29.11.2014 | 08:00 – 23:55 Kosovo svesno napreduje u međunarodnim vodama, dok Srbi truju svoju decu GLUPIM POLITIKAMA! Vlastodržci bi da drže svoje fotelje…


Kosovu status posmatrača Frankofona

Priština — Kosovo je dobilo status zemlje članice u svojstvu posmatrača u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije na sastanku u Senegalu.

Sastanak u Senegalu (foto: Beta/AP)
 Sastanak u Senegalu (foto: Beta/AP)
 Sastanku je prisustvovala i predsednica Kosova Atifete Jahjaga, saopšteno je iz kabineta kosovske predsednice.

Na samitu je učestvovao i veliki broj predsednika država i vlada članica ove međunarodne organizacije među kojima je bio i predsednik Francuske Fransoa Oland.

Zajedno sa Jahjagom ovom samitu je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj.

Zahvaljujući se prisutnima nakon odluke o prijemu Kosova Jahjaga je kazala da je zahvalna svakoj zemlji članici koja je konsenzusom sa svima ostalima odlučila da Kosovo postane članica ove značajne međunarodne organizacije.

„Kao najmlađa država u Evropi mi smo opredeljeni da izgradimo građansku državu ravnopravnih građana u pravima i obavezama koje uživaju, višenacionalnu zajednicu koja je ponosna na svoja dostignuća kao što su kulturni, verski i nacionalni suživot, za viziju njenih građana da bude zemlja članica Evropske unije, integrisana u NATO“, kazala je Jahjaga.

Ona je istakla da će Kosovo i njene institucije u ovoj značajnoj međunarodnoj organizaciji doprineti jačanju mostova političke, ekonomskde i kulturne saradnje, što će doprineti unapređenju bilateralne saradnje sa svakom zemljom ponaosob i doprineti jačanju zajedničkih vrednosti.

Sadašnja MIF je formirana 2005 godine. Njoj je prethodila Agencija za kulturnu i tehničku saradnju (ACCT) koja je formirana 1970. godine i koja je 1998. pretvorena u Međunarodnu agenciju Frankofonije i predstavlja države koje govore francuskim jezikom.

Prema poslednjim podacima nju čini 76 država, od kojih su 56 punopravne članice i zajedno sa Kosovom 20 država sa statusom posmatrača.

Javno pismo građanina Kosovske Mitrovice ministru Vulinu: Ministre, zašto nam ukidate penzije?

29.11. 2014, 16:34 Izvor: KoSSev

U okviru revizije invalidskih penzija građana Srbije, taj proces je u toku i za pojedine penzionere na KiM-u. U proteklim danima, nekoliko građana je dobilo poziv iz PIO-a da podnesu medicinsku dokumentaciju od dana kada su dobili rešenja o invalidskoj penziji. Jedan od njih je i Dragan Milić iz Kosovske Mitrovice, profesor engleskog jezika u penziji. U štampanom izdanju Večernjih novosti, u rubrici „Stavovi/Polemike/Pisma“, juče je objavljeno pismo Dragana Milića upućeno sadašnjem ministru za rad, boračka i socijalna pitanja i nekadašnjem direktoru Kancelarije za KiM, Aleksandru Vulinu. Pismo objavljujemo u celosti:
Ministre, zašto nam ukidate penzije?
Živim u Kosovskoj Mitrovici i pre dvanaest godina otišao sam u invalidsku penziju zbog reumatskog oboljenja. Pre nekoliko dana dobio sam poziv da idem na reviziju penzije. Normalno sam se odazvao, ali pošto nisam imao mnogo medicinske dokumentacije da ponesem sa sobom, jer je nisam čuvao, nakon tolikih godina dobio sam pismeni odgovor da mi se invalidska penzija ukida. 
Pitam ja vas, srpsku inteligenciju, pravnike, advokate, ministra pravde i sve pravne eksperte, da li je to po zakonu i Ustavu i da li samo kod nas može da se posle desetak godina revidiraju i obustavljaju penzije? Da li je to bahatost i samovolja ministra Vulina, da se dokazuje, da ubira poene, a nas penzionere da dovodi do većeg siromaštva?
Moja penzija iznosi oko 20.000 dinara, a od nje sam izdržavao suprugu, koja nigde nije radila, i sina, koji takođe nigde ne radi. Ministre, dugujete meni i svima kojima ste obustavili penzije, odgovor na pitanje – od čega ću sada da živim, da plaćam porez, komunalije i ostalo? Ili da mi kažete šta je bolje, da se bavim švercom i kriminalom, ili da kradem i pljačkam, a najverovatnije ću morati nešto od toga da izaberem, jer nas Vi terate na ovo u poznim godinama. 
Kao građanin Kosovske Mitrovice moram da reagujem da ste upravo sa Kosova dogurali do ministra i dok ste bili „ovde“ obećavali ste brda i doline i da nas nećete zaboraviti. Tačno, niste nas zaboravili, jer radite ovo što sada radite. 
Sada su na redu penzije, šta će sutra biti? Revizija izvoda rođenih, umrlih, diploma, ili nešto drugo? Ako ste toliko „jaki“, što ne proveravate diplome u Nemanjinoj? Zar prethodne vlade i ministri nisu znali da ovo rade dok Vi niste došli, ili ste Vi mnogo mudri i pametniji od ostalih?
Dragan Milić 
Kosovska Mitrovica

Telekom kupuje Dunav banku

Beograd — Kompletan Upravni odbor Dunav banke juče je smenjen i doneta je odluka o tome da banka bude prodata Telekomu Srbije, saznaje Danas.

Foto: Freeimages.com
Foto: Freeimages.com

Dunav banka će, prema odluci, emitovati akcije na kojima će Telekom imati pravo preče kupovine, u vrednosti od osam miliona evra, čime se stiče vlasništvo nad 80 odsto Dunav banke. To znači da je cela banka procenjena na 10 miliona evra.

Telekom u ovaj posao ulazi zajedno sa švajcarskom kompanijom DiMedia group iz Ženeve, koja je Dunav banci još proletos dala subordinirani kredit od oko tri miliona evra na pet godina, kako bi joj pomogla da podigne kapital do zakonom određenog minimuma od 10 miliona evra. Na taj način je Dunav banka izbegla da joj NBS oduzme dozvolu za rad, pošto je prethodno njen revizor – KPMG, ustanovio da banka ima regulatorni kapital od tek nešto iznad sedam miliona evra.

DiMedia je to uradila nakon što je u martu ove godine sklopila sporazum sa Telekomom, Dunav osiguranjem, Dunavom Re i Dunav bankom, sa ciljem da Telekom Srbije kupovinom banke stvori uslove za proširivanje usluga mobilnog plaćanja i razvijanja bankarskih usluga. Dogovor podrazumeva i uvođenje niza posebnih usluga za korisnike Telekoma i Dunav osiguranja. Za Telekom je kupovina male banke dobar poslovni potez, jer na taj način ulazi na lukrativno tržište bankarskih usluga i priključuje se Telenoru, koji je ranije već kupio KBC banku i pre dva meseca otvorio svoju Telenor banku.

Prema dokumentima do kojih je došao Danas, Telekom Srbija je još 8. jula ove godine poslao neobavezujuću ponudu za kupovinu većinskog paketa akcija Dunav banke. Prema toj ponudi, Telekom i DiMedia bi stekli bar 51 odsto vlasništva Dunav banke, tako što bi banka sprovela dokapitalizaciju emitovanjem novih akcija.

U datoj ponudi, Telekom je dobro zaštitio svoje interese. Zahtevao je da Banka prihvati revizorski izveštaj prema kojem je njen regulatorni kapital samo 4,8 miliona evra (umesto 10), što je za 2,6 miliona manje od iznosa koji je sama banka obračunala. Tražio je da Dunav osiguranje preuzme kompletan kreditni rizik za zajmove odobrene povezanim licima (grupi tajkuna koji se pojavljuju u svim državnim bankama), tražio je i da akcionari banke (a većinski sa 72,47 odsto su Dunav osiguranje i Dunav Re) preuzmu sve gubitke Dunav banke pre nego što Telekom postane njen vlasnik i čak je zahtevao da Dunav osiguranje i Dunav Re poimence daju pokriće za potencijalne buduće gubitke koji mogu da proisteknu iz najrizičnijih kredita banke (onih odobravanih tajkunima bez obezbeđenja).

Telekom je tražio i da prilikom preuzimanja banke, Dunav osiguranje i Dunav Re svoje akcije mogu da deponuju (prodaju) samo u slučaju da je to neophodno da bi Telekom i DiMedia mogli da kupe 51 odsto. Tražio je i da Dunav na poseban račun položi novac koji će Telekom moći da iskoristi za pokriće eventualnih gubitaka zbog kredita odobravanih tajkunima. Traženi iznos za pokrivanje ovih gubitaka bio je do sedam miliona evra.

„Na bazi stanja na dan 31. decembar 2013, visina gubitka priznatog od strane banke, iskazanih dodatnih ispravki revizora (dodatnih gubitaka) i ispravki za učešće u kapitalu (rudnika) Trepča (koji Telekom, kao ni KPMG, nije priznao jer je na Kosovu) iznosi 884.359.000 dinara. Ako bi se osnovni kapital smanjio za ovaj iznos, nominalna vrednost akcije bi bila 574 dinara“, navodi se u ponudi Telekoma Srbije.

To je drastičan pad vrednosti akcija Dunav banke, koje su se do tada prodavale po ceni od 1.000 do 1.050 dinara.

„Na bazi tih iznosa, Telekom bi povećao kapital banke u iznosu od šest miliona evra, čime bi stekao 41,2 odsto udela u kapitalu Dunav banke… Di Medija (zatim) kupuje akcije banke … i stiče do pet odsto udela“, zahtevao je Telekom.

Ovaj operater bi zatim dao obaveznu ponudu za preuzimanje akcija, ali bi Dunav osiguranje i Dunav Re smeli da prodaju samo onoliko svojih akcija koliko je potrebno da Telekom i DiMedija stignu do 51 odsto vlasništva. Dakle, Telekom je insistirao na tome da Dunav ostane vlasnički vezan za banku, čime bi i njegovi interesi takođe bili vezani za nju.

Telekom je ovu ponudu predao 8. jula i Dunavu ostavio rok od sedam dana za odgovor. Transakcija do danas nije realizovana.

Jučerašnja odluka UO Dunav banke o prodaji banke Telekomu ponovo pokreće celu proceduru i za sada nije poznato koliko su se uslovi prodaje promenili u odnosu na ponudu iz jula.

U Dunav osiguranju juče popodne nisu potvrdili niti demantovali saznanja Danasa, ali su nam obećali informaciju u ponedeljak.

Gračanica: Mladi uče o političkim veštinama

U Gračanici održan edukativni seminar političkih veština. “Cilj nam je da mladi steknu veće samopouzdanje”, kazao je tokom radionice predavač Milan Stevanović.Sa današnjeg seminara 

Stevanović, koji je do sada radio izborne kampanje za mnoge političare, rekao je da prilikom svakog javnog nastupa treba pronaći poruku i svoj govor usmeriti ka tome.

“Retko kada imamo priliku da preko 60 mladih ljudi bude na ovakvom seminaru. Ponosan sam na to kako su prihvatili celu metodologiju rada. Cilj nam je da podignemo lično samopouzdanje mladih poliičara pokaznom radionicom”, rekao je Stevanović.

U toku seminara učesnici su imali zadatak da predstave sebe i svoje vrline kako bi ubedili ostale da glasaju za njih. Takođe, osim pojedinačnog, učestvovali su i u timskom radu.

“Zadovoljan sam seminarom, nadam se da ću naučiti kako da steknem veće samopouzdanje. Ovde se družimo, ali možemo i da naučimo kako da ukoliko budemo došli na neku političku finkciju da se postavimo i reagujemo u datoj situaciji”, rekao je Vladimir Milković iz Štrpca.

“Bilo bi dobro da se što češće organizuju ovakvi seminari. Nadam se da ću naučiti kako da manje imam tremu i kako da prevaziđem strah od javnog nastupa”, rekla je Dejana Stojanović iz Klokota.

Seminar o političkim veštinama i javnom nastupu organizovao je Izvršni odbor Srpske napredne stranke.

28. 11. 2014 08:00 – 23:55 Žalosna je istina koja nam sledi!


Briselski sporazum podrazumeva GAŠENJE INSTITUCIJA SRBIJE, eto pre TRI DANA PORESKA SLUŽBA SA KIM DOBILA JE PREMEŠTAJ ŠIROM SRBIJE, do kraja godine biće ugašen platni promet preko NARODNE BANKE SRBIJE – TREZORA! Mediji sitemski prećutkuju probleme u državi koji su očigledni i šta dalje sledi! Prvo čistka ovoj Vladi (oni sami jedva čekaju da se sklone)  koja je završila prljav poso IZDAJE I PREDAJE SRBA SA KIM, ojačavanjačavajući instrumente Kosovske države dok sa druge strane u Srbiji se sprema „BANKROT I UKIDANJE DINARA“, jer je portebno uvođenje EURA KAO PLATEŽNOG SREDSTVA za rad približavanja EU!

TURBELENTNO VREME PREDSTOJI! Tempira se tajmer…

Dan albanske zastave na Kosovu: Jašarijev kalašnjikov od danas muzejski eksponat

28. 11. 2014, 17:29

Nizom manifestacija Kosovo danas proslavlja sto drugu godišnjicu nezavisnosti Albanije, Dan zastave i rođendan „nacionalnog heroja“ Adema Jašarija – za kosovsko društvo – tri jubileja. Koliko su ove godišnjice kosovskim Albancima važne, govori činjenica da je danas nacionalni praznik i neradan dan za zaposlene u kosovskim institucijama, da su ulice gotovo svih kosovskih gradova okićene albanskim zastavama, dok je kalašnjikov Adema Jašarija od danas muzejski eksponat, a svi kosovski zvaničnici, od kojih neki i njegovi ratni saborci, u mimohodu i s pijetetom posećuju spomenik Ademu Jašariju u Prekazu. Sa ovom godišnjicom poklapa se i još jedna – sedamnaest godina od prvog pojavljivanja UČK u javnosti.
Od američkog Thanksgiving dana do albanskog Dana zastave Proslavljajući američki Dan zahvalnosti na Kosovu i odajući poštovanje Sjedinjenim američkim državama na podršci Kosovu, u Vitini je juče otkriven spomenik preminulom američkom diplomati, Ričardu Holbruku, koji je poslednje dve decenije, uz bračni par Klinton i bivšeg američkog državnog sekretara, Medlin Olbrajt, bio ključan podržavalac kosovske nezavisnosti.

„Crvene i crne zastave nalaze se u svakom delu prestonice. Na Dan nezavisnosti Albanije, albanski osećaj pojačan je čak i kod dece koja veselo i ponosno, pevaju već poznat refren O kako je dobro biti Albanac, o hej, o hej,“ ovako je RTK opisao atmosferu u prestonici Kosova za proslavu 28. novembra. Ova televizija čitav dan, zajedno sa Kosovarima, uz bogat kulturno-umetnički program i akciju „Kupuj albansko“, slavi godišnjicu nezavisne Albanije.

I odlazeći kosovski premijer Hašim Tači je na svom Fejsbuk profilu „svim Albancima, ma gde oni živeli“ čestitao Dan nezavisnosti Albanije i Dan zastave.
„Danas naši sunarodnici koji svuda žive, slave velik istorijski događaj – Dan zastave, Dan nezavisnosti Albanije. Ovaj događaj je inspirisao i široko uzgajao smisao i ideju slobode godinama, čak i u preostalim delovima u inostranstvu 28. novembra 1912. Albanci danas slave 102 godine nezavisnosti, uz bolju poziciju u politici, diplomatiji i jasnoj evropskoj perspektivi. Albanski građani, gde god da živite, čestitam vam nacionalni Dan zastave, čestitam Dan nezavisnosti Albaniji,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.
Rođendan Adema Jašarija – „neobičnog heroja“
Međutim, ove godine je posebno obeležen i rođendan Adema Jašarija. Pored toga što su gotovo svi kosovski političari obišli memorijalni spomenik Jašariju u Prekazu, Jašari je od danas dobio svoje mesto i u kosovskom muzeju.
RTK je juče u svojem dnevniku informisao javnost da će od danas svi koji žele moći u muzeju Kosova da pogledaju oružje koje je koristio „legendarni komandant“ Adem Jašari. Ova posebna muzejska postavka, kako je objasnio njen autor – Sadik Krasnići, predstavlja izložbu „artefakata herojstvu porodice Jašari“ i biće otvorena od danas u 14h.
„Na ovoj izložbi zainteresovani će videti kalašnjikov ‘AK’, koji je bilo lično oružje Adema Jašarija, koje je kineske proizvodnje,“ rekao je Sadik Krasnići u dnevniku RTK, objašnjavajući da je upravo taj kalašnjikov oružje sa kojim je Adem Jašari otišao u Albaniju, a koji se u muzeju nalazi veoma blizu ručno izrađenim pištolju Hamze Jašari.
I kosovski političar i borac za prava Albanaca sa Kosova, Adem Demaći, u svom intervjuu za kosovski medijski servis, objasnio je ko je bio Adem Jašari, osvrćući se na osobine albanskog naroda.
„Adem Jašari je neobičan heroj, heroj našeg vremena, a samo albanski herojski narod, koji nikada nije odustajao, koji je uvek u toku svoje istorije vodio neravnopravne borbe – uvek smo bili inferiorni u odnosu na naše neprijatelje – sa Rimom, sa Slovenima, Osmanlijama, ali nikada nije prestala naša borbu da budemo nezavisni,“ rekao je Demaći.
Pojavljivanje UČK-a u javnost – „početak velike mobilizacije za rat koji je počinjao“
„Redžep Seljimi, Daut Haradinaj i Muja Krasnići, mučenici, 28. novembra 1997. godine su se u Lauši, opština Srbica, prvi put pojavili u javnosti kao pripadnici UČK-a,“ objašnjava svojim čitaocima danas Kosovapress u članku o sedamnaestogodišnjici od pojavljivanja UČK-a u javnosti.
„To je bio početak velike mobilizacije za rat koji je počeo. Koji je prethodio prvoj udarnoj borbi između UČK-a i srpske policije, koju je vodio legendarni komandat Adem Jašari,“ navodi Kosovapress u svom članku o 17 godina od pojavljivanja UČK-a u javnosti.
Kosovapress dodaje da je novembru 1997. godine, u borbi između UČK-a i srpske vojske i policije stradao albanski učitelj Halit Geci, na čijoj su se sahrani prvi put u javnosti pojavili i pripadnici UČK-a.
Za kraj dana, na aerodromu „Adem Jašari“ u Prištini, otkriven je još jedan monument ovoj slavljenoj istorijskoj ličnosti kosovskog naroda po kojoj aerodrom i nosi ime, kaoi i spomenik „Prijateljima slobode“ u poslednjem ratu na Kosovu u Đakovici.

Dan zastave Albanije obeležava se i na Kosovu

Nacionalni praznik Albanije Dan zastave obeležava se širom Kosova. Ulice okićene uglavnom albanskim zastavama.Priština

Kosovske zastave istaknute su u mnogo manjem broju i to uglavnom na institucijama Kosova, koje ne rade, a albanskim zastavama naročito je ukrašena Priština.

Zastave Albanije istaknute su i na pojedinim objektima u multietničkom naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Kosovske Mitrovice gde su radnje čiji su vlasnici kosovski Albanci ipak otvorene.

U Kosovskoj Mitrovici neradni dan je u nekim od međunarodnih banaka, a pripadnici Kosovske policije za koje je ovo neradni dan, su u Kosovskoj Mitrovici zbog operativnog plana koji je na snazi.

Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je u izjavi Tanjugu da je u kosovskomitrovačkom regionu operativnim planom predviđeno veće angažovanje policijskih službenika kao i povećan broj patrola.

Preduzete su mere bezbednosti po operativnom planu koji je sačinila Regionalna direkcija policije Mitrovica Sever.

Tim operativnim planom predviđeno je veće angažžovanje policijskih službenika takođe i povećan broj mobilnih i pešačkih patrola u multietničkim zonama”, rekao je Bojić.

On je dodao da je operativnim planom predviđeno povećano prisustvo policijskih službenika i u policijskoj stanici Mitrovica i u policijskoj stanici Zvečan.

Bojić je kazao da je bezbednosna situacija stabilna i mirna te da nema nikakvih problema.

Dan zastave je najveći nacionalni praznik u Albaniji i simbolizuje proglašenje nezavisnosti ove države od 1912. godine.

Vitina: Putokaz Velike Albanije

U centru Vitine danas je povodom dana zastave Albanije postavljen putokaz koji pokazuje udaljenost gradova „Velike Albanije“ iz ovog mesta.Otkrivanje biste Ričarda Holbruka Putokaz u Vitini

Na putokazu je udaljenost Niša, Ulcinja, Janjine, Preševa.

Tablu oko koje se danas okupio veliki broj ljudi je postavio Pokret Samopredeljenje, a na njenom vrhu nalazi se zastva tzv. Velike Albanije slične onoj koja je bila okačena na letelici na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.

Povodom Dana zastave Albanije, u prisustvu velikog broja ljudi i političkih funkcionera, postavljen je i spomenik američkom diplomati Ričardu Holbruku, jednom od najvećih zagovornika bombardovanja SRJ.

Bistu su postavili predstavnici Opštine.

Zajednički rad za veći povratak raseljenih

Proces povratka je na poražavajućem nivou, kazao je na Regionalnoj konferenciji o povratku raseljenih na Kosovo Dalibor Jevtić.Sa današnje konferencije 

Na Konferenciji održanoj u Skoplju dogovoreno je da se osnuje Tehnička radna grupa za povratak raseljenih na Kosovo koja bi se sastajala jednom mesečno.

Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da bi se ta radna grupa sastojala od predstavnika vlada Srbije i Kosova, donatora i svih zainteresovanih država koje žele da finansijski podrže ovaj proces. On je rekao da više od 70 odsto raseljenih koji žive u centralnoj Srbiji nemaju normalne uslove za život, rešeno stambeno pitanje, zaposlenje i da su na granici siromaštva. Odgovornost je, kaže Đurić, na svima koji su 15 godina rešavali ovo pitanje.

„Vrlo je važno da se ljudima ponudi da se vrate tamo gde će im biti zaista dobro. Da se vrate u lepe kuće, a ne improvizovani krov nad glavom. Da dođu u sredinu u kojoj mogu da imaju pristup radnim mestima, zdravstvu da imaju osećaj bezbednosti i neku vrstu društvenog života“, rekao je Đurić.

On je najavio da će Vlada Srbije povećati sredstva za povratak uprkos merama štednje i smanjenju budžeta. Sa druge strane ministar za povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić kazao je da je za narednu budžetsku godinu predviđeno da resorno ministarstvo dobije manje novca.

„Povratak je na jako niskom nivou. Uzimajući u obzir broj raseljenih, ispod 10 odsto onih koji su se vratili je poražavajuća činjenica, i mnogo je razloga za to.  Ono što u narednom periodu treba da radimo jeste da stvorimo bolje uslove“, kazao je Jevtić.

Šef Misije OEBS-a na Kosovu Žan Klod Šlimberže kazao je na Regionalnoj konferenciji da će ta misija nastaviti i dalje da podržava trajna rešenja za raseljena lica.

„Zadovoljan sam nivoom učešća i impresioniram sam kvalitetom diskusije kao i angažovanošću koja je pokazana tokom konferencije“, kazao je Šlimberže.

Koneferenciji su prisustvovali i predstavnici Vlada Crne Gore i Makedonije, koja je bila i domaćin.

Anketa: Predviđen dogovor oko sastavljanja vlade

Dve trećine ispitanika naše ankete u proteklih par nedelja tačno prognoziralo da neće biti ponavljanja izbora na Kosovu.

Na anketno pitanje „Hoće li stranke uspeti da se dogovore ili nas čekaju novi izbori na Kosovu“, 62 procenta ispitanih odgovorilo je „Dogovoriće se“, dok je 38 posto odabralo opciju „Ponoviće se izbori“.

Nakon višemesečne krize institucija i nemogućnosti formiranja parlamentarne većine lideri DPK i DSK su tokom protekle nedelje uspeli da se dogovore o zajedničkoj koaliciji.

Ova koalicija omogućava ostanak Hašima Tačija na vlasti i u narednom mandatu, ali i istovremeno, prema nekim analitičarima, umanjuje potrebu, a time i mogućnost da Srbi dobiju veći broj ministarstava.

Anketno pitanje u narednih par sedmica, do konačnog formiranja vlade je: Koliko ministarstava će pripasti kosovskim Srbima? Ponuđeni odgovori su: jedno, dva ili tri.

„NE->Srpska lista se nikome nije obećala“

„Ako uđemo u vladu, a ne ispune nam se uslovi koje smo tražili, onda smo u tu vladu ušli zbog budućnosti mene i ljudi koji predstavljaju Srpsku listu“, izjavio je Aleksandar Jablanović. Detalj iz „Dogovora!?“ 

Predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović je, gostujući u „Dogovoru!? RTV Kim rekao da Srpska lista u Vladu Kosova neće ući zarad ličnih interesa.

„Mi to nećemo! Kada nam daju garancije da će se ispuniti naši uslovi, Srpska lista će biti deo vlade. Nećemo u tu vladu ući kao slepac jer se Srpska lista se nikome nije obećala“.

Uslovi Srpske liste za ulazak u novu Vladu Kosova, o kojima je bilo reči u „Dogovoru!?“ su povratak raseljenih Srba, formiranje Zajednice srpskih opština, nastavak dijaloga, poništavanje privatizacije i povratak imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Nenad Rašić, dosadašnji ministar rada u Vladi Kosova, nije siguran da će oni koji budu formirali vladu prihvatiti sve zahteve Srpske liste, ali da neki od njih treba da budu prvi na listi prioriteta.

„Prva tri zahteva moraju da budu prioritet svih predstavnika Srba. Smatram da bilo ko od albanskih političara, koji je demokrata ili pretenduje da to bude, mora znati da je to prvi od nivoa demokratije poštovanja prava ljudi“, kazao je Rašić ističući da nije siguran na koji način privatizacija može da bude poništena, niti da među Albancima postoji spremnost za tako nešto.

Jablanović i Rašić su potvrdili da su se zajedno sa predstavnicima ostalih nealbanskih zajednica već sastali sa liderima DSK i DPK na informativnom sastanku na kojem nije bilo reči o raspodeli resora u budućoj vladi, prioritetima i ciljevima.

Prvi od zadataka institucija, koje bi trebalo da budu formirana početkom decembra, je rebalans budžeta. Prema rečima predsednika Srpske liste budžet, koji je usvojila tehnička vlada, neće naići na odobravanje poslanika iz redova Srpske liste jer, kako je rekao, ne zadovoljava potrebe srpske zajednice za 2015. godini.

„Ako želimo masovniji povratak  Srba, onda Ministarstvu za zajednice i povratak ne sme da bude smanjen budžet već znatno povećan. Postavlja se pitanje šta je sa opštinama severno od Ibra koje su 3. novembra prošle godine po prvi put izašle na lokalne izbore. Kosovske institucije nisu investirale u taj prostor ni jedan, jedini cent 16 godina unazad. Naši službenici i dalje sede za stolovima i računarima koje je kupila Republika Srbija. Novca (za sever) u budžetu koji je projetovan za 2015. nema i pored svih obećanja“, istakao je Jablanović.

Rašić je posvedočio da u budžetu za 2015. godinu ima manjkavosti u pogledu izdvojenih sredstava za sever Kosova, ali da je, prema njegovim saznanjima, za taj deo Kosova izdvojeno oko 20 miliona evra.

„Rečeno mi je da će u okviru tehničke forme tokom prvog i drugog čitanja u parlamentu deo koji se odnosi na sever Kosova biti ispravljen. Znam da nije savršeno, znam da može mnogo bolje. Dobro je što smo, za razliku od ranijih godina, utvdili neku, da tako kažem, kvotu, koja će sigurno ići na sever. Ne treba da bude izdvajano samo 20 miliona, svota treba da se povećava konstantno. Ali sve dok ne bude ulaganja u kapitalne investicije, institucionalno i u opremu, o kojoj ste govorili, nećemo biti sigurni da smo uradili pravu stvar“. ( KANDIDOVALI SU SE ZBOG PARA I LIČNIH BENIFITA SVI TO VIDE, ŽALOSNO JE ŠTO SU OVI BEZ-KAPACITETNI I BEZ-NADEŽNI SLUČAJEVI TU GDE JESU I „PREVEDOŠE NAROD ŽEDNOG PRKO VODE“, NAGLAŠAVAJUĆI DA SU SRPSKA??? ŠTA SU ONI ? PRODAVCI VERE ZA VEČERU!!! TOLIKO… ZA SAD…)

Prema njegovim rečima, Srpska lista očekuje da bude ravnopravan partner u budućoj Vladi Kosova i da, ako se to ne desi, neće u nju ni ulaziti.

„Treba obratiti pažnju na ove naše uslove. Bitna stavka pregovora je da ćemo tražiti sedam odsto za Srbe u svim ministarstvima i izvršnim organima“, rekao je Jablanović.

„Ukoliko postoji volja partnera da se ispune uslovi Srpske liste, mi ćemo se rado uključiti. Ukoliko ta volja ne postoji, Srpska lista je, u krajnjoj liniji, spremna da ostane van procesa formiranja vlade. Da ulazimo u Vladu samo zarad ministarskih mesta, to nije naša namera ni krajnji cilj“, rekao je Jablanović.

On je dodao da je saradnja Srpske liste sa Demokratskom partijom Kosova Hašima Tačija i Demokratskim savezom Kosova Ise Mustafe dobra i korektna.

Nikolić: Ako odemo, Srbija u paklu

Beograd — Predsednik Srbije Tomislav Nikolić saopštio je povodom Rezolucije EP o Šešelju da je EP dozvolio da ga Hrvatska instrumentalizuje u predizborne svrhe.

Foto: Beta, AP

Nikolić je upitao i da li je cilj Haškog tribunala smena vlasti u Srbiji, dodavši da bi bilo nefer da vlast građanima podnese ostavku, jer bi je „nasledili mnogo gori“ i da bi to Srbiju moglo dovesti u pakao.

Što se tiče Haškog tribunala, postavlja se pitanje – šta je krajnji cilj njihove cirkuske predstave i njihovih mentora i klovnova? Šta žele da postignu? Smenu vlasti? Pa zar u demokratskim društvima o tome ne odlučuju građani na izborima?“, upitao je Nikolić.

Predsednik Srbije je naveo da bi „bilo nefer prema građanima podneti ostavku“, ali i da bi „to verovatno bilo lakše većini članova Vlade“.

Ko bi ih zamenio? Dokazano lošiji, usuđujem se da kažem gori ljudi, ali veoma podložni manipulacijama. Srbija bi se vratila u pakao u kome bi joj lako oduzeli i ono što se zarekla da nikada i nikome ne da“, istakao je Nikolić. 

Predsednik je istakao da Srbija vodi politiku mira i stabilnosti kako bi svojim građanima omogućila bolji život od sopstvenog rada.

„Posvećena je civilizacijskim tekovinama i za nju je nedopustiva svaka ratnohuškačka retorika, bilo da dolazi iz Srbije, Hrvatske, Albanije, bilo odakle. Na to ne treba da nas podsećaju oni koji taj problem nisu rešili u svom dvorištu“, poručio je Nikolić.

Nikolić je istakao i da je EP doneo Rezoluciju koja se odnosi na Srbiju, a da Srbiji nije pružena mogućnost da makar iznese svoj stav.

Predsednik je takođe poručio da Srbija vodi politiku mira i stabilnosti i da je za nju nedopustiva svaka ratnohuškačka retorika, bilo da dolazi iz Srbije, Hrvatske, Albanije, bilo odakle.

„Nažalost, Evropski parlament ne menja odnos prema Srbiji čak ni sada, kada je priznao da je Srbija država koja je svojim reformama zaslužila otpočinjanje pregovaračkog procesa“, naveo je Nikolić

On je ukazao na to da bi Evropskom parlamentu trebalo da bude poznato koliko napora je Srbija uložila da se veoma krhki odnosi sa Hrvatskom stabilizuju i da se brojna otvorena pitanja reše u obostranom interesu.

Poslanici su ostali nemi pred uništavanjem ćiriličnih tabli u Slavoniji, pred eksplicitnim govorom mržnje protiv Srba na skupovima povodom godišnjice zločinačke akcije Oluja, koji traju više od deset godina, ili pred održavanjem javnih koncerata veoma popularne muzike u Hrvatskoj, čiji tekstovi otvoreno pozivaju na istrebljenje Srba„, naveo je Nikolić.

On je dodao da EP nije cenio ni to što Srbija nije sprečavala Hrvatsku na njenom evropskom putu, iako je mogla zbog brojnih problema u oblasti vladavine prava, ljudskih prava i sloboda, kao i nerešenog povratka i imovinskih pitanja proteranih Srba.

„Destabilizacija regiona ni sada nije u interesu Srbije i zemalja Balkana, ali nije ni u interesu Evrope“, istakao je Nikolić. 

Mada je nesporno da je situacija u Srbiji veoma teška i da je siromaštvo uzelo maha, građani Srbije, kako je naveo predsednik, nisu ispunjeni mržnjom prema susedima, već su zaokupljeni problemima i snose veliki teret reformi, koje imaju za cilj stvaranje pravne sigurnosti, ekonomskog napretka i bolje budućnosti uopšte.

„To što se ne slažem sa izglasavanjem Rezolucije EP ne znači da ona Srbiji nameće bilo kakvu obavezu, samo nam pokazuje šta bismo sve mogli da doživimo u budućnosti“, rekao je Nikolić.

Masovni odlasci za boljim životom

Samo tokom ove godine sedam hiljada građana Kosova je zatražilo azil u Mađarskoj, javljaju prištinski mediji.
Većina njih granicu je prešla ilegalno, ali Mađarska ove godine ni jednom stanovniku Kosova nije priznala status izbeglice.To je potvrdila i Mađarska ambasada u Prištini, nakon izveštavanja o poslednjim talasima odlaska kosovskih stanovnika preko Mađarske za boljim životom u Evropi.

U ambasadi tvrde, kako prenose mediji, da se oni koji ilegalno uđu u Mađarsku privode i nakon provere vraćaju na Kosovo.Predhodno u pritvoru mogu da budu zadržani od tri do 60 dana.

Ministar MUP-a Kosova Bajram Redžepi rekao je za radio Dukađini da su organi bezbednosti angažovani u vezi s tim i privođenju lica koji se bave trgovinom ljudima. On je dodao da građani imaju pravo da traže bolji život, ali da nijedna zemlja u Evropi ne daje azil stanovnicima Kosova.

Poslednjih nedelja svakodnevno do četri autobusa sa žiteljima Kosova, uglavnom iz regije Uroševca, polaze za Srbiju, da bi potom preko Mađarske, odlazili u ostale zemlje, kao sto je Francuska, koja je Kosovo skinula sa liste sigurnih mesta, piše kosovski dnevnik „Ekspres“.

Odbornici SO Severna Mitrovica kritikovali finansijski izveštaj Administrativne kancelarije

28. 11.2014, 12:38

Na jučerašnjoj, desetoj redovnoj sednici SO Severna Mitrovica, pored izveštaja devetomesečnog rada gradonačelnika predstavljen je i finansijski izveštaj Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu (AKSM). I dok je gradonačelniku upućena kritika zbog Parka mira, finansijski izveštaj izazvao je mahom negativne reakcije, kako srpskih, tako i albanskih odbornika, jer, kako su istakli, izveštaj nije detaljan. Uvidom u finansijski izveštaj AKSM najveći deo budžeta je utrošen na plate zaposlenih u budžetskim linijama – javna infrastruktura, obrazovanje i sekundarno zdravstvo, kao i na budžetsku liniju – administracija – robe i usluge. Sa druge strane, šefica Adminsitrativne kancelarije Adrijana Hodžić se ne slaže sa ovim kritikama i tvrdi da je novac trošen planski.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić je predstavljajući devetomesečni izveštaj svog rada istakao da je radio u, kako je rekao, nemogućim uslovima, istakavši da je on kao gradonačelnik koristio prostorije Kancelarije za Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Severnoj Mitrovici, a budžet AKSM.

On je takođe objasnio da se početkom iduće godine može očekivati izgradnja zgrade opštine Severna Mitrovica, te da je projekat ove zgrade i video u kancelariji EU u Prištini.

Rakić je najavio i nove gradske projekte, kao što su nova autobuska stanica u zgradi koja je poznata kao Vojni remont, izgradnja javne garaže i mosta od Česminog luga do Dudinog Krša.

Međutim, odbornik iz Tačijeve PDK i zamenik predsedavajućeg za zajednice, Emir Azemi, gradonačelniku je uputio i kritiku zbog Parka mira na glavnom mitrovičkom mostu, objašnjavajući da je postavio barikadu, te da kao gradonačelnik u budućnosti može da bira dva pravca svog delovanja.

„Za razliku od prethodnog gradonačelnika, gospodina Pantića, gospodin Rakić ne postavlja barikade sa kamenjem, ali je postavio barikade sa cvećem. Poštovani gradonačelniče, grad Mitrovica očekuje mnogo od Vas. Imate dva pravca – prvi je da budete primer kako bi jedan gradonačelnik trebalo da razvije grad Mitrovicu i kako jedan gradonačelnik približava zajednice i drugi put je održavanje ovakve situacije – održavanje situacije prošlog režima. Nadam se da će ovaj devetomeseni mesečni rad bitio deo tranzicione prošlosti, ali ne želim da verujem da je ovo politički cilj, a kad ovo kažem, vraćem se na onu prvu opciju, to je opcija promene i razvijanja. Ja razumem Vas – da ste jedan lokalni lider, ali koristeći strateške pozicije grada, verujem da Vama daje mogućnost da se Vi afirmišete u pozitivnom smislu, kada ovo kažem, verujem i nadam se i da će skupština kao jedan visok organ dati pomoć Vašim ciljevima promene u pozitivnom aspektu,“ rekao je Azemi obraćajući se gradonačelniku Severne Mitrovice.

„Slep“ finansijski izveštaj Administrativne kancelarije za Sever

Posebno negativnu reakciju odbornika izazvao je finansijski izveštaj Administrativne kancelarije Severne Mitrovice za 2014. godinu.

Kako izgleda evidencija troškova Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu za prvih devet meseci , pogledajte OVDE.

Iako je gradonačelnik Rakić trebalo da predstavi izveštaj, a s obzirom na to da se izveštaj zapravo ticao načina trošenja budžeta Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu, koji je koristila i opština Severna Mitrovica, izveštaj je predstavila šefica Administravine kancelarije, Adrijana Hodžić.

„Čast mi je i zadvoljstvo da sam ovog puta sa vama i drago mi je da sam dobila priliku da sa vama podelim isti format devetomesečnog izveštaja koji je osnov u komunikaciji i sa trezorom iz ministarstva finansija. Hoću da vas obavestim da je trošenje budžeta AKSM-a proteklo onako kako je bilo planirano, i pre svega kako je bilo odobreno od strane Parlamenta Vlade Kosova. Nije bilo nikavih devijacija. Vi ste svi imali prilike da vidite kakav je bio naš plan, jer vam je u više navrata bio dostavljen budžet AKSM-a za 2014. godinu. Jedina devijacija u trošenju ovih fondova jesu neplanirani troškovi koji se odnose na pokrivanje plata i dnevnica za SO Severna Mitrovica i govorim sumi od otprilike 50.000 evra do sada. Ukupna suma koju možete videti na ovom dokumentu nije obuhvatila infrastrukturne projekte koji su trenutno u implementaciji, jer u zakonu o  finansijama – projekti koji se implementiraju mogu biti plaćeni isključivo kada budu završeni,“ objasnila je Hodžić.

Hodžić se u naknadnoj izjavi za KoSSev nije složila sa ovim kritikama, a tokom sednice nije imala prilike da reaguje, napustivši sednicu ranije.

Rakić: Budžet AKSM koristila ova kancelarija i opština Severna Mitrovica za infrastrukturne projekte i pomoć građanima
„Mi smo u saradnji sa šeficom Administrativne kancelarije, Adrijanom Hodžić, uspeli da iskoristimo taj budžet za infrastrukturne projekte, zatim za pomoć građanima Severne Mitrovice koji su se obratili, kako opštini, tako i samoj Administrativnoj kancelariji,“ kazao je Rakić u obraćanju medijima nakon sednice.
Opština Severna Mitrovica još uvek nema informaciju da li je budžet ove opštine za 2015. godinu odobrilo kosovsko ministarstvo finansija
“Čekamo da se formira Vlada i Skupština u Prištini. Prema nekim mojim informacijama, tek nakon 8. decembra, znaćemo konkretnije koliki je budžet usvojen – da li prema njihovim ‘okružnicama’, kao što su oni preporučili, ili onako kako je skupština usvojila,“ objasnio je Rakić nakon održane sednice.

Prema finansijskom izveštaju Administrativne kancelarije, za period od januara do septembra 2014, ova kancelarija utrošila je 2.639.882,98 evra, što znači da je do kraja godine preostalih sredstava ove kancelarije nešto više od milion evra. Budžet je utrošen po sledećim budžetskim linijama:

– Kancelarija predsednika – troškovi plata, roba i usluga i subvencija – 79.170,18

– Administracija – troškovi plata, roba i usluga i komunalija – 179.867,18

– Budžet i finansije – troškovi plata – 41.971,09

– Javna infrastruktura – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 171.417,81

– Odeljenje za zajednice – troškovi plata – 20.198,01

– Urbanizam i katastar – troškovi plata -29.306,03

– Zdravstvo – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 52.965,77

– Socijalne usluge – troškovi plata, roba i usluga – 39.799,12

– Sekundarno zdravstvo – troškovi plata – 789.467,45

– Obrazovanje – troškovi plata, roba i usluga i kapitalnih investicija – 1.235.710,34

Tako je ukupno utrošeno 2.639.882,98 evra, to jest:

– 2.309.124,56 na plate

– 21.2838,67 na robe i usluge

– 11526,57 na komunalije

– 38.091 na subvencije

– 68.302,18 na kapitalne investicije

Odbornici su nakon što je Hodžić objasnila kako je budžet utrošen, uputili niz kritika u vezi sa izveštajem koji su dobili i na papiru.

Tako je albanski odbornik iz Tačijeve PDK, Baškim Cimilji, objasnio da izveštaj „ima velikih kršenja“, te da je „klasifikacija sredstava slaba“, ali je i zapitao šta će biti sa ostatkom sredstava.

I predsednica SO Severna Mitrovica Ksenija Božović je istakla da je izveštaj morao da sadrži, kako je rekla, kolonu sa iznosom ukupno potrošenih sredstava za devet meseci po ekonomskim kategorijama, ali i kolonu sa iznosom preostalih sredstava. Božović je, međutim, istakla i da su preostala sredstva Administrativne kancelarije milion evra, a da i pored toga ova kancelarija tvrdi da ne može da pokrije troškove SO Severna Mitrovica.

Albanski odbornik i zamenik predsedavajućeg za zajednice, Emir Azemi je izveštaj još nazvao i „slepim“, dodajući da je izveštaj morao da bude detaljniji, a istovremeno se zapitavši kako je moguće da je utrošen deo budžeta na zdravstvo, ako je rečeno da kosovski budžet ne pokriva ovu stavku i gde je zapravo taj novac. Azemi je još i dodao se nada da je deo budžet koji je utrošen na obrazovanje utrošen na albansku školu u Mikro naselju.

Rakić je sa druge strane više puta istakao da je izveštaj koji su dobili odbornici, isti izveštaj koji je Administrativna kancelarija uputila Trezoru Kosova, te da će biti dostupan i detaljniji izveštaj, ukoliko ga odbornici budu zatražili.

Na jučerašnjoj sednici SO Severna Mitrovica formiranje Odbor za nacionalne manjine pomereno je za sledeću sednicu. Takođr, vršilac dužnosti komandira policijske stanice Severne Mitrovice, Goran Živković, predstavio je izveštaj policije za 2014. godinu, a odbornici su glasali i za rekapitulaciju troškova SO, to jest, da će budžet AKSM-a pokriti preostale troškove.

Sednici je prisustvovalo 17 od ukupno 19 odbornika, a prisutni su bili i predstavnici kosovskog ministarstva lokalne samouprave, načelnik kosovskomitrovačkog okruga pri srpskom sistemu, Vaso Jelić, kao i predstavnici UNMIK-a, OEBS-a i KFOR-a.

Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ nosi naziv po saradniku nacista, ili albanskom heroju?

28. 11.2014, 11:30

Kosovo proslavlja Nacionalni dan Albanije, to jest – Dan zastave. Stvarni i virtuelni svet Albanaca danas je obojen crvenom i crnom bojom. Svečana atmosfera i ponos Albanaca svih generacija i slojeva upadljiva je na ulicama, u institucijama i na društvenim mrežama. Nedavno se pojavio video snimak od 28. novembra 1943, na kojem se vidi tadašnji premijer Albanije, Mitrovčanin – Redžep Mitrovica na otvaranju Nemačkog naučnog instituta u Albaniji, zajedno sa najvišim SS oficirima Nemačke u toj zemlji, kao i deo svečanosti obeležavanja ovog praznika u Tirani. Mitrovica, koji je bio i jedan od vođa albanskog ustanka na Kosovu 1912, vođa Druge Prizrenske lige, te ministar za obrazovanje u Albaniji, zajedno za svojim ministrom unutrašnjih poslova, takođe Mitrovčaninom, Džaferom Devom, u novoj albanskoj istoriji predstavljen je kao pozitivna ličnost, a kolaboracija sa nacističkom Nemačkom je relativizovana. Posle decenija komunističke istorije bivših država u kojoj je tretiran kao narodni izdajnik, Mitrovicu je predsednik Kosova posthumno odlikovao, a kulturni centar u Južnoj Mitrovici od rata nosi naziv po ovoj ličnosti. KoSSev je istraživao zašto je Kulturni centar „Redžep Mitrovica“ dobio naziv po premijeru u nacističkom  poretku iz Drugog svetskog rata, kako je Redžep Mitrovica danas predstavljen u albanskim istorijskim knjigama, a predstavljamo i dva uzajamno oponirajuća tumačenja  istorijskih činjenica između srpskih i albanskih istoričara.

Arhivski video: Redžep Mitrovica sa najvišim nemačkim SS oficirima u Tirani

Pre nekoliko dana, list „Zeri“ i portal „Veriu.info“ su objavili kratku vest o retkom video snimku iz 1943, na kojem tadašnji premijer Albanije, poreklom  iz Mitrovice – Redžep Mitrovica, i ostali zvaničnici, sa najvišim SS oficirima, obeležavaju Nacionalni dan Albanije, koji se danas na Kosovu takođe slavi kao Nacionalni dan, ili Dan zastave. Na snimku nemački spiker govori da je u prisustvu Vojteha Tuke, slovačkog premijera i ministra spoljnih poslova Slovačke od 1940, do 1945, te vodećih nemačkih ličnosti, u ‘Pressboku’ otvoren i nemački naučni institut. Za Vojteha Tuku u istoriji se navode optužbe da je bio glavni u deportaciji slovačkih Jevreja u nacističke kampove u tadašnjoj okupiranoj Poljskoj.

“Sa ovim velikim kulturnom osloncem u petoj godini rata, napravljen je još jedan važan most za učvršćivanje dotučene Evrope,” govori spiker, sa Tukom kao gostom na video snimku. Mogu se videti knjige „Nova ekonomija“, što je bio nemački prikaz iz tog perioda ekonomske istorije od 1914, do 1940, „Nova Evropa“, Slovensko Stanovište od Tomaša Masarika – knjiga o programu rata i mira koju je vodila tadašnja čehoslovačka propaganda, kao i „Dokumenti nemačke politike“ – godišnja publikacija Nacističke partije u kojoj bi se objavljivali najvažniji politički događaji u tom periodu. Ova knjiga je, kao takva, bila najvažniji dokument nemačke nacističke politike iz tog vremena. Uključivala je, pored spiska i prikaza dokumenata iz oblasti ekonomije, spoljne politike, industrije, stanja u partiji, itd. i govore lidera Nacističke partije. Drugim rečima, ova knjiga je bila i najobimnije štampano izdanje svih Hitlerovih govora na jednom mestu, uz podatke, kada, gde i kome je govorio.

Nakon događaja u Pressbok-u, prikazuje se i prijem nemačkih oficira za Nacionalni dan Albanije. “Albanija slavi nacionalni praznik. Polaganje venaca u Tirani,” dodaje spiker .

Redžep Mitrovica je pozitivna istorijska ličnost u novijoj albanskoj istoriji

U albanskim istorijskim knjigama i akademskim člancima albanskih naučnika, Redžep Mitrovica je pozitivna istorijska ličnost, a kao takav je opisan i u delima jednog od najvećih živih međunarodnih albanologa, kanadskog lingviste Roberta Elsija. Bio je albanski premijer sa Kosova, iz Mitrovice, prethodno ialbanski ministar za obrazovanje, jedan od vođa ustanka na Kosovu 1912, zajedno sa Isom Boljetinijem i Hasan Prištinom, vođa Druge Prizrenske lige. U raznim delima pominje se kao pragmatičan i mudar političar, ali i borac za nacionalna prava svih Albanaca, izrazit antikomunista. Podatak da je bio premijer i kolaboracionista sa nemačkim SS-ovcima u Drugom svetskom ratu, u nekim delima se čak i ne pominje, odnosno, relativizovana je ta saradnja i pominje se u pozitivnijem tumačenju.

Džafer Deva – heroj ili egzekutor mitrovičkih Jevreja?

Prema izvorima u Južnoj Mitrovici, smatra se da najstarija kuća u gradu na Ibru pripada upravo Džaferu Devi, ministru unutrašnjih poslova Albanije od 1943-1944. godine i bliskom saradniku svog sugrađanina – Redžepa Mitrovice. Kuća je proglašena za spomenik kulture, i opisuje se kao građevina velike istorijske, kulturne i arhitektonske vrednosti, koju su 1930. godine sagradile austrijske arhitekte i radnici, te da se ulaže 150.000 evra u njenu restauraciju, kako bi postala muzej Džafera Deve i njegove porodice, a imaće i sobe za međunarodne goste.

Potpuno suprotno ovoj glorifikaciji, premalokalnim srpskim istorijskim izvorima, ali i svedočanstvima kosovskih Jevreja, Džafer Deva se smatra glavnim organizatorom u deportaciji mitrovičkih Jevreja 1941. godine u koncentracioni logor na Staro sajmište u okolini Beograda, na teritoriji pd upravom NDH i njihovu egzekuciju.

Ističe se da je Mitrovica bio izrazit borac protiv italijanskog fašističkog režima kojim je bila okupirana Albanija do 1943, zbog čega je i bio u zatvoru, te da je kapitulacijom Italije, odnosno dolaskom Nemačke u Albaniju, Mitrovica bio oslobođen i postavljen za premijera koji je konsolidovao zemlju. Sama nemačka vojna uprava, takođe, opisana je kao takva prema kojoj se Nemačka nije mešala u unutrašnje političke stvari zemlje, te da je premijer sa Kosova zemlju u “tranzicionoj fazi” vodio ka “anglosaksonskoj demokratiji” i istovremeno  uživao poverenje, ili simpatije zapadnih savezničkih sila, pre svega Britanije i Amerike.

U ovakvom tumačenju istorije se ipak priznaje da je Redžep Mitrovica u Albaniji nakon rata decenijama viđen kao izdajnik, ali se i objašnjava da se radilo o “iskrivljenom” tumačenju istorijskih činjenica, te da je Albanija pod komunističkim režimom Envera Hodže bila zapravo “žrtveno jagnje” komunizma koji je “ubačen” u ovu državu, a  komunizam su “doneli Sloveni”.

Oprečna tumačenja istorije

U novoj istoriji Kosova, Redžepa Mitrovicu je predsednik Kosova posthumno odlikovao, nakon čega je bivši Kulturni centar Kosovske Mitrovice “Dragica Žarković” koji se nalazi u Južnoj Mitrovici dobio naziv “Redžep Mitrovica”.  Ova zgrada i čitav kompleks se danas renovira sredstvima Evropske unije

.

O tome da li je Redžep Mitrovica isključivo pozitivna istorijska ličnost, na ponos albanskom narodu, ili je važna i njegova kolaboracija sa nacističkim SS oficirima, razgovarali smo sa dva istoričara u Južnoj i Severnoj Mitrovici, univerzitetskim profesorom Nedžmedinom Spahiuom i mladim istoričarom, stručnjakom za Holokaust i jevrejsku prošlost na Kosovu, Milošem Damjanovićem, koji su imali potpuno različita tumačenja istorijskih činjenica.

 


Nedžmedin Spahiu:  Iako pod Hitlerom, vlada Redžepa Mitrovica nije bila saveznička, ali nije bila ni nacistička; velika razlika između italijanskog fašizma i nemačkog nacizma u odnosu prema njihovom pristupu Albaniji

Ko je bio Redžep Mitrovica? Na snimku se vidi da je okružen SS oficirima i da je deo te strukture?

Spahiu: Redžep Mitrovica je bio premijer Albanije za vreme 1943. i 1944. On je rodom iz Mitrovice i bio je ministar obrazovanja Albanije 1922. Pod italijanskom okupacijom je kao antifašista uhapšen 1939. Međutim, kada su Nemci došli u Albaniju 1943, nakon što su se Italijani povukli, Nemci su ga oslobodili iz zatvora. A kada se kasnije i stvorila vlada Albanije, Mitrovica je izabran za premijera. Njega i njegove ministre su, međutim, kasnije, kada je u Albaniji posle rata uspostavljena komunistička vlast, smatrali izdajnicima, tako da je on pobegao u Austriju, a kasnije u Tursku, dok je njegov ministar unutrašnjih poslova Džafer Deva, koji je takođe bio iz Mitrovice, našao politički azil u SAD i radio na Stanford University. Amerikanci su uglavnom smatrali da su oni mnogo pomogli onim Jevrejima koji su prebegli iz evropskih zemalja u Albaniju. Hoću da kažem da su antifašističke sile tada ipak smatrale da albanska vlada, pod upravom Redžepa Mitrovice, iako je radila sa Nemcima – pod Hitlerom, ipak nije bila vlada koja je činila zločine.

I laik da pogleda ovaj video može videti SS oficire sa kojima je Redžep Mitrovica. Vidi se struktura sa nacističkim obeležjima? Kako objasniti običnom gledaocu da se vlada Redžepa Mitrovice borila na strani saveznika?

Spahiu: Redžep Mitrovica se borio protiv fašističke italijanske vlade. Bio je u italijanskom zatvoru, kao što sam rekao – od ’39. do ’43. godine, dok su Italijani izvršno upravljali Albanijom, a postao je premijer kada su Nemci stigli 1943, kada je prethodno i oslobođen. Nemci su se u Albaniji ponašali kao jedna vlada, da tako kažem – izvana. Nisu se mešali u unutrašnje stvari zemlje. Redžep Mitrovica jeste kolaborirao sa tom vladom i to niko ne spori. Međutim, isto tako su poznati stavovi koje su Amerikanci i Englezi imali u to vreme prema njemu. Oni su sa simpatijama gledali na Mitrovicu. Takođe, pre rata, pre ’39, Redžep Mitrovica je po svojim stavovima bio bliži Englezima i Amerikancima, nego nemačkoj politici. Postoji dakle, jasna razlika između fašističke vlade Italije i nacističke vlade Nemačke u njihovom pristupu prema Albaniji. Dok su Italiani okupirali Albaniju, Nemci su poštovali nezavisnost Albanije (i to velike Albanije). Zbog toga što se Hitlerova Nemačka nije mešala u unutrašnje poslove Albanije, vlada Redžepa Mitrovice se korekto ponašala prema njima. Dok su nacisti progonili Jevreje iz čitave Evrope, Jevreji koji su uspeli da pobegnu, našli su utočiste u Albaniji. Postoji jedan dokumentarac na engleskom u kojem govore preživeli i potomci tih Jevreja. I TV Mitrovica je prikazala taj film. To je zbog toga što se Hitlerova Nemačka nije se mešala u unutrašnje poslove Albanije, a vlada Redžepa Mitrovice se korektno ponašala prema njima. Džafer Deva je dobio politički azil u SAD upravo zbog odnosa sa Jevrejima. Dakle, Vlada Redžepa Mitrovice  nije bila saveznička vlada, ali nije bila ni nacistička vlada. Ona je sarađivala sa obema stranama.

Da li postoji bilo kakav istorijski materijal, fotografija, ili video poput ovog, kojim se dokazuje da je bio antifašista i blizak Svezničkim snagama iz Drugog svetskog rata?

Spahiu: Ne, ali postoji izjava američkog ambasadora u Grčkoj iz tog vremena, kada on opisuje političke snage u Albaniji, uključujući i komuniste, baliste, snage koje su bile lojalne kralju, kolaboracioniste, vladu Redžepa Mitrovice, a za koju on kaže da su zapravo najnaprednije one snage koje sarađuju sa Nemcima. Mada, nijedan od njih u vladi nije bio privržen Nemcima. Štaviše, oni su poznati kao antifašisti. To je bio izveštaj američkog ambasadora iz Grčke iz 1943. godine o političkoj situaciji u Albaniji, dakle, kada je Redžep Mirovica bio premijer Albanije.

Šta je po Vašem mišljenju razlog da Kulturni centar u Južnoj Mitrovici dobije ime po Redžepu Mitrovici?

Spahiu: Razlog je taj što je on bio pisac i ministar obrazovanja. Njegova kuća je služila kao škola do šezdesetih godina prošlog veka. Ona se nalazila u Mitrovici, kod solitera “Zvezda”, na mestu gde se sada nalazi korzo. Još dok se taj soliter gradio, njegova kuća je i dalje postojala.

Kakva je bila reputacija Redžepa Mitrovice u socijalističkoj Jugoslaviji? Da li je Mitrovica tretiran tada kao zločinac i šta se sa njegovom kućom potom dogodilo?

Spahiu: Tretirali su ga kao izdajnika, a ne kao zločinca. A kuća je srušena nakon šezdesetih. U monografiji o Redžepu Mitrovici se vide njegova kuća i soliter Zvezda. Takođe, i predsednik Kosova je odlikovao Redžepa Mitrovicu, a ubrzo nakon toga i Kulturni centar je prozvan po njemu.

Da li se on u albanskim školama danas izučava kao istorijska ličnost?

Spahiu: Ne pominje se, jer za vreme komunizma vlada zapravo nije znala šta da kaže protiv njih, odnosno, smatrali su ih izdajnicima, ne samo Redžepa Mitrovicu, nego i druge, koji su u to vreme bile poznate ličnosti. Nove generacije ne uče o njemu.

 


Miloš Damjanović: Kulturni centar u Južnoj Mitrovici nosi naziv po nacisti, samoprozvanom “Arijevcu ilirskog porekla”

Šta vidite na ovom snimku?

Damjanović: Zločinačka tvorevina tzv. Velika Albanija bila je čedo fašističke Italije, a po preranoj smrti majke, za dadilju je odabrala nacističku Nemačku. Umiljato jagnje dve ovce sisa. Snimak pokazuje nekolicinu umiljatih jagnjadi, sve samih čelnika pro-nacističkih vlasti. Tu su nezaobilazni Redžep Mitrovica, u vreme snimka aktuelan premijer nacističke “prirodne Albanije”; Mehdi Frašeri – prethodni i prvi premijer te iste genocidne tvorevine; katolički sveštenik Anton Harapi, sve sami ‘ugledni’ saradnici nacista. Nomenklatura je mnogo brojnija od ove koja se može ugledati na snimku. Najbliži partner Mitrovici kojim je neposredno i stalno bio okružen tokom godina premijerovanja, bio je Džafer Deva, predratni agent Abvera, ministar unutrašnjih poslova u Mitrovičinoj vladi, a zbog terorisanja i svireposti, među kosmetskim Jevrejima, poznat i kao “Hitler”. To je profil i ‘impresivna’ biografija javnih ličnosti kojima Albanci daju omaž.

Jedan video snimak ne mora nužno da bude i dokaz za ovakvu tvrdnju? Vaš kolega iz Južne Mitrovice smatra da postoji jasna distinkcija između upravljanja italijanskih fašista Albanijom do ‘43 i nemačkih nacista posle toga?

Damjanović: Bez obzira na brojne zajedničke imenitelje i sličnosti koje povezuju sve totalitarne ideologije, pa tako i ove dve, postojale su krupne razlike između nacizma i fašizma, prvenstveno u odnosu na dostojanstvo čoveka i integritet ljudskog života. Nacistička ideologija je gledano sa tog aspekta bila mnogo pogubnija i opasnija po ljudski rod iz razloga rasističke komponente kojima se uspostavljala lažna biološka razlika između rasa i naroda, kojom su geo-politički, ili neki drugi protivnici, obeležavani i smatrani inferiornim u odnosu na svoj narod – superiorne nadljude, a što je za praktičnu posledicu imalo zastrašujući program uništenja ,,nižih rasa”. Italijanski fašizam nije poznavao, niti sprovodio u delo genocidnu politiku, što je bilo od životnog značaja za mnogobrojne srećnike, pre svih Jevreje, koji su, proganjani širom nacističke Evrope, uspeli naći sklonište, a time i spasenje u diktatorskoj fašističkoj Italiji. Ova razlika u tretmanu porobljenih naroda nije ipak bila od velikog značaja za Albance, s obzirom na to da su ih podjednako favorizovala oba državna subjekta (i Musolinijeva Italija i Hitlerova Nemačka), kojima su zauzvrat, uz hrvatske ustaše, bili najodaniji saveznici. Za diskriminisane nealbanske narode na tlu etničke Albanije, ova razlika je, naprotiv, bila jako važna. Brojni su primeri koji svedoče o zaštiti koju su italijanski vojnici pružali ugroženim civilima i humano se odnosili prema žrtvama albanskog terora. Nacistički vojnici od prvog dana nisu imali milosti prema istim žrtvama. Jedne su (Jevreje) planski uništavali, uz svesrdnu pomoć lokalnih albanskih vladajućih struktura, a patnje drugih (Srba) ignorisali, kao osvedočene antifašističke borce, “remetilački faktor” koji kroz diverzije i otvorene oružane napade destabilizuje nacističku kontrolu nad okupiranim teritorijama. Takve razlike imale su dramatične konsekvence. Albanci, kojima su nacisti pripisivali arijevsko poreklo, bili su tako, prirodni saveznici Firerove mašinerije smrti. Drugačiju sudbinu su odredili Jevrejima, nad kojima su kao pripadnicima semitske rase, sprovodili politiku “konačnog rešenja” i Srbima, kojima su predviđali ropski položaj u budućem Rajhu. Privilegije koje su Albanci uživali, iskoristili su da prošire međuetničku mržnju u regionu, i sebi nanesu večnu ljagu, ostavljajući tragove bestijalnosti koji opominju sve one koji hoće i žele da znaju.

Albanci se sa Vama ne bi složili. Upravo je profesor Spahiu u komentaru napravio distinkciju izmeću odnosa italijanskih i nemačkih snaga prema Albaniji, to jest albanskim vlastima, ali i govorio o tome da su i saveznici podrzavali Mitrovicu?

Pošto danas nije politički mudro isticati kompromitujuće podatke iz prošlosti Redžepa Mitrovice, kosovski i albanski intelektualci pažljivo i uporno rade na ‘šminkanju’ kontroverzne uloge svog “heroja”, preobražavajući ga, naravno, bez ikakvih valjanih i argumentovanih osnova, u pro-zapadno orijentisanog političara, saveznika zemalja zapadne demokratije i zastupnika njihovog sistema vrednosti. No, izgleda da su izgubili iz vida onu latinsku izreku Acta, non verba. Upravo su ti akti problematični. A oni nesporno govore u prilog davno dokazane i stručnoj svetskoj javnosti poznate, mračne uloge jednog od ‘najvećih sinova’ zemlje orlova, kojim se ponose svi koji u srcu nose državu, čiji državljani nisu. Takvi sramni postupci uticajnih figura među kosovskim Albancima dokaz su više da je istinoljubivost nepoželjna i nepoznata, da su daleko vremena kada će kosovsko društvo biti spremno da se suoči sa neprijatnom prošlošću, ali i da kosovska kultura ima političku funkciju i nije ništa drugo do sredstvo politike kojim se manipuliše kosovski “zoon culturon”.

Ipak, sama činjenica da su kosovski Albanci svoju kulturnu ustanovu nazvali po jednom čoveku, da je predsednik Kosova odlikovao tu istu ličnost, trebalo bi da ukaže da ona u tom narodu uživa ugled?

Baš tako na Redžepa Mitrovicu gledaju kosmetski Albanci, slobodno mogu reći bez izuzetka. A nema veće ironije i težeg svetogrđa nego kad jedan kulturni centar nosi naziv po nacisti. I to ne po bilo kom nacisti, već po samoprozvanom “Arijevcu ilirskog porekla”, ideološki indoktriniranog najdehumanizujućim svetonazorom u istoriji ljudskog roda. Simptomatično je da i ovi saradnici nacista među kosovskim Albancima uživaju status kultnih albanskih junaka, toliko zaslužnih za ,,pozitivna“ zbivanja iz prošlosti ,,prirodne Albanije“, da njima u čast, ovovremeni kosovski Albanci imenuju ulice, institucije i ostala javna mesta, podižu spomenike, glorifikuju na stranicama udžbenika, kontrolisanih medija i sl. Upravo je to segment kosmetskog društva nad kojim je izvršeno ,,kulturno čišćenje“, jer se baš tamo, zasigurno na jedinom mestu u današnjoj Evropi, nalazi ustanova kulture ,,Redžep Mitrovica“. A o kome je reč i kakav je bio njegov značaj za albansku kulturu, najbolje svedoči njegova biografija i ovaj ekskluzivni snimak, retka pokretna slika na kojoj je zabeležen jedan od panalbanskih ,,heroja“.

27.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari ofanzivno provociraju i demonstriraju svoju nezavisnost nad Srbima, ali teže da imaju Vojnu silu za presiju nad Srbima??? Mi ćitimo i trpimo teror Šiptarskih terorista i ekstremista, ali svako strpljenje ima meru….


Zastave velike Albanije širom Kosova

Dok većina kosovskih lidera zvanično tvrdi da ne podržava veliku Albaniju, sudeći po istaknutim zastavama na Kosovu, taj stari „projekat“ nekima je očigledno postao legitiman i nesporan, tvrde frankfurtske „Vesti“.Zastava tzv. velike Albanije (Foto Tanjug)

 Slika koja predstavlja direktni napad na srpske teritorije, ali i na suverenitet Crne Gore, Makedonije i Grčke, više nije stvar pojedinca koji izražava lični politički stav, već se u Dečanima postavlja i na zgrade javnih institucija, prenosi list objavljujući sliku velike crne zastave s mapom velike Albanije i likovima albanskih nacionalnih heroja Ismailja Ćemaljija i Isa Boljetinija, na kojoj piše „autohtonus“, a koja je postavljena je na zgradi Centra za kulturu u opštini Dečani.

„Isticanje ovakve zastave je ne samo poruka Srbima, već i jasna poruka da ideja velike Albanije nije samo mit, već i nečiji cilj. Svakako je reč o političkom činu jer je javna institucija deo lokalne samouprave koju vodi određena politička stranka, u ovom slučaju Haradinajeva“, rekao je Dalibor Jevtić kosovski ministar za povratak i zajednice.

On najavljuje zvaničnu reakciju na ovu provokaciju.“Svakako ćemo reagovati. Ne samo da ćemo pitati ko i zašto u Dečanima propagira ideju velike Albanije, već ćemo tražiti i jasan odgovor da li je takva politika u funkciji povratka i opstanka Srba na Kosovu“, dodao je Jevtić.

Sporna zastava istaknuta je u centru Dečana, odnosno na jednom od putnih pravaca koji vodi ka manastiru Visoki Dečani, pa su nju mogli da vide i predstavnici Kfora, OEBS-a i strane diplomate koji su ponedeljak prisustvovali liturgiji povodom slave tog manastira, piše list.

Momčilo Trajković, član Srpskog nacionalnog foruma, kaže da ne očekuje reakciju međunarodne zajednice.

„To je zajednički scenario u kome se toleriše i podržava sve što je protiv Srbije i Srba. Da mi Srbi odlučimo da ističemo zastavu Srbije, onda bismo mogli da očekujemo reakciju. Albanci jednostavno mogu sve. Velika Albanija je njihovo opredeljenje, koncept i strategija, koju pokazuju u svakoj situaciji. Zastava Kosova se stidljivo pokazuje, a ova zapravo predstavlja ono za šta se zalažu“, smatra Trajković.

List ističe da “kako se bliži albanski nacionalni praznik Dan zastave, duž celog Kosova je sve više zastava Republike Albanije, ali i onih koje prikazuju veliku Albaniju čije slike se mogu videti kao nalepnice na staklima automobile”.

Zastava Republike Albanije juče je prvi put okačena i na ulazu u Čaglavicu, većinski srpsko selo pored Prištine gde Srbi godinama imaju probleme s uzurpacijom imovine. Zastava se zavijorila odmah pored kuće Momčila Trajkovića.

„To je očigledan pritisak. Komšija Albanac je revoltiran što smo napravili kuće, a imao je nameru da sve to kupi i sada vrši pritisak da nam život učini nepodnošljivim“, kaže Trajković.

NATO: Vojska je stvar Kosova

NATO je stavio do znanja da je pretvaranje Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku Kosova „unutrašnja stvar koja se tiče lokalnih ustanova“.Bezbednosne snage Kosova 

Iz Alijanse je navedeno da bi „nivo NATO angažovanja“ u podršci BSK mogao biti ponovo razmotren ako bi misija i mandat tih snaga bili promenjeni.

To je izjavila predstavnica za štampu u sedištu Atlantskog saveza u Briselu Oana Lundžesku na molbu agencije Beta da prenese stav NATO-a o izjavi ministra za Bezbednosne snage Kosova Agima Čekua da će vrlo brzo te snage, koje su dosad bile nadležne za civilnu zaštitu i vanredne situacije, prerasti u Oružane snage Kosova.

Oana Lundžesku je naglasila da „NATO trenutno podržava razvoj Bezbednosnih snaga Kosova u okviru njihove prvobitne misije i mandata, posredstvom nedavno uspostavljenog NATO savetodavnog tima za vezu“.

„Ukoliko bi se mandat i misija promenili, očekujem da Savet NATO ponovo razmotri nivo NATO angažovanja“, dodala je portparolka u sedištu Atlantskog saveza.

Ona je time dodatno obrazložila odgovor na pitanje Bete, koje je sadržalo i opasku da po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN prelazne vlasti u Prištini ne mogu imati vojsku, oružane snage, već samo bezbednosno telo zaduženo za civilnu zaštitu.

Čeku je najavio da će čim uskoro bude konstituisana, Skupština Kosova doneti odluku o prerastanju BSK u Oružane snage Kosova, podvukavši da taj proces ima snažnu i široku podršku međunarodnih saveznika Kosova.

Vlasti Srbije su u više navrata naglašavale da se oštro protive pretvaranju snaga za civilnu zaštitu na Kosovu u vojne oružane snage.

NATO savetnici su dosad obučavali Bezbednosne snage Kosova, u čijim redovima je dve i po hiljade pripadnika, a prema diplomatskim izvorima u Briselu, vlasti u Prištini nameravaju da stvore vojsku od pet hiljada vojnika.

Analitičari s Kosova su u jednom izveštaju za Nemački Maršalov fond SAD preneli da pripadnici BSK dobijaju vojnu obuku, uključujući rukovanje teškom artiljerijom.

Izvori u NATO-u su ranije, na najave iz Prištine da će BSK prerasti u vojsku, Beti preneli da su „Bezbednosne snage Kosova osmišljene i pripremljene za niz bezbednosnih zadataka i obučavane u skladu s NATO standardima“.

Kako je predočeno, „NATO očekuje da BSK preuzmu odgovornost za funkcije za koje su obučene, a to su delovanje u vanrednim situacijama, uništavanje eksplozivnih naprava i civilna zaštita“.

Nedavno je rečeno da su BSK operativno potpuno osposobljene.

Iako je predsednica Kosova Atifete Jahjaga navela da je stvaranje Vojske Kosova jedan od prvih zadataka, posle formiranja Skupštine i Vlade Kosova, kosovski Srbi upozoravaju da bi takva vojna snaga bila opasnost za region.

U kasarni „Adem Jašari“ u Prištini proslavljen dan BSK: Još malo do vojske

26. 11.2014, 19:14 Izvor: KoSSev

Zvaničnici Kosova danas su u kasarni „Adem Jašari“ u Prištini proslavili dan Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), otvorivši pritom i novu zgradu BSK-a, čija je izgradnja sa opremanjem koštala preko šest miliona evra. Današnja proslava je za kosovske zvaničnike bila posebno važna, zato što oni očekuju da će nova kosovska vlada u narednim mesecima i zvanično doneti odluku o formiranju Vojske Kosova. 

„Budućnost Bezbednosnih snaga Kosova, koje nemaju alternativu, ostaje primarni posao za novu Skupštinu – tako važnu i preko potrebnu instituciju za zemlju i za njene građane, čineći da Kosovo ima svoju odbrambenu snagu, kojom će se dovršiti konsolidacija naše države, a doprineće kolektivnoj bezbednosti Evrope,” rekla je Atifete Jahjaga u svom govoru  u prištinskoj kasarni “Adem Jašari”.

Ona je istakla da su BSK izgrađene na “snažnim temeljima” i da se vode ciljem stvaranja „potpune infrastrukture bezbednosti, u skladu sa potrebama države i u saglasnosti sa nacionalnim interesima – da  Kosovo bude faktor mira i stabilnosti u regionu i šire.“

“Na svom putu, BSK su imale podršku NATO-a i njegovih mirotvornih snaga na Kosovu, kao i Nacionalne Garde SAD-a, koje su nas pratile i podržale u obavljanju svih zadataka,” dodala je Jahjaga.

Zamenik kosovskog ministra inostranih poslova, Petrit Seljimi:

Poslednja parada Kosovskih bezbednosnih snaga ikada održana, jer će sledeće godine mlada država imati svoje oružane snage.

Sabin Seljimi, član Tačijevog kabineta:

Poslednja parada Kosovskih bezbednosnih snaga ove godine. Iduće godine: Oružane snage mlade države.

Tači: Među prioritetetima novih institucija stvaranje Vojske Kosova

I odlazeći premijer Kosova, Hašim Tači je u svom govoru istakao da su nove kosovske institucije te koje će doneti odluku o transformisanju BSK u Vojsku Kosova.

„Kosovo je prošlo kroz jedno teško političko razdoblje, ali će ubrzo doći do formiranja novih kosovskih institucija, nove vlade i skupštine. Jedan od prioriteta tih institucija je da usvoje neophodne zakonske promene kako bi Kosovske bezbednosne snage što pre bile transformisane u Oružane snage Kosova,“ rekao je Tači.

Po njegovom mišljenju, Bezbednosne snage Kosova su, „tesno sarađujući sa NATO-om i KFOR-om, danas spremne obaviti sve obaveze unutar Kosova, ali i prema regionalnim sporazumima u zemljama u okruženju – Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji”.

Čeku: Odluka o formiranju Vojske Kosova na jednoj od prvih sednica nove kosovske vlade; sve parlamentarne stranke su za ovu odluku

A višegodišnji kosovski ministar odbrane i ratni veteran iz čak dva rata u kojima je učestvovao na strani protiv Srbije, Agim Čeku, u intervjuu za današnje izdanje kosovskog lista ”Epoka e re” , najavio je da će odluka o formiranju Vojske Kosova doneti nova kosovska skupština na jednoj od svojih prvih sednica nakon njenog konstituisanja.

”Sa ozvaničenjem BSK kao Vojske Kosova odlagalo se zbog nedostatka funkcionisanja Skupštine Kosova. Ja verujem da će jedna od prvih odluka nove Skupštine biti formiranje Oružanih snaga Kosova,” rekao je Čeku dodavši da “snažno veruje u ostvarenje tog projekta, jer je to nacionalan projekat od izuzetnog značaja za zemlju i građane,” te da je to “proces koji ima snažnu i široku podršku međunarodnih saveznika Kosova.”

Čeku ne očekuje probleme u kosovskoj skupštini u vezi sa formiranjem Vojske Kosova, jer, kako kaže, sve parlamentarne stranke su za ovu promenu, te očekuje glasove i podršku svih, jer je “formiranje vojske u interesu Kosova, njegovih građana i političkih partija”.


Pročitajte još: 

Kosovo zatražilo pomoć NATO-a za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova

Oružane snage Kosova do kraja godine

Kosovo postalo posmatrač u Parlamentarnoj skupštini NATO-a

Za transformisanje BSK u Vojsku Kosova potrebno je  izglasavanje ustavnih promena, za šta su potrebni i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su, međutim, jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos i aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika u kosovskoj skupštini. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada i zatražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

U novoj kosovskoj skupštini biće 10 srpskih poslanika, a srpske interese u kosovskom parlamentu zastupaće najvećim delom Pokret socijalista Aleksandra Vulina – njih pet, od kojih su četiri iz Leposavića, Sočanice i Leška. Samostalnu liberalnu stranku predstavljaće četiri poslanika, dok će Progresivna demokratska stranka imati jednog svog predstavnika u kosovskoj skupštini. A od ovih 10 srpskih poslanika, nijedan nije iz Severne Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka.

Vozilo sletelo u Ibar: vozač iz Leskovca lakše povređen

27.11. 2014, 11:46 Izvor: KoSSev

12:45 – Vozač iz Leskovca lakše povređen 

„Nezgoda se, prema rečima očevidaca, dogodila oko 11 i 10. Vozilo ‘Yugo kabriolet’, žute boje, registarskih oznaka – LE 040DK, koje je vozio Vladimir Nikolić, rođen 04.01.1988. iz Leskovca, sleteo je sa puta kod Bistričkog mosta, a vozač je zadobio lake telesne povrede,“ potvrdio je za KoSSev, šef operative Kosovske policije za Sever, Željko Bojić.

Bojić, međutim, nije mogao da potvrdi gde je vozač pronađen – u autu, ili van auta, te da li se auto kretao prema Mitrovici, ili centralnoj Srbiji, kao ni da li je auto sleteo usled sudara sa drugim vozilom, jer je, kako je rekao, uviđaj još uvek u toku.

11: 45 – Na regionalnom putu Zvečan – Leposavić, kod Bistričkog mosta, vozilo sletelo u Ibar

Danas, oko 11 časova, na regionalnom putu Zvečan – Leposavić, kod Bistričkog mosta, došlo je do sletanja vozila u Ibar, a prema prvim, još uvek nepotvrđenim informacijama iz policije, u vozilu se nije niko nalazio, rekao je za KoSSev šef operative Kosovske policije za Sever, Željko Bojić.

Saobraćajna patrola, sanitet, kao i vozilo vatrogasne službe, nalaze se na licu mesta. U toku je izvlačenje vozila. I dalje nema informacija da li je u trenutku sletanja auta ikoga bilo u njemu.

Još jedan udes u Severnoj Mitrovici: Vozač pobegao sa lica mesta, starija osoba teško povređena

27.11.2014, 19:17 Izvor: KoSSev

Jedna starija osoba teško je povređena danas popodne ispred Prokredit banke u Severnoj Mitrovici, kada je kombi marke „mercedes“, kojim je upravljao D.R. iz Kosovske Mitrovice, udario u vrata parkiranog taksi vozila, iz kojeg je povređena osoba izlazila. KoSSev nezvanično saznaje da je u ovom udesu povređeni B.B. izgubio prst na levoj ruci. Vozač mercedesa pobegao je sa lica mesta, ali ga je policija zaustavila u Zvečanu i utvrdila da je u krvi imao 2,32 promila alkohola. Ovo je druga saobraćajna nesreća u rejonu Severne Mitrovice i Zvečana danas.

„Danas u 16:08 minuta, u ulici Kralja Petra I, u blizini Prokredit i Rajfajzen banke, osumnjičeni D.R, ’68. godište iz Kosovske Mitrovice, upravljajući kombi vozilom marke „mercedes“, bele boje, udara u vrata taksi vozila i nanosi telesnu povredu  B.B., ’31 godište, u levu ruku. Povređeno lice prebačeno je u bolnicu. Osumnjičeni D.R. se nije zaustavio. Povređena osoba je transportovana u bolnicu. Osumnjičenog je policijska patrola zaustavila u Zvečanu, privela u policijsku stanicu i alko testom utvrdila da ima 2,32 promila alkohola u krvi. Slučaj je predat javnom tužiocu,“ izjavio je šef operative Kosovske policije za Sever, Željko Bojić.

KoSSev nezvanično saznaje da je povređenom starcu otkinut prst na ruci u ovoj nesreći.

Ova je druga saobraćajna nesreća danas u rejonu Severne Mitrovice i Zvečana, nakon što je jutros, vozilo marke „jugo kabriolet“, sa leskovačkim registarskim oznakama, kojim je upravljao Vladimir Nikolić, sleteo sa puta kod Bistričkog mosta i zadobio lakše telesne povrede.

Oliver Ivanović: Moćni svet zapao u glib

27.11. 2014, 20:36

Lider Građanske inicijative SDP: Ponovo su pobedili teška improvizacija, politički pritisci, ali i korupcija
NAJJAČI lični utisak, posle deset meseci provedenih u pritvoru, potpuno bez osnova i razloga, jeste – moje duboko i suštinsko razočaranje u međunarodnu zajednicu.
Priznajem, i sam sam precenjivao taj razvijeni i moćni svet, verujući da je njima pravni sistem „svetinja“ i da ne bi dozvolili da se u njihove ime i pod njihovim imenom nanose ovakve nepravde. Grešio sam.
Međunarodna zajednica se preko Euleksa duboko zaglibila u ovom slučaju, kad su podigli optužnicu protiv mene, i sada se nalaze u situaciji da ne mogu da priznaju taj potpuni fijasko prava i pravde. Pogrešili su.
Zato su mi ponovo produžili pritvor. I ponovo su, nažalost, pobedili teška improvizacija, vidljivi i nevidljivi politički pritisci, ali i korupcija. Svega toga ima u ovom slučaju, osim istine, pravde i elementarnog prava.
Sudija, kao pojedinac, nije imao snage da se odupre tim uticajima, pa da povuče optužnicu, nego uvodi slučaj u fazu glavnog pretresa. Tada će se konačno i videti izjave tih njihovih nazovi svedoka. Videće se sva besmislenost procesa.
Euleks je na Kosovo i Metohiju došao sa velikim pretenzijama i čak euforičnim ciljem da ovde potpuno sve dovedu u red. Nažalost, pokazalo se, ne samo da ne mogu da srede ništa, nego da ne mogu da srede ni sebe.
Kao političar sam se borio da dođe Euleks, pozdravio sam njihovu misiju jer sam bio siguran da nije sazrelo za direktan odnos Albanaca i Srba koji bi uredio društvo. Sada sam siguran da je i ovakav iskompromitovan Euleks potpuno nepotreban.
Sa druge strane, nije dobro što je UNMIK izbušen, urušen, svesno ostavljen bez budžeta, kako bi ga napustili svi koji su sposobni.
Svestan sam potpuno da se suludi proces protiv mene vodi da bi se sa zvučnim imenom na srpskoj strani, napravila ravnoteža za hapšenja koja se očekuju na albanskoj.
Jer, početak rada Specijalnog suda moraće da uđe i u leglo korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu. A lista osumnjičenih potpuno je ista kao lista onih koji su odgovorni za etničke zločine od 17. marta. To je, do u poslednje ime, spisak ljudi koji su već godinama organizatori svih nemira i nestabilnosti na KiM.
Zašto sam ja odabran da im služim kao srpska kontrateža, nekakav ekvivalent i balans?
Prvo, svi koji su mogli sa srpske strane da budu optuženi za zločine odavno su pobegli sa Kosova i Metohije. Drugo, ja sam visokoprofilisan kao političar, a nemam nijednu stranku „zaštitnicu“ u Beogradu. Treće, jedan sam od „krivaca“ što Kosovska Mitrovica nije potpuno očišćena od Srba što je bio cilj. Četvrto, nisam deo nacionalističkog korpusa, pa im je i to bilo zgodno.
I sada, evo, da apsurd bude potpun, ja moram da dokazujem svoju nevinost.
Koliko je sve sumanuto, dokazuje i činjenica da je sud tek posle šest meseci mog pritvora tražio od Suda za ratne zločine u Beogradu da dostavi informacije o mom angažmanu za vreme rata. Zašto su toliko čekali?
S druge strane, Beograd je učinio sve sa svoje strane i dao je garancije za moje puštanje iz pritvora. Ali, garancije koje su važile za Pavkovića, Lazarevića ili Šešelja, za mene kao da ne postoje.
Jasno je – pokušavaju da me slome!
Siguran sam – neće u tome uspeti!
Sve ovo poremetilo je moje životne planove. Narušilo je normalan život i mojoj porodici.
Ali, idemo dalje. Na kraju će pobediti istina.

Đurić: Najvažnija statusna neutralnost Euleksa

Statusna neutralnost Euleksa je imperativ za Vladu Srbije. Euleks će uvek imati podršku za takvo delovanje i za uspostavljanje i jačanje vladavine prava na KiM, kaže Marko Đurić.Marko Đurić

Posle sastanka sa šefom Misije Euleksa na Kosovu Gabrielom Meučijem Đurić je rekao da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i da je prisustvo međunarodnih misija na Kosovu neophodno da bi se jačala vladavina prava, a ne za rešavanje statusnih pitanja.

„Zbog toga je statusna neutralnost Misije Euleksa za nas imperativ“, rekao je Đurić, istakavši da srpski narod na Kosovu ne prihvata administrativnu liniju kao državnu granicu.

On je naveo da je Meučiju poželeo uspeh u radu i da je sa njim razgovarao o velikom broju problema sa kojiima se suočava srpska zajednica u pokrajini, na brojne incidente, etinički motivisane napade, ubistva i previše kriminalaca na slobodi.

„Problema u vezi sa kredibilitetom Misije Euleksa ima mnogo, i ja Meučiju od srca želim da te probleme uspe da reši, a neće mu biti lako s obzirom na nasleđe koje je zatekao“, rekao je Đurić, ističući da je Srbima u pokrajini potrebna stabilnost i vladavina prava.

On je naglasio da je jako važno da se poštuje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na uspostavljanje sudova u srpskim opštinama u kojima će raditi srpske sudije i tužioci.

„Onog momenta kad naši ljudi više ne budu videli da su u zatvorima politički lideri, dok se vođe kriminala nalaze u obližnjim kafićima, mislim da ćemo moći da kažemo da smo bliže ostavarivanju mandata i ciljeva, ne samo međunarodne zajednice nego i svih koji teže normalnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, a Srbija tome svakako teži. Dok se to ne desi, ne možemo očekivati da će se odnos srpske zajednice prema toj misiji promeniti“, rekao je Đurić.

On je naveo da je sa Meučijem razgovarao i o slučaju Olivera Ivanovića, Stevana Vulovića, Slaviše Ristića i da je ukazao na opravdane brige u vezi sa tim, navodeći da „nije normalno da neko bude iza rešetaka toliko dugo na taj način“.

„Sve instrumente, političke i diplomatske, koje imamo u rukama kao država da bismo pomogli tim ljudima, nastavićemo da koristimo, uključujući i politički pritisak i domaće i međunarodne pravne garancije. Nećemo štedeti energiju“, rekao je Đurić.

On je rekao da je sa Meučijem razgovarao i o osnivanju suda za ratne zločine koji bi pred lice pravde izveo one koji su odgovorni za zločine na Kosovu i Metohiji koje je počinila OVK.

„Želimo uspeh Misiji Euleksa i Meučiju i spremni smo da im pomognemo da tu tešku situaciju koju su zatekli i nasledili iz prethodnog perioda promene“, poručio je Đurić, ističući da Misija Euleksa treba da deluje na celoj teritoriji Kosova i da svoja ovlašćenja koristi kako bi stala na kraj organizovanom kriminalu.

Upitan da li je sa Meučijem razgovarao o problemu ilegalnih migranta, Đurić je rekao da će to svakako biti tema razgovorima sa ministrom unutrašnjih poslova, ali i poručio da je važno sagledati korene problema koji je zajednički za celu Evropu.

Hiseni na čelu prištinske delegacije u dijalogu?

Bivši kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni, član predsednistva Demokratskog saveza Kosova, trebalo bi da bude na čelu kosovske delegacije u dialogu Beograda i Prištine, piše prištinski Ekspres.Priština

Izvori lista su naveli da će Hiseni, koji je bio ministar spoljnih poslova Kosova u periodu 2008 – 2010, zameniti Editu Tahiri kao šef tehničkog dijaloga i neće biti ministar u novoj kosovskoj vladi.

Isti izvor rekao je za Ekspres da su se Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova složili sa predlogom da Hiseni vodi tehnički dijalog sa Beogradom.

Srbija i Euleks da pojačaju saradnju policija

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić primio je novog šefa misije Euleks Gabriela Meučija i tom prilikom izrazio očekivanje da će saradnja Srbije sa Euleksom biti korektna i tokom mandata Meučija.Gabriele Meuči i Aleksandar Vučić 

Vučić i Meuči naglasili su potrebu jače saradnje policija, posebno u borbi protiv organizovanog kriminala i sprečavanju krijumčarenja, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Šef Misije Euleks obećao je da će pružiti podršku nastavku dijaloga Beograda i Prištine.

anjić: Manje mesta za Srbe u novoj vladi

Politički analitičar Dušan Janjić ocenio je da će nova kosovska vlada biti stabilna, jer je opozicija razdeljena, ali i da će Srbi u njoj imati manje mesta nego do sada, te da treba da budu zadovoljni ako dobiju jednog ministra i potpredsednika.Dušan Janjić 

Janjić je u intervjuu NIN-u ocenio da Srbi nisu razumeli šta se događalo tokom višemesečnog formiranja institucija vlasti na Kosovu i da su se neki u Beogradu, a i na Kosovu, „preigrali u želji da zamute vodu Albancima“ i pogrešno kalkulisali da će biti odlučujući partner u političkim dogovorima.

Navodeći da su od deset mesta šest dobili predstavnici Srba koji nikad nisu učestvovali u kosovskim institucijama i koji po instinktu prate samo Beograd, Janjić je rekao da u suštini Srbi imaju samo jednog nezavisnog poslanika – Nenada Rašića i dvojicu iz SLS koji shvataju realnost da se „ne može raditi po komandi Vulina, Đurića ili Janjića iz Beograda“.

„Tako da ne samo da nisu razumeli matematiku, nego su se neki u Beogradu, a i na Kosovu preigrali u želji da zamute vodu Albancima. Poputno pogrešno su kalkulisali da će doći do totalne paralize među Albancima i da će oni biti odlučujući faktor“, rekao je Janjić.

Janjić je istakao da Srbi nisu neophodni kao cela lista i da im nije zagarantovano da će svi ući u vladajuću koaliciju, već da moraju da se bore za to.

„Ne znam kako će se odnositi Hašim Tači prema njima, jer su i njemu davali obećanja“, rekao je Janjić.

Navodeći da su Srbi bili favorizovani i da su dobijali više mesta jer su činili odlučujući broj za vladajuću većinu, Janjić je ocenio da sad možemo biti sigurni da će dobiti manje mesta i u skupštini i u javnim preduzećima, kao i da će u vladi dobiti manje nego što su imali.

„Sad treba da budu zadovoljni ako dobiju jednog ministra, potpredsednika i na primer tri do četiri pomoćnika i zamenika. To je maksimum“, rekao je Janjić, podsetivši da su Srbi u prethodnoj vladi imali tri ministarstva, jednog potpredsednika i desetak zamenika i pomoćnika.

Janjić je ocenio da će vlast u Prištini biti stabilna, poput vlade Aleksandra Vučića, a možda i stabilnija, jer je opozicija razdeljena.

On je rekao da se čini da je jedini gubitnik Alijansa za budućnost Kosova i Ramuš Haradinaj, jer je, kako kaže, prerano sebe proglasio isključivim kandidatom za premijera.

„Postoji nagoveštaj da će se naći neki model da neko od Haradinajevih ljudi bude u vladi, a možda se i za njega nađe odgovarajuća pozicija sa koje može delovati“, rekao je Janjić, dodajući da se zna da je kičma buduće koalicije vlade napravljena od LDK i DPK.

26.11.2014 |08:00 -23:55 Šiptari paradiraju i demonstriraju svoje pune kapacitete NACIONALISTIČKE DRŽAVE na okupiranom delu Srpske državne teritorije Kosovo i Metohija!!!


Čeku: BSK će uskoro postati Oružane snage

Ministar Bezbednosnih snaga Kosova, Agim Čeku je izjavio da će vrlo brzo te snage prerasti u Oružane snage Kosova.Bezbednosne snage Kosova 

U interviju za današnje izdanje dnevnika „Epoka e re“, Čeku je najavio da će ta odluka biti doneta na jednoj od prvih sednica Skupštine Kosova nakon njenog konstituisanja.

„Ozvaničavanje BSK kao Vojske Kosova je odlagano zbog nedostatka (funkcionisanja) Skupštine Kosova. Ja verujem da će jedna od prvih odluka nove Skupštine biti ozvaničavanja Oružanih snaga Kosova. Snažno verujem u ostvarivanje ovog projekta, jer je to nacionalni projekat od izuzetnog značaja za našu zemlju i njene građane“, rekao je Čeku.

Istakao je da taj proces ima snažnu i široku podršku međunarodnih saveznika Kosova.

Uz to, „sve parlamenhtarne stranke su za ovu promenu i ne očekujem neki problem ili protivljenje ovom značajnom projektu. Očekujemo glasove i podršku svih jer je ozvaničavanje vojske u interesu
Kosova, njegovih građana i političkih partija“, smatra Čeku.

Danas se na Kosovu mnogobrojnim manifetacijama i defileom njenih pripadnika obeležava Dan Bezbednosnih snaga Kosova.

Demaći: I Haradinaj u vladu

Politički analitičar Adem Demaći smatra da je neophodno da u sastav nove vlade Kosova uđe i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.Tači i Haradinaj 

Alijansa je potrebna kako bi u parlamentu postojala potrebna većina za usvajanje zakona važnih za budućnost Kosova, preneli su reči Demaćija prištinski mediji.

„Bilo bi neophodno i dobro da u koaliciju uđe i ABK Ramuša Haradinaja kako bi se stvorila trojka Mustafa-Tači-Haradinaj i tako ne bi mislili da li imamo dovoljno glasova u skupštini koji će biti potrebni za budućnost Kosova i donešenje ne baš lakih zakona“, rekao je Demaći.

On je ocenio i da je lider DSK Isa Mustafa nezavisno od njegove prošlosti učinio veliki politički preokret za dobrobit Kosova i da treba gledati šta će činiti sutra.

Priština: Kosovu naredne godine vizna liberalizacija

Učesnici Škole evropskih integracija iz Severne Mitrovice boravili su u Prištini gde su imali nekoliko predavanja o procesu integracije Kosova u EU.Sa današnjeg predavanja u Prištini

Polaznici su imali prilike da čuju kako odmiče vizna liberalizacija Kosova, šta je još ostalo da se uradi i koji su najveći problemi na tom putu.

„Mogli smo da čujemo da proces integracija teče usporenim tempom nego što je to bilo očekivano, pauza je bila pravljena i zbog šestomesečnih političkih problema. Puno je zakona koji čekaju da se ili implementiraju ili dopune kako bi bili u skladu sa zakonima EU“, kazala je jedna od učesnica Katarina Ađančić.

Ipak vršilac dužnosti ministra za evropske integracije Gezim Kasapoli objasnio je da je Kosovo do sada ispunilo 90 odsto uslova i da bi do kraja naredne godine moglo da postane deo šengenskog prostora iako postoji veliki problem ilegalne migracije.

„U zadnjih par meseci povećava se trend ilegalne migracije koja je kancer za ovaj proces i nešto što stvara probleme ne samo Kosovu nego i svim zemljama Balkana. Ukoliko nastavimo sa ovim trendom onda će se vize vratiti i za one zemlje kojima je već odobrena vizna liberalizacija. Potrebna je široka strategija koja podrazumeva dogovor svih zemalja u regionu“, kazao je Kasapoli.

Stručnjak za evropske integracije Besnik Vasoli bliže je pojasnio proces vizne libreralizacije Kosova kao i probleme na tom putu. On je rekao da su najveći problem Kosova trenutno korupcija i sudstvo.

„Nije ostalo još puno toga da se uradi. Vlada već ima svoj plan rada i znaju šta treba da se uradi. Već nekoliko godina se radi vizna liberalizacija tako da su sve strategije i zakoni doneti. Potrebna je samo volja inače teoretski ili na papiru sve stvari su tu“, kazao je Vasoli.

Učesnici Škole evropskih integracija imaće i predavanje na temu reforme javne administracije i uloge civilnog društva u procesu evropskih integracija. Posetu Prištini i predavanja organizovala Kosovska fondacija za otvoreno društvo.

Stojković oslobođen zbog nedostatka dokaza

Nenad Stojković iz Parteša koji je bio osumnjičen da je primoravao birače da glasaju za GI Srpska na lokalnim izborima održanim prošle godine osobođen je usled nedostatka dokaza.

Pred krivičnim većem Osnovnog suda u Gnjilanu kojim je predsedavala sudija Emina Salihu, okončan je glavni pretres u kome su troje kosovskih Srba iz Parteša odgovarali za krivično delo ugrožavanja slobodne volje glasača, vezano za izbore od novembra prošle godine.

Optuženi su Živorad Jovanović, Vitomirka Gavrilović i Nenad Stojković kojoma je tužilaštvo za teška krivična dela iz Gnjilana na teret stavilo da su pretnjom ukidanja socijalne pomoći primoravali birače da izađu na izbore i podrže listu „Srpska“.

Tužilac je u svojoj završnoj reči odustao od optužbe u odnosu na Nenada Stojkovića zbog nedostatka dokaza, a odluka za preostalo dvoje optuženih će biti doneta danas u 15 časova.

„Tužilaštvo se na glavnom pretresu uverilo u stav koji sam od početka postupka zastupao, da protiv Nenada nije postojala ni osnovana sumnja da je izvršio krivično delo. Drago mi je zbog njegove porodice koja je njegovim oslobođenjem dobila malo spokoja“, izjavio je za RTV KIM branilac oslobođenog Nenada Stojkovića advokat Dejan A. Vasic.

„Institucije i društvo krivci za loše odnose Srba i Albanaca“

„Kosovsko društvo je pokazalo da je tolerantno na netoleranciju, a slučajevi napada na ugrožene grupe prošli bez osude zvaničnika, predstavnika civilnog društva i medija“, kaže Nenad Maksimović.Komšijski odnosi

Šesnaest godina nakon ratnih dešavanja međuetnički odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu su i dalje nategnuti. Na to ukazuju i poslednji incidenti u metohijskim sredinama do kojih je došlo nakon neuspešne utakmice između Srbije i Albanije.

Za decenijsko razmimoilaženje među stanovništvom Kosova odgovorne su i isntitucije, smatraju sagovornici RTV Kim.

Politička mantra institucija u Prištini da je stanje manjinskih zajednica poboljšano nije potkrepljena dokazima, kaže Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju. To, prema njegovom mišljenju, potvrđuje veliki broj napada na Srbe poslednih meseci. Maksimović zamera što nije došlo do adekvatne osude od predstavnika vlasti, civilnog sektora i albanskih medija.

„Prošle godine je zabeleženo 650 etnički motivisanih napada što predstavlja povećanje u odnosu na 2012. godinu. Sami događaji posle završetka utakmice Srbija i Albanija i napadi na manjinsko stanovništvo su jasno pokazali nivo netrpeljivosti i koliko je dugačak put koji trebamo proći da bi došlo do međuetničke tolerancije i pomirenja. Kosovsko društvo se još jednom pokazalo kao veoma tolerantno na netoleranciju jer sami slučajevi napada ugrožene grupe ljudi su se desili bez osude kako zvaničnika, tako predstavnika civilnog društva i društva u celini, a mediji su poprilično šturo izveštavali o takvim napadima“, ističe Maksimović.

Jedan incident ili provokacija albanskih navijača puštanjem drona sa zastavom Velike Albanije dovoljan je da pokerene lavinu uvreda i raširi nacionalizam između dve zajednice na Kosovu, smatra urednik Radija Urban FM iz Prištine Arijentin Abdul.

„Da ste me pitali 1999. godine da li će proći toliko vremena da se ovo još uvek postavlja kao pitanje, tada bih rekao ne jer ćemo za petnaest – šesnaest godina imati korektne relacije. Ali se vidi da je jedan mali incident dovoljan da se relacija između Albanaca i Srba vraća na nulu. Mislio sam da će, posle političkog sporazuma u Briselu koji su postigla dva premijera, stvari ići nabolje“.

Za loše ili nikakve odnose krivi su i sami građani koji nemaju međusobnu komunikaciju zbog jezičke barijere, kaže Abdul.

„Najmlađa grupa ljudi, oni koji sada imaju 19 ili 20 godina i na srpskoj i na albanskoj strani nemaju nikakav međusobni kontakt i misle jedni o drugima sve najlošije. Žalosno je što uopšte ne postoje odnosi među mlađim generacijama, mislim na mlade iz Gračanice, Prištine, Beograda. Oni zapravo uopšte ne postoje. Ti mladi Albanci ne znaju srpski, mladi Srbi uopšte ne znaju albanski, ali je veći problem kada ih pitaš šta misle jedni o drugima oni će ti reći sve najgore“.

Dugogodišnji novinar sa Kosova Nedeljko Zejak kaže da je odgovornost za loše odnose dve najveće etničke zajednice na političkim predstavnicima koji, uprkos dugogodišnjem stažu u institucijama, nisu uradili gotovo ništa na njihovom poboljšanju.

„Srbi još uvek žive na periferiji društva i bilo kog drugog oblika života ovde na Kosovu, a jedan jedini razlog je zato što su Srbi toliko izdeljeni i pocepani, i to Albanci prepoznaju. Sve dok u Srbima vide pocepanu zajednicu oni će ih tretirati kao zajednicu koja može i živeće na marginama tog kosovskog društva. Mislim da nije problem u Albancima, problem je u Srbima jer su obezglavnljeni. Srbe predstavljaju ljudi koji su, u sredinama u kojima žive a kamoli za jedno društvo, anonimusi i ljudi koji nemaju iskustva iza sebe“, rekao je Zejak.

Da li naviknuti na društvenu izolaciju ili zaokupljeni sopstvenim problemima, kako tvrdi Nenad Maksimović, pojedini stanovnici centralnog Kosova smatraju da situacija sa komšijama Albancima i nije tako loša.

Problem slobode kretanja, napada i provokacija u ovim sredinama deluju kao da su prevaziđeni, kažu pojedini meštani Gračanice.

Ipak, za šesnaest godina, koliko je prošlo od sukoba na Kosovu, preostali Srbi su i dalje nastanjeni u ruralnim sredinama. U glavnom gradu Prištini danas stalno boravište ima njih četrdesetak.

Taj broj se međutim, povećava dolaskom onih koji rade u javnom sektoru ili međunarodnim institucijama.

Jedina urbana sredina gde Srbi žive u većem broju je severni deo Kosovske Mitrovice.

Sa protesta iz Severne Mitrovice: Lazoviću i ostalim Srbima omogućiti da se brane sa slobode

 26.11.2014, 14:03

Stotinak građana Severne Kosovske Mitrovice danas je sa protesta podrške uhapšenom Aleksandru Lazoviću – jednom od trojice Srba, koji se zajedno sa Dragoljubom Delibašićem i Oliverom Ivanovićem tereti za zločine nad Albancima u Kosovskoj Mitrovici tokom 1999. i 2000. godine, uputilo zahtev da se njemu, kao i ostalim Srbima koji se tereta za slična dela, omogući odbrana sa slobode. Protest  je održan na platou Srednje tehničke škole „Mihajlo Petrović Alas“, a organizovali su ga škola za osnovno i srednje obrazovanje za decu sa posebnim potrebama „Kosovski božur”, u kojoj je i zaposlen Aleksandar Lazović, sindikat prosvetnih radnika i crkveni hor iz Kosovske Mitrovice, čiji je, takođe, Lazović član od njegovog osnivanja. Protest podrške završen je protestnom šetnjom učesnika do pritvorne jedinice u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde su učenici škole „Kosovski božur“ ostavili svoje poruke upućene Lazoviću. 

„Mi sa ovog skupa, na kojem nas je velika nepravda sakupila, jedino što želimo i tražimo jeste da se Saša brani sa slobode. Mi verujemo u njegovu nevinost. Pravda je spora, ali dostižna. Njegovu nevinost će dokazati pravnici, ali i želimo da sa ovog mesta apelujemo da do tada on bude na slobodi i da se brani sa slobode,“ rekla je direktorica škole u kojoj Lazović radi, Marta Popović, objašnjavajući da je Lazović uhapšen pre tačno sto dana. Po njenim rečima, Lazović je bio omiljen među svojim učenicima i njihovim roditeljima od kojih je imao veliko poverenje.
Dejan Mirić iz crkvenog hora “Branislav Nušić”, kazao je da se članovi hora saosećaju sa svim  patnjama  uhapšenih Srba.
“Mi znamo da je naš drug Saša Lazović nevin čovek. On je u ovom horu od osnivanja. Pošten otac, dobar drug,  a nadasve velik rodoljub. Sve patnje i muke smatramo da su to velika iskušenja za sve nas, pa i za njih, nevino uhapšene. Molimo međunarodnu zajednicu da progleda i barem jednom u životu, prema nama, Srbima, ophodi se kao prema ljudskim bićima,” kazao je Mirić.
I predsednik sindikata prosvetnih radnika sa KiM, Zoran Jevtić, uputio je sličnu poruku javnosti, zahtevajući  pri tom da se i ostali Srbi, koji se terete za slična dela, kao i Lazović, brane sa slobode i bude im omogućeno pravedno suđenje.
„Zahtevamo da svi pritvoreni Srbi budu slobodni i da im se omogući pravedno i slobodno suđenje, a uvereni smo u to da će oni dokazati svoju nevinost i biti slobodni građani Kosovske Mitrovice i Severnog Kosova,“ rekao je Jevtić objašnjavajući da su sindikati zaposlenih sa KiM-a, zajedno sa republičkim granskim sindikatima saveza samostalnih sindikata Srbije, pokrenuli niz akcija sa ciljem da Aleksandru Lazoviću, inače predsedniku sindikalne organizacije Specijalne škole „Kosovski Božur,“ i Nebojši Vujačiću – predsedniku sindikalne organizacije poštanskih radnika Kosova i Metohije, pruže podršku i pomoć u „odbrani svojih legitimnih prava – prava na slobodan život.“
Pročitajte još:

Osnovni sud u Mitrovici potvrdio optužnicu protiv Delibašića, Ivanovića, Vujačićevih i Lazića

Šta sadrži optužnica protiv petorice Srba

Sudski pritvor za Lazovića i N. Vujačića; Iliji Vujačiću mera obaveznog javljanja policiji

Sudija Roksana Komša na prvom zajedničkom ročištu petorici Srba 26. avgusta

EULEX: Sudske odluke pitanje suda i samo suda

GI SDP: Dvostruki aršini EULEX-ovog pravosuđa

Advokati Ivanovića i Delibašića: Dokazi nepouzdani; optužnica – papir ispunjen tužiočevim besmislicama

Zajednička optužnica protiv Ivanovića, Delibašića, Vujačićevih i Lazovića

Jevtić je istakao i da su sindikati zaposlenih sa KiM ubeđeni da Ilija Vujačić, Dragan Delibašić, Oliver Ivanović, Slaviša Ristić, Stevan Vulović, Radovan Radić, Slobodan Sovrlić, kao i ostali optuženi Srbi, nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret, te da misle da zbog načina na koji radi pravosuđe na Kosovu doprinosi daljem iseljavanju Srba sa KiM-a i ukazuje na to da niko nema zagarantovana prava na slobodu.

Građani su završili protest protestnom šetnjom do pritvorske jedinice u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, u kojoj je i pritvoren Aleksandar Lazović, a učenici škole „Kosovski božur“ su i na šalteru ove pritvorske jedinice ostavili poruke upućene Aleksandru Lazoviću.

Aleksandru Lazoviću, Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Iliji Vujačiću i Nebojši Vujačiću se sudi po zajedničkoj optužnici. Tako se Aleksandar Lazović, Ilija Vujičić i Nebojša Vujačić terete da su kao pripadnici ‘Čuvara mosta’, izvršili teška ubistva i pokušaj teških ubistava, 2000. godine, dok se Oliver Ivanović i Dragoljub Delibašić terete za ratne zločine tokom 1999. godine, odnosno podstrekivanje na zločine protiv albanskog stanovništva tokom 2000.
Aleksandar Lazović se u sudskom pritvoru nalazi od 19. avgusta, a optužnicu protiv njega i četvorice Srba je za sada potvrdio samo prvostepeni sud u Mitrovici.

Lunaček: Statusna neutralnost je nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima

26. 11.2014, 13:21

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Ulrike Lunaček, rekla je da će događaji poput upravo završene konferencije u Beču „Prilike i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“ ohrabriti one države koje nisu priznale Kosovo da to učine i što je pre moguće, dodajući da je „statusna neutralnost nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima,“ saopšteno je iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Integracija Kosova u međunarodne organizacije i multilateralna diplomatija je jedan od najviših prioriteta kosovske diplomatije, naglašeno je na ovom skupu. U Beču je juče završena dvodnevna konferencija „Prilike i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“. Ovu konferenciju je organizovala „Diplomatska akademija Republike Kosovo“ u saradnji sa bečkom diplomatskom akademijom.
Otvarajući dvodnevni skup zajedno sa  svojim kolegom iz Austrije, ambasadorom Hans Vinklerom, direktor kosovske diplomatske akademije – Skender Durmiši, naglasio je da je integracija Kosova u međunarodne organizacije i multilateralna diplomatija jedan od najviših prioriteta kosovske diplomatije.
Na konferenciji je više kosovskih diplomata istaklo uspehe koje je Kosovo postiglo u proteklom periodu kada je u pitanju međunarodni legitimitet, odnosno učlanjenje u više vodećih međunarodnih organizacija.
Zamenik specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za budući status Kosova, ambasador Albert Rohan, rekao je da je konferencija bila interesantna i da će Austrija pomoći Kosovu koliko može u integraciju u EU, a da Kosovo treba još intenzivnije da učestvuje u integrativnim procesima:
„Imali smo dobru saradnju između naše dve zemlje. Razgovarali smo o političkim i pravnim pitanjima, i mislim da je glavna poruka, rekao bih, ta da Kosovo mora intenzivnije da učestvuje u evropskim integrativnim procesima. Austrija je spremna da pomogne koliko može.“
Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Ulrike Lunaček, koja se učesnicima konferencije obratila preko video bima, naglasila je da će događaji poput ove konferencije ohrabriti one države koje nisu priznale Kosovo da to i učine što je pre moguće, dodajući da je „statusna neutralnost nešto što ne sme da postoji u međunarodnim odnosima.“
Na konferenciji su, pored kosovskih diplomata, učestvovale i diplomate iz austrijskog ministarstva za spoljne poslove, Evropu, predstavnici Saveta Evrope, Venecijanske komisije, akademske svetske zajednice, novinari i diplmate akreditovane u Beču.
Iako spada u  najmlađa ministarstva spoljnih poslova, kosovska diplomatija  je veteran u internacionalizaciji kosovskog pitanja kao državotovornog, koje je još 1996. godine jasno postavljeno kao jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja, pre svega za zapadne zemlje, na čelu sa SAD-om, Nemačkom i Velikom Britanijom, a koje su i danas ostale najvažniji partneri Kosovu u podršci priznanja kao samostalne države. Kosovo danas ima 22 diplomatske misije i 14 konzulata, mahom u ključnim i razvijenim zemljama Zapada, kao i u regionu, a 110 od 193 članica Ujedinjenih nacija je priznalo kosovsku nezavisnost. U poslednjih nekoliko meseci, Kosovo je postalo član nekoliko najznačajnijih međunarodnih organizacija, uključujući i sportske, a u toku su i pripreme prvog olimpijskog tima Kosova.

Bamieh: Nisam sakrila dokaze u slučaju „Sekirača“ koji je EULEX želeo da ubije od početka

26. 11. 2014, 10:18

Nakon što je EULEX-ov tužilac Kent Mortimore, koji sada predstavlja Specijalno tužilaštvo u slučaju Sekirača, na jučerašnjem ročištu u ovom slučaju izjavio da je bivša EULEX-ova tužiteljka Maria Bamieh krila dokaze koji se tiču slučaja „Sekirača“, Bamieh se sinoć kasno oglasila saopštenjem za medije na svom Fejsbuk profilu. Ona u saopštenju ističe da je veoma iznenađena ozbiljnim optužbama svog kolege, jer je slučaj Sekirača – „slučaj koji je EULEX želeo da ubije od početka“, u kojem su svedoci imali optužbe protiv EULEX-ovog sudije, Frančeska Florija. Ona je istakla i da nikada nije krila dokaze, kao i da joj je kancelarija pretresana bez njenog prisustva, a što je, kako navodi, u suprotnosti sa svakom istražnom procedurom. Međutim, Bamieh takođe veruje da se priča u vezi sa prikrivanjem dokaza „spinuje“, jer postoji pravno obrazloženje za to – njoj nije dato vremena da preda svoje slučajeve tužiocima koji su preuzeli njene slučajeve i nikom nije dopušteno da razgovara sa njom. 
Martimor: Bamieh sakrila dokaze; Adamska-Galant: skrivanje dokaza ozbiljno kriminalno delo
„Tužilac (Maria Bamieh, prim. red.) je sakrio dokaze ovog slučaja, koji takođe mogu da budu oslobađajući za optužene službenike. Ukoliko kaznimo optužene bez dobrog poznavanja onoga što se dogodilo u ovim slučajevima, onda se ne razlikujemo od kriminalaca,“ rekao je Martimor na jučerašnjem ročištu u slučaju Sekirača.
I predsedavajuća sudskog veća u ovom slučaju, EULEX-ov sudija Ana Adamska Galant, potvrdila je da je informisana o tome da su u kancelariji tužiteljke Marie Bamieh pronađeni dokazi koje ne poseduje ni sud, a ni odbrana. Ona je takođe rekla da je to ozbiljno krivično delo koje mora da bude istraženo.


Pročitajte još: 

Bivša tužiteljka Bamie: Uskoro pokrećem postupak protiv EULEX-a

EULEX će biti zatvoren

Bamieh predala 40 strana dokaza o korupciji u EULEX-u

„Veoma sam iznenađena izjavama mojih bivših kolega koje su danas dali tokom saslušanja u slučaju ‘Clinton Bombing’ (Sekirača). Ovo je slučaj koji je EULEX hteo da ubije od početka, jer su svedoci imali optužbe protiv Frančeska Florija. Nisam sakrila nikakve dokaze od suda i to je veoma ozbiljna optužba koju ću braniti do kraja,“ objasnila je Bamieh i dodala:

„Volela bih da svi znaju da je moja kancelariju pretresana bez mog prisustva, što je u suprotnosti sa svakom istražnom procedurom i bilo ko je mogao da ostavi nešto tamo. Ne kažem da je to ono što se dogodilo, jer moje poverenje u moje kolege ostaje, uprkos teškim okolnostima kroz koje prolazim.“
Bamieh, međutim, ističe i da su izjave o njenom prikrivanju dokaza u slučaju „Sekirača“ zapravo „spin“ nečega za šta postoji pravno objašnjenje.
„Verujem da se pravi spin od nečeg u čemu nema krivice, za šta postoji zakonsko objašnjenje. Nisam dobila vremena da predam svoje predmete tužiocima koji su preuzeli moje slučajeve i nikome nije dozvoljeno da sa mnom razgovara. Da sam kontaktirana, ili da mi je dozvoljeno da predam predmet, što je u skladu sa propisima, ovih optužbi ne bi bilo,“ dodala je Bamieh.

Ova EULEX-ova tužiteljka na kraju svog saopštenja postavlja pitanje i koji su to tačno dokazi koje je ona navodno sakrila, kao i zašto bi sakrivene dokaze držala u svojoj kancelariji, dodavši  da bi volela da zna šta su tačno tužioci rekli juče na sudu o ovim pitanjima i istakavši da će ona odgovoriti na sva pitanja specijalnom istražitelju, a koja proističu iz ovog slučaja i zahtevati da ovo pitanje bude u potpunosti istraženo.

Kosovski mediji su u proteklom periodu izveštavali o tome da je sudija Frančesko Flori uzeo mito od 360.000 evra kako bi se oslobodio Nusret Cena za slučaj „bomba kod lokala Sekirača“. Bamie je tada ukazala istražiocima unutrašnje kontrole da to nije stara vest, jer se tako pričalo i u slučaju Tolaja.
U eksploziji koja se dogodila 27. septembra 2007, u kafiću „Sekirača“ u naselju Dardanija u Prištini, poginulo je dvoje ljudi a 11-oro ranjeno.
Eksplozija se dogodila mesec dana nakon ubistva policajca Triumfa Rize, koji je, prema pisanju više medija, bio poznat po snažnoj borbi protiv kriminala i korupcije. U policiji su verovali da je jedan blizak saradnik Envera Sekirače, inače poznatog kao „Gangster Prištine“, bio odgovoran za ovo ubistvo.
Prema optužnici, Enver Sekirača je bio u lošim odnosima sa Rizom, navodno zbog Adeljine Ismajli, koja se ranije, takođe navodno – zabavljala sa Sekiračom, pisali su kosovski mediji

25.11.2014 |08:00 – 23:55 Evo kako Šiptarski lobisti lobiraju za Kosovo kao nezavisnu državu!


Lunaček za prijem Kosova u UN

Potpredsednica EP Ulrike Lunaček nada se da će Kosovo uskoro biti primljeno u različite institucije UN, kao i u svetsku organizaciju.

Ulrike Lunaček 

Ona ističe da preostale zemlje članice EU treba da priznaju nezavisnost Kosova.

Lunaček je, u video-poruci prikazanoj na skupu „Multilateralna diplomatija – mogućnosti i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“ u Beču, rekla da nažalost postoje problemi unutar Kosova, navodeći da bi želela da već postoji vlada posle izbora pre skoro pola godine, jer bi to bilo lakše za one, kao što je ona, koji podržavaju Kosovo ka punopravnom članstvu u međunarodne organizacije.

Ona je, takođe, ukazala da postoje problemi i u vezi sa Euleksom, i da su optužbe vezane za korupciju tema i u EP.

Lunaček se založila za priznanje nezavisnosti Kosova od zemalja članica EU koje to do sada nisu učinile, poručivši da statusna neutralnost ne postoji.

Nadam se da će doći do promene stava barem kod nekih zemalja. Na argument koji neki koriste da je nezavisnost Kosova protivna međunarodnom pravu podsećam da postoji odluka Međunarodnog suda prema kojem proglašenje nije bilo protivno međunarodnom pravu“, podvukla je ona.

Austrijska političarka je rekla da neke zemlje strahuju da bi njihove manjine mogle takođe zatražiti nezavisnost, ali da ne treba da strepe jer, kako je navela, nijedna demokratska vlada u EU nije činila ono što je radio Miloševićev režim kosovskim Albancima.

Nemoguće je poređenje“, podvukla je Lunaček.

Ona je izrazila nadu da će broj zemalja članica UN koje su priznale Kosovo nastaviti da raste i da će uskoro ta „najmlađa država“ u Evropi moći biti primljena u različite institucije, agencije UN, kao i svetsku organizaciju.

„Na tome radim sa više kolega u EP“, navela je Lunaček.

Direktor Diplomatske akademije Kosova Skender Durmiši istakao je da Priština nudi svim svojim građanima ustavne garancije, demokratiju, mir i toleranciju, isto kao i sve ostale članice međunarodnih organizacija, te da su multilateralna diplomatija i članstvo u međunarodnim organizacijama cilj Kosova.

Generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova Kosova Aljbert Prenkaj, govoreći o odnosima sa Beogradom, ocenio je da je jedino održivo rešenje u potpisivanju mirovnog sporazuma, koji bi sadržao priznavanje nezavisnosti od strane Srbije.

Tači, Mustafa: Sednica Skupštine 8. decembra

Hašim Tači i Isa Mustafa izrazili su spremnost da 8. decembra održe sednicu na kojoj će se završiti konstituisanje Skupštine i izglasati nova Vlada Kosova.

Hašim Tači i Isa Mustafa 

Lideri DPK i DSK o svom dogovoru obavestili su predsednicu Kosova Atifete Jahjagu kod koje su danas bili na sastanku, saopšteno iz kabineta predsednice.

Demokratska partije Kosova Hašima Tačija i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe postigli su 20. novembra dogovor o koaliciji.

Narednih dana o učešću Srpske liste u vladi

Predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović izjavio je da sutra ili u četvrtak očekuje zvanične kontakte sa mandatarom ili predstavnicima dve najjače partije kosovskih Albanaca oko formiranja Vlade Kosova. 

Jablanović je rekao da je za Srpsku listu važno da bude prihvaćen program i ciljevi koji su definisani sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, Vladom Srbije i da je, bez uvažavanja tih ciljeva, iluzorno govoriti o srpskom učešću u kosovskoj vladi.

„Očekujemo da u sredu ili najkasnije četvrtak dođe do zvaničnog kontakta između Srpske liste i predstavnika koalicije DSK – DPK oko formiranja Vlade Kosova i učešća Srba u njoj. Ako Srpska lista bude učestvovala u Vladi Kosova, čemu se nadamo, ona će biti treći po snazi politički subjekt u novoj vladi i imaće bitne ingerencije“, kazao je Jablanović.

On je naglasio da nije bitan broj ministarstava koje će Srbi dobiti u budućoj kosovskoj vladi, već ovlašćenja koja će imati u tim ministarstvima i da je za Srpsku listu bitno da se uvaže program i ciljevi koji su definisani sa premijerom Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije.

„Bez uvažavanja tih naših ciljeva iluzorno je govoriti o našem učešću u Vladi Kosova, jer ukoliko ne dobijemo garanciju da će se ono što smo definisali sa našim premijerom Vučićem primeniti na Kosovu, Srpska lista će u samom startu biti osuđena na propast prilikom sprovođenja svoje politike“, kazao je Jablanović.

On je naglasio da je prioritet uvažavanje zahteva Srpske liste u vezi sa privatizacijom na Kosovu, povratkom raseljenih lica, imovinom SPC i formiranjem Zajednice srpskih opština.

Sve ostalo oko personalnih rešenja nije veliki problem, rekao je Jablanović, navodeći da unutar Srpske liste nije bilo reči o personalnim rešenjima za ljude koje bi učestvovali u Vladi Kosova.

Ono što prvo očekujemo je da dobijemo poziv od mandatara ili od koalicije između DSK i PDK i da čujemo njihovo viđenje našeg učešća u vladi Kosova, kazao je Jablanović.

On je podsetio da su u toku dogovori o konstituisanju Skupštine Kosova i formiranju Vlade između dva velika politička subjekta – Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova.

Jablanović je kazao da je Srpska lista poželjan partner za učešće u budućoj kosovskoj vladi, ali da je srpsko učešće prihvatljivo samo ako se ispune uslovi Srpske liste.

„Uslovi koje mi imamo i koje ćemo izneti pred naše partnere su dogovoreni sa Vladom Srbije u Beogradu i mi od tih uslova ne možemo da odustanemo zarad pukog učešća u Vladi Kosova i zarad par fotelja u koje bi seli naši ljudi“, naveo je on.

Hoćemo suštinski da promenimo život Srba na Kosovu i Metohiji, hoćemo da ga poboljšamo, hoćemo da pomognemo da se oduzeta imovina vrati, da se privatizacija poništi i da se desi ozbiljan povratak raseljenih Srba, zaključio je Jablanović.

Protest raseljenih zbog pritvaranja Srba

Raseljeni Srbi sa Kosova okupili su se sinoć ispred sedišta Građanske inicijative SDP u Kosovskoj Mitrovici u znak podrške lideru te inicijative Oliveru Ivanoviću i ostalim pritvorenim Srbima.Raseljeni ispred SDP-a 

Srbi iz Đakovice, koji su juče prisustvovali hramovnoj slavi u Visokim Dečanima, zatražili su od međunarodnih institucija da se pritvorenicima omogući da dokažu svoju nevinost.

Predstavnik raseljenih Srba iz Đakovice Đokica Stanojević izjavio je da je „jedini greh pritvorenih Srba na osnovu kojih je podignuta optužnica da su oni 1999. godine ostali u svojim kućama, u svom gradu, na vekovnom ognjištu, sa prijateljima, komšijama i kumovima”.

„Ako je to greh zato što su žrtvovali svoje i živote najbiližih, da sačuvaju vekovno ognjište, onda je to greh onome koji pokreće optužnicu protiv nedužnih Srba. Ovim putem dajemo podršku svima i tražimo od svih međunarodnih institucija da pritvoreni Srbi mogu časno, dostojanstveno, spremno da brane i dokažu svoju nevinost. Mi u njihovu nevinost ne sumnjamo jer znamo da onaj ko je ostao na KiM posle 1999. godine i ko je sve vreme želeo nov život na prostoru KiM, on ne može da bude zločinac”, podvukao je Stanojević.

On je kazao da su oni koji su pritvoreni bili u prvim institucijama međunarodnog karaktera u Prišitini, istakavši da ako su tada bili ispravni da sprovode međunarodna prava, postavlja se pitanje zašto se sada pritvaraju.

„Da li je to poruka da i mi smo na udaru, da li je to poruka da onaj ko želi svoje ognjište, svoju kuću, svoj grad, da je on osuđen na neku prevaru”, upitao je Stanojević.

Stanojević je kazao da u ime interno raseljenih Srba, u ime Đakovčana, raseljenih Srba sa KiM, pružaju punu podršku porodici i najbližim saradnicima Olivera Ivanovića, da istraju.

On je dodao da je ovo možda zakasnela reakcija, napomenuvši da su oni u rasejanju gde su im, kazao je, oduzeta sva prava i ta prava se ne vraćaju ni posle 16 godina.“Nama u Srpskoj ulici (u Đakovici) u poslednjih godinu dana srušeno je 35 kuća. Srušili su nam manastir u Đakovici. Zašto, zbog čega, što se ta Srpska ulica u kojoj je odrastao Oliver (Ivanović), u koju ste dolazili, bila ponosna i ponosila se svojim vekovnim slavama, ponosila se svojim komšijama i nije se dala do dan danas a mislimo neće se dati ni za naredni period”, rekao je Stanojević.

Zamenica predsednika Građanske inicijative SDP Ksenija Božović je zahvalila na podršci lideru SDP Oliveru Ivanoviću kao i njegovoj porodici ali i svim ostalim pritvorenim Srbima i njihovim porodicama.

“Naša borba dugo traje, 10 meseci, ali mi ne odustajemo i svaka pomoć pa i vaša nam je dobrodošla. Za niz aktivnosti koje sprovodimo imali smo i podršku interno raseljenih. I u to ime, svima vama želim da se zahvalim, i da sa nama i dalje nastavite, da vodimo borbu i da dokažemo da je Oliver Ivanović nevin i da tamo gde je, kao i ostali Srbi, a nadamo se da će to vrlo brzo biti, da će Oliver Ivanović biti na slobodi, da će svi predstavnici međunarodne zajednice, Euleks i tužilaštvo čuti vaše glasove, čak i vaše večeras, to nam dosta znači, i hvala vam na podršci koju ste nam večeras dali”, kazala je Božović.

Na Kosovu zagađeni vazduh, zemljište i voda

Kosovo je područje sa velikim brojem divljih deponija, u reke otiču otpadne vode, a fabrike poput Elektrane, Trepče i rudnika Kišnica samo doprinose zagađenju životne sredine.

Centralne i lokalne vlasti na Kosovu, usvajanjem različitih strategija, poslednjih godina posvećuju više pažnje ovom problemu.

Gotovo sve reke koje protiču centralnim Kosovom su zagađene otpadnim vodama jer u njih otiče kanalizaca iz Prištine i drugih većih naselja. Direktor za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine pri opštini Dejan Jovanović kaže da je neophodno da Opštine Gračanica i Priština zajedno pronađu rešenje za ovaj problem.

Međutim, pored otpadnih voda, veliki problem na teritoriji opštine Gračanica su i divlje deponije kojih poslednjih godina ima sve više. Pravilinik za zaštitu životne sredine koji je usvojila ova lokalna samouprava nalaže kažnjavanje svih koji doprinose zagađenju.

Ipak jedan od najvećih zagađivača u Gračanici jeste jalovište iz rudnika Kišnica. „Jalovina iz rudnika Kišnica utiče, ne samo na Gračanicu i okolinu, već na čitav region. U jalovini ima teških metala i kancerogenih supstanci. Zbog jalovine je zagađena i reka koja protiče Gračanicom“, kaže Jovanović.

U opštini smatraju da bi najbolje rešenje za problem jalovišta bilo da se ono prekrije. „S obzirom da se sada gradi auto put, mi kao opština bi smo voleli da se ta jalovina pokrije. Pošto se gradi put, postoji ogromna količina zemlje i njom bi mogla ta jalovina da se pokrije. Videćemo sa Ministarstvom na koji način da se taj problem reši“.

Iljir Morina iz Agencije za zaštitu životne sredine tvrdi da situacija na Kosovu i nije tako loša. Kako kaže stanovnici Kosova dišu čistiji vazduh od Tirane i Skoplja.

Morina smatra da je najveća odgovornost u zaštiti životne sredine upravo na opštinama na Kosovu.

„Stanje nije lošije nego u regionu, čak je i bolje nego u Albaniji i Makedoniji. Pojedinim opštinama su date desetine hiljada evra za tretiranje otpada. Tokom godina mi otklanjamo na desetine divljih deponija. Divlje deponije se formiraju pred očima opštinskih struktura, tako da se ti problemi odnose samo na opštine. One time treba da se bave i da čiste pred svojom kućom“, smatra Morina.

Agron Bektaši iz organizacije Rek (REC) kaže da problem otpada na Kosovu ostaje jedan od najvećih.

„Problem odpadaka na Kosovu ostaje jedan od ključnih. Ne govorim samo o odpatcima domaćinstava nego uopšte, bilo da se radi o industrijskom otpadu koji se nalazi u blizini rudnika ili čvrsti otpadi iz kamenoloma i svi ostali. I pored velikih investicija, donacija i planova, krivica je zajednička. Ne može se govoriti samo o krivici domaćih struktura, već i međunarodnih. Za petnaest godina je trebalo veće angažovanje“, smatra Bektaši.

Da bi sredina u kojoj stanovništvo živi bila zdravija i čistija neophdno je preduzeti mere zaštite. To prema oceni nadležnih u opštini najviše zavisi od samih građana.

Kosovo zatražilo pomoć NATO-a za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova

25. 11. 2014, 12:12 Izvor: KoSSev

Predstavnici kosovske vlade, Džavit Haljiti i Bljerta Deljiu Kodra, učestvovali su u radu šezdesete Parlamentarne skupštine (PS) NATO-a u Hagu, od 21. do 24. novembra, a tokom sastanaka sa predstavnicima NATO-a, Haljiti je zatražio pomoć od NATO-a za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, preneli su kosovski mediji. Na ovoj sednici PS-a NATO-a učestvovala je i srpska delegacija, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Albanska delegacija je na plenarnoj sednici otvorila pitanje nedavno održane zajedničke vojne vežbe Vojske Srbije i Rusije, iznevši i tvrdnju da Rusija pomaže Vojsku Srbije, na šta je reagovao šef stalne delegacije Srbije u PS NATO, Dragan Šormaz, rekavši da albanska delegacija nema tačne informacije, te da je zapravo reč o „pripremi za zajedničke vojne vežbe Srbije i SAD.“
Parlamentarna skupština NATO-a donela je odluku na takozvanoj prolećnoj sesiji, od 30. maja, do 1. juna, da Skupština Kosova postane posmatrač u tom telu.
Međutim, samu vest da je Kosovo postalo posmatrač u PS-u NATO-a saopštio je odlazeći kosovski premijer, Hašim Tači, 6. aprila, na svom Fejsbuk profilu – gotovo mesec dana pre prolećne sesije ovog tela.

Posmatrači u Parlamentarnoj skupštini NATO-a imaju slobodan pristup većini sastanaka i relevantnim dokumentima, a samo zemlja koja je suverena država može postati posmatrač.


Pročitajte još: 

Oružane snage Kosova do kraja godine

Kosovo postalo posmatrač u Parlamentarnoj skupštini NATO-a

Kosovska delegacija je, takođe, održala sastanak sa predsednikom Parlamentarne skupštine NATO-a, Hjuom Bejlijem, sa kojim su predstavnici delegacije razgovarali o mogućnosti organizovanja seminara „Ros-Roth NATO“ na Kosovu. Tokom ovog sastanka razgovaralo se i o pitanjima bezbednosti sa posebnim naglaskom na neophodnost prisustva NATO snaga na Kosovu, kao i pružanje podrške NATO-a Kosovu u transformaciji BSK-a u Vojsku Kosova.

A predvodnik kosovske delegacije, poslanik Džavit Haljiti, potvrdio je još jednom spremnost Kosova da započne proces integracije u NATO.
Albanska delegacija o zajedničkim vojnim vežbama vojske Srbije i Rusije
Na ovoj sednici Parlamentarne skupštine učestvovala je i stalna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, koju su činili šef delegacije, Dragan Šormaz i članovi delegacije – Branislav Blažić, Aleksandar Radojević, Dejan Radenković i Dubravka Filipovski.
A kako je saopšteno iz pres službe Vlade Srbije, Dragan Šormaz je na plenarnoj sednici imao intervenciju na izlaganje šefa delegacije Parlamenta Albanije, Jozefine Topali, koja je Generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu postavila pitanje o nedavnim zajedničkim vojnim vežbama oružanih snaga Srbije i Rusije i istinitosti tvrdnje da Rusija pomaže oružane snage Srbije.
Šef delegacije Narodne skupštine je, međutim, istakao da predstavnici Parlamenta Albanije ne poseduju tačne informacije o ovim vrstama aktivnosti Srbije i Rusije i da je zapravo reč o pripremi za zajedničke vojne vežbe Srbije i SAD.
Sa druge strane, Jens Stoltenberg je istakao da je Srbija suverena zemlja koja sama odlučuje o vidovima saradnje sa drugim zemljama kao i da je za NATO, region Zapadnog Balkana veoma važan, pa je u tom mislu i saradnja sa Srbijom od velikog značaja.
On je istovremeno izrazio spremnost da se odnosi Srbije i NATO-a i dalje razvijaju, spomenuvši, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, velik broj oblasti za unapređenje saradnje Srbije i NATO-a.

Radnici srpske Poreske uprave sa KiM-a odbijaju da budu raspoređeni u Carinskoj upravi širom Srbije

 25. 11. 2014, 21:30

Radnici Posebnog odeljenja Poreske uprave Srbije (POPU) sa KiM-a odbili su danas da potpišu rešenja u Centrali Uprave carina na Novom Beogradu o raspoređivanju na nove radne dužnosti, to jest na carinske punktove, ispostave i ostala carinska mesta u Srbiji, u okviru službe Uprave carina, a ne dosadašnjeg poslodavca – Poreske uprave, KoSSev nezvanično saznaje iz više izvora. Tok samog sastanka, međutim, nije još uvek poznat, kao ni to sa kim su radnici POPU tačno razgovarali u Beogradu, jer do trenutka objavljivanja ove vesti, delegacija radnika Poreske uprave nije bila dostupna za komentar, uprkos obećanju predstavnice poreskih radnika, inače i predsednice SO Severna Mitrovica, Ksenije Božović, ranije danas, da će pružiti više informacija nakon sastanka sa predstavnikom Kancelarije za KiM. Ovi radnici su tokom boravka u Beogradu pokušali da se sastanu i sa v.d. direktorom Poreske Uprave Srbije, Markom Marinkovićem, koji je to navodno odbio, KoSSev saznaje od radnika koji su bili u Beogradu, a želeli da ostanu anonimni. Nakon postizanja briselskog sporazuma o IBM-u 2012. godine, 78 radnika POPU sa KiM-a nema više radna ovlašćenja, jer je njihova služba ugašena. Oni su ipak nastavili da odlaze na posao – carinske punktove sa srpske strane prema KiM-u. Srpski organi ističu sa druge strane da se ovim radnicima izašlo u susret koliko se moglo. Iako je njihovo odeljenje ugašeno, Uprava carina je primila sve radnike POPU sa KiM-a, a prilikom raspoređivanja uzeto je u obzir njihovo prebivalište, kao i želje koje su izrazili posle prvog sastanka koji je održan sa njima i to “u najvećoj mogućoj meri koje su dozvoljavale objektivne okolnosti.” Takođe je istaknuto da su se radnici Poreske uprave sa KiM-a prethodno izjasnili pozitivno o novim radnim mestima i ugovorima. U posebnom problemu je i 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije, kao i 36 bivših tzv. UNMIK carinika. Oni su posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova istupili  iz ovih službi koje su se integrisale u kosovski sistem, kada su od Carinske uprave Srbije dobili i ugovore o privremenim i povremenim poslovima, odnosno rešenja bez radnog angažovanja. U Beogradu su danas odvojeno boravili i predstavnici bivše poreske službe UNMIK-a koji su angažovali advokata za rešavanja njihovog slučaja. Na KiM-u trenutno ima ukupno oko 220 radnika srpske poreske uprave.

Posebno odeljenje Poreske uprave Srbije na svim administrativnim prelazima trenutno ima 78 zaposlenih sa prostora KiM-a, a nakon što je jedan od radnika u međuvremenu i penzionisan. Ovi radnici su se proteklih godina smenjivali na svim administrativnim prelazima između Srbije i Kosova, a na srpskoj pograničnoj strani. U čitavoj srpskoj poreskoj službi na KiM-u, ovo odeljenje je bilo najaktivnije nakon 1999. Međutim, nakon postizanja sporazuma o IBM-u u Briselu, 2012. godine, radnicima Poreske uprave Srbije sa Kosova i Metohije oduzeta su sva ovlašćenja. Oni su nastavili da odlaze na posao, iako zapravo više nisu bili radno angažovani. U međuvremenu im je ponuđen ugovor o raspoređivanju na nova radna mesta u okviru Uprave carina širom Srbije, a što je upravo razlog za nezadovoljstvo ovih radnika.

Ksenija Božović bez komentara

Jedan od predstavnika poreskih radnika Srbije sa KiM-a, koja je istovremeno i predsednica kosovske SO Severna Mitrovica, Ksenija Božović, u kratkom razgovoru za naš portal danas oko podneva potvrdila je da su radnici Poreske uprave u Beogradu i da su upravo krenuli na sastanak sa predstavnicima Kancelarije za KiM. Ona nije želela, međutim, da daje nikakve druge detalje o njihovom boravku u Beogradu, uz obrazloženje da se nalazi na ulici i da žuri na sastanak, obećavši da će za sat vremena da odgovori na naš poziv. Do objavljivanja ovog članka Božović se, međutim, nije javljala na više naših uzastopnih poziva i nije bila dostupna za komentar.

Osim promene lokacije radnog mesta, poreskim radnicima sa Kosova, poseban problem predstavlja nova sistematizacija, prema kojoj se ne vrednuje visoka stručna sprema (VSS), a koju su morali da imaju da bi radili kao poreski službenici, već samo srednja (SSS) i viša stručna sprema (VŠS), predviđene sistematizacijom radnih mesta za carinike, istaklo je nekoliko radnika ove službe u razgovoru za KoSSev, koji su insistirali na anonimnosti.

Kada se to ‘prevede’ na lične dohotke, primera radi, plata službenika POPU na KiM-u se kreće od oko 70.000, do oko 100.000 – 130.000 dinara, u okviru koje je uračunat i kosovski dodatak od 50%. Ove plate su u prošlosti bile i znatno veće dok se primao pun kosovski dodatak. Plate u carinskoj službi bi bile niže.

Kontradiktorne informacije

Na sastanku koji su predstavnici Poreske uprave sa KiM-a (uključujući i radnike bivše poreske i carinske službe UNMIK-a) imali u Beogradu 24. oktobra, u Centrali Uprave carina na Novom Beogradu – sa četiri zvaničnika ove službe, a kojem je prisustvovao i srpski oficir za vezu sa Prištinom, Dejan Pavićević, radnicima sa KiM-a je predočeno da se posle ukidanja Posebnog odeljenja Poreske uprave, a zbog ukidanja poslova koje je to odeljenje obavljalo, Poreska uprava izjasnila da nema više potrebe za radom 79 državnih službenika pomenutog odeljenja, zatraživši da ih preuzme Uprava carina, što je ova uprava i učinila, ali samo za oko 30 službenika. Međutim, Odlukom Vlade Republike Srbije o izmenama Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 40 od 11.04.2014. godine), broj izvršilaca u Upravi carina je ubrzo povećan na 79.

Šta su bili predlozi rešenja na sastanku od 24. oktobra?
Takođe još uvek nije poznato da li se i na koji način na jučerašnjem sastanku u Beogradu diskutovalo o predlozima za rešenje sa sastanka od 24. oktobra u Centrali Uprave carina, a na kojem je bio prisutan i Dejan Pavićević. Tada je predloženo:
1. Vratiti sve u pređašnje stanje.
2. Formirati posebno odeljenje u okviru Ministarstva finansija u kome će biti raspoređeni službenici Posebnog odeljenja Poreske uprave i koji će obavljati poslove na punktovima.
3. Predstavnici preuzetih službenika će sprovesti anketu u kojoj će se svi izjasniti kome odgovara da radi u unutrašnjim ispostavama i u kojim, te da spisak sa tim podacima dostavi Upravi carina do 29. oktobara 2014. godine.

Za carinske punktove na KiM -u, sistematizovana su samo radna mesta za koja je potrebna VŠS i SSS, to jest za 16 preuzetih službenika. Ostali službenici POPU sa KiM-a, a koji imaju VSS, raspoređeni su po unutrašnjim organizacionim jedinicama Uprave carina. Osim stručne spreme, razlog za preuzimanje samo 16 radnika za carinske punktove, prema proceni srpskih organa jeste i taj što “ni vrsta, ni obim posla na carinskim punktovima ne dozvoljavaju raspoređivanje svih 79 radnika na carinske punktove. Takođe, ne postoje ni fizičke mogućnosti da svi budu smešteni ne samo na carinskim punktovima, nego i u najbližim organizacionim jedinicama administrativne linije sa KiM,” navedeno je u zapisniku sa ovog sastanka.

Službenicima sa Kosova i Metohije na istom sastanku je objašnjeno i to da je prilikom raspoređivanja uzeto u obzir njihovo prebivalište, kao i želje koje su izrazili posle prvog sastanka koji je održan sa njima, takođe u Centrali Uprave carina i to “u najvećoj mogućoj meri koje su dozvoljavale objektivne okolnosti”. Takođe je istaknuto da su se radnici Poreske uprave sa KiM-a prethodno izjasnili pozitivno u vezi sa raspoređivanjem na nova radna mesta, bez pritisaka – što su tvrdili predstavnici sa KiM-a, a u upitniku sa osnovnim podacima, ili su direktno zvali Odeljenje za ljudske resurse. Prema informacijama sa ovog sastanka, 14 službenika se izjasnilo da radi u unutrašnjim jedinicama Uprave carina, dok 16 službenika već ima prebivalište van područja KiM.

Sa druge strane, članovi delegacije sa KiM-a su istakli da su za ova obrazloženja prvi put čuli, te da im je obećano drugačije rešenje, odnosno formiranje posebnog odeljenja za sve zaposlene iz POPU-a, kao i da su im u Kancelariji za KiM istakli da je cilj da svi Srbi ostanu zaposleni na KiM-u “tamo gde i žive.” Ova delegacija je ponovila ono što i sada zastupa, da se radi o pritisku usled čega će doći do iseljavanja, te da mogu da prihvate samo to da budu raspoređeni ili na carini, ili da ostane pređašnje stanje, ili da se formira posebno odeljenje POPU koje bi moglo da radi pri Ministartstvu za finansije.

Nerešen status 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije i 36 carinika UNMIK carine

Uz radnike srpske službe Uprave prihoda, u posebnom problemu je i 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije, kao i 36 bivših tzv. UNMIK carinika. Oni su na osnovu  nekoliko dokumenata Vlade Srbije, a posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, (zaključci vlade br. 02-812/2008 od 21. februara 2008. god. i br. 112-1619/2008-002 od 17. aprila 2008. god.) prvo napustili dotadašnje službe na Kosovu, da bi ih Poreska uprava Srbije potom i preuzela 1. septembra iste godine, kada su se preuzimale i ostale službe, poput policije, zatvora, železnice itd. Prema ovim dokumentima, ministarstva Srbije (unutrašnjih poslova, za KiM, pravde, finansija – uprava, carina i poreske uprave) obavezala su se da preuzmu radnike koji su bili zaposleni u Privremenim institucijama Kosova i Metohije. Ovi carinici su tako dobili rešenja o radu, ali bez radnog angažovanja, dok su službenici UNMIK-ove poreske administracije dobili ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Sada već kosovska poreska i carinska služba na Severu Kosova, praktično su se tada i ugasile.

Bivši UNMIK carinici su se tako od jeseni 2008. godine našli na prinudnom plaćenom odsustvu, sa ličnim dohocima iz Srbije koji su zasnovani na nivou proseka poslednja 3 lična dohotka koje su ovi radnici primili u UNMIK carinskoj službi, to jest, platom od 18.000, do 23.000 dinara.

A bivši radnici UNMIK poreske službe su u proteklih sedam godina imali 13 ugovora sa srpskim poreskim sistemom, ali i godinu i po neplaćenog perioda. Njihov lični dohodak je obračunat kao minimalan lični dohodak prema stručnoj spremi, što u praksi iznosi od oko 18.000, do 40.000 dinara. Od 12. septembra ove godine, međutim, službenici poreske administracije, to jest, nekadašnjim službenicima UNMIK-a, ugovori nisu obnovljeni.

Ovi radnici su u Beogradu danas angažovali i advokata koji će zastupati i njihov slučaj, nakon što su se proteklih godina više puta bezuspešno obraćali predstavnicima srpske vlasti tokom različitih saziva vlade.

Na Kosovu i Metohiji ima ukupno oko 220 radnika Poreske uprave pri sistemu Republike Srbije.

24.11.2014 |08:00 – 23:55 Situacija na KiM potpuno nesigurana i nestabilna, svakodnevnim šiptarskim provokacijama i terorisanjem srba na terenu nikako se ne pruža šansa PROTERANIM SRBIMA! Prosto rečeno zemlju nam okupirali i otimaju!


Transparent podrške ubistvu

Grupa navijača FK Fikšat Kačanik sa juga Kosova i Metohije okačila je transparent kojim podržava ubistvo navijača Crvene zvezde u Istanbulu.

Nasuprot tome što su navijači širom sveta osudili ubistvo Marka Ivkovića, pristalice kluba sa krajnjeg juga KiM imaju drugačije mišljenje.

“Dobar posao, Aslan. Počivaj u paklu M.I.”, napisano je na transparentima.

Navijač Crvene zvezde je ubijen u Istanbulu nakon napada navijača Galatasaraja pre početka utakmice dva tima u košarkaškoj Evroligi.

Sahranjen je danas u Beogradu.

“Nakon formiranja vlade ubrzanje procesa”

Direktor Kancelarije za KiM je izrazio očekivanje da će se nakon formiranja vlade u Prištini stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa, a da je formiranje Zajednice srpskih opština prioritet srpske zajednice.

Đurić je u razgovoru sa ambasadorkom Francuske u Beogradu Kristin Moro rekao da je odluka Beograda da ohrabri učešće Srba u kosovskoj vladi od podjednake važnosti kao potpisivanje i primena Briselskog sporazuma.

On je naglasio da Beograd “želi konkretan politički dogovor sa predstavnicima političke većine u Pokrajini”.

„Siguran sam da će integracija srpske zajednice u pokrajinske institucije, koja će reprezentovati Srbe i njihova prava, doprineti stabilnosti i održivom političkom i ekonomskom razvoju i boljim uslovima života, ne samo za Srbe, već i za sve ostale građane u Pokrajini“, istakao je Đurić, koji je i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 35 u pregovorima sa EU.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine, evropskim integracijama i sprovođenju Briselskog sporazuma.

Đurić i Moro su istakli da je puno sprovođenje dogovora postignutih u okviru Briselskih razgovora od izuzetnog značaja.

Osim o dijalogu Đurić i Moro su razgovarali i o energetici, telekomunikacijama i Zajednici srpskih opština.

Janjić: Srbima mesto potpredsednika Vlade Kosova

Formiranje koalicije Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK) znači da će uticaj kosovskih Srba biti smanjen, ocenjuje analitičar Dušan Janjić.

Prema njegovim rečima, Srbi na Kosovu će u takvoj vladi Kosova dobiti mesto potpredsednika vlade i jednog ministra.

„Biće Srba u Vladi Kosova, ali neće moći da dobiju broj mesta koji su imali u prethodnom sazivu. Verovatno će dobiti mesto potpredsednika i jedno ministarsko, jer je jasno opredeljenje DSK i
DPK da i druge manjine, pre svega Bošnjaci, dobiju neko ministarsko mesto“, kazao je Janjić za agenciju Beta.

Janjić je ocenio da će time biti smanjen uticaj srpske i drugih manjinskih lista, ali da će oni zbog nastavka normalizacije odnosa Beograda i Prištine biti uključeni u rad institucija na Kosovu.

„Hašim Tači će verovatno pre otvoriti razgovore sa Srbima pojedinačno ili sa Srbima koji možda mogu da naprave novi poslanički klub i da njih uključe u vladajuću koaliciju“, dodao je
politički analitičar.

Kako je objasnio, to će se dogoditi zbog „greške koju je Srpska lista napravila kada je izglasala lidera DPK Isu Mustafu za predsednika Skupštine Kosova“.

„To je gaf koji će motivisati Tačija da marginalizuje uticaj Srpske liste i direktne uticaje Beograda preko te liste“, naveo je Janjić.

Prema njegovim rečima, ako ljudi iz Srpske liste i Beograda shvate da se ne može komandovati Srbima na Kosovu, onda to može da doprinese jačanju pozicije Srba.

Demokratska partije Kosova (DPK) Hašima Tačija i Demokratski savez Kosova (DSK) Isa Mustafe postigle su 20. novembra dogovor o koaliciji, čime je okončana šestomesečna politička i institucionalna blokada Kosova.

DSK je najpre bila protiv sporazuma sa Tačijem i za predsednika parlamenta uz pomoć drugih stranaka izabrala Mustafu, ali je Ustavni sud Kosova to osporio.

Srpska zajednica je osvojila deset mandata od kojih devet pripada Srpskoj listi, koju podržava Vlada Srbije, a deseti poslaniku Progresivne demokratske stranke (PDS).

„Želim da se svi Srbi vrate na KiM“

Patrijarh srpski Irinej poželeo je danas u manastiru Visoki Dečani da se svi raseljeni Srbi vrate na Kosovo i Metohiju, a onima koji su sada tamo da „imaju veru da izdrže“.

„Želeo bih da se svi oni koji su rođeni na Kosovu i Metohiji vrate na Kosovo i Metohiju, svojoj kući, svom domu, svom hramu, grobljima“, rekao je patrijarh u manastiru Visoki Dečani gde je danas obeležena slava – Sveti kralj Stefan Dečanski.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je u manastiru liturgiju uz sasluženje vladika raško-prizrenskog Teodosija i timočkog Ilariona.

Liturgiji je prisustvovalo oko hiljadu ljudi, među kojima je bilo i pravoslavnih vernika iz Albanije, oko 120 raseljenih Srba iz Đakovice, kao i vernika iz centralne Srbije i Crne Gore.

Zakon o specijalnom sudu u Holandiji među prioritetima

24. 11. 2014, 12:49 Izvor: Danas

Nova vlada Kosova treba da usvoji zakone za uspostavljanje specijalnog suda Kosova sa većem u Holandiji koji će se baviti optužbama Dika Martija, što će biti jedan od prioriteta. Takođe je potrebno da se odobri budžet za narednu godinu i zakon o borcima u stranim konfliktima. Treba i da se usvoji nekoliko preostalih zakona za šengensku viznu liberalizaciju, te zakon o oružanim snagama Kosova. Neki od ovih zakona iziskivaće izmene Ustava, što zahteva apsolutnu većinu i u parlamentu i naročito među manjinama, ističe za Danas Petrit Seljimi, zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja, inače zadužen i za komunikaciju u kabinetu premijera Tačija, odgovarajući na pitanje koji će biti prioriteti nove kosovske vlade

Autor: Marija Stojanović

„Ali, na Kosovu, baš kao i u Srbiji, ili u drugim tranzicionim državama, osnovne brige ljudi su radna mesta i ekonomija. Kosovo je imalo donekle stabilan rast i ima potencijal da doživi nove ekonomske prekretnice ukoliko se blagovremene odluke donesu u energetici, infrastrukturi i završe projekti poput Brezovice i termoelektrane „Kosova e Re“. Kosovo se sada okreće od uspostavljanja države na razvoj ekonomije i to je pokrenulo razgovore u obema strankama, ali i među manjinama. Ekonomija je verovatno najvažnije pitanje kojim se treba baviti,“ napominje Seljimi, nakon što su prošle sedmice lideri Demokratske partije Hašim Tači i Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa potpisali koalicioni sporazum.
Ko će biti novi premijer i ko će voditi briselski dijalog?
„Sporazum postignut ove sedmice između DPK i DSK je principijelan, ali o funkcijama će narednih dana odlučivati dvopartijska radna grupa. Podsetiću vašu javnost da će tri glavne pozicije biti razmatrane: predsednik parlamenta, premijer kao i predsednik koji će biti izabran 2016. u parlamentu. Stranke će takođe podeliti ministarske pozicije i raditi na programu Vlade sa hitnim i srednjoročnim ciljevima. Biće takođe doneta odluka o vođi pregovora, ali stranke koje su u novoj koaliciji su snažni zagovornici Briselskog sporazuma budući da je on zacementirao teritorijalni integritet Kosova, ali takođe kreirao prostor da se čuje glas kosovskih Srba. Veoma je važno da Srpska lista, koja je omogućila da se Srbi sa severa integrišu u kosovske institucije, bude kvalitetno zastupljena u novoj vladi.“
Kosovski mediji su objavili vest da Tači neće biti premijer i da će novu kosovsku vladu voditi Isa Mustafa, bivši gradonačelnik Prištine.
„Verujem da će se u narednim danima diskutovati i odlučivati o celokupnoj strukturi nove vlade. DSK, DPK, ali i Srpska lista i druge stranke manjina će se sastati i dogovoriti o imenima za glavne funkcije. Premijer Tači je odslužio dva uzastopna mandata, nadgledajući Deklaraciju o nezavisnosti, kraj nadzirane nezavisnosti i pregovore koji su vodili ka postizanju Briselskog sporazuma. To je impresivna istorijska lista dostignuća koja će obezbediti ogromnu bazu iskustva za narednu vladu DPK-DSK- manjine, bilo koju od pozicija da Tači preuzme.“
Da li je imidž Kosova bio narušen tokom ove političke krize?
„Imali smo političku krizu na Kosovu, ali naša politička klasa se bavila Ustavom i pravnicima, umesto da ide na ulične proteste, ili da remeti institucije. U svakoj balkanskoj državi imali ste krizu u proteklim godinama, od štrajkova glađu opozicije u Beogradu, do nasilnih protesta u Tirani, Sarajevu, ili Skoplju. Ovaj zastoj u proteklih pet meseci na Kosovu pokazao je koliko je zrela demokratija na Kosovu, poštovanje za nezavisne institucije kao što je Predsedništvo, ili Ustavni sud, kao i da kosovske političke partije mogu da prevaziđu razlike zarad višeg dobra. Kosovo je država sa najvišim ekonomskim rastom u celoj Jugoistočnoj Evropi. Izgradili smo 1.500 kilometara magistralnih i auto-puteva i 120 škola tokom mandata mandata DPK, normalizovali smo odnose sa Srbijom i priznala nas je većina članica UN. Sada takođe postajemo članica međunarodnih organizacija i sportskih federacija.“
Kakva su očekivanja nove vlade u vezi sa specijalnim sudom? Da li će stranke zabraniti onima koji su osumnjičeni za ratne zločine protiv Srba da budu ministri?
„Kosovo će uspostaviti specijalan sud koji će se baviti navodnim ratnim zločinima iz izveštaja Klinta Vilijamsona. Nova vlada će imati čiste ruke, progresivnu agendu i ispunjavaće međunarodne obaveze Kosova. Niko još ne zna imena osumnjičenih, ukoliko ih ima, ali Kosovo je pokazalo u proteklih nekoliko godina da će, kada je reč o slučajevima iz Haškog tribunala, vlada obezbediti punu podršku kako bi se ostvarila pravda.“
Digitalna diplomatija
Privukli ste pažnju medija u Srbiji i regionu zbog brojnih aktivnosti na Tviteru i digitalne diplomatije, a takođe ste bliski premijeru Tačiju. Da li ćete imati ulogu u novoj vladi?
„Veoma sam srećan što smo uspeli da formiramo tako stabilnu i proevropsku koaliciju. Nastaviću da budem aktivan na društvenim mrežama bez obzira na svoju buduću poziciju, jer verujem da su se vremena promenila i da je direktan i interaktivan kontakt sa globalnom publikom važan element političke komunikacije. Kosovo je demografski najmlađa nacija u Evropi, političari su generalno mladi i to se odražava na način na koji vodimo politiku i sprovodimo mere.“

DSK: Bez premijera sporazum ne važi

Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Haki Rugova poručio je juče da ako ta partija ne dobije mesto premijera, onda neće važiti postignut sporazum sa Demokratskom partijom Kosova. Rugova je za prištinski Ekspres rekao da nema „ni trunke sumnje“ da će DSK rukovoditi vladom Kosova i da će premijer biti Isa Mustafa. S druge strane, zvaničnici DPK uključujući i lidera te partije Hašima Tačija kažu da se i dalje nije razjasnilo ko će biti na čelu vlade Kosova.

23.11.2014 |08:00 – 23:55 Dok nam Šiptari KRADU I OTIMAJU RUDU prodajući je svojim saveznicima za okupaciju koju nam nametnuše, Srbi se prisećaju dana oslobođenja u II svetskom ratu i maštaju o slobodi KOJU SU IZGUBILI!


Kosovska Mitrovica: 70 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu

23. 11. 2014, 8:22

Severna Kosovska Mitrovica danas obeležava sedamdesetogodišnjicu oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, kao i stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu. Jubileji se obeležavaju nizom događaja, a pod pokroviteljstvom i organizacijom Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica. Danas se otvara i prva pozorišna i biskopska sala u Severnoj Kosovskoj Mitrovici od 1999. Ovim povodom u gradu danas boravi i  ministar za rad, socijalna i boračka pitanja, a odnedavno i počasni građanin Kosovske Mitrovice, Aleksandar Vulin. 
Obeležavanje dve velike godišnjice počeće polaganjem venaca na spomenik partizanima i rudarima u ulici Rudarske čete u ovom gradu, kao i obilaskom hrama Svetog Dimitrija.
Venci se polažu i na spomenik Belom anđelu – poginulima u bombardovanju 1999. godine kod glavnog mitrovičkog mosta.
A u podne će predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, u prisustvu Aleksandra Vulina, svečano otvoriti ”Mitrovički dvor” – pozorišnu i bioskopsku salu, napravljenu adaptacijom dela bivšeg Vojnog remonta, nakon čega sledi i svečana akademija.

Evakuacija zarobljenih rudara u rejonu Južne Mitrovice

23. 11.2014, 9:50 Izvor: KoSSev

Prva grupa rudara Trepče izvučena je sinoć oko 20 časova, posle više od sedam sati provedenih u jednom od rudnika Trepče, u rejonu Južne Mitrovice. Izvlačenje oko pedeset rudara odvija se sporo. Oni su zarobljeni nakon što se juče u podne pokvario lift koji ih je prevozio od rudnika do površine, preneli su kosovski mediji. 
Iako su rudari bili zarobljeni na dubini od 700 metara, stanje rudara je dobro, a oni su iz rudnika izvučeni, kako su saopštili kosovski mediji – alternativnim sredstvima. Prva grupa rudara oslobođena je sinoć, nešto posle 20 časova, potvrdio direktor Trepče, Ahmet Tmava, dodajući da se vađenje zarobljenih rudara sporo odvija zbog toga što se oni iz rudnika izvlače u grupama.
„Proces je spor, izlaze u grupama i treba vremena,“ rekao je Tmava.
Kosovski mediji, međutim, za sada ne navode u kojem su rudniku albanski rudari bili zarobljeni, a nema ni detalja o tome koliko je tačno rudara izvučeno od njih 50, odnosno – koliko ih je još uvek zarobljeno, te kakvo je njihovo zdravstveno stanje.
Trenutku izvlačenja rudara prisustvovala je kosovska agencija „Kosovapress“, međutim, ni ova agencija nije navela više detalja o samoj akciji spasavanja rudara.

Specijalni sud za zločine na Kosovu u Holandiji

Specijalni, međunarodni sud za ratne zločine na Kosovu biće smešten u Holandiji, a formiranje tog suda ne može da se očekuje pre leta sledeće godine, rekao je ambasador Holandije na Kosovu Robert Boš.Priština 

„Holandija je pozitivno odgovorila na zahtev za formiranje tog suda što je u skladu sa njenim nastojanjima da bude svetski centar pravosuđa, ali za realizaciju tog projekta najpre je potrebna odluka kosovske skupštine“, rekao je Boš za RTV 21.

On je dodao da, međutim, institucionalna politička blokada na Kosovu utiče na vremenske rokove za formiranje tog suda, jer se taj sud ne može oformiti bez ustavnih promena i skupštinske odluke.

Boš je naglasio da je prvi korak odluka o formiranju specijalnog suda koju mora da donese kosovska skupština, a tek posle te odluke sklapa se sporazum sa Holandijom.

Prema njegovoj oceni, realizacija ovog projekta „nije baš jednostavna“, a izgubljeno je dosta vremena, iako su izbori bili pre pet meseci i, kako je rekao, „relativno dobri“ pa nije bilo razloga da se ne formiraju parlament i vlada.

Holandski ambasador je rekao i da ratifikacija odluke o osnivanju tog suda isključivo zavisi od odluke kosovskih institucija, odnosno od formiranja skupštine.

„Tek posle toga ćemo pregovarati o ovoj temi“, rekao je Boš.

Ivanović: Opasno nametanje nezavisnosti Kosova

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović izjavio je da Evropa mora da shvati da olako forsiranje kosovske nezavisnosti može da destabilizuje Srbiju i izrodi nekog novog Šešelja.Oliver Ivanović

Ivanović je u intervjuu novosadskom „Dnevniku“, koji je dao iz pritvora rekao da je „ovaj Šeselj istrošen i da je prošlo njegovo vreme“, ali da se u vremenu koje dolazi može pojaviti novi radikalni lider sa ekstremnim stavovima, koji će „plivati na talasu frustracije srpskog naroda, koja nije smanjena već je samo gurnuta u stranu“.

„Videlo se kako ta frustracija lako izlazi na površinu kada su se dogodili dron i Rama i na to Evropa mora ozbiljno da računa, jer stabilnost Zapadnog Balkana je njen interes isto koliko je i naš. Ta stabilnost se ne može ostvariti bez stabilnosti Srbije“, rekao je Ivanović.

On je naglasio da Evropa mora da shvati da može mnogo da postigne na Balkanu samo ako drži Srbiju na evropskom putu i da pri tome misli da evropski put ne znači samo ulazak u odabrano evropsko društvo, već je, kako je kazao, suština upravo u tom procesu prilagođavanja evropskim vrednostima i standardima, u promeni ponašanja i načina razmišljanja.

„O tome Aleksandar Vučić dobro govori, zbog toga sam mu otvoreno i priznao: „Nisam glasao za tebe, ali cenim to što radiš“. To moja vlada nije radila, ili zato što nije mogla ili zato što nije smela – ali nije radila“, istakao je Ivanović.

Ivanović je istakao da za njega nije iznenđenje da će novu kosovsku vladu formirati lider DPK Hašim Tači, jer su, kako je rekao, Tačijevi ljudi dobro infiltrirani u sve pore sistema, od policije, pravosuđa i Ustavnog suda, sve do javnih preduzeća, nevladinog sektora i medija.

„Kako god, za Srbe je najbolje da vlast formira jaka i samouverena koalicija. Jer, slaba koalicija, kakva bi bila ta koja bi okupila DSK, Samoopredeljenje i partije Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja, ne bi mogla da iznese ozbiljne poslove koji predstoje“, rekao je Ivanović i dodao da je među tim poslovima i pitanje položaja Srba.

22.11. 2014 08:00 – 23:55 Stare nam proteruju a mlade UBIJAJU! Tragika Srpskog stradanja se nastavlja, gde god da se pojavimo sistematski nas uništavaju zbog naše opuštenosti i otvorenosti prema drugima!


09:32 -> 20:03

Vučić premijeru Turske: Pronađite ubicu

Predsednik Vlade Srbije zatražio od premijera Turske hitno pronalaženje i kažnjavanje ubice Zvezdinog navijača. Ataman nepoželjan u Beogradu. Davutoglu izrazio je saučešće povodom sinoćnjeg ubistva Marka Ivkovića u Istanbulu. Ivkovićevo telo dopremljeno je večeras u Beograd, sahrana u ponedeljak.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu pozvao je telefonom predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i izrazio saučešće srpskom premijeru povodom ubistva navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića.

Pripremio Veljko Medić
Telo nastradalog dopremljeno u Beograd

Telo nasradalog navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića dopremljeno je večeras u Srbiju iz Istanbula, gde ga je na beogradskom aerodromu preuzela porodica.

Na aerodromu Nikola Tesla bili su ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović.

Sahrana povodom smrti Ivkovića održaće se u ponedeljak od 15 sati na Bežanijskom groblju.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zaprepašćenje zločinačkim ubistvom koje je počinjeno nad građaninom Srbije i rekao svom turskom kolegi da Srbija zahteva hitno pronalaženje i hapšenje ubice i njegovo najstrože kažnjavanje.

Takođe, predsednik Vlade Srbije saopštio je turskom premijeru Davutogluu da šef stručnog štaba Košarkaškog kluba Galatasaraj Ergin Ataman, a posle izjave u kojoj je ubijenog mladića, kao i sve ostale navijače Crvene zvezde, optužio za terorizam, nije dobrodošao u Srbiju.

Predsednik Vlade Srbije istakao je da je Srbija samo pre nekoliko nedelja dočekala trostruko brojniju grupu navijača Bešiktaša i obezbedila im punu sigurnost i bezbednost u Beogradu.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu izrazio je žaljenje što je jedan mladi ljudski život ugašen i obećao je da će turske vlasti učiniti sve da se počinilac zločina pronađe i izvede pred lice pravde.

Povodom ubistva navijača Crvene zvezde, Srbija je uputila demarš Turskoj.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić razgovarao je sa turskim kolegom koji je, u ime svoje države, izjavio duboko saučešće zbog tragične smrti Zvezdinog navijača.

Turski ministar je rekao i da će nadležni organi Republike Turske sprovesti hitnu istragu kako bi se identifikovali i sankcionisali počinioci.

„Očekujem od nadležnih organa Republike Turske da sprovedu istragu po hitnom postupku, da utvrde odgovornost svih za ovu tragediju i sve počinioce naoštrije kazne. Siguran sam da celokupna i domaća i svetska javnost, ne samo sportska, to očekuje od Republike Turske“, naveo je Udovičić i izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima Marka Ivkovića.

U izveštaju turske policije navodi se da je navijač Crvene zvezde ubijen nožem umeđusobonom sukobu navijača crveno-belih, dok ih je policija udaljavala od mesta odigravanja utakmice.

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović optužio Turke za „zamenu teza i pokušaj prevare“, ocenjujući da je sve unapred osmišljeno.

Reagovala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković koja je najoštrije osudila ubistvo navijača Crvene zvezde i pozvala nadležne organe u Turskoj da hitno reaguju.

Trener košarkaša Galatasaraja Ergin Ataman javno se izvinio jer je, ne znajući za ubistvo navijača Crvene zvezde sinoć „delije’ nazvao teroristima, a klub Galatasaraj je izrazio saučešće.

Drecun i Vekarić ukrstili koplja

22. 11. 2014, 11:19 Izvor: Vesti online

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun tvrdi da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić protivzakonito na toj funkciji jer ga nije izabrala Skupština Srbije, već ga je imenovalo Državno veće tužilaca (DVT).

Vekarić odgovara da su Drecunove optužbe besmislene i podseća da je on jedan od osumnjičenih u predmetu „Mediji“ koje vodi to tužilaštvo (uloga novinara u ratovima na prostoru bivše SFRJ).

Tužilaštvo je izrazilo zabrinutost zbog načina na koji je Drecun u Skupštini relativizovao pitanje ratnih zločina.
Drecun tvrdi da je isto pitanje postavio i pre godinu dana, takođe u formi poslaničkog pitanja, kao i da je dobio odgovor sa materijalnom greškom. Dodaje da nije jedini koji je to pitanje postavio.
„Došao sam do određenih informacija i kada sam se uverio da su one validne, postavio sam poslaničko pitanje. Nisam izmišljao i samovoljno tumačio. A tužilac Vekarić ne bi smeo da mi osporava moje pravo, niti da mi preti predistražnim radnjama,“ kaže Drecun za „Vesti“ i tvrdi da ima zapisnik sastanka tužioca Vladimira Vukčevića sa Kendelom Dejom, pravnim savetnikom u ambasadi SAD u Beogradu, održanog pre četiri godine, a kome je prisustvovao i Vekarić.
„Prema tom zapisniku, oni između ostalog kažu da su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Kako je moguće da u tužilaštvu na taj način informišu neku stranu ambasadu? Po kom je to zakonu?“ pita Drecun.
On navodi je tužilac Vukčević uputio pismo Peteru Burkhardu iz misije OEBS-a u Beogradu i ambasadoru SAD, Majklu Kirbiju, polovinom 2013. godine. Ukazao im je na „događaje koji mogu da nanesu štetu radu Tužilaštva za ratne zločine, a posredno i državi Srbiji, a odnose se na istupanje poslanika Milovana Drecuna u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u medijima“.
„U pismu se navodi i da je Tužilaštvo dva puta odgovaralo na poslanička pitanja Drecuna o predmetima na kojima radi Tužilaštvo, a jednom je tužilac, na poziv Drecuna, kao predsednika Odbora za KiM, sa svojim zamenicima odgovarao na pitanja poslanika pred odborom u Skupštini. Kao posebno neumesno pitanje, oni navode nešto što ja nisam pitao, a to je – šta je Tužilaštvo učinilo da spreči donošenje postojeće odluke protiv Ramuša Haradinaja? To nikada nisam pitao, već – da li je tužilaštvo od Haga tražilo mišljenje da Haradinaja procesuira i za druge slučajeve koji nisu bili predmet optužnice u Hagu i kakav je rezultat tih traženja,“ insistira Drecun pokazujući dokaz za koji tvrdi da je tonski zapis sa spomenute sednice Odbora.


Tužilaštvo: Zla namera

Pritisci i pretnje neće zaustaviti Tužilaštvo u borbi za vladavinu prava, podvlače u Tužilaštvu, a na pitanje „Vesti“ za komentar o Drecunovim izjavama ostaju čvrsti u stavu da dolaze od osobe osumnjičene u predmetu „Mediji“.
„Tužilaštvo za ratne zločine izražava zabrinutost zbog načina na koji je poslanik Milovan Drecun u Skupštini Srbije relativizovao pitanje ratnih zločina…To je zla namera i jedan od vidova političkih pritisaka na samostalnost Tužilaštva koje neće odustati od postupanja u predmetima masovnih ratnih zločina u kojima žrtve predugo čekaju pravdu,“ saopšteno je iz Tužilaštva.

D. Simović: „Kosovski“ ustav – dve različite verzije teksta

22.11. 2014, 20:03  Izvor: Srpski pravnički klub – Darko Simović

(Tekst je izvorno preuzet)
Dovoljan je letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava tzv. Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran. Više je stotina logičkih, pravopisnih, gramatičkih i terminoloških grešaka u ustavnom tekstu na srpskom jeziku što ostavlja utisak o neozbiljnosti i neodgovornosti prištinskih zvaničnika. S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu nasilnika koji, iako u multietničkom društvu, na jednostran način želi da nametne svoju volju i u potpunosti obezvredi srpski narod.
Moguće je da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava.
Najpre, u albanskoj verziji Ustava je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi preko izabranih predstavnika, referenduma ili drugih oblika u skladu sa Ustavom, dok je u srpskoj verziji teksta izostavljen referendum kao jedan od mogućih oblika ostvarivanja suverenosti (član 2 stav 1). Može se naslutiti da ovaj propust nije slučajno nastao, jer su njegove posledice dalekosežne. Naime, na referendumu, kao jednom od oblika ostvarivanja suverenosti, izjašnjava se biračko telo, a imajući u vidu da su albanci višestruko brojniji od nealbanskog stanovništva, jasno je da ovaj oblik neposrednog izjašnjavanja građana Srbe podređuje većinskoj volji. U tom smislu, izostavljanje referenduma iz srpske verzije ustavnog teksta ne može biti slučajno, jer je trebalo prikriti taj mehanizam koji je pogodan za sprovođenje većinske volje albanskog stanovništva.
Odredbe koje se odnose na slobodu i bezbednost ličnosti prepune su nepreciznosti, nejasnosti i višesmislenosti, što za posledicu može imati arbitrarno postupanje nosilaca vlasti pri lišavanju slobode pripadnika srpskog naroda. Kao primer se može navesti potpuno nejasna ustavna norma koja glasi: „Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela.“ (član 29, stav 1, tačka 1). U istom članu nalazi se još jedna odredba koja takođe može biti osnov za arbitrarno postupanje nosilaca vlasti: „Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja“ (član 29, stav 2).
Proklamovano pravo na sudsku zaštitu je uže postavljeno u srpskoj verziji teksta od one koje je predviđeno albanskom verzijom. Naime, u albanskoj verziji Ustava predviđeno je da „svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom“, dok se u srpskoj verziji Ustava pravo na sudsku zaštitu garantuje samo usled kršenja Ustavom zajemčenog prava, ali ne i ako je povređeno pravo koje je garantovano zakonom (član 54).
Umesto prava žalbe na sudsku odluku koju predviđa albanska verzija teksta, u srpskoj verziji teksta ustavna norma glasi na sledeći način: „Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno“ (član 102, stav 5). Dakle, izostavljena je reč žalba iz ustavne norme, tako da se doslovnim tumačenjem ove norme Srbima garantuje samo pravo na sudsku odluku, ali ne i mogućnost da se žale ukoliko ne budu zadovoljni njenom sadržinom.
Albanska i srpska verzija ustava predviđaju različito formulisane razloge za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda. Naime, prema srpskoj verziji Ustava, za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda je dovoljno da je neko lice kažnjeno „zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti“, dok albanska verzija predviđa da se nosioci ovih funkcija mogu razrešiti „zbog teškog krivičnog dela ili ozbiljne povrede dužnosti“ (član 104. stav 4; član 109, stav 6; član 118). Dakle, prema srpskoj verziji Ustava daleko je jednostavnije, čak veoma lako, razrešiti nosioce ovih funkcija, tako da oni ne bi imali obezbeđena jemstva nezavisnosti i bili bi podložni različitim uticajima i pritiscima.
U srpskoj verziji ustavnog teksta uže je postavljeno i pravo parlamentaraca da pokreću postupak za kontrolu ustavnosti. Naime, najmanje deset poslanika Skupštine može da osporava ustavnost zakona, dok albanska verzija teksta predviđa da se pored zakona može osporavati i bilo koja druga odluka doneta od strane Skupštine (član 113, stav 5).
Umesto da lokalna samouprava bude zajemčena Ustavom, kao što to predviđa albanska verzija teksta, prema dikciji ustavne norme u srpskoj verziji teksta može se zaključiti da se lokalna samouprava garantuje zakonom. Naime, srpska verzija predviđa: „Pravo na lokalnu samoupravu se garantuje i reguliše zakonom“ (član 123, stav 1).
Postoji bitna razlika i u ustavnim normama koje se odnose na policiju Kosova. U srpskoj verziji teksta stoji: „Etnička struktura policije unutar granica opštine će održavati etničku strukturu stanovništva unutar relevantne opštine“. Ista ustavna norma u albanskoj verziji glasi: „Etnička struktura policije unutar granica opštine treba da odražava etničku strukturu stanovništva unutar te opštine na najvišem mogućem nivou“ (član 128, stav 4). Nesumnjivo da albanska verzija teksta predviđa blažu i rastegljiviju obavezu u pogledu etničke strukture policije, što u praksi svakako može biti na štetu Srba i procenta njihovog učešća u policiji.
Albanska i srpska verzija ustava se razilaze i u pogledu uslova za uvođenje vanrednog stanja. Naime, albanska verzija predviđa da predsednik Republike može objaviti vanredno stanje kada je to neophodno radi hitnih mera zaštite“, dok srpska verzija predviđa da se vanredno stanje uvodi kada je to „neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije“ (član 131, stav 1, tačka 1). Dakle, srpska verzija Ustava predviđa, bar po ovom osnovu, dosta užu mogućnost uvođenja vanrednog stanja, jer ga vezuje za postojanje agresije, dok albanski tekst Ustava ne pominje agresiju. Prema tome, daleko šire su mogućnosti predsednika Kosova za uvođenje vanrednog stanja, nego što je to predstavljeno u srpskoj verziji teksta.
Žalosno je da sudija Ustavnog suda Kosova, profesor Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Ivan Čukalović, učestvuje u radu ovog organa i odlučuje na osnovu ovakve verzije ustavnog teksta. Zar on, za sve ovo vreme, nije mogao da ukaže svojim nalogodavcima da bi primereno bilo da posle šest godina, bar tehnički, upristoje srpsku verziju Ustava? To je još jedna od potvrda da je ovom građaninu bitnija novčana stimulacija nego li istinska želja za afirmisanje pravne države na Kosmetu i poboljšanje položaja Srba.
Budući da je Ustav predvideo dva zvanična jezika (albanski i srpski), onda su i obe verzije ustavnog teksta ravnopravne. Međutim, imajući u vidu da postoje suštinske razlike između ustavnih tekstova, postavlja se pitanje koja će verzija imati prednost? Nažalost, pravo je tamo gde je i sila. Različiti ustavni tekstovi ostavljaju mogućnost arbitrarnog postupanja, koje onemogućava postojanje pravne izvesnosti i sigurnosti. Reč je o cilju kome su donosioci ovog nelegalnog i nelegitimnog akta očigledno i težili.
Darko Simović

U stravičnom sudaru vozila Kfora jedna osoba poginula, 11 povređeno

22. 11.2014, 10:20 Izvor: Blic

(Tekst je izvorno preuzet)
Jedna osoba je poginula, a jedanaest je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 21.40 u blizini mesta Prelez i Jerlive na jugu Kosova, a u kojoj su učestvovala tri civilna vozila i kolona vozila Kfora.
Poginula osoba je bila civil, još tri osobe koje su sa njom bile u vozilu zadobile su teške telesne povrede, još osmoro povređenih su vojnici Kfora, dok osobe iz druga dva civilna automobila nisu povređene, saopštio je Kfor.
Kako je saopšteno, nesreća se dogodila dok se jedinica Kfora vraćala u matičnu bazu u okviru rutinskog kretanja trupa. Kosovska policija, u saradnji sa međunarodnom vojnom policijom u sastavu Kfora, koje su izašle na mesto nesreće, ispituju uzroke nesreće.
Medicinski tim Kfora ukazao je hitnu pomoć svima povređenima, a zatim su preveženi u najbliže civilne i vojne bolnice radi dalje medicinske nege.
Komandant Kfora, general Salvatore Farina, uputio je saučešće porodici preminulog, a porodice povređenih vojnika su obaveštene o nesreći.

21.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari svakodnevno napadaju Srbe, rade na sistemskom organizovanju ORUŽANIH JEDINICA na Kosovu i Metohiji! „Svet“ gleda i zatvara oči pred pretnjom koja se širi kao KANCER nad SVETOM! MOŽDA NAS POJEDE ALI SIGURNO TU NEĆE STATI !!!


Učestali napadi na Srbe u Kišnici

U Kišnici, nadomak Gračanice, sve su učestaliji napadi na imovinu Srba. Poslednji incidenti dogodili su se juče, kada su kamenovane kuće porodica Krstić i Trajković.Kišnica 

Predsednica Lokalnog odbora za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac Snežana Jovanović kazala je da se poslednji napad na Srbe u Kišnici desio juče kada su polomljena stakla na automobilu Dejana Krstića i bačene kamenice na kuće porodica Krstić i Trajković.

“U Kišnici su u poslednje vreme sve učestaliji napadi, u pitanju je albanska omladina koja baca kamenice na imovinu srpskih porodica, bilo da je pokretna ili nepokretna imovina u pitanju”, kazala je Jovanovićeva.

Ona je dodala da su svi napadi prijavljeni policiji ali da se, osim uviđaja, detaljnija istraga nije sprovodila.

“Nije u pitanju samo materijalna šteta, već pritisak i zastrašivanje kojima su izloženi Srbi koji su u Kišnici manjina”, kazala je Jovanovićeva.

Lokalni odbor za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac obavestio je o ovim incidentima opštinski Odbor za javnu bezbednost i OEBS.

Đurić: Interes stabilnost na Kosovu

Veliki interes Srbije je da na Kosovu postoji stabilnost i bude uspostavljena vladavina prava, koje je, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, u ovom trenutku manje nego pre Briselskog sporazuma.Marko Đurić

Đurić se danas sastao sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Švedske, direktorom za politička pitanja Torbjernom Solstremom, načelnikom odeljenja za pitanja EU proširenja Olom Sveninsonom i ambasadorom Švedske u Beogradu Kristerom Aspom.

Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju oni su u Palati Srbija razgovarali o procesu evropskih integracija, dijalogu Beograda i Prištine i podvukli izuzetan značaj punog sprovođenja dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma.

Đurić je, kako je saopšteno, istakao da je prioritet srpske zajednice na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština i izrazio očekivanje da će se nakon konstituisanja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa.

Tahiri na sednici vlade ponovo: Građani Republike Kosovo, u prolazu kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo

21.11. 2014, 13:12

Na jučerašnjem zasedanju kosovske vlade, šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri, obavestila je članove ove vlade o ishodu nedavnog dijaloga sa Beogradom u Briselu, postignutom sporazumu o oficirima za vezu, te proširenog sporazuma o slobodi kretanja, kao i o sporazumu o energetici i naglasila da će građani Kosova tranzitne prelaze na srpskim granicama moći da koriste, „isključivo sa dokumentima Republike Kosovo,“ što su srpski zvaničnici ranije demantovali. U javnosti, takođe, još uvek nema reakcija ni lokalnih zvaničnika, kao ni iz Beograda o  prekjučerašnjem osnivanju društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok na vanrednoj sednici SO Zubin Potok, kojoj je prisustvovao i srpski oficir za vezu u Prištini, Dejan Pavićević. Ova kompanija će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i ubrzo će biti registrovana po kosovskim zakonima.
„Želela bih da objasnim građanima da se tranzit kroz Srbiju vrši sa ličnim dozvolama države Kosovo, kao što imaju recipročno pravo i građani Srbije da uđu na teritoriju države Kosovo. Međutim, građani Republike Kosovo, kada prolaze kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo, odnosno, da ih koriste za svoje putovanje. Ovo objašnjenje dajem jer je na medijma bilo dezinformacija od strane zvaničnika Srbije,“ izjavila je Tahiri. U saopštenju sa ove sednice, međutim, nema navoda o tome da li je Tahiri govorila i o potvrdama – ‘verifikacijama građana’, koje će izdavati MUP Republike Srbije na administrativnim prelazima za građane sa kosovskim dokumentima.
Ona je takođe najavila da se sa Evropskom unijom intenzivno radi na izgradnji stalnih objekata IBM-a, kao i na sprovođenju sporazuma o energetici, što su srpski zvaničnici takođe ranije demantovali.
„Primećuje se veće interesovanje Srbije za dijalog. Mislim da je veoma povezan sa poglavljem 35, koji je sada već postao uslov za Srbiju, jer je put Srbije ka EU uslovljen odnosima sa Kosovom i normalizacijom međudržavnih odnosa sa Kosovom,“  rekla je Tahiri.
Razjašnjenje  Edite Tahiri za članove kosovske vlade usledilo je samo dva dana nakon što je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici,držeći u ruci srpski pasoš, rekao da je to jedini pasoš sa kojim, „naši građani srpske i albanske nacionalnosti mogu da putuju sa teritorije Republike Srbije.“ On je tada i objasnio da će, umesto kosovskog pasoša, građani Kosova kroz Srbiju moći da prolaze uz ličnu kartu Privremenih institucija u Prištini, ili tzv. UNMIK ličnu kartu i to tako što će im se na administrativnim prelazima izdavati potvrda MUP-a Republike Srbije, kojom se ‘verifikuje’ identitet građanina, koji će koristiti tokom putovanja kroz Srbiju i sa kojom će takođe izlaziti iz Srbije ka drugim zemljama, a da nikakvi pasoši ne dolaze u obzir.
Inače, i na pasošu i na ličnoj karti koji se izdaju na Kosovu, naznačeno je da ova dokumenta izdaje „Republika Kosovo,“ a da je državljanstvo „Kosovar“.
A razjašnjenje sa srpske strane usledilo je nakon što je prvobitna izjava Edite Tahiri o tome da će građani Kosova od 16. novembra moći sa kosovskim pasošima da izlaze sa graničnih prelaza u Srbiji u proteklim danima preplavila Internet portale i društvene mreže, što je bio razlog i za druge srpske zvaničnike da oštro demantuju tu vest u više navrata ovih dana.
Što se tiče sporazuma o energetici, sa srpske strane još uvek nema reakcija u javnosti nakonprekjučerašnjeg formiranja društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok, kompanije koja će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i koja će ubrzo i biti registrovana po kosovskim zakonima, o čemu je za sada javio samo naš portal, a preneli pojedini kosovski mediji. Kompanija je prekjuče osnovana tokom vanredne sednice ove opštine, uz učešće svih 18 odbornika, uključujući i albanske, kao i srpskog oficira za vezu Dejana Pavićevića koji je rekao da se kompanija osniva u skladu sa Briselskim sporazumom. Istoga dana je u ovoj opštini boravio i direktor Kancelarije za KiM, obilazeći povratničku porodicu u jednom od sela.
Dosadašnja jedina kompanija za snabdevanje, distribuciju i naplatu električne energije na Severu Kosova jeste elektrodistribucija Republike Srbije – „Elektrokosmet“.

Oružane snage Kosova do kraja godine

19. 11 2014, 12:16

Prema pisanju kosovskog lista „Kosova Sot“, a prenosi portal „Tribuna“, glavni ljudi u kosovskom ministarstvu za bezbednost smatraju da se zbog kašnjenja u formiranju institucija na Kosovu i produžavanja političke krize odugovlači i proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova (OSK).

Ipak, dosadašnji ministar ovog ministarstva, Agim Čeku, smatra da će se Oružane snage Kosova formirati do kraja godine. Sa druge strane, stručnjaci za bezbednost na Kosovu krive aktuelnu politiku, zbog čega se u kosovskom parlamentu letos nije uspelo da izglasa ustavni amandman kojim bi se vojsci Kosova dao i ustavni legitimitet.
Povezan članak:

Za izglasavanje ustavnih promena u vezi sa vojskom, potrebni su i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada tražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

Agim Čeku je ranije u avgustu rekao za drugi kosovski list „Zeri“, da čak i ako ne bude došlo do ustavnih izmena, Kosovske oružane snage neće ostati ”marginalizovane”. Po njegovim rečima, postoji plan ”B” za razvoj ove vojske bez diranja u ustav, ali uz promenu zakona.
”Ukoliko se bude jasno videlo da ne može da se prevaziđe prepreka, mi smo radili i na planu ‘B’, što znači da nećemo menjati Ustav zbog nedovoljnog broja glasova, već ćemo samo promeniti zakone kako ne bi bili u suprotnosti sa Ustvom,” rekao je tada Čeku.

Kako je stvorena Vojska Kosova: od Drenice do NATO komande

21.11.2014, 12:40

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Kosovo je na pola koraka od osnivanja svoje Armije. Preostalo je još ‘otvaranje’ kosovskog Ustava, izmena članova, kojim će se i zvanično verifikovati transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. U sedamnaestogodišnjem procesu stvaranja kosovske vojske mnogo je cigli ugrađeno, uglavnom uz pomoć međunarodne mašinerije. Izvođači radova, kosovski  Albanci, udarnički su radili.

Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a kosovskoj gerili, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS) ’99, potom – transformacijom u Kosovske bezbednosne snage (KBS) 2008, i sada, u samom finišu – iščekivanju proglašenja Armije Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spašavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ovesnage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Transformacija poruka je podrazumevala i prvobitne demantije Zapada da će Kosovo imati svoju Armiju, pa sve do najnovije izjave američke ambasadorke na Kosovu da je vlada Kosovaispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage OSK.

Što se tiče srpske Armije, ona je na Kosovu razgrađena još 1999. Cigle iz te demontirane tvrđave su spakovane na kamione i tenkove juna ’99, i transportovane u još manju Srbiju. Današnje mlade generacije kosovskometohijskih Srba ne znaju ništa o duhu srpske vojske. Bez obzira na sentimente, njihovim očima su bliskije uniforme vojnika KFOR-a, nego uniforma srpskog vojnika. Posle mnogo decenija, narodna i porodična svetkovina Rado ide Srbin u vojnike  zamenjena je proslavom punoletstva.

Kumanovski sporazum i rezolucija SB UN 1244

Nakon 78 dana bombardovanja tadašnje Jugoslavije, vojno-tehnički, tzv. Kumanovski sporazum, potpisali su na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, general VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović sa jedne, i general NATO-a, Majkl Džekson, sa druge strane.

Federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju, što je podrazumevalo redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, policijske jedinice – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koju grupu, ili pojedince koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su zone vazdušne (ZVB) i kopnene bezbednosti (ZKB), 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije.

Iako su potpisnici VT sporazuma ukazali i na to da je dogovoren povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, a da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog, jedna od najbitnijh odredbi Kumanovskog sporazuma koja u medijima nije spominjana, jeste član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Rezolucija SB UN 1244

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti OUN da 10. juna 1999.godine usvoji Rezoluciju 1244, kojom se uspostavljaju i nadgledaju privremene institucije autonomne samouprave – do političkog rešenja, te prenošenje nakon osnivanja tih institucija -svojih administrativnih odgovornosti uz nadgledanje i podršku konsolidovanju kosovskih lokalnih privremenih institucija i ostalih aktivnosti izgrađivanja mira. Rezolucija je takođe planirala demilitarizovanje osoblja vojske SRJ, ali i povratak dela osoblja za četiri funkcije (uključujući i čuvanje manastira) koje će biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti, a ograničene su na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade, kao i povratak izbeglica.

UNMIK je preuzeo upravljanje nad Kosovom, dok se sa druge strane u rezoluciji potvrdila privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i drugih država u regionu.

Rezolucije je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.

Krucijalni delovi rezolucije 1244 za Srbiju i srpsku zajednicu nisu ispunjeni ni danas. Razgovori o povratku određenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije na KiM-u nisu ni započeti, odnosno zaboravljeni su do te mere da će vam mnogi međunarodni predstavnici, ali i političari iz Beograda, u privatnom razgovoru reći da je neukusno tako nešto i pominjati; kontrola vazdušnog saobraćaja nije vraćena organima SRJ, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a nije ni uspostavljeno bezbedno okruženje za povratak izbeglica i prognanih. Te tačke rezolucije u bukvalnom smislu reči ostale su do danas mrtvo slovo na papiru.

‘Demilitarizacija’ OVK u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS)

UNMIK i NATO su 14. jula ‘99 utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK, da bi potom imenovali Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) koja će preuzeti centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom 1999/8 Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus, a februara 2000, započet program IOM-ove obuke članova OVK za prijem u KZK, nakon što je od 23. jula, do 30. novembra ’99 registrovano 25.723 demobilisanih boraca OVK, a iste godine, u septembru, počelo i formiranje Kosovske policije obukom prve generacije od 176 kandidata, takođe mahom iz redova OVK.

KZK je tako postao ‘nova organizacija’ za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća koje bi pogodile stanovništvo i teritoriju Kosova, sprovođenje operacija potraga i spašavanja ljudi; pružanje pomoći zajednicama i obnavljanje infrastrukture i pomaganje UNMIK-u i KFOR-u. Planovi su uključivali 3000 redovnih pripadnika i 2000 rezervista, dok je 10% od ukupnog broja mesta u KZK-u, rezervisano za civilne kandidate koji bi trebalo da obuhvati i manjine.

‘Demilitarizacijom’ OVK izvršen je njihov prelazak u KZK i KPS i to zajedno sa celokupnom prethodnom OVK strukturom. Tako je bivši oficir jugoslovenske vojske Agim Čeku, kasnije jedan od vodećih komandanata OVK i jedini školovani oficir u kosovskoj gerili, postao komandant KZK-a; ‘oficiri’ OVK-a postali su oficiri KZK-a, dok je ne mali deo bivših pripadnika OVK  prešao u kosovsku policiju, gde su neki od njih imali vodeće uloge. Uticaj OVK je i u civilnom delu posleratnog života među kosovskim Albancima ostao dominantan, kao okosnica najsnažnijeg simbola borbe za slobodu u njihovoj novoj istoriji, ali i subjekat u raspodeli političke i ekonomske moći.

OVPMB i ONA
Demilitarizacija je trajala nekoliko godina, a da nikada nije suštinski sprovedena. KFOR se povremeno ‘hvalio’ akcijama zaplene, odnosno predaje oružja, dok je siromašna statistika predatog oružja jasno ukazivala da su privatni magacini i dalje puni.
Dobar deo naoružanja završio je u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sukobi sa Kosova su se 2000, prelili na jug Srbije; mnogi su videli transformaciju OVK u OVPMB – Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ovi sukobi su obustavljeni 2001, nakon munjevite reakcije tadašnje srpske vlade koja je  formirala Koordinaciono telo za jug Srbije, ali i usled nedostatka podrške velikih sila ovoj oružanoj formaciji. Sukob se sa juga Srbije  iste godine prelio u severozapadni deo Makedonije, i to pod vođstvom nove oružane albanske formacije, Oslobodilačke nacionalnce armije – ONA, a okončan je kada se umešala međunarodna zajednica i sela dve strane za pregovarački sto. Ključna tačka tzv. Ohridskog sporazuma iz leta 2001, bilo je uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog jezika u mestima u kojima Albanci čine barem 20% od ukupnog stanovništva.
Kontroverze

Srpska strana je sve vreme optuživala prvo OVK, potom KZK i KPS da se radi o terorističkoj organizaciji, odnosno osobama koje su počinile ozbiljne ratne zločine i sprovodile kriminalne aktivnosti, pre svega nad Srbima, Romima i svojim političkim neistomišljenicima – ubistva, kidnapovanja, vađenje i trgovina organima, trgovina belim robljem i narkoticima. U Srbiji je 1998.godine objavljena tzv. Bela knjiga u kojoj je kroz konkretna imena i podatke objašnjena sprega između terorizma, kriminala i politike na Kosovu u stvaranjudruge albanske države u Srbiji.

Još krajem novembra 1997. godine Stejt department je UČK proglasio za terorističku organizaciju da bi već sledeće godine istu uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video snimak američke podrške OVK iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji Specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo, Ričard Holbruk, sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.

Albansko pitanje je zvanično internacionalizovano u novembru 1997, kada su se tri maskirana lica OVK pojavila na sahrani ubijenog nastavnika Halita Gecija u Drenici, pozdravljena od strane hiljade okupljenih Albanaca, da bi potom usledilo i prvo saopštenje za javnost, sa potpisom OVK.

I KZK i KPS su takođe pratile kontraverze. Neki od članova KPS-a su se povezivali sa korupcijom, spregom sa lokalnim kriminalnim grupama, švercovanjem oružja i etničkom diskriminacijom, dok su KZK pratile još ozbiljnije optužbe. U novembru 1999. OEBS je u svojim izveštajima prijavio prve zločine koje su počinili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Potom su i UN ukazale na umešanost nekih članova korpusa u atentate, koji su imali terorističku matricu na Kosovu.

Srpski policijski izveštaji su i dalje beležili aktivnost oružanih grupa na Kosovu i Metohiji usmerenih ka zastrašivanju i proterivanju preostalih Srba, ali i ka eliminaciji svedoka ratnih zločina koje je počinila OVK. Oni su ove aktivnosti jasno dovodili u vezu sa nekadašnjim članovima OVK, a potom visokim oficirima u KZK-u. Sami obaveštajci KFOR-a su takođe u svojim izveštajima potvrđivali iste informacije.
Jedna od najtežih optužbi ticala se povezanosti KZK-a sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom – ANA, formacijom koja se pojavila nakon rata na Kosovu, u prisustvu međunarodnih snaga. Dok su u javnost stizale vesti o maskiranim grupama koje presreću automobile i građane, kao i saopštenja za štampu sa potpisom ove organizacije, međunarodni predstavnici su demantovali postojanje ove formacije.

Ipak, u  aprilu 2003. godine, 12 oficira KZK-a je osumnjičeno za umešanost u miniranje železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, kada su i poginula dva pripadnika ove formacije usled pogrešnog rukovanja eksplozivom, a ANA izdala saopštenje, preuzevši odgovornost za ovaj bombaški napad. Tadašnji šef UNMIK-a, Majkl Štajner je potom suspendovao dvojicu visokih oficira KZK-a, Rahmana Ramu i Nuredina Ljuštakua zbog sumnje da su učestvovali u ovoj akciji, ali i zbog sumnje da su povezani sa tom terorističkom organizacijom.

U maju 2004, novi šef UNMIK-a, Hari Holkeri je u svom saopštenju, međutim, naveo da je istragom utvrđeno da ne postoji osnov za krivično gonjenje osumnjičenih u tom slučaju.

Nekoliko godina kasnije, Rahman Rama je postao general KBS, danas je on general-major, Nuredin Ljuštaku je takođe postao oficir u istoj organizaciji, ali je on nedugo potom podneo ostavku nezadovoljan načinom kadrovske politike u KBS.

Kosovske bezbednosne snage – jedan korak do kosovske vojske

Iako su međunarodni predstavnici i nekoliko godina nakon formiranja KZK-a oštro u javnosti demantovali bilo kakvu mogućnost njegove transformacije u oružane snage, nakon usvajanja Ustava Kosova 4.marta 2008. godine, a po prethodnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, KZK je raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Ustav je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija, koji se takođe bavio formiranjem Bezbednosnih snaga.

Na pomenutoj sednici, ministar KBS-a zatražio je i da se posebnom odlukom vlade formira fakultet pri Univerzitetu u Prištini, na kojem će se vršiti obučavanje komandnog kadra. Čeku je tada rekao da je najava osnivanja Oružanih snaga Kosova obavljena u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i ostalim strateškim faktorima, a da je provera celokupnog sektora bezbednosti urađena pod supervizijom savetodavnog tima NATO-a.

Odluci o osnivanju KBS prethodili su sastanci Saveta za bezbednost Kosova na kojima je prihvaćena analizaStrateškog sagledavanja sektora bezbednosti na Kosovu. Tokom ovih sastanaka identifikovane su realne potrebe Kosova i njenih građana, kao i kapaciteti svih institucija u oblasti bezbednosti.

Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009, osnovan je KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.

Međunarodni predstavnici su i ovoga puta naglasili da KBS nisu vojne snage u punom značenju te reči, većdobrovoljne, multietničke, lako naoružane bezbednosne snage pod demokratskim i civilnim nadzorom, a da jedina misija KBS-a jeste izvođenje operacija civilne zaštite na Kosovu, pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih i drugih nepogoda.

Suštinski, kosovski Albanci su poslali jasnu poruku, baš kao i na sahrani ubijenog učitelja 1997. godine – da imaju svoju vojsku.

Živa diplomatija Ministarstva KBS

Samo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga u protekle dve godine bilo je najaktivnije u svojim međunarodnim ‘diplomatskim’ aktivnostima, uspostavljajući i jačajući saradnju sa ministarstvima odbrane različitih zemalja, čime je praktično Kosovo radilo na uspostavljanju legitimiteta svoje državnosti i vojske.

Ovo ministarstvo je od 2009. pa sve do sada, potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom; bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Predstavnici ministarstva sastajali su sa ambasadorima gotovo svih zemalja na Kosovu, ali i sa predstavnicima ministarstava odbrane Crne Gore, Portugala, Slovenije, Albanije, Turske, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske, Latvije, Japana, kao i oficirima vojne akademije Holandije.

Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om; Agim Čeku se sastajao sa admiralima NATO-a, ambasadorom SAD-a u NATO-u, delegacijom oružanih snaga Amerike, generalom američke nacionalne garde, sekretarom za operativu u štabu NATO-a, specijalnom predstavnicom sekretara NATO-a za pitanje žena, mira i bezbednosti, direktorom Međunarodnog vojnog osoblja za Operacije u NATO-u, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, itd.

Agim Čeku je sa svojim saradnicima posećivao i senat u Ajovi, Pentagon, Stejt Department, kao i mnoge međunarodne samite o bezbednosti, dok su se kontigenti KBS-a obučavali u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontigente KBS-a su podučavale Nacionalne garde Ajove i vojska Turske.

Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu. Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za 4 miliona evra. (Budžet vojske Srbije za ovu godinu je oko 60 milijardi dinara, što čini oko 515 miliona eura).

Za sada nema javno dostupnih informacija da su se predstavnici KBS-a sastali sa predstavnicima Vojske Srbije. Međutim, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Džehaj, tvrdi da će se u svetlu Briselskog sporazuma uvesti i saradnja Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi se saradnja Prištine i Beograda poboljšala. „Kosovske bezbednosne snage bi uskoro trebalo da preuzmu vojni mandat na Kosovu i, u nekoj kasnijoj fazi, odgovornost od KFOR-a. Potencijalna saradnja te dve institucije (VS i KBS, prim. red.) je od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost u regionu,“ rekao je Džehaj za SETIMES januara ove godine, komentarišući susret komandanta KFOR-a, Salvatora Farine, sa generalom Vojske Srbije, Ljubišom Dikovićem.

Reakcija NATO-a, SB UN i SAD na osnivanje Oružanih snaga Kosova – OSK
Nakon sada već čuvene martovske sednice kosovske vlade, iz Ujedinjenih nacija nije niti demantovano, niti potvrđeno da li osnivanje Oružanih snaga Kosova krši još uvek pravno važeću Rezoluciju 1244. Iz ove organizacije su reagovali tako što su podsetili da rezolucija 1244 ostaje na snazi, te da su obavešteni o odluci Vlade Kosova o transformaciji KBS-a u vojsku, ali da opet podsećaju da mandat za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu nastavlja da bude u nadležnosti KFOR-a.

Zamoljen da objasni kako gleda na činjenicu da je rezolucija 1244 SBUN i dalje na snazi i da zato Kosovo ne može da ima vojsku, prethodni zapovednik KFOR-a, Folker Halbauer, rekao je: „Postoje najmanje dva sveta – jedan je svet rezolucije UN 1244, u kojem živi KFOR i obavlja svoj zadatak, sa ciljem da  nepristrasno i bez predrasuda podržava pozitivni razvoj na Kosovu. Rezolucijom 1244 SBUN je utvrđeno da Kosovo prvobitno ne može da ima vojsku. A drugi svet jeste stvarnost koju ne može da se ignoriše – to je nezavisnost Kosova.“
NATO se još uvek nije konkretno oglasio po pitanju formiranja vojske Kosova, ali je komandant KFOR-a, general-major Salvatore Farina, 23. aprila 2014, nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Crne Gore, Draganom Samardžićem i komandantom KBS, Kadrijem Kastratijem, rekao da NATOpodržava KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, ali ne odlučuje o strukturi, mandatu i misiji tih snaga, jer je to u nadležnosti domaćih kosovskih institucija.
SAD su nedavno – 29. aprila, preko svoje ambasadorke na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, zvanično potvrdile da podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova. “Vlada Kosova je ispunila sve obaveze vezane za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage,” rekla je Džejkobson, dodavši da ne isključuje mogućnost da će i manjine podržati formiranje OSK-a.
Članovi kosovskog ustava i predstavnici manjinsikih zajednica

Kosovo sada radi na promeni devet članova Ustava da reguliše mandat i zadatke oružanih snaga. Iako je Hašim Tači izjavio da se sa delom ustavnih promena počinje odmah, ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika.

Ustavni sud Kosova je dao ocenu – nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici. Oni traže da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu. Za ustavne promene je inače nephodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Paradoksalno, snaga srpskih poslanika se time po prvi put osetila u ovom parlamentu.

Poslanica Rada Trajković je više puta izjavljivala da niti ona, niti poslanici iz njene stranke, hoće da glasaju za formiranje vojske Kosova, te da to neće učiniti čak i ako bude produžen mandat rezervisanih mesta.

„Ne, rezervisana mesta nisu bila uslov Srba da glasaju za Oružane snage. Ja ne mogu da govorim u ime svih, ali ja neću glasati za vojsku Kosova, čak i ako mandat rezervisanih mesta bude produžen,” izjavila je Trajković danas kosovskim medijima. Istovremeno, kosovski mediji su preneli da partije Slobodana Petrovića i Nenada Rašića traže dva dopunska mandata za rezervisana mesta u zamenu za glas za osnivanje vojske Kosova, te da su nešto fleksibilnije po ovom pitanju turska u bošnjačka manjina. Potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić je u razgovoru za naš portal pre par dana na pitanje da li će svojim glasom podržati formiranje OSK ukoliko dobiju rezervisana mesta, rekao: “Ja na to mogu da odgovorim samo ukoliko i kada mi to ponude.”

Konačno, nakon više neuspelih pokušaja da se na sednici parlamenta razmotre ustavne promene u vezi sa formiranjem vojske Kosova, te nakon višednevnih međusobnih sastanaka vodećih političkih partija, sastanaka sa američkom ambasadorkom na Kosovu, kosovski parlament je juče raspušten kao nefunkcionalan i Kosovo se sada sprema za vanredne izbore. Kosovski premijer Hašim Tači je neposredno pred raspuštanje kosovskog parlamenta, rekao da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji. Tači je prethodno i najavio mogućnost da se formiranje OSK-a i pitanje rezervisanih mesta za manjine ostavi za naredni saziv Skupštine.

Reakcija Srbije  

U poslednjem polukoraku sedamnaestogodišnjeg marša do cilja – proglašenju Oružanih snaga Kosova, reakcija Srbije je suštinski nevidljiva i ukoliko je ima – ona je neubedljiva.

Nakon odluke kosovske vlade da se KBS transformiše u OSK, tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN. Sednica još uvek nije održana.

Zvaničnici Republike Srbije istovremeno su podcrtali da je međunarodna zajednica dala čvrste garancije da je Sever Kosova i Metohije zona u kojoj ne može biti Kosovskih oružanih snaga, a da su te garancije date tokom pregovora o Briselskom sporazumu.

U medijima se povremeno pojavljuju spekulativne poruke i spisak lepih želja srpskih zvaničnika da kosovska vojska ne može da uđe na Sever Kosova do 2018. godine,  a da nakon 2018. to može da učini samo u slučajuvanredne situacije – u svrhu pomoći u slučaju prirodne katastrofe i to samo uz saglasnost predstavnika lokalne zajednice. Međutim, u javnosti se do sada nije pojavila nijedna pisana garancija, ili makar usmena od strane međunarodnih predstavnika da će to zaista i biti tako. Uostalom, zvanično opravdanje svih bezbednosnihformacija Kosova od ’99 bila je upravo mantra reagovanje u vanrednim situacijama.

Reagovao je i srpski predsednik Tomislav Nikolić koji je 1. maja, na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom za EU, Ketrin Ešton, kazao da se mora razgovarati o novim okolnostima poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. On je naglasio je da južna srpska pokrajina nije ni od koga ugrožena i stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska. “Ali, ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je to učinjeno sa policijom,” saopšteno je tada iz Nikolićevog kabineta. Ovu izjavu je u međuvremenu začinio i čuveni Milovan Drecun i ove nedelje sočno uzviknuo medijima da bi u slučaju formiranja Oružanih snaga Kosova, kosovski Srbi mogli da formiraju svoju vojsku.

Za to vreme, Kosovski Albanci s razlogom slave vojno strateško-taktičku operaciju, kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Srbima na Kosovu i Metohiji izgleda da preostaje jedino da sačekaju da vide koji će novi srpski poslanici glasati za Oružane snage Kosova, jer se one drugačije ne mogu ustavno-pravno osnovati.

Istraživački tim KoSSeva

Čedomir Antić: Ako je velika Albanija mit, zašto ruše Makedoniju?

19. 11. 2014, 11:46

Istoričar o razlozima zbog kojih su Albanci „štićenici“ zapada tokom dva veka: Vašington je podržao nezavisno Kosovo iz potrebe da hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države

ZAPADNE sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

POGAŽENA SAMOBITNOST SRBA U ALBANIJI

* Predstavnici Srba u Albaniji smatraju sebe jednom od najugroženijih manjina u ovoj zemlji. Šta pokazuju istraživanja vašeg Naprednog kluba?
– Mislim da je velika greška zvanične Srbije što sa Ramom raspravlja o statusu Kosova. Posebno, s obzirom na činjenicu da je Briselskim sporazumom Srbija ne samo faktički priznala nezavisnost, već je i odobrila integraciju severa u albansku državu. Kada Rama drži predavanje o Evropi i evropskim vrednostima i to poveže sa nezavisnošću Kosova, treba mu reći kakva su prava Srba u Albaniji. Srbi nemaju pravo da vrate svoja imena i prezimena, preti im novčana kazna ako se izjasne drugačije na popisu, nemaju svoje škole… Njihova kulturna samobitnost je odavno pogažena. Njih ne progone, zato što za tim više nema potrebe.

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države. Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane. Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

PALE “SVOJE“ TEKOVINE

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

Puno angažovanje SAD na Balkanu

21.11. 2014, 11:32

Novi direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu, Tomas Jazdgerdi, izjavio je danas da su SAD u potpunosti angažovane kada je reč o pružanju pomoći u rešavanju nekih dugotrajnih pitanja, odnosno nezavršenog posla na Balkanu.
Jazdgerdi je za „Glas Amerike“ rekao da Vašington podržava budućnost celog regiona „u okviru evroatlantske zajednice“.
Američki diplomata je naveo „ključna pitanja“ u kojima su SAD „u potpunosti angažovane“ i gde se „smatraju kredibilnim partnerom u regionu“.
Jazdgerdi je rekao da su to „pružanje pomoći u održavanju dijaloga Kosova i Srbije, davanje podrške Crnoj Gori da uradi stvari koje su potrebne da bi se pridružila NATO-u, podsticanje Grčke i Makedonije da reše spor oko imena, pomaganje Bosni i Hercegovini da postane funkcionalnija u odnosu na što sve ostalo izgleda malo lakše“.
Komentarisao je i rast ruskog uticaja u regionu i eventualne planove Vašingtona da se tome suprostavi, navodi američki radio.
„Mislim da to nije pitanje suprostavljanja ruskom uticaju, već pružanja podrške građanima u regionu da ostvare svoje aspiracije u pogledu integracije. To nam je veoma važno“, kazao je on.
Jazdgerdi je rekao da SAD nisu „protiv toga da zemlje održavaju odnose sa Rusijom i pojedine, kao Srbija, imaju istorijske i kulturne veze sa Rusijom“, ali da „ako želite da se pridružite evropskom klubu, što mislim da sve zemlje u regionu žele, onda moraju da donesu odgovarajuće zaključke i usklade svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska unija“.

„Bojkotujmo proizvode iz Srbije“

21. 11. 2014, 10:39 Izvor: Kosovapress

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog. Izvinjavamo se znog mogućih grešaka u prevodu)
Predsednik Poslovnog saveza Kosova, Agim Šahini, apelovao je na sve potrošače da bojkotuju srpske proizvode na Kosovu, kao i proizvode onih zemalja koje nisu priznale Kosovo.
U intervjuu za Kosovapress, Šahini, je rekao da će se kampanja, koja je počela 15. oktobra, nastaviti do 28. novembra, a do tada, kako je rekao Šahin, proizvođači će biti svesni lokalnih proizvoda.
„Glavni cilj kampanje, ‘Ja koristim domaće prozivode, a vi?’ jeste to da mi od 2003. godine svake godine imamo poslovnu nedelju, i uvek samo na Kosovu. Ove godine projekat se organizuje i u drugim državama, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Preševsku dolinu, kao i azijske zemlje, poput Turske, ostale zemlje Evropske unije u cilju promovisanja lokalnih firmi, domaćih proizvoda, podizanja nacionalne svesti, korišćenja obradivog zemljišta i domaćih prozivoda. Imaćemo priliku da podignemo nivo socijalne zaštite čitavog albanskog naroda, a drugo, uzećemo takođe učešće na stranim tržištima, jer su Kosovo i Albanija, ali i druge zemlje, preplavljene stranim proizvodima koje koriste potrošači,“ rekao je Šahini.
Kako je kazao, sa ovom kampanjom pozivamo sve kupce da koriste proizvode sa nacionalnom etiketom, proizvode naše države, a ne strane.
„Svest potrošača mora da se promeni. Žao mi je onoga što se desilo na fudbalskom terenu. I dalje se ne shvata da je fudbal igra – gde imate pobednika i gubitnika i kada neko pristane da igra, ne bi trebalo da bude dodatnih gubitaka, ili pobede. Tako su naši nacionalni fudbalski momci bili zlostavljani, maltretirani, pred očima predsednika Srbije, pred očima 3500 srpskih policajaca koji ih nisu zaštitili. Mislim, kako će se braniti neko ako bude otišao tamo,“ rekao je Šahin.
Tokom kampanje će se promovisati lokalna preduzeća na Kosovu i u inostranstvu.
„Ova kampanja će imati različite aktivnosti, promociju biznisa u mnogim zemljama, a na okruglim stolovima afirmisaćemo domaće proizvode, kao i univerzitet, jer su većina našeg stanovništva mladi koji su, statistički posmatrano, najveći potrošači i utiču na veću proizvodnju. Podizaćemo svest mladih i na kraju uraditi analizu, posle koje ćemo objaviti efekte kampanje. Prethodnih godina, imali smo uspeh jer smo nakon kampanja povećavali potrošnju domaćih proizvoda za preko 30 %,“ rekao je Šahin.
On smatra da je besmislen uvoz proizvoda koji na Kosovo ulaze bez ikakvih kriterijuma, kako je rekao, nije ni čudo da imamo mnoge bolesti koje su često neizlečive i koje su nastale zbog hrane ispod standarda. Kosovske državne institucije treba da vode više računa i da imaju veću kontrolu nad proizvodnjom lokalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.
„Kosovska preduzeća nisu mnogo prisutna na tržištu Albanije, zašto? Jer građani Albanije već dug niz godina koriste proizvode iz Grčke, Italije, Srbije, koji stižu preko različitih distributera i marketinga. U glavama ljudi usađeno je da su to proizvodi, a sa druge strane, našim proizvodima nedostaje nacionalna podrška,“ rekao je on.
Šahin je naglasio da potrošačka svest u Albaniji nije ista kao na Kosovu, te da zbog toga kosovski proizvodi nisu prisutni na albanskom tržištu.
„I te poslove pogađaju lični interesi i interesi kompanija, ali ćemo mi raditi mnogo više kako bi se povećalo korišćenje nacionalnih proizvoda, uključujući i konkurentnost cena,“ rekao je Šahin.
A čitav intervju, možete pogledati OVDE

„Tači je treći put pobedio“

„Politički lideri su pali na ispitu. Nivo političke elite je pao najniže“, kaže Aljbinot Maljoku osvrćući se na krizu nakon parlamentarnih izbora na kosovskoj poltičkoj sceni. Ranđel Nojkić smatra da su predstavnici Srba propustili još jednu šansu da se profilišu kao važan faktor.Randjel Nojkić i Aljbinot Maljoku u studiju RTV Kim

Politikolog Aljbinot Maljoku je u emisiji „Dogovor!?“ RTV Kim razdoblje od 10. juna do sklapanja koalicije između Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nazvao „mračnim periodom za Kosovo“.

Maljoku je istakao da je Isa Mustafa, koga su kada je došao na čelo stranke nazivali spasiteljom stranke, poslednjim potezima pokazao da mu nije previše stalo do stranačkih interesa.

„Njemu nije stalo do toga da ojača stranku, već mu je stalo do toga da spasi sebe“, kaže Maljoku.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić, smatra da je postizborna koalicija bila poprilično jaka i da je dogovor da Ramuš Haradinaj bude zajednički kandidat za premijera bio poprilično čvrst, ali da ga je prekršio lider DSK
„Tu nije bio dosledan gospodin Isa Mustafa. On je srušio taj blok. Onog trenutka kada su ostali iz bloka videli da on tajno pregovara sa drugom stranom, Haradinaj je objavio raspad bloka“, kaže Nojkić.

Maljoku je dodao da je jedini kao pobednik iz ove institucionalne krize izašao Hašim Tači koji je, kako kaže, sačuvao svoju poziciju.

„Ne može niko da spori da je on po treći put pobednik. U celom ovom procesu, ništa izgubio nije, jedini je, figurativno rečeno, čist sa papirima u smislu pobede. Dobio je glasove 8. juna i izdržao sve do juče…“, kaže Maljoku.

Ranđel Nokić je, govoreći o ponašanju srpskih predstavnika i njihovj poziciji na političkoj sceni Kosova rekao da oni nisu iskoristili istorijsku šansu koju su imali.

„Toliko se govorilo o jedinstvu Srba, o jedinstvu Srpske liste, a jedinstva uopšte nije bilo. Mogli ste videti kako je bilo navijanja iz jednog ili drugog bloka unutar Srpske liste. Zbog toga niko nije prihvatio odgovornost da izađe sa jednim zajedničkim stavom i kaže nego su čekali da im neko drugi ponudi rešenje“, naveo je Nojkić i istakao da nije sve izgubljeno, ukoliko srpski predstavnici zauzmu jasan stav.

Sa njim se slaže i Maljoku koji je kaže da je neutralnost Srba, koje ja je bila prisutna u poslednjih nekoliko meseci, neisplativa.

„Niko ne može uraditi posao za njih i u obavezi su da završavaju svoj deo posla. Uveren sam da je Srpske lista kao stranka i stranka gospodina Rašića stala na stranu, na primer, bloka i da su otišli kod američke ambasadorke da kažu mi ćemo ih podržati. Zbog privilegovanosti koje imaju zajednice na Kosovu i Ustav bi se promenio samo da se Tači sruši“, rekao je Maljoku.

„Srbi moraju da imaju svoj stav, nezavisno i od Beograda i od Prištine. Ne sporim da treba da imaju konsultacije sa Beogradom i da se dogovaraju. Treba da imaju jasan stav i da upućuju signale i jednima i drugima. Ako sedite i čekate da vam kažu šta treba da radite, pravite duplu grešku. Ako vi imate inicijativu i kažete ovo je dobro rešenje i donosi rezultate, uvažiće vas oni koji vas slušaju. Ovde je problem što niko nema inicijativu“, naglasio je Nojkić.

On je objasnio da se u redovima Srpske liste nalaze ljudi koji su ranije bili na važnim pozicijama, te da treba da snose odgovornost za svoje postupke.

„Srpska lista nije čista. Ako se bude češljala odgovornost po pitanju  privatizacije i kriminala, postoje ljudi koji su imali vrlo važne pozicije u celom tom procesu. Ako neko kaže tamo je bilo kriminalnih radnji, onda vi snosite i odgovornost“, rekao je Nojkić.

Rašić: Manji značaj Srba u budućoj vladi

Ministar za rad Nenad Rašić kaže da će formiranje koalicije između DPK i DSK “smanjiti neophodnost” da Srbi budu na visokim pozicijama u vladi.Nenad Rašić 

On smatra da će to nepovoljno uticati na rešavanje pitanja srpske zajednice.

Rašić je agenciji Beta rekao da će buduća parlamentarna većina i Vlada Kosova biti stabilni i bez mnogo unutrašnjih turbulencuija.

„Nažalost, kada je reč o srpskoj zajednici, sve to će značiti smanjenje neophodnosti Srba da budu na bitnim visokim vladinim funkcijama. Samim tim, najverovatnije, biće smanjen i broj ministarstava koja bi mogli da vode Srbi“, rekao je Rašić.

Dodao je da po Ustavu Kosova Srbima u novoj Vladi pripada bar jedno ministarstvo.

Rašić je naveo da je koalicija stranaka Hašima Tačija i Ise Mustafe dobrodošla zbog šireg političkog spektra i stabilinije političke odgovornosti na Kosovu.

Rašić je i predsednik parlamentarne Progresivne demokratske stranke (PDS) i poslanik u novom sazivu Skupstine Kosova.

Naveo je da postoji mogućnost da Srbi dobiju drugo ministarstvo u novoj vladi, ali to nije ekskluzivno pravo samo za Srbe, nego svih nealbanskih zajednica.

„Eventualna moralno-politička satisfakcija za srpsku zajednicu može da postoji u dobijanju mesta zamenika premijera, što bi, prema prethodnim iskustvima, bilo moguće. Ali, i eventualnim dobijanjem te političke fukncije Srbi opet neće imati iste pozicije, pa time ni mogućnosti da odlučuju kao što su mogli u odlazećoj vladi“, rekao je Rašić.

Rašić je podsetio da su Srbi u odlazećoj Vladi Kosova imali tri ministra, jednog zamenika premijera i to u većem delu mandata, kao I šest zamenika ministara, a početkom prošle godine Srbi su dobili I dodatnu poziciju državnog ministra.

On je kao pozitivno ocenio to što je nedavno odlazeća Vlada izdvojila oko 20 miliona evra za kapitalne investicije za sever Kosova, što, kako je rekao, uklazuje na rešenost da se stvore mehanizmi za integraciju svih zajednica na severu Kosova.

M. Bamije: Šef Euleksa obmanjuje kosovsku javnost

Bivša tužiteljka Euleksa Maria Bamije poručila je šefu te međunarodne institucije Gabrijeleu Meučiju da svojim izjavama obmanjuje kosovsku javnost, piše danas prištinski dnevnik „Koha ditore“Marija Bamije

 „Vi ste još jednom u saopštenju za medije obmanuli narod Kosova. Oni bi više verovali Euleksu, kada bi Euleks bio iskreniji prema njima“, navodi u reagovanju bivša tuziteljka Bamije.

Ona je ukazala da se „ne vodi istraga protiv Jaroslave Novotne, ili Džonatana Ratela i da oni nisu suspendovani“.

„Do ovog trenutka, protiv njih se ne vodi nikakva istraga“, precizirala je Bamije.

Ona u reagovanju navodi da je Euleks tek godinu dana nakon njenih prijava počeo sa pripremama zakonskih odredbi za borbu protiv korupcije.

„Vi čak nemate ni zakonske odredbe da zaštitite osobe koje prijavljuju korupciju. Vi imate zadatak da štitite vaše saradnike. Bila je jedna specijalna jedinica koja je počela sa radom godinu dana nakon što sam ukazala na korupciju. Molim vas, recite Kosovu zašto je istraga počela godinu dana kasnije“, navodi Bamije.

Prema njenim navodima, ona je 2012. ukazala na korupciju i te godine „uopšte nisu kontrolisani računari Frančeska Florija i Jaroslave Novotne“.

Suspendovana tužiteljka je navela i da „niko nije kontrolisao njihove telefone i dnevnike. Istraga protiv Florija počela je tek nakon mog i policijskog pritiska“.

„Postavite pitanje zašto je Džonatan Ratel blokirao sve slučajeve u koje je bio uključen ŠIK (obaveštajna služba). Zašto je kolega koji je radio na slučaju „DUH“ pobegao sa Kosova“, pita Bamije šefa Euleksa.

Ona je poručila šefu Euleks da bude iskren i da ne krije ništa pred kosovskom javnosću, jer će sve tajne biti otkrivene.

’’Pacijenti neće trpeti’’

Dom zdravlja Gračanica je i dalje u finansijskim problemima, ali nadam se da će se uskoro ovaj problem rešiti, kaže novi vršilac dužnosti direktora Dejan Milanović.Dejan Milanović 

Gostujući u emisiji „Uz jutarnju kafu“ RTV Kim, dr Milanović je kazao da su u toku pregovori sa dobavljačima kako bi ova zdravstvena ustanova mogla normalno da funkcionuiše.

Prema njegovim rečima, pomaci su vidljivi jer od nedavno Dom zdravlja raspolaže ampuliranom terapijom koja će biti dovoljna za nekoliko meseci, a transport pacijenata u kliničko-bolničke centre u centralnoj Srbiji obavljaće se neometano.

„Transport pacijenata se obavlja bez problema, goriva ima dovoljno, tako da pacijenti neće trpeti. Dobili smo sanitetsko vozilo od KBC Priština, tako sada raspolažemo sa dovoljno vozila, goriva i svih ostalih energenata koji su nepohodni kako bi se transporti obavljali redovno“, kaže dr Milanović.

On ističe da će, uz pomoć lokalne samouprave, Dom zdravlja uskoro biti u mogućnosti da pruži svu potrebnu medicinsku pomoć pacijentima, kako na centralnom Kosovu, tako i šire.

„Veliki broj pacijenata dolazi iz Kosovskog pomoravlja i Dom zdravlja im pruža zdravstvenu uslugu. Jedino što ne mogu da ostvare je propisivanje lekova na recept, jer ne može neko imati zdravstveni karton u Gnjilanu, a dobiti prepisanu terapiju u Gračanici“, kaže dr Milanović.

On dodaje da od nedavno postoji saradnja i sa Dijagnostičkim centrom u Gračanici i da pacijenti mogu i tamo uraditi besplatne preglede i analize.

Odlukom Vlade Republike Srbije Dejan Milanović je 25. okotobra preuzeo dužnost v.d. direktora Doma zdravlja Gračanica.

Prema rečima Milanovića, bivši direktor dr Aleksa Andrejević je smenjen sa te funkcije zbog loše organizacije posla, neadekvatne komunikacije sa osobljem Doma zdravlja i sa pacijentima, a razlog je i nesposobnost rukovodioca da blagovremeno nabavlja medicinska sredstva nepohodna za rad ove ustanove.

20.11.2014 |08:00 – 23:55 Terorizam Šiptara i „srpskih političara“ doveo je normalne ljude na KiM u bezizlaznu situaciju!


U Ljevoši obijeno 29 kuća povratnika

Nepoznati počinioci obili su u Ljevoši kod Peći 29 povratničkih kuća, saopštilo je Ministarstvo za zajednice i povratak.

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić je izjavio da je novo obijanje kuća u Ljevoši još jedan dokaz da nadležne institucije ne ulažu dovoljno napora da zaštite povratnike.

“Obijanje svih kuća u jednom naselju je čin ravan katasrofi i ukazuje na slabost insitucija koji treba da obezbede sigurnost građanima. Ovakvi incidenti ruše temelje svega onoga što na mukotrpan način gradimo”, kazao je Jevtić u pisanoj izjavi dostavljenoj našoj redakciji.

Jevtić je poručio da će nastaviti da od institucija tražiti da štite povratnike.

„Sigurnost privatne svojine i bezbednost svakog građana, su osnovna ljudska prava kojima težimo kao jedno civilizovano društvo. Ono što se desilo u Ljevoši, apsolutno je dijametralno suprotno našim težnjama”, kazao je Jevtić.

„Srbija mora da prizna Kosovo pre ulaska u EU“

„Pošto Srbija u narednih 5 godina neće ući u EU, svi znaju da bi sad bilo kontraproduktivno da javno kažu da će Srbija morati da prizna Kosovo. Ali, to političarima iz Srbije govore i oni to znaju“, rekao je sinoć na predavanju u Kosovskoj Mitrovici dopisnik Koha Ditore iz Brisela Augustin Paljokaj.Augustin Paljokaj 

„Nijedan srpski političar vam neće reći da Srbija mora priznati Kosovo da bi ušla u EU. Ali, ja nisam sreo nijednog evropskog političara koji privatno to ne kaže. Oni ne žele stvoriti dodatne probleme Evropskoj uniji proširenjem, žele ih rešavati. Imaju već problem Kipra koji ne kontroliše čitavu svoju teritoriju i Brisel ne želi da se to ponovi. Zato su izašli sa formulacijom koja je prilično jasna, ali se može formalno reći kako to ne znači da Srbija mora priznati Kosovo. U pregovaračkom okviru EU sa Srbijom kaže se da se mora postići „sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom“, naveo je Paljokaj.

„Prvi predlog je bio „potpuna normalizacija“, ali su onda Englezi reagovali i rekli da je „potpuna“ prejaka reč, jer unutar EU ima država koje nemaju baš potpuno normalne odnose između sebe. Odnosi između Španije i Velike Britanije nisu potpuno normalni, jer se ne slažu oko Gibraltara. Belgija i Holandija se 180 godina spore oko granice i toga kojoj od država pripada jedno selo na granici koja, faktički, ne postoji“, podsetio je Augustin Paljokaj.

„Sveobuhvatna normalizacija odnosa se mora postići kroz pravno obavezujući dokument. To se sada može interpretirati kao zahtev za priznanjem, a može se reći i da se to ne traži. To je tako iz političkih razloga. Oni kažu da se mora osigurati da članstvo Srbije u EU ne znači da Kosovo tamo ne može nikada ući. Ako Srbija insistira da nikada neće priznati Kosovo, a uđe u EU, Kosovo nikada neće dobiti status kandidata“, rekao je Paljokaj, navodeći da za trenutno stanje postoji još razloga.

„U ovom trenutku, ni 5 država članica EU ne priznaje Kosovo, pa nije ni fer tražiti od Srbije da ga ona prizna. Španija je najglasnija kada je nepriznavanje Kosova u pitanju, donekle se protivi i Kipar, mada Kipar nema nekog uticaja. Ostale tri države, Grčka, Rumunija i Slovačka, vrlo su tihe po ovom pitanju i na razne načine sarađuju sa Kosovom. Španija ima svoje probleme zbog kojih se drži nepriznavanja, a to su Katalonija, Baskija i Gibraltar. Od 5 pomenutih zemlja članica EU, Španija verovatno ima najmanje veza sa Srbijom ili Kosovom, ona svoj stav ne zasniva na ljubavi prema Srbiji“, smatra Paljokaj.

On kaže da Srbija i Kosovo nemaju međusobne tehničke probleme, sve dok se oni posmatraju van političkog konteksta. Govoreći o dijalogu koji u Briselu uz posredstvo EU vode kosovska i srpska delegacija, Paljokaj je rekao da svi učesnici doprinose tome da on bude netransparentan i da su mediji u regionu o svim rundama dijaloga izveštavali mnogo bolje nego što se to, u datim uslovima, moglo očekivati.

„Mi možemo slobodno reći da je cilj EU ne da olakša život srpskim i albanskim građanima, već srpskim i albanskim političarima. Izjave nakon rundi pregovora su vrlo često dijametralno suprotne, a EU ne želi da kaže šta je zapravo dogovoreno. Kroz ceo taj dijalog nas prati netransparentnost. Moram priznati da je srpski ministar Dačić malo pričljiviji i iz njegovih izjava možete dosta toga naslutiti. Iako će vam u Briselu reći da su oni tamo uspeli da spreče treći svetski rat, Dačić je priznao da nisu uspeli da reše ni sudbinu jedne trafo stanice na severu“, kazao je Paljokaj.

„O dijalogu se stvara mit koji se vrlo često ne reflektuje na terenu. Evropska unija podržava pristup po kome svako može izneti sopstveno viđenje dijaloga. Kažu mi u Briselu da kada bi oni rekli svoj stav, da bi jedna od delegacija odustala od razgovora“, naveo je Paljokaj.

Predavanje Augustina Paljokaja na temu „Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije, poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Kosovom“ u prostorijama EU Info centra u severnom delu Kosovske Mitrovice organizovano je u okviru Škole evropskih integracija, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Ko je Augustin Paljokaj

Paljokaj radi kao politički novinar u Briselu od 1998. godine. Dopisnik je prištinskog dnevnog lista Koha Ditore i KTV-a. Dopisnik je i hrvatskog Jutarnjeg lista koji pripada medijskoj grupi WAZ, pa se njegovi članci objavljuju i u Nemačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Uglavnom se bavi spoljnom politikom EU i pitanjima bezbednosti, proširenja i odnosa između zemalja EU i jugoistočne Evrope. Radio je dve godine kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Dobio je nagradu za novinara godine na Kosovu 2002, a u Hrvatskoj je nagrađen kao najbolji novinar u štampanim medijima 2006. godine.

Za Srpsku listu prihvatljiv savez DSK i DPK

Aleksandar Jablanović rekao je da je za koaliciju srpskih stranaka na Kosovu prihvatljiva sinoć sklopljena koalicija Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK) kao stožer buduće vlade u Prištini.Aleksandar Jablanović

Prištinski mediji su objavili da će, po dogovoru DSK-DPK koji je postignut uz posredovanje Jahjage i uz prisustvo ambasadorke SAD, vođa DSK Isa Mustafa biti premijer, a predsednik DPK Hašim Tači će 2016. godine postati predsednik Kosova.

Predstavnik Srpske liste Aleksandar Jablanović je rekao za agenciju Beta da još nije razgovarao s predstavnicima DSK i DPK o učešću Srpske liste u Vladi Kosova.

„Očekujem susrete nakon sazivanja nastavka konstitutivne sednice Skupštine Kosova“, dodao je on.

„Za nas je prihvatljiva ova koalicija, odnosno svaka koalicija u kojoj nema pokreta Samoopredeljenje koji zahteva reviziju Briselskog sporazuma. Ali, za nas je važno i da buduća vlast na Kosovu usvoji zahteve Srpske liste koji nisu maksimalistički, ali su neophodni zanormalan razvoj srpske zajednice na Kosovu“, rekao je Jablanović.

Po rečima Jablanovića, uslovi Srpske liste su definisani s Vladom Srbije i ta lista za svoje delovanje imaju podršku srpskog premijera i Vlade Srbije.

„Zbog toga, ukoliko naši uslovi ne budu ispunjeni, nema potrebe da mi budemo u Vladi Kosova. No, za sada imamo uveravanja iz DSK i DPK, kao i predstavnika međunarodnih faktora da će naši uslovi biti ispunjeni“, rekao je Jablanović.

Predstavnik Srpske liste je kazao da je njen prvi uslov da se zaustavi sporna privatizacija koja se obavlja na takav način da „može da ekonomski uništi opstanak Srba na Kosovu“.

„Naš uslov je i formiranje Zajednice srpskih opština jer garantuje razvoj srpske zajednice na specifičan način. Takođe, veoma nam je važan status SPC i njenih objekata, njihova zaštita. Uslov je i povratak Srba na Kosovo, kao i bezbednost ljudi koji sada ovde žive. U to mora da se uključi i budući premijer, jer on mora da garantuje i bezbednost i povratak“, rekao je Jablanović za Agenciju Beta.

Prištinski mediji danas su objavili da će stožer buduće kosovske vlade biti dve najače stranke DPK i DSK. Time je DSK izašla iz opozicione koalicije u kojoj su još bile AZBK, Inicijativa za Kosovo i pokret Samoopredeljenje.

Institucionalna kriza na Kosovu traje od vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 8. juna.

Sever Kosova: Prijava opozicije protiv Dačića

Predstavnici opozicionih stranaka sa severa Kosova najavili su krivičnu prijavu protiv Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma.Kosovska Mitrovica 

Oni su zatražili od Ustavnog suda Srbije da što pre donese odluku o ustavnosti raspuštanja četiri opštine na severu Kosova.

„Tražimo da Ustavni sud Srbije vrši svoju funkciju i odgovori na naše žalbe po kom zakonskom osnovu su organizovana privremena veća (u četiri opštine) i zašto su i dalje na snazi iako im je mandat dva puta istakao“, izjavio je potpredsednik privremene Skupštine KiM Dobrosav Dobrić na konferenciji za novinare u Beogradu.

Tu Skupštinu mahom čine odbornici četiri raspuštene skupštine opštine sa severa Kosova, ali ih Vlada Srbije ne priznaje.

Dobrić je najavio da će na nekoj od sledećih sednica Skupštine KiM biti pokrenuta peticija za podnošenje krivične prijave protiv Dačića zbog, kako je rekao, „nacionalne veleizdaje“ učinjene potpisivanjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum je potpisao i kosovski premijer Hašim Tači.

Predstavnici Skupštine KiM zatražili su od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković da raspiše izbore za četiri opštine na severu Kosova.

„Pitamo se koja je njena uloga i zašto ne postupa u skladu sa zakonom“, rekao je Dobrić.

Vlada Srbije podržala je učešće Srba sa severa Kosova na lokalnim izborima koje je organizovala kosovska vlast pa su i četiri opštine na severu Kosova formirane na tim izborima.

Član Predsedništva Skupštine KiM Radenko Nedeljković naveo je da se MUP Srbije u potpunosti povukao sa Kosova i dodao da će to uskoro uraditi i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvo pravde.

Nedeljković, bivši šef Kosovsko-mitrovačkog okruga, ocenio je da na severu Kosova vlada medijska blokada te da je vreme da se čuje  istina da su Srbi na Kosovu „ostavljeni na milost i nemilost albanskim institucijama“.

Zajednica srpskih opština prioritet

Očekujem da će vlada na Kosovu i Metohiji uskoro biti formirana kako bi smo dobili kredibilnog partnera za nastavak dijaloga, a formiranje Zajednice srpskih opština je prioritet, izjavio je Marko Đurić.Marko Đurić 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je tokom današnjeg sastanka u Beogradu sa ambasadorom Austrije u Srbiji Johanesom Ajgnerom i njegovim zamenikom Vofgangom Vagnerom naglasio i da je veliki interes Srbije da na Kosovu postoji stabilnost.

Kako se navodi u saopštenju, Đurić je izrazio nadu da će se posle formiranja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za nastanak bezbednijeg okruženja, održivog razvoja i boljeg kvaliteta života, ne samo za Srbe, već i za sve ostale građane u Pokrajini.

Đurić i Ajgner razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine, procesu evropskih integracija i podvukli izuzetan značaj pune implementacije Briselskog sporazuma.

„Složili su se da je veoma važno nastaviti sprovođenje dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma i razgovarali o otvorenim pitanjima, poput energetike i telekomunikacija“, navedeno je u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Mustafa: U koaliciji samo ako dobijemo mesto premijera

Isa Mustafa je od Glavnog odbora stranke ponovo dobio je mandat za sastavljanje vlade, ali i da pregovara sa svim političkim strankama ukljućujući i Demokratsku partiju Kosova.Isa Mustafa (Foto grid.al)

 Posle sednice Glavnog odbora stranke koja je trajala tri sata, Mustafa je rekao da je DSK opredeljen da formira Vladu Kosova zajedno sa strankama članicama postizborne koalicije pod uslovom da dobiju mesto premijera.

„Naš je uslov da dobijemo (premijera) Vlade. Ni sa kim nećemo raspravljati o tome, DSK je spremna da preuzme odgovrnost i da vodi vladu, čak i sa DPK“, rekao je lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa.

Dodao je da je od Glavnog odbora stranke dobio ovlašćenje da započne razgovore sa svim političkim partijama i istakao da sve to treba da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda i izjavama predsednice Kosova Atifete Jahjaga i međunarodnog faktora.

Prema njegovim rečima, mandat za sastav Vlade Kosova je dobio pre vanrednih parlamentarnih izbora 8. juna i taj mandat mu je ponovo potvrđen na sednici GO stranke.

Lider DSK je izbegao da komentariše izjavu lidera Alijanse za budućnost Kosova (AZBK) Ramuša Haradinaja da postizborni blok više ne postoji.

Ranije Haradinaj je izjavio da je došlo do razlaza postizbornog bloka i da je jedino sigurno da je AZBK u opoziciji.

„Stvar sa ski centrom još nije gotova“

Ponuda francusko-andorsko-kosovskog konzorcijuma ulaganje u ski centar na Brezovici predstavljena je javnosti. Iako na papiru ponuda izgleda dobro, u opštini Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”.Brezovica

Francusko-andorsko-kosovski kozorcijum sačinjen od kompanija „PGI Managment – MDP Consulting“ ponudio je 410 miliona evra za infrastrukturna ulaganja u ovaj ski centar, od čega 165 miliona u prve tri godine.

To podrazumeva izgradnju više od 100 kilometara ski staza, 7 ski liftova, smeštajne kapacitete od 7.000 ležajeva, kao i sadržaje za letni turizam.

Ponudom je predviđeno i preko 3.000 novih radnih mesta, što za one koji bi radili na ski centru, što za radnike na izgradnji infrastrukture.

Kosovski premijer Hašim Tači pre dva dana je na svom fejsbuk profilu napisao da je Vlada Kosova odlučila da prihvati ponudu.

Ipak, u opštni Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”, iako ova ponuda zvuči primamljivo.

Prema izvoru iz opštine, sada konzorcijum koji je podneo ponudu u roku od 90 dana treba da dostavi detaljnije planove ulaganja i dokumentaciju o poreklu novca. Tek nakon toga, međuminstarska radna grupa, formirana za ovaj projekat, doneće odluku da li će francusko-andorski konzorcijum dobiti koncesiju za ski centar.

Nedavno je u emisiji „Dogovor“ na RTV Kim, zamenik gradonačelnika Nikola Krstić rekao da je ski centar od najvećeg interesa za opštinu Štrpce i njene građane i da bi zbog toga odluka međuministarske radne grupe morala da bude prava.

Inače, „PGI Managment – MDP Consulting“ je jedini konzoricijum koji je podneo ponudu za ulaganje u Ski centar na Brezovici, iako je zainteresovanost prvobitno pokazalo još nekoliko kompanija.

%d bloggers like this: