22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

10.11.2015 |08:00 – 23:59 | Opet, Šiptarski napadi na Srbe, uništavanje Srpske imovine od Šiptarskih VANDALA a sa podrškom onih koji podržavaju terorizam i uništenje Srba na KiM!


Zapaljena kuća u povratničkom selu kod Peći

09.11. 2015, 18:42| Izvor: Radio Kim/Radio Goraždevac|

Zapaljena kuća Maksima Jašovića

U povratničkom selu Siga kod Peći zapaljena je kuća Maksima Jašovića, javlja Radio Goraždevac.

U roku od mesec dana ovo je druga kuća koja je zapaljena u ovom selu.

Predhodno je zapaljena kuća Ljuba Ivanovića koja se nalazi na 50 metara od ove kuće, između placa koji je kupio Albanac. U trenutku paljenja kuće niko od ukućana nije bio tu.

Srbi koji žive u ovom selu uplašeni su za svoju bezbednost i zahtevaju da nadležni unaprede bezbednosnu situaciju.

Radio Kim/Radio Goraždevac

Ktitorska slava Pećke patrijaršije

U Pećkoj patrijaršiji danas se obeležava ktitorska slava Sveti Arsenije Sremac, arhiepiskop srpski.Monahinje u Pećkoj Patrijaršiji

Liturgiju pred oko stotinak vernika služe episkopi zvorničko-tuzlanski Hrizostom i budimljansko-nikšićki Joanikije, uz sasluženje monaha i sveštenstva iz Republike Srpske i eparhije raško-prizrenske.

Službi prisustvuju oficir za vezu u Prištini Dejan Pavićević, zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Sveti Arsenije Sremac bio je drugi srpski arhiepiskop. Podigao je crkvu Svetih Apostola u Peći odredivši da umesto Žiče bude sedište Srpske pravoslavne crkve.

Kosovski ustavni sud suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština

Utorak, 10. novembar 2015, 18:41|Izvor: KoSSev|

Ustavni Sud Kosova odlučio je danas da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma između „Kosova i Srbije“ o Zajednici srpskih opština. Ova odluka usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučilavećinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra.

Na današnjoj sednici, „Ustavni sud Republike Kosovo je jednoglasnom odlukom odobrio privremenu meru u slučaju zahteva podnetim od strane predsednice Republike Kosovo a u vezi sa ocenom saglasnosti ‘Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu – ‘opšti principi/glavni elementi’ u skladu sa Ustavom,“ navodi se u večerašnjem saopšenju Ustavnog suda Kosova i dodaje:

„Ustavni sud je doneo i objavio odluku o privremenoj meri kojom se obustavlja sprovođenje daljih pravnih radnji na osnovu ovih ‘opštih principa/glavnih elemenata’ Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koji čekaju na razmatranje  saglasnosti ovih načela sa Ustavom od strane Ustavnog suda.“

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga poslala je krajem oktobra sadržaj sporazuma o Zajednici srpskih opština Ustavnom sudu, kako bi sud doneo odluku o ustavnosti sporazuma, a nakon snažnog protesta kosovske opozicije predvođene pokretom „Samoopredeljenje“, blokade rada kosovskog parlamenta i upotrebe nasilja – uz korišćenje suzavca nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

Još uvek nema reakcija na ovu odluku. U intervjuu koji je Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije EU u Prištini – Samuel Žbogar – ove nedelje dao za KoSSev, na naše pitanje šta će se dogoditi ukoliko ustavni sud odbaci Sporazum o ZSO kao neustavan, Žbogar je rekao da će „kao i uvek, u principu, EU poštovati odluku Ustavnog suda o ovom pitanju.“

Siga kod Peći: „Šta da radiš…“

Selo Sigu kod Peći, u kome su u proteklih mesec dana spaljene dve povratničke kuće, posetili su zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, ministra za povratak i zajednice Dalibor Jevtić i oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević.

Stojanović, Jevtić i Pavićević ispred kuće Radoša Jašovića u Sigi 

Kuća Maksima Jašovića spaljena je proteklog vikenda. Nije bilo žrtava, ali je objekat potpuno izgoreo. Preostali Srbi, koji u ovom selu žive u šest od ukupno preko 30 obnovljenih domova, kažu da ne znaju ko ih je spalio, iako znaju ko je prethodno opljačkao Maksimovu kuću.

„Ja sam juče onome lupao na vrata zato što smo mu oprostili krađu kod sudije, da bi on to čuvao. Neka je pokrao šporete, neka je uzeo sve, samo da čuva. Pristao je i nije odgovarao. Meni je sad krivo što smo mu oprostili, ne mogu da oprostim ni sebi ni pokojnom bratu što smo to tada uradili. Policija nam je tražila da pomognemo u otkrivanju počinilaca paljevine. Rekao sam im da oni znaju ko je, bolje nego ja. Meni su ranije krali i pčele, sedam košnica, kokoške. Moraš da ćutiš, ne smeš nikom ništa da kažeš“,  navodi Maksimov brat Radoš Jašović.

Iako lokalni Srbi ističu da sa komšijama Albancima nemaju razmirice, ipak ne obrađuju veći deo svojih imanja.

„Nema vode za navodnjavanje ako bi hteli da sejemo kukuruz ili baštu. Dole niže ne bi imali nikakve koristi. Tamo ne možemo da kontrolišemo, ljudi koji imaju stoku puštaju je u njive. Šta da radiš, ne možeš da ideš da se svađaš sa njima. Nema potrebe“, kaže Tomislav Jašović.

Stračka domaćinstva su često na meti lopova koje policija ponekad i uhapsi, ali ih sud brzo oslobodi.

„Bile su pljačke, ulazili su u kuće, tu su razbijali, čak su spremali i ponešto da pojedu. U zadnje vreme uzmu sve što nađu“, dodaje Tomo.

Tomin komšija Tair Haljitaj kaže da je jedna grupa lopova uhapšena, ali da su ih pustili posle dva meseca.

„Sve mladi ljudi, ne znaš koji su, ni odakle su“, kazao je Tair.

Srpski predstavnici u kosovskim institucijama ističu da je odgovornost za bolji i mirniji život povratnika u Sigi na većinskoj zajednici.

„Mi ulažemo puno sredstava i energije, ali neko to poruši ili zapali preko noći. Potrebno je, ne samo kada je Siga u pitanju, već i druga mesta u koja želimo da se ljudi vrate, kako ne bi imali Zočište, Babuš i Baljak ponovo, da zaista bude iskrenosti i od strane Albanaca kada je o povratku reč. Čuli smo da su problemi rasveta, vodosnabdevanje, još neke manje stvari… to je rešivo i nije preveliki problem. Problem je osećaj sigurnosti i bezbednosti, osećaj da ovde možete slobodno da živite“, rekao je ministar Jevtić.

Zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović kaže da je život u sredinama poput Sige vrlo teško obnoviti.

„Teško je zbog strukture stanovništva jer se radi o starim ljudima. Moramo biti uporni da nakon starih dođu i mlađi i da oni koji danas žive na nekom drugom mestu dođu za svojim roditeljima i ovde ponovo stvore život. Incidenti koji se dešavaju sigurno ne doprinose tom rezultatu i zato moramo da reagujemo žustro. Videćemo da obnovimo spaljene kuće i tako poručimo onima koji ih pale i onima koji treba da uhvate počinioce, da će kosovski budžet plaćati sve dok takvi ne budu sprečeni da rade to što rade“, poručio je Stojanović, dodajući da će se kontakt sa povratnicima u Sigi održavati, kako bi imi se izašlo u susret, u okviru finansijskih mogućnosti, za neke potrebe koje imaju.

Oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević kaže da Srbija ni sa kim neće pregovarati o bezbednosti Srba.

„Vlada Republike Srbije je spremna da razgovara o svemu, osim o pitanjima bezbednosti ovih ljudi. Njihova bezbednost i paljevina kuća nisu tema za dijalog. To je osnovno ljudsko pravo i tema za policiju i tužilaštvo. Mi se nadamo da će počinioci čim pre ugledati lice pravde i da će biti adekvatno ‘nagrađeni’ za svoja dela. Kancelarija za KiM će, kao i do sada, nataviti da pomaže povratnička mesta, ali ja molim ove ljude da nam pomognu da im pomognemo. Treba nam što više povratnika, što više mladih povratnika. Tvrdim da bi onda i ovakvih incidenata bilo manje”, smatra Pavićević.

U Sigi je pre rata živelo više od 350 Srba i tada su činili trećinu stanovnika ovog metohijskog sela u blizini Peći.

Izveštaj EK: Kosovo napredovalo, zabrinjava nasilje u Skupštini

Kosovo je postiglo napredak na putu ka evropskim integracijama ali postoje brojne prepreke poput nasilja u Skupštini, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu.Zgrada Evropske komisije 

Kako prenosi prištinski list Koha ditore u izveštaju Evropske komisije zaključuje se napredak Kosova, navodeći SSP kao prekretnicu na putu Kosova ka Evropskoj uniji.

Kada je reč o političkim kriterijumima, izveštaj precizira da je Kosovo ispunilo dve ključne međunarodne obaveze, izglasavanje ustavnih promena o osnivanju Specijalnog suda i posvećenost normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Međutim, kako prenosi Koha izveštaj ukazuje na prepreke poput nasilja tokom plenarnih sednica od strane opozicionih poslanika.

Takođe, navedeno je da brojne nezavisne institucije ne funkcionišu.

“Stoga je potrebno da se Vlada i Skupština angažuju kako bi im se omogućio nesmetan rad”, navodi se u izveštaju.

Kada je u pitanju korupcija, izveštaj naglašava da Kosovo mora da zabeleži slučajeve korupcije na visokom nivou.

“Organizovani kriminal ostaje pitanje koje zabrinjava”, istaknuto je u izveštaju.

Bivšim vođama OVK ukinut poslanički mandat

Vođama bivše OVK u regionu Podujeva Rustemu Mustafi i Ljatifu Gašiju ukinut je poslanički mandat, pošto im je Apelacioni sud u Prištini potvrdio  prvostepenu presudu.

Mustafa i Gaši osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora zbog nezakonitog zadržavanja, pritvaranja i maltretiranja Albanaca tokom rata na Kosovu.

Osuđeni pripadnici bivše OVK bili su poslanici Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, prenosi TV Kohavizion.

Mustafa je bio poznat pod nadimokom “Remi” i tokom rata na Kosovu bio je komandanat operativne zone OVK “Laba” u Podujevu, a Gaši direktor tajne kontraobavestajne službe “SIK”.

Po Krivičnom zakonu Kosova, poslanik gubi mandat konačnom dolukom suda za krivično delo za koje je zaprećana kazna zatvora od godinu i više dana.

Prvostepeni sud je odlukom iz 2013. godine optužio Mustafu na četiri, Gašija na šest i Mehmetija na tri godine zatvora, za ratni zločin počinjen u selu Lapaštica kod Podujeva.

Optuženima će u izdržavanje kazne zatvora biti odbijeno vreme koje su već proveli u pritvoru.

Kosovska opozicija posle suspenzije Sporazuma o ZSO: Naša pobeda kao stvar nacionalne odbrane neminovna!

10. 11.2015, 20:00|Izvor: KoSSev|

„Pobeda udružene opozicije – kao stvar nacionalne odbrane je neminovna,“ ovo su poručile tri udružene opozicione snage u kosovskom parlamentu – pokret „Samoopredeljenje“, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo, neposredno nakon današnje odluke Ustavnog suda Kosova da privremeno suspenduje sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština. „Imamo hiljadu razloga da ne verujemo Ustavnom sudu koji nema kredibilitet, ali činjenica da je predsednica bila primorana da sporazume pošalje – pokazala je moć civilnog i opozicionog pritiska. Jasno nam je da ovo povlačenje ima za cilj onemogućavanje potpune pobede opozicije, a ona će biti potpuna kompletnim povlačenjem sporazuma,“ poručili su iz ovih opozicionih stranaka.

„Kada su potpisani poslednji sporazumi sa Srbijom, 25. avgusta, Premijer, zamenik premijera i ostali niži u hijerarhiji, jasno su rekli da će ovi sporazumi da budu primenjeni, da su oni u skladu sa Ustavom i da nema povratka nazad. Oni nisu ozbiljno shvatili ujedinjenu opoziciju. Danas, posle dva meseca aktivnog otpora opozicije, i nakon više od 205.000 potpisa građana, došlo je do toga da vlast kleči. Predsednica Kosova poslala je Ustavnom sudu sporazume od 25. avgusta, kao i sporazum o razgraničenju, koji je već proglašen ništavnim i on u sadašnjoj formi neće biti ratifikovan,“ objasnile su opozicione stranke šta se dogodilo u prethodnim mesecima.

Opozicija poručuje da Ustavni sud radi nezakonito kako bi se PDK Hašima Tačija održao na vlasti, usled čega, oni ne očekuju „bilo kakvu odluku o zaštiti države, ili Ustava.“

„Stoga, mi nećemo prestati da očekujemo odluke. Opozicione partije će nastaviti svoje aktivnosti još intenzivnije,“ poručuju iz pokreta „Samoopredeljenje“, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo.

Ipak, odluka da se Sporazum o ZSO privremeno suspenduje usledila je samo dan nakon što je Generalna konferencija UNESCO-a odlučila većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN. Od dana podnošenja zahteva za ocenu ustavnosti Sporazuma o ZSO, Ustavni sud je imao rok 60 dana da donese odluku. Jahjaga je zahtev uputila 30. oktobra  i to nakon snažnog protesta kosovske opozicije, njihovom blokadom rada kosovskog parlamenta i upotrebom nasilja – uz korišćenje suzavca  – nekoliko puta u samoj skupštinskoj sali, kao i na ulicama. Opozicija se pre svega protivi formiranju Zajednice srpskih opština, uprkos briselskom sporazumu od 25. avgusta.

„Kosovo u UNESCO-u – šamar UN i desatanizacija OVK“

10. 11. 2015, 10:00|Izvor: B92/Tanjug|

Prijem Kosova u UNESCO bio bi šamar Ujedinjenim nacijama i prilika za desatanizaciju OVK, ističe francuski pukovnik Žak Ogar.

OVK bi tako, kako kaže, pod plaštom čestitosti, nastavila ka svom neizmenjenom cilju – brisanju prošlosti srpskog i hrišćanskog Kosova.

„Prijem te prividne države bio bi šamar za Ujedinjene nacije koje nikad nisu prestale da priznaju da Kosovo pripada Srbiji. Time bi UN ismejala njihova sopstvena organizacija zadužena za pitanja obrazovanja, nauke i kulture,“ kaže Ogar, koji je komandovao francuskim specijalnim snagama tokom rata na Kosovu 1999. godine, prenosi pariski list „Figaro“.

On ukazuje i da bi članstvo Kosova u UNESCO-u omogućilo OVK da se dočepa prednosti te organizacije koje, kako navodi, bez sumnje ne bi iskoristili za održavanje srpske baštine na Kosovu, već za bogaćenje „klike na vlasti u Prištini“.

„Danas bi prijem Kosova u Unesko bio zgodna prilika za desatanizaciju OVK. Time bi joj se sasvim lako omogućilo da se okiti plaštom čestitosti i poštenja, dok bi joj teroristička i mafijaška priroda ostala nepromenjena, kao i njen cilj: u potpunosti izbrisati drevnu prošlost srpskog i hrišćanskog Kosova,“ ističe on.

Pukovnik Ogar je poznat po pružanju pomoći ugroženim pravoslavnim manastirima na Kosovu, pre svega manastiru Devič, koji je u junu 1999. godine bio predmet napada pobunjenika iz redova OVK što mu je donelo najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve, Orden Svetog Save, podseća francuski list.

Ogar je prošle godine objavio knjigu pod naslovom „Evropa je umrla u Prištini“, u kojoj osuđuje zapadnu politiku, naročito francusku, tokom rata na Kosovu.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije Uneska u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Iran dosledan u UNESCO, izražavamo veliko poštovanje Iranu!

Iran pobedio NEPAVEDNIKE I ATEISTE…

10.11.2015, 9:51 | Izvor: B92/Beta/Tanjug|

Ambasador Srbije u UNESCO-u Darko Tanasković kaže da nije bilo velikih iznenađenja u glasanju na Generalnoj konferenciji o prijemu Kosova.

On je za RTS rekao da kada glasa veliki broj država može da dođe do iznenađenja, ali da je problem u tome što je politika umešana u ovakvu odluku i da je zahtev Srbije za odlaganjem glasanja bio usmeren ka tome da se politika iz Uneska „preseli“ u Brisel.

„Izlaženje Irana iz sale može izgledati čudno, ali ovde je reč o velikoj politizaciji,“ rekao je Tanasković.

Govoreći o tome da je ovo prvi put da zahtev koji je usvojio Izvršni savet nije usvojen na Generalnoj konferenciji i da je glasanje bilo suprotno onome što podržavaju Nemačka, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, Tanasković je rekao da je glasanje o zahtevu Kosova na prvom mestu presedan, jer Kosovo nije država i nije članica Ujedinjenih nacija.

Tanasković je rekao i da je znao da će rezultat biti tesan i podsetio da su samo tri glasa odlučila što je, kako kaže, važno imajući u vidu da su velike sile sponzorisale zahtev Kosova za ulazak u Unesko.

Situacija se bitno izmenila, jer je ovo prvi put u međunarodnoj zajednici da predlog koji su podržavale velike zemlje poput SAD, Velike Britanije, Turske ili Saudijske Arabije, pretrpi poraz,“ rekao je Tanasković.

On je ukazao da je u tom slučaju politizacija bila velika i dodao da nikada do sada, u 70-godišnjoj istoriji UNESCO, Generalna konferencija nije odbila predlog Generalne skupštine.

Tanasković je istakao i da se, takođe, UNESCO do sada nije susreo sa slučajem kakav je Kosovo.

Na pitanje kako komentariše tok glasanja, ambasador Tanasković je odgovorio da se u takvim glasanjima uvek može očekivati iznenađenje i dodao da su ovoga puta to bili Azerbejdžan, Iran i Indonezija. „Presedan je imati kandidata kao što je Kosovo – nedržava, koja nije u UN-u i traži da uđe u Unesko. Presedan je odluka da se raspravlja o ulasku,“ rekao je Tanasković.

On je dodao da veruje da vlasti u Prištini neće pravilno shvatiti odluku koja je danas doneta, odnosno poruku da je potrebno da se vrate dijalogu, gde bi bilo tretirano i pitanje srpske kulturne baštine na Kosovu.

Tanasković je ponovio da današnjom odlukom ne prestaje potreba da se zaštiti srpska baština u Unesku i dodao da smatra da će i u dijalogu pitanje srpskih manastira i crkava doći na red.

„Srbija ne sme da prestane da štiti svoju baštinu,“ poručio je Tanasković za RTS.

Za prijem Kosova na današnjoj sednici Generalne konferencije UNESCO-a u Parizu glasale su 92 države, dok je za prijem bilo potrebno 95 glasova. Protiv prijema je glasalo 50 država, dok je 29 bilo uzdržano.

Američki i britanski ambasador: Delimo razočaranje sa Kosovom, snažno smo lobirali

10.11. 2015, 9:54|Izvor: KoSSev|

„Današnje glasanje u UNESCO-u je razočaravajuće, ali 92 glasa pokazuju da Kosovo ima značajno mesto u međunarodnoj zajednici“, naveo je američki ambasador Greg Delavi na svom nalogu na Tviteru, nakon jučerašnje odluke u Parizu da za tri glasa Kosovo ne postane član ove organizacije. Ova poruka je retvitovana skoro 80 puta, a na nalogu američkog ambasadora ima i još nekoliko prethodnih tvitova i retvitova kojima se podržavalo članstvo.

Britanski ambasador Rori O’Konel je bio još detaljniji:

„Delimo razočaranje sa Kosovom u vezi sa neprimanjem u članstvo UNESCO-a. Snažno smo lobirali jer je to nešto što je trebalo da se uradi. I verovali smo da će od toga imati koristi i Kosovo i čitav region. Kampanja je bila profesionalna, dostojanstvena i hrabra i zemlja treba da bude na nju ponosna. Sa njom su se složile 92 zemlje. Kosovo bi bilo – a i biće u budućnosti – vredan član UNESCO-a. To bi za tu organizaciju bila dobra vest,“ napisao je O’Konel.

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo juče nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“.

Generalna konferencija UNESCO-a odlučila je većinom glasova u Parizu da Kosovo ne primi u članstvo te specijalizovane agencije UN.

KFOS i AKTIV u Severnoj Mitrovici otvaraju Centar za građansku energiju.

Kreće TV emisija „Sporazum“ – Šiptarski lobisti među Srbima, koji troše enormne sume novca na lažne projekte pri tome izigravaju nekakvo civilno društvo bez pokrića evo ih PONOVO SA NJIHOVOM MEHANIZMOM ZA PRANJE NOVCA I LOBIRANJE ZA ŠIPTARSKO KOSOVO… Sve za PROMENU SVESTI I PRIHVATANJE ŠIPTARSKE DRŽAVE KOSOVO RADE PUNOM PAROM… SPREMITE SE…

10. 11. 2015, 11:22|Izvor: KoSSev

Kosovska fondacija za otvoreno društvo – KFOS, u saradnji sa nevladinom organizacijom iz Severne Mitrovice – „Aktiv“, danas u podne organizuje ceremoniju otvaranja Centra građanske energije – CGE, u Severnoj Mitrovici. U okviru ovog centra, otvara se i studio za televizijsku emisiju „Sporazum“, koji se po potrebi transformiše i u studio za građanske debate, istraživački centar „Empirika“, formira se građanski parlament i nastavlja se sa organizovanjem „talk-show“ emisija „mitrovički drušveni klub“. Prva emisija „Sporazum“ snima se krajem novembra.

Organizatori su u saopštenju za štampu najavili da novootvoreni centar ima za cilj „pružanje podrške civilnim inicijativama i promociju kulture otvorenog dijaloga o relevantnim politikama i praksama vezanim za građane Severne Mitrovice.“

Na ceremoniji otvaranja prisutnima će se obratiti izvršni direktor KFOS-a, Ljuan Šljaku, izvršni direktor NVO „Aktiv“, Miodrag Milićevic,  i predsednik Fondacije za nove komunikacije „Dokukino“ – Darko Sokolović.

Centar KFOS-a i AKTIV-a se nalazi u bivšoj zgradi Međunarodnog poslovnog koledža u ulici Kralja Petra I, u kojoj se nalaze i nove prostorije Aktiva, kao i novootvoreni TV studio.

Počinje otpis zaostalih dugova

Zakon o otpisu javnog duga počeo je da se primenjuje na Kosovu. To znači da će fizičkim i pravnim licima sva dugovanja državi i javnim institucijama biti oproštena, rekao je za “Dobre vesti” Agim Dibrani, savetnik ministra finansija.Agim Dibrani

Građani ali i kompanije koje imaju neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima, uskoro će biti oslobođeni zaostalog duga napravljenog do kraja 2008. godine.

Predsedavajući komisije za otpis javnog duga Agim Dibrani rekao je gostujući u emisiji “Dobre vesti” da je potrebno otkloniti skepticizam koji postoji među građanima i pružanje informacija o procesu.

“Otpis dugova će se svakako desiti. Ipak, građani moraju biti obavešteni jer su najveća zaduženja upravo njihova, prema KEDS-u, Vodovodu i drugim preduzećima. Radi se o dugovma koji su se gomilali proteklih godina od strane socijalno ugroženih građana”, kazao je Dibrani.

On je dodao da su i brojna preduzeća koja su radila na Kosovu, pa otišla, ostavila neispunjene obaveze.

Ipak, kako kaže, građani su ti koji su bili njviše zaduženi, upravo zbog lošeg ekonomskog stanja u zemlji.
Građani koji žele da im zaostao dug bude otpisan, moraće da izmire obaveze nastale u periodu od 2009. do 2014. godine.

Prema rečima Agima Dibranija to bi moglo da pomogne ekonomskom razvoju države, je će, kako kaže i “država imati koristi od ovog projekta koji je jedan od kapitalnih”.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

30.03.2015 |08:00-23:58 – Manipulisanje mase a gašenje Srpskih institucija pred našim očima…Pod izgovorom „elementarni uslovi za srbe“ = mogu da žive na nivou 19-tog veka….


Pavićević: Niko iz Civilne zaštite neće ostati bez posla

Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da nijedan čovek iz Civilne zaštite na severu Kosova neće ostati bez posla i zaduženja. 

Dejan Pavićević

„Ne očekujem da će ti ljudi koji su do sada radili za svoju državu to sada prestati“, rekao je Pavićević za „Večernje novosti“.

„Uvek su bili tu“, nastavio je on, „da učine da se svi osećaju sigurnije i nastaviće da rade iste poslove u okviru sektora za vanredne situacije i raznih drugih institucija na KiM“.

Ovako je on, navode „Novosti“, objasnio šta podrazumeva dogovor o Civilnoj zaštiti poštignut prošle nedelja sa albanskom stranom i gde će se zaposliti pripadnice te službe koji ne žele integraciju u novi sistem.

Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahira izjavila je nedavno da je postignut dogovor o raspuštanju organizacije Civilne zaštite na severu Kosova.

Ona je tada precizirala da su sporazum o raspuštanju Civilne zaštite postigli Beograd, Priština i EU, kao i da je sporazumom predviđeno da pripadnici Civilne zaštite budu integrisani u institucije Kosova.

Tahiri je još dodala da će sporazum biti sproveden do 1. septembra 2015. godine.

Pavićević je na pitanje beogradskog dnevnika hoće li Zajednica srpskih opština (ZSO) imati veća ovlašćenja od onih koje postojeći zakon predviđa za asocijaciju ostalih kosovskih opština, rekao da sa ZSO „ne želimo da stvaramo nekakav entitet ili feud na KiM“.

„Želimo elementarne uslove koji bi dugoročno garantovali sigurnost i prosperitet Srba na KiM, a ovlašćenja na kojima insistiramo samo su garant toga. Sve u vezi sa ZSO precizirano je Briselskim sporazumom i manje od toga niti možemo, niti želim da prihvatimo“, rekao je Pavićević.

Na pitanje da li ima uvid u stanje srpske imovine na KiM, i da li postoji mehanizam da se zaštite vlasnička prava srpskih firmi, Pavićević je rekao da se sistemsko rešenje tog pitanja mora naći u okviru briselskog dijaloga.

„Ako već svi govore o uspostavljanju pune vladavine prava na KiM, onda to mora podrazumevati pravnu i svaku drugu zaštitu srpske imovine. Poreklo imovine je lako dokazivo, bilo da je to generacijsko ulaganje u porodičnu kući ili ulaganje naše države i naroda u privredne subjekte na KiM“, rekao je Pavićević.

Građani Severne Mitrovice o integraciji civilne zaštite: „To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa“

30. 03. 2015, 17:38 Izvor: KoSSev

Iako je vest da su Beograd i Priština postigli sporazum o integraciji civilne zaštite sa Severa Kosova odjeknula kako u srpskoj, tako i u kosovskoj javnosti, većina građana u Severnoj Mitrovici „ne zna“ da je postignut još jedan Briselski sporazum – pokazuje današnja tonska anketa KoSSeva sa ulica ovog grada. Oni građani koji su informisani o rezultatima novog sporazuma, međutim, smatraju da je integracija civilne zaštite u kosovski sistem loša odluka, te i da će to uticati na bezbednost građana na Severu. Većina građana, takođe, nije bila raspoložena za razgovor, dok su ovog puta mladi bili informisaniji.

„Ne znam Boga mi“, „Ne, nisam. Nisam za to čuo“, „Nisam. Ništa ne mislim o tome, jer ništa ne znam“ i „Nisam ja odavde“, bili su neki odgovora građana sa ulica Severne Mitrovice na pitanje novinara KoSSeva da li su čuli da će civilna zaštita biti integrisana u kosovski sistem.

Međutim, jedan mlađi sagovornik je istakao da je čuo za sporazum o integraciji civilne zaštite, ali i da je i ovaj sporazum, ostvaren bez učešća lokalne zajednice.

˝Da čuo sam, u medijima ovih dana. Kao i svaki sporazum, na žalost, i ovaj je prošao bez učešća ljudi odavde i barem traženja mišljenja ljudi odavde. Nisam baš upoznat sa svim detaljima, ali mislim da je trebalo naći neko drugo rešenje,” kazao je ovaj mladić.

On je istovremeno istakao da će i integracija civilne zaštite uticati na bezbednost građana na Severu, iako to nije oružana formacija, kao i da je trebalo naći neku drugo rešenje.

„U neku ruku hoće. Civilna zaštita nije oružana formacija, ali je pružala barem određenu dozu sigurnosti ljudima ovde. Poznavajući Kumanovski sporazum – u njemu jasno stoji da Srbija ima pravo da 999 pripadnika Vojske Srbije pošalje na Sever i mislim da je trebalo da nađu neko rešenje između ta dva.“

Još jedan od naših današnjih sagovornika je izrazio svoje nezadovoljstvo.

„Da čuo sam, naravno. Mislim da je integracija civilne zaštite loša za stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici svakako. Ko će štititi interese stanovništva?“ upitao je naš sagovornik.

„Da, mislim da će biti ugrožena (bezbednost) i to mnogo,“ takođe je rekao je jedan od mlađih ispitanika.

Međutim, jedan od mladića sa kojim smo danas razgovarali, tvrdi da bezbednost građana na Severu neće biti ugrožena, te da civilnu zaštitu nije video „u akciji“.

„Jesam, čuo sam neke priče koje kruže gradom i nešto sam čitao na Internetu, ali šta je tu istina, ne znam. Još ništa zvanično nisam pročitao, ili čuo,“ odgovorio je ovaj mladić na pitanje da li je čuo da će civilna zaštita biti integrisana u kosovske institucije.

On je dodao:

„Moje mišljenje je da neće biti ugrožena bezbednost građana, zato što neku civilnu zaštitu nisam video u akciji i ne znam čime bi doprinela bezbednosti našeg grada.“

Bilo je i onih koji su sa nevericom slušali pitanja i komentarisali da „od toga nema ništa“.

„To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa,“ rekao je jedan od starijih sugrađana, dok je drugi upitao našeg novinara „Kome sada pripadaju?“, misleći na pripadnike civilne zaštite.

Poslušajte u nastavku TONSKU ANKETU sa ulica Severne Mitrovice.

Završen protest bivših pripadnika OVK

Protest bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) završen je danas u Prištini nakon sastanka koji su njihovi predstavnici imali s komisijom Vlade Kosova za veterane.

Protest veterana OVK 

Demonstrantima, koji su u jednom trenutku upali i u dvorište Vlade Kosova, na sastanku je obećano da će naredne nedelje biti objavljeni spiskovi onih kojima je priznato pravo da budu proglašeni veteranima OVK.

Predsednik Odbora za zaštitu prava boraca bivše OVK Dževdet Ćerići je posle susreta s vladinom komisijom rekao učesnicima protesta da imaju čvrsta obećanja.

Stotinak bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova zahtevalo je objavljivanje spiskova veterana OVK i bunilo se zbog najave formiranja Specijalnog suda za zločine bivše OVK.

Protest su obezbeđivale jake snage Policije Kosova. Među njima su bili i pripadnici specijalnih jedinica.

Rama: Kosovo i Makedonija u Jadransko jonsku strategiju

30.03. 2015, 16:42 Izvor: Tanjug

Premijer Albanije, Edi Rama, predložio je da se Kosovo i Makedonija po ubrzanoj proceduri uključe u regionalnu Jadransko jonsku strategiju, piše danas „Koha ditore“.

Rama je na skupu u Peskara, Italija, ponovio da makroregionalna treba da pratri i nacionalne strategije.
„Da tražimo rešenje izvan Evrope isto bi bilo kao da tražimo rešenje van istorije. Ponavljam da makrostrateške strategije treba da idu na osnovu nacionalnih“, rekao je Rama skupu.

On je izrazio nadu da će aktivna faza makroregionalne strategije Jadransko jonskog primorja biti omogućen poristup i za četiri zemlje koje nisu članice EU, a članice su te regionalne strategije.
„Nadam se da će ubrzanom procedurom u regionalnu strategiju biti uključeni Kosovo i Makedonija čime bi ta saradnja bila kompletirana“, rekao je Rama.

Makroregionalna strategija je „jedan novi put koji bi ojačao odnose među susedima, ali i mirovnu strategiju posredstvom ekonomske i socialne saradnje“, rekao je Rama, prenosi „Koha ditore“.

Evropska komisija je juna prošle godine predstavila evropsku strategiju namenjenu razvoju Jadransko – jonskog regiona.

Jačanje ekonomije i socijalnog razvoja, i brža integracija Zapadnog Balkana u EU ciljevi su nove evropske Strategije za Jadransko-jonski region, a „rad na zajedničkim prioritetima put je za brži napredak regiona“, poruka je Brisela.

U pitanju je treća evropska makro – regionalna strategija (posle Dunavske i Baltičke), čiji je cilj da se zemlje definisane, na prvom mestu, ali ne i isključivo, basenom Jadranskog i Jonskog mora bolje povežu i bliže sarađuju u oblasti transporta, energetike, turizma, zaštite životne sredine i promocije pomorske privrede.

Jadransko – jonska inicijativa trenutno okuplja osam zemalja regiona od kojih su četiri članice EU (Grčka, Italija, Slovenija i Hrvatska) i četiri zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija).

Jadransko – jonski region obuhvata osam država sa 70 miliona stanovnika.

Kosovo članica Tenisa Evrope

28.03. 2015, 22:35 Izvor: KoSSev

Foto: Tenis Evropa – Predsednik Tenisa Evrope čestita predsedniku Teniskog saveza Kosova

Kosovo je postalo 50. članica regionalnog udruženja Svetske teniske federacije, Tenisa Evrope, saopšteno je danas iz ove sportske organizacije. Članstvo Kosova stupa na snagu 1. januara 2016. godine, kada će teniseri sa Kosova moći da se po prvi put takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičejima Tenisa Evrope. Teniski savez Srbije se nije oglasio povodom još jednog sportskog priznanja. 

„Kosovo je postalo 50. članica Tenisa Evrope, regionalnog Udruženja sportskog upravnog tela Međunarodne teniske federacije. Tenis se stoga pridružuje rastućoj listi sportova da formalno odobri članstvo Kosovu, a sledeći odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta od decembra prošle godine da dodeli puno priznanje Olimpijskog komiteta Kosova, u skladu sa pravilom 3.7 Olimpijske povelje,“ navodi se na zvaničnoj Internet stranici Tenisa Evrope.

U saopštenju se dodaje da je odluka o članstvu Kosova doneta na godišnjoj skupštini ove organizacije u Lozani prošle subote, na kojoj je aplikacija Kosova postigla potrebnu dvotrećinsku većinu glasova za članstvo, te da Kosovo stoga postaje prvi novi član Tenisa Evrope od pridruživanja Crne Gore ovom udruženju 2006. godine.

Iz ove sportske organizacije, međutim ističu da Tenis Evrope sarađuje sa Teniskim savezom Kosova u poslednjih nekoliko godina, tako što je kosovski teniski savez dobijao „skromnu razvojnu pomoć u vidu podrške Tenis 10 programa (turnir za decu do 10 godina), opreme i tečhničkih poseta.“

„Članstvo Kosova stupiće na snagu od 1. januara 2016, kada će igrači sa Kosova moći da se takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičenjima Tenisa Evrope po prvi put,“ dodaje su saopštenju Tenisa Evrope.

Povezani članci: 

Tenis Evropa odbio je u martu prošle godine zahtev kosovskog teniskog saveza za prijem u ovu organizaciju, kada je 20 delegata bilo protiv članstva Kosova, 30 za, uz 15 uzdržanih.

Tada je, kako su srpski mediji naveli, Teniski savez Srbije, predvođen počasnim predsednikom, Slobodanom Živojinovićem i generalnim direktorom, Dušanom Orlandićem, a uz podršku predsednika TSS-a,Vuka Jeremića, zapravo „izvojevao novu pobedu“, navodeći da je to bila „jedna od težih diplomatsko-sportskih bitaka“.

„Živojinović je uoči glasanja održao izvanredan govor pred svim delegatima, gde je objasnio značaj poštovanja sportskog i međunarodnog prava, poručivši da Kosovo nije članica UN-a i da s obzirom na to ne bi trebalo da bude primljeno u Tenis Evropu,“ prenele su tada Novosti.


Šesnaest međunarodnih saveza + MOK

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Sa konferencije srpskih i albanskih aktivista civilnog društva u Beogradu: Civilno društvo nije nikad prestajalo da međusobno razgovara

30. 03. 2015, 17:22 Izvor: KoSSev

Aktivisti civilnog društva Srbije i Kosova nikad nisu prestali da jedni sa drugima pričaju i nisu gubili svoje veze, a to postoji još od osamdesetih godina prošlog veka. Znali su da će i nakon rata koji nisu želeli, biti ključan deo, a saradnja između srpskih i albanskih civilnih organizacija čini „novu normalnost“, nasuprot „postojeće normalnosti“ – „malo mržnje, mnogo ignorisanja i česte indiferentnosti“, a koja se po svojim pozitivnim efektima ne može pronaći na drugom mestu u svetu u postojećem  kontekstu. Uloga civilnog društva nije samo da podiže svest, već i da bude dobar hroničar u onome što je postignuto. Političke elite do sada su postizale dogovore često bez otvorenosti za javnost, a civilne organizacije su te koje beleženjem događaja jesu korektivan faktor. U saradnji civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, civilno društvo sa Severa Kosova i sami kosovski Srbi, međutim, do sada su bili izostavljeni iz procesa dijaloga i zajedničkih programa saradnje. „Biti oko stola, ne znači da ste za stolom“, ovo su neke od poruka sa današnjih panela susreta aktivista civilnog društva centralne Srbije i Kosova koji se dešava u Beogradu. 

U toku je jednodnevna konferencija srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva u hotelu „Metropol Pallace“ na kojoj se razgovara o ulozi civilnog društva u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i kosovskih Srba.

Na konferenciji, koju organizuje Balkanski fond za demokratiju (BTD), uz finansijsku pomoć britanske ambasade u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija sa Kosova, kao i međunarodnih predstavnika. Među njima se nalaze i neki predstavnici civilnog sektora i medijske zajednice kosovskih Srba, među kojima je većina sa Severa. Na skupu su prisutne i Južne vesti kao jedini medij iz centralne Srbije, dok su beogradski mediji koji su pozvani da prate ovaj skup odsutni, a o čemu je ranije danas javio i radio Kim.

U prepodnevnom radu konferencije učestvovali su i britanski ambasador Denis Kif, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, kao i akademski istraživač sa Londonske škole za ekonomiju, Džoana Hanson.

„Civilno društvo nije nikada prestalo da međusobno razgovara i mi smo miljama ispred,“ rekao je Vejvoda, upoređujući, sa jedne strane, spor proces političkog dijaloga, i plodonosne saradnje civilne zajednice sa druge. Vejvoda je naglasio da je za napredak dijaloga suštinski potrebna energija sa samog terena, od samih ljudi i aktivista civilnog društva.

Britanski ambasador Denis Kif naglasio je važnost projekata koje realizuje Balkanski fond za demokratiju, u čitavom regionu, ocenivši da će ova ambasada nastaviti da podržava ovakve projekte. On je naglasio da ulogu svoje ambasade vidi u tome da se Srbiji pruži pomoć u tome da, kako je rekao, bude „u potpunosti sposobna“ da se pridruži EU, a što podrazumeva i to da se „modernizuje i osposobi“ u delu kako bi „negovala odnose sa svojim susedima“, ali i da se to isto učini i sa susedima Srbije.

Oba učesnika su saglasna u tome da se Briselski sporazum na terenu sporo sprovodi, kao i da se čitav briselski pregovarački proces sporo odvija, istovremeno naglasivši i napredak u samom procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Govoreći o potrebi proaktivnog delovanja lokalnih nevladinih organizacija i ostalih aktivista civilnog društva, Hanson se osvrnula na žalbe koje sluša o tome da Zajednica srpskih opština i posle dve godine od Briselskog sporazuma nije formirana, odnosno da statut nije još uvek donešen, dodavši da je to upravo prostor u koji civilno društvo treba da uđe svojim proaktivnim delovanjem.

„Civilno društvo uvek treba da da svoje ideje u vezi sa ovim statutom, kako bi se razvila dalja, mnogo fokusiranija diskusija u vezi sa njim,“ rekla je Hanson.

Hanson je apelovala na predstavnike iz Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da dopru do predstavnika civilnog društva na samom terenu.

„Saznajte kako razmišljaju ljudi na samom terenu, debatujte i razgovarajte , razmenjujte vesti i širite te vesti,“ naglasila je Hanson.

Konferencija u Beogradu se održava kao završnica ovogodišnjeg programa razmene pod nazivom „Razmena profesionalnog rada za program jačanja dijaloga“ (PWEEPD), koji drugu godinu za redom, BTD organizuje za profesionalno osoblje, aktiviste civilnog društva, tink tenk organizacije, kao i univerzitete između Kosova i Srbije.

Do sada je u dvogodišnjem programu ostvareno 14 razmena između 15 organizacija. Ove godine su ostvarene i dve razmene više nego prošle godine, a takođe, po prvi put ove godine, u programu razmene učestvuju i  srpske organizacije sa Kosova, i to sa Severa.

Srpski predstavnici sa Severa učestvovali su danas i u jednom od panela u kojem se govorilo o jačanju dijaloga kroz saradnju sa civilnim društvom. Aleksandar Rapajić iz organizacije ECMI naglasio je da se most između Srbije i Kosova gradi kroz pozitivno rešavanje „pitanja manjina“ – položaja kosovskih Srba i Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Najvažnije za kosovske Srbe jeste da se osećaju bezbedno, a onda i da se radi na prosperitetu njihovog opstanka. Jedan deo u tom pravcu jeste jačanje civilnih organizacija kroz finansiranje i treninge, dok je odgovornost u najvećoj meri na kosovskoj vladi, koja treba da dokaže kosovskim Srbima da su bezbedni i poželjni,“ rekao je Rapajić.

Programski direktor NVO „Aktiv“, Branislav Nešović, naglasio je da se u procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, najmanje vodilo računa o tome da u taj proces budu uključeni oni koji su predmet procesa dijaloga, a to su Srbi sa Kosova, odnosno sa Severa.

„Biti oko stola ne znači da sedite za stolom,“ rekao je Nešović, dodavši da problem Srba sa Severa Kosova već duže vreme nailazi na nerazumevanje i u Beogradu i u Prištini, uključujući i zajednicu civilnog društva.

Kim radio:
Beograd: Mediji nezainteresovani za konferenciju o Kosovu

Na konferenciji, koju je organizovao Balkanski fond za demokratiju (BTD) uz pomoć ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija, kao i međunarodnih predstavnika.

Iako je ovo, prema rečima panelista, prva konferencija ovakvog tipa koja se održava u Beogradu, nijedan od nacionalnih medija, među kojima i javni servis RTS, nisu pokazali interesovanje da građane informišu o ovom događaju.

Moderatorka jednog od panela, Sonja Liht, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, istakla je da „ako događaju ne prisustvuju političari visokog ranga – mediji nisu zainteresovani da taj događaj prate“.

Osim panelista koji dolaze iz srpskog i albanskog civilnog sektora sa Kosova, na konferenciji učestvuju između ostalih i britanski ambasador, Denis Kif, potpredsednik Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, te Džoana Hansen, doktorka nauka sa Londonske škole za ekonomiju.

Cilj ove konferencije je, prema navodima organizatora, da obezbedi prostor za konstruktivne i praktične refleksije o ulozi civilnog društva u odnosima Srbija – Kosovo, kao i da pokrene niz ciljanih diskusija o tome kako se saradnja na konkretnim pitanjima može sprovesti i unaprediti.

Nešović je, takođe, naglasio da 15 godina rešavanja problema Kosova od 1999, nije dovoljno vreme da se taj, po njegovim rečima, složen i osetljiv problem reši, replicirajući predstavniku iz Prištine, Naimu Rašitiju, iz Istraživačke grupe za balkansku politiku, koji je kritikovao sporost u rešavanju ovog problema.

„Vreme nam ponestaje,“ prethodno je rekao Rašiti.

Predsednica fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je naglasila da su učesnici na današnjem skupu naučili nešto novo, a to je da predstavnici srpskog civilnog društva sa Kosova moraju biti više uključeni u postojeći dijalog između kosovskih i srpskih civilnih organizacija.

„Sve ono o čemu smo danas pričali biće, mora da bude uključeno, i mi ćemo morati da vidimo  kako da uključimo više razgovora u Nacionalni konvent,“ naglasila je Liht, napominjući da će ono što je čula od predstavnika sa Severa, biti i uključeno u grupu onih organizacija i stručnjaka koji čine deo Nacionalnog konventa, a koji se bave poglavljem 35.

U neformalnim delovima ove konferencije, od albanskih predstavnika sa Kosova se moglo čuti da im je u Beogradu prijatno, da vole da dođu u „ovaj lep i otvoren grad“, a bilo je i onih koji su prvi put došli u prestonicu Srbije.

„Juče sam greškom liftom otišao u suteren hotela i video sam sve one lepe slike bivše SFRJ. Danas sam imao prilike da na ulicama Beograda vidim i stara jugoslovenska kola. Drago mi je što sam osetio priču mojih roditelja koji su pamtili i jedno lepo vreme te bivše zemlje, dok sam ja o Beogradu slušao kao sedmogodišnji dečak 1999, i znate da ga nisam zamišljao po dobrom,“ rekao je jedan od civilnih aktivista iz Prištine, Dardan Abazi, iz prištinskog Instituta za razvoj politike.

Konferencija se večeras nastavlja četvrtim panelom o mogućnostima i izazovima  regionalne saradnje, nakon čega se zatvara poslednjim, petim, o „putu napred“.

DPK pripremila rezoluciju o genocidu Srba nad Albancima

30. 03. 2015, 20:44 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Poslanička grupa DPK-a podnela je na današnjem zasedanju Skupštine Kosova zahtev za izglasavanje Rezolucije o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine.

Potpredsednica Skupštine Kosova i predstavnica bošnjačke parlamentarne grupe 6 Duda Balje, ocenjuje da će rezolucija najviše štete naneti srpskoj zajednici koja i dalje bojkotuje rad skupštine.

„Mislim da je bitno da se ravetli sudbina nestalih lica, međutim u ovom momentu kada Srbi nisu u parlamentu, kada srpski poslanici ne prisustvuju sednici, i kada se dešava bojkot centralnih vlasti od strane srpskih političara, mislim da će ovakva rezolucija ići najviše na štetu srpskoj zajednici“, rekla je za RTK2 Duda Balje.

Ona je najavila da će se o zahtevu za usvajanje Rezolucije o genocidu će se raspravljati na narednoj sednici i ona će verovatno biti usvojena jer, kako kaže, predstavnici DDK i DSK imaju dovoljan broj glasova da je izglasaju.

Bojkot predstavnika Srpske liste Balje je okarakterisala kao nezreli politički čin.

„Srpski glasovi su bitni kada se raspravlja i kada se traži dvotrećinski broj glasova manjinskih poslanika. Međutim, mi smo bez njih usvojili i budžet, raspravljali o RTK-u i još o mnogim temama. Mislim da su Srbi deo čitave ove priče, deo kosovskog društva i mislim da su mnogo, mnogo toga propustili zbog bojkota“, rekla je ona i dodala da bojkot srpskih poslanika negativno utiče i na ostale manjinske zajednice.

Nakon sastanka predsedništva, predsednik skupštine Kadri Veselji je na pitanje novinara da li su predstavnici Srpske liste uputili zahtev za povratak u parlament, odgovorio:

„Ovde smo se satali da bi rešavali pitanja većine, takav zahtev još nismo dobili. Ukoliko dobijemo bilo kakav zahtev, naša odluka će biti transparentna i u interesu naših birača“, naglasio je Veselji.

Poslanici Skupštine Kosova nastaviće plenarnu sednicu 2. aprila.

Svedoči bivši pripadnik OVK

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici nastavljeno je suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba davanjem iskaza svedoka tužilaštva Halita Beranija.Halit Berani 

Berani (65), koji se predstavio kao pozorišni režiser, svedoči o događajima koji su se u Kosovskoj Mitrovici dogodili aprila 1999. i februara 2000. godine i on je 18 svedok tužilaštva.

Berani je bio pripadnik OVK, a poznat je po tome što je 17. marta 2004. novinarima na Kosovu preneo lažnu informaciju kako su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibar, nakon čega je počeo martovski pogrom nad Srbima.

Berani je tokom 2002. godine bio jedan od prvih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Vejvoda: Evropa ne želi novi Kipar

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda ocenio je da je vlastima u Beogradu i Prištini u interesu da dođe do sprovođenja Briselskog sporazuma, istakavši da se već 10 godina svim vlastima govori da Evropa ne želi novi Kipar.

Ivan Vejvoda

„Otvaranje poglavlja 35 o Kosovu je veoma bitno“, rekao je Vejvoda za B92.

On smatra da Beogradu i Prištini puno toga zavisi od primene Briselskog sporazuma, i to Prištini dobijanje Sporazuma o stabilizaciji, a Beogradu otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

Vejvoda kaže da i Beograd i Priština razumeju realnost, odnosno da nema boljitka ako se ne ide napred, i da zbog toga treba očekivati rezultate.

Koha: Uslovi „Srpske“ za povratak

Zahtev Liste „Srpska“ za povratak u kosovske institucije, između ostalih, biće da Zajednica srpskih opština profunkcioniše do novembra, prenosi „Koha Ditore“.Gračanica 

List navodi da će zahtev biti i da njeno sedište bude u Gračanici, kao i i da obrazovanje i zdravstvo ostanu u sistemu Srbije.

Izvor „Koha Ditore“ navodi i da se očekuje da Lista danas ili sutra objavi odluku o povratku u institucije posle dva meseca bojkota, ukoliko se ispune ti uslovi.

Među uslovima je i da se o ZSO razgovara u Briselu i da se objavi statut Zajednice

List takođe navodi da najveće šanse da bude na čelu ZSO ima aktuelni gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.

Precizirajući ovlašćenja na kojima Lista „Srpska“ insistira, „Koha Ditore“ navodi da bi obrazovanje i zdravstvo bili finansirani iz Srbije, ali preko „posebnog bankarskog računa u Centralnoj banci Kosova“, kao što bi se finansirali i zajednički projekti 10 opština koje bi prethodno usvojila ZSO.

„Koha Ditore“ navodi da Lista ima i određene ekonomske zahteve u vezi sa stranim investicijama u srpskim opštinama i da je, u vezi s tim, premijer Isa Mustafa obećao donošenje zakona o stranim investicijama do maja.

Zahtev Liste je i usvajanje rebalansa budžeta za stvaranje boljih finansijskih uslova za opštine sa srpskom većinom, kao i popis stanovništva u opštinama na severu Kosova gde nije spoveden kako treba, prenosi „Koha Ditore“.

Sve te zahteve Lista „Srpska“ je usmeno iznela u razgovorima sa premijerom Kosova i ostalim zvaničnicima vlade, piše list.

Istovremeno, zvaničnici Vlade Kosova koji učestvuju u razgovorima sa Listom, odbili su da to nazovu zahtevima, a zamenik ministra lokalne samouprave Bajram Gecaj je rekao da se razgovaralo o ciljevima vlade u skladu sa platformom.

„To mogu biti aspiracije Liste Srpska, ali o njima treba da se pregovara u Briselu“, rekao je Gecaj i odbacio mogućnost da vlada poklekne pred srpskim zahtevima, posebno kada je reč o obrazovanju i zdravstvu.

„Platforma vlade ne predviđa takvu vrstu organizovanja. Tema ZSO je u početnoj fazi tako da i dalje nemamo sadržinske diskusije u vezi sa tim. Ministarka Edita Tahiri nekoliko puta je rekla da prvo treba sprovesti postojeće sporazume“, zaključio je Gecaj, a prenosi „Koha“.

Koha: Srpski policajac govori o zločinima srpske države

26.03. 2015, 13:04 Izvor: Koha

Izvor: Koha (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Bivši srpski policajac, Slobodan Stojanović, jedan je od glavnih protagonista grozota 1998. tokom rata na Kosovu, ispričao je u emisiji „Specijal“ Radio televizije Kosovo, Mendu Hiseni, misleći na srpske zločine počinjene nad albanskim civilima.

Stojanović je bio član 37. specijalne policijske jedinice Srbije. Od 2009. je penzionisan. U penziju je otišao kao komandir policijske stanice „Crna trava,“ uprave policije u Leskovcu.

U nastavku pogledajte emisiju.

25.02.2015 |08:00 – 23:55 Zašto se Šiptari i džihadisti kada napadaju i terorrišu Srpsku državu na Kosovu posmatraju kao borci za ljudska prava a kada se bore na drugim ratištima posmatraju kao tetoristi???


15 Srba uz srpskog generala na Interpolovoj poternici za ratne zločine: Kampanja protiv Srba i maskiranje zločina OVK?

25. 02. 2015, 12:56 Izvor: KoSSev

Interpol je raspisao poternice za 16 Srba sa Kosova i Metohije i jednog crnogorskog državljanina za navodne ratne zločine nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Među onima koji su na poternici je i poslanik SNS-a u Skupštini Srbije i nekadašnji načelnik vojno-bezbednosne agencije, general Momir Stojanović. Ovaj visoki vojni i državni zvaničnik očekuje da će ga država zaštititi. Među Srbima koji se nalaze na Interpolovoj poternici najviše je Đakovčana, odakle potiče i sam general Stojanović, a jedan od njih je prošle nedelje i uhapšen u Crnoj Gori po ovoj poternici – Miraš Gegović. A pre nepun mesec dana, Fond za humanitarno pravo javnosti je predstavio izveštaj o navodnim ratnim zločinima sadašnjeg Načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Ljubiše Dikovića, iznevši tako optužbe od ranije da je i ovaj general „direktno odgovoran za ratne zločine“ na Kosovu i Metohiji 1999. Interpolove poternice su aktivirane u vreme kada se aktuelizuju najave iz Prištine da će Kosovo tužiti Srbiju za navodni genocid počinjen u ratu 1999. godine. KoSSev je ovim povodom razgovarao danas sa predsednikom Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, Milovanom Drecunom. Drecun ističe da je stav države taj da je potrebno da se zločinci otkriju i procesuiraju, ali da se sada rađa sumnja u „selektivno ponašanje“ prema Srbiji. U vreme kada treba da se formira Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova vidljiva je kampanja protiv Srba, smatra Drecun. 

„Stav naše države je da svi zločini koji su počinjeni treba da budu otkriveni, a počinioci procesuirani. Sa druge strane, evidentno je da nikako da se procesuira ogroman broj pripadnika terorističke OVK koji su činili zločine, a neprestano se javljaju optužnice i poternice protiv Srba,“ navodi Drecun u telefonskom razgovoru za KoSSev.

On, međutim, ukazuje na to da se trenutno protiv Srba vodi kampanja u okviru koje je i ona protiv načelnika Generalštaba, Ljubiša Dikovića, a u vreme kada predstoji formiranje Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu, te da se „otvara sumnja o postojanju selektivnog ponašanja“ prema kojem se Srbi optužuju, istovremeno, kada se Albanci „izvlače“. On je podsetio na slučajeve oslobađanja Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja.

„Imamo jednu intenzivniju kampanju i protiv generala Dikovića i sada imamo i aktiviranje poternica. Moramo da vidimo šta se tu dešava, jer u vreme kada treba da se formira Specijalni sud za suđenje teroristima iz OVK, imamo i jednu kampanju koja je uperena protiv Srba, koji su osumnjičeni za navodno počinjene zločine. Ponavljam, stav je da treba razotkriti one koji su počinili zločine i procesuirati ih, ali zaista se rađa jedna sumnja da tu postoji neka vrsta selektivnog ponašanja, pristrasnog – gde su Srbi uvek na tapetu, na udaru, lažno se optužuju, a sa druge strane, vidimo da se Albanci izvlače. Pogledajte samo slučaj Ljimaja, Haradinaja i ostalih i onda će sve biti jasno,“ objasnio je Drecun.

Ko su Srbi sa Interpolove poternice?Pored Momira Stojanovića na interpolovoj poternici se nalaze i Peković Dragan (61) iz Prizrena, Novaković Miladin (53) iz Đakovice, Drašković Lazar (45) iz Trstenika kod Peći, Novaković Momčilo (57) iz Brekovca – opština Đakovica, Peković Aleksandar (37) iz Đakovice, Gegović Miraš (67) iz Dalašaja – opština Đakovica, Novaković Milutin iz Neća – opština Đakovica, Rašović Dimitrije (50) iz Dalašaja – opština Đakovica,  Stojanović Predrag (58) iz Đakovice, Popović Mišo (58) iz Đakovice, Mićunović Nikola (63) iz Đakovice, Vukašinović Živko (53) iz Đakovice, Ćamović Sretan (68) iz Brskuta – Crna Gora, Mirković Zoran (46) iz Brekovca – opština Đakovica. Svi se terete za ratne zločine protiv civilnog stanovništva.


Pročitajte još: 

Udruženje raseljenih iz Đakovice: U Podgorici uhapšen Đakovčanin Miraš Gegović zbog navodnog ratnog zločina

Da li postoji veza između objavljivanja Interpolovih poternica sa formiranjem Specijalnog suda na Kosovu?

„Ne bi trebalo da ima u formalnom smislu, ali evidentno je da, kad pogledate izjave Hašima Tačija o nekakvoj planiranoj tužbi za genocid protiv Srbije, te pitanje ratne odštete, onda priča o generalu Dikoviću, pa sada poternice – neko pokušava jednostavno da finalizuje celu tu priču o Specijalnom suda koji treba da se formira, da zamaskira zločine koje su počinili pripadnici terorističke OVK i da se relativizuje cela priča o Specijalnom sudu. To postoji, i tu se može naći veza, sad da li postoji takva namera i da je to neko planski radio, zaista ne znam.“

Da li Vam je simptomatično vreme u kojem se sve ovo dešava?

„Pa to je taj trenutak – nastavak dijaloga, trenutak kada se vrši intenzivan pritisak na Prištinu da formira Specijalni sud, trenutak kada se govori o tome kada će biti formiran sud za ratne žločine OVK gde bi, kako se očekuje, glavna optužnica bila podignuta protiv Tačija i njegovih najbližih saradnika – Džavita Haljitija i Kadri Veselija. I umesto da se bave Specijalnim sudom, umesto da vide ko će obezbediti sredstva, a procenjuje se da će trebati bar nekih 200-300 miliona evra, da vide koje će biti sudije, da li je neko aplicirao, ili nije, odjednom se sad pojavljuje jedna druga priča – sumnjičenje generala Dikovića, poternica za Momirom Stojanovićem, koji je par meseci prošle godine bio na Kosovu kao predsednik Anketnog odbora. I tu mogu zaista da se postave mnoga pitnaja i otvore mnoge sumnje.“

Kakva će biti reakcija države?

„To morate da pitate ljude iz izvršne vlasti, ali treba preduzeti određene aktivnosti, videti šta se dešava u formalno-pravnom smislu – koliko je sve to utemeljeno, koliko ima osnova, koliko je to jednostavno realno i da li je to možda zastarelo.“

Stojanović: Očekujem pomoć države

Sada već general sa Interpolove poternice – narodni poslanik Momir Stojanović, koji je u vreme rata na Kosovu i Metohiji bio Načelnik prištinskog korpusa odbacio je, ranije danas, optužbe da je počinio ratne zločine nad civilnim stanovništvom i izrazio nadu da će ga Srbija zaštititi. On smatra da je cilj raspisivanja ovih poternica zaplašivanje Srba od povratka na Kosovo i Metohiju.

„Nadam se da imam državu koja će o tome da odluči, jer raspisati ovakvu poternicu za cilj ima zaplašivanje Srba da se vrate na KiM i da se njihova imovina razgrabi,“ rekao je Stojanović za Tanjug.

I Stojanović je, takođe, doveo u vezu raspisivanje ovih poternica sa odlukom međunarodne zajednice da formira Specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova na KiM-u, dodajući da je uveren i u to da će biti još takvih optužnica u gradovima na KiM-u, sa ciljem da se, kako Stojanović objašnjava Tanjugu, ublaže efekti formiranja tog suda.

On je ocenio neprimerenim da Opštinski sud u Đakovici raspisuje „crvenu“ poternicu, uz napomenu da je ponosan na sve što je radio i da nema nameru da se stavlja u poziciju da se brani.

Stojanović je inače od 1993. do 1996. bio zamenik načelnika bezbednosti prištinskog korpusa, a do 1999. i njen načelnik, a prošle godine je bio predsednik Anketnog odbora za utvrđivanje zloupotrebe u trošenju sredstava na Kosovu i Metohiji, od 2000. do 2012. godine, i jedan od autora izveštaja ovog odbora.

U Norveškoj suđenje kosovskim Albancima i Somalijcu zbog terorizma

25.02. 2015, 16:27 Izvor: KoSSev

Foto: Thelocal – Đibril Bašir (prvi s leva) sa džihadistima

Protiv dva kosovska Albanca, braće Valona i Visara Avdiljija i Somalijca – Đibrila Baširija, koji se terete za terorizam, danas je u Norveškoj počelo suđenje, piše „Zeri“ i dodaje da se očekuje da će biti osuđeni na 10 godina zatvora. Trojica optuženih su uhapšena u maju 2014. godine, a ovo je prvo suđenje u Norveškoj protiv osumnjičenih za učešće u ISIS-u. Očekuje se da će suđenje trajati mesec dana. Prošle godine je još dvojici kosovska Albanca u inostranstvu suđeno zbog terorizma.

„Đibril Bašir i Valon Avdilji se optužuju za učestvovanje u borbama na strani terorističke grupe u Siriji – ISIS-u. Avdilj se, zajedno sa svojim bratom Visarom, tereti i da je, u aprilu 2014, regrutovao džihadiste, kako bi ih poslali u vojne timove ISIS-a u Siriju,“ navodi Zeri, citirajući AFP.

A portal „The local“ navodi da je norveška policija i snimila jednog od optuženih kako govori da toliko mrzi „nevernike“ da želi da napadne i vrtiće u Norveškoj, što je, kako dodaje ovaj portal, i podstaklo policiju da ubrza svoju istragu i uhapsi osumnjičene.

„Želim da ubijem sve, čoveče. Od malih do velikih, čoveče. Uđi u bilo koji vrtić, čoveče,“ rekao je jedan od optuženih.

Kako prenosi AFP, ovo suđenje je dovelo do nove uredbe u norveškom zakonu o kriminalu, omogućavajući krivično gonjenje bilo koje „ekonomske, ili materijalne podrške terorističkim organizacijama“, a za koje je zaprećena maksimalna kazna od šest godina zatvora.

Ovo, međutim, nije prvo suđenje protiv kosovskih Albanaca u inostranstvu, a u vezi sa terorizmom. Nakon što jedvadesetsedmogodišnji kosovski Albanac, Sami Osmakač, početkom novembra prošle godine, u Sjedinjenim američkim državama osuđen na 40 godina zatvora, zbog planiranja terorističkih napada u ovoj zemlji, te se povezivao sa terorističkom organizacijom „Al Kaida“, početkom decembra je i kosovski Albanac, Krešnik Beriša, pred Višim zemaljskim sudom u Frankfurtu osuđen na tri godine i devet meseci zatvora zbog učešća u terorističkoj miliciji Islamska država.

Ni današnji svedoci nisu povezali Ivanovića sa događajima

25.02. 2015, 17:21 Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug/Boki

Ni današnji svedoci tužilaštva, bračni par Zećir Alija (75) i Nurije Alija (74) nisu tokom davanja iskaza povezali lidera Građanske inicijative SDP, Olivera Ivanovića, sa događajima od 14. aprila 1999. godine, kada su u Kosovskoj Mitrovici ubijena četvorica Albanaca.

Ispitivanjem svedoka tužilaštva u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici danas je nastavljeno sudenje lideru Građanske inicijative SDP, Oliveru Ivanovicu i još četvorici Srba koji su optuženi da su počinili neka od najtežih krivičnih dela u Mitrovici tokom 1999. i 2000. godine.

Nikolić: Zloupotreba prava u slučaju Ivanovića i ostalihPredsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, izrazio je uverenje da je mera pritvora Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću, a koja traje više od godinu dana, neprimerena i da predstavlja zloupotrebu prava.

Nikolić je poručio da bi njihovo puštanje na slobodu do pravnosnažnosti sudske odluke bilo potvrda poštovanja osnovnih ljudskih prava i objektivnosti sudskog postupka, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika.

Predsednik je ocenio i da je trajanje pritvora u direktnoj suprotnosti sa izveštajem Misije OEBS-a, u kome se zahteva veće pridržavanje prava na slobodu i ograničavanje pritvora na izuzetne slučajeve sa kratkim rokom.

Predsednik Nikolić podseća da je UNMIK 2002. godine vodio istražni postupak protiv više lica, a za ista krivična dela za koja se danas Ivanović i ostali terete i tada je ocenjeno da ne postoje dokazi i da se postupak obustavlja.

Kako Nikolić ističe, u dosadašnjem delu suđenja, svedoci tužilaštva Mentor Mehana i Bedžet Ferizi su potvrdili navode odbrane da su okrivljeni nevini.

Imajući u vidu stanje u predmetu koji se vodi protiv Ivanovića, Delibašića, Vujačića i Lazovića, ne ulazeći u konačni ishod postupka, predsednik smatra da je mera pritvora, koja je određena uprkos garancijama vlade Republike Srbije, neprimerena i predstavlja zloupotrebu prava, navodi se u saopštenju.

„Puštanje na slobodu okrivljenih do pravnosnažnosti sudske odluke, bilo potvrda poštovanja osnovnih ljudskih prava i objektivnosti sudskog postupka,“ ocenio je Nikolić.

Kako se navodi, predsednik će sa velikom pažnjom da prati nastavak krivičnog postupka u očekivanju da će pravo nadjačati motive političke prirode i da će pravna sigurnost pođednako važiti za sve građane Kosova i Metohije.

Posebno zabrinjava mogućnost da se ponovi slučaj Anđelka Kolašinca koji je proveo u pritvoru više od četiri godine, a koga je okružni sud u Prizrenu na kraju oslobodio svih optužbi, podvukao je predsednik Srbije.

Kao deveti svedok optužbe, svoj iskaz je dao Zećir Alija (75) iz Đakovice, koji je rekao da je 1999. godine sa suprugom krenuo autobusom iz Đakovice ka Crnoj Gori i da su ih kod mesta Đurakovac zaustavile dve osobe i da je jedna od njih bio Ivanović.

Svedok nije mogao da navede kog dana, ili meseca se to tačno dogodilo, već je rekao da je to bio dan “kada je gorela Mitrovica”, na šta je advokat Nebojša Vlajić napomenuo da je u pitanju 14. april 1999. godine.

Svedok je tokom ispitivanja rekao da nije poznavao Ivanovića, već da ga je video na televiziji, ali da se ne seća tačno kada, te da je tri meseca potom to prijavio policiji.

Nakon Zećira Alije, iskaz je dala njegova supruga Nurije, koja je ponovila da su ona i suprug 1999. godine krenuli autobusom iz Đakovice ka Crnoj Gori.

Ona je rekla da je autobus u kojem su bili zaustavljen na nekoj lokaciji, ali da nije sigurna gde. Svedokinja je tokom davanja iskaza jednog od dvojice ljudi, za koje je rekla da su zaustavili autobus, nazivala Enverom Ivanovićem, ali i Oliverom Ivanovićem, da bi zatim rekla da ga tada nije poznavala, već da joj je suprug rekao da je u pitanju Oliver Ivanović.

Ona je navela da su nakon zaustavljanja nastavili put i da je kasnije, tokom pauze, pitala supruga ko ih je zaustavio i da je suprug rekao – Ivanović.

Svedokinja je kazala da je njen suprug dao izjavu u policiji u Đakovici, a da su ga potom zvali iz EULEX-a prošle godine.

Za sutra je planirano da svoj iskaz da svedok tužilaštva, Faik Hiseni.

Nakon saslušanja ovih svedoka u vezi sa dogadajima iz 1999. godine, sudije će saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa dogadajima iz 2000. godine.

Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

Slučaj Ivanović povezan je sa još četvoricom Srba, a to su Dragoljub Delibašić, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su osumnjičeni za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se ranije da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Lunaček: Vize razlog emigracije sa Kosova

Izvestilac za Kosovo, austrijska političarka Ulrike Lunaček, smatra da je neuvođenje vizne liberalizacije razlog za masovno iseljavanje građana Kosova.Ulrike Lunaček

„Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta je većinom u korist mog izveštaja uputio jasan signal u pravcu evropske perspektive Kosova“, rekla je Lunaček. Izveštaj koji je ona podnela izglasan je sa 44 prema 8 glasova i 4 uzdržana glasa.

„Građani Kosova su jedini na Zapadnom Balkanu koji još ne mogu slobodno da putuju na tri meseca u EU“, navela je Lunaček. „Osećaj izopštenosti je razlog za emigraciju hiljade građana proteklih nedelja“, smatra ona.

Lunaček je ukazala da se u izveštaju poziva vlada u Prištini da svom stanovništvu konačno predoči verodostojnu ponudu za uspešnu budućnost i konkretne napore za ekonomsku i socijalnu stabilizaciju.

Istovremeno, kako je naglasila, u izveštaju o Kosovu, kao i o Srbiji, pozivaju se Beograd i Priština na odlučnije delovanje protiv kriminalnih mreža, koji ilegalne migrante sa Kosova preko Srbije prebacuju u zemlje EU.

Lunaček se kritički osvrnula na to što je bilo potrebno puno vremena da se formira vlada nakon izbora prošle godine.“Istovremeno se sada zahtevaju jasni napori i više napretka u oblastima pravne države, slobode medija i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i konstruktivan nastavak procesa dijaloga sa Beogradom“, poručila je Lunaček.

Ona je dodala da je potrebno ispitati i optužbe u vezi korupcije u Euleksu, kako bi se važan rad ove misije mogao nastaviti i verodostojnost EU u ovoj oblasti bila obnovljena.

Prema njenim rečima potreban napredak u borbi protiv korupcije nije moguć bez dobre saradnje Euleksa i kosovskih vlasti.

AI: Etničko nasilje, povratak raseljenih problemi Kosova

Na Kosovu i dalje postoje problemi međuetničkog nasilja, pritiska i napada na novinare, povratka i reintegracije raseljenih i diskriminacije manjina, ocenila je organizacija Amnesti internešenel (AI).Priština (Foto Ljubiša Milovanović)

„Međuetničke tenzije se nastavljaju, posebno na severu. Neki srpski političari su sprečeni da uđu na Kosovo, a neki kosovski Srbi, među kojima povratnici u Klinu, bili su meta napada na njihovu imovinu, groblja i verske objekte“, navodi se u godišnjem izveštaju AI o stanju ljudskih prava.

Napadi su se, dodaje se u izveštaju, intenzivirali posle fudbalske utakmice Srbija-Albanija u oktobru i incidenta s bespilotnom letelicom.

AI podseća da su u junu, posle sukoba kosovske policije i Albanaca koji su demonstrirali protiv zatvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, pripadnici Euleksa ispalili gumene metke, iako je njihova upotreba zabranjena.

Međunarodna organizacija ocenjuje da vlasti utiču na kosovske medije i da su novinari izloženi pretnjama i napadima.

„Vlada i državne agencije u velikoj meri utiču na medije preko velikih doprinosa njihovim prihodima od reklama“, navedeno je u izveštaju.

AI ističe da se nastavljaju napadi na istraživačke novinare i podseća da je novinar lista Ekspres Visar Durići dobijao ozbiljne pretnje smrću posle pisanja o organizaciji Islamska država.

Udruženje profesionalnih novinara, dodaje se u izveštaju, izrazilo je zabrinutost da je Euleks izvršio pritisak na novinara Koha ditore Vehbija Kajtazija, koji je pisao o navodnoj korupciji u Euleksu.

AI navodi da je se 1.655 osoba i dalje vodi kao nestalo i podseća na protest rođaka nestalih zbog ukidanja mesečne nadoknade od 135 evra kada su tela članova njihove porodice pronađena.

„Unmik nije uspeo da obezbedi odštetu, uključujucji nadoknadu, rođacima nestalih kosovskih Srba, po preporuci Savetodavnog odbora za ljudska prava“, kaže se u izveštaju.

Romi, Aškalije i Egipćani i dalje su žrtva raširene i sistematske diskriminacije, a u cilju njihove integracije primenjeno je svega nekoliko mera, ocenio je AI.

Do novembra je s Kosova emigriralo oko 360 porodica, odnosno oko 1.700
ljudi, i zatražilo azil u Mađarskoj.

Više od 17.200 ljudi, uglavnom kosovoskih Srba, i dalje je raseljeno, prema podacima agencije UN za izbeglice, a do novembra su se samo 404 člana manjinskih zajednica dobrovoljno vratila na Kosovo, „gde su uslovi za njihovu reintegraciju i dalje krajnje neadekvatni“.

Azil u zemljama EU do oktobra je tražilo 11.000 ljudi s Kosova, dodaje se u izveštaju AI.

Toni Bler u Srbiji, ministri ćute

Beograd — Kako B92 ekskluzivno saznaje, Toni Bler je danas posetio Beograd i održao jednosatno predavanje pojedinim ministrima. Njegova poseta obavijena je velom tajne.

Foto: B92
Foto: B92

Niko od ministara izlazeći sa predavanja nije želeo da komentariše o čemu je bilo reč.

Predavanje je održano u Tolstojevoj 2 na Dedinju, ali ulaz ekipi B92 nije bio dozvoljen. Na parkingu smo zatekli službena vozila Vlade Srbije. Predavanje Tonija Blera trajalo je oko jedan sat, posle čega su klub poslanika počeli da napuštaju ministri.

Ipak, niko od njih nije želeo da daje izjave.

Na pitanja B92 nisu odgovorili ministri Dušan Vujović, Ivan Tasovac, Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali je kratko rekao da će „o sastanku pričati neko drugi“.

U međuvremenu, vozila britanske ambasade defilovala su oko vile u kojoj su u tom trenutku sastanak imali srpski ministri i nekadašnji britanski premijer.

Foto: B92
Foto: B92

Nekadašnjem šefu britanske vlade očigledno je bilo bitno da u Beogradu ostane neprimećen, pa je zato Klub poslanika napustio kroz zadnji izlaz, najverovatnije kroz kuhinju. Napustio je objekat u pratnji blindiranih kombija i automobila.

Iako nam ulazak u sam objekat nije bio dozvoljen, saznali smo da je Toni Bler ministrima objašnjavao strategiju političkog delovanja, odnose sa javnošću to kako bi trebalo da komuniciraju s medijima.

Takođe, rekao im je da bi trebalo da se fokusiraju na tri ili četiri teme tokom svog mandata.

08.02.2015 08:00 – 23:55 Ko će reći precizno šta se događa? NOVAC I INTERESI U KRUPNOM PLANU!


Srpska Vojska prodaje 480 tenkova i haubica, SA OVAKVIM TAJNIM I STRUČNIM VLADARIMA SRBIJE „ŠTA ĆE NAM I SRBIJA“!

U Vojsci Srbije i ostalim upravljačkim polugama Države infiltrirani Špijuni različitih formata sa ciljem razaranja ODBRAMBENOG SITEMA SRBIJE! „Sistem nam je pun virusa i pada“! Kao što prodaju Kosovo i Metohiju tako prodaju i Srbiju, ISTI BANDITI!

Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je da će oglasiti na prodaju više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge municije i opreme.

Direkcija za nabavke i prodaju planira da ponudi na prodaju 282 tenka T-55 i oko 220 oklopnih transportera M-60, M-80, BTR-50 i BTR-60 i protivoklopnih oruđa POLO, kao i 200 haubica od 105 i 155 milimetara, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane, prenosiBeta.

Tenk vojske Srbije

Tenk vojske Srbije

Ministarstvo će ponuditi oko 16.700 pištolja kalibra 7,65 milimetara, oko 3.500 automatskih pušaka M-70, oko 120.000 tromblonskih mina i oko 1.500 raketa.

Zainteresovani mogu da kupe i više od 1.100 protivavionskih topova od 20 i 30 milimetara i oko 5.400 ručnih bacača raketa, minobacača i bestrzajnih topova, a na prodaju je i 26 višecevnih lansera raketa M-63.

Na prodaju su i tri radara SNAR-10 za kontrabatiranje neprijateljske artiljerije i više od 140.000 komada razne municije.

U oglasu objavljenom 27. januara na sajtu Ministarstva navodi se da će poziv za učešće u javnom nadmetanju za kupovinu oružja biti upućen onim pravnim licima koja imaju zakonsko pravo na to.

Portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić objasnio je da je naoružanje i vojna oprema koju taj resor planira da ponudi na prodaju, zastarela i sa isteklim resursima, dodajući da tim postupkom neće biti oslabljena odbrambena moć zemlje.

„Radi se o viškovima naoružanja i vojne opreme koji nisu neophodni za normalno funkcionisanje sistema odbrane. Sredstva koja su oglašena viškom su zastarela, sa isteklim resursima i vekom upotrebe“, rekao je Krivokapić, dodajući da Vojska Srbije raspolaže dovoljnim brojem modernijih sredstava iste klase i namene.

Prema njegovim rečima, celokupan prihod od buduće prodaje viškova naoružanja i vojne opreme biće uplaćen u Budžetski fond za naoružanje čije je osnivanje u toku u ministarstvu odbrane.

„Budžetski fond se kao novina u skladu sa zakonom, upravo osniva u ministarstvu odbrane. Za razliku od nekih prethodnih vremena, sredstva iz fonda će biti isključivo korišćena za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja za potrebe Vojske Srbije“, rekao je Krivokapić.

On je dodao da ministarstvo odbrane nije preciziralo vremenski oročen poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu naoružanja.

„Takav postupak treba da obezbedi maksimalnu transparentnost u procesu prodaje, odnosno da pruži dovoljno vremena zainteresovanim preduzećima da pronađu kupce“, kazao je Krivokapić i dodao da na tenderu mogu učestvovati preduzeća registrovana za spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe, kojih ima više od 150, kao i 51 preduzeće registrovano za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

„Oglašavanje i prodaja viškova naoružanja i vojne opreme biće potpuno transparentno i u skladu sa zakonom. Cilj nam je da predupredimo eventualne propuste i malverzacije u svim fazama postupka prodaje, uključujući i javno nadmetanje zainteresovanih preduzeća po modelu aukcije, čime su ostvarene prodajne cene u proseku tri do četiri puta veće od početnih“, rekao je portparol ministarstva.

Krivokapić je dodao da je prethodni model prodaje naoružanja i vojne opreme bio „daleko netransparentniji“ i opterećen nezakonitostima zbog kojih je uhapšeno više osoba.

Kako je naveo, tokom prethodnih meseci, na zahtev Vojske Srbije i sugestiju ministra odbrane Bratislava Gašića, povučena su iz prodaje određena sredstva, prvenstveno inženjerijska ali i ubojna vežbovna sredstva, koja su ranije oglašena suvišnim.

„Moć ostaje, idu stari tenkovi“

Beograd — Naoružanje i oprema koju Ministarstvo odbrane planira da ponudi na prodaju su zastereli, sa isteklim resursima i neće oslabiti odbrambenu moć zemlje.

Foto: Beta
Foto: Beta

To je danas izjavio portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.

„Radi se o viškovima naoružanja i vojne opreme koji nisu neophodni za normalno funkcionisanje sistema odbrane. Sredstva koja su oglašena viškom su zastarela, sa isteklim resursima i vekom upotrebe“, kazao je Krivokapić agenciji Beta.

On je dodao da Vojska Srbije raspolaže dovoljnim brojem modernijih sredstava iste klase i namene.

Prema njegovim rečima, celokupan prihod od buduće prodaje viškova naoružanja i vojne opreme biće uplaćen u Budžetski fond za naoružanje čije je osnivanje u toku u ministarstvu odbrane.

„Budžetski fond se kao novina u skladu sa zakonom, upravo osniva u ministarstvu odbrane. Za razliku od nekih prethodnih vremena, sredstva iz fonda će biti isključivo korišćena za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja za potrebe Vojske Srbije“, rekao je Krivokapić.

On je dodao da ministarstvo odbrane nije preciziralo vremenski oročen poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu naoružanja.

„Takav postupak treba da obezbedi maksimalnu transparentnost u procesu prodaje, odnosno da pruži dovoljno vremena zainteresovanim preduzećima da pronađu kupce“, kazao je Krivokapić i dodao da na tenderu mogu učestvovati preduzeća registrovana za spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe, kojih ima više od 150, kao i 51 preduzeće registrovano za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

„Oglašavanje i prodaja viškova naoružanja i vojne opreme biće potpuno transparentno i u skladu sa zakonom. Cilj nam je da predupredimo eventualne propuste i malverzacije u svim fazama postupka prodaje, uključujući i javno nadmetanje zainteresovanih preduzeća po modelu aukcije, čime su ostvarene prodajne cene u proseku tri do četiri puta veće od početnih“, rekao je portparol ministarstva.

Krivokapić je dodao da je prethodni model prodaje naoružanja i vojne opreme bio „daleko netransparentniji“ i opterećen nezakonitostima zbog kojih je uhapšeno više osoba.

Kako je naveo, tokom prethodnih meseci, na zahtev Vojske Srbije i sugestiju ministra odbrane Bratislava Gašića, povučena su iz prodaje određena sredstva, prvenstveno inženjerijska ali i ubojna vežbovna sredstva, koja su ranije oglašena suvišnim.

Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je 27. januara na svom internet sajtu da će oglasiti na prodaju više od 480 tenkova i ostalog naoružanja.

Pentagon otkrio oružje budućnosti

Vašington — Elektromagnetni top, poznat i kao rejlgan (railgun), koji ispaljuje projektil brzinom sedam puta većom od brzine zvuka uskoro bi mogao da bude deo arsenala SAD.

Foto: YouTube/Screenshot

Jedan od sistema o kojima se najviše priča u vojnoj industriji poslednjih decenija, predstavljen je na sajmu američke vojne mornarice pre nekoliko dana.

Kako prenose mediji, Pentagon planira da ovo oružje već sledeće godine testira na brzom ratnom brodu USNS Milinoket, a moguće je da se u skoroj budućnosti nađe i na razaraču USS Lindon B. Džonson.

Top koji neki nazivaju i „Teslinim“, ispaljuje projektile koristeći elektromagnetnu silu umesto eksplozije baruta, a zbog zbog velike brzine, projektilima nisu potrebna nikakva punjenja kako bi probijali i najdeblje oklope.

„Silina udara je kao da teretni voz prođe kroz zid brzinom od 150 kilometara na sat“, rečeno je na predstavljanju na sajmu „Budućnost mornaričke sile, nauke i tehnologije“ u Vašingtonu.

Njegova prednost je i to što je daleko jeftiniji od standardnih raketnih sistema, a osim toga je i mnogo bezbedniji za korišćenje jer se ne koriste eksplozivi.

„Rejlgan“, čije su ručne varijante poznate pre svega mlađim generacijama iz brojnih video-igara, napaja se iz energetskih sistema broda na kom je instaliran i trebalo bi da se koristi za mete na kopnu i vodi.

Projektili su teški oko deset kilograma, a domet uz brzinu od 2.372 metra u sekindi je vrtoglavih 150 kilometara.

Najveći problem trenutno je skladištenje energije na brodovima, jer je za ispaljivanje samo jednog projektila niz dve metalne šine (odakle je oružje i dobilo ime) potrebno 34 mega džula.

„Test će sigurno biti sledeće godine, ali razvojnim timovima su potrebni meseci ili čak godine kako bi uklopili ovaj sistem u postojeće ratne sisteme na ratnim brodovima“, navode mediji.

Inače, američka mornarica je nedavno predstavila još jedno oružje budućnosti – laserski top.

SLIČNO KAO IZ SCENE ROBO-TRANSFORMERSI POSLEDNJI DEO FILMA GDE MAGNETNI TOP SA BRODA OBARA ROBOTA NA PIRAMIDI!

Sutra nastavak dijaloga Beograda i Prištine

U Briselu će sutra, posle deset meseci zastoja, biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine.Sedište EU u Briselu (Foto Novosti)

 MiTimove će, prvi put, predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

Do nastavka dijaloga dolazi u atmosferi pogoršanih odnosa između dve strane, do čega je dovela odluka Mustafe da smeni ministra za povratak Aleksandra Jablanovića, što je, prema stavu Beograda, učešće liste „Srpska“ u toj vladi učinilo besmislenim.

Beograd je takođe poručio da će taj jednostrani potez otežati nastavak dijaloga, te da će ostanak liste „Srpska“ u kosovskoj vladi, a samim tim i stabilnost kosovskih insitucija, zavisiti od procene situacije posle briselskog sastanka.

Poslednja runda dijaloga održana je 31. marta prošle godine, pod pokroviteljstvom tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a do zastoja je posle toga došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled formiranja vlade posle parlamentarnih izbora.

Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je u petak da će na dnevnom redu u ponedeljak biti utvrđivanje napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma i razmena mišljenja o budućim koracima u procesu normalizacije.

Očekuje se da će na dnevnom redu razgovora jedna od glavnih tema biti pravosuđe, kao i formiranje ZSO, a Beograd je najavio i pokretanje pitanja srpske imovine na Kosovu, uključujući „Trepču“.

Srpska strana takođe će, prema Tanjugovim informacijama, insistirati na tome da Zajednica srpskih opština bude jedna od tema nastavka dijaloga.

Kosovska ministarka za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri najavila je da je Priština zainteresovana za razgovor o pozivnom telefonskom broju za Kosovo i formiranju Osnovnog suda na severu.

Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz Evropske unije su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja.

Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih opština.

Članstvo je otvoreno i za druge opštine uz saglasnost članica, a sporazumom je predviđeno da će Zajednica imati osnivački statut i da može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu.

Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva statut Asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.

ZSO će imati predstvničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu.

ABK: Srpska ne treba da bude deo Vlade

Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi ocenio je da Srpska lista, koja je deo vladajuće koalicije, ne treba da bude u Vladi ako ne priznaje Ustav i zakone Kosova.

  • Zgrada Vlade Kosova

„Mi smatramo da svi koji učestvuju u Vladi Kosova treba da odgovaraju Ustavu i zakonima koji su na snazi. Svi koji su protiv takve orijentacije i koji odgovaraju politici u Beogradu, ne treba da budu deo Vlade“, kazao je Isufi za prištinski portal „Politiko“.

Prema njegovim rečima, premijer Kosova Isa Mustafa treba da drži pod kontrolom svoje ministre, kako bi oni radili u skladu sa zakonima Kosova, a ne na osnovu naredbi iz Beograda.

Isufi je dodao da kosovski ministri treba da se ponašaju i poštuju Ustav i zakone Kosova „a ne da za svoj rad odgovaraju drugoj državi, suprostavljajući se zemlji u kojoj su učestvovali na izborima“.

Srpska lista je zamrzla učešće u radu Vlade i Skupštine Kosova posle odluke premijera Mustafe da sa funkcije ministra za povratak i zajednice smeni Aleksandra Jablanovića.

Džozef Bajden u Minhenu pozvao Vučića i Mustafu da posete Vašington

08. 02. 2015, 12:04 Izvor: KoSSev

„Radite sjajan posao za Srbiju. Želim da znate da je Srbija važna zemlja za region,“ reči su pozdrava potpredsednika SAD-a, Džozefa Bajdena, srpskom premijeru, Aleksandru Vučiću, sinoć u Minhenu, saopštila je srpska vlada. Sa Bajdenom se u Minhenu juče sastao i kosovski premijer, Isa Mustafa, kojem je Bajden obećao „dalju podršku“, a Mustafa preneo zahvalnost „naroda i institucija Kosova“. Američki potpredsednik je dvojicu premijera, u odvojenim susretima, pozvao i da uskoro posete Vašington.

U saopštenju srpske vlade pod nazivom „SAD žele saradnju sa Srbijom u energetici i evrointegracijama“, navodi se da je Džozef Bajden naglasio da SAD podržavaju evropski put Srbije i da zajedno sa Evropom žele da sarađuju sa Srbijom i na polju energetike i na polju evrointegracija.

Vučić je obavestio Bajdena o ekonomskim reformama koje sprovodi srpska Vlada, sporazumu sa MMF koji Srbija sklapa u februaru, istakavši da će Srbija biti u stanju da sačuva i ekonomsku i političku stabilnost Balkana.Bajden je uputio poziv srpskom premijeru za zvaničnu posetu Vašingtonu. Premijer je takođe pozvao američkog potpredsenika da poseti Srbiju, što je on i prihvatio, ističe Vlada.

U saopštenju nije navedeno da li su dvojica zvaničnika pominjala teme u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Vučić se sa Bajdenom sinoć sastao na marginama minhenske konferencije o bezbednosti, gde se u proteklim danima sreo i sa ostalim visokim zvaničnicima.

„Za manje od 24 sata razgovarati sa Jensom Stoltenbergom, Viktorijom Nuland, senatorima i Bajdenom je velika stvar, jer je teško napraviti termine na skupu. Kada to sve uspete morate da budete zadovoljni. Naše je da sačuvamo zemlju u ovom turbulentnom vremenu, da sačuvamo mir i stabilnost i unapređujemo ekonomiju. Očekujem unapređenje i još bliže odnose sa SAD“, objasnio je Vučić medijima.

Mustafa: SAD podržavaju Kosovo

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden se u Minhenu, takođe, sastao sa kosovskim premijerom, Isom Mustafom, potvrdivši i za Kosovo „dalju podršku“ SAD-a, saopšteno je iz kabineta kosovskog premijera.

Bajden je pozvao Mustafu da u „bliskoj budućnosti“ poseti Belu kuću.

„Premijer Mustafa se zahvalio Potpredsedniku Džou Bajdenu, a takođe je izrazio i zahvalnost naroda i institucija Kosova za kontinuiranu podršku Sjedinjenih država Kosovu,“ navodi se u saopštenju iz Prištine.

Mustafa se u Minhenu susreo i sa ostalim visokim zvaničnicima – nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i Generalnim sekretarom Nato-a, Jensom Stoltenbergom, bivšim predsednikom Finske i posrednikom UN-a za status Kosova – Martijem Ahtisarijem i američkim posrednikom u procesu utvrđivanja statusa Kosova, Frenkom Viznerom, kao i poslanicima Bundestaga, sa kojima je razgovarao o prioritetima nove kosovske vlade, evrointegracijama i dijalogu sa Beogradom.

Odvojeni susreti dvojice premijera sa drugim čovekom SAD-a usledili su pred prvi susret Beograda i Prištine u Briselu, posle deset meseci pauze – u ponedeljak, 9. februara, u nastavku dijaloga, na kojem će se Vučić i Mustafa po prvi put sastati, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

„Bojkot Srba je pucanj sebi u nogu“

Nedelja, 08. februar 2015, 9:53 Izvor: B92/Tanjug

Foto: Internet

Politički analitičar, Dušan Janjić, izjavio je danas da očekuje da će se u Briselu postići politički dogovor za rešavanje krize na Kosovu.

On je gostujući na RTS-u kazao da će sutrašnji dijalog u Briselu biti neka vrsta pregleda toga šta je od dogovorenog urađeno, a šta nije, kao i šta bi trebalo uraditi.

„Mislim da će se postići politički dogovor, da se neće ići u bojkot institucija, da će se naći druga rešenja za krizu koju je izazvana i političkim neredima u u Prištini i smenom Jablanovića,“ rekao je Janjić.

On je istakao da bi bojkot bio samo „pucanje u noge interesima srpske zajednice“, da bi šteta bila ogromna i da se time rizikuje nametanje rešenja.

On je dodao da će u Briselu biti reči o konkretnim temama, kao što su sud u Mitrovici, pitanje predstavljanja statuta zajednice opština i u vezi sa železnicom i telekomunikacijama.

Janjić smatra da će se razgovarati i o imovini javnih preduzeća i resursa, ali da pitanje „Trepče“ neće biti tema sastanka.

„Ne verujem da će ‘Trepča’ doći na red, ona će morati da ide kroz dug proces sagledavanja, pojediničnih pregovora, odluka jedne i druge vlade, pa možda i neka arbitraža na kraju,“ rekao je Janjić.

U Briselu će, posle deset meseci zastoja, sutra biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, a timove će, prvi put predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

Lavrov: Obama pogrešno o Kosovu

08.02. 2015, 23:51 Izvor: B92/Tanjug

Foto: Beta/AP

Na Krimu je sproveden princip samoopredeljenja utvrđen Poveljom UN, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ističući da na Kosovu nije bilo referenduma.

„Na Kosovu nikakvog referenduma nije bilo, iako je (američki predsednik Barak) Obama nedavno rekao da je tamo sve idealno, da je bilo referenduma. Nije bilo tamo referenduma! Kao ni kod mnogih drugih. Nemačka se ujedinila bez referenduma, mi smo to aktivno podržavali,“ rekao je Lavrov, odgovarajući na pitanja učesnika Konferencije o bezbednosti u Minhenu.

Povezani članci: Posle neistinitog svedočenja u Kongresu o Kosovu, Nulandova sutra u Beogradu i Prištini

Neistinito svedočenje Viktorije Nuland u Kongresu o „referendumu na Kosovu“

Prema njegovim rečima, na Krimu je u najranijoj fazi krize „desni sektor“ pokušao da se probije i zauzme administrativne zgrade, ali da to „narodne patrole“ nisu dopustile.

„Sproveli su referendum o nezavisnosti, a zatim pokrenuli pitanje o prisajedinjenju Rusiji,“ kazao je Lavrov.

Ruski ministar inostranih poslova je rekao da postoje međunarodni propisi koji se „ponekad različito tumače, a razne aktivnosti dobijaju, povremeno, direktno suprotnu interpretaciju“.

„Na Krimu se desilo to što je predvidela Povelja UN – samoopredeljenje. U Povelji UN postoji nekoliko principa, i pravo naroda na samoopredeljenje je na ključnom mestu, a teritorijalnu celovitost i suverenitet obavezni su za uvažavanje“, rekao je Lavrov a prenosi TASS.

Ruska agencija navodi da je posle tih reči šefa ruske diplomatiije u sali zavladala živost, a on je savetovao prisutnima da pažljivo pročitaju Povelju UN.

„Generalna skupština usvojila je deklaraciju u kojoj je razjasnila korelaciju temeljnih principa međunarodnog prava. Tamo je potvrđeno da su suverenitet i teritorijalna celovitost neprikosnoveni, da zemlje koje pretenduju da se njihov suverenitet uvažava, treba da uvažavaju prava naroda koji žive u tim državama. I da se ne dopusti sprečavanje prava na samoopredeljenju korišćenjem grube sile,“ kazao je Lavrov.

O Ukrajini…

Govoreći o Ukrajini, Lavrov je podsetio da je bio potpisan sporazum sa predsednikom Viktorom Janukovičem koji su potvrdili šefovi diplomatije Nemačke, Francuske i Poljske, a koji je predvideo formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

Drugog dana, kako je rekao, napadnuta Janukovičeva rezidencija i zgrade vlade, a spaljene su zgrade i ljudi na trgu u Kijevu, Majdanu.

„Nestao je Janukovič, sada se može zauzeti vlast oružanim putem bez obaziranja na nacionalno jedinstvo? To je nedopustivo,“ rekao je Lavrov i dodao da je vlada nacionalnog jedinstva trebalo da pripremi novi Ustav i na osnovu njega sprovesti izbora.

„Umesto toga (sadašnji ukrajinski premijer Arsenij) Jacenjuk je krenuo na Majdan, rekavši: ‘Čestitajte nam i ja vama čestitam – formirali smo vladu pobednika!’,“ rekao je šef ruske diplomatije.

Na kraju su gušili akcije protesta u oblastima na istoku Ukrajine, kazao je Lavrov.

„Ko je koga napao? Da li su Donjeck i Lugansk krenuli u napad na Kijev? Ne. Tamo je upućena vojna grupa i počeli su sa pokušajima uspostavljanja vlasti silom,“dodao je on.

Lavrov je prethodno u izlaganju na Minhenskoj konferenciji istakao da su događaji iz prethodne godine potvrdili ispravnost upozorenja Moskve na prisustvo dubokih i sistemskih problema u organizovanju evropske bezbednosti i međunarodnih odnosa u celini.

„Konstrukcija stabilnosti, zasnovana na Povelji UN i helsinškim principima, odavno je podrivena postupanjem SAD i njihovih saveznika u Jugoslaviji, koju su bombardovali, u Iraku, u Libiji, širenjem NATO-a na Istok, formiranjem novih linija podele,“ rekao je šef ruske diplomatije, podsećajući na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina u Minhenu pre osam godina.

Lavrov je to rekao reagujući na argumente njegovih kolega da se dogodilo iznenadno ubrzano rušenje višedecenijskog svetskog poretka.

„Projekat građenja ‘panevropske kuće’ nije uspeo upravo zato što se naši partneri na Zapadu nisu rukovodili interesima uvođenja otvorene bezbednosne strukture uz uzajamno uvažavanje interesa, već iluzijama i uverenjima pobednika u ‘hladnom ratu'“, rekao je Lavrov.

„Rusija za mir, vi ste krivi“

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je na minhenskoj konferenciji Ameriku i EU za eskalaciju ukrajinske krize, naglasivši da je Rusija za mir.

On je ujedno rekao da bi razgovori ruskog predsednika Putina, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda mogli pokrenuti nacionalni dijalog u Ukrajini.

„Ne verujem da Evropa sebi može priustiti da ignoriše širenje tog nacionalističkog virusa,“ rekao je Lavrov, povodom razvoja situacije u Ukrajini .

„Svet se nalazi na prekretnici“, rekao je Lavrov, komentarišući ekstremističke tendencije u svetu i nedostatak adekvatne međunarodne „sigurnosne arhitekture“.

On je rekao da je Zapad, umesto prave, evropske sigurnosne strukture oblikovao iluzije, pošto se oseća „kao pobednik hladnog rata“ i ocenio da je kriza rezultat razvoja politike proteklih 25 godina koja cilja na to „da Amerika dominira međunarodnim odnosima u Evropi“.

Govoreći o ukrajinskom konfliktu, Lavrov je ukazao da bi snage u Ukrajini trebalo da deluju na postizanje jedinstva o primeni „praktičnih aspekata“ Sporazuma iz Minska i da će onda Rusija, preko Saveta bezbednosti UN, sigurno biti među onima koje će to garantovati.

„Ako ukrajinska vlada polazi od toga da je sopstveni narod neprijatelj, onda ona mora i sa tim nepreijateljem pregovarati,“ rekao je Lavrov.

Moskva spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa DNR i LNR

Moskva je spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR, LNR), izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Minhenu.

„Čim glavni učesnici procesa u Minsku – ukrajinske vlasti i predstavnici DNR i LNR, dostignu dogovor o svim praktičnim aspektima ispunjenja svake od odredbi iz Minska, uveren sam da će Rusija biti među onima koji će osigurati garancije tog dogovora,“ rekao je on, a prenosi TAS S.

„Da li u OEBS-u, da li u SB UN. Uveren sam da će i Nemačka, i Francuska, i druge zemlje biti spremne da daju takve garancije. Međutim, može se garantovati samo ono što je već urađeno, dostignuto,“ kazao je Lavrov.

„Treba se dogovarati direktno, ne treba se praviti da će tim ljudima biti ‘odata čast’, oni žive na svojoj zemlji, ratuju za svoju zemlju. Oni čine ispravnu stvar, a ukrajinski vojnici ne shvataju zašto ih bacaju u rat,“ naglasio je šef ruske diplomatije, dodajući da „ukrajinske kolege ne treba da se nadaju da će bezrezervna podrška, koju dobijaju sa strane, rešiti sve probleme“.

„Čini mi se da je ta podrška, apsolutno lišena svake političke analize događaja, opija neke, kao što je 2008. zavrtela glavu (bivšem predsedniku Gruzije Mihailu) Sakašviliju,“ rekao je Lavrov i dodao da „svi znaju šta je od toga ispalo“.

Susret i sa Stoltenbergom

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov sastao se danas na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti prvi put sa novim generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, prenose mediji na nemačkom jeziku, pozivajući se na RIA Novosti.

Susret, prvi od kako je Stoltenberg izabran za generalnog sekretara NATO je, kako je za RIA Novosti rekao jedan član ruske delegacije u Minhenu, protekao iza zatvorenih vrata.

“Sama činjenica da je došlo do susreta je jedan dobar znak“, naveo je član ruske delegacije.

U tekstu se kaže da je Stoltenberg prebacio Rusiji odgovornost za situaciju u Ukrajini i da su se Stoltenberg i Lavrov složili u tome da su njihove procene o situaciji u istočnoj Ukrajini jako različite.

Stoltenberg je Lavrovu tvrdio da su koraci NATO na istočnim granicama alijanse preduzeti isključivo iz odbrambenih razloga.

NATO je pre par dana doneo odluku o formiranje snaga za brzo reagovanje i o postavljanju šest komandnih štabova na istoku Evrope – u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Trupe za brzo delovanje NATO trebalo bi da pred Rusijom, povodom ukrajinske krize, pokažu da alijansa svoje istočne partnere “ne ostavlja na cedilu“, ocenili su nemački mediji u izveštajima sa NATO samita u Briselu.

Subotica, vanredno zbog emigranata s Kosova

Granična policija u Subotici, kojoj su u pomoć pristigle kolege iz drugih regionalnih centara, pojačala je aktivnosti na sprečavanju ilegalnih prelazaka granice prema Mađarskoj. Od početka februara napisano 460 prekršajnih i 12 krivičnih prijava i oduzeto 20 putničkih i motornih vozila. Na području mađarske županije Čongrad juče privedeno više od 1.000 ilegalnih migranata.

Tokom noći je u pravcu graničnog prelaza Horgoš sprečen pokušaj ilegalnog prelaska granice četvoročlane porodice sa Kosova i Metohije, javlja Tanjug.

Subotica, vanredno zbog emigranata s Kosova

Uhapšeno još 1.000 migranata u Mađarskoj

Mađarska policija saopštila je da je na području Županije Čongrad tokom jučerašnjeg dana privedeno 1.022 ilegalna migranta, javlja dopisnik RTS-a.Najveći broj, njih 991 je kosovskih Albanaca, 18 iz Avganistana, 7 Iračana, 3 Kubanca, 2 Sirijca i jedan somalijski državljanin. Najveća grupa ilegalaca uhapšena je na teritoriji pograničnog grada Ašothaloma.Kako je RTS-u potvrdio gradonačelnik Ašothaloma Laslo Torockai, ovo naselje od juče je dobilo posebnu zaštitu od 26 policijskih službenika koji se intenzivno bave ilegalnim migrantima.

U ovom slučaju, majka i otac sa dvoje male dece, po snegu i na temperaturi ispod nule pokušali su, pešačeći oko 10 kilometara, već umorni, da u uđu u Mađarsku, koja je trebalo da im bude samo usputna stanica na putovanju od Gnjilana do Švajcarske i “ boljeg života“.

„Nema ništa tamo. Nema sigurnosti, nema posla, sve političari samo jedu“, rekao je otac dvoje dece novinarima u Regionalnom centru Granične policije u Subotici, gde je protiv njih pokrenut prekršajni postupak.

Ova porodica je samo jedna u nizu među više stotina građana Kosova i Metohije koji u poslednje vreme masovno autobusima ili na drugi način dolaze u Suboticu, iz koje pokušavaju da ilegalno pređu granicu s Mađarskom.

Ukoliko uspeju, time ulaze u šengen zonu i traže azil, pošto sa pasošem Kosova, nepriznatim u Srbiji, ne mogu ući u ovu zonu bez vize.

Prema rečima načelnika Regionalnog centra Granične policije Mladena Mrdalja, pojačali su svoje aktivnosti i beleže mnoštvo ovakvih pokušaja, a samo u prvim danima februara u toj nameri sprečeno je oko 500 građana sa Kosova i Metohije.

Podneto je, prema njegovim rečima, oko 460 prekršajnih prijava, oduzeto 20 putničkih i motornih vozila kojima je jedan deo tih lica krijumčaren od strane krijumčara protiv kojih je podneto 12 krivičnih prijava.

„Sa kolegama iz Mađarske imamo dobru saradnju. Sa naše strane, takođe je zabeleženo puno aktivnosti u prethodnom periodu i ovih nekoliko dana februara meseca beležimo, uistinu, rekordne rezultate po pitanju sprečenih pokušaja ilegalnog prelaska državne granice“, rekao je Mrdalj.

Zbog velikog broja pokušaja ilegalnog prelaska granice, angažovana su termovizijska vozila i ljudstvo i iz drugih regionalnih centara.

U pomoć pozvana i termovizija

Među njima je i operater Goran Aksentijević iz Regionalnog centra prema Bosni i Hercegovini koji je proteklu noć proveo u termovizijskom osmatranju graničnog prostora u blizini graničnog prelaza Kelebija, jednog od ugroženijih po ovom pitanju.

Kreće se samo s najnužnijim

Kreće se samo s najnužnijim

To termovizijsko vozilo je jedno od dva koja danonoćno osmatraju granični pojas sa Mađarskom, zahvaljujući kojima se bezbednije, brže i efikasnije mogu sprečiti ilegalni prelasci granice.

„Na ovom delu koji mi posmatramo za sada nema nikakvih aktivnosti, što ne znači da neće biti. Tu smo zajedno sa kolegama koji ovde rade, radimo isti posao, hvatamo izvršioce krivičnih dela i prekršaja iz oblasti prekograničnog kriminala“, rekao je Aksentijević novinarima.

Vozilo je opremljeno kamerama koje mogu uočavati kretanja na daljini od 15 do 20 kilometara, u zavisnosti od vremenskih uslova i terena na kojima se nalaze.

Osim toga, vozilo je povezano i sa ekipama Granične policije na terenu, tako da im u pravom momentu mogu dostaviti informaciju o sumnjivim kretanjima, nakon čega sledi njihova reakcija.

Aktivnosti Granične policije nastavljaju se i dalje, tako da su trenutno na najugroženijem delu granice sa Mađarskom dva vozila sa termovizijskim kamerama i sedam auto-patrola.

Novčana kazna za privedene Albance

Više stotina Albanaca sa Kosova i Metohije koji su proteklih dana privedeni dežurnim sudijama zbog pokušaja ilegalnog prelaska državne granice sa susednom Mađarskom, osuđeni su novčanom kaznom i pušteni na slobodu, saopštio je portparol Prekršajnog Apelacionog suda Aleksandar Ilić.

„Do sada su sva lica kažnjena novčanim kaznama i puštena su na slobodu, dok je mali broj maloletnika koji je u posebnom maloletničkom procesu sankcionisan samo opomenom suda“, naveo je Ilić u izjavi dostavljenoj medijima.

Oni su, kako piše, kažnjeni jer su prekršili Zakon o zaštiti državne granice kojim je predviđena novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

„Interesantno je zapažanje postupajućih sudija da je većina privedenih lica sa područja grada Prištine, Vučitrna i Mitrovice, da su uglavnom pristojno obučena i da su sa sobom nosili veće sume novca i da su kazne plaćali odmah“, naveo je Ilić.

Dodao je da njima nije određena privremena mera udaljenja sa teritorije Srbije i zabrane ulaska, jer su u Srbiji legalno.

Ilić je rekao da se trend pokušaja ilegalnog prelaska u susednu Mađarsku nastavlja i da su najopterećenije dežurne sudije i sudsko osoblje prekršajnih sudova u Senti i Subotici koji po 48 sati u smeni neprekidno saslušavaju i donose presude privedenim prestupnicima.

Prema njegovim rečima, u Prekršajnom sudu u Subotici su samo u toku jučerašnjeg dana i noći saslušane i osuđene 173 osobe.

Šeholi: Razlog migracije – nesprovođenje uputstava EU

08.02. 2015, 20:20 Izvor: Tanjug

Foto: Radio KiM

Razlog masovnog odlaska Albanaca sa Kosova, prištinski politički analitičar, Fatmir Šeholi, vidi u nesprovođenju upustva iz izveštaja EU o progresu na Kosovu.

„Posledice nesprovođenja upustva iz međunarodnog izveštaja koji govori o lošem stanju na Kosovu su danas rezultat demonstrativnog napustanja građana Kosova, od kojih je 99% odsto Albanaca, a jedan odsto Roma, Aškalija i Egipćana“, rekao je Šeholi za RTV „PULS“.

On je dodao da se usvajanjem prištinske rezolucije o sprečavanju ilegalne migracije ne mogu zaustaviti građani da ilegalno migriraju, već su neophodne ozbiljne i korenite mere koje će veoma brzo dati rezultate.

Prema njegovim rečima, uzrok masovnog odlaska Albanaca sa Kosova treba tražiti u statističkim izveštajima mnogih međunarodnih organizacija, koje godinama ukazuju na veliku stopu nezaposlenosti, ekstremno siromaštvo i siromaštvo.

„Po zvaničnim podacima udruženja Majke Tereze na Kosovu, 18 odsto građana živi u ekstremnom siromaštvu sa 0,90 centi na dan, 28 odsto stanovnika živi u siromaštvu sa jednim evrom i 40 centi, a stopa nezaposlenosti je stiglo čak do 60 odsto,“ rekao je Šeholi.

Po njemu, krivci za takvo stanje na Kosovu su oni koji kreiraju vladinu politiku.

„Samo za 45 dana sa Kosova je migriralo 35 hiljada Albanaca, a za poslednjih šest meseci, više od 50 hiljada, među kojima je blizu šest hiljada učenika osnovnih škola,“ podsetio je Šeholi.

On je ukazao na alarmantnost tih podataka i ocenio da, ako se nastavi ovaj trend ilegalne migracije, Kosovo će u ovoj godini biti suočeno sa velikom stopom migracije,čak do 30 odsto.

Kosovski savez postaje član FIBA

Svetska košarkaška federacija (FIBA) narednog meseca na Izvršnom odboru primiće u članstvo kosovski savez, prenose Večernje novosti.Ilustracija (Foto tkc.edu)

 Kako se navodi, iako je FIBA ranije nekoliko puta odbijala zahtev kosovskog saveza, sada kao glavni adut ima to što je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 9. decembra prošle godine.

Predsednik kosovskog saveza Erold Belegu bio je u četvrtak u Ženevi na sastanku sa generalnim sekretarom FIBA Patrikom Baumanom i potpredsednikom Turgajom Demirelom, gde su razgovarali o članstvu.

„Podneli smo sva dokumenta neophodna po Statutu FIBA i mislim da ovog puta nema razloga da ne budemo primljeni“, rekao je Belegu za Večernje Novosti.

Košarkaški savez Srbije se godinama trudio i uspevao da stopira članstvo kosovskog saveza u FIBA.

Izvršni komitet FIBA održaće se 12. i 13. marta u Ženevi.

Tomašević: Srpska košarka ima jak uticaj u FIBA

Potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Dejan Tomašević rekao je da se nada da FIBA neće primiti kosovski savez u punopravno članstvo i poručio da bi u suprotnom bila nepravedna odluka.

„Nadam se da FIBA neće primiti Kosovo, ali poznato je da je već primljeno u MOK. Ljudi sa Kosova guraju svoju priču, ali još ćemo sačekati odluku. Dobra stvar je što srpska košarka ima jak uticaj u FIBA, rekao je Tomašević Tanjugu.

Tomašević nije isključio mogućnost da kosovski savez dobije dozvolu da nastupa u kvalifikacijama za evropska takmičenjima.

„Ne znam koja će odluka biti, ali svima nam je poznato šta se sve dešavalo u proteklih 30 godina. Srpski narod nije zaslužio nepravdu, ali to su pitanja za moćnije ljude u državi. Verujem da će svet jednog dana shvatiti šta se sve događalo na Kosovu“, zaključio je nekadašnji reprezentativac Jugoslavije.

KSS: Nismo obavešteni o članstvu

Košarkaški savez Srbije oglasio se saopštenjem u kojem navodi da nije zvanično obavešten o zahtevu kosovskog saveza za prijem u FIBA i dodao da će učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke i klubova sa Kosova i Metohije.

„Prijemom Kosova u MOK otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja, koja je članica MOK-a, ima pravo da njeni sportisti učestvuju na Olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama“, poručili su iz KSS-a.

KSS je naglasio da po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA ima istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.

Poplave u Kosovskom pomoravlju i Gračanici – najavljuju se nove padavine

08.02.2015, 13:14 Izvor: KoSSev

Foto: Sajt SO Gračanica

Usled nevremena koje je juče zahvatilo čitavo Kosovo i Metohiju, u opštinama južno od Ibra, došlo je do poplava. Iako su obilne padavine stale, situacija u nekim opštinama i dalje je loša. Stanje u poplavljenim područjima dodatno otežavaju podzemne vode, neočišćena rečna korita, ali i najave da će biti novih padavina tokom vikenda. Najgora situacija je u opštini Gračanica i u Kosovskom pomoravlju, gde su meštani sa nadležnim službama od sinoć na terenu i pomažu u probijanju zakrčenih rečnih korita i saniranju štete, a u kabinetu predsednika opštine Parteš jutros saznajemo da se ipak radi o „individualnim slučajevima“ poplavljenih objekata u ovoj opštini.

Kosovo i Metohiju juče je zahvatilo jako nevreme sa obilnom kišom, poplavivši mnoge stambene objekte, poljoprivredne površine, prizemlja kuća i ugostiteljske objekte, a zbog obilnih padavina i bujica mnogi putevi bili su neprohodni. Kiša koja je juče padala tokom čitavog dana, izazvala je poplave, kako u centralnom delu Kosova – u Gračanici, Radevu, Lepini, Skulanevu, Ugljaru i Lapljem Selu, tako i u Kosovskom pomoravlju.

Nevreme je posebno nanelo veliku štetu meštanima sela Budriga u gnjilanskom kraju, dok je najkritičnija situacija bila na samom ulazu u selo Ranilug, gde je nivo vode na putu dostizao i do pola metra, a ovo selo je zbog obilnih padavina, juče ostalo i bez struje. Slična situacija je bila i u selima istoimene opštine – u Velikom Ropotovu, Korminjanu, Drenovcu i drugim mestima.

Binačka Morava juče se izlila na više mesta na magistralnom putu Gnjilane – Bujanovac. Selu Budriga naneta je velika šteta i to u nižim krajevima mesta, prema selu Žegra, u pravcu granice sa Makedonijom. Zbog obilnih kiša, bunarska voda se zamutila i nije više za piće, prenela je Radio-televizija Puls. U blizini sela Pančelo, u opštini Ranilug, zbog obilne kiše, bandere su pale, te su meštani i ovog sela ostali bez struje.

Međutim, KoSSev je danas iz kabineta gradonačelnika opštine Parteš, dobio informaciju da je u srpskim sredinama ove opštine situacija „stabilna“ i da se smiruje, te da se radi o „individualnim slučajevima“ poplavljenih objekata, a da štetu nisu nanele padavine, već neočišćeno korito Binačke Morave.

„To je posledica toga što korito Binačke Morave nije čišćeno godinama. To izaziva poplave, ali se radi o individualnim slučajevima. Situacija je stabilna. U Partešu nema poplava, voda je samo protekla,“ rečeno nam je u telefonskom razgovoru iz kabineta gradonačelnika.


Meštani, civilna zaštita i komunalna služba noćas u Partešu punili džakove i dežurali; za poplavu u selu Donja Budriga odgovoran privrednik, koji je prethodno zatvorio korito Cerničke reke i voda je krenula pravo u selo.

Sa druge strane, meštanka Parteša, profesor srpskog jezika, Vesna Jovanović, u izjavi za KoSSev, takođe svedoči o ozbiljnosti situacije u Kosovskom pomoravlju, kako su juče i izveštavali mediji:

„Sinoć je bio najjači vodeni udar u opštini Parteš. Najviše štete je naneseno u selu Donja Budriga. Poplavljeno je nekoliko kuća. Od jutros se voda povlači po selima, ali ne i po polju. Morava se izlila. Za poplavu u selu Donja Budriga odgovoran je jedan privrednik (Albanac), koji je zatvorio korito Cerničke reke i voda je krenula pravo u selo. Tako je bilo i decembra meseca. Mi smo se žalili opštini Gnjilane, jer je taj deo u delu njihove opštine, ali ništa nisu uradili po tom pitanju i poplava se ponovila. Sinoć su komunalna služba opštine Parteš i civilna zaštita opštine Gnjilane (u okviru srpskog sistema), zajedno sa meštanima, punili džakove i obezbeđivali domove.“


Od poplava u opštini Gračanica trenutno najugroženije selo Lepina. Ekipe za sanaciju na terenu od noćas na terenu. Nivo vode postepeno opada i vraća se u tok reke Sitnice. Apel gradonačelnika da se rečni kanali i korita održavaju prohodnim i čistim 

TV KiM 15:00 – Voda je prema navodima nadležnih počela da nadolazi noćas oko dva sata posle ponoći. Ekipe, koje je angažovala opština Gračanica su tokom noći interventno u centru sela napravile otpusne kanale. Nakon intervencije nivo vode postepeno opada i vraća se u tok reke Sitnice. Trenutno se radi na produbljivanju kanala u Lepini radi odvođenja vode iz sela, a prioritet je da domaćinstva ostanu na suvom.

Gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić, koji je sa ekipama na terenu, kaže da su odvodni kanali zapušteni, što zbog nemara lokalne samouprave i nadležnih službi ranijih godina, što zbog samih građana, koji tu bacaju đubre i granje.

„Ja ovom prilikom apelujem na malo više pažnje, jer nam se takvo naše ponašanje vraća kao bumerang,“ napominje Kostić.


Izlivanjem reke Gračanke, pojedina dvorišta u Gračanici juče su bila pod vodom, pa su meštani bili primorani da pumpama izbacuju vodu na ulice. Direktor Odeljenja javnih službi u opštini Gračanica Zoran Danilović je u izjavi za Radio-televiziju „Kim“ rekao da su tokom jučerašnjih poplava, ekipe bile na terenu i da su radile na sprečavanju većih posledica.

Gračanica: Trenutno bez padavina, ali se očekuju noveU izjavi za KoSSev, zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, koji je iz Gračanice, rekao je jutros da je situacija u ovoj opštini i dalje teška, uprkos tome što su padavine stale.

„Situacija je teška u čitavoj opštini Gračanica, ima poplavljenih kuća. Iako je kiša trenutno stala, voda se cedi, a najviše zabrinjava to što se najavljuju nove padavine. Ekipe su dežurale tokom čitave noći, sada su na terenu i očekujemo i dalje tešku situaciju,“ rekao je Srtojanović.

Predsednik opštine Gračanica, Vladeta Kostić, sinoć je javio da će ekipe iz lokalne samouprave dežurati tokom noći na ključnim tačkama u Gračanici, sa raspoloživom mehanizacijom. Kritične tačke su uglavnom bile u nižim zonama ove opštine, a posebno na mestima gde kanalizacioni sistem nije imao kapaciteta za prihvatanje površinskih voda, a problema je bilo i u podvožnjacima.

“Situacija na teritoriji lokalne samouprave prati se neprestano. Sve ekipe su na terenu i biće u pripravnosti dok se vremenske prilike ne stabilizuju. Ekipe će pratiti stanje na rečnim tokovima, stambenim objektima, saobraćajnicama,” istakao je Kostić u sinoćnoj pisanoj izjavi, dostavljenoj medijima.

Ogromne količine vode slile su se i u njivama između Gračanice i Lapljeg Sela. Deo podvožnjaka na putu do Preoca juče je bio poplavljen i gotovo neprohodan za saobračaj. Reka Gračanka poplavila je i veći deo Preoca i Ugljara. Saobraćaj prema selu Ugljaru bio je u prekidu. Dežurne ekipe opštine Gračanica, zajedno sa meštanima ovih sela, kopali su kanale kako bi preusmerili tok vodene bujice.

Zbog izlivanja reke Sitnice, pojedini meštani Lepine, Radeva i Skulaneva, nisu mogli da izađu iz svojih kuća.

Na Severu Kosova, situacija je bila znatno drugačija. Uprkos celodnevnoj kiši, poplava nije bilo. U opštini Leposavić vejao je sneg, koji se istovremeno i topio. Iako se Ibar izlio na nekoliko mesta, nema većih poplava.

22.11. 2014 08:00 – 23:55 Stare nam proteruju a mlade UBIJAJU! Tragika Srpskog stradanja se nastavlja, gde god da se pojavimo sistematski nas uništavaju zbog naše opuštenosti i otvorenosti prema drugima!


09:32 -> 20:03

Vučić premijeru Turske: Pronađite ubicu

Predsednik Vlade Srbije zatražio od premijera Turske hitno pronalaženje i kažnjavanje ubice Zvezdinog navijača. Ataman nepoželjan u Beogradu. Davutoglu izrazio je saučešće povodom sinoćnjeg ubistva Marka Ivkovića u Istanbulu. Ivkovićevo telo dopremljeno je večeras u Beograd, sahrana u ponedeljak.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu pozvao je telefonom predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i izrazio saučešće srpskom premijeru povodom ubistva navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića.

Pripremio Veljko Medić
Telo nastradalog dopremljeno u Beograd

Telo nasradalog navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića dopremljeno je večeras u Srbiju iz Istanbula, gde ga je na beogradskom aerodromu preuzela porodica.

Na aerodromu Nikola Tesla bili su ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović.

Sahrana povodom smrti Ivkovića održaće se u ponedeljak od 15 sati na Bežanijskom groblju.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zaprepašćenje zločinačkim ubistvom koje je počinjeno nad građaninom Srbije i rekao svom turskom kolegi da Srbija zahteva hitno pronalaženje i hapšenje ubice i njegovo najstrože kažnjavanje.

Takođe, predsednik Vlade Srbije saopštio je turskom premijeru Davutogluu da šef stručnog štaba Košarkaškog kluba Galatasaraj Ergin Ataman, a posle izjave u kojoj je ubijenog mladića, kao i sve ostale navijače Crvene zvezde, optužio za terorizam, nije dobrodošao u Srbiju.

Predsednik Vlade Srbije istakao je da je Srbija samo pre nekoliko nedelja dočekala trostruko brojniju grupu navijača Bešiktaša i obezbedila im punu sigurnost i bezbednost u Beogradu.

Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu izrazio je žaljenje što je jedan mladi ljudski život ugašen i obećao je da će turske vlasti učiniti sve da se počinilac zločina pronađe i izvede pred lice pravde.

Povodom ubistva navijača Crvene zvezde, Srbija je uputila demarš Turskoj.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić razgovarao je sa turskim kolegom koji je, u ime svoje države, izjavio duboko saučešće zbog tragične smrti Zvezdinog navijača.

Turski ministar je rekao i da će nadležni organi Republike Turske sprovesti hitnu istragu kako bi se identifikovali i sankcionisali počinioci.

„Očekujem od nadležnih organa Republike Turske da sprovedu istragu po hitnom postupku, da utvrde odgovornost svih za ovu tragediju i sve počinioce naoštrije kazne. Siguran sam da celokupna i domaća i svetska javnost, ne samo sportska, to očekuje od Republike Turske“, naveo je Udovičić i izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima Marka Ivkovića.

U izveštaju turske policije navodi se da je navijač Crvene zvezde ubijen nožem umeđusobonom sukobu navijača crveno-belih, dok ih je policija udaljavala od mesta odigravanja utakmice.

Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović optužio Turke za „zamenu teza i pokušaj prevare“, ocenjujući da je sve unapred osmišljeno.

Reagovala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković koja je najoštrije osudila ubistvo navijača Crvene zvezde i pozvala nadležne organe u Turskoj da hitno reaguju.

Trener košarkaša Galatasaraja Ergin Ataman javno se izvinio jer je, ne znajući za ubistvo navijača Crvene zvezde sinoć „delije’ nazvao teroristima, a klub Galatasaraj je izrazio saučešće.

Drecun i Vekarić ukrstili koplja

22. 11. 2014, 11:19 Izvor: Vesti online

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun tvrdi da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić protivzakonito na toj funkciji jer ga nije izabrala Skupština Srbije, već ga je imenovalo Državno veće tužilaca (DVT).

Vekarić odgovara da su Drecunove optužbe besmislene i podseća da je on jedan od osumnjičenih u predmetu „Mediji“ koje vodi to tužilaštvo (uloga novinara u ratovima na prostoru bivše SFRJ).

Tužilaštvo je izrazilo zabrinutost zbog načina na koji je Drecun u Skupštini relativizovao pitanje ratnih zločina.
Drecun tvrdi da je isto pitanje postavio i pre godinu dana, takođe u formi poslaničkog pitanja, kao i da je dobio odgovor sa materijalnom greškom. Dodaje da nije jedini koji je to pitanje postavio.
„Došao sam do određenih informacija i kada sam se uverio da su one validne, postavio sam poslaničko pitanje. Nisam izmišljao i samovoljno tumačio. A tužilac Vekarić ne bi smeo da mi osporava moje pravo, niti da mi preti predistražnim radnjama,“ kaže Drecun za „Vesti“ i tvrdi da ima zapisnik sastanka tužioca Vladimira Vukčevića sa Kendelom Dejom, pravnim savetnikom u ambasadi SAD u Beogradu, održanog pre četiri godine, a kome je prisustvovao i Vekarić.
„Prema tom zapisniku, oni između ostalog kažu da su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Kako je moguće da u tužilaštvu na taj način informišu neku stranu ambasadu? Po kom je to zakonu?“ pita Drecun.
On navodi je tužilac Vukčević uputio pismo Peteru Burkhardu iz misije OEBS-a u Beogradu i ambasadoru SAD, Majklu Kirbiju, polovinom 2013. godine. Ukazao im je na „događaje koji mogu da nanesu štetu radu Tužilaštva za ratne zločine, a posredno i državi Srbiji, a odnose se na istupanje poslanika Milovana Drecuna u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u medijima“.
„U pismu se navodi i da je Tužilaštvo dva puta odgovaralo na poslanička pitanja Drecuna o predmetima na kojima radi Tužilaštvo, a jednom je tužilac, na poziv Drecuna, kao predsednika Odbora za KiM, sa svojim zamenicima odgovarao na pitanja poslanika pred odborom u Skupštini. Kao posebno neumesno pitanje, oni navode nešto što ja nisam pitao, a to je – šta je Tužilaštvo učinilo da spreči donošenje postojeće odluke protiv Ramuša Haradinaja? To nikada nisam pitao, već – da li je tužilaštvo od Haga tražilo mišljenje da Haradinaja procesuira i za druge slučajeve koji nisu bili predmet optužnice u Hagu i kakav je rezultat tih traženja,“ insistira Drecun pokazujući dokaz za koji tvrdi da je tonski zapis sa spomenute sednice Odbora.


Tužilaštvo: Zla namera

Pritisci i pretnje neće zaustaviti Tužilaštvo u borbi za vladavinu prava, podvlače u Tužilaštvu, a na pitanje „Vesti“ za komentar o Drecunovim izjavama ostaju čvrsti u stavu da dolaze od osobe osumnjičene u predmetu „Mediji“.
„Tužilaštvo za ratne zločine izražava zabrinutost zbog načina na koji je poslanik Milovan Drecun u Skupštini Srbije relativizovao pitanje ratnih zločina…To je zla namera i jedan od vidova političkih pritisaka na samostalnost Tužilaštva koje neće odustati od postupanja u predmetima masovnih ratnih zločina u kojima žrtve predugo čekaju pravdu,“ saopšteno je iz Tužilaštva.

D. Simović: „Kosovski“ ustav – dve različite verzije teksta

22.11. 2014, 20:03  Izvor: Srpski pravnički klub – Darko Simović

(Tekst je izvorno preuzet)
Dovoljan je letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava tzv. Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran. Više je stotina logičkih, pravopisnih, gramatičkih i terminoloških grešaka u ustavnom tekstu na srpskom jeziku što ostavlja utisak o neozbiljnosti i neodgovornosti prištinskih zvaničnika. S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu nasilnika koji, iako u multietničkom društvu, na jednostran način želi da nametne svoju volju i u potpunosti obezvredi srpski narod.
Moguće je da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava.
Najpre, u albanskoj verziji Ustava je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi preko izabranih predstavnika, referenduma ili drugih oblika u skladu sa Ustavom, dok je u srpskoj verziji teksta izostavljen referendum kao jedan od mogućih oblika ostvarivanja suverenosti (član 2 stav 1). Može se naslutiti da ovaj propust nije slučajno nastao, jer su njegove posledice dalekosežne. Naime, na referendumu, kao jednom od oblika ostvarivanja suverenosti, izjašnjava se biračko telo, a imajući u vidu da su albanci višestruko brojniji od nealbanskog stanovništva, jasno je da ovaj oblik neposrednog izjašnjavanja građana Srbe podređuje većinskoj volji. U tom smislu, izostavljanje referenduma iz srpske verzije ustavnog teksta ne može biti slučajno, jer je trebalo prikriti taj mehanizam koji je pogodan za sprovođenje većinske volje albanskog stanovništva.
Odredbe koje se odnose na slobodu i bezbednost ličnosti prepune su nepreciznosti, nejasnosti i višesmislenosti, što za posledicu može imati arbitrarno postupanje nosilaca vlasti pri lišavanju slobode pripadnika srpskog naroda. Kao primer se može navesti potpuno nejasna ustavna norma koja glasi: „Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela.“ (član 29, stav 1, tačka 1). U istom članu nalazi se još jedna odredba koja takođe može biti osnov za arbitrarno postupanje nosilaca vlasti: „Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja“ (član 29, stav 2).
Proklamovano pravo na sudsku zaštitu je uže postavljeno u srpskoj verziji teksta od one koje je predviđeno albanskom verzijom. Naime, u albanskoj verziji Ustava predviđeno je da „svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom“, dok se u srpskoj verziji Ustava pravo na sudsku zaštitu garantuje samo usled kršenja Ustavom zajemčenog prava, ali ne i ako je povređeno pravo koje je garantovano zakonom (član 54).
Umesto prava žalbe na sudsku odluku koju predviđa albanska verzija teksta, u srpskoj verziji teksta ustavna norma glasi na sledeći način: „Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno“ (član 102, stav 5). Dakle, izostavljena je reč žalba iz ustavne norme, tako da se doslovnim tumačenjem ove norme Srbima garantuje samo pravo na sudsku odluku, ali ne i mogućnost da se žale ukoliko ne budu zadovoljni njenom sadržinom.
Albanska i srpska verzija ustava predviđaju različito formulisane razloge za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda. Naime, prema srpskoj verziji Ustava, za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda je dovoljno da je neko lice kažnjeno „zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti“, dok albanska verzija predviđa da se nosioci ovih funkcija mogu razrešiti „zbog teškog krivičnog dela ili ozbiljne povrede dužnosti“ (član 104. stav 4; član 109, stav 6; član 118). Dakle, prema srpskoj verziji Ustava daleko je jednostavnije, čak veoma lako, razrešiti nosioce ovih funkcija, tako da oni ne bi imali obezbeđena jemstva nezavisnosti i bili bi podložni različitim uticajima i pritiscima.
U srpskoj verziji ustavnog teksta uže je postavljeno i pravo parlamentaraca da pokreću postupak za kontrolu ustavnosti. Naime, najmanje deset poslanika Skupštine može da osporava ustavnost zakona, dok albanska verzija teksta predviđa da se pored zakona može osporavati i bilo koja druga odluka doneta od strane Skupštine (član 113, stav 5).
Umesto da lokalna samouprava bude zajemčena Ustavom, kao što to predviđa albanska verzija teksta, prema dikciji ustavne norme u srpskoj verziji teksta može se zaključiti da se lokalna samouprava garantuje zakonom. Naime, srpska verzija predviđa: „Pravo na lokalnu samoupravu se garantuje i reguliše zakonom“ (član 123, stav 1).
Postoji bitna razlika i u ustavnim normama koje se odnose na policiju Kosova. U srpskoj verziji teksta stoji: „Etnička struktura policije unutar granica opštine će održavati etničku strukturu stanovništva unutar relevantne opštine“. Ista ustavna norma u albanskoj verziji glasi: „Etnička struktura policije unutar granica opštine treba da odražava etničku strukturu stanovništva unutar te opštine na najvišem mogućem nivou“ (član 128, stav 4). Nesumnjivo da albanska verzija teksta predviđa blažu i rastegljiviju obavezu u pogledu etničke strukture policije, što u praksi svakako može biti na štetu Srba i procenta njihovog učešća u policiji.
Albanska i srpska verzija ustava se razilaze i u pogledu uslova za uvođenje vanrednog stanja. Naime, albanska verzija predviđa da predsednik Republike može objaviti vanredno stanje kada je to neophodno radi hitnih mera zaštite“, dok srpska verzija predviđa da se vanredno stanje uvodi kada je to „neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije“ (član 131, stav 1, tačka 1). Dakle, srpska verzija Ustava predviđa, bar po ovom osnovu, dosta užu mogućnost uvođenja vanrednog stanja, jer ga vezuje za postojanje agresije, dok albanski tekst Ustava ne pominje agresiju. Prema tome, daleko šire su mogućnosti predsednika Kosova za uvođenje vanrednog stanja, nego što je to predstavljeno u srpskoj verziji teksta.
Žalosno je da sudija Ustavnog suda Kosova, profesor Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Ivan Čukalović, učestvuje u radu ovog organa i odlučuje na osnovu ovakve verzije ustavnog teksta. Zar on, za sve ovo vreme, nije mogao da ukaže svojim nalogodavcima da bi primereno bilo da posle šest godina, bar tehnički, upristoje srpsku verziju Ustava? To je još jedna od potvrda da je ovom građaninu bitnija novčana stimulacija nego li istinska želja za afirmisanje pravne države na Kosmetu i poboljšanje položaja Srba.
Budući da je Ustav predvideo dva zvanična jezika (albanski i srpski), onda su i obe verzije ustavnog teksta ravnopravne. Međutim, imajući u vidu da postoje suštinske razlike između ustavnih tekstova, postavlja se pitanje koja će verzija imati prednost? Nažalost, pravo je tamo gde je i sila. Različiti ustavni tekstovi ostavljaju mogućnost arbitrarnog postupanja, koje onemogućava postojanje pravne izvesnosti i sigurnosti. Reč je o cilju kome su donosioci ovog nelegalnog i nelegitimnog akta očigledno i težili.
Darko Simović

U stravičnom sudaru vozila Kfora jedna osoba poginula, 11 povređeno

22. 11.2014, 10:20 Izvor: Blic

(Tekst je izvorno preuzet)
Jedna osoba je poginula, a jedanaest je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 21.40 u blizini mesta Prelez i Jerlive na jugu Kosova, a u kojoj su učestvovala tri civilna vozila i kolona vozila Kfora.
Poginula osoba je bila civil, još tri osobe koje su sa njom bile u vozilu zadobile su teške telesne povrede, još osmoro povređenih su vojnici Kfora, dok osobe iz druga dva civilna automobila nisu povređene, saopštio je Kfor.
Kako je saopšteno, nesreća se dogodila dok se jedinica Kfora vraćala u matičnu bazu u okviru rutinskog kretanja trupa. Kosovska policija, u saradnji sa međunarodnom vojnom policijom u sastavu Kfora, koje su izašle na mesto nesreće, ispituju uzroke nesreće.
Medicinski tim Kfora ukazao je hitnu pomoć svima povređenima, a zatim su preveženi u najbliže civilne i vojne bolnice radi dalje medicinske nege.
Komandant Kfora, general Salvatore Farina, uputio je saučešće porodici preminulog, a porodice povređenih vojnika su obaveštene o nesreći.
%d bloggers like this: