06.03.2016|08:00-23:59|Pritisak na sve Srpsko sve jači od strane Kosvskih „ilegalnih – separatističkih“ institucija…


Šiptarski lobisti rade na različitim frontovima:

  1. Strana podrška  (međunarodna)
  2. Podrška Vlade Srbije
  3. Lokalni rad preko direktnog njihovog institucijalnog sistema -Vlade Kosova
  4. Rad preko opozicije
  5.  Preko Nevladinog sektora
    1. Internacionalnog
    2. Nacionalnog

Dok naši „kapaciteti“ samo apsorbuju i gledaju njihov sinhronizovani rad na stvaranju države.

Tahiri: Kosovo će u Briselu od Srbije tražiti nadoknadu za poslednji rat; formiraće se trilateralna grupa za raspuštanje paralelnih struktura Srbije

Izvor: Koha/Kosovapress (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Dinamika dijaloga između Prištine i Beograda je značajno opala ove godine. Unutrašnje-politička dešavanja u ova dva centra, ostavila su iza sebe potpisane sporazume, od kojih su većina napisana samo na papiru, uprkos pritiscima i zahtevima međunarodne zajednice.

Međutim, Kosovo će imati novu agendu u političkim razgovorima sa Srbijom, dodirujući vruće teme za koje zvanična Priština ima interes, uključujući pitanje penzija, raspuštanje srpskih paralelnih struktura na Kosovu, demarkaciju granice sa Srbijom, kao i pitanje reparacije prema kojem Kosovo treba od Srbije da zahteva nadoknadu za veliku štetu i gubitke koje je ona izazvala u zemlji tokom rata.

Glavni pregovarač iz Prištine u tehničkom dijalogu između Prištine i Beograda, Edita Tahiri, veruje da će izbori u Srbiji odložiti proces dijaloga.

Tahiri je telefonskim putem za Kosovapres rekla da Briselski dijalog i posvećenost obe zemlje dijalogu, pre svega rešava evropsku perspektivu Kosova i Srbije.

„Za nas je jasno, mi imamo evroatlantsku orjentaciju, Kosovo je javno priznalo svoju evroatlantsku agendu. Želimo da Kosovo što pre postane članica EU i UN, a dobro susedstvo je jedan od uslova za evropske integracije, zbog čega se mi i bavimo time. Ovo se odnosi i na srpsku stranu koja će, ukoliko je zainteresovana da ide ka EU, biti posvećena dijalogu,“ rekla je Tahiri.

Ona je rekla da kod Srbije i dalje postoji neizvesnost u spoljnoj politici, jer je ona i dalje između Moskve i Brisela.

„Videćemo posle izbora koja će biti pozicija Srbije. Najbolje od svega je da sve zemlje zapadnog Balkana što pre uđu u EU. To je proces koji će osigurati stabilnost i stabilniji mir. Kada smo mi u pitanju, u spoljnoj politici imamo dva strateška cilja, NATO-u i EU i naravno da se pridružimo UN-u kao država članica. Što se Srbije tiče, u izveštaju NATO-a nije jasno, jer još uvek nije objasnila veze sa Rusijom,“ rekla je ministarka Tahiri.

Edita Tahiri je dalje za Kosovapres rekla da će posle izbora u Srbiji, između Prištine i Beograda biti novih tema za dijalog.

„Mi smo javno objavili spisak glavnih tema koje nas brinu, sada dajemo glavne teme. Prva je međudržavna demarkacija granice između dve zemlje, druga je poništavanje svih srpskih paralelnih struktura na Kosovu što je takođe i osnovni uslov za uspostavljanje udruženja. Naravno, ovaj proces počeće kada počnemo izradu Statuta što još uvek nije započeto. U Briselu će se formirati trilateralna grupa za raspuštanje paralelnih struktura Srbije. Onda imamo pitanja ratne odštete, kako po pitanju nestalih osoba, tako i povratka penzionog fonda za sve penzionere iz vremena bivše Jugoslavije koji su koristili ove penzije; ali, nažalost, Srbija je okupirala ove penzione fondove. Zatim dolazi na red pitanje bankarskih depozita, onda i pitanje ratne reparacije za štetu koja je napravljena na Kosovu od strane Srbije u svim aspektima, bilo da je u pitanju ljudska šteta, bilo materjalna, kulturna, verska, itd. Zatim na red dolazi pitanje imovine po principu međunarodne sukcesije. I završetak procesa je uzajamno priznavanje između dve zemlje,“ rekla je Tahiri.

Kosovo u maju član UEFA-e, avgusta Svetske bejzbol i softbol konfederacije?

Foto: Sofoot.com

Kosovo bi početkom maja moglo da postane član jedne od, za Evropu važnijih, međunarodnih sportskih organizacija – Evropsku fudbalsku federaciju (UEFA). Međutim, članstvo Kosova u još jednu međunarodnu sportsku organizaciju trebalo bi da se dogodi i avgusta, kada će, kako je najavljeno, Kosovo postati član Svetske bejzbol i softbol konfederacije (WBSC).

Glasanje za prijem Kosova u UEFA najavljeno je za mart, ali će ono biti održano početkom maja i to na četrdesetom redovnom kongresu UEFA-e, 3. maja u Budimpešti u Mađarskoj, potvrđeno je iz ove sportske organizacije.

Iako je jedan od preduslova za članstvo u UEFA-a članstvo u Ujedinjenim nacijama, predstavnici kosovskog fubalskog saveza veruju da će doći do članstva, jer će se Kosovo pozvati na svoju aplikaciju iz 90-tih, kada je Fudbalski savez Kosova podneo zahtev za prijem Kosova u Evropsku federaciju sporta, a moguće je i na slučaj Gibraltara koji je, podnevši zahtev za članstvo u UEFA 1999. godine – godinama pre nego što je UEFA usvojila pravilo da se članstvo strogo ograničava samo za one države koje su priznale i UN, i postao član UEFA-e. Predstavnici kosovskog fudbalskog saveza su upravo tokom prethodnog pokušaja Kosova da podnese zahtev za članstvo planirali da se pozovu na slučaj Gibraltara.

Kosovo maja član Svetske bejzbol i softbol konfederacije?

A nakon potvrde da će UEFA-a razmatrati članstvo Kosova, usledila je i potvrda da će Kosovo postati 209-ti član Svetske bejzbol i softbol konfederacije (WBSC).

Članstvo je najavio predsednik ove sportske organizacije, Rikardo Frakari, za portal insidethegames today, a nakon posete delegacije WBSC Kosovu, na čelu sa izvršnim direktorom Majklom Šmidom.

Frakari je izrazio uverenje da će Kosovo postati punopravni član WBSC na sastanku Izvršnog odbora koji bi trebalo da se održi između 18. i 20. avgusta.


Podsetimo, u januaru 2014. FIFA je donela odluku da kosovski timovi mogu da igraju protiv timova iz drugih zemalja, isključujući timove iz bivših jugoslovenskih republika i zvanično je debitovalo marta 2014. na utakmici protiv Haitija koja je odigrana na Kosovu, na stadionu u Južnoj Mitrovici.

Ukoliko bi u maju na Kongresu UEFA-e Fudbalski savez Kosova postao ponopravni član ove evropske organizacije, to bi omogućilo fudbalskoj reprezentaciji Kosova da učestvuje na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018. godine, a Kosovo bi tako ispunilo i jedan od preduslova za punopravno članstvo u Svetsku fudbalsku asocijaciju (FIFA).

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima gimnastike, rukometa, atletike, odbojke, košarke, plivanja, ping-ponga, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, boksa, vazduhoplovstva, tenisa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Ove godine će po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju i to pod svojom zastavom, dok je u junu 2015. učestvovalo i u evropskim igrama u Bakuu, iako ni Brazil, ni Azerbejdžan do sada nisu priznali kosovsku jednostranu proglašenu nezavisnost.


 

Advertisements

28.01.2016 |08:00-23:59 Da li će Srbi sa KiM ostati u magli kao ovce, dok je Vlada iz Beograda uspešno realizovala zahteve Šiptara na štetu sopstvenog naroda… Manipulatori iz Prištine očigledno dobili su šansu da UVUKU (asimiluju) pogubljene i dezorijentisane iz pomoć „Srpskih“ političkih predstavika koji MAŠTAJU O PROJEKTIMA SA TUĐIM PARAMA…


Oliver Ivanović odveden u zatvor

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović odveden je danas u zatvor, potvrdio je advokat Nebojša Vlajić.Oliver Ivanović

Ivanoviću je na ovaj način ukinuta mera kućnog pritvora u kojem se nalazio, a nakon odluke Apelacionog suda u Prištini posle žalbe Tužilaštva na meru kućnog pritvora.

Vlajić je za Radio Beograd rekao da je ovakvo rešenje očekivano kao i da su ga očekivali u toku ove nedelje.

„Apelacioni sud prvi put je pokazao da može da radi brzo kada treba doneti odluku na štetu Olivera Ivanovića. Na naše žalbe odlučivali su u roku od dve do tri nedelje, a ovo je bilo ekspresno“, istakao je Vlajić.

Odluku o sudskom pritvoru Ivanović je dočekao kod kuće, poštujući kućni pritvor u kojem se nalazio, rekao je Vlajić.

Ivanović je osuđen u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici na devet godina zatvora zbog krivičnog dela ratnog zločina počnjenog u ovom gradu 1999. godine.

Sutra će u Kosovskoj Mitrovici u 11 sati biti održan protest građana zbog odluke sudija Euleksa Osnovnog suda u Mitrovici.

Branioci Ivanovića najavili su ranije da će apelacionom sudu u Prištini uložiti žalbu na prvostepenu presudu.

SDP: Nastavlja se brutalno maltretiranje Ivanovića

Građanska inicijativa SDP ocenila je danas da se odlukom Apelacionog suda da se njihovom lideru Oliveru Ivanoviću kućni pritvor zameni sudskim nastavlja “brutalno maltretiranje od strane političke inkvizicije pod nazivom Euleks”. 

Usaopštenju GI SDP se ističe da se Euleks misija ne vodi  pravom i pravdom kao merilom.

“Nastavlja se brutalno maltretiranje našeg lidera, gospodina Olivera Ivanovića, od strane političke inkvizicije pod nazivom Euleks.  Najnovijom odlukom da se kućni pritvor zameni sudskim pritvorom dokazuje se da pravo i pravda nisu merilo kojim se Euleks vodi u ovom političkom procesu”, navodi se u saopštenju  GI SDP.

SDP podseća da je Apelacioni sud u situacijama kada je odlučivao po žalbi odbrane, svoje odluke donosio sa zakašnjenjem dok su u ovom slučaju to učinili za svega nekoliko dana.

“Činjenica da je ovu odluku gospodin Ivanović sačekao u porodičnom domu govori o njegovoj nameri da nastavi borbu za svoju slobodu, ali i slobodu svih onih Srba koji se u budućnosti budu našli u rukama onih kojima je politički interes ispred pravde i istine”, stoji u saopštenju GI SDP.

Iz SDP-a pozivaju sve građane, da sutra u 11 časova prisustvuju protestu koji će biti održan na trgu “Šumadija” u Kosovskoj Mitrovici i javno izraze neslaganje zbog “ovog političkog terora kojima nas izlaže Euleks misija”.

Vlajić: Ovo je pre osveta nego pravda

Advokat Olivera Ivanovića, Nebojša Vlajić, smatra da je prebacivanje njegovog klijenta iz kućnog u sudski pritvor više osveta nego pravda.

Nebojša Vlajić i Oliver Ivanović 

Vlajić ističe tim advokata odbrane smatra da je ova mera preoštra .

„Takvo rešenje je Apelacioni sud doneo po žalbi javnog tužioca koji je tražio da se umesto kućnog izrekne sudski pritvor. Apelacioni sud je po prvi put, za razliku od situacija kada smo mi izjavljivali žalbe kada im je trebalo do dve ili tri nedelje da reše, sada žalbu rešio u dan ili dva“, rekao je Vlajić za našu televiziju nakon što je njegov branjenik Oliver Ivanović iz kućnog prebačen u sudski pritvor.

On je dodao da je Apelacioni sud u ovom slučaju pokazao „veliku ekspeditivnost kada treba odlučivati na štetu Olivera Ivanovića“.

Vlajić je naglasio da Ivanović želi da se ovaj postupak završi i da dokaže svoju nevinost.

Govoreći o tome da je medjunarodni sudija prilikom izricanja presude odredila meru kućnog pritvora do pravosnažnosti presude, Vlajić je rekao da javni tužilac tim rešenjem nije bio zadovoljan i da se na njega i žalio.

„Mera pritvora je, u slučaju da se izrekne kazna zatvora duža od šest godina, obavezna ali pritvor podrazumeva i kućni pritvor i mi smo tražili da sudija odredi kućni pritvor što je dovoljno u ovom slučaju“, rekao je Vlajić i dodao da „četvoromesečni boravak Ivanovića u kućnom pritvoru govori da on nije imao nameru da beži a da je želeo pobegao bi odavno“.

On je dodao da na ovo rešenje Oliver Ivanović nema pravo žalbe i važi do pravosnažnosti presude.

Rašić: Srpska lista bez odluke o podršci Tačiju

Poslanici Srpske liste još uvek nisu odlučili da li će aktuelnog zamenika premijera i lidera DPK Hašima Tačija podržati prilikom izbora za novog predsednika Kosova, kaže Nenad Rašić.Skupština Kosova 

Prema koalicionom sporazumu DPK-DSK, zamenik premijera Hašim Tači na položaju predsednika Kosova zameniće Atifetu Jahjagu.

Poslanik Srpske liste u kosovskom parlamentu i predsednik Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić kaže da su dve najveće partije u Skupštini Kosova (DPK i DSK) rešene da Tači bude novi predsednik Kosova. Osim nekoliko poslanika DSK, koji se protive koalicionom sporazumu, ne bi trebalo da bude većih problema, smatra Rašić.

Što se tiče Srpske liste još uvek ništa nije odlučeno.

„Moram da napomenem da sa naše strane, odnosno od strane poslaničkog kluba Srpske liste, još uvek ništa nije odlučeno. Nismo ni pregovarali na nekom ozbiljnijem nivou, ali mislim da do toga traba da dođe što pre. Razgovarao sam sa nekim svojim kolegama i rekao sam da razgovore treba otpočeti što pre, jer ukoliko na vreme ne budemo počeli pregovore, nećemo ih na vreme ni završiti“, kazao je Nenad Rašić za RTV Kim.

Tri opozicione partije protive se izboru Tačija za predsednika Kosova i ranije su najavile da će na sve načine blokirati sednicu na kojoj izbor predsednika bude tačka dnevnog reda.

Politički analitičar Fatmir Šeholi smatra da Skupština Kosova nikada nije imala veći broj poslanika iz vladajuće koalicije, ali isto tako, nikada nije bila ni u većoj političkoj krizi, koja se, kako kaže, ne može rešiti isključivim stavovima vlasti i opozicije.

„Kompromisno rešenje se mora pronaći, a kakvo će biti, ne znaju ni sami lideri vladajućih partija. Ako zamenik premijera i lider DPK Hašim Tači bude izabran za predsednika Kosova imaćemo problema, imaćemo reakciju. A ako ne bude izabran idemo na izbore“, kaže Šeholi za RTV Kim.

Lideri opozicije za 17. februar najavljuju nove proteste na kojima će biti tražena ostavka kosovske vlade zbog prihvatanja Briselskog sporazuma kojim se predviđa formiranje Zajednice srpskih opština. Rašić smatra da nemira neće biri, jer to nije u interesu opozicije.

„Mislim da neće organizovati bilo kakve nemire koji bi mogli da se reflektuju malo šire. Videli ste i sami da je bilo dosta osuda. Ukoliko to budu svesno uradili, biće to fatalna greška i oni to znaju. Ne očekujem neke planske nemire, ali to ne znači da grupa individualaca ne može da napravi niz problema koji će učiniti da protest izgleda nasilno“, ističe Rašić.

Tri opozicione parlamentarne partije gotovo pola godine blokiraju rad parlamenta protiveći se formiranju Zajednice srpskih opština i demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom.

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

29.10. 2015| 08:00-23:55 Šiptari nam daju golove, a mi se „radujemo“. To je naša Vlada! Kosovo ne UNESCO?


Šiptari nam daju golove, a mi se „radujemo“. To je naša Vlada!

Beograd svesno uradio SVE u interesu države Kosovo*. Na prvom pregovoru ide odgovor 1 za 1 ako se konstruktivno rešava problem a ne na kraju. Beograd je rešio da sve da Šiptarima pa na kraju kao nešto da i Srbi dobiju kao neko udruženje-zajednicu ili kako već da se zamažu oči. Šiptari su napredovali ka svojim ciljevima pa čak stigli i doSposrazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju preko svojih lobista u svetu i onih iz Srbije ali i sa svojim oruđem Aljbimom Kurtijem koji je dekorativni element za glumu i medijski nastup ali očigledno sa dobrom organizacijom TERORISTA, pa kažu pred svetom samo da nam se ne nerviraju Aljbin Kurti, Tači, Haradinaj i ostala široka familija  bolje da se gaze Srbi i onako su sami unutar raslojeni i nebitni su u svemu. I tako istorijski glupo smo gubili i traćili život na ovom Balkanu. Jer smo sami sebe slabili i doveli do bezpovratne tačke, na granici nestajanja…

Severna Mitrovica: Kamenovana ambulanta u srpskom delu Suvog Dola

29.10.2015, 10:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Ilustracija

Ambulanta koja se nalazi u srpskom delu Suvog Dola u Severnoj Mitrovici kamenovana je noćas. Povređenih nema, a polomljena su dva prozora, potvrđeno je za KoSSev iz Kosovske policije. Slučaj je prijavio doktor koji je jutros došao na radno mesto, a pronađene su i kamenice kojima je objekat kamenovan.

„Jutros u 8.30 putem telefona doktor ambulante u Suvom Dolu je prijavio policiji da je po dolasku na radno mesto primetio da je objekat kamenovan. Na lice mesta je izašla istražna jedinica i forenzičari koji su izvršili uviđaj i ustanovljeno je da su NN lica kamenicama polomila dva staklena okna i da su kamenice kojima je izvršeno oštećenje pronađene pored uništene površine,“ rekao je zamenik regionalnog komandira Kosovske policije za Sever, Besim Hoti.

On je objasnio da se pretpostavlja da je ambulanta kamenovana tokom noći i da je slučaj okarakterisan kao uništenje, ili oštećenje imovine.

Obijene crkve u Softoviću i Kačaniku

29.10.2015, 15:24|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Crkva Rođenja Presvete Bogorodice u selu Softović u opštini Uroševac i crkva Svetog Ilije u Kačaniku su obijene, saopšteno je iz kosovskog ministarstva za povratak i zajednice. Tačno vreme obijanja nije poznato, a crkve su i pre napada bile prazne, pa se pretpostavlja da motiv, kako navode iz ovog ministarstva, nije bila krađa.

Da su crkve obijene ministarstvo za zajednice i povratak je obavestio uroševački paroh Živojin Kojić, sa kojim su radnici ovog ministarstva danas i obišli obijene crkve.

„Ministarstvo za zajednice i povratak i ministar Dalibor Jevtić osuđuju incidente i izražavaju veliku zabrinutost što se oni i dalje dešavaju i što su verski objekti i dalje na meti napadača,“ navode iz ovog ministarstva i dodaju:

„Želimo da stavimo do znanja svima da ćemo za svaki napad, ili incident bilo kakve vrste, informisati javnost kako oni ne bi prošli nezapaženo.“

Oni su dodali i da „podizanje svesti onih koji misle da se problemi rešavaju napadima mora biti prioritet svih nas.“



Pre četiri dana je autobus sa grupom vernika iz centralne Srbije kamenovan tokom njihove posete Mitropoliji u centru Peći. Tom prilikom, stakla na autobusu su polomljena sa više kamenica, a povređenih nije bilo.

Mustafa: Neka ustavni sud oluči o ZSO

Premijer Kosova Isa Mustafa izjavio je da će Vlada Kosova podržati incijativu Atifete Jahjage da se sporazum o ZSO uputi na ocenu ustavnosti.Isa Mustafa 

Osim toga on je naglasio da će u celosti poštovati odluku Ustavnog suda koji je glavni arbitar u proceni ustavnosti tog sporazuma.

„Mi smo se kao dva najveća partnera koalicije, DSK i DPK saglasili da Ustavni sud bude glavni arbitar u vezi sa sporazumom, i nama je drago što će se ostvariti jedna dobra inicijativa, jer smo mi i sporazumom ostavili mogućnost da u svim procedurama svoje mišljenje izrekne Ustavni sud, o sporazumu u celini, ali i o svakoj tački posebno“, rekao je Mustafa.

Iz kabineta kosovske predsednice je najavljeno da će Jahjaga tokom sledećih dana uputiti na ocenu ustavnosti sporazum o ZSO kako bi Ustavni sud procenio koliko je on u skladu sa Ustavom Kosova.

Opozicione partije – Samoopredelenje, Alijansa za budućnost Kosova i Incijativa za Kosovo, više od mesec dana na razne načine, do višestrukog aktiviranja suzavaca, blokiraju rad skupštine, pošto smatraju da je sporazum o zajednici i demarkacija granične linije sa Crnom Gorom u suprotnosti sa Ustavom Kosova.

Mustafa: Asocijacija će biti rasformirana ako nije u skladu sa zakonima Kosova, članovi Asocijacije mogu biti uhapšeni

29.10.2015, 22:50|Izvor: KoSSev|

„Asocijacija će biti rasformirana ako Ustavni sud odluči da je u suprotnosti sa zakonima Kosova,“ rekao je kosovski premijer Isa Mustafa  u emisiji Rubikon, javlja KTV, a prenosi Koha.

Mustafa je takođe rekao da „članovi Asocijacije mogu biti uhapšeni, ukoliko krše ustavna pravila i zakone Kosova ili ako odbijaju da poštuju odluke Vlade Kosova“.

„Vlada će proglasiti Asocijaciju nelegalnom, ukoliko ona nije u skladu sa zakonima i propisima Vlade Kosova. Oni danas mogu da proglase autonomiju, ali im to neće biti vredno. Oni će biti primorani da poštuju zakone Kosova, u suprotnom, kosovske institucije se neće libiti da preduzmu takvu akciju. Onaj ko prekrši zakon, bilo koje nacionalnosti, može završiti u zatvoru, a ovo je garantovano sporazumom o pravosuđu,“ rekao je Mustafa.

Podsetimo, samo dan ranije, predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, najavila je suspenziju sporazuma o Zajednici srpskih opština, odnosno, suspenzija bi, kako je navela, značila privremenu meru do odgovora kosovskog ustavnog suda o ustavnosti ovog sporazuma.

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će Srbija u narednim danima dati „ozbiljan odgovor“ na najavu Prištine o suspenziji sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Sporazum o Zajednici srpskih opština potpisan je 25. avgusta, uz još tri sporazuma – o telekomunikacijama, energetici i mitrovičkom mostu. Kosovska opozicija gotovo mesec dana blokira sednice skupštine bacanjem suzavca u skupštinskoj sali, tražeći povlačenje sporazuma o Zajednici. Poslednja sednica je prekinuta, te zatim i nastavljena kasno u noć 24. oktobra, bez poslanika opozicije, u „improvizovanoj sali“ u zgradi Skupštine.

Jahjaga traži ocenu ustavnosti sporazuma o ZSO

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga donela je odluku da od Ustavnog suda zatraži ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.Atifete Jahjaga

Kako navodi list „Ekspres„, ona će, kao privremenu meru, tražiti da se, dok Ustavni sud ne bude odgovorio, taj sporazum postignut u Briselu – suspenduje.

Jahjaga je rekla da je, posle razgovora sa premijerom i njegovim zamenikom, kao i sa liderima opozicije, donela odluku da se obrati Ustavnom sudu i zatraži da se oceni koliko su principi sporazuma o Zajednici srpskih opština u skladu sa ustavom Kosova.

Ekspres“ piše da se ne zna se da li će kosovska opozicija biti zadovoljna ovim potezom, s obzirom da su ranije zahtevala povlačenje sporazuma o ZSO.

Predsednica Kosova je rekla da ima podršku svih relevantnih faktora za odluku da se obrati Ustavnom sudu.

Sporazum o ZSO da se pošalje Venecijanskoj komisiji na ocenu, čiji je član i Kosovo bez fusnote

 29.10. 2015, 4:23|Izvor: KoSSev|

Ubrzo nakon što je u kosovskim medijimaekskluzivno otkriveno da će kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, tražiti da se sporazum o Zajednici srpskih opština suspenduje – kao privremenu meru do odgovora kosovskog ustavnog suda o ustavnosti sporazuma o Zajednici srpskih opština, odnosno kako je kosovske institucije nazivaju – Asocijacije kosovskih opština sa srpskom većinom, zamenik predsednika pokreta „Samoopredeljenje“, Ilir Deda, smatra da je bolje da Jahjaga ovaj sporazum pošalje Venecijanskoj komisiji.

„Da bi se sporazum o ZSO poslao Ustavnom sudu, potrebno je prethodno obezbediti pristanak vlade i opozicionih partija,“ rekao je sinoć u emisiji KTV „Interaktiv“ Deda.

Povezani članci:

„Očekuje se suspenzija sporazuma o ZSO“

On je prethodno, za druge kosovske medije izjavio da je jedino rešenje u postojećem sukobu vlade i opozicije u vezi sa ZSO-om da parlamentarne stranke postignu zajednički dogovor, ili da se održi referendum. Sporazumi moraju, po njemu, da se pošalju Venecijanskoj komisiji, jer, kako je naveo, „nema drugog rešenja“.

Kosovo već član Venecijanske komisije; zastupljeno bez fusnote; Srbija članica od 2003

Kosovo je zvanično dobilo predstavnike u Venecijanskoj komisiji u septembru prošle godine. Tada su sudije Ustavnog suda Kosova, Enver Hasani i Arta Rama Hajrizi imenovani za predstavnike Kosova u ovom savetodavnom telu Saveta Evrope za ustavna pitanja, dok se Kosovo u Komisiju učlanilo 11. juna te godine, kada je čak 35 zemalja, od 59 zemalja-članica, koliko je imala Venecijanska komisija pre članstva Kosova, glasalo za učlanjenje Kosova u ovu komisiju. Iako je Srbija članica ove komisije, odlučeno je da se ime Kosova u komisiji koristi bez fusnote koja označava statusnu neutralnost i upućuje na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, a dogovoreno u Briselu u okviru Sporazuma o regionalnoj saradnji i predstavljanju. Predstavnici Srbije tada su bili profesori prava na Univerzitetu u Beogradu, Milenko Kreća i Vladan Petrov.

Uloga Venecijanske komisije je obezbeđivanje pravne pomoći svojim članicama, ali i pružanje pomoći državama koje nastoje da svoje pravne i institucionalne strukture usklade sa evropskim standardima i međunarodnim iskustvom u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona.

Učlanjenjem u Venecijansku komisiju Kosovo je ispunilo i poslednji korak ka prijavljivanju za punopravno članstvo u Savet Evrope, a upravo se ovih dana aktuelizuje i tema da bi Kosovo u jeku napora da postane članica UNESCO-a, i nedavnog potpisivanja SSP-ija sada moglo da ‘juriša’ i na članstvo u Savet Evrope.

„Priština zabranjuje srpske tablice i lične karte“

Četvrtak, 29. 10.2015, 13:32|Izvor: B92/Tanjug|

Foto: Beta

Priština odlukom da sporazum o ZSO uputi Ustavnom sudu opstruiše, sprečava i onemogućava stvaranje ZSO, ali i gazi i „baca pod noge“ Briselski sporazum – izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i naglasio da to nije jedini potez Prištine koji udaljava od normalizacije odnosa.

Prema njegovim rečima, Priština namerava da od 1. novembra onemogući ulaz na KiM svim registarskim tablicama koje je izdao MUP Srbije i da umesto lične karte uvede „nekakva ulazno-izlazna dokumenta“.

„Sve ovo predstavlja ne jedan, već tri koraka unazad u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, predstavlja jasnu nameru da se jasno opstruira sve dogovoreno u prethodnom periodu i mislim da ne bi smelo da ostane bez reakcije EU, koja je garant sprovođenja i Briselskog sporazuma i 26 pojedinačnih dogovora,“ rekao je Đurić.

Povezani članci:

„Očekuje se suspenzija sporazuma o ZSO“

Sporazum o ZSO da se pošalje Venecijanskoj komisiji na ocenu, čiji je član i Kosovo bez fusnote

On je naglasio da Srbija ne može i neće da ćuti o ovom „bacanju pod noge Briselskog sporazuma“ i istakao da će se sačekati povratak predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, iz Moskve, te da će se na sutrašnjoj sednici Vlade razgovarati o tom potezu Prištine.

Prvi korak koji je Priština trebalo da preduzme je usvajanje uredbe o osnivanju ZSO, rekao je Đurić i naveo da, umesto toga, danas Priština „baca pod noge“ Briselski sporazum.

„Srbija ne može i neće da ćuti pred tim i mi ćemo sačekati povratak predsednika Vlade iz Moskve i u konsultaciji sa drugim predstavnicima Srba sa KiM-a predložićemo i mere koja bi Vlada trebalo u vezi sa tim da preduzme,“ rekao je Đurić.

On je dodao da će se na sutrašnjoj sednici Vlade, kao o hitnoj stavki, razgovarati i o tom potezu privremenih institucija u Prištini.

„Nema sumnje da je reč o novom i dodatnom pritisku za Srbiju, u inače veoma teškim okolnostima, i pokušaju da se do sada postignuta ostvarenja, značajna za srpski narod na KiM, preokrenu i da se sporazum u delu koji je povoljan po Srbe poništi i izmeni. Ponašanje Prištine nije usmereno ka primeni sporazuma u dobroj meri, jasno je odsustvo dobre namere i dobre volje,“ naglasio je Đurić.

Istakao je da je to za njega nečuveno i skandalozno ponašanje i pokušaj da se do sad postignuta ostvarenja preokrenu i da se sporazum u delu povoljnom po Srbe poništi i preokrene.

„Nemojte da mi pričate da Priština nije usvojila odluku o osnivanju ZSO-a zbog toga što Aljbin Kurti i ne znam kakvi drugi razbojnici bacaju suzavac u Parlamentu. Jel’ mi sada treba da izmislimo nekog Aljbina Kurtija koji će ovde da baca suzavac i da se na to pozivamo, da ne sprovodimo nijednu od naših međunarodnih obaveza i da li bi to neko u međunarodnoj zajednici tolerisao?“ zapitao je Đurić.

On je istakao da tu nema duha normalizacije odnosa i zapitao se da li će međunarodna zajednica ostati nema na to.

Đurić je podvukao i da se daleko više može razgovarati o tome šta albanska strana nije sprovela iz Briselskog sporazuma, nego šta jeste.

Prema njegovim rečima, ne postoji nijedan element koji je Priština sprovela, vezan za ZSO, postoji zastoj u integraciji civilne zaštite, kao i da 120 bivših pripadnika MUP-a Srbije, koji je trebalo da budu integrisani kao srpski policajci u pokrajinski MUP, nisu do sada integrisani, bez obrazloženja.

„Po pitanju mosta u Kosovskoj Mitrovici i po pitanju Parka mira, takođe nema pomaka. Sve što rade, rade da bi odložili što je moguće više primenu Briselskog sporazuma, jer izgleda da nimalo nisu zadovoljni sporazumom, a to što su nezadovoljni, izgovore traže u konzervama sa suzavcem i to ne može da ih amnestira od odgovornosti za potpisan sporazum,“ naglasio je Đurić.

Govoreći o kamenovanoj ambulanti u Suvom Dolu, Đurić je istakao da napadi na Srbe na KiM-u nisu proizvod samovolje pojedinaca, već orkestrirane političke kampanje uperene protiv Srba i srpskih interesa na KiM-u.

„Ako neko na KiM-u kao dominantnu temu nameće odnos sa Srbima i ZSO i to predstavlja kao najveću opasnost i izvor problema, umesto korupcije i kriminala, onda nije čudno da se mnogi ljudi nađu podstaknuti da vrše takve napade. Moj apel Albancima je da pokažu mudrost i uzdržanost i ne budu predmet manipulacije. Najoštrije osuđujem napad na Srbe u Suvom Dolu, nije slučajno ni kada je napad izvršen, ni gde je izvršen,“ rekao je Đurić.

Đurić je naveo da će Vučić sutra razgovarati sa predstavnicima EU i da će se ozbiljno razmotriti novonastala situacija, kao i potez Prištine.

Vučić: Brisel treba da se izjasni o odstupanju Prištine od dogovora

Premijer Aleksandar Vučić ističe da Beograd očekuje reagovanje Brisela na najavu iz Prištine o suspenziji sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština do daljeg, jer je reč o odluci koja pokreće mnoga pitanja, uključujući i pitanja od suštinskog i strateškog značaja za Republiku Srbiju.

Aleksandar Vučić je, u izjavi novinarima posle sastanka s predsednikom Rusije u Moskvi, kojeg je obavestio o najnovijem razvoju događaja, ukazao da je vest o odlaganju formiranja ZSO došla samo dan poššto je Priština praktično nagrađena potpisivanjem SSP-a, a da nije uradila ono na šta se obavezala Briselskim sporazumom.

Izjava Aleksandra Vučića

Podsetio je da se 40 odsto Briselskog sporazuma tiče ZSO, da je to jedino što je Beograd tražio u cilju zaštite Srba na Kosovu, da je Priština dobila SSP pre nego Beograd otvaranje poglavlja, a da svejedno nije negativno reagovao na to.

Međutim, objasnio je premijer, najava suspenzije formiranja ZSO je nešto što se više ne tiče samo Prištine, već i Brisela.

„Ovo otvara mnogo šira, veća i krupnija pitanja od toga kakav je odnos Prištine… Ovo nama nameće druga, mnogo važnija i mnogo otvorenija pitanja o kojima mi moramo da razmislimo – da li se isplati biti pošten i odgovoran, ispunjavati svoje obaveze a da za to ne budete nagrađeni ili je bolje da ne ispunjavate ništa a da budete nagrađeni… Da ne govorim i o drugim pitanjima koja se ovde otvaraju, a koja ne bih danas da pokrećem“, rekao je premijer.

Najavio je sastanak državnog vrha, kako bi se procenilo šta sve ovo znači s gledišta suštinskih i strateških interesa Republike Srbije.

U otvorenom i dugom razgovoru premijera Vučića i ruskog predsednika Putina bilo je reči o mnogim temama, pre svega ekonomskim, ali su na dnevnom redu bili i saradnja i bezbednost u regionu, situacija u Evropi, članstvo Kosova u Unesku i pitanje sankcija Rusiji.

Premijer je ponovio da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, dok je Putin potvrdio razumevanje ruske strane za stav Srbije da Kosovo ne treba da bude članica Uneska.

„Imali smo otvoren, dug i sadržajan razgovor, pre svega o ekonomskim temama, unapređenju saradnje u sferi poljoprivrede, građevinskoj industriji i o tome kako da uvećamo trgovinsku razmenu“, rekao je Vučić novinarima po sastanku.

U razgovoru je potvrđeno partnerstvo Srbije i Rusije u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, a premijer Vučić je istakao da će Srbija i ubuduće ulagati u očuvanje stabilnosti i mira, uprkos zbivanjima u Makedoniji, Crnoj Gori i Prištini, BiH, kao i nepotrebnom naoružavanju drugih zemalja u okruženju.

Komentarišući izjavu hrvatskog ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Ranka Ostojića, koji je, na najavu da će Srbija nabaviti rusko oružje, rekao da je Hrvatska članica NATO-a te da može da se odbrani, Vučić je rekao da neće nikoga da napada.

„Srbija nikoga neće da napada. Ne znam kakvi su planovi Hrvatske, ne znam šta će im balističke rakete i lansirne lampe“, rekao je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Dodao je i da ne razume sve to što dolazi iz Hrvatske, ali i da neće ni da se meša.

„Ono što nas zanima – možemo li mi da sačuvamo našu teritoriju, građane i narod i to će Srbija biti u situaciji“, rekao je Vučić.

Putin očekuje rešenje za „Fijat“, niža cena gasa za „Azotaru“ i MSK

Premijer je novinarima preneo da je predsednik Rusije Vladimir Putin u razgovoru sa njim rekao da očekuje da će problem izvoza „Fijatovih“ vozila u zemlje Evroazijske unije biti otklonjen.

Sastanak Putina i Vučića

Sastanak Putina i Vučića  Remont ruskih helikoptera – važan i veliki posao

Premijer je najavio da će se remont ruskih helikoptera, koji će biti prebačeni iz Poljske i Češke, obavljati u našoj zemlji.

„Mi ćemo tražiti još eksperata i verovatno zaposliti veliki broj ljudi u našoj zemlji koji će raditi na remontu ruskih helikoptera. To je važna ekonomska vest za našu zemlju“, rekao je Vučić.

Dodao je da su ti helikopteri uglavnom bili smešteni u Poljskoj i Češkoj, a da je planirano da se najveći deo sad premesti u Srbiju.

„Eto velikog posla za nas, da li ćemo biti sposobni da taj posao obavimo, ostaje na nama, nadam se da hoćemo“, rekao je Vučić.

Dodao je da će biti fomirane radne grupe koje će se baviti organizacijom tog posla i dodao da će za taj posao biti potrebno da se angažuju mašinski tehničari i inženjeri.

Vučić je istakao da je ruskom predsedniku ponovo ukazao na pitanje izvoza „Fijatovih“ automobila na rusko tržište.

„Ukazao sam na to da smo dobili informaciju da je to za Kazahstan problem, pretpostavljam zbog vozila koja oni proizvode. Predsednik Putin je rekao da će razgovarati i da misli da će taj problem biti otklonjen“, rekao je Vučić.

Naveo je i da je sa ruskim partnerima dogovrena niža cena gasa za „Azotaru“ u Pančevu i „Metanolsko-sirćetni kombinat“ (MSK) u Kikindi.

„Ostaje da se dogovorimo o tehničkim stvarima, ali smo se suštinski dogovorili da „Azotara“ i MSK imaju nižu cenu gasa“, rekao je Vučić.

Podsetio je da je postignut dogovor za proširenje skladišta gasa u Banatskom dvoru, sa dosadašnjih 460 miliona kubika gasa na milijardu kubika, kao i da je bilo reči o izgradnji novog skladišta u Itebeju od milijardu kubika gasa, te da veruje da će i taj posao uskoro biti dogovoren.

„Time bi Srbija mogla da uskladišti dve milijarde kubih metara gasa, i tog trenutka imamo jednogodišnje potrebe Srbije za gasom i onda smo manje osetljivi na političke promene odnosa u svetu, energetske krize koje se javljaju“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija obezbeđuje svoju energetsku stabilnost zbog svoje dece i budućnosti.

Premijer je rekao i da je sa Putinom razmotrio sve energetske teme, saradnju ruskog i srpskog akcionara u NIS-u, zajedničkom rusko-srpskom preduzeću.

Razgovor u četiri oka

Upitan šta mu je Putin rekao tokom razgovora u četiri oka, Vučić je odgovorio da ne želi da deli te informacije, jer o razgovorima tet-a-tet nikad ne govori.

Dodao je da bi sledeće godine premijer Rusije Dmitrij Medvedev trebalo da dođe u Srbiju, kao i da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo da poseti Moskvu, a najavio je i posetu zamenika premijera Rusije Dmitrija Rogozina Beogradu u decembru ove godine.

„Mi imamo korektne odnose i uvek smo dobrodošli jedni kod drugih“, rekao je Vučić.

Ocenivši da je poseta Moskvi veoma važna, jer je reč o trećoj zemlji po trgovinskoj razmeni, Vučić je istakao da u sledećoj godini očekujemo značajno uvećanje trgovinske razmene.

„Mnogo toga je pred nama. U ekonomiji, pre svega, želimo brži i još bolji napredak u odnosima“, zaključio je premijer.

„Sledi ozbiljan odgovor Prištini zbog suspenzije“

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednim danima dati ozbiljan odgovor na najavu Prištine o suspenziji sporazuma o Zajednici srpskih opština.

IZVOR: TANJUG , 29.10.2015. | 20:33

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi moramo da imamo ozbiljan i odgovoran odgovor i on će uslediti u danima koji su pred nama, a koji se tiče pre svega Evropske unije i njihovog odnosa prema svima nama. Videćemo, da ne prejudiciram“, rekao je Vučić za RTS iz Moskve.

Upitan da prokomentariše to što Brisel za sada ćuti tim povodom, Vučić je odgovorio da to „veoma snažno i dovoljno govori za sebe“.

On je dodao da je odluka Prištine teška i loša vest i u najmanju ruku krajnje neodgovorno ponašanje.

„Neko bi rekao da od Prištine uvek to možete da očekujete, a mislim da je neočekivana vest jer je reč o veoma neodgovornom ponašanju. To je najblaže što sam mogao da kažem, a da ne dajem više nikakve ocene“, rekao je Vučić.

On je naveo da se o Briselskom sporazumu mesecima pregovaralo, da su ti pregovori bili mučni, teški i puni kompromisa, te da je na sporazum stavljen potpis koji se sad ne poštuje.

„Neko je stavio svoj potpis, moj potpis nešto znači, potpis bilo koga iz Srbije za mene je nešto značio i Borka Stefanovića i Borisa Tadića i Ivice Dačića. Njima njihovi potpisi ne znače ništa, a to su uradili dan pošto su dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU“, rekao je Vučić.

Kocijančič: Sporazum se mora poštovati

Maja Kocijančič, portparolka visoke izaslanice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, izjavila je da obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine moraju da primene ono što je dogovoreno.

„Sve što je dogovoreno u kontekstu dijaloga treba primeniti bez obzira na unutrašnje procedure koje ne želimo da komentarišemo“, poručila je Kocijančičeva u odgovoru na pitanje o reakciji Brisela na odluku Prištine o odlaganju dogovora o Zajednici srpskih opština.

Priština je odložila dogovor o formiranju ZSO dok tamošnji Ustavni sud ne oceni ustavnost tog dogovora.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Moskvi zatražio od Brisela da se izjasni o tome, a sutra će se susresti sa bliskom saradnicom Mogerinijeve i generalnom direktorkom za Zapadni Balkan, Zapadnu Evropu i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove Anđelinom Ejhorst.

11.10.2015 |08:00 – 23:55 Eto DESILO SE sve ono na šta smo upozoravali duži period, DA SU NAMERNO POTISNUTI INELKTUALCI I PATRIOTE, a instalirani NEMORALNO-NEPISMENI, ŠRVERCERI I BEZKAPACITETNI LJUDI samo da bi se izgubilo preostalo vreme u kom je možda moglo nešto da se uradi i spreči SRPSKI DEBAKL NA KIM a završio posao u korist Kosovskih-Šiptarskih institucija !…


Vučić Unesku: Nemoralan zahtev Kosova

Premijer Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska povodom zahteva Prištine za prijem u tu organizaciju. Navodi da je obaveza Srbije da svet upozna „sa protivpravnim i nemoralnim merama“ koje se protiv nje preduzimaju. Uništavanje spomenika na KiM pokazuje kako licemerno zvuči objašnjenje onih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, navodi Vučić.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić naveo je, povodom zahteva Prištine za prijem Kosova u Unesko, da je to pitanje od najvećeg značaja za Srbiju, ali i povod za ozbiljnu zabrinutost.

Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Aleksandar Vučić

„Ovaj zahtev je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, naveo je Vučić u pismu članicama Uneska.

Ističe da je shodno rezoluciji SB UN 1244 i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, Kosovo i Metohija teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom Ujedinjenih nacija.

„Rezolucija SB UN 1244 (1999) reafirmiše ‘suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (sada Republike Srbije) i drugih država regiona’ i predviđa ‘političko rešenje za kosovsku krizu’ zasnovano na ovim principima. Pitanje Kosova i Metohije je i dalje na dnevnom redu SB UN, što potvrđuju redovne, kvartalne sednice SB UN na ovu temu. Takođe, na Kosovu i Metohiji i dalje deluje UN Privremena administracija na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (Unmik)“, navodi se u pismu.

Premijer naglašava da, budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, nisu ispunjeni osnovni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.

„To je defakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom Unimka, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999)“, ističe Vučić.

Navodi da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244.

„U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25 Povelje UN, u kome se navodi da su ‘članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom’. Time bi se stvorio opasan presedan“, rekao je Vučić.

Vlada posvećena dijalogu

Ukazuje da je Vlada Srbije u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, kao i da su u tom procesu rešena mnoga kompleksna pitanja, od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa.

„Neretko, samo zahvaljujući dobroj volji srpske vlade postizani su sporazumi koji su predstavljali temelj racionalnijih i normalnijih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji. Bez obzira na to, ostali smo i i dalje smo čvrsto opredeljeni za dijalog sa kosovskim Albancima i pronalaženje rešenja koja će stabilizovati i normalizovati naše međusobne odnose“, navodi Vučić.

Napominje da se, ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji do sada u Briselu nije razgovaralo.

„U tom smislu, jednostrani pokušaji poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesko nas vraćaju u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja“, upozorio je Vučić.

„Licemerni navodi o boljoj zaštiti kulturne baštine“ 

Kaže da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesku, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva u ovoj organizaciji.

Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su, kaže, nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz 11. veka.

„Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić u pismu.

Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne, ukazuje premijer.

„Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde“, rekao je Vučić.

Ističe da naročito zbog toga, „licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena“, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv.

Teški uslovi za SPC na Kosovu

„Delovanje Srpske pravoslavna crkve u Pokrajini se odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji“, napomenuo je premijer.

Vučić je istakao da bi članstvo Kosova u Unesku, u uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, predstavljalo nagradu i „davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas, nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije“.

Premijer je rekao da je Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog.

„Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu“, kaže Vučić.

„Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu“, navodi se u pismu premijera Vučića.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska, u kojem je izrazio zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju navodeći da je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava.Aleksandar Vučić

Vučić je u pismu podsetio na pravno obavezujuću Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i druge dokumente koji navode na zaključak da je pitanje Kosova i Metohije i dalje na dnevnom redu Saveta bezbednosti, što potvrđuju redovne sednice na tu temu, kao i to što na Kosovu i dalje deluje privremena administracija UN, na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN.

„Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de fakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od te Misije UN odbijeno, s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244“, naveo je Vučić.

On je dodao da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija Saveta bezbednosti UN pa bi razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su „članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom“.

„Time bi se stvorio opasan presedan“ naveo je Vučić.

Premijer Srbije je ukazao da je Vlada na čijem je čelu u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU i da su, neretko, sporazumi postizani samo zahvaljujući dobroj volji srpske strane, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji.

Vučić je ocenio da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva u toj organizaciji.

„Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv.

Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić.

On je podsetio da se iz Prištine ne mogu čuti reči osude takvih „sramnih zločina nedostojnih 21. veka“, niti da ima spremnosti da se počinioci pronađu i kazne.

Tanasković: Nemamo razloga za veliki opzimizam

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.Ambasador Darko Tanasković (Foto Medija centar Beograd)

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

U Parizu sutra počinje zasjedanje Izvršnog saveta Uneska, a na preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Kosova podnela Albanija.

Tanasković je preneo da se danas u Parizu, pred sutrašnje zasedanje Izvršnog saveta Uneska, obavlja puno bilaternih i multilateralnih konsultacija i da, kako je rekao, postoji „grozničava aktivnost predstavnika Kosova u ubeđivanju članica tog saveta u svoju stvar“.

„Nemamo razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse, jer je pomalo „čudan“ sistem glasanja u Unesku, pošto se u konačnom skoru glasanja ne uzimaju u obzir glasovi uzdržanih zemlja, kojih će verovatno biti mnogo“, objasnio je Tanasković za Radio Beograd.

On je, takođe, napomenuo da su u sastavu Izvršnog saveta Uneska, koji ima 58 zemalja članica, njih 32 priznale Kosovo i da se očekuje da će te zemlje glasati u prilog zahtevu Kosova.

Tanasković je, međutim, ukazao da raste broj država kojima je „nelagodno da se opredele između za i protiv“ i da ako među tim državama bude i onih koje su priznale nezavisnost Kosova, otvara se prostor za pronalaženje nekog „trećeg puta“ kojim bi se ova situacija mogla razrešiti.

Nismo sasvim  bez šanse, posebno kada je reč o Generalnoj konferenciji Uneska gde je potrebna dvotrećinska većina da bi neki zahtev prošao, rekao je Tanasković.

On je naglasio da Srbija ima ne samo mnogo prijatelja u svetu, već i dosta zemalja koje iz sopstvenih razloga, smatraju da nikako ne bi bilo dobro da se napravi ovakav presedan i naveo da su među tim zemljama Kina, Rusija, Indija, Brazil, Indonezija, koji čine većinu svetskog stanovništva.

„Ima pozitivnih pomeranja koja bi možda mogla da ishoduju na kraju, za nas povoljnim rezultatom“, kazao je Tanasković.

On je naveo da je naš najjači argument politički – da se vodi težak i uspešan dijalog u Briselu između Beograda i Prištine i da Unesko, kao međunarodna organizacija koja u prvom planu ima obrazovanje, nauku i kulturu, ne bi smela da se politizuje ovakvima pitanjima koja prethodno politički nisu rešena, pogotovo kada je reč o kulturnom nasleđu.

Najjači adut je da treba dati vremena političkim pregovorima i stvoriti situaciju da se bez ovoliko opterećenja i kontroverzi uopšte može govoriti o članstvu bilo koje države u Unesko, kazao je Tanasković.

On je ukazao i na pravni argument koji Srbija ima – da za nas Kosovo nije država, već teritorija pod patronatom UN-a, što je jak argument za države koje nisu priznale Kosovo.

Treći argument je kulturni i moralni, odnosno da naše kulturno nasleđe ne bi trebalo prepustiti onima koji su uništavali to nasleđe, čak neki među njima i lično, pre 10 godina.

U okviru tog argumenta značajno je istaći da je to nasleđe u neprijateljskom okruženju i da nema nikakvih garancija da će ono zaista biti očuvano, dodao je Tanasković.

On je ukazao da su svi u Srbiji, na svim nivoima, maksimalno angažovani na „osujećivanju još jedne skandalozne i protivpravne odluke međunarodne zajednice“, istakavši da je učinjeno više nego ikada do sada, što se tiče inicijative i zalaganja Srbije.

„Mozda smo se nešto kasnije pokrenuli punom snagom i možda je trebalo pre pola godine da se pripremimo za ovu kampanju Kosova i Albanije,“ rekao je on, ali i dodao da nije Srbija smela da bude ta koja će da pokrene osujećivanje inicijative, za koju nismo bili sigurni da će biti pokrenuta, jer bismo je tako mi sami pokrenuli.

Tanasković je ukazao i da u svetu po pitanju Kosova i dalje postoji negativna inercija po nas, iako se menja situacija u međunarodnim odnosima, ali ne dovoljno brzo da bi se to već sada odrazilo i na slučaj Kosova i Metohije i njegov tretman u međunarodnoj zajednici, istakavši da se zbog promene tih odnosa u svetu, sada međutim, ne bi mogla ponoviti situacija da Srbija nude bombardovana.

Đurić: Mnogo spornog u poglavlju 35

Srbiju niko ne može da ucenjuje da ukine svoje institucije na severu Kosova i Metohije i uvede granične prelaze, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, istakavši da ima mnogo spornog u nacrtu pregovaračkog poglavlja 35.Marko Đurić

On je istakao da će o tome i premijer Aleksandrar Vučić uskoro razgovarati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.

Đurić je rekao da je sporno mnogo toga u nacrtu pregovarackog poglavlja 35, koji se odnosi na Kosovo, a u kome između ostalog stoje i ti zahtevi.

„Sporno je to ako hoćete da naterate Srbiju da na silu ugasi sve svoje institucije, čime bi bez posla ostale hiljade Srba, da nas naterate da predamo našu imovinu u energetskom sistemu i da počnemo da tretiramo administrativnu liniju ka Kosovu, koju najradije ne bismo ni da vidimo, bezmalo kao granicu suverenih država“, rekao je Đurić.

On je poručio da o takvim zahtevima Srbija „ne može ni da razgovara“ i istakao da država „želi da razgovara i normalizuje odnose sa Prištinom, ali ne može niko da nameće Srbiji rešenja“.

„O tome smo imali ozbiljna unutrašnja razmatranja i razgovore u vladi i rezultate tih razmatranja premijer Vučić će predstavti Federiki Mogerini i najvišim predstavnicima EU“, najavio je Đurić, pred održavanje nove runde dijaloga između Beograda i Prištine koja je planirana za dva dana u Briselu.

Odgovarajući na pitanje ima li smisla nastaviti dijalog sa Prištinom, ako se ne odustane od takvog teksta tog pregovaračkog poglavlja, Đurić je istakao da bi bilo teško zamisliti napredak u dijalogu sa Prištinom i u evropskim integracijama Srbije, ako se ucenjuje Beograd.

„Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa sa time da će bilo šta pozitivno da postigne. Mi možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo, takvi smo oduvek bili i kao narod i kao država,“rekao je Đurić.

Kada je reč o formiranje Zajednice srpskih opština, Đurić je pozvao sve predstavnike Srba u kosovskom parlamentu da budu jedinstveni, da ne bude bilo kakvih podela i ne odstupaju od kursa državne politike, jer to šteti srpskoj poziciji.

Govoreći o zahtevima za članstvo Kosova u UNESCO, Đurić je rekao da Priština pokusava da se dočepa srpskog kulturnog blaga i nasleđa.

„Oni su predvideli da sve crkve i manastiri, džamije i rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji budu proglašeni vlasništvom takozvane Republike Kosovo. To je nešto što nije postojalo ni u Albaniji Envera Hodže, „kazao je Đurić.

On je naglasio da je Srbija razvila živu diplomatsku aktivnost o tome sa svim državama, čak i sa onim zemljama koje sponzorišu i podržavaju tu ideju, istakavši da Srbija ima mnoštvo argumenata da je to naše vlasništvo.

Za veliki broj srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, koji su najveće srpske svetinje, Srbija ima „osnivačke povelje i tapije za svaki ar zemlje hiljadu godina unazad i sahranjene naše svete kraljeve“.

„To predočavamo tim zemljama i uveravamo ih u to da oni koji su pre 10 godina jurišali na te crkve i manastire, zbog kojih i danas moraju da uživaju međunarodnu oružanu zaštitu, ne mogu čuvati te manastire ni izbliza onako kako to čini država Srbija sa Kosovom i Metohijom, kao deo UNESCO-a“, poručio je Đurić.

Štrahe: Beograd ne ucenjivati Kosovom

Lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe očekuje da će prva poglavlja EU sa Srbijom biti otvorena tokom ove godine i poručuje da Beograd u evropskim integracijama ne treba ucenjivati Kosovom.Hajnc Kristijan Štrahe 

 „Očekujem da će prva poglavlja sa Srbijom biti otvorena još u ovoj godini i da će pregovori teći na osnovu napretka, a ne ucenjivanja u vezi Kosova i Metohije“, kazao je on Tanjugu pred izbore koji se danas održavaju u Beču, na kojima se prognozira da FPO može postati i prva politička snaga u glavnom gradu Austrije.

Štrahe je naveo da je FPO uvek podržavala napore srpske vlade da konačno pristupi pregovorima o ulasku u EU.

Kamenovana škola “Braća Aksić” u Lipljanu

Nepoznati napadači kamenovali su sinoć oko 21 sat Osnovnu školu „Braća Aksić“ u Lipljanu.OŠ Braća Aksić

Ova škola je više puta bila na meti napadača, a sinoć je polupano staklo na ulaznim vratima i automobilu školskog čuvara Živorada Petkovića.

Predsednik srpske zajednice Lipljana, Jovica Mirić, ističe za Radio Gračanicu da se ovakvi incidenti dešavaju konstantno.

„Ovo je peti put kako je kamenovana zgrada škole. Stičemo utisak da žele da nas uplaše, kako bi napustili naša vekovna ognjišta. Mislim da je ovako nešto posledica nedavnih dešavanja u kosovskoj skupštini i formiranje ZSO,“ rekao je Mirić.

Ovo je jedina obrazovna ustanova na Kosovu i Metohiji, gde zbog pijačnog dana, učenici ne pohađaju nastavu ponedeljkom.

Mladića u Kosovskoj Mitrovici pogodio metak u bašti kafića

11.10. 2015, 21:21 Izvor: Radio Kontakt Plus

U severnom delu Kosovske Mitrovice večeras oko 20 časova jedan petnaestogodišnjak povređen je kada ga je pogodio zalutali metak.
Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić izjavio je Radiju Kontakt plus da je povređen N.M. pogođen najverovatnije zalutalim hicem.
„Mladić je pogođen u preponu leve noge u bašti kafića ‘Fratelo’ u ulici Knjaza Miloša u Kosovskoj Mitrovici,“ dodao je Bojić.
„Povređeni je primljen u mitrovički Dom zdravlja i ne radi se o ozbiljnijoj povredi,“ dodao je Bojić.
On je kazao da je Kosovska policija izašla na lice mesta i započela istragu povodom ovog slučaja.
Nakon završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije večeras se slavilo u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Pored vatrometa i pirotehničkih sredstava, povremeno se čula i pucnjava iz vatrenog oružja.

07.10. 2015 – 08:00 -23:55 I danas nemir i strah za Srbe zbog napada na naš INTEGRITET, od strane Šiptara i POŠIPTARENIH SRBA koji sve daju za šaku Šiptarskih para…


Žalosna je slika života Srbinu na Kosovu i Metohiji!

Opasnosti mu prete sa mnogo strana. Šiptari predvode koaliciju međunarodnih predstavnika na KiM zajedno sa POŠIPTARENIM SRBIMA koji su se prodali za pare i Vlade Srbije koja bi daljinski da „pregovara u ime Srba sa KiM“, sve do trenutka dok dobro ne završi trgovinu za rad nekakvog puta u EU… Beograd je svojom manipulativnom politikom preko nove partije Srpske Napredne Stranke – SNS i Srpske Liste, prevario SVE Srbe ( mada smo u prvim koracima njihovog ponašanja i sagledavanjem svih tih pumpadžija, narko dilera, švarcera, izdajnika i prevaranata koje okupi Beograd) znali šta nas čeka! Beograd, očigledno ne RADI NIŠTA, osim što uzdiše i daje saopštenja! Na terenu je vidljiva sledeća slika:

Ne postoji nikakav razvoj i rad na unapređenju života osim što se može videti rad INTEGRATORA U ŠIPTARSKE INSTITUCIJE! Omladina je ostavljena da bezciljno luta dok ne zaluta u Šiptarske Institucije… Postojeće Srpske institucije se direktno iz Beograda pod komandom liste Srpsak i Srpske Napredne (Nazadne – Švercersko derivatske) Stranke devalviraju i uništavaju izborom nesposobnih i neprihvatljivih pojedinaca bez intelektualnog kapaciteta do jedino partijsko poslušničkog odnosa prema svojim narko-gazdama (Prištine i Beograda) iz lokala i Beograda.

Slična slika vidljiva je i po Srbiji.

Ljudi su se zatvorili u svoje SITNE DUŠE I TU TAVORE, ZBOG STRAHA KOJI JE POSEJAN!

Kako se odbraniti od ove siline ŠLJAMA KOJI NAS JE ZATRPAO ???

Da li će se osvestiti i otrezniti Srbi da grade svoju kuću i svoje mesto na pravi i zdrav način?

Kako izbeći konflikt?

ROSU uhapsila 15 radnika Nacionalnog parka na Brezovici

07.10. 2015, 14:25 Izvor: KoSSev|

Foto: Štrpce/Blic

Specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) uhapsile su danas petnaest Srba – radnika Nacionalnog parka „Šara“ na Brezovici, potvrđeno je za KoSSev u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. KoSSev nije uspeo da dobije potvrdu Kosovske policije, jer je portparol ove policije, Baki Keljani, odbio više upućenih poziva. 

„Specijalne jedinice Kosovske policije uhapsile su danas 15 srpskih radnika Nacionalnog parka ‘Šara’ na Brezovici,“ navode u Kancelariji za KiM i dodaju da je među uhapšenima i direktor Šare, te da se svi uhapšeni nalaze u pritvoru u Uroševcu.

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, koji se nalazi u Briselu, ovim povodom je, kako navodi Tanjug, održao vanrednu konferenciju za novinare, ocenivši da se radi o „gaženju Briselskog sporazuma i provokaciji uperenoj protiv cele Srbije.

„Sada je vreme da podvučemo crtu, da donesemo pravi politički sud o tome u kom pravcu ide briselski dijalog i da analiziramo da li je to što nam se nameće zaista normalizacija odnosa sa Prištinom ili nametanje njihovog stava o statusu,“ dodao je Đurić .

Đurić je i najavio da će od premijera Srbije, Aleksandra Vučića, zatražiti da zakaže hitnu sednicu Vlade.

KoSSev je kontaktirao i gradonačelnika Štrpca, Bratislava Nikolića, koji se, međutim, nije javljao na više poziva koje smo mu uputili.

Đurić: Kosovska policija uhapsila Srbe zaposlene na Brezovici

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da su specijalne snage kosovske policije uhapsile sve radnike srpske nacionalnosti zaposlene u Nacionalnom parku „Šara“ na Brezovici ocenivši da je reč o gaženju Briselskog sporazuma i provokaciji uperenoj protiv cele Srbije.

Marko Đurić je novinarima u Briselu rekao da je uhapšeno 15 radnika, zajedno sa direktorkom Nacionalnog parka Šara, prenosi Tanjug.

Kosovska policija: Srbi uhapšeni zbog krađe šume

Kosovska policija privela je 15 osoba, većinom srpske nacionalnosti, sa teritorije Nacionalnog parka Šara, zbog sumnje da su zloupotrebili ekonomska ovlašćenja i uništavali šumu, izjavio je portparol Kosovske policije Baki Keljani.

Keljani je rekao za agenciju Beta da policija ispituje privedene osobe i da će više informacija dati kasnije.

Uhašeni radnici nalaze se u pritvoru u Uroševcu, a Đurić je tim povodom održao vanrednu konferenciju za novinare u Briselu i najavio kako će od premijera Aleksandra Vučića zatražiti sazivanje hitne sednice Vlade.

„Jutros, nešto posle deset časova, do zuba naoružana jedinica kosovske policije ROSU upala je u nacionalni park Šara na Brezovici i uhapsila sve radnike koje su tamo zatekli“, rekao je Đurić.

Ocenjuje da je reč o grubom napadu na osnovna prava kosovskih Srba, gaženju svega što je dosad dogovoreno u briselskom dijalogu i provokaciji usmerenoj prema celoj Srbiji.

Šef kancelarije za KiM napominje da je ova akcija povezana sa pokušajem Kosova da se učlani u Unesko i da je na delu pokušaj da se Srbiji nametne nasilno prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

„Srbija ne sme da ćuti i neće ćutati pred nastojanjem da joj se otme kulturna baština i pred gaženjem osnovnih prava našeg naroda na KiM“, podvukao je Đurić i dodao da je nezadovoljstvo Beograda preneo i predstavnicima EU.

Navodi kako ima informacije da postoji pokušaj da se u pregovaračku platformu za otvaranje poglavlja 35, koja se trenutno priprema u Briselu, ugrade odredbe kojima se unapred određuje ishod briselskog dijaloga i nametne stav Prištine o statusu Kosova.

„Mi smatramo da Evropska unija treba da zadrži objektivnost i neutralnost u vezi sa statusom“, naglasio je Đurić i dodao da očekuje da se Vlada na vanrednoj sednici jasno odredi kako prema hapšenju Srba na Brezovici, tako i prema nastojanjima Kosova da uđe u Unesko.

„Sada je vreme da podvučemo crtu i da donesemo pravi politički sud o tome u kom pravcu ide briselski dijalog i da analiziramo da li je to što nam se nameće zaista normalizacija odnosa sa Prištinom ili nametanje njihovog stava o statusu“, naglasio je Đurić.

Delegacije Beograda i Prištine u Briselu o primeni sporazuma i nastavku dijaloga

07.10.2015, 11:10Izvor: KoSSev

Delegacije Beograda i Priština sastaće se danas u Briselu gde će do petka razgovarati o primeni postignutih sporazuma, o temama koje će biti otvorene u nastavku dijaloga, ali i o sastanku srpskog i kosovskog premijera, Aleksandra Vučića i Ise Mustafe, najavljenog za iduću nedelju. Delegaciju Beograda predstavljaće direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, saopšteno je iz ove kancelarije. Iz kancelarije kosovskog premijera do objavljivanja ove vesti nije potvrđeno da će se sastanci održati. 

„Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, boraviće od danas do petka u Briselu, gde će sa zvaničnicima Evropske unije i predstavnicima Prištine razgovarati o primeni dogovora postignutih u dosadašnjem toku dijaloga Beograda i Prištine i temama koje će biti otvorene u nastavku procesa,“ stoji se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Iz Kancelarije navode da će jedna od tema biti i „predstojeći sastanak Predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i pokrajinskog premijera Ise Mustafe, koji je zakazan za 13. oktobar.“

Prethodna runda tehničkog dijaloga između delegacije Beograda i Prištine održana je prošle nedelje, 27. i 28. septembra, kada je i postignut sporazum o uzajamnom priznavanju diploma.

Tahiri: Zajednica neće biti formirana bez prestanka rada paralelnih struktura

07.10.2015, 12:30|Izvor: Gazeta Express

Izvor: Gazeta Express (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Asocijacija većinski srpskih opština neće biti formirana bez prestanka rada srpskih paralelnih struktura na Kosovu. Tako je rekla ministarka za dijalog Edita Tahiri za kanal „Tribuna“. Prema njenim rečima, ova dva procesa će se razvijati paralelno, jer je ovo pitanje takođe dogovoreno u Briselu.

„Pre formiranja Asocijacije moraju biti proverljivo suzbijene ilegalne strukture Srbije na Kosovu, zatim će se ova dva procesa razvijati paralelno,“ rekla je Tahiri.

Sporazum o Asocijaciji srpskih opština, pre nego što bude odobren od strane Vlade, biće poslat Ustavnom sudu kako bi se potvrdila njegova ustavnost, za koji je ministarka Tahiri izrazila uverenje da će Ustavni sud dati pozitivno mišljenje.

Tahiri je rekla i da će se Asocijacija formirati nakon što Statut bude izrađen i kada se strane budu složile o njemu.

U sporazumu o formiranju Asocijacije navodi se da Statut treba da se odobri u roku od četiri meseca, ili najkasnije do 25. decembra. Međutim, zvaničnici Vlade kažu da će se ovo teško završiti do tada.

Zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, rekao je za Tribunu da se prethodno radilo na zahtevu koji će biti podnesen Ustavnom sudu.

Nije govorio o ovom pitanju, jer, prema njemu, to rade stručnjaci.

Koha: Marić ne može da obavlja dve funkcije

Vlada Kosova ne želi da Ljubomir Marić bude na dve pozicije, na čelu ministarstva administracije i lokalne samouprave i Upravljačkog tima za ZSO, piše “Koha ditore”.
Ljubomir Marić 

Kako saznaje ovaj list, u vladi u Prištini smatru da postoji sukob interesa, jer Upravljački tim razvija direktnu komunikaciju sa vladom preko Ministarstva lokalne samouprave koje vodi Marić.

Prema sporazumu između Beograda i Prištine, Upravljačka grupa je zadužena za izradu statuta Zajednice, koji bi trebalo da bude usvojen najkasnije 25. decembra.

Marić, ovakve tvrdnje nije komentisao. List je poslao nekoliko pitanja njegovom kabinetu, ali odgovor nije pristigao tokom dana.

Bajram Gecaj, zamenik ministra za lokalnu upravu, izjavio je da bi upravljački tim trebalo da uključi gradonačelnike iz opština sa srpskom većinom ne uključujući opštine na severu Kosova, dok ministar Marić ne treba da bude deo tog tima.

„Predviđeno je da upravljački tim sarađuje sa Vladom, i ova saradnja bi trebalo da ide preko Ministarstva, dakle, to bi bio sukob interesa ako bi ministar za lokalnu samoupravravu bio šef tima. Moramo da razgovaramo o ovom pitanju „, rekao je Gecaj za “Kohu”.

Ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je za ovaj list da se o ovom pitanju ne treba raspravljati ni sa kim jer ministar Marić više nije deo Upravljačkog tima. „Od trenutka kada je imenovan na mesto ministra, Marić nije deo tog tima“, rekla je Tahiri.

S druge strane, Vlada Srbije smatra da strukturu Upravljačkog tima ne treba menjati, jer je, prema njihovom mišljenju, ovaj tim uradio dobar posao od svog osnivanja, pre dve godine.

Delavi i Fic: Ili izbori ili vizna liberalizacija

Ukoliko se kosovski političari odluče za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora Priština treba da zaboravi na viznu liberalizaciju, poručile su strane diplomate.

Vlada Kosova

Ambasadori SAD i Nemačke u Prištini Greg Delavi i Angelika Fic smatraju da je neprihvatljiva ideja o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora radi prevazilaženja trenutne političe krize, piše prištinski Zeri.

Oni kažu da, ukoliko se bude išlo na vanredne izbore, Kosovo neće dobiti liberalizaciju viznog režima.

„U demokratiji, partija ili partije koje čine koaliciju većine određuju politike. U suštini oni koji neprihvataju politike koalicije na vlasti treba glasačima da objašnjavaju svoju poziciju kako bi dobili što više glasova na narednim izborima, koji su planirani 2018.“, rekao je američki ambasador Greg Delavi.

Nemačka ambasadorka Fic je rekla da je zabrinuta zbog najave o odrzavanju vanrednih parlamentarnih izbora jer, kao je rekla, ako se to desi Kosovo treba da zaboravi na viznu liberalizaciju.

Izvršni savet Uneska ubrzo o Kosovu?

U Parizu danas počinje 197. zasedanje Izvršnog saveta Uneska koje će trajati do 22. oktobra. Prema preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Prištine podnela Albanija, piše Danas.Unesko 

Zasedanje počinje sednicom Biroa Izvršnog saveta Uneska koji će razmatrati preliminarni dnevni red, ali će odluka o konačnim temama za raspravu biti doneta na prvoj plenarnoj sednici 12. oktobra, piše Danas.

Da bi se zahtev Kosova našao na dnevnom redu potrebna je većina glasova Izvršnog saveta.

„Srbija će se usprotiviti stavljanju kosovskog zahteva na dnevni red, kao i članstvu Kosova u Uneskou“, rekao je nedavno minstar spoljnih poslova Ivica Dačić.

On je rekao da su 32 zemlje od 58 članica Izvršnog saveta priznale Kosovo, a 26 nisu.

Stav Beograda je da o tom zahtevu ne treba razgovarati dok se o tome ne bude reči u Briselu, jer smo se na samom početku dogovorili da to bude jedna od tema dijaloga, rekao je Dačić.

Priština navodno namerava da iskoristi mogućnost koja postoji u Ustavu Uneska da do članstva dođe preko odluke Generalne konferencije (predstavnici država-članica), a na preporuku Izvršnog saveta.

Za preporuku je potrebna prosta većina Izvršnog saveta, a za odluku o prijemu dvotrećinska vecina prisutnih članica Generalne konferencije.

Ukoliko Priština dobije preporuku za Srbiju ne bi bilo dobro da veliki broj članica Generalne konferencije bude uzdržan jer se broje samo glasovi „za“ i „protiv“, što bi Kosovu moglo da omogući da do većine dođe sa relativno malim brojem glasova.

Zasedanje Generalne konferencije održava se do 3. do 18. oktobra.

Unesko broji 195 punopravnih i 8 pridruženih država članica, a Izvršni savet 58 članova (koje bira Generalna konferencija).

Dačić je rekao da formalno-pravno Kosovo nema pravo da bude članica Uneska, jer Ujedinjene nacije nisu dale takav predlog, dodajući i da su one odbile da podrže takav predlog Kosova.

„Suštinski, Kosovo ne ispunjava sve preduslove da može da postane članica Uneska zato što su objekti koji su pod svetskom kulturnom zaštitom, zaštitom Uneska na Kosovu, proglašeni da su u opasnosti i to od onih koji žele da budu članovi Uneska“, rekao je Dačić.

Sve institucije Srbije angažovale su se u diplomatskoj ofanzivi da se spreči prijem Kosova u Unesko, od predsednika Srbije, vlade, Ministarstva spoljnih poslova do Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.

Vučić Ciprasu: Ne glasajte za Kosovo u UNESCO

07.10. 2015, 12:11 Izvor: B92

Foto: Tanjug

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Vlade Grčke Aleksisom Ciprasom.

“U dugom i sadržajnom razgovoru dvojica premijera razmenili su mišljenja o migrantskoj krizi saglasivši se da je neophodno da češće usaglašavaju politiku po tom pitanju. Tema razgovora bila je i unapređenje ekonomske saradnje“, navodi se u saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima.

Predsednici dveju vlada razgovarali su i o svim regionalnim pitanjima, posebno o Kosovu i Metohiji. Premijer Vučić zamolio je premijera Ciprasa da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESKO.

“Tokom telefonskog razgovora Vučić i Cipras saglasili su se da je prijateljstvo Srbije i Grčke nešto na čemu će se bazirati budući ekonomski i politički odnosi dveju zemalja. Premijer Vučić pozvao je grčkog kolegu da poseti Beograd. Dogovoreno je da poseta bude realizovana u narednih tri do četiri meseca“, dodaje se u saopštenju.

06.10.2015|08:00 – 23:55| Na Kosovu i Metohiji mračno i žalosno, od ljudi koji su eksponenti „politike“ koja se eksperimentalno vodi pod geslom, „što gore to bolje“…


Zoran Todić novi predsednik Privremenog organa Leposavića;

Vlada razrešila Dragana Jablanovića a postavila njiegovog komšiju iz ULAZA !!! Prethodnik je išao u neke škole i bio dobar u manipulisanju i krađi na potpis dok novi NIJE IŠAO U ŠKOLE DOK NIJE POSTAO VLAST, A SADA ĆE DA RADI POSAO ZA ONE KOJI GA POSTAVIŠE, NA NJEGOVO IME.

NJEGOV KOMŠIJA JABLANOVIĆ OSTADE PO KOSOVSKOM GRADONAČELNIK LEPOSAVIĆA KOJI GRADI ŠIPTARSKU OPŠTINU LEPOSAVIĆ PUNIM SRCEM I PUNIM DŽEPOVIMA…

06.10.2015, 18:37 | Izvor: KoSSev |

Predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dragan Jablanović razrešen je dužnosti na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije, saznaje KoSSev u Vladi. Jablanović je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije. Na njegovo mesto imenovan je Zoran Todić. Jablanović u svom zahtevu, u koji je KoSSev imao uvid, između ostalog navodi da je imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupio period „potpunog zapostavljanja opštine Leposavić“, koje je „poslednjih nedelja septembra kulminiralo u politički obračun prema njemu i njegovim najbližim saradnicima“, te i da on ne može da „dopusti zapostavljanje opštine koje se, kako kaže, „vrši u cilju njegovog diskreditovanja“.

„Imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupa period potpunog zapostavljanja naše opštine od strane Kancelarije za KiM, da bi to zapostavljanje u poslednjim nedeljama septembra 2015. godine kulminiralo u otvoreni politički obračun od strane direktora Kancelarije za KiM prema meni i mojim najbližim saradnicima,“ navodi se u zahtevu Jablanovića i dodaje:

„Ja kao čovek od autoriteta i imena u opštini Leposavić koju sam vodio i u periodu od 1996. do 01. 05. 2001. godine, ne mogu da gledam i da dopustim zapostavljanje naše opštine koje se vrši od strane Kancelarije za KiM, a sve u cilju mog diskreditovanja i rehabilitacije onih ljudi koji su aktivno sprovodili politiku bojkota 2013. godine koja je bila suprotna politici Vlade Srbije.“

Dragan Jablanović: Neka Đurić radi šta misli da treba; Albanci šta traže to i dobiju, nema ZSO bez ukidanja privremenih organa; Srpska će brzo da padne

U uzjavi za KoSSev gradonačelnik Leposavića i doskorašnji predsednik Privremnog organa ove opštine tvrdi da mu nije poznato da je razrešen dužnosti, a da je ovu vest čuo od nas i od još jednog novinara koji ga je pozvao. Jablanović nije želeo da komentariše ovu odluku dalje od onog što je naveo u prethodnom zahtevu za razrešenje, ali je ipak dodao:

„Ja sam sam tražio, nije problem. Neka Marko Đurić radi kako on misli da treba. Do sad je i ova opština bila jedna, a sad će i ona da se pocepa. Ali ova Srpska neće da traje dugo, ovo će brzo da padne. Ako hoće Zajednicu, ovo će morati da ugase.“

Na pitaje na sta misli, Jablanović je odgovorio da se radi o srpskim opštinskim privremenim organima i dodao:

„Pa moraju privremeni organi da prestanu sa radom, ako hoće da se formira Zajednica. To su Albanci tražili, a šta oni traže to se odobri.“

Jablanović u svom zahtevu dalje napominje da Direktor Kancelarije od svog imenovanja  do danas nikad nije u svojstvu direktora posetio opštinu Leposavić i ističe:

„U 2015. godini do današnjeg dana nismo dobili od Kancelarije za KiM nijedan dinar za investicije iako smo usvojili budžet za 2014. i 2015. uz dogovor sa Kancelarijom za KiM sa višemilionskim potraživanjima za određene kapitalne investicije.“

Jablanović zaključuje da će nastaviti da vodi opštinu Leposavić jer, kako navodi, „pored mesta Predsednika Privremenog organa na koje nudi ostavku“, ima jednu „odgovorniju funkciju koju je dobio od građana Leposavića na izborima 2013. godine.

Novoimenovani predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić je i sadašnji predsedavajući kosovske Skupštine opštine Leposavić.

Blic: Haradinaj dao Jablanoviću 100.000 evra

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je pred prošlogodišnje kosovske izbore donedavnom lideru Srpske liste Aleksandru Jablanoviću dao 100.000 evra, koje ovih dana pokušava da dobije nazad, prenosi danas „Blic“, pozivajući se na više neimenovanih srpskih i albanskih izvora na Kosovu.Aleksandar Jablanović

Haradinaj je, kako piše taj list, u međuvremenu shvatio da je Jablanović pare uzeo za sebe, pa sada intezivno od njega traži „prebijanje duga“, a povraćaj svog novca je prvo tražio od predstavnika Beograda na Kosovu, piše „Blic“.

Taj list objašnjava da je Haradinaj dao 100.000 evra za kampanju Srpske liste kako bi osigurao da posle izbora njegova stranka i Srpska lista zajedno prave vladu.

Izvori „Blica“ kažu da Jablanović nije vratio novac i da je ušao u koaliciju sa Hašimom Tačijem, od koga je takođe uzeo pare.

Haradinaj je ubrzo tražio novac, ali mu je Jablanović objasnio da to nije bio dogovor sa njim, već sa Beogradom, te ga uputio na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, gde su Haradinaju rekli da nemaju pojma o čemu priča.

Jablanović je nedavno smenjen sa čela Srpske liste, a umesto njega je postavljen Branimir Stojanović.

Jablanović je za „Blic“ sve demantovao, navodeći da je reč o instinuacijama koje plasiraju neki Srbi sa Kosova.

„Ljudi koji plasiraju te svoje nenormalne gluposti veći su kriminalci od mene. Nakon izbora Srpska lista je trebalo da izabere između dve opcije. U prvom su bili Isa Mustafa i Haradinaj, a u drugoj Tači. Dobili smo preporuku Vlade Srbije da razgovaramo sa prvima, jer je Mustafa umereni političar bez ratne prošlosti“, objasnio je Jablanović.

Dodao je da je Mustafa potom počeo da pregovora sa Tačijem i da se Srpska lista uključila u te razgovore.

Jablanović tvrdi da je poslednji put sa Haradinajem imao kontakt januara 2015. godine, da ga jedva poznaje i da mu ništa ne duguje.

Isa Mustafa ponovo gađan jajima

Članovi opozicionog pokreta Samoopredeljenje ponovo su gađali jajima kosovskog premijera Isu Mustafu, a dvojica njihovih aktivista su uhapšena.Incident u Skupštini Kosova 

Mustafa je, kako navode prištinski mediji, gađan jajima na manifestaciji Dani maline u Podujevu, gde se pojavio zajedno sa predstavnicima američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Sa njim su, dodaje se, bili i šef USAID u Prištini Džejms Houp, predsednik opštine Podujevo Agim Veljiu i zamenik ministra za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vezir Jonuzi.

Preuzimajući odgovornost za ovaj incident Samoopredeljenje je saopštilo da je policija privela dvojicu njihovih aktivista koji su učestvovali u napadu, objavio je portal Koha ditore.

„Isa Mustafa po svaku cenu brani svoju Zajednicu (Zajednicu srpskih opština). I kada srpski zvaničnici sa kojima je potpisao taj sporazum našu zemlju nazivaju ISIS-om i kada ometaju svaku međunarodnu inicijativu, Isa Mustafa natavlja da čvrsto stoji iza Zajednice“, navodi se u saopštenju i dodaje da Samoopredeljenje neće dozvoliti normalno funkconisanje vlade sve dok premijer ne povuče potpis sa sporazuma koje je krajem avgusta potpisao sa Beogradom u Briselu.

Inače, mediji podsećaju da je Mustafa od potpisivanja tih dokumenata, više puta bio meta aktivista pokreta Samoopredeljenje.

Tači: Blokada parlamenta neopravdana

Prvi zamenik premijera i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je sinoć da je blokada rada parlamenta nepotrebna i neopravdana, kao i da parlament nije mesto gde treba postavljati uslove.

Hašim Tači 

“To je najmanje trebalo Kosovu, to je nešto što je nepotrebno, nije dobro promišljeno od strane onih koji ometaju rad Skupštine Kosova”, rekao je Tači u interviju za RTV 21, u kome je rekao i da novih izbora neće biti pre 2018. godine.

Ocenio je da se rad parlamenta ne može blokirati u nedogled i da institucije treba da nastave da ostvaruju svoju ulogu.

Kosovska opozicija blokira rad Skupštine Kosova tražeći da se povuku potpisi sa briselskih sporazuma sa Beogradom.

Predsedništvo Skupštine Kosova najavilo je da će parlamet u četvrtak nastaviti rad, a opozicija da ne odustaje od zahteva.

Govoreći o izborima, Tači je naveo da novih izbora, a ni širenja koalicije neće biti.

“Neče biti proširenja koalicije, izbori će biti u junu 2018. godine, zato treba nastaviti zdrav proces konsolidacije države i ići napred”, rekao je Tači.

Upitan da li je predsednica ta koja treba da preuzme ulogu posrednika među strankama, Tači je rekao da Kosovo nije u krizi, da se radi o tehničkim problemima i da će institucije rešiti sadašnju situaciju.

’’U vreme rata Ivanović bio na radnom mestu’’

Nebojša Vlajić, advokat Olivera Ivanovića, kazao je da je današnji svedok Branislav Kokerić potvrdio da je njegov klijent vreme tokom rata proveo u odelu i na radnom mestu, a ne u uniformi.

Oliver Ivanović

Svoj iskaz, na suđenju Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba, u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici dao je svedok odbrane Branislav Kokerić, direktor Feronikla.

Prema rečima advokata Vlajića, direktor jednog od najvećih preduzeća na Kosovu Branislav Kokerić je govorio o svakodnevnom radu tokom 1999. godine. U tom periodu Ivanović je bio njegov zamenik.

“Ono što je rekao je potpuno jasno – Oliver Ivanović je kao što tvrdimo od samog početka, rat na Kosovu proveo na svom radnom mestu, u odelu i sa kravatom, a ne u uniformi kako to tvrdi javni tužilac. To jednostavno znaju svi na Kosovu i to je činjenica”, rekao je Vlajić.

Vlajić je kazao da će tokom narednih petnaest dana svoje iskaze davati svedoci koje je predložila odbrana Olivera Ivanovića, ali da i ostali optuženi u ovom slučaju imaju pravo da predlažu svoje svedoke.

Advokat Miodrag Brkljač  koji brani penzionisanog pukovnika MUP-a Srbije Dragoljuba Delibašića kazao je da je dinamika suđenja vrlo spora i da je nezahvalno govoriti o okončanju ovog procesa.

“Mi ćemo se naravno potruditi da sa našim svedocima radimo mnogo brže nego što je tužilac radio sa svojima i iskreno se nadamo da bismo negde krajem godine, tamo negde u novembru mesecu, možda mogli da finaliziramo celu ovu stvar”,  kaže Brkljač.

Suđenje se nastavlja sutra kada bi iskaz trebalo da da svedok odbane Dragan Milašinović.

Rade Grbić EKSKLUZIVNO o aferi koja trese Medicinski u Kosovskoj Mitrovici: Moja strana priče

06.10. 2015, 14:52|Izvor: KoSSev

Neuobičajeno za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, od nedavno ovu visokoškolsku ustanovu i – kako je najčešće sami zaposleni predstavljaju – „stub opstanka srpskog naroda i inteligencije na Kosovu i Metohiji“, u javnosti trese ‘afera Rade Grbić’. Dekana najelitnijeg fakulteta na ovom univerzitetu, „deo zaposlenih“ kako sami sebe predstavljaju, od decembra prošle godine, optužuju za teške slučajeve zloupotrebe i korupcije. Grbiću se stavlja na teret da je navodno zaposlio 42 radnika u vreme zabrane zapošljavanja, da je primao studente sa neakreditovanog medicinskog fakulteta „U.S. Medical School“ i priznao ispite koje su oni navodno položili kada je taj privatni fakultet već bio u stečaju, te da je jedna studentkinja dva puta diplomirala. Takođe, Grbića optužuju i da je zajedno sa nekadašnjim direktorom KBC Priština, prof. dr Stojanom Sekulićem, načinio falsifikat Sporazuma između Medicinskog fakulteta Priština i Kliničko-bolničkog centra „Priština“ sa sedištem u Gračanici, potpisanog jula 2012. godine. Od nedavno je u pojedinim lokalnim, međunarodnim i srpskim medijima, počelo i objavljivanje ovih i drugih optužbi na koje se dekan Grbić nije do sada oglašavao. Ekskluzivno za KoSSev, Rade Grbić, u svom kabinetu smeštenom u prizemlju Odeljenja za plućne bolesti Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, odgovara na ove optužbe, najavljujući i pokretanje tužbenog postupka. KoSSev će nastaviti da istražuje temu navodne korupcije na Univerzitetu i u narednim danima.  

U javnost su izašla tri članka u kojima se optužujete za više slučajeva korupcije. Treći članak sa lokalnog medija je u međuvremenu i povučen sa Internet stranice. Šta je od ovih navoda tačno?

Jedino što je tačno jeste to da postoji upis većeg broja studenata u školskoj 2014-2015. godini, dok smo ove godine završili taj upis i nije bilo povećanog broja; i to ne 23 studenta kako je objavljeno. Broj je manji i to se vidi i u izveštaju prosvetne inspekcije. Šestoro studenata je na osnovu dopisa Ministarstva prijavljeno u okviru pozitivne akcije upisa, za Rome i lica sa invaliditetom. Svi ovi ostali navodi su netačni.

Da li Vam je poznato zašto je sa jednog lokalnog portala skinut članak u kojem su iznete žestoke optužbe na Vaš rad, možda i najžešće? Imate li Vi neku ulogu u tome? 

Meni do sada nije pružena prilika da pokažem dokumentaciju koju imam, a koja ide u prilog ispravnosti mog rada, da dobijem šansu da neko vodi razgovor sa mnom. Zašto je članak povučen, ja ne znam, ali ono što je najgore u svemu jeste da se u tim navodima nigde ne navodi ko piše i ko me optužuje. Govori se o grupi nezadovoljnih nastavnika. Ko je ta grupa nezadovoljnih nastavnika? Ovakva stvar je za pokretanje tužbe.

Znate li Vi ko su oni?

Ja znam ko su oni.

A ko su?

Krenulo je sve od decembra prošle godine nakon mog izbora za dekana fakulteta u martu, sa željom da se diskreditujem. Uzmite samo primer studenata “US Medical School”.

Doći ćemo do tog slučaja. Ko bi Vas diskreditovao, i šta? Šta se desilo na izboru za dekana? Ko je bio Vaš najveći protivkandidat?

Ja sam pobedio jednoglasno. Jedan od nastavnika koji učestvuje u napadima na mene jeste profesor Vojkan Nestorović. On je pokušao da postane dekan i izgubio je. Osim jedne, na drugim katedrama nije bio čak ni predložen, dok sam ja na izborima dobio podršku od svih deset katedri, tako da sam na Nastavnom veću bio jedini kandidat.

Da li to znači da Vi prebacujete odgovornost na njega – da su optužbe započele i da dolaze sa njegove strane?

Ja znam da je to ta grupa ljudi i mislim da je u pitanju četvoro-petoro nastavnika. Mi imamo 186 nastavnika i saradnika na fakultetu, dok to piše i potpisuje četvoro-petoro ljudi. Na kraju krajeva, ako je istina to što pišu, zašto ne objave ime i prezime da u tim člancima izađe ko optužuje? Znate zašto ne?! Jer je jedna takva optužba krivično delo. Naravno da će posle ovoga biti krivičnih prijava sa moje strane prema onima koji daju lažne podatke, ali i onih koji objavljuju lažne podatke.

Kao dokaz za optužbe se ipak navodi nalaz inspekcije Ministarstva prosvete da su utvrđene nepravilnosti?

Inspekcijski nadzor je usledio nakon anonimne prijave Ministarstvu prosvete decembra prošle godine. Inspekcijski nadzor nije iniciralo samo Ministarstvo, već anonimna prijava protiv mene.

Dobro. I šta su utvrdili inspekcijski organi?

Pokazaću Vam taj inspekcijski nadzor od 19. maja. Ono što je najvažnije u tom izveštaju nakon inspekcijskog nadzora jeste predlog mera koje treba da se urade. Vidite da postoje četiri mere koje su predložene: „…usaglasiti akte Fakulteta međusobno, kao i sa aktima fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“.  U Statutu našeg fakulteta bila je jedna greška još iz 2008. godine, dva susedna pasusa u kojima je greška vezana za prijavu doktorske disertacije, ta je greška otklonjena i prošla je i Senat. Odnosi se na drugi navod: „…pridržavajući se Izveštaja Komisije, a stavljajući u isti položaj sve studente kojima su priznati svi ispiti u ‘US Medical School’ preispita odluke o položenim ispitima, imajući u vidu da se svi ispiti položeni u stečaju ne mogu vrednovati.“ Treće: „Da se uskladi program sa sadržajem i načinom vođenja evidencije koju vodi visoko-obrazovna ustanova“ – Službeni glasnik, odnosi se na knjigu doktorskih studija koja postoji još pre početka studija na našem fakultetu. U međuvremenu je izašla nova knjiga i prigovor se ticao da se uzme ta nova knjiga Službenog glasnika, što je i učinjeno i poslednja preporuka – „i na kraju donese odluka obrazovanju Komisije za obrazovanje usmenog doktorskog ispita sa odredbama statuta“, to je jedna greška u preambuli jednog rešenja koje je donešeno, pogrešan član tog statuta.

Dobro. Pročitali ste predlog mera inspekcijske komisije. Da li ovaj izveštaj sadrži i navode o utvrđenoj zloupotrebi?

Ne, ne sadrži, osim što sam Vam rekao da je utvrđen prekobrojan broj studenata. Ono što je u ovom delu najznačajnije jeste to da prosvetna inspekcija ima mandat da poništi prijem studenata i da se on proglasi protivzakonitim. Vi vidite da mi nigde nemamo poništenje prijema studenata ni na prvoj godini studija, ni sa „US Medical School“-a.

Da li je inspekcija, odnosno nadležni republički organi – da li su zatražili mere sankcionisanja protiv Vas?

Ne, ne. Do dana današnjeg nismo dobili bilo kakav akt bilo kog suda koji bi tražio od nas bilo kakvo izjašnjavanje.

Da li ste u  maju, kada ste dobili predloge mera, započeli korekcije?

Imali smo rok od petnaest dana i sve smo ispravili u tom roku. U izveštaju se tražilo i da dostavimo nalog Savetu škole o preuzetom u roku od dvadeset dana od prijema izveštaja. Održali smo Nastavno veće i Savet fakulteta koji su usvojili ovaj izveštaj – da je rukovodstvo fakulteta izvršilo sve naloge. To je poslato Ministarstvu i prema našim informacijama, Ministarstvo je utvrdilo da je sve sprovedeno u skladu sa Statutom.

Kakav ste odgovor dobili od Ministarstva?

Ministarstvo ne vraća odgovor, Ministarstvo reaguje samo ukoliko smatra da niste ispunili zahtev. U tom u slučaju reaguje.

Ipak na naslovnoj stranici Izveštaja piše „Delimičan nadzor“? Šta to znači?

Pretpostavljam da je to nadzor u delu onoga za šta je podnešena anonimna prijava.

Da pređemo na konkretne optužbe protiv Vas. Medijski je najeksploatisanija tema bila slučaj studentkinje A.R. sa “US Medical School” koja je diplomirala na vašem fakultetu. Moje prvo pitanje u vezi sa ovim slučajem jeste, da li je ona kod vas diplomirala dva puta i ako jeste, kako je to moguće?

Mi smo 26.09.2013. godine dobili dopis tadašnjeg ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Jovanovića, koji je poslat svim fakultetima u Srbiji, da je, nakon što je „U.S. Medical School“ otišao u stečaj, a Ministarstvu se obratili roditelji studenata i sami studenti sa ovog fakulteta, Ministarstvo zamolilo da medicinski fakulteti, u okviru svojih nadležnosti, samostalno, ili u saradnji sa Ministarstvom, reše problem studenata ovog bivšeg fakulteta. To su bili studenti sa četvrte godine. Taj fakultet je ranije imao licencu za rad. U vreme kada su oni dobili dozvolu za rad, nisu postojale akreditacije, a kasnije je država uvela akreditacije. Oni nisu stekli uslove za akreditaciju i izgubili su licencu. Taj fakultet je, dakle, bio u stečaju, to znači da više nisu imali dekana, već stečajnog upravnika kojeg određuje država.

Šta se dogodilo sa studentkinjom A.R.?

Nama su merodavna za prijem bila uverenja koje nam je slao stečajni upravnik. Koleginici A.R. je oktobra izdato uverenje o završenim ispitima koje je izdato 2013. godine. Mi smo nju kod nas na fakultet upisali 16.10.2013. godine i u uverenju o položenim ispitima koje smo joj tada priznali, navedeno je da je položila i predmet otorinolaringologija, a uverenje je potpisala stečajna upravnica. Naša komisija utvrdila je i koje diferencijalne ispite treba da polaže. “US Medical School” ima gotovo identičan program sa nama, jer je taj program pisala naša profesorka anatomije koja je bila prodekan kod nas, i program je prilično kompatibilan sa našim. Stečaj na „US Medical School“ nastupio je 29. marta 2013. godine, ali su studenti tamo polagali u aprilskom roku, jer je to bio prvi mesec posle stečaja, a polagali su se ispiti koji su bili prijavljeni u martu za ispitni rok u aprilu. U inspekcijskom nadzoru piše da je prosvetna inspekcija išla u nadzor na taj fakultet i prosvetna inspekcija je utvrdila da su pojedini studenti u aprilu polagali ispite. Prosvetna inspekcija je nas, i fakultet u Kragujevcu, obavestila da postoje studenti koji su polagali ispite nakon stečaja u aprilskom roku. Onda smo mi tražili da nam se pošalje dopis i vidite da se u inspekcijskom nadzoru traži da se ponište.

Šta da se poništi i da li ste poništili?

Ti ispiti. Naravno. U dogovoru sa prosvetnom inspekcijom, za svakog studenta kojeg smo primili, zatražili smo i dostavili uverenje o položenim ispitima sa datumima polaganja. Mi smo utvrdili da je A. R. 15. aprila 2014. polagala otorinolaringologiju na „US Medical School“.

Da li to znači da ste dobili obaveštenje o datumu polaganja ovog ispita nakon što je ona kod vas diplomirala?

Da, i da naglasim da je u inspekcijskom nadzoru navedeno: „Izveštaj o radu ‘US Medical School’-a, konstatovano je da je svim nastavnicima i prosvetnim radnicima prestao radni odnos, te se ne može utvrditi kod kojih nastavnika su polagali.“ Ovo obaveštenje da je A.R. polagala ispit posle stečaja, dobili smo kasnije. I mi smo A.R. poništili ispit, a trebalo je i da se poništi uverenje, jer ona nije dobila diplomu, što smo kasnije, septembra meseca, uverenjem koje je izdato jula meseca 2014. stavili kao nevažeće na osnovu inspekcijskog nadzora. Studentkinja A.R. je u septembru ponovo polagala prethodno poništeni ispit. Za profesora Andrića za kojeg su rekli da je bio u penziji – nije i to je lako proverljivo.

Navode da je profesoru Andriću produžen rad?

Zakon kaže da nastavnik odlazi u penziju nakon što je navršio 65 godina. Profesor Andrić je u avgustu napunio 65 godina, ali kraj školske godine je 30. septembar. Mi smo čak njemu tražili produženje radnog odnosa i njemu je taj zahtev prošao na Senatu. Ne, njemu je tek sada produžen rad i to za ovu godinu, a on je 30. septembra bio u radnom odnosu, a studentkinja A.R. polagala je ispit 9. septembra. Izdato je novo uverenje o diplomiranju.

A.R. je sada lekar, konačno?

Da.

Jeste li bili u kontaktu sa njom od kada je pokrenuta ova afera?

Ne, nismo se čuli. Ne znam ni da li ona negde radi. Koleginica je komunicirala sa studentskom službom i za nju su važila pravila kao i za sve ostale studente. Ona je prijavila i polagala ispit i to je to.

Da li mislite da su iz Ministarstva ipak prebacili odgovornost na fakultete? Ovaj dokument o molbi, preporuci, šta već – da se reši problem studenata sa ‘US Medical School’, ne deluje uverljivo i precizno?

Nisu, jer svaki fakultet ima svoje uslove upisa. Pošto je to cirkularno poslato svim fakultetima, oni ne mogu da definišu uslove pod kojima ćemo mi da primamo studente.

Ko je, osim vašeg fakulteta, poslušao molbu Ministarstva da prihvati ove studente?

Kragujevački fakultet je primao studente.

Beogradski i novosadski nisu?

Beogradski nije, a novosadski je posle te studente od nas primao. Želim da Vam kažem još ovo – odredbom člana 42, stav 13, Zakonom o visokom obrazovanju, propisano je da će u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad, ili nečeg drugog, ministar, na predlog Nacionalnog saveta, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima. To znači da je zakonska obaveza ministra da tim studentima obezbedi nastavak studiranja.

Koliko ste studenata primili iz „US Medical School“-a?

Mi smo primili 36 studenata za dve školske godine 2013-14. godine i 2014-2015. Za 2014-2015, tražili smo iz Beograda isti dopis, a dobili smo pojedinačne dopise Ministra na osnovu prethodnih pojedinačnih zahteva ovih studenata Ministarstvu.

Dakle, ove dopise potpisivao je aktuelni ministar Verbić, sa datumom znatno kasnijim nakon stečaja „US Medical School“-a?

Da, da, vidite to je već januar 2015.

Koliko ste ovih dopisa dobili?

Ne znam tačno.

Da li su studenti koji su prethodno diplomirali na „US Medical School“-u, pre stečaja, imali isto zvanje kao i na vašem? Jesu li to bili lekari?

Da, taj je fakultet imao rešenje za rad tadašnjeg Ministarstva kada je formiran. Pogledajte, ovaj slučaj i pasus u kojem piše: „Uverenje o diplomiranju, broj 48., u prilogu zahteva koji dostavljate, a koje je na osnovu podataka iz evidencije, u svrhu korišćenja dokaza o visokom obrazovanju do izdavanja diplome o stečenom visokom obrazovanju, na vaše ime je izdala ‘US Medical School'“. To je devojka koja je diplomirala na tom fakultetu pre njihovog stečaja. Medicinska akademija u Beogradu u stečaju kaže: „Položili sve ispite propisane studijskim programom i odbranili diplomski rad i time stekli akademski naziv doktora medicine.“ Hoću da kažem da je njoj Ministarstvo priznalo zvanje. Ovaj dokument je od 19.08.2014. godine.

Kako je to moguće kada je u tom periodu “US Medical School” već izgubio dozvolu za rad – marta 2013. su otišli u stečaj?

Ne, ne, ona je verovatno diplomirala pre toga, ali se tada obratila Ministarstvu za tumačenje diplome.

Ipak, da li možete da priznate da je barem u određenom stepenu bilo nedovoljno preciziranih stavki? Ovo je ipak specifičan slučaj, jer imate jedan privatni fakultet za medicinu u Srbiji, što je već po sebi specifičan slučaj, a posebno zato što su ga pratile kontroverze u vezi sa vlasništvom, mogućom vezom politike, gubljenja licence? Stiče se utisak da je i Ministarstvo prebacilo odgovornost na pojedinačne fakultete. Preporuka je svakako mogla biti preciznija, zar ne? 

Ministarstvo ne može da naredi upis, već samo može da da preporuku za upis. Jedina greška koja je možda učinjena je samo ta što je inspekcijski nadzor urađen malo kasno. Ponavljam da stečajnog upravnika određuje država, i kada on potpiše da je student položio ispite, onda on odgovara za to. Dakle, čitav problem je napravila stečajna upravnica tog fakulteta, iako ne verujem da je to urađeno namerno, jer su ispiti prijavljeni pre stečaja.

Molim Vas, još jednom da potvrdimo, u trenutku kada A.R. traži upis na vaš fakultet, podnosi potrebnu dokumentaciju, vi nemate nijedan dokument na osnovu kojeg se utvrđuje da je sporni ispit položen nakon stečaja „US Medical School“-a, a nemate ni obavezu da tražite dodatne dokumente pored onih koje je podnela? 

Ne, mi nismo imali to.

Optužuju Vas i za zapošljavanja 42 radnika u vreme zabrane?

U izveštaju anketnog odbora za Kosovo i Metohiju iz 2014. o trošenju budžetskih sredstava od 2000-2012, u kojem postoji i uvid u proveru i na našem fakultetu, navodi se: „Na Medicinskom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u radnom odnosu je 255 lica,“ dakle, par meseci nakon mog imenovanja. U izvodu iz elektronske baze podataka poreske uprave Republike Srbije navedeno je da je na našem fakultetu zaposleno 254 lica, dakle, jedno manje.

Šta hoćete time da kažete? Ima li viška radnika?

Da je to tendenciozno pisanje. Nije višak. Ministarstvo određuje svake godine broj zaposlenih i radi normative za svaki fakultet u Srbiji, i na osnovu toga uplaćuje plate. Ono što urade na početku školske godine, to je za celu godinu. Prema normativu Ministarstva, broj je 261, a mi imamo 10 manje od tog broja zaposlenih.

Ako nemate višak, zašto onda navodno 30 otkaza ‘držite u fioci’ i to kada je u pitanju visokoobrazovni kadar?

Nije tačno. To su gluposti. Zakonom o zabrani zapošljavanja, fakulteti su izuzeti iz toga. Vi imate pravo da primate nastavnike i saradnike, a ne smete da primate nenastavno osoblje. Kadrovsku politiku vodi katedra, a ne dekan, katedra podnosi zahtev dekanu za raspisivanje konkursa, jer oni vode računa o tome da li im treba asistent, ili saradnik. Na moju inicijativu, takvi zahtevi idu na nastavno veće i oni odlučuju da li će se raspisati konkurs, a konkurs, na osnovu odluke nastavnog veća, raspisuje dekan. Na prvom nastavnom veću se formira komisija i ona vrši prijem saradnika, ona piše izveštaj potpuno nezavisno od dekana i taj izveštaj ide na uvid javnosti. Za mesec dana, koliko je izveštaj dostavljen na uvid javnosti, svi imaju pravo na prigovor.

Do sada niste imali nijedan prigovor zaposlenih?

Nijedan. Ni na jedan prijem, nijedan prigovor. Moj mandat je da sačuvam ovaj fakultet. Ako je prilikom mog dolaska bilo 255 zaposlenih, a sada imam 254 , pa da li je to prekobrojno, a videli ste da je po normativu Ministarstva broj zaposlenih 261, ponavljam da mi sada imamo manje radnika nego što treba da imamo.

Dobro, na šta su se oni koji su Vas prijavili onda pozvali?

Ne znam, jer je sve rađeno po zakonu. Saradnici i nastavnici se primaju na određeno vreme i to je jedan vremenski period, recimo asistenti na tri godine, nastavnici na pet godina, a posle tih pet godina, faktički nemate na osnovu čega da produžavate ugovor. Kao i na većini fakulteta, i na našem su rađeni aneksi ugovora, a ja sam upravo od njih imao prijavu da je rađeno protivzakonito, stoga sam rekao – „u redu, nema više aneksa ugovora, neka bude i tri meseca“. Prema tome, to su neistine, niko nije ostao bez posla, jednostavno nema aneksa ugovora, dok se ne završi izborni postupak.

Šta je sa optužbom studenta koji je bio 174. na listi upisa i primljen, a nije primljen 81. na listi?

Verujte mi da ne znam. Nisam se na taj navod osvrtao, jer kada se vrši naknadni upis sledi prozivka kandidata, mnogi ne dođu, ili se prebace na drugi fakultet.

Šta je sa navodima o krivičnoj prijavi protiv Vas zbog navodnog sporazuma sa profesorom Sekulićem koji je u tom trenutku bio direktor Kliničko-bolničkog centra i da su zbog tog sporazuma neki nastavnici ostali bez plata?

Prema zakonu o visokom obrazovanju, zarade u zdravstvu mogu da primaju samo zaposleni na kliničkim predmetima, a ne nastavnici na pretkliničkim. Ne može anatom da prima platu u zdravstvu i nigde u Srbiji je ne prima, osim na univerzitetu. Na našem fakultetu je bilo ranije da su i ti nastavnici primali tu platu, koja iznosi oko 60.000 dinara. Međutim 2011. godine Ministarstvo je donelo zakon koji kaže: „Nastavnici i saradnici koji drže nastavu iz kliničkih predmeta ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom.“ Na našem fakultetu ranije nije postojao nikakav dokument koji to reguliše i pomenuti Anketni odbor pisao je o tome: „Od angažovanih nastavnika, njih 122 su u radnom odnosu sa KBC Priština. Ustanovljeno je da su jula meseca 2012. godine i izborom dekana fakulteta, 122 nastavnika i saradnika nezakonito primali duple plate.“

Prestali su da primaju platu koja iznosi oko 60.000 dinara? Pretkliničari?

Tako je. Napominjem da oni nisu ostali bez plata u prosveti, već u zdravstvu na koje nisu imali pravo. Petoro od tih ljudi su Ćorac, Nestorović, koji su podneli prijavu protiv mene i pišu protiv mene.

Ima li prijava pravnog osnova?

Ne. Nekoliko meseci nakon mog izbora za dekana potpisan je sporazum, ali je državni sekretar i tadašnjem dekanu poslao dopis da se sklopi sporazum, o šta se on oglušio – da se skinu plate nastavnicima sa pretkliničkih predmeta. U Ministarstvu prosvete je 23. februara 2013. održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva zdravlja na kojem je donet zaključak da KBC Priština i Medicinski fakultet zaključe sporazum o nastavku tehničke saradnje, da se isplati deset zaostalih plata i mi to upravo i činimo. A pre zaključka, kako se bivši dekan oglušio o zahtev, iz Beograda su nam blokirane sve plate, dakle, uključujući i za kliničare, ukupno po deset plata, kako bi država tako zaštitila svoj budžet.

To bi značilo da su pretkliničari protiv Vas?

Pa nisu. Samo petoro pretkliničara je podnelo tužbu protiv mene, a četrdeset dvoje nije tužilo.

Ako je tako, šta je njima zakonska osnova za pokretanje tužbe?

Oni traže da se utvrdi moja odgovornost zato što sam ja potpisao taj sporazum i nije mi poznat zakonski osnov za to. Ne želim da prejudiciram sudski epilog ove tužbe, ali bićete upoznati sa odlukom.

Na osnovu ovoga što iznosite, da pokušamo da sumiramo moguće i navodne motive za plasiranje optužbi protiv Vas. Od toga da su neki od profesora sa pretkliničkih predmeta nezadovoljni zbog gubitka plate od 60.000 dinara, do mogućeg nezadovoljstva Vašeg protivkandidata na izboru za dekana. Da li postoji još neki motiv?

Postoji, ali nećemo o njemu sada.

Ima li veze sa izborom za rektora?

Ne bih za sada dalje od ovog.

Ako Vam je sve to poznato, da li ste pokušali da se sastanete sa profesorima koje pominjete? I šta su Vam rekli?

Ne, ali smo imali sednice nastavnog veća i ja sam na tim sednicama sve objašnjavao. Njih troje-četvoro nikad nisu dobili podršku nastavnog veća. Ništa ne mogu da im kažem. Nastavno veće je usvojilo i formiranje komisije i donelo odluku za prijem studenata sa „US Medical School“-a. Dokumenta su javno predstavljena na Nastavnom veću i Nastavno veće je izglasalo da se prime studenti.

U delu javnosti koja detaljno prati briselski proces postoji razmišljanje da se sadašnja priča o korupciji na Medicinskom fakultetu otvorila kao naznaka da će se početi sa integracijom fakulteta u kosovski sistem. Drugim rečima, u široj lokalnoj javnosti već godinama postoji snažna percepcija o korupciji na mitrovičkom univerzitetu, te za građane ta priča nije nova. Šta mislite o tome?

Iskreno, ne mislim da ima veze sa tim i ne bih se upuštao u političke konotacije. Da li ima pojedinačnih primera korupcije – verovatno da ima, međutim, pričati o nekoj organizovanoj korupciji na našem fakultetu je nemoguće. Da bi student došao do diplome, on treba da položi 44 ispita. I te gluposti da „fakultet daje diplome“ i „dekan pere diplome“, to su zaista monstruozne stvari – 44 nastavnika treba da potpišu. Kako to da dekan može da ‘da’ diplomu?

Univerzitet ne funkcioniše: 437 nepopunjenih mesta

Univerzitet ne funkcioniše. Mi treba da razgovaramo o tome da je na našem Univerzitetu ukupan broj nepopunjenih mesta 437. Uđite na sajt Univerziteta pa ćete videti. Čak je 67 studenata manje na budžetu, a mi o tome ne razgovaramo. Nas interesuje dvadeset više. Svake godine uz saglasnost Ministarstva primano je po šezdeset studenata više. Sekretar, dekan, prodekan, svi su oni potpisali odluku da se primi više studenata, nije to pojedinačna odluka dekana. Mi smo odlučili da primimo 20 studenata više kada je za tri dana 35 studenata napustilo fakultet jer su odlazili na druge fakultete. Pa i studenti podležu pričama o integraciji, nama je već sada 20-oro napustilo fakultet.

Rektor je rekao da je odbio da potpiše te sporne diplome. Šta to znači?

Te diplome nisu ni stigle do njega, to je netačno.

Kakva je uloga rektora u ovoj, da je nazovemo, pričom sa Vama?

Za tačnost diplome je odgovoran dekan, a ne rektor. Rektor potpisuje da je na čelu neke ustanove, čime dokazuje da je taj fakultet u sastavu Univerziteta. Mi šaljemo diplome Univerzitetu, prvo mi potpišemo diplome, pa ih šaljemo tamo, a uz diplomu ide prilog diplome.

Šta je onda on odbio da potpiše? Rekao je da su to bile sporne diplome?

Ne znam, znam da, kada se studenti koji su diplomirali obrate Ministarstvu, rektor će od prosvetne inspekcije dobiti nalog da potpiše diplome.

Koliko je diploma odbio da potpiše?

Nije odbio još nijednu diplomu, kažem Vam, jer nijednu diplomu nismo ni poslali. Studenti su dobili samo uverenje o diplomiranju.

Jeste li svesni u kojoj meri ovo potresa imidž Medicinskog fakulteta? Šta je za Vas Medicinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici? Kakvu poruku imate za studente i za javnost?

Medicinski fakultet je jedan od najvećih i najboljih fakulteta na Univerzitetu. Tragično je da je u svemu ovome izneto more lažnih optužbi gde je cilj bio da se postignu neki lični interesi, a s druge strane je naneta šteta Fakultetu.

Šta su Vaši sledeći koraci? Pomenuli ste pokretanje tužbi?

Čim se plasiranje lažnih optužbi završi. Biće epiloga, sačekaćemo i tu tužbu koju su protiv mene podneli ti nastavnici.

Što ste do sada čekali da bi razgovarali sa medijima i izneli svoju ‘priču’ u javnost?

Ti portali su objavljivali, a mene niko nije pozvao sa tih portala, bio je prilog na Glasu Amerike, a mene niko nije zvao, Večernje novosti su onda objavile članak, i kažem, niko me nije pozvao.

Možda su Vam poslali mejl?

Jesu, jedan ultimativni mejl u kome treba da se izjasnite u roku od sat vremena. U tom mejlu je pisalo da postoje pritužbe nastavnika i meni je dato ultimativno da se izjasnim o tome u roku od jednog sata pre objavljivanja članka u Večernjim novostima.

Mogli ste da pozovete nekog od medija i novinare da date izjavu, sazovete konferenciju za štampu?

Red je da mediji koji o vama pišu, da vas oni i pozovu. Ja sam imao ponudu drugih medija da pričam o ovome. Nisam pristao na to. Komunicirao sam sa Ministarstvom prosvete i pitao da li treba da dajem demantije, oni su mi rekli da, što se tiče studenata sa ‘US Medical School’-a, protiv mene ne postoji nijedna negativna konotacija i da se ne obazirem na to što par pojedinaca govori.

Dobro, a što je jedan od tekstova, da ga nazovemo protiv Vas, skinut sa jednog od lokalnih portala? Da li ste ih pozvali i rekli im da skinu tekst? Kakva je Vaša uloga u tome? 

Ne, ne. Ja sam samo rekao da će biti tužbe. Jer tamo ima strahovitih elemenata za krivičnu tužbu. Svi medicinski fakulteti u Srbiji na neki način se štite da upisuju najbolje studente, a mi to nismo radili. Nas su stalno na zajednici medicinskih fakulteta prozivali da primamo loše studente, jer nismo imali donju granicu koja bi predstavljala neki minimum koji student mora da ostvari da bi uopšte položio prijemni. Recimo u Beogradu, od šezdeset pitanja na testu, student mora da uradi trideset dva, u Kragujevcu imaju minimum osvojenih bodova. Nama se dešavalo, da kad dođe do proširenja liste, što smo mi i uveli pretprošle godine i što je sada u pravilniku – da student mora da osvoji šezdeset bodova u zbiru na medicini, a pedeset pet na stomatologiji da bi se računalo da je položio prijemni ispit. Prošle godine smo imali drugi upisni rok, jer dovoljan broj studenata nije položio, a ove godine nismo imali drugi upisni rok. Mi smo na taj način zaštitili stomatologiju, jer je bilo svega šesnaest studenata koji su osvojili pedeset pet bodova, organizovali smo drugi upisni rok i nama su poslednje dve generacije zaista kvalitetne. Na tom RTV Miru sam video da su pisali da je to uradio dekan, a kada je u pitanju upis, ja nemam ništa sa tim, jer sve to radi upisna komisija. Petočlana komisija pregleda testove, upisuje studente i tu nema nigde dekanovog potpisa. To je pravilnik za koji su svi glasali i nijedan glas nije bio protiv. Tamo su još napisali da je dekan organizovao drugi upisni rok da bi ostvarivao svoje lične interese, to je već krivično delo.

Ivanović: Nisam kriv, kao ni ostala četvorica

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović izjavio je da on i još četvorica Srba nisu krivi za dela za koja su optuženi i da očekuje da to dokaže u sudskom postupku koji je u toku.

Oliver Ivanović

Suđenje Ivanoviću i još četvorici Srba nastavlja se danas u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, saslušanjem svedoka odbrane nakon što je iskaze u dosadašnjem sudskom postupku dalo 55 svedoka tužilaštva.

„Ja očekujem samo da finiširamo i da potvrdimo ono što, čini mi se, nije više dilema ni za pravo ni za sudsko veće. Prosto, ja nisam kriv kao ni ova četvorica, ali to se sada mora dokazati u redovnom sudskom postupku. Teško, ali je svakako ostvarivo“, rekao je Ivanović.

On je to izjavio novinarima jutros nakon što je izašao iz svog stana u Kosovskoj Mitrovici i nakon što se u pratnji Kosovske policije zaputio prema Osnovnom sudu da bi prisustvovao suđenju.

Ivanović po prvi put nastavak suđenja dočekuje iz kućnog pritvora u kojem se nalazi od 21. septembra kada je napustio mitrovičku bolnicu, a nakon prethodnog višednevnog štrajka glađu.

Ivanović je optužen za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine.

Optužnicom su obuhvaćeni i penzionisani pukovnik MUP-a Srbije Dragoljub Delibašić, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva.

Međunarodnim sudskim većem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici predsedava sudija Roksana Komša.

01.10.2015 |08:00 -23:55 Očigledno je koje su funkcije draže „Srpskim Integratorima (Jablanovićima, i ostalima za koje znamo..) u Kosvsku Državu“ – naravno Šiptarske!


Leposavić:

Jablanović ponudio ostavku u Privremenom organu Srbije (Predsednika Srpske Opštine da bi zadržao funkciju Gradonačelnika Šiptarske Opštine koju gradi) i ako prima plate sa 4 radna mesta (dve funkcije direktora Zavoda za socijalno i penzijsko Srpsku i Šiptarsku i dve prethodno navedene) + donacije za projekte koje mu daju Šiptari, tako da mu sredstva iz Srbije nisu interesantna jer je prodao Srpsku veru za džakove evra i prešao u Šiptarsku….

Predsednik Privremenog organa Leposavića Dragan Jablanović ponudio je ostavku na tu funkciju,  saznaje RTV Kim.Dragan Jablanović (Foto Tanjug)

Zahtev je poslao Vladi Srbije koja ga je na tu funkciju i imenovala pre više od godinu dana.

Jablanović je za RTV Kim potvrdio da je ovu odluku doneo zbog sukoba koji je nastao između direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića i njegovog sina Aleksandra. Đurić je, podsetimo, podržao zahtev za smenu mlađeg Jablanovića sa mesta predsednika Srpske liste.

“On pokušava na sve načine da mog sina skloni iz Srpske liste. Kada sam to video onda sam ja ponudio ostavku Vladi Srbije kako bi Opština Leposavića imala isti tretman kod Kancelarije za KiM kao i ostale opštine”.

Dragan Jablanović takođe tvrdi da u ovu opštinu ne striže predviđeni novac koje je odborilo Ministarstvo finansija od kako Kancelariju za Kosovo i Metohiju vodi Marko Đurić.

“Hteo bih da zaustavim šikaniranje od strane pojedinih institucija i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Od kako je Marko Đurić došao za direktora Kancelarije za KiM, za šest meseci u prošloj godini Leposavić je dobio samo 2 miliona i 988 hiljada za popravku puteva, a za devet meseci u ovoj godini opština Leposavić nije dobila nijedan dinar za kapitalne investicije”.

Takođe kaže da u ovom periodu Đurić nijednom nije posetio Opštinu Leposavić.

Dragan Jablanović istovremeno obavlja i funkciju gradonačelnika Leposavića, po kosovskom sistemu.

Kaže da sa te pozicije nema nameru da se povuče jer su ga građani izabrali.

Jablanović je član Pokreta socijalista Aleksandra Vulina.

Abraši i Gecaj na severu

01.10. 2015, 14:30 Izvor: Klan Kosova|

Foto: Fejsbuk profil Abrašija

Izvor: Klan Kosova (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Ministar za rad i socijalna pitanja, Arban Abraši i zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, posetili su opštinu Leposavić.

Oni su se, u jednoj od retkih poseta državnih zvaničnika severu, sastali sa predsednikom opštine Leposavić Draganom Jablanovićem.

Gecaj je naglasio potrebu za pomoć iz Prištine, dok je Abraši rekao da je na sastanku malo po malo učinjeno da se integriše sever.

Cepa se Srpska? ŽAŠTO JE SRPSKA NE-SRPSKA LISTA….

01.10.2015, 19:27 Izvor: KoSSev

Ni deset dana od pokušaja smenjivanja predsednika Srpske liste, Aleksandra Jablanovića, Srpska zvanično nije dobila novog predsednika, ali jeste koordinatora – zamenika kosovskog premijera, Branimira Stojanovića, koji će ovu dužnost obavljati do postavljanja novog predstavnika Srpske. Politička bura među predstavnicima Srba se zahuktava, uz međusobno optuživanje, među kojima je i ono najteže – da su obe strane „trgovale“ sa predstavnicima kosovske vlade radi formiranja Vojske Kosova. Medijske izjave i saopštenja se smenjuju. Juče su se oglasili šef poslaničkog kluba Srpske Slavko Simić i odbornici Srpske iz Štrpca, koji su podržali Jablanovića, odnosno, kritikovali gradonačelnika ove opštine i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Svoje viđenje političkih previranja u Srpskoj dala je i nekadašnja poslanica u kosovskoj skupštini, Rada Trajković, navodeći da su sada Jablanovićeva i Stojanovićeva struja, kako je rekla, već vidljive. Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove građanske inicijative za moguće prevremene izbore na Kosovu. Iako bi Srpska mogla da se registruje kao politička partija, sa čim bi imala veći kontrolu nad izbornim procesom, ona bi u tom slučaju započela svoj politički život formalno od početka – kao nova partija. 

Simić: Poslanički klub jedinstven – Jablanović je predsednik

Srpska lista nije izvršila nikakvu promenu kojom je Branimir Stojanović izabran za koordinatora liste, tvrdi šef poslaničkog kluba Srpske liste, Slavko Simić.

„Ova vest je dezinformacija, sračunata upravo ka podrivanju jedinstva unutar Srpske liste i ona je neistinita bez obzira iz kog izvora dolazi. Poslanički klub je jedinstven i najveći broj poslanika upravo podržava predsednika Srpske liste, gospodina Aleksandra Jablanovića,“ naglašeno je u pisanoj izjavi Simića dostavljenoj našem portalu.

On je istovremeno pozvao Kancelariju za KiM da se, kako je naveo, „ne bavi odnosima unutar Srpske liste, jer su ti odnosi političke prirode“, te da je većina navoda koji su „predmet obračuna“, u medijima „izmišljeni, a što je lako proverljivo“.

„Mi nastavljamo posao za koji smo dobili mandat naroda i taj posao nastavljamo sa našim predsednikom Srpske liste, Aleksandrom Jablanovićem,“ naglasio je Simić.

GI Srpska Štrpce: Problemi opštine u drugom planu usled „trvenja“ u Srpskoj 

U međuvremenu, dužim saopštenjem za štampu oglasila se i odbornička grupa GI „Srpska“ iz Štrpca u kojem su naveli da problemi sa kojima se ova opština suočava prolaze „neopaženo“ usled „trvenja u Srpskoj“, čije će posledice, kako oni veruju, biti „pogubne“ ukoliko se ne spreči „uništavanje opštine“. Oni su istovremeno u većem delu saopštenja optužili gradonačelnika Štrpca Bratislava Nikolića da sprovodi „represivne mere“, „torturu“, te da to osećaju oni odbornici koji neće da podrže „otimačinu SKI centra Brezovica“, „divlju gradnju“ u nacionalnom parku „Šar planina“ i „davanje“ vodnih resursa; takođe da neće da sarađuje sa legitimnim predstavnicima Srpske.

Izbor Stojanovića – tačka na podele među kosmetskim Srbima

„Vlada Srbije snažno podržava pravo srpskih predstavnika u Pokrajini da sami odlučuju ko će ih predstavlјati. Izbor Branimira Stojanovića za novog koordinatora Srpske liste mora da znači i tačku na podele među srpskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji. Jedinstvena Srpska lista ima podršku Vlade Srbije i naša očekivanja od te liste su velika, kao što su i očekivanja građana na KiM. Pred njima je nesumnjivo ozbiljan rad na jačanju naše zajednice, tamo gde je ona najugroženija, u srpskim sredinama i enklavama,“ kažu za KoSSev u Kancelariji za KiM.


Gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović ponudio ostavku na mesto predsednika Privremenog organa

Kako prenosi RTV KiM, predsednik privremenog organa opštine Leposavić i gradonačelnik kosovske opštine Leposavić, Dragan Jablanović, ponudio je ostavku na funkciju predsednika privremenog organa, jer, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, po njegovim rečima, na „sve načine“ pokušava da ukloni njegovog sina i predsednika liste Srpska, Aleksandra Jablanovića – iz ove liste, ali i zato što želi da, kako je rekao, zaustavi šikaniranje pojedinih institucija i Kancelarije za KiM.

Jablanović se danas, neuobičajeno za severne opštine, u Leposaviću sastao sa kosovskim ministrom za rad i socijalna pitanja, Arbanom Abrašijem i zamenikom ministra za lokalnu samoupravu, Bajramom Gecajem.

Oni tvrde da Nikoliću „ne pada na pamet“ da sarađuje sa Srpskom:

„Gradonačelniku Štrpca nije palo na pamet da stvori dijalog i ponudi saradnju predstavnicima Srpske liste i tako na licu mesta pokaže proklamovano jedinstvo.“

Osvrnuli su se i na nedavno kolektivno učlanjenje 3.000 članova SNS u ovoj opštini:

„Mi, odbornici Srpske i 3.700 Srba koji su u Štrpcu, glasajući za Srpsku dali glas svojoj otadžbini, izbrisani smo gumicom zarad novih virtuelnih 3.000 članova SNS,“ dodali su u saopštenju.

Ovi odbornici su optužili i Kancelariju za KiM da podržava „kalifa u Štrpcu“, kako su opisali Bratislava Nikolića, dajući mu apsolutnu vlast, promenom opštinskih veća u Uroševcu, Prizrenu i Štrpcu, te da još nijednom nisu dobili odgovor, kao ni mogućnost da se sastanu za poslednjih godinu dana.

Bratislav Nikolić: Nesposobni su i boli ih moj uspeh i ljudi oko mene

Sa druge strane, gradonačelnik Štrpca, Bratislav Nikolić, tvrdi da nije znao za saopštenje grupe odbornika, te da ga „ne interesuje šta oni pišu“.

„Oni još prošle godine nisu prihvatili, neka čekaju još četiri godine, šta da im kažem. Sigurno ih boli uspeh, ne samo moj, već i svih mojih ljudi oko mene. Sigurno ih boli uspešnost, svima će sve da oproste, ali moju uspešnost, uspeh neće da oproste. To što su oni nesposobni i što vode samo svoje uske i lične interese, to je njihov problem.“

On tvrdi da su „njegova vrata bila otvorena za sve“, ne samo za odbornike iz Štrpca  – od samog početka njegovog političkog delovanja u Štrpcu, odnosno „političkog života“ kako je rekao.

„To što oni nisu mogli da nađu sebe u tom političkom životu, to je njihov problem. Dobro je da postoji delovanje zdrave opozicije, ali sa nekim predlozima, a ne samo da pljuju po Bratislavu Nikoliću i njihovom timu.“

Na pitanje šta smatra uspehom svog rada kao gradonačelnika ove opštine, Nikolić je naveo da je ovo sada njegov drugi mandat i da je uradio preko 90% infrastrukturnih projekata cele opštine, da su završene četiri zgrade sa 80 stanova, preko 150 kuća za interno raseljena lica i socijalno ugrožene porodice, kao i pružanje pomoći poljoprivrednicima.

Odgovarajući na optužbe u vezi sa „otimačinom“ ski centra Brezovica, Nikolić kaže:

„A gde će da ode ski centar, ja vas pitam. Ko će da nam ga otme? Na koji način? Šta je to? Je l’ to stvar pa će da sklone sa teritorije opštine Štrpce? Da uradim nešto što je najidealnije na svetu i da se sprovede u opštini Štrpce, njima ne bi valjalo.“

Bratislav Nikolić je na dužnost gradonačelnika Štrpca stupio kao kandidat Srpske liberalne stranke – SLS, registrovane na Kosovu, a sada je, potvrdio za naš portal da je član Srpske napredne stranke (SNS).

Jablanović: Srpska lista se ne cepa

Pitali smo predsednika Liste Srpska Aleksandra Jablanovića da li se Srpska cepa:

„Ne, Srpska lista se ne cepa, ali je definitivno Branimir Stojanović u raskoraku sa Srpskom listom i ne odlučuje o njenom radu. Poslanički klub nije nebitan, kako on to tvrdi, niti on može bilo kakve izjave da daje u ime Liste, već samo u svoje ime to može da radi.“

Jablanović je podsetio da GI Srpska za lokalne izbore i GI Srpska lista za parlamentarne jesu dva odvojena politička subjekta, te da je GI Srpska pokušala da ga smeni sa mesta predsednika GI Srpske liste, što po njegovim rečima, nije zakonski moguće.

Stojanović: Besmislice ne komentarišem, radom ću ih demantovati

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović nije želeo da komentariše nijedno od poslednja dva saopštenja, kao ni da komentariše da li se Srpska cepa. U kratkoj izjavi za KoSSev rekao je da se radi o besmislicama, te da zbog toga neće komentarisati, ali da će radom sve demantovati.

„Ja na te sve informacije i saopštenja nemam komentar, već ću u svojim aktivnostima u narednom periodu da demantujem sve besmislice, a ovi koji se bave besmislicama neka nastave da se bave besmislicama, Dakle, nemam nikakav komentar osim da ću radom dokazati njihovu neistinitost,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

Rešenje je da se prekine tajno sastajanje Vulina sa Tačijem

O najnovijoj krizi u odnosima Srpske liste razgovarali smo i sa predsednicom Evropskog pokreta na KiM-u, Radom Trajković, koja ima bogato političko iskustvo u parlamentarnom i vanparlamentarnom delovanju na Kosovu.

Srpska je građanska inicijativa, samo Rašić spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu 

Usred priče o rascepu Srpske, otvorilo se i pitanje tehničkog kapaciteta ove inicijative za naredne, odnosno moguće prevremene izbore na Kosovu. Građanska inicijativa Srpska nije politička partija, već gradska inicijativa, što je u jednom delu limitira, kada je u pitanju, na primer, kontrola izbornog toka, tvrdi Trajkovićeva.

Registrovanje političke partije podrazumeva i čitav set aktivnosti. Srpska bi i mogla da se registruje kao politička partija, kaže Trajkovićeva, ali ona onda gubi kontinuitet koji sada ima i počinje da nastupa kao novi politički subjekt.

„Jedino Rašić od svih srpskih političkih entiteta na sledećim izborima može da da kontrolore na sva biračka mesta i on je jedini spreman da izađe na izbore u punom tehničkom kapacitetu. Rašić na to veoma računa da iskoristi,“ objasnila je Trajković.

„Gde ja vidim suštinu unutrašnjeg sukoba Srpske? Ja mislim da za Tačija lično i za njegovu partiju, sada su odlučujući trenuci. Ukoliko bude uspeo da prolongira izbore do vremena kada treba da se izabere predsednik Kosova u parlamentu, mislim početkom ove godine, a on želi da dobije vojsku pre nego se organizuju izbori za predsednika i svakako želi i da ima sigurne glasove Srba u parlamentu, i za jedno i za drugo mu trebaju sigurni glasovi Srba. Tači preko ovih sedmoro poslanika koji se pojavljuju uz Jablanovića, šest iz Srpske i jednog Goranca, takođe preko vojske, zaista želi da sebe i svoju stranku ojača na prevremenim izborima i to je ogroman posao. Njemu je ovih sedam poslanika dobar kapital.“

Na pitanje otkud to – kada je upravo Jablanović optužio Stojanovića i Marića za saradnju oko stvaranja vojske, Trajković tvrdi da to nije istina, te da podršku formiranju Vojske Kosova pruža upravo tzv. Jablanovićeva struja, a da se u njoj nalaze i trenutni zamenik kosovskog premijera Slobodan Petrović i predsednik Progresivne demokratske stranke i poslanik u kosovskoj skupštini, Nenad Rašić, za koje je navela da su do sada imali „štetne rezultate rada“ po interese srpskog naroda na KiM-u i da su sa Tačijevom PDK tesno sarađivali.

A govoreći o tzv. Stojanovićevoj struji, Trajković kaže:

„Ne kažem da je Branimir Stojanović čovek kojem ne možete naći zamerku. Naprotiv. Mogu da mu nabrojim veliki broj zamerki o njegovom odnosu prema Srbima, ali ono što je sigurno, on će uvek biti lojalan srpskoj državi. I kod pogodbi, ako budu postojale sa liderima na Kosovu, to bi radio u korist države, a ovde se radi o drugoj grupi oko Jablanovića koja želi pogodbu u ime sebe i za sebe.“

Šta je po njenom mišljenju rešenje za čitavu ovu situaciju, pitali smo Trajkovićevu:

„Rešenje je da se prekine tajno sastajanje između Vulina i Tačija, kao što se dešavalo tokom predizborne kampanje, da budem najdirektnija.“

Gašić: Nato nije odobrio formiranje Vojske Kosova

Nato nije zvanično odobrio formiranje takozvane Vojske Kosova, iako pojedine države članice priznaju nezavisnost Kosova i podržavaju Prištinu u procesu transformacije, izjavio je ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić.Bratislav Gašić u Gračnici (Youtube)

Gašić je u izjavi za današnji „Blic“ rekao da se tome protive države članice Alijanse koje nisu priznale nezavisnost Kosova, što i sprečava da takozvano Kosovo razvije partnerske odnose sa Nato.

„U ovom trenutku institucije Nato imaju savetodavnu ulogu i pružaju pomoć u razvijanju sposobnosti u važećem mandatu za tzv. Kosovske snage bezbednosti, koje su ograničene na razminiravanje i pomoć vanrednim situacijama“, rekao je ministar odbrane.

Prema njegovim rečima, postoje pisane garancije da „KSB“ neće biti angažovan na prostoru severa Kosova.

„Ta uverevanja sam dobio kako od svih visokih zvaničnika Nato sa kojima sam vodio razgovore, tako i na svim bilateralnim susretima sa zvaničnicima država koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM“, rekao je Gašić.

Ministar odbrane kaže da se izjava Hašima Tačija da je „Nato odobrio formiranje Vojske Kosova“ može tumačiti isključivo u dnevno-političke potrebe, kako bi se u drugi plan stavili problemi koje ima Priština u predstavljanju javnosti nedavno potpisanih sporazuma u Briselu, kojima se, između ostalog, formira Zajednica srpskih opština, kao i katastrofalna ekonomska situacija i velika stopa nezaposlenosti.

TEKST SPORAZUMA o obostranom priznavanju diploma

01. 10.2015, 13:00Izvor: KoSSev

Najnoviji sporazum o obostranom priznavanju diploma između Beograda i Prištine odnosi se samo na akreditovane univerzitete i programe, zbog čega će strane u sporazumu razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja meseca. Priznavanje diploma podeljeno je na stručno i akademsko. Stručno priznavanje obavljaće „odgovarajući nadležni vladini organi“ i ovo priznavanje biće „dovoljno za zapošljavanje“ i u državnim organima i vršiće se u roku od 90 dana, uz naknadu od najviše 50 evra. Akademsko priznavanje će služiti za nastavak studija i procedura će trajati najviše pet meseci, a zavisiće i od svakog pojedinačnog univerziteta – detalji su novog sporazuma o obostranom priznavanju diploma postignutom pre dva dana u Briselu između Beograda i Prištine. Ovaj sporazum je zaključen na osnovu sporazuma iz 2011., nakon što su se „strane složile da obnove svoje napore“ i „odgovore na izazove i pojednostave proces“. Sporazum se odnosi na, kako je ranije i saopštila prištinska strana, sve univerzitetske nivoe – bečlor, master i doktorske studije, srednje stručno obrazovanje i peti stepen stručne spreme – Evropskog okvira kvalifikacija, dok će i sve diplome koje su prethodno dobile sertifikat od Evropske asocijacije univerziteta (EUA) i biti priznate. U sporazumu se, međutim, ne pominju albanski studenti iz „Preševske doline“, kako je Priština, u svom prekjučerašnjem saopštenju za medije, nakon potpisivanja sporazuma, nazvala južnu Srbiju.

U sporazumu se ne navode detalji o Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, te da li će diplome i sa ovog univerziteta, čijih je 10 fakulteta i akreditovano – kosovska strana i priznati.


Tekst sporazuma je bilo moguće pronaći samo na Internet stranici Kancelarije za KiM, koji je objavljen dan nakon njegovog postizanja u Briselu. On je u međuvremenu i skinut sa sajta ove kancelarije, zbog, kako nam je u naknadnom pojašnjenju rečeno u ovoj kancelariji – dodatnog usaglašavanja između Beograda, Prištine i Brisela, te će ponovo biti postavljen čim se svi detalji budu usaglasili.

KoSSev je, ipak, uspeo da preuzme tekst sporazuma dok je on još bio dostupan, te tu verziju sporazuma o obostranom priznavanju diploma, možete preuzeti OVDE.


Čekajući detalje sporazuma o međusobnom priznavanju diploma: Posebno koristan za Albance iz „Preševske doline“

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem

„Sporazum o diplomama i ovim zaključcima primenjuju se samo na akreditovane fakultete i programe od strane odgovarajućih nadležnih organa. Strane će razmeniti listu akreditovanih univerziteta do kraja oktobra 2015. godine,“ navodi se u jednoj od tački sporazuma.

„Priznavanje će biti podeljeno na stručno i akademsko. Stručno priznavanje će obavljati odgovarajući nadležni vladini organi, u roku od najviše 90 dana od dana prijema zahteva i sa nadoknadom od najviše 50 evra. Stručno priznavanje će biti dovoljno za mogućnost zapošljavanja, uključujući i u državnim organima. Akademsko priznavanje će biti potrebno samo za nastavak studija; procedure će zavisiti od univerziteta i imaće sveukupan rok od pet meseci,“ stoji takođe u sporazumu.

Svi EUA sertifikati prethodno dobijeni biće priznati od strane „stranaka“ i diplome overene od strane EUA se mogu direktno podneti za priznavanje – navodi se dalje u sporazumu.

„Partner za implementaciju će obezbediti strane sa informacijama o prirodi zahteva podnosioca (akademski ili profesionalni) u roku od najviše dva meseca. Pored toga, strane su saglasne da razmenjuju sve relevantne informacije o potrebnim procedurama, uključujući i troškove naknada, do kraja novembra 2015. godine,“ dodaje se u ovom sporazumu, u kojem se ističe i da će se primena sporazuma o obostranom priznavanju diploma nastaviti do kraja oktobra ove godine.


Sporazum o diplomama postignut još 2011-2012

Prema ovom sporazumu od četiri tačke, beogradska i prištinska delegacija su se i tada dogovorile da „zamole“ Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti „svake od strana“ kako bi je druga koristila u svrhu nastavka obrazovanja i/ili zapošljavanja u javnom sektoru, te da će „nakon verifikacije da su univerzitetske diplome izdate od strane ovlašćenih institucija u skladu s evropskom najboljom praksom, Komitet evropskih akademskih stručnjaka, koji je osnovala Evropska univerzitetska asocijacija, izvršiti sertifikaciju“. EU se tada obavezala da će „uložiti sve napore“ kako bi obezbedila primenu tih sporazuma. U međuvremenu su se dve strane optuživale da ne primenjuju ovaj sporazum. Srpska strana je sa terena optuživala kosovsku, kao i organizaciju SPARK, koja je preuzela obavezu da koordiniše procesom priznavanja univerzitetskih diploma, u saradnji sa Evropskom univerzitetskom asocijacijom – da se revnost u radu ogleda samo u priznavanju diploma albanskih studenata, dok se kod pokušaja nostrifikacije diploma srpskih studenata sa KiM-a u Srbiji odugovlačilo i postavljale brojne birokratske prepreke. Prema dostupnim podacima od letos iz ove organizacije, od 433 podneta zahteva NVO SPARK, 387 je rešeno i to tako da od ukupnog broja rešenih slučajeva, 374 tzv. sertifikata je izdato podnosiocima sa kosovskim diplomama, a samo 13 sertifikata podnosiocima koji su imali srpske diplome. Sam proces je bio koncipiran kao projekat i kada je završeno finansiranje od strane EU, prekinut je njihov rad.