07.03.2016 |08:00 – 23:59 – Ucene, manipulacije, finasijski interesi ALI NIŠTA DOBRO ZA OBIČNE LJUDE…


Život Srba povratnika u Klini

U poslednjih nekoliko meseci pojačani su napadi na srpska domaćinstva u Klini i okolnim selima. Srbima se neretko preti, a njihovu imovinu i dalje uništavaju nepoznati počinioci. U opštini Klina živelo je oko 7.000 Srba, a sada je, u samoj varošici samo 50 povratnika, među njima svega šestoro dece.

Porodična kuća Ljubice Radosavljević u Klini nedavno je kamenovana. Incident je prijavljen Kosovskoj policiji koja je obavila uviđaj.

Ljubica Radosavljević rekla je da se mnogo uplašila.

„Policija me je pitala da li ću da idem ili ostajem, a gde da idem rekla sam, ovde hoću da živim,“ kaže Ljubica.

Kuća Milovana Ribaća u Drsniku izgorela je dok je bio u poseti svojoj porodici koja živi u Kraljevu. Počinioci nisu uhapšeni.

„I pored ove paljevine dolazim, hoću da zaštitim imovinu i očekujem da mi se kuća obnovi,“ kaže Milovan Ribać.

„Kad nam pale kuće kako možeš da budeš bezbedan. Osam kuća nam je upaljeno i to noću, a ukupno 17 je uništeno,“ priča Miomir Ribać iz sela Drsnik.

U Dolcu i srušene i obnovljene kuće a tek poneki povratnik. Slobodan Bacić neumorno radi na obnovi imanja.

„Odavde niko ne može da me otera. Čovek treba da oseti šta znači Kosovo. Za Kosovo moraš srcem i dušom da se boriš. Moraš da budeš ovde. Srbija mora da učini sve da ja ovde ostanem,“ kaže Slobodan Bacić.

Suočeni sa strahom i nemaštinom, pojedini Srbi odlučuju se za prodaju imanja.

Vinka Radosavljević, načelnik Pećkog okruga kaže da se najviše napadaju oni koji su najstariji – to su staračka domaćinstva i porodice koje su malo izolovane.

Prema njenim rečima, zbog svakog napada dođe do toga da po jedna porodica ode.

Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj Vladi Dalibor Jeftić kaže da, zbog loše političke situacije u Pokrajini, povratka gotovo da nema. Uprkos tome, plan za povratak postoji.

„U određenom roku u naredne tri godine planiramo da vratimo sve one koji su izrazili želju da se dobrovoljno vrate,“ rekao je Jeftić.

Nedavno raspisane poternice Osnovnog suda u Peći za 14-oricom Srba iz Kline zbog navodnih ratnih zločina dodatno su uznemirile povratnike. Kažu da su se optužnice pojavile tek kada su oni izrazili želju da se vrate.

Moguća blokada robe iz Srbije?

Vlada Kosova dala je Beogradu rok da do kraja marta prizna ADR uverenja neophodna za transport opasnih materijala kroz Srbiju izdata u Prištini.

Kako prenosi list Kohaditore navedeno je da će Vlada Kosova ukoliko se ne priznaju ADR uverenja,uvesti reciprocitetne mere i srpskim kamionima blokirati ulazak na Kosovo.

ADR uverenja potrebna su za transport materija kao što su nafta ili prirodni gas, i Vlada Srbije ne dozvoljava ulazak šlepera koje ih prevoze u Srbiju, jer ne priznaje ADR uverenje Ministarstva infrastrukture Kosova.

Ovo je poslednja mera koju Srbija još primenjuje u odnosu na kosovske kompanije, pošto je sve ostale, uključujući i onu za Fluid iz Gnjilana uklonila par dana pre održavanja sastanka zemalja CEFTE u Briselu.

List podseća da su sprske vlasti do nedavno blokirale i kamione sa Kosova u kojima su bili sokovi namenjeni izvozu.

Ivanovićeva odbrana još uvek čeka pismenu presudu

Euleksovo sudsko veće koje je lidera GI SDP Olivera Ivanovića osudilo na devet godina zatvora, još uvek nije dostavilo pismenu presudu njegovoj odbrani, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.Oliver Ivanović 

Olivera Ivanovića je 21. januara u prvostepenom postupku Euleksovo sudsko veće osudilo na 9 godina zatvora. Rok za dostavu presude u zvaničnoj formi je 15 dana, ali po zakonu sud može zatražiti produženje od 60 dana, što je i učinjeno u ovom slučaju. Krajnji rok za dostavu presude ističe 4. aprila.

„Ja se nadam da će sudija izraditi i dostaviti presudu u zakonskom roku“, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.

Dodatni rok od 60 dana za dostavljanje zvanične forme presude je nerazuman, smatra Ksenija Božović, jer, kako kaže, nije potrebno toliko vremena da se presuda, koja je već pročitana, prevede i dostavi braniocima.

„Očeigledno je da se još uvek preispituje presuda koja je pročitana jer je ona skandalozna. Oduvek je odluka koju Euleksovo tužilaštvo i pravosuđe treba da donese u korist Olivera Ivanovića saopštavana u krajnjim rokovima, tako da me ovo kašnjenje ne iznenađuje. Njima je poslednji rok 4. april, tako da će verovatno sačekati zadnji dan i tada će uručiti tu pismenu presudu“, kazala je Božovićeva.

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora za krivično delo ratni zločin počinjen nad albanskim civilima 1999. godine.

Postupku protiv njega i četvorice Srba vodio se više od godinu dana. Ostala četvorica kojima se takođe sudilo za više krivičnih dela protiv albanskih civila oslobođena su optužbi.

Patriotski blok: Preko 21.000 potpisa za raspisivanje lokalnih izbora na Severu Kosova

Preko 21.000 potpisa prikupljeno je u peticiji za raspisivanje lokalnih izbora u opštinama na Severu Kosova, koju je, krajem prošle godine, pokrenuo Patriotski blok. Delegacija ovog opozicionog bloka zatražiće, takođe, prijem kod premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Srbije Maje Gojković, u četvrtak, 10. marta, kada bi peticiju trebalo da predaju GojkovićevojNakon sastanka sa Premiejrom, predstavnici Patriotskog bloka bi u četvrtak u 13 časova trebalo da održe i konferenciju za medije ispred Narodne Skupštine u Beogradu. Delegaciju će predvoditi potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slaviša Ristić, Goran Marković ispred pokreta Dveri, nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković i predsednik opštinskog odbora DSS-a Nemanja Jakšić. 

„Naša peticija garantuje svima nama da se Srbija nije odrekla ovog prostora, jer ako država Srbija organizuje lokalne izbore na ovom prostoru, a organizuje ih po Ustavu Republike Srbije, onda je to pravi dokaz da je ovaj deo prostora deo Republike Srbije,“ kazao je Marko Jakšić.

Jakšić: Stidim se kao čovek

„Još jednu stvar moram da vam kažem, a to je da se kao čovek stidim što su neki Srbi tamo u nekoj skupštini glasali ili pomogli da se Hašim Tači izabere za predsednika separatističke samoproglašene države Kosovo,“ rekao je Jakšić, osvrnuvši se na prisustvo poslanika Srpske na sednici kada je Hašim Tači izabran za novog predsednika Kosova.

On je, međutim, istakao i da je skeptičan kada je u pitanju prihvatanje peticije od strane Narodne Skupštine Srbije, kritikujući istovremeno Vladu u ostavci zbog potpisanih briselskih sporazuma.

„Očekujem da će da se udovolji ovom zahtevu, mada sam u dubini duše skeptik, jer onaj ko je potpisao Briselski sporazum, ko se drznuo i postavio klasičnu granicu između Kosova i Srbije, onaj ko je prodao MUP ovde na ovom prostoru, ko se odrekao suda, civilne zaštite, koji se odriče institucija Srbije – on neće da organizuje lokalne izbore ovde, jer ne sme od svojih mentora, imajući u vidu da je vlast Vučića marionetska vlast koju zapad trpi pre svega zbog toga što ona obavlja tzv. puzajuće priznanje Kosova,“ kazao je on.

Parlamentarne izbore za Srbiju na KiM-u organizuje OEBS – dokaz da KiM nisu deo državne teritorije Srbije

Jakšić se, takođe, osvrnuo i na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića – da će se parlamentarni izbori održati i na KiM-u.

„Ono čime se Marko Đurić hvali – da će oni da organizuju parlamentarne izbore na prostoru KiM-a jeste obična laž. Laž je, jer se ti izbori organizuju po principu dijaspore. Organizuje ih OEBS – to je dokaz da mi nismo deo državne teritorije Srbije, a brojanje glasova vrši se, kao i za sve Srbe iz dijaspore – u Republici Srbiji.“

Današnjoj konferenciji prisustvovao je i predsednik Nove srpske demokratije iz Crne Gore, Andrija Mandić, koji je podržao peticiju.

Peticija za raspisivanje lokalnih izbora po Ustavu i zakonima Republike Srbije na Severu KiM-a pokrenuta je 26. decembra prošle godine i trajala je do 5. marta i potpisivana je na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Lokalni izbori po Ustavu i zakonima Srbije su na KiM-u poslednji put održani 2013. godine, da bi zatim, po održavanju kosovskih lokalnih izbora bile raspuštene Skupštine opštine po srpskom sistemu i uvedeni privremeni organi. Iako je Ustavni sud odluku Vlade Srbije o raspuštanju ovih opština i formiranju privremenih organa, proglasila neustavnom, prema odluci Ustavnog suda, predsednik Narodne skupštine Srbije je morao u roku od dva meseca, a od dana raspuštanja ovih opština, da raspiše izbore za odbornike, kako bi se konstituisala nova jedinica lokalne samouprave, što se nije dogodilo. Tako ulogu lokalne samouprave u ovim opštinama i dalje nose privremeni organi.

U prizrenskim Svetim Arhangelima grafička kolonija „I kako posle svega u UNESCO“

U manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena danas je otvorena grafička kolonija sa temom „I kako posle svega u UNESCO“. Osmoro umetnika stvaraće u narednih sedam dana, a zatim će njihovi radovi biti izloženi 17. marta u Domu kulture Gračanica i atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu. Katalog sa radovima biće prosleđen na sve diplomatske adrese glavnih članica UNESCO-a.

Kako se ideja za ovu koloniju javila nakon konkurisanja Kosova za prijem u članstvo UNESCO-a, umetnici će stvarati na temu porušenih crkava i manastira i spomeničkog nasleđa, a njihovim radovima će se, kako navode iz Doma kulture Gračanica, skrenuti pažnja na ugroženost preostalog srpskog verskog nasleđa Kosova i Metohije, kao i pozvati da se ono adekvatno zaštiti.

Učesnici kolonije su – Velizar Krstić, Suzana Vučković, Nenad Kostić, Goran Ćeličanin, Miroslav Šavelić, Nikola Milosavljević, Milena Cvetković i Jovana Milovanović.

Koloniju su podržali Kancelarija za Kosovo i Metohiju, opština Gračanica i Skupština grada Prištine.

06.12.2014 |08:00-23:55 Borba Srba za fotelje i političke pozicije unakazila Srpsko duhovno biće!


Grafiti “OVK” u Zočištu

Na ogradi u porti manastira Sveti Vrači u Zočištu kod Orahovca, nepoznati počinioci ispisali su grafite “UČK“ (Oslobodilačka vojska Kosova) i „Kosovo“.Grafit na zidu

U Eparhiji smatraju da je ispisivanje grafita je još jedna provokacija, verovatno sa ciljem da se unese nemir među bratijom i radnicima u manastiru.

Slučaj je prijavljen Kosovskoj policiji, a pretpostavlja se da je počinilac u portu ušao kroz raspuklinu na zidu blizu kapije.

Eparhija podseća da ovo nije prvi put da se ispisuju grafiti na zidovima manastira, ali svaki put je to novo upozorenje bratiji da mora biti na oprezu.

Osim verbalnih provokacija unazad deset godina od početka obnove manastira, koje su išle od psovki upućenih bratiji i uzvika,, Idite u Srbiju“, bratiji i narodu u okolini su poznate činjenice da je bratstvo manastira 1998. kidnapovano od strane pripadnika OVK i da je oslobođeno tek na intervenciju Međunarodnog crvenog krsta.

Manastir je miniran i spaljen 1999 godine i dodatno oštećen u neredima 2004. godine. Sadašnje bratstvo vratilo se u manastir nakon obnove, koja je počela 2005. godine, podseća Eparhija.

Manastir u Zočištu je od 2010. godine pod zaštitom Kosovske policije, ali očigledno, prisustvo policije nije smetalo izgrednicima da uđu u manastir, kao što ne smeta ni onima koji redovno provociraju i vređaju monahe prolazeći pored manastira, navodi Eparhija na svom sajtu.

Đurić: Srbi, ne borite se za fotelje! ( E Marko, „za sovrom ti sede i pod koljenom piju rujno vino, ali belo ti ne misle“,a grabe se za svoje lične interese i ako su bez ikakvih mentalnik kapaciteta i podrške za Šiptarski Parlament)

Predstavnici srpske liste za ulazak u kosovsku vladu ne smeju da se takmiče za fotelju i brojke već za snagu Zajednice srpskih opština, izjavio je Marko Đurić.Marko Đurić

Šef Kancelarije za KiM je dodao i da oni ne treba ni da se mešaju u sukobe između albanskih partija.

Predstavnici srpske liste treba da se takmiče za srpsku imovinu na KiM, zatim za položaj SPC po pitanju
obnove crvi i manastire, kao i za povratak imovine crkvi koja je oduzeta u prethodnom periodu, zatim treba da se takmiče i u stvaranju uslova za povratak srpske zajednice, a ne da se mešaju u neka druga politička pitanja, rekao je Đurić za RTS.

„Za Srbe na KiM dobra vest može da bude samo ukoliko sprski predstavnici koji treba da uđu u ozbiljnom broju u tu pokrajinsku vladu i sa tih pozicija budu uspeli da poprave život naših ljudi koji je izuzetno težak i to je osnovni motiv i razlog za učešće, dakle rešavanje praktičnih problema i pomoć u osnivanju zajednice srpskih opština, kao i pomoć u ovom procesu dijaloga koji imamo“, istakao je Đurić.

Po pitanju formiranja kosovske vlade, on je naveo da srpska strana ne meri albanske političke lidere.

„Pravo da vam kažem, ni sa jednim od njih nije lako, pošto mi znamo kakva je njihova predistorija, razgovarati ni u ljudskom ni u političkom smislu“, kazao je Đurić.

Kako je rekao, u narednom periodu možemo očekivati da neko ko bude na čelu te vlade imenuje nekog od svojih saradnika za nastavak dijaloga, ali da je rano o tome govoriti pošto se još ne znako kakva će vlada biti formirana.

Kada je reč o najavama pojačavanja aktivnosti za priznanje nezavisnosti Kosova, Đurić je kazao da su to više politički pamfleti njihovih partija i da nemaju veze sa sadržinom razgovora koji mogu da se vode.

On je istakao da je Kosovo pokrajina u sastavi države Srbije i da mi znamo da oni ne misle tako, ali da sa nama moraju da se dogovaraju, jer ne mogu da reše svoje probleme bez saradnje sa nama i obrnuto.

„Srbija ima stabilnu podršku u Savetu bezbednosti UN, ima podršku zemalja koje formalno odlučuju o mogućnosti da se formalno primi nova članica i tu se ništa nije promenilo“, naglasio je Đurić.

Nikolić: Tražiće da priznamo Kosovo

Apsolutno znam da ćemo se naći pred izborom: ili Kosovo ili Evropa i na to moramo da budemo spremni, kaže predsednik Srbije Tomislav Nikolić.Tomislav Nikolić

„Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova i na to moramo da budemo spremni. O tome što pre treba da postignemo nacionalni konsenzus i vreme je da o tome razgovaram sa premijerom Vučićem“, rekao je Nikolić u intervjuu za Večernje novosti.

On dodaje da reči komesara EU Johanesa Hana, koji je o tome govorio, niko iz EU nije demantovao, „a to znači i da komesar nije govorio samo iz svoje glave, već je očigledno izneo zvaničan stav“.

Upitan da li bi predvodio državu koja bi se odrekla Kosova zarad članstva u EU, Nikolić kaže da ne bi učestvovao u vladi koja bi priznala nezavisnost Kosova i „koja bi merila hoćemo li više evra dobiti ako ga se odreknemo“.

Na dodatno pitanje smatra li da bi vlada u tom slučaju pošla za njim, odgovara da ne sumnja da bi Vlada imala istu poziciju.

„Ne mora da pođe za mnom. Pošla bi za svojim Ustavom, interesima i raspoloženjem građana Srbije, čašću, moralom…Ne sumnjam da bi Vlada imala istu poziciju u tom slučaju“, rekao je predsednik Srbije i dodao da među ljudima koji nešto znače u srpskoj politici ne vidi nijednog koji bi se odrekao Kosova i da bismo se „istovremeno odrekli svega onoga što nas čini Srbima“.

Nikolić je takođe, upitan zašto je odlučio da prvi od zvaničnika o tome progovori, rekao da vidi da se osim njega na tu temu niko ne izjašnjava ili kaže da tog uslova nema u pregovorima.

„Ne treba da zabijamo glavu u pesak poput noja i da ne vidimo lava koji nas jede odozgo“, zaključio je predsednik Srbije.

Šešelj: Šetao bih ulicama Prištine, a ono što bi moglo da mi se dogodi ne zavisi od mene (VIDEO)

06.12. 2014, 12:42

Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, primio je u prostorije svoje stranke u Beogradu novinara kosovske televizije “Klan Kosova”, za koju je i dao eksluzivan intervju. On je u razgovoru sa albanskim novinarom pre intervjua govorio o volji da ode u Prištinu i na Kosovo i Metohiju i da ono što bi moglo da mu se dogodi na ulicama Prištine ne zavisi od njega. U samom intervjuu je ponovio da mu je cilj “rušenje izdajničkog režima” Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića prevremenim izborima i demokratskim sredstvima, o tome da briselski sporazumi nisu ratifikovani kroz skupštinu, te da ni za jednu vladu nisu obavezujući, da planira da ide na Kosovo i Metohiju, ali će morati da uđe ilegalno, jer ima od strane srpskih vlasti zabranu ulaska sa ličnom kartom u Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo i Republiku Srpsku; da će srpska vojska morati da se vrati na Kosovo i Metohiju, pre svega 1000 policajaca i vojnika, a po važećoj rezoluciji UN SB 1244, te da Srpska radikalna stranka ne želi rat, ne želi da ometa kulturan i politički život Albanaca na Kosovu, želi da razgovara o stepenu autonomije za kosovske Albance, ali sa jasnim obeležjima srpskog suvereniteta na državnim granicama, jer Kosovo ne može nikada sasvim da bude nezavisno; i da ako dolazak 1000 srpskih policajaca i vojnika na Kosovo za Albance znači rat, onda će rata i biti. Šešelj je govorio i o haškom tribunalu, ratovima u bivšoj Jugoslaviji, za koje je još jednom okrivio Zapad, naglasivši da nikada nije želeo rat, da mu je žao što je do rata uopšte došlo, ali da rat nije započeo onaj narod koji je branio državu, već zapadne sile koje su, koristeći Muslimane, Albance i Hrvate, želele da razbiju Jugoslaviju, dok su zločini činjeni na obe strane. Naglasio je da su „pravi miljenici Zapada“ – Hrvati, dok su Albanci i Muslimani „topovsko meso“ za zapadne sile, koje će žrtvovati i poslednjeg od njih da ostvare svoje interese.

“Vi mislite da se ja ne bih usudio da dođem u Prištinu? Ja bih došao i šetao prištinskim ulicama u centru grada. A šta bi se moglo desiti – to ne zavisi od mene,” rekao je Šešelj, objašnjavajući da bi mu ulazak na Kosovo zapravo zabranila srpska policija.

“Ne bi me pustila srpska policija,“ dodao je Šešelj.

Albanski novinar je dodao da Albanci nisu srećni kada neko iz Beograda od političara poseti Kosovo.

Sa njima u društvu bio je i jedan od najbližih Šešeljevih saradnika, Nemanja Šarović. Pogledajte atmosferu razgovora Vojislava Šešelja i albanskog novinara televizije Klan Kosova u prostorijama Srpske radikalne stranke u Zemunu, a u nastavku i čitav intervju koji je Vojislav Šešelj dao za Klan Kosova:

Poslanici srpske i kosovske skupštine o normalizaciji odnosa

06. 12. 2014, 13:44

U Prištini je danas održan sastanak grupe poslanika Skupštine Kosova i Skupštine Srbije koji su diskutovali o ulozi koju bi parlamenti trebalo da imaju u procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
U prvom delu sastanka koji je bio otvoren za javnost mogli su se čuti oprečni stavovi poslanika o Briselskom sporazumu i njihovoj ulozi u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Ministar u tehničkoj Vladi Kosova i poslanik u novom sazivu Skupštine Kosova, Slobodan Petrović, u izjavi za Tanjug, ocenio je da je susret poslanika iz Skupštine Srbije i sa Kosova – nešto što će proizvesti pozitivne efekete.
Petrović je kazao da želi da veruje da ovo neće biti prvi i poslednji sastanak i da je jako važno da sa ovog skupa bude poslata poruka koja će biti ohrabrujuća, ne samo za poslanike jednog i drugog parlamenta, već i građane koji od poslanika očekuju rešavanje mnogobrojnih problema.
Poslanik Samoopredeljenja u Skupštini Kosova, Iljir Deda, izjavio je Tanjugu da današnji susret srpskih i kosovskih poslanika nije korak u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, već da se radi o forumu na kojem poslanici iznose stavove.
Deda smatra da će do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije doći kada Srbija bude priznala nezavisnost Kosova i da će to biti početak istinske normalizacije koja će označiti da je prošlost iza nas.
Poslanik SPS-a, Dejan Radenković, ne slaže se sa ovim stavom i ističe da je bolje sto godina razgovarati, nego jedan dan ratovati i da poslanici ne treba da se bave nečim čime su se bavili u prošlosti, „a da svi vozovi prolaze i da je standard građana u regionu na niskom nivou.“
Bivši potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić, kazao je da je normalizacija odnosa počela onog trenutka kada je potpisan Briselski sporazum, ili možda čak prvim sastankom kosovskog i srpskog premijera.
“Ovakvi sastanci doprinose normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca i razgovori su uvek korisni i to se pokazalo uvek do sada u praksi. Dobro je da ljudi počnu da komuniciraju i razmenjuju mišljenja i ideje, pa čak i onda kada se suštinski ne slažu,” poručio je Miletić.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Sadri Ferati, smatra da je susret poslanika prilika za pomirenje i doprinos u tom pravcu.
“Ovaj sastanak doprinosi pomirenju između Srba i Albanaca i normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, jer je to proces i nije to samo u rukama političara – da jednim dijalogom, ili sastankom odluče šta će biti. Pomirenje treba da bude jedan sveobuhvatan društveni proces u koji bi svi trebalo da budu uključeni,” kazao je Ferati.
Poslanik na listi DS-a, Aida Ćorović, izjavila je Tanjugu da je dijalog važan, pa i ovaj među poslanicima, i da dijalog mora da se vodi svakog dana, na svim nivoima, jer je to put koji će dovesti do ozdravljenja društva na Balkanu.
“Današnji sastanak poslanika u Prištini je korak ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, tih će koraka sigurno biti mnogo, ali je važno da započnemo tim prvim korakom i zato je ovaj korak možda najvažniji,” kazala je Ćorović.
Sastanak poslanika je omogućilo Savezno ministarstvo spoljnjih poslova Švajcarske, a ambasadorka ove zemlje na Kosovu, Kristina Marti Lang, izjavila je da su okrugli stolovi ovakvog tipa vrlo važni kada se govori o saradnji između Kosova i Srbije.
“Kao poslanici imate važnu ulogu u smislu unutrašnjih pitanja, ali takođe možete odigrati ključnu ulogu u stvaranju okruženja koje pogoduje ovom dijalogu i za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije,” kazala je ona.
I jedni i drugi poslanici bili su iznenađeni prisustvom medija, pošto su organizatori propustili da ih upoznaju sa tom činjenicom.
Diskusija je bila prilika za poslanike da razmene iskustva i ideje koje se tiču saradnje u cilju prevazilaženja političkih barijera i fokusiranja na konkretna rešenja za zajedničke probleme.
Lang: Normalizacija odnosa nada za stabilnost
Ambasadorka Švajcarske na Kosovu, Kristina Marti Lang, izjavila je danas u Prištini da samo normalizacija odnosa Beograda i Prištine daje nadu za stabilnost, mir i ekonomski razvoj regiona.
Samo normalizacija odnosa između Beograda i Prištine daje nadu za stabilnost mir i društveno ekonomski razvoj, ovo nisu samo lepe reči, ovo su uslovi da narodi na Kosovu i u Srbiji vode bolje živote, da imaju bolje mogućnosti i bolje izglede u smislu njihove budućnosti, rekla je Lang.
“Situacija kosovskih Srba na Severu Kosova posebno zavisi od budućnosti dijaloga i normalizacije odnosa,” rekla je Lang obraćajući se grupi poslanika Skupštine Srbije i Kosova koji su se susreli u Prištini.
Ona je navela da iako su briselski sporazumi dogovoreni između premijera Kosova i Srbije, skupštine su bile i nastaviće da budu uključene u ovaj proces.
“Ukoliko Vlade Kosova i Srbije razgovaraju jedne sa drugom, onda bi i skupštine trebalo međusobno da razgovaraju. Kao zakonodavno telo nemate samo funkciju da donosite i menjate zakone, već i da poslužite kao forum za diskusiju i postavljanje pitanja,” kazala je ambasadorka u obraćanju poslanicima.
Pokretanjem bilateralne saradnje povećavate šansu da sklopljeni sporazumi budu odgovarajući i primenljivi, vi gradite zamah za dalje sporazume i pomažete da se proširi podrška za ove sporazume, zaključila je Lang.

Rašković-Ivić: Nikolić nije rekao ništa novo

06. 12.2014, 13:55

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić je najzad progovorio o onome što mu je odavno poznato, a na šta Demokratska stranka Srbije već dugo upozorava i o čemu godinama ćute, i on, i predsednik Vlade Srbije – da je priznavanje nezavisnosti Kosova uslov ulaska Srbije u Evropsku uniju, izjavila je lider DSS-a, Sanda Rašković-Ivić. 
„Nikolić nije, naravno, rekao ništa novo. Neće biti ništa novo ni kada mu kao odgovor iz Vlade Srbije bude stigla parola ‘nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova'“, navela je ona u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Rašković-Ivić ukazuje i da je predsednik Srbije prihvatio sve dosadašnje aktivnosti Vlade kojima se, kako tvrdi, pomaže uspostavljanje nezavisnosti samoproglašene Republike Kosovo, uključujući Briselski sporazum i dodaje da „na isti način, sutra može da se potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, uz zaklinjanje da to ne znači priznavanje nezavisnosti Kosova“.
Zato bi, kaže, jedino novo i jedino odgovorno bilo bi da predsednik Srbije i Vlada Srbije zaista pođu, kako Nikolić kaže „za svojim Ustavom, interesima, raspoloženjem građana, čašću i moralom“, a to bi, prema njenim rečima, značilo prekid evrointegracija i sporazumno uspostavljanje novih odnosa sa EU, poništavanje neustavnog Briselskog sporazuma i svih odluka koje su iz njega proistekle i reafirmisanje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji.
Nikolić je rekao za Novosti da zna da će se Srbija naći pred izborom – ili Kosovo, ili Evropa, i da na to moramo da budemo spremni.

20.11.2014 |08:00 – 23:55 Terorizam Šiptara i „srpskih političara“ doveo je normalne ljude na KiM u bezizlaznu situaciju!


U Ljevoši obijeno 29 kuća povratnika

Nepoznati počinioci obili su u Ljevoši kod Peći 29 povratničkih kuća, saopštilo je Ministarstvo za zajednice i povratak.

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić je izjavio da je novo obijanje kuća u Ljevoši još jedan dokaz da nadležne institucije ne ulažu dovoljno napora da zaštite povratnike.

“Obijanje svih kuća u jednom naselju je čin ravan katasrofi i ukazuje na slabost insitucija koji treba da obezbede sigurnost građanima. Ovakvi incidenti ruše temelje svega onoga što na mukotrpan način gradimo”, kazao je Jevtić u pisanoj izjavi dostavljenoj našoj redakciji.

Jevtić je poručio da će nastaviti da od institucija tražiti da štite povratnike.

„Sigurnost privatne svojine i bezbednost svakog građana, su osnovna ljudska prava kojima težimo kao jedno civilizovano društvo. Ono što se desilo u Ljevoši, apsolutno je dijametralno suprotno našim težnjama”, kazao je Jevtić.

„Srbija mora da prizna Kosovo pre ulaska u EU“

„Pošto Srbija u narednih 5 godina neće ući u EU, svi znaju da bi sad bilo kontraproduktivno da javno kažu da će Srbija morati da prizna Kosovo. Ali, to političarima iz Srbije govore i oni to znaju“, rekao je sinoć na predavanju u Kosovskoj Mitrovici dopisnik Koha Ditore iz Brisela Augustin Paljokaj.Augustin Paljokaj 

„Nijedan srpski političar vam neće reći da Srbija mora priznati Kosovo da bi ušla u EU. Ali, ja nisam sreo nijednog evropskog političara koji privatno to ne kaže. Oni ne žele stvoriti dodatne probleme Evropskoj uniji proširenjem, žele ih rešavati. Imaju već problem Kipra koji ne kontroliše čitavu svoju teritoriju i Brisel ne želi da se to ponovi. Zato su izašli sa formulacijom koja je prilično jasna, ali se može formalno reći kako to ne znači da Srbija mora priznati Kosovo. U pregovaračkom okviru EU sa Srbijom kaže se da se mora postići „sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom“, naveo je Paljokaj.

„Prvi predlog je bio „potpuna normalizacija“, ali su onda Englezi reagovali i rekli da je „potpuna“ prejaka reč, jer unutar EU ima država koje nemaju baš potpuno normalne odnose između sebe. Odnosi između Španije i Velike Britanije nisu potpuno normalni, jer se ne slažu oko Gibraltara. Belgija i Holandija se 180 godina spore oko granice i toga kojoj od država pripada jedno selo na granici koja, faktički, ne postoji“, podsetio je Augustin Paljokaj.

„Sveobuhvatna normalizacija odnosa se mora postići kroz pravno obavezujući dokument. To se sada može interpretirati kao zahtev za priznanjem, a može se reći i da se to ne traži. To je tako iz političkih razloga. Oni kažu da se mora osigurati da članstvo Srbije u EU ne znači da Kosovo tamo ne može nikada ući. Ako Srbija insistira da nikada neće priznati Kosovo, a uđe u EU, Kosovo nikada neće dobiti status kandidata“, rekao je Paljokaj, navodeći da za trenutno stanje postoji još razloga.

„U ovom trenutku, ni 5 država članica EU ne priznaje Kosovo, pa nije ni fer tražiti od Srbije da ga ona prizna. Španija je najglasnija kada je nepriznavanje Kosova u pitanju, donekle se protivi i Kipar, mada Kipar nema nekog uticaja. Ostale tri države, Grčka, Rumunija i Slovačka, vrlo su tihe po ovom pitanju i na razne načine sarađuju sa Kosovom. Španija ima svoje probleme zbog kojih se drži nepriznavanja, a to su Katalonija, Baskija i Gibraltar. Od 5 pomenutih zemlja članica EU, Španija verovatno ima najmanje veza sa Srbijom ili Kosovom, ona svoj stav ne zasniva na ljubavi prema Srbiji“, smatra Paljokaj.

On kaže da Srbija i Kosovo nemaju međusobne tehničke probleme, sve dok se oni posmatraju van političkog konteksta. Govoreći o dijalogu koji u Briselu uz posredstvo EU vode kosovska i srpska delegacija, Paljokaj je rekao da svi učesnici doprinose tome da on bude netransparentan i da su mediji u regionu o svim rundama dijaloga izveštavali mnogo bolje nego što se to, u datim uslovima, moglo očekivati.

„Mi možemo slobodno reći da je cilj EU ne da olakša život srpskim i albanskim građanima, već srpskim i albanskim političarima. Izjave nakon rundi pregovora su vrlo često dijametralno suprotne, a EU ne želi da kaže šta je zapravo dogovoreno. Kroz ceo taj dijalog nas prati netransparentnost. Moram priznati da je srpski ministar Dačić malo pričljiviji i iz njegovih izjava možete dosta toga naslutiti. Iako će vam u Briselu reći da su oni tamo uspeli da spreče treći svetski rat, Dačić je priznao da nisu uspeli da reše ni sudbinu jedne trafo stanice na severu“, kazao je Paljokaj.

„O dijalogu se stvara mit koji se vrlo često ne reflektuje na terenu. Evropska unija podržava pristup po kome svako može izneti sopstveno viđenje dijaloga. Kažu mi u Briselu da kada bi oni rekli svoj stav, da bi jedna od delegacija odustala od razgovora“, naveo je Paljokaj.

Predavanje Augustina Paljokaja na temu „Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije, poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Kosovom“ u prostorijama EU Info centra u severnom delu Kosovske Mitrovice organizovano je u okviru Škole evropskih integracija, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Ko je Augustin Paljokaj

Paljokaj radi kao politički novinar u Briselu od 1998. godine. Dopisnik je prištinskog dnevnog lista Koha Ditore i KTV-a. Dopisnik je i hrvatskog Jutarnjeg lista koji pripada medijskoj grupi WAZ, pa se njegovi članci objavljuju i u Nemačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Uglavnom se bavi spoljnom politikom EU i pitanjima bezbednosti, proširenja i odnosa između zemalja EU i jugoistočne Evrope. Radio je dve godine kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Dobio je nagradu za novinara godine na Kosovu 2002, a u Hrvatskoj je nagrađen kao najbolji novinar u štampanim medijima 2006. godine.

Za Srpsku listu prihvatljiv savez DSK i DPK

Aleksandar Jablanović rekao je da je za koaliciju srpskih stranaka na Kosovu prihvatljiva sinoć sklopljena koalicija Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK) kao stožer buduće vlade u Prištini.Aleksandar Jablanović

Prištinski mediji su objavili da će, po dogovoru DSK-DPK koji je postignut uz posredovanje Jahjage i uz prisustvo ambasadorke SAD, vođa DSK Isa Mustafa biti premijer, a predsednik DPK Hašim Tači će 2016. godine postati predsednik Kosova.

Predstavnik Srpske liste Aleksandar Jablanović je rekao za agenciju Beta da još nije razgovarao s predstavnicima DSK i DPK o učešću Srpske liste u Vladi Kosova.

„Očekujem susrete nakon sazivanja nastavka konstitutivne sednice Skupštine Kosova“, dodao je on.

„Za nas je prihvatljiva ova koalicija, odnosno svaka koalicija u kojoj nema pokreta Samoopredeljenje koji zahteva reviziju Briselskog sporazuma. Ali, za nas je važno i da buduća vlast na Kosovu usvoji zahteve Srpske liste koji nisu maksimalistički, ali su neophodni zanormalan razvoj srpske zajednice na Kosovu“, rekao je Jablanović.

Po rečima Jablanovića, uslovi Srpske liste su definisani s Vladom Srbije i ta lista za svoje delovanje imaju podršku srpskog premijera i Vlade Srbije.

„Zbog toga, ukoliko naši uslovi ne budu ispunjeni, nema potrebe da mi budemo u Vladi Kosova. No, za sada imamo uveravanja iz DSK i DPK, kao i predstavnika međunarodnih faktora da će naši uslovi biti ispunjeni“, rekao je Jablanović.

Predstavnik Srpske liste je kazao da je njen prvi uslov da se zaustavi sporna privatizacija koja se obavlja na takav način da „može da ekonomski uništi opstanak Srba na Kosovu“.

„Naš uslov je i formiranje Zajednice srpskih opština jer garantuje razvoj srpske zajednice na specifičan način. Takođe, veoma nam je važan status SPC i njenih objekata, njihova zaštita. Uslov je i povratak Srba na Kosovo, kao i bezbednost ljudi koji sada ovde žive. U to mora da se uključi i budući premijer, jer on mora da garantuje i bezbednost i povratak“, rekao je Jablanović za Agenciju Beta.

Prištinski mediji danas su objavili da će stožer buduće kosovske vlade biti dve najače stranke DPK i DSK. Time je DSK izašla iz opozicione koalicije u kojoj su još bile AZBK, Inicijativa za Kosovo i pokret Samoopredeljenje.

Institucionalna kriza na Kosovu traje od vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 8. juna.

Sever Kosova: Prijava opozicije protiv Dačića

Predstavnici opozicionih stranaka sa severa Kosova najavili su krivičnu prijavu protiv Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma.Kosovska Mitrovica 

Oni su zatražili od Ustavnog suda Srbije da što pre donese odluku o ustavnosti raspuštanja četiri opštine na severu Kosova.

„Tražimo da Ustavni sud Srbije vrši svoju funkciju i odgovori na naše žalbe po kom zakonskom osnovu su organizovana privremena veća (u četiri opštine) i zašto su i dalje na snazi iako im je mandat dva puta istakao“, izjavio je potpredsednik privremene Skupštine KiM Dobrosav Dobrić na konferenciji za novinare u Beogradu.

Tu Skupštinu mahom čine odbornici četiri raspuštene skupštine opštine sa severa Kosova, ali ih Vlada Srbije ne priznaje.

Dobrić je najavio da će na nekoj od sledećih sednica Skupštine KiM biti pokrenuta peticija za podnošenje krivične prijave protiv Dačića zbog, kako je rekao, „nacionalne veleizdaje“ učinjene potpisivanjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum je potpisao i kosovski premijer Hašim Tači.

Predstavnici Skupštine KiM zatražili su od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković da raspiše izbore za četiri opštine na severu Kosova.

„Pitamo se koja je njena uloga i zašto ne postupa u skladu sa zakonom“, rekao je Dobrić.

Vlada Srbije podržala je učešće Srba sa severa Kosova na lokalnim izborima koje je organizovala kosovska vlast pa su i četiri opštine na severu Kosova formirane na tim izborima.

Član Predsedništva Skupštine KiM Radenko Nedeljković naveo je da se MUP Srbije u potpunosti povukao sa Kosova i dodao da će to uskoro uraditi i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvo pravde.

Nedeljković, bivši šef Kosovsko-mitrovačkog okruga, ocenio je da na severu Kosova vlada medijska blokada te da je vreme da se čuje  istina da su Srbi na Kosovu „ostavljeni na milost i nemilost albanskim institucijama“.

Zajednica srpskih opština prioritet

Očekujem da će vlada na Kosovu i Metohiji uskoro biti formirana kako bi smo dobili kredibilnog partnera za nastavak dijaloga, a formiranje Zajednice srpskih opština je prioritet, izjavio je Marko Đurić.Marko Đurić 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je tokom današnjeg sastanka u Beogradu sa ambasadorom Austrije u Srbiji Johanesom Ajgnerom i njegovim zamenikom Vofgangom Vagnerom naglasio i da je veliki interes Srbije da na Kosovu postoji stabilnost.

Kako se navodi u saopštenju, Đurić je izrazio nadu da će se posle formiranja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za nastanak bezbednijeg okruženja, održivog razvoja i boljeg kvaliteta života, ne samo za Srbe, već i za sve ostale građane u Pokrajini.

Đurić i Ajgner razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine, procesu evropskih integracija i podvukli izuzetan značaj pune implementacije Briselskog sporazuma.

„Složili su se da je veoma važno nastaviti sprovođenje dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma i razgovarali o otvorenim pitanjima, poput energetike i telekomunikacija“, navedeno je u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Mustafa: U koaliciji samo ako dobijemo mesto premijera

Isa Mustafa je od Glavnog odbora stranke ponovo dobio je mandat za sastavljanje vlade, ali i da pregovara sa svim političkim strankama ukljućujući i Demokratsku partiju Kosova.Isa Mustafa (Foto grid.al)

 Posle sednice Glavnog odbora stranke koja je trajala tri sata, Mustafa je rekao da je DSK opredeljen da formira Vladu Kosova zajedno sa strankama članicama postizborne koalicije pod uslovom da dobiju mesto premijera.

„Naš je uslov da dobijemo (premijera) Vlade. Ni sa kim nećemo raspravljati o tome, DSK je spremna da preuzme odgovrnost i da vodi vladu, čak i sa DPK“, rekao je lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa.

Dodao je da je od Glavnog odbora stranke dobio ovlašćenje da započne razgovore sa svim političkim partijama i istakao da sve to treba da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda i izjavama predsednice Kosova Atifete Jahjaga i međunarodnog faktora.

Prema njegovim rečima, mandat za sastav Vlade Kosova je dobio pre vanrednih parlamentarnih izbora 8. juna i taj mandat mu je ponovo potvrđen na sednici GO stranke.

Lider DSK je izbegao da komentariše izjavu lidera Alijanse za budućnost Kosova (AZBK) Ramuša Haradinaja da postizborni blok više ne postoji.

Ranije Haradinaj je izjavio da je došlo do razlaza postizbornog bloka i da je jedino sigurno da je AZBK u opoziciji.

„Stvar sa ski centrom još nije gotova“

Ponuda francusko-andorsko-kosovskog konzorcijuma ulaganje u ski centar na Brezovici predstavljena je javnosti. Iako na papiru ponuda izgleda dobro, u opštini Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”.Brezovica

Francusko-andorsko-kosovski kozorcijum sačinjen od kompanija „PGI Managment – MDP Consulting“ ponudio je 410 miliona evra za infrastrukturna ulaganja u ovaj ski centar, od čega 165 miliona u prve tri godine.

To podrazumeva izgradnju više od 100 kilometara ski staza, 7 ski liftova, smeštajne kapacitete od 7.000 ležajeva, kao i sadržaje za letni turizam.

Ponudom je predviđeno i preko 3.000 novih radnih mesta, što za one koji bi radili na ski centru, što za radnike na izgradnji infrastrukture.

Kosovski premijer Hašim Tači pre dva dana je na svom fejsbuk profilu napisao da je Vlada Kosova odlučila da prihvati ponudu.

Ipak, u opštni Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”, iako ova ponuda zvuči primamljivo.

Prema izvoru iz opštine, sada konzorcijum koji je podneo ponudu u roku od 90 dana treba da dostavi detaljnije planove ulaganja i dokumentaciju o poreklu novca. Tek nakon toga, međuminstarska radna grupa, formirana za ovaj projekat, doneće odluku da li će francusko-andorski konzorcijum dobiti koncesiju za ski centar.

Nedavno je u emisiji „Dogovor“ na RTV Kim, zamenik gradonačelnika Nikola Krstić rekao da je ski centar od najvećeg interesa za opštinu Štrpce i njene građane i da bi zbog toga odluka međuministarske radne grupe morala da bude prava.

Inače, „PGI Managment – MDP Consulting“ je jedini konzoricijum koji je podneo ponudu za ulaganje u Ski centar na Brezovici, iako je zainteresovanost prvobitno pokazalo još nekoliko kompanija.

26.10.2014 |08:00 – 23:55 Obespravljeni Srbi na KiM, bez poštovanja osnovnih ljudskih prava sa strane onih koji HARAJU KOSOVOM, ipak se nadaju da će se dopreti do njihove svesti i savesti!


Otac Sava: Otvoreni lov na Srbe

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić rekao je da na Kosovu već 15 godina ne prestaje otvoreni lov na Srbe.Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani 

On je ukazao na to da je većina napada na albanske pekare u Srbiji rasvetljena, što nije slučaj sa napadima na Srbe na Kosovu.

„U Srbiji je većina napadača na pekare ili uhapšena, ili je istraga vrlo aktivna. Na Kosovu retko kad imamo počinioce koji su uhapšeni, a posle imamo dodatni problem da li će biti osuđeni“, rekao je Janjić.

On kaže da na KiM stalno ima incidenata, Srbi su izloženi proganjanju, uništavanju kuća, od kojih su neke i nedavno zapaljene, što sve, prema njegovim rečima, pokazuje kontinuitet koji proizilazi iz opšte atmosfere posle rata „da su Srbi glavni krivci i da oni treba da ispaštaju“.

„To je neki otvoreni lov na Srbe“, rekao je Janjić i dodao da ne može da kaže da iza toga stoji ceo albanski narod, ali da postoje ljudi koji dopuštaju da su Srbi krivi za sve, što se dešava na Kosovu i koji čineći te napade, smatraju da na taj način čine dobro svojoj naciji.

„Problem je kada u jednom društvu nestanu mehanizmi osude tih pojava i kada se oni stalno pravdaju i omladina se ’truje’ na taj način i iz toga proizilaze razni incidenti“, rekao je Janjić.

Janjić nije isključio mogućnost još nekog masovnog nasilja na Kosovu, jer mnoga politička pitanja nisu rešena, a i evropska perpektiva zapadnog Balkana je pod znakom pitanja.

Kako kaže, nastavljanje takvog odnosa prema Srbima zapravo u najvećoj meri će kompromitovati međunarodnu zajednicu na ovim prostorima, te da će to direktno biti izvor nestabilnosti za celu Evropu.

PO DSS: Sporazum temelj stvaranja velike Albanije

„Briselski sporazum postavio temelj ne samo odlasku Kosova i Metohije iz sastava države Srbije, već je jedan od glavnih temelja stvaranja velike Albanije“, smatra DSS.

U saopštenju pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije navodi se da je dolazak dvojice kosovskih ministara u Beograd još jedan dokaz priznanja nezavisnosti Kosova.

„Više se ne govori ni o kakvim zvezdicama prilikom susreta sa zvaničnicima iz Prištine. Prijem Kosova u Međunarodni olimpijski komitet, a takođe i prethodno prijem Kosova u Svetsku rukometnu federaciju je posledica briselskog sporazuma u kojem se Srbija obavezuje da neće ometati Kosovo u prijem međunarodnih institucija i organizacija“, kaže se u saopštenju.

Iz ove stranke kažu da je i najavljeno dobijanje posebnog pozivnog broja za Kosovo, uz dozvolu zvaničnog Beograda, takođe dokaz lošeg briselskog sporazuma.

DSS upozorava i na to da postoji pritisak vlasti na Ustavni sud koji treba da oceni ustavnost sporazuma.

Đakovčani traže pomoć ambasade SAD-a

Raseljeni Srbi iz Đakovice u pismu upućenom ambasadorki SAD u Prištini traže da im se pomogne u ostvarivanju osnovnih prava.Đakovica (Foto arhiva Kim)

Srbi, raseljeni iz Đakovice, uputili su pismo ambasadorki SAD u Prištini Trejsi En Džejkobson, od koje su zatražili da im pomogne u ostvarivanju osnovnog prava, na slobodu, slobodu misli, kretanja, veroispovesti i zaštite imovine.

Srbi iz Đakovice smatraju i ubeđeni su da je SAD lider demokratije u svetu jer je u Ustavu SAD-a osnovno načelo sloboda.

Raseljeni Srbi u pismu navode da su ta načela prihvatljiva za sve građane SAD-a, zemlje koju poštuju, i da stoga pitaju da li ta ista načela važe i za Srbe interno raseljene iz Đakovice.

„Upoznati ste sa tim da nam 16 godina nije dozvoljeno da obiđemo kuće, svoja imanja i groblja svojih predaka. O ostalim slobodama da i ne pričamo“, navode Đakovčani.

Oni u pismu amabasadorku podsećaju na obećanje koje im je dala kada je posetila Đakovicu posle incideta na Badnji dan, kada im nije dozvoljeno da u svojoj crvki obeleže veliki hrišćanski praznik.

„U ime interno raseljenih Srba, molimo Vas da primite delegaciju koja želi da Vas upozna i čuje vaše mišljenje o našim pravima u rodnoj Đakovici“, navodi se na kraju pisma.

Đakovčani će slično pismo upititi i predstavnicima ostalih amabasada u Prištini kao i najvažnijih ambasada u Beogradu.

21.10.2014 |08:00 – 23:55 Danas su se prikazali glavni akteri usprešne saradnje na GENOCIDNOM DELOVANJU PROTIV SRBA! Današni niz članaka ih prezentuje….


Klina: Zapaljena kuća povratnika

Nepoznate osobe zapalile su kuću u selu Drsnik u opštini Klina. U trenutku incidenta u kući nije bilo nikog, rekao je poverenik Komesarijata za izbeglice Republike Srbije Božidar Šarković.

Šarković koji je i odbornik u Skupštini opštine Klina rekao je agenciji Beta da je sinoć oko 21 sat zapaljena kuća pokojnog Mladena Dabižljevića navodeći da se njegova supruga Milosava (70) u trenutku incidenta nije nalazila u kući već je u centralnoj Srbiji.

Policija je izvršila uviđaj i istraga je u toku.

Prema Šarkovićevim rečima, to je treća kuća koja je od 2007. godine zapaljena, a oko 20 kuća u tom selu je do sada demolirano.

On je podsetio da je Vlada Kosova uz pomoć donatora obnovila oko 50 kuća u tom selu, u kom je pre rata živelo 130 srpskih porodica, a danas ih je 25.

Drsnik: Kuća izgorela, osumnjičenih nema

Krov i unutrašnjost kuće Milosave Dabižljević iz Drsnika su potpuno izgoreli u sinoćnjem požaru. Policija nema podataka o mogućim počiniocima.Kuća Milosave Dabižljević nakon požara 

U trenutku požara u kući nije bilo nikoga, pošto je Milosava Dabižljević (70) otišla u posetu rodbini u centralnoj Srbiji.

Policija i vatrogasci stigli su na mesto događaja deset minuta nakon poziva meštana.

Meštani Drsnika veruju da je požar namerno izazvan, ali policija o tome nema podataka.

Komandir policijske stanice u Klini Redža Beriša rekao je da, za sada, nema osumnjičenih za ovaj incident.

„Poručujem građanima da nema mesta panici. Policija radi na ovom i drugim slučajevima“, kazao je Beriša.

Bez obzira na poruke policije, povratnici su zabrinuti zbog poslednjih incidenata u Klini kojih je, kako kaže predstavnik sela, u proteklih mesec dana sve više.

„Slika izgorele kuće govori sve. Kako da se osećamo bezbedno kad smo stalno ugroženi. Ovo je peta kuća u ovoj opštini koja je zapaljena, crkva je obijena i opljačkano je to malo novca koji je narod priložio, šume nam stalno seku“, rekao je Miodrag Ribać.

Povratnike je zbog učestalih incidenata obišao ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Jevtić je ponovo apelovao na nadležne organe u opštini Klina da zaštite povratnike i njihovu imovinu.

„Zatražiću od policijske službe da izradi efektivnije operativne planove da bi zaštitili povratnike. Želimo da znamo ko je zapalio ovu kuću, a juče kamenovao drugu. Ko su lopovi koji kradu imovinu povratnika. Očekujem rezultate istrage i ubuduće preventivne mere, da se ovakvi incidenti ne bi dešavali“, navodi Jevtić.

Ministar Jevtić je dodao da će kuća Milosave Dabižljević biti renovirana sredistvima njegovog ministarstva.

Uprkos poslednjim dešavanjima, potpredsednik Opštine Klina Enver Beriša uverava da su Srbi i Albanci izgradili dobre međususedske odnose. On, međutim, smatra da upravo ti dobri odnosi smetaju nekome sa strane.

Ovo je drugi incident u poslednjih 48 sati u opštini Klina u kom su žrtve povratničke porodice.

U nedelju uveče kamenovana je kuća povratničke porodice Konić.

Štrajk glađu srpskih pritvorenika iz Zubinog Potoka?

20. 10.2014, 19:09 Izvor: KoSSev

21/10/2014 > 12:30 – Advokat Faruk Korenica potvrdio da je njegov branjenik Milan Kompirović, stupio u štrajk glađu
Branilac Milana Kompirovića, mitrovički advokat Faruk Korenica potvrdio je da je njegov branjenik stupio u štrajk glađu:
„Milan Kompirović je stupio u štrajk glađu. On ne želi nikog da ucenjuje, već želi da skrene pažnju međunarodne i domaće javnosti da se nepravedno drži u pritvoru i da ni jedan od četrdeset i jednog svedoka tužilaštva nije potvrdio da je on učestvovao u događaju za koji se tereti,“ izjavio je Korenica, dodavši da je moto njegovog klijenta:
„Ne, nikog ne ucenjujem, samo skrećem pažnju da se nepravedno držim u pritvoru.“
Istovremeno, Faruk Korenica, koji je inače branilac i Nebojše Vujačića, a koji je zajedno sa savojim ocem, Ilijom Vujačićem, Oliverom Ivanovićem, Dragoljubom Delibašićem i Aleksandrom Lazovićem optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999 – 2000, ocenjuje da suđenje ovoj petorici Srba može početi pre Nove godine.
KoSSev još uvek ne može da utvrdi da li je i Slobodan Sovrlić stupio u štrajk glađu. Štaviše, nije poznato ni ko je tačno Sovrlićev branilac, jer advokat Dejan A. Vasić, kako je juče naveo u izjavi za KoSSev, poseduje samo punomoćje.
20/10/2014 > 19:00 – Pritvoreni Slobodan Sovrlić i Milan Kompirović iz Zubinog Potoka započeli su danas sa štrajkom glađu, nakon što im je produžen pritvor za dva meseca, KoSSev nezvanično saznaje iz izvora bliskih širem krugu odbrane. KoSSev je pokušao da proveri ovu vest, ali Sovrlićevi i Kompirovićevi branioci, advokati Faruk Korenica i Dejan A. Vasić nisu mogli za sada da potvrde ovu vest. 
Advokat Milana Kompirovića, Faruk Korenica, rekao je za naš portal da u ovom trenutku nema informacije da je njegov klijent danas započeo štrajk glađu, ali da će ga u toku sutrašnjeg dana posetiti i dati više informacija. Advokat Slobodana Sovrlića, Dejan A. Vasić, izjavio je da on nema informacije o štrajku glađu, kao i to da – ima samo punomoćje.
Slobodan Sovrlić se u pritvoru u Severnoj Mitrovici nalazi od 16. maja za navodnu umešanost u događaje iz 2012. godine, kada su se u Zubinom Potoku dogodili napadi na vozila EULEX-a, ali je istovremeno okrivljen i za organizovanje napada na policijsku stanicu u Zubinom Potoku 12. marta, kada je grupa meštana upala u ovu policijsku stanicu, oslobodivši Sovrlića iz pritvora.
Milan Kompirović, koji je inače osumnjičen za saučesništvo u, kako ga je EULEX-ovo tužilaštvo okarakterisalo, nasilnom bekstvu Slobodana Sovrlića iz policijske stanice u Zubinom Potoku, predao se policiji krajem maja, kada mu je i prvobitno određen pritvor od mesec dana, te se tako Sovrlić i Kompirović nazale u pritvoru više od pet meseci.
A ove nedelje se navršava i devet meseci od kada je pritvoren i Oliver Ivanović. Danas se saopštenjem za štampu oglasila i njegova partija GI SDP – Oliver Ivanović, iz koje je naglašeno da od suda očekuje odluku o tome da se Ivanović brani sa slobode i još jednom je naglašeno da se ne mogu porediti procesi protiv Dreničke grupe i slučaj njihovog lidera.
I Oliver Ivanović je u martu štrajkovao glađu, zahtevajući da zbog, kako su on i njegov tim odbrane tada navodili – rizika za bezbednost njega i njegove porodice, iz pritvorne jedinice u Prištini, prebaci u pritvornu jedinicu u Severnoj Mitrovici, što je, posle višednevnog štrajka glađu i učinjeno.
Srpski pritvorenici sa Severa Kosova, uhapšeni krajem prošle i ove godine se sada svi nalaze u pritvornoj jedinici u Severnoj Mitrovici.

„Hvala Ketrin, nije joj bilo lako“

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio, nakon oproštajnog susreta sa Ketrin Ešton, da je ona bili jedini objektivni posrednik u krizama na Zapadnom Balkanu.Eštonova i Dačić (foto MSP RS)

„To mogu da kažem jer sam tokom 24 godine bavljenja politikom bio svedok svih većih kriza u regionu“, rekao je Dačić novinarima u sedištu Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, nakon oproštajnog sastanka sa sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

On se posebno zahvalio Ešton što je pomogla da Srbija ove godine uđe u pregovarački proceš pridruživanja EU, kao i na strpljenju koje je pokazala tokom dugih sesija dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

„Znam da joj nije bilo lako, a jednom je čak i svoj rođendan morala da provede sa mnom i (kosovskim premijerom) Hašimom Tačijem jer je razgovor trajao ceo dan“, istakao je on.

Dačić je najavio da će sastanak ministara spoljnih poslova i finansija zemalja Zapadnog Balkana u Beogradu biti održan u četvrtak, kao sto je i planirano, uprkos strastima koje su se uzburkale nakon incidenata na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.

„Dijalog je sada normalna stvar, mada nije istorijska“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije, prisećajući se vremena kada je i samo rukovanje sa Tačijem predstavljalo senzaciju.

On je naglasio da je Srbija rešena da ostane na evropskom putu, za koji je rekao da je „dug, ali nepovratan“, kao i da će sprovesti sve na šta se obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Dačić je, u ime Vlade Srbije i predsednika Tomislava Nikolića, poklonio Eštonovoj kopiju ikone Bogorodice Trojeručice, zaštitnice srpskog naroda.

Ešton je ovom prilikom odala priznanje Dačiću zbog državničke hrabrosti ispoljene tokom dijaloga, kao i zbog istrajavanja na evropskom putu.

Ona se prisetila da je sa Dačićem i Tačijem u poslednje dve godine provela čak 430 sati razgovora, a da je sporazum koji je postignut u aprilu prošle godine više njihova, a manje njena zasluga.

„Moja uloga u sklapanju sporazuma je bila majušna, a u otvaranju pregovora o pridruživanju sa Srbijom još manja“, rekla je ona.

Eštonova će sa položaja šefice evropske diplomatije odstupiti u novembru, a kormilo će preuzeti bivša ministarka spoljnih poslova Italije Federika Mogerini.

Uspešna saradnja Kfora i Euleksa

Kfor i Euleks zajedničkim snagama i efektivnom saradnjom uspeli da reše skorašnje kritične događaje na Kosovu, istakli Frančesko Paolo Filjuolo i Gabrijel Meuči.Frančesko Paolo Filjuolo i Gabrijel Meuči (Foto Kfor)

Komandant Kfora Frančesko Paolo Filjuolo i novi šef Euleksa Gabrijel Meuči razgovarali su u Prištini o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i najnovijim događajima koji su uticali na bezbednosnu situaciju u regionu, saopšteno je iz Kfora.

“Kfor, kao treća linija odgovora, obezbeđuje sigurno i mirno okruženje na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kfor je imao i ima jak i uspešan radni odnos sa Euleksom, koji je druga linija odgovora”, navedeno je u saopštenju.

Dvojica zvaničnika su razgovarala i o reorganizaciji Euleksa i njegovom novom mandatu koji će trajati do 14. juna 2016. godine.

Jahjaga odbila zahtev 17 poslanika

21. 10. 2014, 19:01 Izvor: RTK2/Agencije

Izvor: RTK2/Agencije (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Kosovska predsednica Atefete Jahjaga odbila je zahtev 17 poslanika manjina da se obrati Ustavnom sudu za objašnjenje tačke 127 odluke tog suda.
U odgovoru predsednice upućenom nealbanskim zajednicama se kaže da rešenje treba naći unutar ustavnog okvira i da je odgovornost poslanika i političkih partija koje su zastupljene u Skupštini Kosova da pronađu rešenje za političku krizu.
Kako je navedeno, upućivanje tačke 127 ustavnom sudu samo bi odložilo i prolongiralo proces formiranja kosovskih institucija.
Poslanici nealbanskih zajednica u Skupštini Kosova uputili su juče zvanični dopis Jahjagi sa zahtevom da se ona obrati ustavnom sudu Kosova kako bi objasnio tačku 127 svoje ranije donete odluke.
Ta tačka kaže da je ”na poslanicima da nađu rešenje da biraju organe skupštine Kosova poštujući pravilnik o radu skupštine i ustav Kosova”.
Zvanični dopis je potpisalo 17 poslanika nealbanskih zajednica – lista ”Srpska”, Turci, Bošnjaci, Romi, Aškalije i Egipćani, a nisu ga potpisali poslanici skupštine Kosova Nenad Rašić iz Progresivne demokratske stranke, Slobodan Petrović iz liste ”Srpska” i poslanica bošnjačke zajednice Emilija Redžepi.

Sanda Rašković-Ivić: Briselski sporazum je kao pacijent zreo da bude sahranjen

21.10.2014, 13:19 Izvor: KoSSev

Na iznenađenje mnogih, Demokratska stranka Srbije, koja je gotovo nestala ne samo iz medijskog prostora u Srbiji, već i kao parlamentarna stranka, i čiji se do juče neprikosnoven lider – duhovni i programski otac stranke, a za neke, posle Ćosićeve ere i novi ‘otac nacije’ – Vojislav Koštunica, u potpunosti povukao iz javnog života – ponovo osvaja taj isti medijski prostor. Iako u javnosti prepoznata kroz svoju tesnu saradnju sa Koštunicom, odanost stranci, posao nekadašnjeg jugoslovenskog komesara za izbeglice, šefa Koordinacionog centra za KiM, te ambasadora Srbije u Italiji, a iznad svega za nju važno – kroz to da je ćerka Jovana Raškovića, novi lider ove, za mnoge – izrazito mačističke stranke, Sanda Rašković-Ivić, svojim šarmom, obrazovanjem i sofisticiranošću ponovo dobija udarne termine i mesta u srpskim medijima. Nakon što je nedavno izabrana za lidera DSS-a, stranci je u potpunosti okrenuo leđa njen tvorac – Vojislav Koštunica, optuživši svoju dojučerašnju najbližu saradnicu za izdaju programske odrednice o neutralnosti Srbije, zarad ideje o suverenizmu i formiranju šireg nacionalnog bloka, koju je ona predstavila. Za njim su istupili i dojučerašnji stranački prvaci. Stranka je, kako sama nova predsednica kaže, „razvaljena“ – van parlamenta, bez odbora u jednoj trećini Srbije, sa dugom od 800.000 evra, i sa prihodima isključivo iz samofinansiranja. Snažna podrška za nov nastup i aktiviranje stranke upravo je stigla sa Kosova i Metohije. Tokom njene dvodnevne posete KiM-u, Rašković-Ivić je bila u potpunosti otvorena za razgovor sa medijima, uprkos intenzivnim unutarstranačkim aktivnostima koje su bile pred njom. Razgovor koji smo sa predsednicom DSS-a vodili u našoj redakciji u više navrata su prekidale njene stranačke kolege, očekujući je na drugom mestu usled mnogo posla koji je, kako kažu, sada pred njima na terenu.
Juče ste bili u poseti manastiru Visoki Dečani. Kakvu poruku nosite odatle?Pričala sam sa igumanom Savom Janjićem. Od njega sam dobila poruku da je situacija jako teška i ozbiljna, da niko od albanskih zvaničnika u vezi sa događajem oko isticanja zastava velike Albanije u Beogradu nije pokazao imalo kajanja, samokritike, izvinio se. A sa druge strane, u vezi sa grafitima o ISIL-u, kosovski ministar unutrašnjih poslova dao je jednu, po mom mišljenju, zaista sramotnu izjavu – od toga da su to uradili sami monasi, do toga da su to uradila mala deca.

Dečanski monasi i Vladika su i kod kosovskih Albanaca i kod međunarodne zajednice viđeni ne samo kao najumereniji deo srpske zajednice ovde, već i uopšte, srpskog naroda. Sa njima se rado sarađuje. Jeste li i o tome pričali?

Iguman Sava zaista je uvek zastupao pomirljivu politiku. Sećam se njegovih pomirljivih nastupa i za vreme rata. Albanci su tada našli utočište u manastiru. Složili smo se tokom razgovora i oko incidenata koji se sada u Srbiji dešavaju. Mi se tu razumemo. Oboje se bavimo ljudskom dušom, ja kao psihijatar, on kao duhovnik. Razumemo gnev, poniženje i agresivnu reakciju koja iz toga proistekne, ali ljudi treba da uključe racio. Na fudbalskoj utakmici ne smeju da iskaču na teren, ne smeju da razbijaju izloge na pekarama Goranaca, ili Albanaca. Ti ljudi nisu ništa krivi. Sa druge strane, svaki taj razbijeni izlog na Kosovu može značiti ‘razbijanje’ srpskih glava od strane onih koji su opasni i zli.

Kakvi su Vam utisci tokom dvodnevne posete Kosovu?

Vi znate da sam ja bila zadužena za Kosovo i Metohiju, da sam bila predsednica Koordinacionog centra i da sam ovde provodila jako mnogo vremena. Svakako primećujem promene, ali na žalost, na gore. Briselski sporazum je donešen da bi Srbima navodno omogućio lakši i bolji život. To nije tačno. Srbi su u vreme kada sam ja vodila Koordinacioni centar – 2005, 2006, 2007, mogli normalno da se kreću sa dokumentima Republike Srbije. Danas oni to više ne mogu, dok Albanci mogu da se kreću po Srbiji sa dokumentima takozvane Republike Kosovo. Sa druge strane, ima niz poteškoća koje su vezane za obnovu kulturne i crkvene baštine, zato što je to sada pod kosovskim ministarstvom, tako da mi ne možemo svoje svetinje i svoju kulturu da obnavljamo i da je čuvamo onako kako bismo mi to želeli. Da ne govorimo o tome da se sve odvija po kosovskim zakonima, umesto srpskim. Ja sam čak danas i na konferenciji za štampu pozvala gospođu Maju Gojković, predsednicu naše skupštine, da raspiše izbore za četiri opštine na Severu Kosova, jer je mandat privremenih uprava već istekao, te će to biti dobar test za to da se utvrdi da li je država zaista odustala od Kosova i Metohije i povukla se pred Briselom i pred Albancima.

Koliko je realno da Srbija to učini sada? I koliko je ovo što kažete partijsko-politička poruka?

Vidite, ovo nije samo partijsko-politička poruka, već je ovo realna politička poruka građanke Srbije, nekoga kome je stalo da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, a ukoliko je vlast ozbiljna, ona treba da pošalje i neke ozbiljne poruke.

Koje su to ozbiljne poruke?

Ozbiljna poruka bi bila da se barem Sever ne ‘gura’ u naručje Prištine, a upravo su ovi izbori test. Ja sam svesna toga da bi se prekršio Briselski sporazum, ali će njega sve vreme i dalje kršiti Albanci. Albancima ne pada na pamet da menjaju svoj Ustav zato da bi se formirala Zajednica srpskih opština. Oni to neće uraditi, a mi, od kojih se traži da promene Ustav, verovatno ćemo potrčati da to i učinimo.

Da li će se, po Vašem mišljenju, Ustav Srbije i promeniti?

O tome treba da odlučuju građani Srbije na referendumu. O tome nikako ne sme da se odluči samo u Skupštini, zato što je Mitrovdanski ustav donešen 2006. godine na referendumu, te on na referendumu može da ‘padne’, ili može da ‘prođe’. U tom slučaju, aktuelna vlast treba da pusti sve političke aktere – ljude, stranke, udruženja, intelektualce da se izjasne o tome da li Ustav treba menjati, ili ne. No, pre nego što se pristupi tome, treba pre svega da se o tome izjasni Ustavni sud Srbije.

Kosovo i Metohija je srpski SibirMi imamo jako veliko bogatstvo na KiM-u. Kao što Rusi imaju u Sibiru resurse, tako i mi imamo resurse na KiM-u. KiM je srpski Sibir, jer praktično, sve što se nalazi u Mendeljejevoj tablici, nalazi se ovde. To je naš adut i na osnovu toga, možemo da razgovaramo i sa Nemcima i sa Rusima.

Ustavni sud se do sada već nekoliko puta oglašavao povodom odluka koje se tiču Kosova i Metohije. Šta se dogodilo posle toga?

Izjasnio se, ali se odluke ne sprovode. Ne sprovodi se negativno izjašnjenje Ustavnog suda o matičnim knjigama, o katastru, sada treba da se izjasni o Briselskom sporazumu, pa treba da se ide dalje. Mi smo zapravo svi taoci ulaska u EU, a to znači da se država sve vreme povlači zbog EU. U isti kontekst bih postavila događaj sa Partizanovog stadiona, kada je spuštena albanska zastava sa kartom velike Albanije. Za one koji zagovaraju ovakvu ideju izgleda da je velika Albanija nadohvat ruke, osećaju da nikad nisu bili jači nego danas, a zašto? Zato što se Srbija stalno povlači. Država se povlači jer misli – “dobro, tim Briselskim sporazumom, oni dobijaju nešto i primiriće se.” A neće. Zato pozivam da naša država krene ofanzivno i da saopšti – „raspisujemo izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije.“

To bi značilo zaokret kursa od briselskog procesa. Kako bi to država mogla da uradi, a da ostane u formalnom smislu, ali i politički korektnom – na kursu aktuelnog briselskog procesa?

Bilo bi to torpediranje briselskog procesa, a što i da ga ne torpediraju, kada ga torpediraju i Albanci?! Briselski proces drže samo Srbi, kojima je to nauštrb, dok su Albanci to stavili adakta. Ruku u vatru stavljam da Albanci neće menjati svoj ustav.

O Briselskom sporazumu govorite u negativnom kontekstu. Sam briselski proces je opterećen problemima, ako ništa drugo sporošću i stagnacijom u primeni dogovorenih odluka. Kako biste kao lekar ocenili stanje pacijenta koji se zove Briselski sporazum?

Mislim da je Briselski sporazum u komi, a jedini koji ga leči i ko mu daje veštačko disanje je srpska vlast iz Beograda.

Postoji li lek za takvog pacijenta i šta je?

Mislim da je Briselski sporazum kao pacijent zreo da bude sahranjen. Treba krenuti iz početka, treba krenuti sa interesom Srbije, sa interesom srpskog naroda. Treba konačno početi braniti svoj narod, svetinje i resurse.

Da li je to programska ideja koju zastupate, a nasuprot dosadašnjoj političkoj doktrini DSS-a – neutralnosti?

Mi treba da počnemo od suverenizma. Budimo iskreni i realni u tome koliko je Srbija zaista suverena država. Kako mi možemo da budemo neutralni, ukoliko ne znamo gde nam je granica? Kako možemo da budemo država, ukoliko imamo okupacionu stranu u našoj južnoj pokrajini? Potom, ako kao anti-NATO zemlja, imamo veliku NATO bazu u Bondstilu? Ako se nama u Briselu pišu zakoni koje mi moramo sprovoditi u Srbiji, ako nacionalne strategije, kojih ima 106, budu neprimenjive u 90% slučajeva?!

Šta je sa konceptom neutralnosti?

A koncept neutralnosti je odličan za Srbiju u budućnosti. Zašto sada oslonac na Rusiju? Mi već idemo ka EU, a mislimo da to nije dobro. Oslonimo se stoga na Rusiju, a velike sile će se tada dogovoriti hoće li Srbija moći da bude neutralna, ili ne, kao što su se dogovorile u slučaju Švajcarske. Nije se Švajcarska sama toga setila i uradila.

O raskolu sa Koštunicom…Iznenadilo me je. Upravo zato što sam ja sebe doživljavala kao neko ko je apsolutno veran Koštunici. Upravo zato što sam ja gospodina Koštunicu poredila sa svojim ocem, a to nije petparačka priča, jer sam ja to zaista mislila. Moj otac je za mene najvažnija politička figura, uopšte u mom životu i on je moj politički idol. Stoga, ja to ne bih u političke svrhe nikada tako trošila da nisam bila uverena da je to tako i da zaista u gospodinu Koštunici nisam gledala nekoga ko je u stvari, eto, Jovan Rašković.

Zašto onda Koštunica nije imao sluha za priču o suverenizmu?

Ja to ne znam, to morate da pitate njega.

U javnosti se DSS često percipira kao izrazito mačistička stranka, te da osipanje članstva nakon Vašeg izbora može imati veze sa tim da se određeni prvaci unutar DSS-a ne slažu sa tim da na čelu stranke bude žena. Ima li istine u tome?

Neki se moji prijatelji zavitlavaju, pa mi kažu da u jednom delu tog društva sede ‘montanjari’, da je DSS mačistička stranka. Protiv mene je vođena vrlo prljava kampanja. Imam dojavu da će se ona nastaviti i dalje, da će biti vrlo lična. Znate, meni je ostavljen jako velik dug – skoro 800,000 eura. Ja sam to nasledila. Ostavljena mi je stranka koja je razvaljena – mi u jednoj trećini Srbije uopšte nemamo stranku. U 70 opština stranke nema. U drugim opštinama gde stranke ima, imate slabe odbore,  imate i odlične odbore, i tu je situacija otprilike – 50:50. Što se ostale dve trećine tiče, više nije važno ko je podržao mene, a ko Aligrudića. Mi smo sada naši. Sve sam to nasledila. Ja neću da odem iz ove kuće, jer smatram da je to moja kuća, jer se kuća ne napušta onda kada je razvaljena i onda kada je sirota i onda kada ju je napustio i onaj koji ju je gradio.

Iz čega se trenutno finansira DSS?

Mi se trenutno samofinansiramo – iz priloga koje daju sami članovi. Ja, recimo, radim volonterski. Svoju platu primam kao profesor na drugom mestu. Ovo sve što radim – nije moj plaćen rad. Plaća nam se i članarina. Znate, neki stari članovi, koji su pozivali na principe i moral, neka se malo pogledaju. Nemojte da izađem sa tim koliko dugo nisu platili članarinu, a to nisu meseci, već godine u kojima nisu dali nijedan dinar za stranku, a sada kao uvređeni izlaze iz nje, jer se, tobože, ne sledi politika stranke. Politika DSS-a se menjala, ali ostajala je ona osovina koju su Koštunica i pokojni Borislav Pekić utemeljili, a to je nacionalna i demokratska osovina. Mi smo počeli 1992, kao stranka koja drži do demokratskog, nacionalnog  i koja je evrofilna. Pa smo onda sklapali razne saveze – “Koalicija zajedno”, DOS, koalicija sa Verkom Stefanovićem, Velimirom Ilićem , sa G17+…

Kako je onda izvorno evrofilna stranka došla do evroskepticizma?

Mi smo došli do evroskepticizma na Kosovu i Crnoj Gori. Moram da kažem da je držanje EU prema Crnoj Gori, a pogotovo prema Kosovu, bilo sramotno i ono je jasno govorilo o zlim namerama, tako da smo krenuli putem neutralnosti. Ja ću sprovoditi izrazito evroskeptičnu politiku, izrazito antinatovsku politiku, politiku odbrane Ustava, politiku odbrane Kosova. Mislim da treba napraviti nacionalni blok i napraviću ga da se možemo organizovati i brojnije suprotstaviti svemu ovome.

Da li u Srbiji primećujete promene, kada je u pitanju novo jačanje nacionalnih osećanja, posebno kod mlađih generacija?Što se tiče mladih generacija, ja to vidim po svom sinu koji ima sedamnaest godina, i ta deca imaju vrlo jak nacionalan identitet i naboj. Ja verujem u njih i mislim da se to treba negovati. To se ne predstavlja u medijama, gde zapravo imate utisak kao da su svi mladi drugo-srbijanci, a nisu, da su mladi ljudi narkomani, a nisu. Naravno, treba se boriti protiv narkomanije, kocke, svega onoga što može biti zamka za mlade ljude, ali ja mislim da mi imamo vrlo dobru omladinu, samo ih treba podržati u njihovom usmerenju, ohrabriti ih u njihovoj borbi za slobodu, u osećanju ponosa što su Srbi. To sam mogla da vidim na vojnoj paradi. Bilo je mnogo mladih ljudi koji su delovali ponosno, a čula sam i ono što su mediji prosejali kroz svoje sito, a to je da je tamo narod skandirao ,,Srbija, Rusija! Ne treba nam unija!“ Kad imate pola miliona ljudi na Ušću koji vam to skandiraju, mislim da to treba da bude signal za vlast da malo zastane i da vidi kuda će da vodi državu.

Sa kim ćete praviti nacionalni blok?

Započinjem pregovore sa istaknutim intelektualcima u Beogradu. Zamolila sam i kolege u pokrajinskom odboru, takođe predsednike opštinskih odbora, da svako u svojoj sredini radi piramidalno i da pridobija pristalice za naše ideje, ne da uđu u stranku, nego da budu deo pokreta koji će braniti Kosovo, Srbiju, našu slobodu i suverenitet, zalagati se za ekonomski patriotizam, umesto rasprodaje zemlje. Pridobijaćemo partije, takođe – Dveri, Srpski liberalni savet. Razgovaraćemo sa svim strankama koje su zainteresovane. I ovde bih želela da istaknem razlog zašto upotrebljavam termin „suverenizam“, a ne „neutralnost“. Neke stranke se zalažu za neutralnost, druge za evroazijske integracije, treće za veliku Srbiju, a mi treba da se zajedno okupimo oko pitanja odbrane slobode i suvereniteta Srbije, bez obzira na to u kojem pravcu neko želi da ide. Možda i neki koji se zalažu za EU, mislim na stranke nacionalnih manjina, pritom bi želele nešto drugo, ali bi branile slobodu i suverenitet, takođe, i one treba da budu tu.

I sa Demokratskom strankom?

Tu, ipak, nema mesta za DS zato što je DS i krenuo u razvaljivanje države. Prvi je izašao iz neformalnog nacionalnog bloka koji je Koštunica okupio kada je trebalo donositi Ustav.

Jeste li razgovarali sa Vukom Jeremićem?

Nisam imala razgovor sa Vukom Jeremićem, ali i sa njim mislim da razgovaram.

Ovde na Severu ste dobili bezrezervnu podršku u stranci, što široj javnosti može biti donekle i iznenađenje, s obzirom na to da je između Vas i Marka Jakšića bilo određenih nesuglasica, a uz to je Marko Jakšić, takođe, sve ovo vreme, bio prepoznat kao izuzetno odan sledbenik politike Vojislava Koštunice. Uz to, stranku napuštaju utemeljivači. Koja je glavna poruka koju ste dobili od Marka Jakšića?

Glavna poruka Marka Jakšića jeste da mi moramo po svaku cenu da napravimo ovaj nacionalni blok da bismo bili ozbiljni igrači u odbrani Kosova i odbrani suvereniteta Srbije, i da zato moramo da napravimo korak ka bližoj saradnji sa Rusijom. Ja vam ne govorim o evroazijskim integracijama, tamo nas niko i ne zove, već govorim o bližoj saradnji sa Rusijom, da bismo u osloncu na Rusiju odbranili svoj suverenitet. Vidite, pobeda u Novorusiji daje nadu malim narodima.

DSS je kao stranka bila veoma agilna. Takođe, u periodu aktuelizacije briselskog procesa, DSS se na Severu povukao sa javne političke scene…

…To će se menjati drastično.

Kakav je Vaš stav u vezi sa slučajem Slaviše Ristića?

Ja sam Slavišu Ristića uključila u svoj tim, odredivši ga za mog potpredsednika, i time sam poslala vrlo jasnu poruku šta ja mislim o celoj stvari. Kao bivši komesar za izbeglice, sećam se vrlo dobro tih pritisaka na povratnike 2001/2002, kada se na nedeljnom nivou hapsilo po četvoro, petoro ljudi uz pomoć dva svedoka i to je bilo samo da se ljudi zastraše i da se ne vraćaju. Svi oni koji su predstavljali neki simbol otpora i bili čelnici, hapšeni su, ili im je bilo prećeno, ili bi se na Internetu slučajno pojavila lista osoba za hapšenje, dovoljno da niko ne dođe. Mislim da se sada na KiM-u dešava ista stvar. Slučaj Ristića je drugačiji od slučaja Olivera Ivanovića. Ivanoviću je poručeno – „ti si sarađivao, bio si pomirljiv, ali ne dovoljno i zato ćeš platiti,“ a Ristiću – „pravio si problem pa ćeš sada platiti.“

Poternica za njim je raspisana. Sa druge strane, on je u nedavnom intervjuu za jedan portal rekao da je imao signal da će ga država zaštititi. Šta će se dogoditi, hoće li se ‘predati’?

Ja mislim da on u ovoj situaciji nikako ne treba da se predaje, jer to bi bilo kao da ide gladnoj mečki na rupu. Treba da deluje iz ilegale. Moja poruka državi je, “jadna je ona država koja ne štiti svoje građane koji nisu zgrešili, a koje postavlja da budu žrtveni jaganjci nekoj drugoj sili koja nam ne misli dobro.” Svako će doći na red, ako tako budemo radili. Niko nije siguran i zato treba ustati i odbraniti svoje.

Greši li javnost koja DSS trenutno vidi kao Feniksa, ali u pepelu? I ima li taj Feniks snage da izađe iz pepela?

Ja ću dati sve od sebe, a to će se videti možda za godinu dana kada budemo ponovo razgovarale. Videćemo gde smo i koje smo rezultate postigli, ali svakako bez velikog rada, posvećenosti, vere i nade, ne može doći do uspeha.

Gde vidite stranku za pet godina?

Stranku za pet godina vidim kao parlamentarnu stranku, stranku čija će se reč slušati i čuti, vidim je kao srce jednog nacionalnog pokreta koji će pobuditi to srpsko zapreteno osećanje identiteta i želje za slobodom.


O događajima na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija

Mogu samo da spekulišem. Mislim da je u pitanju sprega između, čak možda – i premijerovog brata i NATO kuhinje. Ne treba zaboraviti kontekst da je utakmica igrana 48 časova pre dolaska predsednika Putina, da je dolazak predsednika Putina, diplomatskim jezikom rečeno, zabrinuo Stejt department i uopšte taj američki mejnstrim. Spekulišem da je time pokušano nekoliko stvari – prvo da se Srbiji da do znanja da mogu da nam naprave nered kada hoće, drugo, da se da do znanja da može i velika Albanija, zašto ne, te da se učini grupno poniženje usred Beograda. A treća stvar koja nam je, takođe, poručena, jeste u stvari pokušaj destabilizacije, kako bi se eventualno pokušalo sa odlaganjem Putinove posete. Da je Putinova poseta odložena, to bi onda jako poremetilo odnos između Srbije i Rusije. Ja mnogo štošta zameram ovoj vlasti – od Briselskog sporazuma, do ove bezalternativnosti za EU koja vodi u predaju Kosova, pljačkanje penzionera, pljačkanje naroda, pogotovo srednjeg staleža, podizanje poreza za zanatlije i privatnike, ali mislim da je Putinova poseta jedan vrlo pozitivan signal koji bih pohvalila. U pitanju je blago okretanje ka Rusiji. Kada bi se još samo formalno otvorila kancelarija za saradnju sa Ruskom federacijom, koju, na primer, ima Austrija – sa 519 zaposlenih ljudi, tada bi nas vlast možda i uverila da postoji ekvidistanca, odnosno jednaka udaljenost između Brisela i Moskve. Znate da za Brisel imamo ministarku i pregovarača, odbor za evropske integracije u skupštini, kancelariju za pridruživanje, a za Rusiju nemamo ništa.

Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković: Pravda je pobedila, Upravni sud poništio odluku Vlade Srbije o mom razrešenju

20.10.2014, 18:55 Izvor: NSPM

Upravni sud, odeljenje iz Niša, doneo je presudu kojom je poništio razrešenje Radenka Nedeljkovića sa mesta načelnika Kosovskomitrovačkog okruga. U ekskluzivnoj izjavi za NSPM, Nedeljković je objasnio kako je do toga došlo.
– Kada me je Vlada Republike Srbije razrešila sa mesta načelnika Kosovskomitrovačkog upravnog okruga, pokrenuo sam upravni spor. Upravni sud, odeljenje iz Niša, doneo je presudu da se uvažava moja tužba. Presudu sam dobio 17. oktobra 2014. godine, kojom je poništeno rešenje Vlade Republike Srbije o mom razrešenju. U obrazloženju je navedeno da Vlada kao tuženi organ nije u obavezi da donosi novo rešenje, jer presudom suda ostaje na snazi rešenje o mom postavljenju iz 2010. godine.
Mislim da je ovde jasna situacija i da je moja smena izvršena nezakonito. Zhvaljujući pravnoj državi, pravda je pobedila.
U obrazloženju moje smene je stajalo da nisam sprovodio politiku Vlade u vezi Briselskog sporazuma, a povodom zakazanih izbora za 3. novembar 2013. godine. Kao što znate, te izbore je raspisala predsednica tzv. države Kosovo.
Kada je održana javna rasprava pred Ustavnim sudom Republike Srbije povodom ustavnosti Briselskog sporazuma, resorni ministar Nikola Selaković je u uvodnoj reči istakao da Briselski sporazum nije pravni, već politički akt. Postavlja se pitanje: kako sam ja smenjen ako je Briselski sporazum politički akt, izjavio je za NSPM Radenko Nedeljković.

21. 10.2014, 11:15 -> 13:12

Veliki školski čas u Šumaricama, NOVINARI I „SAVREMENI-NAUČNICI SA LAŽNIM DIPLOMAMA“ RADE NA MINIMIZACIJI SRPSKIH ŽRTAVA PA ETO I OVAJ ČLANAK SA SAJTA RTS-A UPRAVO POREDBENO DEMONSTRIRA SVOJ SMISAO POSTOJANA RTS-A !!!

U znak sećanja na više od tri hiljade civila streljanih u Kragujevcu, u spomen-parku „Kragujevački oktobar“ održan je moleban, a potom i Veliki školski čas, kome su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministri, ambasadori i delegacije 14 gradova-pobratima Kragujevca.

Nacistički okupatori su 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u znak odmazde za gubitke među nemačkim vojnicima, streljali više od tri hiljade civila, među kojima su bili i đaci viših razreda gimnazije i njihovi profesori.

Pripremila Suzana Duka
Ruski i nemački ambasador „rame uz rame“

Nemački ambasador Hajnc Vilhelm kaže da je puka slučajnost što je na Velikom školskom času stajao pored ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina, prenosi Tanjug.

„Naravno mi smo u dobrim odnosima, iako Nemačka i Rusija imaju različitu poziciju i mišljenje po pitanju Ukrajine“, rekao je Vilhelm. Svakako, dodao je ambasador, da smo dobri prijatelji i da održavamo dobre međuljudske odnose.

Vilhelm je rekao i da je je Veliki školski čas momenat koji ga pokreće i prilika da se podseti na tragediju koju su nemački vojnici počinili nad nedužnim civilima.

„Ovo je i prilika kada mi postajemo prijatelji“, rekao je Vilhelm i podsetio da Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka EU.

Velikim školskim časom, Kragujevac i ove godine svetu šalje poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin iz Drugog svetskog rata, kada su nemačke okupacione snage u tom gradu i njegovoj okolini straljale hiljade nedužnih muškaraca, žene i dece, među kojima su bili i đaci i profesori Gimnazije.

U okviru Velikog školskog časa, kraj spomenika „Peto tri“ izveden je muzičko-scenski program sačinjen od delova iz više od 30 poema i drama koje su napisali domaći i strani autori u znak sećanja na streljane u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu.

Izbor delova iz poema i drama, izvedenih u protekle tri decenije na Velikom školskom času, priredio je kragujevački književnik Vidosav Stevanović.

Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, zato što za toliko osoba raspolažu podacima – ko su, gde su i kada rođeni, i čime su se bavili.

Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.

Od 2011. godine, 21. oktobar je i državni praznik, a za Kragujevac je i poseban datum koji se obeležava brojnim manifestacija tokom oktobra.

20.10.2014 |08:00 – 23:55 Ovo što se dešava Srpskom narodu da bude surovo napadan i uništavan, a da ćuti i trpi NIKO U SVETU NE BI DOZVOLIO! MI SLABI JEDINO…


KM: Molotovljevi kokteli i kamenice

Bivša zgrada Skupštine opštine u Severnoj Mitrovici, u kojoj se sada nalaze prostorije civilne zaštite, u dva navrata je bila meta nepoznatih Šiptarskih napadača.

Nepoznate osobe su sinoć, nešto pre 19 časova, najpre bacile tri molotovljeva koktela, ispred bivše zgrade Skupštine opštine u Severnoj Mitrovici, da bi oko 22.30 zgrada bila i kamenovana.

Molotovljevi kokteli su bačeni ispred vozila civilne zaštiite, koje je bilo parkirano ispred zgrade, rekli su očevici.

Povređenih nije bilo, a nije pričinjena ni materijalna šteta.

U trenutku incidenta u zgradi je bilo samo obezbeđenje, čiji propadnici nisu povređeni.

Prema rečima očevidaca, grupa od četiri ili pet mladića došla je iz južnog dela Kosovske Mitrovice preko pontonskog mosta, koji se nalazi preko puta zgrade civilne zaštite.

Incident se dogodio na očigled patrole Policije kosova, koja nije uspela da uhvati vinovnike napada, reči su očevidaca.

U incidentu oko 22.30, prema rečima ljudi iz obezbeđenja, trojica mladića su kamenicama gađala zgradu, a potom su trkom pobegli u nepoznatom pravcu.

U Kolašinskoj ulici, gde se dogodio incident, dežurala je patrola Policije Kosova i mogu se videti dva džipa Euleksa.

Klina: Kamenovana kuća porodice Konić

Nepoznati počinioci kamenovali su prošle noći kuću povratničke porodice Konić. U napadu nije bilo povređenih.

Neda Konić (81) je kazala za agenciju Beta da su napadači sinoć oko 21.30 kamenom razbili prozor, a da je kamenica završila u hodniku kuće.
Ona je rekla da je desetak kamenica udarilo u vrata, ali da na sreću ni ona ni suprug nisu povređeni.

„Čula sam kada je razbijeno staklo i kada sam izašla iz dnevne sobe videla sam razbijen prozor i kamenicu u hodniku naše kuće. Prestravljena sam pozvala supruga i zatim smo se skolonili u dnevnu sobu dok je po zaključanim ulaznim vratima padalo kamenje“, rekla je Neda Konić.

Ona je kazala da je policija došla oko 22.00 sata.

„Posle sinocnjeg napada sva sam prestravljena. Pre oko dve godine u njivi su prebili mog muža. Živimo u strahu. Ovako više ne možemo da živimo. Stalno nas napadaju. Kradu nas, a mi smo iz straha ćutali. Više se ovako ne može“, rekla je Neda Konić za Betu.

Milorad i Neda Konić vratili su se u obnovljenu kuću u Klini 2007. godine.

Marfi: Nema pravog prijateljstva bez institucija

Svi problemi oko konstituisanja institucija Kosova mogu da budu rešeni ako političari ostave po strani lične planove i angažuju se za dobrobit Kosova, rekao je američki senator Kristofer Marfi.

„Nemam neki stav ili određeno uverenje o tome kako treba da izgleda buduća vlada, ali kao istinski prijatelj Kosova, želim da vidim kako političari ostavljaju po strani svoje lične motive i sedaju za pregovarački sto kako bi našli rešenje za novu vladu, tako da bi prijatelji Kosova u inostranstvu mogli ponovo da budu istinski aktivni partneri“, rekao je Marfi u intervjuu za Koha ditore.

Prema njegovim rečima, što se duže odlaže formiranje institucija nakon izbora 8. juna, to će teže biti prijateljima Kosova da budu istinski prijatelji.

Komentarišući hapšenje imama osumnjičenih za podsticanje mladih za odlazak u džihad, Marfi je rekao da treba istražiti razloge zbog kojih mlade privlače radikalni islamisti.

Prema njemu, Kosovo služi kao primer za čitav region i svet po pitanju poštovanja krivičnog zakona i sprovođenja zakona o borbi protiv terorizma.

Jevtić: Sprečiti incidente

Incidentima u Klini i na severu Kosova šalje se loša poruka i nastavlja se sa destabilizacijom društva, rekao je ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Jevtić je naveo da su poslednji incidenti u kojima je kamenovana kuća povratničke porodice u Klini i bačeni molotovljevi kokteli ispred bivše zgrade Skupštine u Severnoj Mitrovici, “nastavak opasne situacije koja može imati loše posledice na suživot na Kosovu, kao i na proces povratka i opstanka“.

„Nastavak incidenata, i pored umirujućih poruka koje sam slao ovih dana, ne doprinosi rešavanju u ovim trenucima veoma zapaljive situacije. Kao ministar za zajednice i povratak, vođen moralnom odgovornošću i odgovornošću same pozicije na kojoj sam, apelovao sam gotovo uvek da se preduzmu sve mere kako do incidenata ne bi dolazilo i kako bi se preduzeli svi koraci da se oni spreče“, kazao je Jevtić.

Ministar Jevtić je dodao da situacija nije nimalo ohrabujuća i apelovao je na sve nadležne institucije da preduzmu mere kako bi se sprečilo dalje širenje incidenata.

Haradinaj: Nema sile, Tači da se skloni

Ne želimo Hašima Tačija kao partnera u novoj vladi Kosova, izjavio je kandidat za premijera postizbornog bloka Ramuš Haradinaj.Ramuš Haradinaj (Foto arhiva Kim)

 Kandidat za premijera postizbornog koalicionog bloka Ramuš Haradinaj rekao je da “nema te sile koja će ih naterati u koaliciju sa Demokratsom partijom Kosova Hašima Tačija”.

„Nema te sile na kugli zemaljskoj koja može da nas natera da uđemo u koaliciju sa DPK Hašima Tačija. Mi nismo rekli da se nećemo sastati sa Tačijem kao sa čovekom, ali mi njega ne želimo kao partnera“, rekao je Haradinaj, a prenosi prištinski Ekspres.

Prema njegovim rečima, ne može da se pravi “koalicija sa partijom koja uništava državu. Vreme je da DPK odustane i skloni se s puta”, izjavio je Haradinaj.

“Neko treba da prevede Tačiju da mu je uskraćen susret sa američkim senatorom Kristoferom Marfijem i činjenica da se sastao samo sa presednicom jeste znak da on treba da se skloni kako bi se formirale institucije”, rekao je Haradinaj.

Lideri postizbornog bloka Isa Musatafa, Aljbin Kurti, Ramuš Haradinaj i Fatmir Limaj razgovarali su danas o budućim koracima za prevazilazenje institucionalne blokade na Kosovu. Nakon sastanka Haradinaj je rekao da će u toku ove nedelje oni odlučiti na koji način će rešiti političku krizu na Kosovu.

DSS: Srbija se povlači pred EU

Predsednica Demokratske stranke Srbije (DSS) Sanda Rašković Ivić izjavila je da su poslednji incidenti na Kosovu i Metohiji posledica povlačenja države Srbije pred Zapadom, odnosno Evropskom Unijom.

Rašković Ivić je na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici kazala da država mora da promeni politiku i pokaže da je Kosovo i Metohija deo Srbije.

“Mislim da je sve to posledica povlačenja države pred Zapadom, pred EU, pred državama u okruženju. To je nastavak one utakmice (Srbija – Albanija) i spuštanja zastave sa kartom Velike Albanije”, kazala je ona.

“Nažalost, biće toga još, moramo da budemo strpljivi, da budemo čvrsti i da damo do znanja vlastima da takve stvari ne mogu da prolaze nego da moraju da okrenu drugi list, promene politiku, pokažu dokle im je država, pokažu suverenitet i da pokažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije i da će se tu država Srbija umešati”, dodala je Rašković Ivić.

Predsednica DSS je pozvala predsednicu Skupštine Srbije Maju Gojković da raspiše izbore za četiri opštine na severu Kosova u kojima su uvedene privremene mere.

“Mandat tih privremenih mera je završen, treba raspisati izbore i prava stvar je da se ti izbori urade po zakonima i Ustavu Republike Srbije”, istakla je Rašković Ivić.

Ona je ocenila da je Briselski sporazum prepreka za različite stvari, navodeći kao primer obnovu srpskih crkava i manastira jer, kako je objasnila, sada za sve poslednju reč treba da da kosovsko Ministarstvo kulture.

Rašković Ivić je kazala da Briselski sporazum vidi kao pandan Erdutskom sporazumu koji je Srbima u sremsko baranjskoj oblasti u Hrvatskoj, kako je objasnila, obećavao brda i doline, a kada su pristali na sve, bili su prevareni i bila je urađena takozvana mirna reintegracija u Republiku Hrvatsku.

“Albancima ne pada na pamet da menjaju Ustav da bi srpoveli Briselski posrazum i da bi se formirala Zajednica srpskih opština (ZSO) koju Albanci sagledavaju samo kao neku nevladinu organizaciju. Sada je potez na Republici Srbiji, na našim vlastima da pokažu koliko države ima, dokle je država, i da smo mi zaista suverena država”, podvukla je Rašković Ivić.

Ona je juče obišla opštinski odbor DSS u Goraždevcu, a posetila je i Pećku Patrijaršiju i manastir Visoki Dečani, istakavši da i kod naših monaha ali i kod običnog naroda provejavaju strah i zabrinutost oko situacije koja vlada svuda na KiM , pogotovo južno od Ibra, nakon poslednjih incidenata na utakmici Srbija – Albanija u Beogradu.

Rašković Ivić je kazala da politika DSS prema KiM ostaje ista i da će se lično založiti da DSS napravi program koji bi omogućio da svaki Srbin na KiM bude zaposlen, kako bi  ljudi ovde ostali.

Ona je kazala da će u okviru stranke delovati Odbor za poljoprivredu i selo i Odbor za ekonomiju čija će obaveza biti kreiranje plana koji će u jednom svom delu imati i KiM.