegovim rečima, premijer Mustafa nije podlegao pritiscima opozicije na Kosovu da smeni Jablanovića, već je to njegova odluka doneta u skladu sa Ustavom i zakonom Kosova.

Čauš Baljaj iz DSK menja Jablanovića

 04.02. 2015, 21:03 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (Tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Posle razrešenja Aleksandra Jablanovića sa mesta ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi do imenovanja novog ministra rukovodiće prvi zamenik ministra Čauš Baljaj, prenosi portal ”Tribuna”.
Kako navodi portal, Baljaja je na funkciju prvog zamenika ministra u Ministarstvu za zajednice i povratak pre dva dana imenovao premijer Isa Mustafa.
Baljaj je bio kandidat opštine Istok za poslanika na izborima 8. juna prošle godine, a dolazi iz partije Demokratski Savez Kosova Ise Mustafe, navodi ”Tribuna”.

Đakovičani: Ministar je želeo da nas zaštiti

Raseljeni Srbi iz Đakovice smatraju nekorektnom odluku kosovskog premijera da smeni Aleksandra Jablanovića sa mesta ministra za povratak, samo zato što je, kako navode, želeo da zaštiti pripadnike svog naroda koji su bili ugroženi.

djakovica Oni ističu da je kosovska opozicija namerno pogrešno interpretirala Jablanovićevu izjavu datu nakon kamenovanja Srba u Đakovici na Badnji dan.

“Zabrinuti smo jer je pitanje povratka i nestalih, koje isto boli i srpske i albanske majke, zloputorebljeno kao povod za proteste koji su prerasli u nasilje”, navodi se u saopštenju Udruženja raseljenih Srba iz Đakovice.

U Udruženju navode da je odluka kosovskog premijera da smeni Jablanovića potvrda da vlast nije spremna da zaštiti i omogući povratak Srba u Đakovicu.

Platforma za KiM kad se Vučić vrati

 04. 02. 2015, 20:27 Izvor: B92/Beta

Predsednik Tomislav Nikolić izjavio je da očekuje da će platforma za Kosovo i Metohiju biti doneta kad se premijer Aleksandar Vučić vrati sa briselskih pregovora.

„Ja sam neki kroki pripremio, ali nismo razgovarali da potpuno uđemo u proceduru koja podrazumeva završetak uz, naravno, potpunu saglasnost nas dvojice, predlog Vladi da dostavi na usvajanje Narodnoj skupštini rezoluciju kojom bi se to konačno rešilo,“ rekao je Nikolić za rusku agenciju „Sputnjik“, u izdanju na srpskom jeziku.

On je izrazio uverenje da bi vlast u Srbiji, ukoliko „krene dalje od Briselskog sporazuma“, prećutno učestvovala, ili saučestvovala u uspostavljanju nezavisnosti Kosova i Metohije, istakavši da je sa Vučićem već razgovarao o „krajnjem i trajnim rešenjem za Kosovo i Metohiju“.

„Ja mislim da neće biti mnogo saglasnosti na Zapadu oko te moje platforme, pošto ona ne predviđa nezavisnost Kosova i Metohije, a njih ništa ne zadovoljava osim nezavisnosti, ali je meni mnogo važnije da mi budemo jedinstveni, čvrsti, snažni. Da imamo i nalog i odobrenje Narodne skupštine oko toga kako ćemo da se ponašamo i koliko daleko možemo da idemo,“ naglasio je predsednik Srbije.

Komentarišući informacije da su SAD Prištini dale podršku da formira oružane snage, predsednik je rekao da je to drastično kršenje rezolucije 1244, pošto je Srbija poverila Ujedinjenim nacijama tu teritoriju, a ne Albancima.

Nikolić je napomenuo da se postavlja pitanje, ako se formira ta vojska, hoće li i sever Kosova i Metohije imati svoju vojsku, sa procentualnim učešćem Srba u vojsci i sa komandantom Srbinom.

On je podsetio da je o Kosovu više puta razgovarao i sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, i istakao da je dobio uveravanja da će Rusija podržati svaki stav Srbije i da, ako Srbija nikada ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije, Rusija to nikad neće da učini.

Predsednik Srbije je naveo da je često meta napada raznih medija, a da je cilj tih napada da se diskredituje funkcija predsednika.

Tomislav Nikolić je izjavio i da bi voleo da se kandiduje za drugi mandat zbog, kako ističe, Srbije i ljudi koje je okupio oko ideje koja još nije ostvarena do kraja.

31.01.2015 |08:00-23:55 Ekonomska isplativost USA -EU-Šiptarskih ulaganja na KiM zasniva se na onom što predstoji, EKSPLOATACIJA rudnih kapaciteta otetih od Srbije i BRZI transport AUTO-PUTEVIMA do mora PA DALJE! Uz to uklapa se u šire geopolitičke interese ! Daju Srbiji neku siću i OTETO KOSOVO POSTAJE NJIHOVO!


„Kris Del, uterivač političkih dugova na Kosovu

Auto-put na Kosovu koji je gradila američka kompanija „Behtel“ jeste skup i neisplativ projekat koji je realizovan uz pritisak tadašnjeg ambasadora SAD na Kosovu Kristofera Dela, piše „Forin polisi“. Del je imao bliske veze sa kosovskim korumpiranim zvaničnicima i pokušavao je da ih zaštiti od odgovornosti. EU i MMF su bili iznenađeni razvojem situacije.

Forin polisi počinje priču satiričnim prikazom Kristofera Dela u jednom stripu, gde je prikazan kako uzima novac od američke korporacije „Behtel“, kako bi joj pomogao da ugovori posao izgradnje auto-puta na Kosovu.

Taj posao je vredan milion dolara, a mnogi ga vide kao veoma nepovoljan za poreske obveznike na Kosovu.

Ugovor je sklopljen. Auto-put od 77 kilometara i četiri trake, završen je u novembru 2013. godine. Vredeo je oko 1,3 milijarde dolara, sudeći po prištinskim zvaničnicima. Reč je o najskupljem javnom projektu na Kosovu u modernoj istoriji koji je najavljivan kao jedan od najkvalitetnijih puteva na Balkanu.

Međutim, danas je put praktično prazan, i koristi samo trećinu kapaciteta, ocenjuju stručnjaci.

Kao razlog navode što put prolazi kroz jedan od najsiromašnijih regiona u Jugoistočnoj Evropi. Tokom 2013. godine, samo jedan od sedam građana Kosova je posedovao automobil, što je najniža stopa u Evropi.

Zbog toga, Forin polisi postavlja pitanje: Ko je trebalo da koristi auto-put? Odgovor je još uvek nejasan.

„Behtel“, jedna od najvećih građevinskih kompanija u SAD i svetu, gradila je skupe puteve na Kosovu, u Hrvatskoj, Rumuniji i Albaniji. Istraživački novinari sa Univerziteta Kalifornija i Berkli utvrdili su da ti projekti nisu bili korisni i isplativi za te zemlje i da su međunarodne istitucije uviđale probleme i pre početka njihove realizacije.

Tako su se pojavile kritike da su projekti balkanskih puteva koje je gradio „Behtel“ bili potpomognuti politikom.

Del, koji je postao ambasador u julu 2009. godine, iskoristio je svoju moć, piše Forin polisi. Stekao je reputaciju da je oštar i da se ne ustručava od mešanja u kosovsku politiku. Nekoliko diplomata u Prištini opisalo ga je kao agresivnu ličnost.

Neke organizacije za zaštitu ljudskih prava takođe su izražavale brigu. Reporteri bez granica, na primer, javno su kritikovali Dela 2011. godine pošto je optužio lokalne medije kada su objavili tekstualne poruke koje je razmenjivao sa Bedžetom Pacolijem. U tim porukama, Del mu je nudio konsultantske usluge. Reporteri bez granica su to ocenili kao neprihvatljivo mešanje u rad kosovskih medija.

„Kontakti između budućeg predsednika Kosova i ambasadora veoma moćne zemlje tokom važnih izbora i velikih političkih tenzija očigledno su pitanje od javnog značaja“, navedeno je u saopštenju.

Kristofer Del

Kristofer Del

Urednik u listu Koha ditore Agron Bajrani rekao je u intervjuu da je Del očigledno ciljao na taj list i da je bio u nekoj vrsti rata s tim listom.

Mnogi su sumnjali da je Del imao veliki uticaj na vladine odluke. Mnogi stanovnici Kosova, zapravo su smatrali da je otišao predaleko u isticanju samog sebe tokom svog mandata.

Jednom prilikom, Del se pojavio na televiziji sa partijskim liderima koji su objavili novog, relativno nepoznatog zamenika direktora kosovske policije.

Uprkos neisplativom poslu kosovskog auto-puta, „Behtel“ je dobio još jedan posao na Kosovu prošle godine. Reč je o auto-putu od Prištine do Makedonske granice.

Taj ugovor je postao tema u izbornoj kampanji u junu, a obe glavne opozicione partije su obećale da će ga obustaviti. Tačijeva vlada je potpisala ugovor 1. jula, dok je još uvek bilo nejasno da li će partije koje su je sačinjavale ostati na vlasti. (Ugovor je bio javno dostupan u Kancelariji za medije nadležnog ministarstva. Mogao se pogledati samo uz nadzor službenika ministarstva i to na tri sata).

U aprilu 2010. godine, Euleks je istraživao kancelarije i porodičnu kuću kosovskog ministra saobraćaja Fatmira Limaja. Sudeći prema Euleksovom saopštenju za medije, pretres šest lokacija bio je deo istrage koja obuhvata nekoliko tendera za gradnju puteva na Kosovu. Nije precizirano na koje se tačno slučajeve to odnosi, ali jedan od njih bi mogao biti i posao sa „Behtelom“.

Del je na udaru kritika zbog bliskih veza za kosovskim korumpiranim zvaničnicima, uključujući i Limaja. Zbog toga je Del predložio da se Limaj postavi na neki diplomatski položaj u SAD, najverovatnije kao generalni konzul Kosova u Njujorku, kako bi ga sklonio i zaštitio.

Ipak, Vašington nije prihvatio tu ideju. Četiri godine kasnije, Limaj (kome je takođe suđeno i za ratne zločine, ali je proglašen nevinim) i četiri njegova saradnika optuženi su za malverzacije sa projektima za puteve, ali ne i za put koji je gradio „Behtel“. Do danas, nijedna optužnica nije podignuta u vezi sa tim projektom.

Ambasador Del je napustio Prištinu 2012. godine, a 2013. godine je otišao u penziju kada je reč o diplomatskoj službi. Ipak, „Behtel“ ga je angažovao kao svog predstavnika u Mozambiku.

Ugljarčani nezadovoljni procesom eksproprijacije

Meštani Ugljara nezadovoljni su načinom eksproprijacije njihovog zemljišta za izgradnju autoputa Priština – Skoplje.Sa sastanka u prostorijama opštine 

Veliki broj parcela obradivog zemljišta čiji su vlasnici meštani Ugljara koristi se za izgradnju autoputa. Nekadašnje čisto polje sada se pretvorilo u pravo gradilište. Za ustupanje tih njiva poljoprivrednicima ovog kraja Vlada Kosova je dala novac, ali većina sada već bivših vlasnika nije zadovoljna.

Zbog toga je danas u opštini Gračanica održan sastanak između predstavnika centralnih i lokalnih vlasti sa meštanima Ugljara.

Predstavnik meštana Ugljara Živorad Lazić rekao je da postoji više problema vezanih za eksproprijaciju i da se oni kojima je oduzeto imanje nadaju da će se kroz razgovore sa predstavnicima Vlade ili povećati cena ili dodeliti drugo zemljište kao zamena.

„Način dostavljanja dokumentacije i papirologije bio je više nego poražavajući. To je ostavljano po prodavnicama i kafanama, tako da ljudi nisu bli obavešteni na vreme. Drugo, sama cena koja je data ljudima je više nego poražavajuća uzimajući u obzir cenu koja se kreće na tržištu“, rekao je Lazić.

On je dodao da ono što je dodatno iritiralo ljude jeste da su sudovi nakon godinu dana donosili rešenja da se obustavljaju postupci zbog neblagovremenosti, tvrdeći da oni koji su bili nezadovoljni nisu na vreme podnosili tužbe.

Tomislav Kostić iz Ugljara kaže da mu je oduzeto više od jednog hektara zemlje, a da je cena bila veoma niska. On dodaje da su zemljišta različito procenjivana pa su tako meštani za jedan ar zemljišta dobijali od 700 do 2.800 evra.

„Ne znam ko je određivao te cene, najviše se žalim na to. Nemam više zemlje, to je poslednje što imam“, rekao je Kostić.

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović rekao je na početku sastanka sa meštanima da je cilj da se ova tema pokrene na svim nivoima.

„Na jednoj od sednica Vlade pokrenuli smo pitanje oko eksproprijacije znajući da postoji problem. Zbog brojnih žalbi koje sam i kao gradonačelnik dobio na ovu temu, smatrao sam obavezom da ovu ovo pokrenemo na svim nivoima“, rekao je Stojanović.

Sastanku sa meštanima je pored zamenika premijera prisustvovao i gradonačelnika Gračanice Vladeta Kostić kao i ministar životne sredine i postornog planiranja Ferid Agani.

„Koliko sam uspeo da razumem problem je u pravovremenom informisanju građana i da odatle kreću nesporazumi jer se javljaju dezinformacije kao i nezadovoljstvo građana. Zbog toga smo ovde da vam damo infrmacje iz prve ruke“, rekao je ministar.

Između sela Preoce i Ugljare trenutno se radi na izgradnji autoputa Priština-Skoplje. Na mestu gde se put gradi, poljoprivredno zemljište poseduju i Srbi i Albanci koji već duže vreme izražavaju nezadovoljstvo zbog različitih cena za otkup zemljišta.

KiM: Sukob srpskih političara

Priština — Srpska lista je ocenila je neozbiljnom izjavu poslanika Nenada Rašića da bi ministar Aleksandar Jablanović trebalo da podnese ostavku iz moralnih razloga.

„Neozbiljno, sramno i krajnje neprihvatljivo je da oni koji nisu imali ni trunke morala dok su bili deo Vlade Kosova, govore o tome kakav bi moralni čin trebalo da učini neki od aktuelnih ministara“, navodi se u saopštenju Srpske liste.

Rašić, poslanik Progresivne demokratske stranke, koji je i bivši ministar rada i socijalnog staranja u Vladi Kosova, dao je tu izjavu u četvrtak gostujući u emisiji na prištinskoj televiziji „Klan Kosova“.

Kako se dodaje u tekstu, iza mandata Rašića na mestu ministra rada i socijalna pitanja ostali su nerešeni socijalni problemi građana, neokrečeni i zapušteni centri za socijalni rad i dugovi koje će aktuelna Vlada morati da vraća.

„Bilo bi moralno kada bi gospodin Rašić, kada se radi o moralu, prvo pošao od sebe i svih nemoralnih poteza koje je povlačio kao bivši ministar, a sve u cilju lične promocije i ličnog bogaćenja“, piše u saopštenju.

KiM: Smenjuju srpskog ministra?

Priština — Razrešenje kosovskog ministra za zajednice i povratak Aleksandra Jablanovića je „gotova stvar“, piše prištinski „Ekspres“.

foto: Beta
Kosovski medij ipak dodaje da premijer Isa Mustafa ne želi da takav korak bude preduzet pod pritiskom protesta.

„Jablanović je izgleda i dalje u vladi Kosova, jer DSK i DPK ne žele da razrešenje bude posledica protesta“, navodi „Ekspres“, u tekstu pod naslovom „Da li protesti drže Jablanovića u vladi?“

Zamenik premijera Hašim Tači je rekao danas da Mustafa ima njegovu podršku za bilo koju odluku, uključujući i mogućnost razešenja Jablanovića.

S druge strane, Mustafa je rekao da mu nije teško da razreši ministra Jablanovića, ali da će i posle srpske zajednice ostati uključena u institucije Kosova.

„Ekspres“ prenosi izjavu američke ambasadorke u Prištini Trejsi Džejkobson da je Jablanovića postavila vlada Kosova koja može i da ga razreši.

Nemačka ambasadorka Angelika Fits je rekla da Jablanović treba sam da vidi da li će, kao ministar za zajednice i povratak koji treba da radi sa gradonačelnicima opština širom Kosova, koji su i Albanci i Srbi, moći da obavlja svoj posao.

Na KiM-u Albanac tuži, sudi i brani

31.012015, 17:58 Izvor: Novosti

Novi dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da otvori i temu postupanja srpskih advokata na Kosmetu. Kosovski advokati su neretko mogli da zastupaju klijente pred srpskim pravosuđem. Advokatska komora Srbije (AKS): Sudija koji dozvoli postupanja kosovskih advokata krši zakon.

Da li će srpski advokati ponovo moći da zastupaju klijente pred kosovskim sudovima, a tamošnji stranke ovde, znaće se posle 9. februara. Za tada je najavljen nastavak dijaloga Beograda i Prištine, odnosno sastanak srpskog premijera, Aleksandra Vučića i kosovskog premijera, Ise Mustafe, a ovo se nezvanično pominje kao jedna od tema u budućem dijalogu.

Tako bi bio rešen ozbiljan problem sa kojim se sreću naši građani i o kom su nedavno vođeni razgovori na relaciji AKSv- Kancelarija za KiM.

Problem se produbio kada je Priština izglasala novi Zakon o advokaturi, kojim je definitivno zabranila srpskim advokatima da postupaju u tamošnjim sudnicama.

„Želeo sam lane da branim Olivera Ivanovića, ali mi je rečeno da ne mogu ako se ne upišem u Advokatsku komoru Kosova, za šta je uslov da uzmem tamošnje ‘državljanstvo’,“ kaže poznati advokat, Toma Fila.

Za to vreme, objašnjava, kosovski advokati neretko su postupali pred našim pravosuđem, jer Srbija Kosovo tretira kao deo svoje teritorije. Ovo nam je potvrdio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, koji je rekao da srpske sudije nisu pravile probleme zastupnicima sa Kosmeta:

„Nismo imali primedbu nijednog branioca da mu je uskraćeno pravo da brani svog klijenta. Kod nas stranke mogu da zastupaju i advokati iz Crne Gore, sa kojom imamo reciprocitet. Stranci, inače, ne mogu da postupaju ovde, što se najbolje videlo u procesu protiv Miškovića, gde strani advokati sede u sudnici kao posmatrači i pravni savetnici, a ne kao zastupnici.“

U Kancelariji za KiM objašnjavaju da Priština dozvoljava samo advokatima koji su upisani u Advokatsku komoru Kosova da zastupaju stanke pred sudovima u pravnom sistemu Prištine na teritoriji KiM-a:

„Ovakva situacija stvara teškoće građanima Srbije koji žele da pred tim sudovima angažuju advokate iz Beograda ili Niša, budući da im prištinsko pravosuđe neće dozvoliti pristup sudovima. Takođe, prema propisima koji regulišu advokaturu u Srbiji, dozvoljeno je samo advokatima koji su upisani u Advokatsku komoru Srbije da zastupaju stranke pred pravosudnim organima naše zemlje. Nije novost da advokatu upisanom u takozvanu Advokatsku komoru Kosova sud iz centralne Srbije neće dozvoliti da zastupa kao ovlašćeni zastupnik.“

U AKS objašnjavaju da svaki sudija, koji dozvoli postupanja kosovskih advokata, ne poznaje propise i krši Zakon o advokaturi. A takvih slučajeva je bilo, pa čak i nekih sudija koje svojevremeno nisu reizabrane, pa su se upisivale u kosovsku komoru, a postupale ovde.

„Jedini advokati koji mogu, shodno međudržavnom reciprocitetu, da zastupaju ovde jesu iz Crne Gore i Republike Srpske. Kosovski branioci nisu upisani ni u jednu regionalnu komoru u sastavu AKS i nemaju plaćeno profesionalno osiguranje ovde,“ objašnjava predsednik AKS, Dragoljub Đorđević i dodaje da on ovakvo rešenje ne smatra dobrim, jer se zalaže za slobodan protok advokatskih usluga.

„Ako američki branioci i oni iz Evropske unije mogu nesmetano da rade na Kosmetu, zašto to ne bi mogle i srpske kolege, kad je Srbija počela pregovore sa EU o pridruživanju?! To podrazumeva i kosovske advokate u našim sudnicama, po principu međuentitetskog sporazuma,“ objasnio je predsednik AKS.

Đorđević kaže i da postoji načelna inicijativa da se „slobodan protok advokatskih usluga“ omogući na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Takođe, srpska komora je imala više kontakata sa predsednikom Advokatske komore Kosova, Ibrahimom Dobrunom, koji je profesionalno odreagovao kada su pretresani stanovi branilaca Olivera Ivanovića.

Kosovu privremeno članstvo i u Međunarodnom biciklističkom savezu

31.01. 2015, 13:05 Izvor: KoSSev

Upravni odbor Međunarodnog biciklističkog saveza (UCI) odobrio je Kosovu privremeno članstvo u ovoj svetskoj sportskoj organizaciji, javio je sinoć portal „Koha.net“. Ovu odluku UCI je doneo tokom svetskog šampionata u biciklističkom krosu koji se održava u Taboru u Češkoj.

Kosovo će moći tako da učestvuje u „svim aktivnostima“ dok čeka odluku UCI-ja da se „pridruži sa punim pravima“.

Konačna odluka o prijemu Kosova u UCI uslediće na jesen, na svetskom biciklističkom kongresu.

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, moderng petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa i karlinga.

Kosovo će po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama – u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom, nakon što je u decembru jednoglasnom odlukom svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku dobilo punopravno članstvo u ovoj svetskoj organizaciji sporta.

ZAŠTO JE PREDSTAVNIK SRBIJE (VLADE DIVAC) ĆUTAO I DOZVOLIO KOSOVU ČLANSTVO U MOK (Međunarodni Olimpijski Komitet)-u?

Odgovor je: „Spašavao svoju ženu robije za ubistvo na Beogradskom mostu“! Šiptari odigrali na izvačenje njegove žene i oslobađanje optužbe ZA UBISTVO MLADIĆA MINI MORISOM NA MOSTU, a platili druge da robijaju za nju.

Uspešno u sred Beograda PODMITILI BEOGRADSKU POLICIJU

(I STEFANOVIĆA) UKLONILI SVE SNIMKE SA LICA MESTA A „PREZENTOVALI EFIKASNOST SRPSKE POLICIJE PRI HAPŠENJA OKRIVLJENIH ČAK U KINI“!

USLOV JE SAMO BIO ĆUTANJE O SVEMU I U TRENUTKU GLASANJA.

Pa tako i naš Predsednik Olimpijskog Saveza Srbije – Srbin dozvoli i kukavički predade KOSOVU Olimpijsku Baklju i prostor da se prezentuje na toj javnoj manifestaciji kao Država!

Da je bio od Obilića, barem bi rekao i nastupio hrabro i odvažno tako braneći SUVERENITET SRBIJE! Ovako ucenjen samo je ćutao i POGUBLJENO izgledao pred novinare!

To je bio NAŠ VLADE DIVAC SRPSKA LEGENDA I HEROJ SPORTA KOJI JE KAO IZUBIO ORIJENTACIJU O KOSOVU I METOHIJI!

Ovako ispade baš kao BRANKOVIĆ!

Divac: Pitajte političare zašto je Kosovo primljeno u MOK

SRNA – 09.12.2014 19:57 
Divac: Pitajte političare zašto je Kosovo primljeno u MOK

BEOGRAD – Predsjednik Olimpijskog komiteta Srbije /OKS/ Vlade Divac izjavio je da nije iznenađen prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet /MOK/ i da pitanje zašto nije bilo glasova protiv prijema treba postaviti političarima.

„Ne želim da pričam o tome zašto nije bilo glasova protiv, to je pitanje za političare, mi smo sportska organizacija“, rekao je Divac.

On je naglasio da je prijem Kosova mogao biti očekivan još prije tri mjeseca i dodao da  niko u OKS nije iznenađen načinom glasanja, koje je bilo bez ijednog glasa protiv.

„MOK je nezavisan. Posle Olimpijskij igara  u Londonu pričao sam sa predsjednikom MOK Tomasom Bahom, koji je rekao da shvata i razume situaciju, ali da je odluka takva kakva jeste“, rekao je Divac.

Kosovo je danas primljeno u punopravno članstvo MOK-a što znači da će moći da učestvuje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine.

MOK je započeo razmatranje zahtjeva samoproglašenog Kosova za prijem prije pet godina, godinu dana nakon što je ta južna srpska pokrajina 2008. samoproglasila nezavisnost.

Olimpijski komitet Srbije uložio je u oktobru protest MOK zbog najave prijema Kosova u punopravno članstvo te organizacije.

Bah: Nema protesta, Divac je stavio individualne interese iza interesa sportista Kosova

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomas Bah potvrdio je da je Olimpijski komitet Srbije, iako nevoljno, prihvatio prijem Kosova u MOK i da nije uputio zvaničan protest.

„Nije bilo formalnog protesta. Konsultovali smo se sa Olimpijskim komitetom Srbije i drugim zainteresovanim zemljama u regionu povodom ovog pitanja“, rekao je Bah.

On je naglasio da je predsednik OKS Vlade Divac izrazio svoje nezadovoljstvo odlukom da Kosovo bude primljeno u MOK, ali da je prihvatio tu odluku „u interesu sportista“.

„Ovo mi je prilika da se javno zahvalim gospodinu Divcu na njegovom istinskom sportskom ponašanju i na činjenici da je stavio individualne interese iza interesa sportista Kosova“, rekao je Bah.

Kosovo je primljeno u punopravno članstvo Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i moći će da učestvuje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016.

MOK je započeo razmatranje zahteva Kosova za prijem pre pet godina, godinu dana pošto je ta južna srpska pokrajina 2008. samoproglasila nezavisnost. Kosovo je priznato od 108 zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali ne i od Srbije.

Olimpijski komitet Srbije uložio je u oktobru protest MOK-u zbog najave prijema Kosova u punopravno članstvo te organizacije.

Predsednik Kosovskog olimpijskog komiteta Besim Hasani zahvalio je srpskim kolegama iz Olimpijskog komiteta Srbije „na njihovom prijateljstvu, a svim međunarodnim partnerima na podršci“.

UBISTVO NA BRANKOVOM MOSTU: Vozač kantrimena Marko Milićev uhapšen u Kini!

CRNA HRONIKA16:17, 01.09.2014.

Marko Milićev osumnjičen da je 25. jula na Brankovom mostu „mini-kuper kantrimenom“ oborio i usmrtio Luku Jovanovića (21), uhapšen je u KiniMarko Milićev, shutterstock, fotomontaza

Marko Milićev osumnjičen da je 25. jula na Brankovom mostu „mini-kuper kantrimenom“ oborio i usmrtio Luku Jovanovića (21), uhapšen je u Kini, saznaje Kurir.

Konferencija za novinare ovim povodom je zakazana za 18.45.

Srbija će tražiti od Kine izručenje Marka Milićeva osumnjičenog za izazivanje saobraćajne nesreće u kojoj je usmrćen Luka Jovanović 25. jula, na osnovu zakonskih propisa i reciprociteta.

U Ministarstvu pravde rečeno da s obzirom da ne postoji bilateralni ugovor između Srbije i Kine o ekstradiciji, biće primenjen princip uzajamnosti.

Profesor krivičnog procesnog prava na pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulićukazao je da se kada ne postoji ugovor o ekstradiciji , kao u ovom slučaju sa Kinom, sprovodi se takozvana zakonska ekstradicija po pravilima predviđenim zakonima Srbije i Kine.

„To znači da ćemo naš zahtev za izručenje osumnjičenog podneti u skladu sa našim odredbama o međunarodnoj pravnoj pomoći uz dokaze koji potvrđuju da je traženo lice izvršilo krivično delo“, naveo je profesor.

Kina s druge strane, razmatrajući naš zahtev postupa po svojim zakonima, i ukoliko utvrdi da su ispunjeni njeni zakonski uslovi za izručenje traženog lica, izručiće ga Srbiji. Pošto nema posednih ugovornih pravila o izručenju dve države u ovom slučaju se ne može procenjivati u kom roku bi Milićev mogao da se nađe u Srbiji, jer Kina nije vezana nikavim rokovima, osim onih na koje budu upućivali kineski zakoni.

„Milićev je 10. avgusta s beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ otputovao u Istanbul, odakle je nestao već 13. avgusta. Utvrđeno je da je on iz Turske odleteo za Hongkong, odakle je otišao u centralnu Kinu. Milićev je najpre lociran na aerodromu u Hongkongu, a njegovo kretanje je pomno praćeno i utvrđeno je da se sada nalazi u centralnoj Kini“, rekao je svojevremno naš izvor.

„Verovatnije je da mu u skrivanju pomažu rođaci ili prijatelji. On nije kriminalac velikog kalibra da bi ga čuvala tamošnja mafija“, rekao je nedavno za naš list bivši funkcioner DB Božidar Spasić.

Spasić ističe da je teško skrivati se u Kini, ali navodi da to nije nemoguće.

Saputnice Marka Milićeva iz „kantrimena“, kao i njegov kum Bratislav Vesović, podsetimo, sumnjiče se za pomaganje počiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Oni su uhapšeni 18. avgusta i od tada su u pritvoru, kao i Dana Manevski, Bojana Petrović, zatim Nikola Lepen i taksista Saša Janković, koji je pomagače prevezao do Zvezdare. Jedini koji još izmiče poteri je vozač „kantrimena“ Milićev, koji je najverovatnije utočište pronašao u Kini.

„Tamara Bogdanović i Milica Novaković su od hapšenja 18. avgusta, pa sve do pre dva dana tvrdile da ne poznaju Milićevljevog kuma Vesovića. Međutim, na novom saslušanju pred tužiocem, tokom kog su odlučile da „otvore dušu“, one su priznale da poznaju ovog mladića i prepoznale ga na fotografijama. Juče su se, prvi put otkako su pritvoreni, ponovo susrele „oči u oči“ sa njim i ponovile bez dileme da je to čovek koji je došao da Milićevu „pomogne“ da sakrije tragove posle nesreće na Brankovom mostu“, kaže izvor Kurira.

Milica Novaković (23), koja se tereti kao saučesnik Marka Milićeva, pred sudom je otkrila da poseduje video snimak nesreće na Brankovom mostu! Na saslušanje u Treće osnovno tužilaštvo danas su iz, na sopstveni zahtev, iz CZ dovedene Novakovićeva i Tamara Bogdanović!

„Mojim telefonom fotografisali smo se i snimali. Posedujem dva video snimka, od dve i 20 sekundi. Na njima se ništa ne vidi, ali se čuju naši glasovi u trenutku posle udarca. Na snimku, koji sam obrisala sa telefona, a prebacila na USB, pa mogu da Vam ga dostavim, čuje se kako ja vičem: „Stani, stani“. Čuje se i kako Tamara kaže: „Uspori“ – obelodanila je osumnjičena Milica Novaković.

Kako je ispričala, na njihove molbe da stane, Marko Milićev je odgovorio:- Ne mogu da stajem, idemo! – i produžio dalje.

Vozač „kantrimena“ pokušao da se ubije

Marko Milićev (34) koji se sumnjiči da je 25. jula prošle godine „mini kantrimenom“ na Brankovom mostu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradao Luka Jovanović (21), danas je pokušao da se ubije u pritvoru Centralnog zatvora.

Marko Milićev

Milićev je presekao vene, ali su mu povrede brzo sanirane.

On je najverovatnije izvukao žilet iz plastičnog brijača „Bik“, koji pritvorenici dobijaju kao sledovanje.

Milićev je sebi naneo posekotine na podlaktici, ali su zatvorski stražari i osoblje bolnice odmah reagovali i ukazana mu je pomoć.

Rane nisu bile duboke, ali je ipak prebačen na VMA, gde su mu sanirane povrede i vraćen je na odeljenje psihijatrije bolnice u Centralnom zatvoru, potvrđeno je „Blicu“.

Kako saznajemo, Milićev je svestan, ali je u veoma teškom psihičkom stanju.

Milićev je optužen da je izazvao udes na Brankovom mostu 25. jula u kojem je nastradao Luka Jovanović.

On bi odbranu prvi put trebalo da iznese 10. februara.

Osim njega optužen je i njegov kum Bratislav Vesović, kao i taksista Saša Janković.

Devojke koje su bile saputnice, kao i Nikola Lepen, posle nagodbe sa trećim osnovnim tužilaštvom zbog pomaganja milićevu osuđene su na kaznu kućnog zatvora.

Milićev je nakon udesa pobegao i konačno je uhvaćen u avgustu u Kini.

Brnjak: Zbog olujnog vetra škola ostala bez krova

Osnovna škola “Petar Kočić” u Brnjaku, na severu Kosova ostala je bez krova usled olujnog vetra. Selo i okolina nemaju struju.Škola bez krova 

Po rečima učenika, prvo su se srušile stative na igralištu, a zatim su počeli da padaju crepovi sa krova, javila je Televizija Most iz Zvečana.

„Nastavnici su nas okupili u zbornici, nismo smeli da se vraćamo u učionice. Posle pada prve grede obrušila se i cela krovna konstrukcija“, ispričali su đaci.

Po njihovim rečima, nastavnici su uspeli da ih bezbedno izvedu iz zgrade.

Meštanin Brnjaka Slaviša Mićović kaže da su najači udari vetra bili juče oko podneva.

„Mnogi krovovi u selu su oštećeni, kao i mlada stabla u voćnjacima“, rekao je Mićović.

Brnjak i okolina nemaju struju jer su bandere popadale.

U školi u Brnjaku u ponedeljak neće biti nastave, a osoblje će tokom vikenda početi popravku štete od nevremena.

18.01.2015 |08:00 – 23:55 BEOGRADE, kao što ti hoćeš da PRIVATIZUJEŠ(prodaješ) preduzeća, narod i delove države tako i Šiptari hoće to isto Srpsko, da preimenuju u SVOJE! Kako si privatizacijama branio Srbiju eto takva ti je danas! Na postelji u odumiranju!


DA LI NEKO PRIMEĆUJE KAKO SE RESURSI POLAKO ALI SIGURNO RASPRODAJU I POLAKO IDEMO PUTEM BEZ POVRATKA, JER SMO OSTALI BEZ SNAGE, IDEJE, ENERGIJE DA SE ORGANIZUJEMO I ŽIVIMO KAO NORMALNI LJUDI KOJI STVARAJU ZA DOBRO SVIH KOJI ŽIVE U NAŠOJ SRPSKOJ DRŽAVI!

Ovo deluje kao nemoguća misija u ovakvom rasulu Srpskog bića! Ova vlada izgleda kao da je dirigovano otvorila pitanje Trepče, postavila je Lubomira Marića u Šiptarsku skupštinu kako bi pregovarala o nekakvoj PRODAJI TREPČE I RESURSA, jer je upravo Marić visoki funkcioner Trepčinog rukovodstva (menadžmenta)?

Kao što se naglašavalo ranije, konkretna dela na terenu su UŽASNA što se tiče podrške opstanku i osnaživanju Srba za dalji život na KiM!

Vlade su usprešno radile sve suprotno od onoga što je trebalo da se radi na jačanju DRŽAVE! Beogradskim LOŠIM VASPITANJEM koje je reper (primer) ostatku država doprinelo se da ćemo za nekih 20 godima biti na granici SAMO-ISTREBLJENJA I NESTAJANJA! Beograd, je kao jedan otrovan koren svoj OTROV (LOŠU KULTURU – POHLEPNIŠTVO I SEBIČLUK ) uspešno raširio po celoj Državi i tako zatrovao sve i otvorio prostor za našu PROPAST!

Ranije se pričalo u narodu:“TREPČA RADI BEOGRAD SE GRADI“ a sad je došlo breme da eto Beograd hoće Srpsku nacionalnu imovinu koju je 45% rasprodao da i ostalih 55% PRODA (pod izgovorom PRIVATIZACIJE)! Ova Vlada to je imala za domaći, svima je to jasno tako da ova foliranja jasno su nam razumljiva!

 

O sudbini Trepče na konferenciji u Beogradu

Predstavnici Vlade Srbije i Srba u kosovskoj vladi danas će u Beogradu održati konferenciju za novinare o kombinatu Trepča, zbog namere Prištine da sutra izmeni zakon o javnim preduzećima.

Postrojenja Trepče 

„Kosovska vlada usvojila je u četvrtak Predlog izmena i dopuna zakona o javnim preduzećima, koji omogućava da kombinat Trepča pređe u vlasnistvo Kosova, a Predsedništvo pokrajinskog parlamenta odlučilo je da se Predlog zakona po hitnom postupku uvrsti u dnevni red zasedanja, zakazanog za ponedeljak“, piše u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Na konferenciji u Vladi Srbije, koja će početi u podne, govoriće direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ministri Aleksandar Antić, Aleksandar Vulin i Željko Sertić.

Učestvovaće i zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović, i ministri u Vladi Kosova Aleksandar Jablanović i Ljubomir Marić, predstavnici Srpske liste.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, kao i premijer Srbije Aleksandar Vučić upozorili su u četvrtak vlasti u Pištini da ne pokušavaju da preuzmu Trepču da ne bio došlo do komplikacija, i poručili da će „Srbija znati da zaštiti svoju imovinu i svoj narod u Pokrajini“.

Beograd želi da se obustavi usvajanje izmena kosovskog Zakona o javnim preduzećima, rekao je Đurić i dodao da je Trepča sa oko 4.000 radnika „kičma ono malo preostale srpske privrede na severu Kosova“.

„Za nas je nemoguće zamisliti da neko iz Prištine pokuša da preuzme kontrolu nad tim. To ni na koji način ne bi bilo ni sprovodivo, a u političkom smislu to može dosta da zakomplikuje stvar“, rekao je on.

Vlada Srbije: Neprihvatljivo oduzimanje Trepče

Vlada Srbije neće prihvatiti jednostrano preuzimanje Trepče od strane Prištine, jer je većinski vlasnik Fond za razvoj Republike Srbije.

Srpski i kosovski ministri

Vlada Srbije upozorila da bi otimanje Trepče ugrozilo pregovarački proces Beograda i Prištine.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ocenio je da se radi o jednostranom otimanju i konfiskaciji Trepče u 100 odsto vlasništva i 100 odsto upravljačkih prava u toj kompaniji najavljeno za 2. februar.

Vlada Srbije smatra da taj čin obesmišljava ceo pregovarački proces u Briselu, rekao je Đurić na konferceniji za novinare u vladi i ukazao da od Trepče zavisi oko 4.000 Srba na Kosovu i oko 20.000 članova njihovih porodica.

„Za takvo nešto postoji samo jedna reč – pljačka. Ne dirajte ono što je naše“, poručio je Đurić.

Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić ocenio je da bilo kakva promena vlasništva Trepče može destabilizati situaciju na Kosovu.

„Za nas je neprihvatljivo bilo kakvo jednostrano preuzmanje Trepče od strane Prištine“, rekao je Antić

Oko 56 odsto kapitala Trepče je u vlasništvu Fonda za razvoj Republike Srbije i taj kombinat ima dugove oko 400 miliona dolara, naveo je ministar privrede Željko Sertić.

Među 502 preduzeća za privatizacuiju, formalno je bila i Trepča i za nju je dobijeno četiri pisma o zainteresovanosti iz inostranstva, iz Mađskarske, Kanade, Švajcarske i SAD, naveo je Sertić i ocenio da to rečito govori da se u tim zemljama poštuje pravo svojine kao svetinja.

Vlada Srbije je odlučla da za 19 kompanija sa Kosova bude obustavljena privatizacja dok traju pregovori u Briselu, dodao je Sertić.

Ukoliko prištinske vlasti ne povuku odluku o Trepči, Agencija za privatizaciju će pokrenuti privatizaciju Trepče, jer je Srbija u obavezi da zaštiti svoju imovinu, upozorio je on.

Sertić je dodao da se paralelno sa pregovorima u Briselu vode i razgovori sa poslovnim zajednicama i u svakoj prilici je potpisano da strane potpisnice ne žele da stabilnost u regionu ne vrate u korak unazad.

Ministar za rad Aleksandar Vulin preneo je zvanični dopis sindikata Trepče koji su najavili da će od sutra biti u štrajku, dok se ne razjasni vlasništvo u Trepči, napominjući da je jasno da je većinski vlasnik Trepče Fond za razvoj Republike Srbije.

Protest će trajati dok se razgovori o Trepči ne vrate za pregovarački sto, rekao je Vulin.

Đurić: Mustafa i Tači ne dirajte ono što je naše

Direktor Kacelarije za KiM Marko Đurić je poručio kosovskom premijeru Isi Mustafi i potpredsedniku kosovske vlade Hašimu Tačiju da ne diraju vlasništvo Srbije, dok zaposleni u kombinatu Trepča, njih oko 4,000 već za sutra najavljuju štrajk.

„Ne dirajte ono što je naše, to je pljačka i otimačina“, podvukao je on povodom najava da će kosovske vlasti preuzeti sto odsto vlasništva kombinata Trepča i dodao da se ovakvim jednostranim aktom obesmišljavaju pregovori Beograda i Prištine, takozvani Brisel 2 koji bi trebalo da se bave imovinskim pitanjima.

Predstavnici Vlade Srbije su na današnjoj konferenciji za novinare pozvali međunarodnu zajednicu da iskoristi svoj uticaj i reaguje kako bi se ovo pitanje rešilo na najbolji i najsipravniji način, a to je kao i do sada dijalogom Beograda i Prištine, a ne jednostranim aktima.

„Ovo je pokušaj da se na scenu vrati pravno nasilje i grubo kršenje imovinsko pravnih odnosa i pokušaj da se promeni vlasnička srtuktura Trepči je neozbiljan i dovešće do ozbiljen stabilizacije odnosa Prištine i Beograda“, rekao je Đurić.

On je dodao da je to ozbiljno narušavanje poverenja i to nakon 2,5 godine pregovora kako bi se postigla stabilnosti i izvesnost na KIM.

Kako je rekao, dodatan udar na poverenje i stabilnost biće i štrajk zaposlenih u kombinatu Trepča najavljen za sutra.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Alekandar Vulin rekao je na konferenciji da ga je sindikat rudara u Trepči obavestio da će sutra krenuti u proteste koji se neće završiti dok se status Trepče ne vrati u prvobitno stanje.

Vlasnici tog rudnika su, kako je naveo, Fond za razvoj Srbije i preduzeća u Srbiji, a sve što je na nivou prava jeste da se Trepča čuva u stanju u kakvom je bila do sad.

Vulin je poručio da je jednostrani akt kosovskih vlasti da izmenom zakona o javnim preduzećima preuzmu sto odsto vlasništva nad Trepčom politika, a ne ekonomija.

„Sve što nije pravo i ekonomija u ovim dešavanjima biće politika, a onda je stabilnost na KIM ugrožena. Znamo da postoje i dogovori Brisel 2 i Brisel 3 koji se odnose na imovinu vlasništva SPC na KIM i ostala pitanja koja nismo rešili. Ako sad krenemo na jednostrane poteze Brisel 2 i Brisel 3 nemaju nikakvog smila“, rekao je Vulin.

Vulin je rekao da ako se bude insistiralo na ovome neće biti moguće da Beograd i Priština razgovaraju na isti način čime se urušava poverenje i ide se ka destabilizaciji.

Konferenciji su pored Đurića i Vulina prisustvovali i ministri rudarstva i energetike i privrede, Aleksandar Antić i Željko Sertić, predstavnici Liste Srpska u pokrajinskoj vladi u Prištini – zamenik premijera Branimir Stojanovihć, ministar za povratak i zajednice Aleksandar Jablanović i ministar za administraciju i lokalnu samoupravu Ljubomir Marić.

Džejkobson: Trepča težak posao

Američka ambasadorka u Prištini Trejsi Džejkobson ocenila je danas da je rešavanje sudbine Trepče “težak posao”.

Trejsi En Džejkobson 

Džejkobson je na Tviteru napisala da kosovska vlada radi na “sprečavanju likvidacije Trepče priznajući odluku suda, interes zajednice i realnost budzeta”.

“Tezak posao”, napisala je američka ambasadorka Džejkobson.

Vlada Srbije upozorila je danas da neće prihvatiti jednostrano preuzimanje Trepče od strane Prištine, jer je većinski vlasnik Trepče Fond za razvoj Republike Srbije i upozorila da će to ugroziti pregovarački proces Beograda i Prištine.

Protest protiv izjave Jablanovića i u Velikoj Kruši

Nekoliko stotina stanovnika sela Velika Kruša u opštini Orahovac protesovalo je danas zbog izjave ministra za povratak i zajednice u Vladi Kosova Aleksandra Jablanovića, zahtevajući da on bude smenjen.

Aleksandar Jablanović 

Demonstranti su nosili transparente “Tražimo pravdu za srpske zločine”, “Gde su nestali”, “Gde je Ukšin Hoti” i fotografije nestalih osoba.

Povod za proteste je izjava Jablanovića koji je 6. januara, na Badnje veče u selu Zočište “divljacima” nazvao učesnike protesta koji su sprečili dolazak raseljenih Srba u crkvu u Đakovici.

Protiv izjava ministra Jablanovića juče je u Đakovici protestovalo više od 10.000 građana koji su zahtevali njegovu ostavku ili smenjivanje, ili čak i ostavku premijera Ise Mustafe ako ne bude smenio Jablanovića.

Napadi na raseljene i zamena teza u Đakovici

18.01. 2015, 9:39 Izvor: Glas Amerike

U policiji Kosova za Glas Amerike kažu da je zbog napada na raseljene u Đakovici 6. januara uhapšena jedna osoba stara 22 godine, a u tužilastvu ne odgovaraju na pitanje Glasa Amerike da li je protiv ikog pokrenut postupak.

Jedanaest  dana nakon što je kamenovan autobus sa raseljenim Srbima koji su na Badnji dan dоšli u Đakovicu da posete svoja imanja i crkvu, još se ne zna ko je odgovoran za napad. Da li nemaskirani napadači koji su kamenovali autobus sa raseljenima, ili možda jedan kosovski ministar koji je napadače nazvao divljacima.

U policiji Kosova za Glas Amerike kažu da je zbog napada na raseljene u Đakovici 6. januara uhapšena jedna osoba stara 22 godine, a u tužilastvu ne odgovaraju na pitanje Glasa Amerike da li je protiv ikog pokrenut postupak.

Za Badnji dan ove godine, raseljeni Srbi iz Đakovice, njih pedesetak su kao i ranijih godina, stigli u ovaj grad da bi proslavili božićne praznike. Međutim i ovaj put je njihov autobus kamenovan u Srpskoj ulici. Napad na Srbe u Đakovici, bilo da oni dolaze na zadušnice, Božić, ili da obiđu crkvu i svoje kuće, uobičajena je praksa komšija Albanaca već godinama, za šta niko nikad nije bio procesuiran. U izjavi za Glas Amerike to potvrđuje predsednik Udruženja raseljenih Đakovčana, Đokica Stanojević .

„Ti ljudi su poznati organima koji su dužni da obezbede naše normalne posete. Do sada niko nije odgovarao i zato se ti ekcesi i ponavljaju. Zato tražimo od svih nadležnih organa da neko konkretno odgovara,“ rekao je Stanojević.

Ne ulazeći u to šta je bilo proteklih godina, pokušali smo od nadležnih da saznamo šta insitucije rade posle napada na Đakovčane 6. januara ove godine. Pošto portparoli Kosovske policije – Baki Keljani i Daut Hodža, nekoliko dana nisu imali vremena za razgovor za Glas Amerike, savetovali su nam da pošaljemo pitanja elektronskim putem. I poslali smo. Pitali smo da li je neko i ko uhapšen zbog kamenovanja autobusa sa raseljenima?

“Da, uhapšena je jedna osoba 1992. godište iz Đakovice koja je priznala krivicu,” rečeno je Glasu Amerike u Kosovskoj policiji.

Šta se dalje dešava za tim mladićem, ili devojkom, pokušali smo da saznamo u tužilastvu Kosova. Ali, na pitanje da li je Tužilastvo pokrenulo postupak i protiv koga za kamenovanje autobusa i ako jeste, za koje delo, i posle pet dana – odgovor još nismo dobili.

U međuvremenu poslednji napad na raseljene u Đakovici ostao je u senci izjave ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Aleksandra Jablanovića, koji je napadače nazvao divljacima. Albanske opozicione partije pozvale su Jablanovića da se izvini i povuče izjavu. Studenti i članovi pokreta Samoopredeljenje protestovali su protekla dva dana ispred ministarstva za zajednice i povratak. Tokom jučerasnjeg protesta došlo je do sukoba sa policijom, nakon čega su uhapšene 22 osobe. Pojedini prištinski mediji jos pišu da Jablanoviću preti i kazna zatvora do 10 godina.

Bivši zamenik kosovskog ombudsmana i pravnik, Ljubinko Todorović, za Glas Amerike kaže da se u ovom slučaju radi o zameni teza i da zapravo treba da odgovaraju i snose političke posledice oni koji nisu ništa uradili da se napadači na raseljene Srbe kazne i procesuiraju.

„Umesto da se traži odgovornost tih koji su napadali i da se odgovornost proširi i na sve one političare i javne radnike koji ne rade svoj posao za koji su plaćeni, sad se postavlja pitanje onog ko je pokrenuo pravo pitanje i pokušao da na neki način zaštiti te ljude koji dolaze da obiđu svoj rodni grad,“ rekao je Todorović.

Glas Amerike pokušao je da od srpskih predstavnika u kosovskim institucijama sazna – da li i šta rade po pitanju procesuiranja odgovornih za kamenovanje autobusa sa raseljenim Srbima i da li su, ili da li planiraju da zatraže nečiju ostavku, kako im savetuje bivši zamenik ombudsmana.

Međutim, srpski ministri iz kabineta Ise Mustafe – Aleksandar Jablanovic i Ljubomir Marić, danima se ne javljaju na telefon.

Sa druge strane, srpski predstavnici u Skupštini Kosova, kako je u telefonskom razgovoru za Glas Amerike izjavila potpredsednica Skupštine, Jasmina Živković, do sada nisu preduzeli ništa povodom napada na raseljene Đakovčane, ali će, kako je kazala, “na sednici parlamenta u ponedeljak, verovatno biti reči o tome i da će predstavnik poslanika iz Srpske liste govoriti na tu temu”.

Pošto ne mogu da utiču na kosovske institucije, jer da mogu, već bi se odavno vratili kućama, raseljeni Srbi iz Đakovice pozivaju nekadašnje komšije na mir i dijalog. Već za zadušnice, u februaru, doći će opet i pozivaju najviše kosovske i srpske zvaničnike da im se pridruže u Srpskoj ulici u Đakovici – na pravoslavnom groblju.

“Uz osudu svih zločina, tražimo ljudski razgovor i zaštitu ljudskih prava,” rekao je za Glas Amerike predsednik Udruženja raseljenih Đakovčana, Đokica Stanojević.

Vladeta Kostić gradonačelnik Gračanice

Kandidat Građanske inicijative “Srpska” Vladeta Kostić izabran je za gradonačelnika Gračanice.

U izbornom štabu “Srpske” slavila se pobeda njihovog kandidata koji je prema preliminarnim podacima osvojio 65 odsto glasova.

Ulicama Gračanice prolaze kolone vozila, čuju se sirene, a na automobilima su istaknute srpske zastave.

Novoizabrani gradonačelnik Gračanice se na konferenciji za novinare zahvalio svim biračima, simpatizerima stranke, ali i onima koji su danas, kako je rekao, ostali kod kuće.

„Pred nama su godine pune izazova. Očekuje nas puno odgovornog rada, i puno će nam mudrost trebati. U tome će nam trebati pomoć svih. Trudiću se da nakon tri godine mandata ponovimo ovaj rezultat ili da makar bude približno isti“, rekao je Kostić.

Nenad Rašić kandidat Progresivne demokratske stranke osvojio je 31,52 odsto glasova. Rašić je na konferenciji za novinare čestitao Vladeti Kostiću na pobedi i zahvalio svima koji su glasali za njega.

„Mislim da smo završili jedan izborni proces. Želim puno uspeha gradonačelniku. Tražili su vlast, a dobili su odgovornost. Videćemo kako će se boriti sa problemima koji će verovatno vrlo brzo doći. Nadam se da će u interesu građana biti adekvatan menadžer i da će dati šansu i nadu ljudima“, rekao je Rašić.

.Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić čestitao je Vladeti Kostiću pobedu na izborima za gradonačelnika Gračanice.

“Na ovu dužnost dolazite u izuzetno osetljivom i teškom trenutku, a mandat koji je pred Vama tražiće mnogo snage, političke mudrosti i ispravnih odluka. Siguran sam da će Vaše znanje i lične vrline koje posedujete, učiniti da uspešno odgovorite na sve izazove”, navodi se u čestitki.

Prema preliminarnim rezulatatima ostala dvojica kandidata osvojili su znatno manje glasova, Dragiša Mirić iz Narodnog pokreta za Kosovo osvojio  je 1.83 odsto glasova birača, a Šaip Beriša kandidat Demokratskog saveza Kosova 1.70 odsto.

%d bloggers like this: