27. 04. 2015 08:00 – 23:55 Pritisak da se ukoni psihološka blokadna“park mira“ za direktno nadiranje Šiptara na sever. Sa druge strane radi se na uništenju svega Srpskog upravo od „INTEGRATORA-SRBA IZ KOSOVSKE VLADE“ da bi opravdali sredstav dobijena od onihza koje rade….


„Sklanjanje Parka mira po dogovoru“

Kosovska Mitrovica — „Park mira“ na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici može biti uklonjen samo ako se dogovore gradonačelnici severnog i južnog dela grada, navodi Marko Đurić.

Foto: Beta, AP
 Foto: Beta, AP

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je novinarima u Kosovskoj Mitrovici rekao da „Park mira“ postoji po sporazumu koji je postignut avgusta prošle godine i da on može da bude uklonjen jedino onog trenutka kada bi gradonačelnici severne i južne Mitrovice oko toga postigli saglasnost.

On je podsetio da je „Park mira“ izgrađen i da se sa početkom radova na izgradnji Trga cara Lazara u Mitrovici krenulo nakon uklanjanja betonske barikade u tom gradu a da je avgusta prošle godine postignut dogovor tzv. „Žbogarov plan u tri tačke“.

„Prva tacka tog plana je status kvo na mostu, znači ništa se ne menja na mostu i neposredno oko njega, mi smo to tada prihvatili da se ne bi dovelo u pitanje postojanje ‘Parka mira’. Onog momenta kada gradonačelnici postignu neku vrstu dogovora o tome kako će izgledati trajno rešenje za most u Kosovskoj Mitrovici, verovatno će biti rešavano i to pitanje“, rekao je Đurić.

On je dodao da ono oko čega nema dileme i na čemu opština intezivno radi, je uređenje centralne gradske ulice u Kosovskoj Mitrovici, ulice Kralja Petra Prvog.

„Kao što smo najavili tada, prošlog leta, mislim da možemo očekivati prve korake vezane za izgradnju pešačke zone na osnovu odluke Skupštine opštine“, kazao je đurić.

Integracija pripadnika civilne zaštite sa severa Kosova

27. 04. 2015, 9:18 Izvor: KoSSev

LIČNI STAV: Maja Bjeloš

Opštepoznato je da Prvi sporazum o princima upravljanja normalizacije odnosa”, koji u članu 8 predviđa da „pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura bude ponuđeno odgovarajuće mesto u kosovskim institucijama“, nije ni do dan danas zvanični dokument koji je javno dostupan na internet stranicama Vlade Srbije ili Vlade Kosova. Na osnovu tog sporazuma iz aprila 2013. godine premijeri dve zajednice su se obavezali na sklapanje niza novih sporazuma s ciljem integracije srpske zajednice sa severa u kosovski pravni sistem, uključujući i Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite (u daljem tekstu CZ) sa severa Kosova. Iako je Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite postignut 26. marta 2015. godine u Briselu, do skora detaljan plan o integraciji pripadnika CZ nije bio poznat široj javnosti. Štaviše, ceo proces pregovora o civilnoj zaštiti bio je elitistički, kojim politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Sporazumom su se zvanične vlasti u Prištini obavezale da integrišu pripadnike civilne zaštite sa severa Kosova u kosovske institucije, a Vlada Srbije preuzela obaveze u pogledu izmena pojedinih zakona, zatvaranja sedišta CZ na severu i predaju opreme, kao i prestanak finansiranja jedinica civilne zaštite. Politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Dva ključna elementa plana Vlade Kosova su integracija pripadnika CZ u kosovske institucije na centralnom nivou i njihova raspoređenost u različitim institucijama. Integracija pripadnika u Kosovske snage bezbednosti bila je takođe jedna od opcija za Vladu Kosova, ali srpska Vlada i lokalni politički lideri nisu bili voljni da prihvate ovu ideju. Prema mišljenju predstavnika Vlade Kosova, integracija pripadnika srpskih paralelnih bezbednosnih struktura u centralne institucije ključna je za integraciju cele srpske zajednice u kosovsko društvo i kosovski pravni sistem. Važno je napomenuti da plan Vlade Kosova predviđa da pripadnici CZ fizički ostanu u svojim opštinama, ali će administrativno biti vezani za centralne institucije. Drugo, jedinice civilne zaštite sa severa se opažaju kao bezbednosna pretnja ustavnom poretku Kosova. Stoga je od ključnog značaja za Vladu Kosova da pripadnici CZ u kosovskom sistemu ne budu integrisani kao jedna jedinica, nego u manjem broju budu raspoređeni u različitim državnim organima i agencijama, kao što su Agencija za vanredne situacije, kazneno-popravi zavodi, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Poreska uprava, Ministarstvo kulture, itd.

Iako se u planu pominje da će integracija civilne zaštite biti vršena po modelu integracije bivših pripadnika MUP-a, postoji suštinska razlika u pristupu. Dok su bivši policijski službenici MUP-a Srbije ostali na istom (policijskom) poslu ali u drugom pravnom sistemu, većina pripadnika CZ biće preusmerena na radna mesta koja nisu u vezi sa poslovima zaštite i spašavanja. To će zahtevati njihovu dodatnu obuku, kao i izdvajanje dodatnih ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa za prekvalifikaciju. Preusmeravanjem pripadnika CZ na druga radna mesta civilna zaštita na severu će faktički prestati da postoji, a kapaciteti za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama na severu Kosova biće oslabljeni.

Pročitajte još:Sporazum o integraciji civilne zaštite: Beograd do 24. aprila obaveštava EU o prestanku postojanja CZ i isplati plata posle 1. septembra​

Sud na Severu najkasnije do oktobra; civilna zaštita u ministarstva i „civilne državne agencije“; objekte i opremu preuzima kosovska vlada

Mogerini: Sporazum o CZ jako pozitivan; Vučić nije komentarisao jučerašnji sporazum

Postignut sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite sa Severa

VIDEO: Većina kosovskih Albanaca misli da je civilna zaštita struktura „kriminalnih bandi“; podaci sa terena govore drugačije

Tahiri u Briselu zatražila raspuštanje civilne zaštite, uklanjanje Parka mira i ukidanje privremenih opštinskih organa

Uprkos obećanju zvaničnika Vlade Kosova da nijedan pripadnik CZ neće ostati bez zaposlenja, Sporazum o CZ predviđa radna mesta za 483 pripadnika CZ od ukupno 751 pripadnika sa liste koju je predložila Vlada Srbije. Plan predviđa i to da 50 pripadnika CZ u naredne tri godine dobija platu iz posebnog, za tu namenu osnovanog rezervnog fonda, a da njihova radna mesta tek budu definisana u roku od tri godine. To znači da će 218 pripadnika CZ ostati bez posla sa mogućnošću da se taj broj uveća u naredne tri godine. Predviđa se da deo pripadnika CZ sa severa bude penzionisan, a deo izostavljen iz procesa integracije zbog neposedovanja kosovskih ličnih dokumenata. S jedne strane, ovo je pokazatelj da kosovska administracija nema kapacitet da „apsorbuje“ sve pripadnike CZ. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da mnogi pripadnici CZ nisu spremni da budu deo kosovskog sistema.  Pored toga, važno je istaći da civilna zaštita postoji i južno od reke Ibar i da su jedinice CZ geografski raspoređene u nekoliko opština, ali njihovi članovi nisu bili predmet pregovora razgovora u Briselu. Procena je da oko 210 pripadnika obavlja poslove civilne zaštite u Štrpcu, centralnom Kosovu (npr. Lipljan, Gračanica itd.), Kosovskoj Kamenici, Šilovu i Gnjilanu. Budući da nisu bili tema razgovora u Briselu, oni neće biti uključeni u proces integracije i shodno tome ostaće bez posla.

Ukoliko pripadnici CZ budu izostavljeni iz sistema, kao što je to slučaj sa neintegrisanim policajcima i administrativnim osobljem, postoji realna mogućnost da se usled nezaposlenosti poveća potencijal za društvene i političke nemire na severu Kosova, ali i u ostalim delovima. Realan problem sa kojim se suočava Vlada Kosova u primeni plana je da aktuelni budžet ne predviđa troškove integracije pripadnika civilne zaštite i da će biti neophodna revizija budžeta. Iako se planira da troškovi integracije, odnosno plate, budu pokriveni iz dva fonda – Razvojni fond (Development Fund) i Rezervni fond (Contegency Fund) – ovo je samo privremeno, to jest prelazno rešenje a ne trajno i održivo rešenje za zapošljavanje pripadnika civilne zaštite.

Zbog gorepomenutog, plan integracije pripadnika CZ u kosovske institucije treba da bude praćen izradom i usvajanjem dodatnog plana ili programa ponovnog zapošljavanja onih koji su ostali van institucija. Za sada, nema nikakvih naznaka da kosovska ili srpska vlada razmišlja o izradi sličnog plana. Takav program još uvek nije razvijen za policajce južno od Ibra koji su prisilno penzionisani 2013. i ostali bez perspektive zapošljavanja u sistemu Srbije ili kosovskoj policiji. Štaviše, čini se da su oni prepušteni sami sebi bez plana koji bi olakšao njihov povratak u zajednicu.

Za sada se integracija bivših pripadnika MUP-a u kosovsku policiju u javnosti često promoviše kao uspešna. Međutim, takve konstatacije treba uzeti s rezervom, jer integracija predstavlja proces i potrebno je vreme i merljivi pokazatelji kojima bi se dokazala uspešnost integracije. S tim u vezi, integracija pripadnika CZ takođe predstavlja proces, a stvaran (ne)uspeh u primeni sporazuma moći ćemo izmeriti naknadno.

Maja Bjeloš, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Mustafa: Učinićemo da problem nestalih bude ne samo problem Kosova, nego i međunarodni problem

 27.04. 2015, 15:49 Izvor: KoSSev

Foto: Vlada Kosova

Kosovo će učiniti da problem nestalih bude međunarodni problem kako bi se vršio pritisak na Srbiju, kako bi se vratili vaši i naši članovi porodici i kako bi odgovarali svi oni koji su učestvovali u masakrima, svi oni koji su bili pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga i svi oni koji su naneli bol i nepravdu u našoj zemlji, poručio je kosovski premijer Isa Mustafa na otkrivanju spomenika nestalim osobama, koji je podignut u dvorištu Skupštine Kosova, a otkriven u okviru obeležavanja Dana nestalih.

„Učinićemo da ovaj problem (nestalih, prim. red.) bude ne samo problem Kosova, nego i međunarodni problem, kako bi se stvorilo sudstvo po svaku cenu, da se o tome raspravlja u najvišim međunarodnim institucijama, uključujući Brisel, kako bi se vršio pritisak na Srbiju, kako bi se vratili vaši i naši članovi porodica,“ naveo je Mustafa u svom govoru na otkrivanju spomenika.

On je dalje dodao da će Kosovo to učiniti i kako bi „pred zakonom“ odgovarali svi koji su učestvovali u „masakrima“, svi „pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga“.

„I ne samo da se vrate, nego i da odgovaraju pred zakonom i pravdom svi oni koji su učestvovali u masakrima, svi oni koji su bili pripadnici srpske vojske i paravojnih snaga i svi oni koji su naneli bol i nepravdu u našoj zemlji,“ dodao je on

Mustafa pred sednicu Vlade: Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda

27.04. 2015, 10:11 Izvor: KoSSev

„Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda, monstruozne zločine njenih paravojnih snaga na dužnosti na Kosovu,“ poručio je kosovski premjer, Isa Mustafa, na svom Fejsbuk profilu, dva sata pred današnju sednicu kosovske vlade, koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda, a to je obeležavanje 27. aprila – dana nestalih. Od danas, kako je ranije najavljeno, predstavnici Srba iz Srpske liste takođe „aktivno učestvuju“ u radu kosovske vlade i skupštine.

„Danas je dan nestalih. Za porodice, ali i za Kosovo, mnogo je godina dana anksioznosti i čekanja svojih najmilijih. Srbija mora da odgovara za nestanak našeg naroda, monstruozne zločine njenih paravojnih snaga na dužnosti na Kosovu. Oni su počinili te zločine i moraju biti izvedeni pred lice pravde. Vlada Republike Kosovo koristiće sve međunarodne institucije kako bi zatražila pronalaženje nestalih, njihov povratak i ruku pravde za kriminalce,“ napisao je Isa Mustafa.

Ovo, međutim, nije prvi put da predstavnici kosovskih stranaka koji su u koaliciji sa Srpskom pominju „zločine Srba“ i to da Srbija mora da odgovara za te zločine. Prethodno je zamenik kosovskog premijera, ministar spoljnih poslova Kosova, ali i predsenik Demokratske partije Kosova, Hašim Tači, u intervjuu za Anadol Agency najavio tužbu protiv Srbije, zbog navodno počinjenog genocida Srbije nad Albancima.

On je tada izjavio da Kosovo ima dokaze da je Srbija počinila genocid.

„Raspravljamo i radimo na tome. Srbija je definitivno počinila genocid na Kosovu. Imamo dokaze za to, imamo izjave za to i celi svet to zna,“ izjavio je tada Tači, najavivši da će se Kosovo obratiti Međunarodnom sudu pravde (ICJ) nakon procene „unutrašnjih i međunarodnih okolnosti“, ne preciziravši tačan datum podizanja tužbe.

Kos Sočanice, iz Ibra izvađeno beživotno telo muškarca srednjih godina

27.04. 2015, 11:10 Izvor: KoSSev

13:05 – Pronađeno je telo muškog pola, srednjih godina i biće poslato na obdukciju radi utvrđivanja identiteta. Telo je pronašao ribolovac, potvđeno je za KoSSev iz Kosovske policije.

„Telo je upravo izvađeno i ekipe su još uvek na terenu. Telo će preuzeti kolega i biće poslato na obdukciju radi utvrđivanja identiteta. Telo je pronađeno u vodi, kod mosta u Sočanici, koji se nalazi u blizini benzinske pumpe u ovom mestu, a primetio ga je ribolovac koji je to i prijavio. Prema prvim podacima, radi se o telu muškog pola, srednjih godina,“ potvrdio je u izjavi za KoSSev šef operative Kosovske policije za region Sever, Željko Bojić.

11:10 – Pronađeno beživotno telo kod Sočanice

Jedno beživotno telo pronađeno je kod Sočanice, KoSSev nezvanično saznaje iz Kosovske policije, koja nije saopštila druge detalje. Policijske ekipe su krenule na lice mesta.

Već 17 dana se traga za nestalim 17-godišnjim albanskim mladićem Seadom Aljušijem. Na teritoriji Severnog Kosova za poslednjih nekoliko meseci, uz Aljušija, nestala su još dva starija lica. Iz Ibra je 17. aprila izvučeno telo 63-godišnjeg D.D. iz sela Gojbulja, kod Vučitrna, koji je prethodno nestao početkom aprila u Zvečanu. Prethodno su, 14. aprila, pripadnici Civilne zaštite kod Banjske, bezuspešno pokušali da izvuku drugo telo koje se nalazilo u fazi raspadanja, takođe iz Ibra, a koje je struja odnela dalje nizvodno.

USKORO OPŠIRNIJE

Upad u kuću povratnika u Drsniku kod Kline

 27.04. 2015, 15:09 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Nepoznate osobe upale su u kuću bračnog para Smiljke i Djordja Šmigića u Drsniku kod Kline i odnele im novac, mobilne telefone i dokumenta.

Predsednik privremenog organa opštine Klina Božidar Šarković izjavio je za RTK2 da su četiri provalnika sa kapama na glavi upala u kuću Šmigića sinoć oko 21:30, kada je bračni par zaspao.

„Razbili su im ulazna vrata kuće.  Imali su tupe predmete i poljoprivredne alatke. Djordja su udarili po ruci. Smiljki su naredili da ćuti pošto je počela da vrišti“, rekao je Šarković.

Odneli su im novčanike sa 7000 dinara i 90 evra, Djordjeva dokumenta i  dva mobilna telefona.

U Drsniku je opljačkano još nekoliko spskih kuća.

Policija je izvršila uvidjaj a Šmigiće je posetio i potpredsednik opštine Klina.

Advertisements

24.04.2015 |08:00 – 23:55 Ako je Srbija potpisala SSP sa EU i ako joj se poštuje suverenitet i nezavisnost od Srpske VLADE i EU onda je i Kosovo u tom paketu. Izdajnici Srpskog roda slagaše i izbezumiše svoj narod !!!


Kao što je najavljeno koji je cilj ove Srpske Vlade – INTEGRACIJA SRBA U KOSOVSKU DRŽAVU I USMERAVANJE NA PRIŠTINU KAO CENTAR DRŽAVE – JASNO PRIZNANJE KOSOVSKE DRŽAVE SA SVIM NJENIM ELEMENTIMA I PRI TOM DA SE NAROD, DRŽAVA SRPSKA NE BUNI I GALAMI.

Jednako kao kada KURVU napadnu da siluju i orgijaju  bezdušno nad njom a da ona ne sme ni da pisne u tom orgijanju paćenika i ludaka. To je naša Srbija!

“Srbija nema ništa protiv da Kosovo potpiše SSP”

Srbija nema ništa protiv toga da Kosovo dobije SSP sa EU, izjavio je juče Milovan Drecun.Milovan Drecun i Fatmir Šeholi 

Drecun je gostujući na televiziji B92 rekao da Srbija nema ništa protiv toga da Evropska unija potpiše sa Kosovom sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

“Briselski sporazum je propisao da se Srbija i Kosovo neće međusobno ometati na putu ka EU. EU pokušava ovim da stabilizuje situaciju na Kosovu, setimo se nedavno velikih migracija sa Kosova u zemlje EU“, kazao je Drecun.

Drecun je istakao i da je odluka liste Srpska da se vrati u kosovske institucije rezultat procesa i da nije došla iznenada.

“To je proizvod saznanja albanskih lidera da je kapacitet postojeće Skupštine u Prištini veoma oslabljen bez Srpske liste i da ne postoji puni legitimitet. Ovoga puta su dobijene jače garancije od premijera Kosova da će biti ispoštovan koalicioni dogovor i da mora da se krene u realizaciju Zajednice srpskih opština. Ako do toga ne dođe, ponovo će nastati problem“, rekao je Drecun.

Analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi rekao je da je “najlepša vest” to što će Kosovo potpisati SSP. Šeholi je naveo da pozdravlja odluku liste Srpska, ali navodi da je ona zakasnela

“Njih je izabrao srpski narod da ih predstavlja, nadam se da će ih od danas predstavljati na bolji način. Imali smo slučaj bivšeg ministra Jablanovića koji se negativno reflektovao u smislu jedne izjave koja je bila veoma loša i negativna. Odluka premijera da ga smeni je bila apsolutno na mestu, a to bi se desilo i albanskom ministru da se tako ponašao jer takvo ponašanje ne dolikuje predstavnicima vlade. Kako će dalje funkcionisati, videćemo“, istakao je Šeholi.

Šeholi je istakao da je prvi zadatak Prištine formiranje Specijalnog suda.

Marić: Više neće biti jednostranih poteza

Jedan od glavnih razloga povratka predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova jeste dogovor da ubuduće neće biti povlačenja jednostranih poteza koalicionih partnera, posebno kada je reč o procesu privatizacije u većinski srpskim mestima, rekao je Ljubomir Marić, ministar lokalne samouprave.

Ljubomir Marić

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Ljubomir Marić gostujući u jutarnjem programu televizije Most.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu i stvorimo uslove kako bi se interesi srpske zajednice realizovali kroz bolje ekonomsko stanje“.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je rekao da je važno stvoriti uslove za povratak. Zaštita Srpske pravoslavne crkve takođe je jedan od prioriteta.

Da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu neophodno je njihovo prisustvo u institucijama, rekao je Marić.

Usvojeni budžeti sa školstvom i zdravstvom: Revidiraju se spiskovi zaposlenih

24. 04. 2015, 19:56

Skupštine opština sa Severa Kosova – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok u petak su na vanrednim i gotovo istovremenim sednicama usvojile izmene i dopune opštinskih budžeta u koje su uključene plate radnika zdravstva i prosvete koji rade na Severu. Umesto dosadašnje prakse da trezor u Prištini isplaćuje plate onim radnicima školstva i zdravstva sa Severa, koji su pored plata iz Srbije, do sada primali i plate iz Prištine – tzv. „evre“, a na osnovu naloga kosovskog ministarstva finansija, od sada će platne spiskove zaposlenih u ove dve oblasti sastavljati gradonačelnici, koje će potom slati kosovskom trezoru, odakle će se isplaćivati plate. Međutim, ove plate se neće isplatiti sve dok sadašnji spiskovi zaposlenih sa Severa Kosova u ovim oblastima ne budu „revidirani“, te ne bude formirana Zajednica srpskih opština, najavio je gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, ne pojasnivši, međutim, šta revizija spiskova tačno podrazumeva. Opštine sa Severa su usvojile odluku o usvajanju izmena i dopuna budžeta uz napomenu da se usvajanjem budžeta sa informacijama o zaposlenima u zdravstvu i obrazovanju „ne prejudicira status“ ustanova iz ovih oblasti, te da do formiranja i „konačne operacionalizacije“ nadležnosti Zajednice srpskih opština, status ovih ustanova ostaje nepromenjen. KoSSev je imao uvid u strukturu finansiranja budžeta i u ovom dokumentu opština se navodi da će sve plate za zaposlene na Severu biti finansirane iz „vladinog granta“. Za razliku od ostalih opština sa Severa, opštinski budžet Severne Mitrovice obuhvata radnike i sekundardnog zdravstva – bolnice. Srbi su do sada kategorički odbijali da uključe sektore zdravstva i školstva u predloge opštinskih budžeta, očekujući da se to pitanje uredi preko Zajednice srpskih opština, a početkom marta Priština je i blokirala opštinske budžete, odbijajući da ih odobri dok se ne unesu izmene koje se pre svega tiču upravo uključivanja radnika zdravstva i školstva. Pitanje na koje se ni u jednoj opštini nije konkretno u odgovoru i potvrdilo jeste, međutim, da li sa ovim prestaje sistem isplate dosadašnjih tzv. duplih plata, odnosno, ako da, da li se radi o privremenom periodu, odnosno, da li će se nastaviti sa trajnim isplaćivanjem dinarskih plata iz Srbije, odnosno kada će početi isplata iz kosovskih budžeta, kao i za koji broj radnika. Postoji problem dispariteta broja ovih radnika u dosadašnjem sistemu Republike Srbije i znatno manjeg broja koji se traži iz Prištine.

Poređenje brojki 

predlogu budžeta koji je SO Severna Mitrovica usvojila 1. oktobra 2014. naveden je 1.481 radnik zdravstva, a 2.080 je u obrazovanju (ali ne i plate za ove radnike). Finansiranje za ova dva sektora zatraženo je kroz budžetske stavke – robe i usluge, komunalije i kapitalne investicije.

Opština Severna Mitrovica je usvojila izmene i dopune budžeta, prema kojem budžet sada uključuje 318 radnika zdravstva – primarnog i sekundarnog, te 404 radnika obrazovanja – radnici administracije obrazovanja, predškolskog obrazovanja, obdaništa, osnovnog obrazovanja i srednjeg obrazovanja. Budžet ove opštine iznosi 6.624.622 evra. 

Kako je objasnio Rakić, usvojene izmene i dopune budžeta su rezultat dogovora Beograda i Prištine, te i četiri gradonačelnika sa Severa sa centralnom vlašću u Prištini.

„Kao što ste već čuli na današnjoj sednici je bilo usvajanje izmena i dopuna budžeta opštine Severna Mitrovica za 2015. godinu i to je rezultat dogovora i razgovora delegacije Beograda i Prištine u Briselu, a ubrzo nakon toga imali smo sastanak nas četiri gradonačelnika sa Severa sa centralnom vlašću u Prištini. I rezultat toga je upravo jedno kompromisno rešenje, a to kompromisno rešenje u praksi znači da više neće biti jednostranih poteza i da više Priština, to jest, Ministarstvo finansija i trezor, neće isplaćivati radnike prosvete i zdravstva bez saglasnosti gradonačelnika i ti spiskovi će biti revidirani…,“ objasnio je Rakić u izjavi za novinare nakon sednice njegove opštine.

Kako je on objasnio, isplate plata radnicima obrazovanja i zdravstva neće biti isplaćene dok ne bude uspostavljena ZSO.

„Mi smo usvojili brojku, međutim, isplate i dalje neće biti dok ti spiskovi ne budu revidirani, to jest, dok ne bude uspostavljena ZSO i dok ne bude uspostavljen pun kapacitet ZSO-a. Tek tada ćemo znati kom sistemu ustvari pripadaju prosveta i zdravstvo,“ rekao je on, dodajući da isplate neće biti vršene kao do sada – direktno iz trezora po nalogu kosovskog ministarstva finansija, već tek na slanje dopisa gradonačelnika, to jest, spiskova koji je napravio gradonačelnik.

Budžeti uz napomene

 

U sve četiri Severne opštine odluke o usvajanju budžeta su donešene uz napomenu koja glasi:

„Imajući u vidu da se u dostavljenom budžetu opštine nalaze podaci o broju radnika zaposlenih u svim ustanovama u oblasti zdravstva i obrazovanja na području opštine, kao i podaci o njihovim zaradama koje su planirane u 2015, naglašavamo da se unošenjem navedenih podataka u tekst budžeta ne prejudicira status bilo koje od ustanova u oblasti obrazovanja i zdravstva na području opštine i status zaposlenih u ovim ustanovama u odnosu na pravni sistem Kosova, imajući u vidu da je prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, parafiranim u Briselu 19. aprila 2013. godine, predviđeno da će buduća Zajednica opština u kojima Srbi čine većinu, imati punu nadležnost u oblastima obrazovanja i zdravstva, te shodno tome, do formiranja i konačne operacionalizacije nadležnosti Zajednice, status ovih ustanova ostaje nepromenjen.“

Gradonačelnik Severne Mitrovice, međutim, nije mogao da potvrdi kada će tačno početi sa isplaćivanjem plata radnicima koji su usvajanjem izmenama i dopunama budžeta uključeni u opštinski budžet.

„U ovom trenutku ne mogu dati rok, sigurno mesec-dva, dok se ti spiskovi zaista ne slože neće biti isplate i ja molim te radnike za strpljenje, jer ne radi se samo o pojedinačnim platama, nego želimo da svi budu zadovoljni i da svi budu imali prihode u skladu sa svojim radom,“ rekao je on.

A na pitanje novinara po kakvim će kriterijumima gradonačelnici praviti spiskove, Rakić je odgovorio:

„Ja u ovom trenutku ne mogu reći jasne kriterijume – da li će to biti konkurs, da li će imati neku vrstu prednosti ljudi koji su već primali te plate, ali u svakom slučaju ja se lično ne slažem, a mislim i ostali radnici i da nije apsolutno u redu da pojedini radnici primaju plate, a da drugi opet budu u podređenom položaju – da ne primaju. Ali videćemo kako ćemo to rešiti, ali svakako ćemo rešiti u najboljem interesu radnika koji treba da primaju te plate.“

Zvečan: 300 radnika zdravstva i obrazovanja

Opština Zvečan usvojila je izmene i dopune budžeta, prema kojem budžet uključuje preko 300 radnika zdravstva i obrazovanja, a uključujući nešto više od 100 radnika zdravstva i obrazovanja pri kosovskim institucijama iz ove opštine, mahom iz albanskih sela, a koji su već bili uključeni u prvi predlog budžeta. Budžet iznosi 2.724.630 evra. 

Zubin Potok: 77 radnika zdravstva i 207 radnika obrazovanja

Što se tiče opštine Zubin Potok prema usvojenim izmenama i dopunama budžeta, on uključuje 77 radnika zdravstva i 207 radnika obrazovanja, a budžet iznosi 2.804.037 evra. 

Leposavić: 329 radnika obrazovanja i 81 radnika zdravstva

A opština Leposavić usvojila je izmene i dopune budžeta prema kojima ovaj opštinski budžet sada uključuje ukupno 329 radnika obrazovanja i 81 radnika zdravstva, a budžet ukupno iznosi 4.425.687 evra.  

Privatizacija uz dogovor sa Srbima

Zvečan — Jedan od glavnih razloga za povratak predstavnika Srba u Skupštinu i Vladu Kosova je dogovor da ubuduće neće biti jednostranih poteza koalicionih partnera.

To je izjavio ministar lokalne samouprave Kosova Ljubomir Marić i dodao da se to posebno odnosi na privatizaciju u većinski srpskim mestima.

„Ključna tačka sporazuma jeste da se krene u formiranje Zajednice srpskih opština i to je ono što sledi. Biće formirane radne grupe koje će se baviti tim pitanjem“, rekao je Marić za televiziju Most u Zvečanu.

Druga tačka koalicionog sporazuma tiče se privatizacije i, kako je Marić istakao, „više neće biti jednostranih odluka po tom pitanju čime su se stekli uslovi da nastavimo da sa našim učešćem i radom rešavamo probleme i da zaštitimo srpsku zajednicu“.

Predstavnici Srpske liste napustili su kosovske institucije u februaru nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njen funkcioner Aleksandar Jablanović.

Ta lista je koalicionim partnerima, Demokratskom savezu Kosova i Demokratskoj partiji Kosova, zamerala i privatizaciju u srpskim sredinama mimo dogovora.

Govoreći o povratku raseljenih sa Kosova i Metohije Marić je naveo da je važno stvoriti uslove za povratak, kao i da je jedan od prioriteta zaštita Srpske pravoslavne crkve.

Jedan od uslova, kako je rekao Marić, da bi se zaštitili interesi i prava Srba na Kosovu i Metohiji jeste njihovo prisustvo u institucijama Kosova.

„Imamo odgovornost i obavezu prema našem narodu i daćemo sve od sebe kako bi u što kraćem periodu, već narednih dana, bili vidljivi konkretni rezultati“, rekao je Marić.

Danas je zakazana i vanredna sednica četiri opštine sa severa Kosova i Metohije na kojoj će biti razmatrano usvajanje i dopuna budžeta za 2015. godinu.

Budžeti ovih opština blokirani su poslednja dva meseca, jer je Vlada Kosova ocenila da oni nisu u skladu sa kosovskim propisima.

„Naš cilj je bio da formiranje i zaživljavanje tih opština bude u skladu sa Briselskim sporazumom. Ne možemo da prihvatimo promene i odluke koje ne prate briselski proces, vezano za formiranjem i punu operacionalizaciju Zajednice srpskih opština“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, usvajanjem izmena i dopuna budžeta na severu ne menja se ni status ustanova ni radnika, jer oni ostaju u sistemu Srbije, a neće biti ništa preduzeto dok se ZSO ne formira i dok nadležnosti zdravstva i obrazovanja ne budu jasno utvrđene.

Marić je podsetio da „prvih šest tačaka Briselskog sporazuma govore o ZSO“ i dodao da formiranje Zajednice zavisi od političkih prilika i da je to zadatak koji mora da se ispuni.

„Kada radimo svi na tome i imamo i podršku međunarodne zajednice, koja je ujedno i garant Briselskog sporazuma, ne bi trebalo da bude problema da se ta obaveza i ispuni“, rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, ZSO je i osnov Briselskog sporazuma koji bi trebalo da omogući srpskoj zajednici da se bolje organizuje, ostvari svoje interese, zaštiti i stvori uslove za bolji život.

„Bez ZSO ne možemo da očekujemo da imamo uređen, organizovan i bolji život“, zaključio je Marić.

Lunaček: Neko je zainteresovan za zločine nad Srbima

Postoji “neko” ko veoma jasno pokazuje interesovanje za zločine počinjene protiv Srba na Kosovu, izjavila je Ulrike Lunaček komentarišući izjave direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marka Đurića.Ulrike Lunaček

Đurić je u reagovanju na nedavnu izjavu Lunačekove da Srbija treba da poništi presudu protiv šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija rekao da bi “neko trebalo da se zainteresuje za zločine protiv Srba na Kosovu”.

“Kao što gospodin Đurić zna, specijalna istražna jedinica pronašla je 2014. godine snažne dokaze protiv izvesnih bivših visokih zvaničnika Oslobodilačke vojske Kosova, ali zasigurno ne i protiv OVK kao celine”, rekla je Lunaček za list Danas.

“Stoga, ja i moj aktuelni izveštaj EP o Kosovu naglašavamo da uspostavljanje i funkcionisanje Specijalnog suda za ratne zločine treba da budu prioritet za novu vladu Kosova”, istakla je ona.

Lunačekova ističe da je tokom svoje posete Prištini ove sedmice takođe pozvala kosovski parlament da usvoji neophodan paket zakona “u najkraćem mogućem roku”.

“Što se tiče Tačija, gospodin Đurić bi trebalo da veoma dobro zna da ja nisam neko ko u globalu brani gospodina Tačija. Kritikovala sam ga dok je bio premijer kada sam uviđala razloge za to”, rekla je Lunaček.

Izvestilac Evrospkog parlamenta za Kosovo je podsetila da je na konferenciji za novinare u utorak u Prištini rekla “da bi Srbija, kako bi pokazala doslednost, trebalo da se ponaša isto kao što se ponašala u slučaju Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera i aktuelnog savetnika srpskog premijera Vučića”.

Na pitanje da li je zadovoljna tempom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Ulrike Lunaček je odgovorila: “Mnogo stvari je postignuto, ali sprovođenje sporazuma postignutog pre dve godine treba da bude brže”.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99“, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

05.04.2015 08:00 – 23:55 Šta se ovo Nama sprema? Neko novo uletanje u nove probleme! Ofanziva neka, šiptarske vojske… Kakvi su veoma je moguće.


Rama: BSK idu tamo gde je potrebno, kako na sever, tako na jug, istok i zapad

 05.04. 2015, 10:58 Izvor: Koha

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, Rahman Rama, rako je da KBS neće tražiti dozvolu od NATO-a da bi išli na sever.

To je zbog toga što će, on smatra, kosovska armija delovati tamo gde je potrebno.

„Mi ne namećemo da li će to biti sever, ili jug, istok ili zapad. Iz tog razloga, takođe, želim da razjasnim da, u zavisnosti od potreba građana i potreba koje ima država Kosovo – reagovaćemo. Mi ne dobijamo dozvolu bilo od koga,“ rekao je Rama za javnu televiziju.

Kosovska Mitrovica treći najozračeniji grad u Srbiji

05. 04. 2015, 15:56 Izvor: KoSSev

 

Kosovska Mitrovica je treći po redu najozračeniji grad u Srbiji, prema informacijama Agencije za zaštitu od zračenja. Najozračeniji grad u Srbiji je Vranje, zatim sledi Vinča i na trećem mestu Kosovska Mitrovica. 

Na zvaničnoj Internet stranici ove vladine agencijeobjavljena je mapa Srbije, zajedno sa listom naozračenijih gradova, a informacije o količini ozračenosti se obnavljaju sukcesivno na svakih pola sata.

Sama mapa Srbije sa gradovima i količinom ozračenosti zapravo predstavlja sistem rane najave tzv. radijacionog akcidenta ove Agencije.

A u uvodnom delu izveštaja Agencije za zaštitu od zračenja za 2013 godinu se navodi:

„U nuklearnim probama tokom XX veka i u nuklearnim akcidentima, pre svega u Černobilju 1986. godine i u Fukušimi 2011. godine, u atmosferu je ispuštena velika količina veštačkih radionuklida što je uzrokovalo kontaminaciju životne sredine širokih razmera. U životnoj sredini Srbije moguće je detektovati veštački proizvedene radionuklide koji su posledica nuklearnog akcidenta u Černobilju. Pored toga, jedan deo životne sredine Srbije je kontaminiran osiromašenim uranijumom tokom dejstava snaga NATO 1999. godine. Potencijalni zagađivači životne sredine radioaktivnim materijama su i nuklearne elektrane, kojih ima nekoliko u susednim državama, zatim različiti tehnološki procesi u kojima dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida. Zbog toga je neophodno vršiti sistematsko praćenje radioaktivnosti, kako bi se procenila ugroženost životne sredine i omogućio pravovremeni odgovor u slučaju povećanja radioaktivnosti, kao i sprovođenje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.“

U samom zaključku ovog izveštaja se ipak dodaje da se prema ukupnim rezultatima merenja radioaktivnosti životne sredine na teritoriji Srbije, aktivnost, kako prirodnih radionuklida, tako i dugoživećih radionuklida veštačkog porekla (uglavnom od Černobiljskih padavina), u različitim vrstama uzoraka (vazduh, padavine), kretala u niskim nivoima:

„Prema prikazanim rezultatima merenja radioaktivnosti možemo zaključiti da su aktivnosti dugoživećih radionuklida veštačkog porekla 137Cs i 90Sr u prehrambenom ciklusu na teritoriji Republike Srbije u periodu septembar – decembar 2013. godine u niskim nivoima, kao i da je efektivna doza zračenja za stanovništvo od navedenih radionuklida unetih ingestijom značajno ispod preporučene godišnje granice.“

Čitav izveštaj za 2013. godinu, koji je i poslednji koji se na ovom sajtu može pronaći, dostupan jeOVDE.

2.04.2015 |08:00 – 23:55 Sinhronizovano dejstvo Albanaca na zataškavanje genocida nad Srbima i Srpskom državom na KiM, povlači samo poruke iz BG. Teroristi koji uništavaju svaki Srpski stub postojanja na KiM žele da zamene teze u javnom mnjenju i da pojačaju pritiske na Srbe…


Skupština Kosova : Minut ćutanja za Velimira Rakića

Skupština Kosova počela je danas sednicu minutom ćutanja zbog smrti poslanika Srpske liste Velimira Rakića koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.Skupština Kosova 

Rakić je poginuo sinoć u saobraćajnoj nesreći kod Leposavića.

Poslanici Srpske liste ni danas ne učestvuju na sednici.

Šef poslaničke grupe te liste Saša Milosavljević rekao je za agenciju Beta da koalicioni partneri Srpske još nisu ispunili obaveze iz koalicionog sporazuma, te da zbog toga Srpska i dalje bojkotuje kosovske institucije.

Poslanici i funkcioneri Srpske liste počeli su bojkot kosovskih institucija u februaru nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njihov predstavnik Aleksandar Jablanović zbog izjave da su divljaci oni koji su kod Đakovice 6. januara raseljene Srbe gađali kamenjem.

Srpska lista traži i da bude prekinuta privatizacija u srpskim sredinama na Kosovu.

Tahiri u Briselu: o sporazumima sa BG, novom graničnom prelazu i knjigama na albanskom za Albance iz Preševa

02. 04 2015, 16:32 Izvor: KoSSev

Kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, danas se u Briselu sastala sa zvaničnicima Evropske unije, sa kojima je razgovarala, kako je dan ranije i najavljeno, o ubrzanju procesa sprovođenje svih sporazuma postignutih sa Beogradom u Briselskom dijalogu, saopšteno je iz kancelarije kosovskog premijera. Tahiri se tokom sastanaka posebno fokusirala na pitanje telefonskog koda za Kosovo, pitanje električe energije, slobode kreatanja, uklanjanje „barikade“ na mitrovičkom mostu na Ibru i postizanje sporazuma o osiguranju vozila. Kosovska minsitarka za dijalog je, međutim, obavestila predstavnike Evropske unije da su predsednici opštine Kamenica i Medveđa uputili zahtev svojim zemljama za otvaranje novog graničnog prelaza između Kosova i Srbije. Ona je zatražila od EU da razgovara u vezi sa ovim zahtevom sa srpskom stranom. Takođe, Tahiri je pokrenula pitanje obezbeđivanja knjiga na albanskom jeziku za Albance iz Preševske doline.



Telefonski kod za Kosovo i pitanje električne energije:



„Obe strane su se složile o potrebi da se povećaju napori u sprovođenju sporazuma, gde se o pitanju telefonskog koda za Kosovo razgovaralo i približeni su stavovi prema finaliziranju i bržem dobijanju telefonskog koda za Kosovo od strane ITU. Takođe, pitanje električne energije je razmatrano, kao i rešenja za pojedine aspekte sprovođenja sporazuma, jer je procenjeno da u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma ima pozitivnih koraka ka primeni, kao što je bilo potpisivanje dva sporazuma o saradnji između transmitera električne energije obe zemlje, koje je postalo moguće zahvaljujući ovom dijalogu.“



Sporazum o slobodnom kretanju – otvaranje novog „graničnog“ prelaza između Kosova i Srbije:



„Što se tiče slobode kretanja, ministarka Tahiri je za otvaranje novog graničnog prelaza između Kosova i Srbije „Kapia e Sfirces“, obaveštavajući EU da su gradonačelnici Kamenice i Medveđa uputuli takav zahtev vlastima svojih država. Ona je naglasila da je Vlada Kosova spremna da se angažuje u tom pogledu, jer bi ovaj granični prelaz olakšao slobodu kretanja građana smanjenjem rastojanja puta za više od 100km, dok je od EU zatražila da o ovom pitanju raspravlja sa srpskom stranom.

U kontekstu slobodnog kretanja se razgovaralo i o preprekama koje su nastale u slučajevima zaustavljanja autobusa i kamiona sa Kosova od strane Srbije, gde je dogovoreno da bi strane trebalo da poštuju dogovor i u slučaju potrebe za novim standardima, pitanja treba da budu dogovorena unapred u dijalogu u Briselu.“



O Parku mira:



„Ministarka Tahiri je govorila i o pozitivnim akcijama koje preduzima Kancelarija EU na Kosovu za revitalizaciju Ibarskog mosta i uklanjanje barikade na mostu i ostalih okolo, izražavajući uverenje da će akcioni plan biti realizovan u roku.“



O sporazumu o osiguranju vozila:



„Govoreći o sporazumu osiguranja vozila koji je bio blizu potpisivanja, ministarka Tahiri je kritikovala Srbiju, jer ona nije spremna da potpiše sporazum i tom prilikom zahtevala veću posvećenost Evropske unije, zbog toga što je u ovaj  sporazum investirano skoro dve godine pregovora i kašnjenja, dok finansijski štete građanima obe zemlje. Ona je rekla da osiguravajuća društva iz Srbije treba da stave interese građana ispred komercijalnih interesa svojih kompanija, kao što su uradili kosovske kompanije osiguranja i Zavod za osiguranje Kosova koji je rekao da sporazumu.“



Knjige na albanskom za Albance iz Preševske doline:



„Takođe, ministarka Tahiri je pokrenula pitanje u vezi sa tim da Albancima iz Preševske doline treba da se obezbede knjige na albanskom, te da Vlada Kosova traži od srpkih vlasti da se to postigne neometano, na principima reciprociteta.“



Kvalitet administrativnih procedura carina:



„Na sastancima su se takođe pokrenula druga pitanja koja se odnose na kvalitet administrativnih procedura carina i unapređenje tehničkih aspekata, za šta je postojala potreba za brz sastanak radne grupe IBM-a, a naglašeno je da treba da se održavaju periodični sastanci evaluacije kancelarija za vezu, a prema planu za implementaciju.“

Na jučerašnjim sastancima u Briselu, Tahiri je i „ocenila napredak postignut u dijalogu u ovom periodu – postignutom dogovoru o pitanju civilne zaštite i pravosuđa“, kojim se „potvrđuje“ da je Vlada Kosova „odmah počela sprovođenje oaveza“.

Kosovsku delegaciju, na čelu sa Editom Tahiri, činili su politički savetnici, Dren Zeka i Gazmir Raci, koordinatorka briselskog dijaloga  i ambasadorka Kosova u Briselu, Mimoza Ahmetaj.

Kosovska delegacija se u Briselu sasala sa specijalnom savetnicom u dijalogu visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Ana-Maria Eleni Boura i posrednikom u određenim oblastima dijaloga, Nikolasom Cendroviczom.

Đurić: Srbija ispunila sve obaveze

Kosovska Mitrovica — Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić izjavio je da je problem u sprovođenju briselskog sporazuma nastao zbog odstupanja u dinamici.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On smatra da je Srbija ispunila sve obaveze, dok je Prištini ostalo da primeni dogovore iz šest tačaka.

„Na Prištini je i dalje ostalo da sprovede prvih šest tačaka Briselskog sporazuma. Imamo apsurdnu situaciju da je Srbija sprovela sve tačke od 7. do 15, a da prvih šest tačaka nije ni dirnuto jer ih Priština ne sprovodi“, rekao je Đurić.

„Za Srbiju nije ostala ni jedna jedina obaveza iz Briselskog sporazuma koju treba da sprovede. Za nas je proces sporovodenja dogovorenog završen, dok je na Prištini i dalje ostao teret sporovodenja prvih šest tačaka“ kazao je Durić.

Đurić je učesnike sastanka upoznao s tokom dijaloga Beograda i Prištine i problemima koji postoje.

„Jedan od ključnih problema je taj što se u primeni Briselskog sporazuma odustalo od planirane dinamike sprovodenja dogovora“, rekao je Đurić i objasnio da je prvi element prilagođavanje pravnog okvira.

Prema njegovim rečima, Srbija apsolutno nema nameru da odustane od dela sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO), jer je on imperativ bez koga ne može biti reči o daljoj i punoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

„Briselskim sporazumom je predviđeno da ZSO bude uspostavljen sa nadležnostima u prosveti, zdravstvu, prostornom planiranju, urbanom i ruralnom razvoj i drugim oblastima o kojima se Beograd i Priština dogovore da povere ZSO, ali se odnosi i na izbor regionalnog komadanta policije na severu“, rekao je Durić i naveo da druga strana odbija da primeni dogovoreno.

ZSO, prema njegovim rečima, prestavlja put u trajnu normalizaciju odnosa Srba i Albanaca u pokrajini.

Đurić je podsetio i šta je sve Srbija učinila na ispunjavanju dogovora.

„Izbori su sprovedeni na celoj teritoriji KiM, integracija pravosuđa po kome će od 1. septembra, prvi put od 1999. godine, sud u Kosovskoj Mitrovici imati predsednika suda i apelacionog suda koji su Srbi, većinu sudija u većima koji su Srbi“, rekao je Đurić i podsetio da je ispunjen i element koji se odnosi na integraciju policajaca MUP-a.

On je ocenio da bi politički lideri u Prištini trebalo da prepoznaju šansu za stvaranje ZSO, a ne da zajednicu predstavljaju kao pretnju za albanski narod.

„Politički je licemerno, a za kosovskometohijsko društvo štetno i potencijalno opasno kada odgovor na nagomilane probleme neki albanski političari traže među Srbima“, rekao je Durić.

On je podsetio na poruku jedinstva sa nedavnog sastanka u Gračanici kada je, kako je rekao, „posejano seme buduće ZSO“.

„Mislim da je veoma važno što smo jedinstveni i radimo u dogovoru s Vladom Srbije, što ćemo nastaviti da gradimo naše institucije na Kosovu i Metohiji u saradnji i s međunarodnom zajednicom i, kada je potrebno, s pokrajinskim institucijama u Prištini“, rekao je Đurić.

„Srpska lista i srpski narod pokazalli su dobru volju da učestvuju u pokrajinskim institucijama, uprkos činjenici da su se one neretko prema našem narodu ponašale maćehinski, da su se političke partije i njihovi lideri ponašali prema Srbima kao da ih ne žele. I pored toga, pristupili smo radu u tim institucija, ponašali se odgovornije od onih koji i danas čine sve kako bi produbli rane iz prošlosti“, rekao je Durić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju poručio je sa današnjeg sastanka sa gradonačelnicima i predsednicima privremenih organa sa severa Kosmeta u Kosovskoj Mitrovici da je Mitrovica Srbija i da će Srbija tu i ostati.

„To što neki drugi misle drugačije, neće nas sprečiti da s njima saradujemo i živimo normalno“, rekao je Đurić i dodao da je primarni interes zaštita „naših građana, naše države i izgradnja naših institucija“.

On je pojasnio da pregovori koje vlada vodi imaju isključivi cilj da se srpska zajednica ojača, da ZSO bude okvir u kome će delovati i opštine na severu KiM.

„Mi ćemo učiniti sve da opštine na severu KiM koje su prethodnih 15 godina bile u nešto različitom statusu u odnosu na ostale opštine u KoiM, time ne izgube ništa“, rekao je Đurić i ocenio da je to veoma važno za ljude na severu Kosova da čuju tu poruku.

Prema njegovim rečima, neće biti zapostavljeni ni drugi delovi srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

„Nikada nećemo priznati Kosovo“

Beograd, Bratislava — Premijer Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će Srbija uvek biti spremna da razgovara sa kosovskim Albancima, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Foto: Beta, AP (arhiva)
 Foto: Beta, AP (arhiva)

„Odnos Srbije po pitanju Kosova se neće promeniti. Uvek ćemo da razgovaramo sa Albancima sa Kosova, ali nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova“, izjavio je Vučić posle sastanka sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.

Premijer Srbije je ocenio i da su ekonomski, ali i politički odnosi dve zemlje veoma dobri i izrazio uverenje da će trgovinska razmena između Srbije i Slovačke biti još veća.

Vučić je rekao da je sa Ficom razgovarao o dolasku slovačkog biznismena Petra Karamaša u Železaru, zatim o određenim energetskim projektima i o privlačenju slovačkih investitora u Srbiju.

Inače, predsednik Slovačke Andrej Kiska pozdravio je napore koje Srbija čini na evropskom putu i naglasio da je važno videti što pre pozitivne signale iz EU. 

Osim toga, Vlada Srbije donela je odluku kojom se obrazuje Savet za nacionalne manjine za čijeg predsednika je imenovan upravo premijer Vučić.

Savet za nacionalne manjine prati i razmatra stanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina i stanje međunacionalnih odnosa u Republici Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Vlada je na sednici usvojila i predloge zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i Narodne Republike Kine.

Rezolucija o genocidu-poruka Srbima

Beograd — Rezolucija o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine, usvojena na KiM je poruka srpskim poslanicima.

To je poruka je srpskim poslanicima da se ne vraćaju u kosovski parlament, ocenio je zvanični Beograd ovu inicijativu Prištine.

Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo Milorad Drecun veruje da je to poruka srpskim poslanicima.

“Da li je ta poruka upućena prvenstveno srpskim poslanicima da se na vrate u parlament. da ne bi bila usvojena odluka o formiranju specjalnog suda koji treba da sudu pripadnicima terorističke OVK prvenstveno želja Hašima Tačija da se marginalizuje cela ta priča oko specijanog suda“, rekao je Drecun.

Politički analitičar Dušan Janjić kaže da je ova incijativa povezana sa najavljenim usvajanjem zakona o specijalnom sudu za ratne zločine. On upozorava i na drugi aspekt poteza.

“Ukoliko deklaracija prođe u skupštini postaće dokument i takav dokument praviće više problema Kosovu, možda će dnevno politički Tačiju, ali će više praviti štete kosovu pa i odnosima Srbije integraciji Srbija i sigurno da će direktno ugroziti briselski sporazum“, naveo je Janjić.

Poslanici i funkcioneri Srpske liste ne učestvuju od februara u radu kosovskih institucija nakon što je iz Vlade Kosova smenjen njihov predstavnik Aleksandar Jablanović zbog izjave da su divljaci oni koji su kod Đakovice gađali raseljene Srbe kamenjem.

Sahrana posmrtnih ostataka 28 žrtava iz Rudnice 5. aprila u Srbici

02.04. 2015, 18:07 Izvor: KoSSev

Foto: EULEX, primopredaja posmrtnih ostataka žrtava iz Rudnice

Predstavnici Odeljenja za sudsku medicinu u Prištini danas su se sastali sa porodicama 28 žrtava pronađenih u masovnoj grobnici u Rudnici, Raškoj – prošle godine i zvanično obavestili porodice o identifikaciji njihovih srodnika, predavši im i prateću dokumentaciju o identifikaciji, saopštio je EULEX. Posmrtni ostaci 28 žrtava biće sahranjeni 5. aprila u selu Rezala u opštini SrbicaIako EULEX nije saopštio nacionalnost posmrtnih ostataka, veruje se da se radi o kosovskim Albancima.

U toku dvomesečne operacije iskopavanja u Raškoj, od aprila do juna prošle godine, pronađeni su posmrtni  ostaci od ukupno 54 osoba. Do sada su izvršene 53 identifikacije dok je jedna osoba još uvek neidentifikovana zbog nepoklapanja DNK analize. Posmrtni ostaci četiri osobe već su predati njihovim porodicama 18. septembra prošle godine.

Kancelarija za štampu EULEX-a saopštila je i da je odeljenje za sudsku medicinu do danas sprovelo 485 terenskih operacija, tokom kojih je pronađeno 398 lica, a porodicama su predata 434 lica, od kojih je 331 bilo na spisku nestalih osoba.

Iskopavanja na lokaciji „Rudnica“ počela su 23. aprila 2014. godine, na osnovu naredbe Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a do oktobra prošle godine, EULEX-u su predati posmrtni ostaci ukupno 52 osobe, čime je, kako je tada saopštila Komisija Vlade Srbije za nestale, okončan proces predaje svih pronađenih, ekshumiranih i identifikovanih posmrtnih ostakaka sa lokacije „Rudnica“, čiji je identitet utvrđen metodom analize DNK.

Delovi kamenoloma Rudnica prvi put su ispitivani 2007. godine, a nakon toga 2010, 2011. i 2013. godine. Slučaj „Rudnica“ pokrenuo je zaštićeni svedok koji je EULEX-u u Prištini rekao da su 1999. u stari kamenolom dovežena tela pobijenih Albanaca i da je kasnije teren posut zemljom i delimično asfaltiran.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u maju 2010. godine, otkrilo „potencijalnu masovnu grobnicu“ na lokaciji „Rudnica“ kod Raške, u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca, ubijenih između 1998. do 1999. godine.

 


Fond za humanitarno pravo je početkom ferbuara predstavio dosije „Rudnica“, prema kojem je sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, navodno odgovoran za zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo na Kosovu i Metohiji, kao i za skrivanje tela u masovnoj grobnici u Raškoj, protiv čega su se Diković i Ministarstvo odbrane snažnousprotivili.

Dosije navodno pruža dokaze o četiri zločina koje su pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a navodno počinili u aprilu i maju 1999. godine, u kojima su ubijeni kosovski Albanci, a čija su tela – 52 – ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i u postupak „asanacije bojišta“, u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina. U istom dosijeu se tvrdi da su u ove zločine umešani pripadnici tadašnje 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, na čijem čelu je bio sadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković.

Sa poslednjeg dana 88. „Rose-Roth“ seminara u Narodnoj skupštini: Uloga KFOR-a ključan faktor stabilnosti na Kosovu

02.04. 2015, 16:03 Izvor: KoSSev

U Domu Narodne skupštine Srbije, od 31. marta do 2. aprila, održan je 88. Rouz-Rot (Rose-Roth) seminar Parlamentarne skupštine NATO sa temom „Srbija, Zapadni Balkan i evroatlantska zajednica“. Zaključujući ovaj seminar, koji se po treći put održava u Narodnoj skupštini Srbije, šef srpske delegacije, Dragan Šormaz, danas je zahvalio svim učesnicima na konstruktivnom dijalogu i poručio da je Srbija vojno neutralna, ali ne i politički, kao i da želi da postane punopravni član Evropske Unije. Na skupu je učestvovala i kosovska delegacija, koja ima status posmatrača. Danas, poslednjeg dana seminara, održana je sesija na temu „Briselski dijalog između Beograda i Prištine: put napred“, na kojoj su govorili direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, Dušan Janjić sa Instituta društvenih nauka i Krenar Gaši iz Centra za evropske studije Univerziteta u Gentu i osnivački direktor Instituta za razvojnu politiku (INDEP).​

Članovi delegacija danas su diskutovali o ulozi dijaloga u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i o unapređenju saradnje na Zapadnom Balkanu kao pitanju od zajedničkog interesa za evrointegraciju regiona. Takođe se raspravljalo o pitanju statusa Kosova i Metohije, autonomiji Srba na KiM i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

Đurić je naglasio da je osnovni cilj Briselskog sporazuma pronalaženje rešenja za normalan život svih građana na KiM i obezbeđivanje uslova za opstanak i prosperitet srpske zajednice. Đurić je ukazao da pojedini elementi sporazuma nisu ostvareni i istakao spremnost srpske strane da bude konstruktivan činilac u izgradnji mira i bezbednosti u regionu.

Govoreći o ulozi KFOR-a, Đurić je kazao da smanjenje ovih snaga može značiti „samo destabilizaciju i u najgorem slučaju, nasilje nad nealbancima“, te da „nikakva kosovska vojska“ ne može da bude „zamena“ za međunarodne snage jer je KFOR, pre svega, „faktor odvraćanja“.

Ispred Doma Narodne skupštine – majka nosi sliku pogunulog sina vojnika na KošaramaOpozicioni mediji u Srbiji javili su i da se juče nekoliko desetina građana okupilo na protestu protiv NATO-a ispred Doma Narodne skupštine, istovremeno dok se održavao Rouz-Rot seminar Parlamentarne skupštine NATO-a, prilažući i fotografije, a da je među njima bila i Lozanka Radoičić, majka poginulog srpskog vojnika -Vladimira Radoičića, koji je kao devetnaestogodišnjak poginuo kod karaule Košare, na granici prema Albaniji, 30. septembra 1998. godine. Vladimir je bio pripadnik izviđačko-diverzantske jedinice iz Niša.

Građani su nosili srpske i ruske zastave, a Lozanka fotografiju svog poginulog sina.

 

„Ko će, ako ne bude KFOR-a čuvati manastir Visoki Dečani i Srbe u Gračanci, Štrpcu…,“ rekao je Đurić. On je takođe, izrazio sumnju da „jednonacionalna vojska“ – „preobučeni pripadnici OVK“ mogu da pruže sigurnost.

Đurić je ponovio da je zvanični Beograd privržen ispunjenju svih odredaba Briselskog sporazuma i da će nastaviti da pruža ruku svim političkim strankama u Prištini, a koje se posebno protive stvaranju Zajednice srpskih opština, ali i da nijedna od tačaka u vezi s formiranjem ZSO nije ispunjena, zbog toga što, kako je Đurić kazao, „političke snage u Prištini to ne žele“.

Niko ne treba da se plaši formiranja ZSO, rekao je Đurić, ukazavši da Priština „izmišlja političke prepreke za formiranje“, ali da će Beograd nastaviti da kosovskim Albanicma „pruža ruku“ u očekivanju da će je „prihvatiti“.

Političke stranke Albanaca bi trebalo da shvate da ono što je dobro za Srbe ne može da bude loše za kosovske Albance, dodao je Đurić.

Na skupu učestvuje i kosovska delegacija, koja ima status posmatrača, u kojoj su poslanici kosovske skupštine, Zenun Pajaziti i Nenad Rašić.

Zenun Pajaziti je naglasio da su Kosovo i Srbija ipak uvereni da je dijalog jedini način da se poboljša život građana.

Dijalog između Kosova i Srbije u različitim fazama pokazao je da su dogovori mogući, uprkos tome što nema garancije da će se oni sprovesti, ili u nekim slučajevima se dogovori primenjuju sa teškoćama, naveo je on.

Pajaziti se u svom govoru osvrnuo i na uspešnu primenu tačaka briselskog sporazuma, kao i o situaciji u vezi sa najkritičnijim delovima sporazuma, uključujući, „razoružanje paralelnih struktura“ na Kosovu, telekomunikacije, „barikadu pod nazivom ‘Park mira'“ i osiguranje vozila.

Govoreći o graničnim taksama, drugi učesnik ovog seminara u Beogradu sa Kosova, član kosovoskog parlamenta, Nenad Rašić, naglasio je da je taksa od 120 evra za osiguranje veoma visoka imajući u vodu velik broj nezaposlenih lica.

Ovaj poslanik je govorio i o drugom problemu srpske zajednice, a to je da se poljoprovredno zemljištve „svakog dana sve više smanjuje“.

Kosovska strana je u svom izveštaju sa seminara u Beogradu naglasila i ocenu direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, da su prisustvo „NATO-a i uopšte međunarodno prisustvo ključni faktor za stabilnost na Kosovu“, te da „samo ona“ može da obezbedi miran život građanima Srbije na Kosovu. „Stoga, NATO treba da nastavi da održava svoje trupe na Kosovu, rekao je Đurić“, navodi se u izveštaju sa kosovske strane.

Analitičar iz Beograda, dr Dušan Janjić rekao je da, s obzirom na sve izazove za normalizaciju odnosa između dve zemlje, građani nisu dovoljno informisani od strane svojih vlada o detaljima sporazuma, kašnjenju i problemima u sprovođenju.

Janjić je takođe govorio i o prilivu imigranata na Kosovo u poslednjih nekoliko meseci u Evropi i velikom broju nezaposlenih.

Još jedan od kosovskih predstavnika na ovom panelu, Dardan Gaši, govorio je o integracija „dve zemlje“ u EU, naglašavajući dostignuća Kosova u tom pogledu.

U radu seminara učestvovali su parlamentarci iz 23 države članice i devet pridruženih članica PS NATO, regionalni partneri, delegacije u statusu posmatrača, predstavnici diplomatskog kora, predstavnici Vlade i drugih državnih institucija Republike Srbije, međunarodnih organizacija, akademske zajednice, civilnog društva, međunarodnog sekretarijata PS NATO i predstavnici medija.

Ključne poruke sa ovog seminara, prethodnih dana, sa srpske strane bile su da su članstvo Srbije u EU i regionalna saradnja, strateški i ključni prioriteti Srbije, da Srbija od zemalja članica EU očekuje još jaču podršku u procesu evrointegracoja, koja će se ogledati pre svega u podršci za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Srbija je vojno neutralna i ne teži članstvu u NATO, ali vidi prostor za dalje unapređivanje saradnje pri Partnerstvu za mir, a Srbija je prepoznala i ulogu koju NATO ima u „sistemu regionalne bezbednosti“, pre svega u „očuvanju mira i bezbednosti srpskog naroda na KiM-u“, takođe su poruke sa ovog skupa.

Učesnice ovog skupa i regiona su takođe detaljno izveštavale o skupu.

Hašim Tači i Edi Rama počasni građani Ulcinja

02. 04. 2015, 10:35 Izvor: KoSSev

Na dan opštine Ulcinj, koji se obeležava prve subote aprila, kada će se održati i svečana sednica ove opštine, kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači i predsednik Vlade Albanije, Edi Rama, biće proglašeni počasnim građanima Ulcinja, saopšteno je iz ove opštine.

„Svečana sjednica Skupštine Opštine Ulcinj održava se 04. aprila 2015. godine u 11 časova. Na svečanu sjednicu pozvani su visoki predstavnici državnih institucija, kao i predstavnici stranih diplomatskih misija u Crnoj Gori,“ navodi se u saopštenju iz ove opštine i dodaje:

„Učešće su potvrdili predsjednik Vlade Albanije Edi Rama i zamjenik predsjednika Vlade i ministar vanjskih poslova Kosova Hashim Thaçi, koji će biti proglašeni počasnim građanima Ulcinja.“

Dan Opštine Ulcinj obeležava se prve subote aprila, a ovde godine program obeležavanja počinje 3. aprila i traje do 5. aprila.

Podsetimo Rama je 2013. godine proglašen za počasnog građanina Srbice, a predsednik ove opštine, član Dreničke grupe, Sami Ljuštaku, je 2012. proglašen za počasnog građanina albanskog grada Vljore. Međutim, i Ramuš Haradina jesredinom februara proglašen za počasnog građanina Tirane.

%d bloggers like this: