25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

Advertisements

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

20.11.2015 |08:00 -23:55 Ugroženost Srpskog suvereniteta na KiM sve izraženija u daljem napredku separatističkih Šiptarskih instiucija u institucijama rezervisanim za DRŽAVE! Još nije kraj utakmice…


Primetno je da Šiptari imaju veoma organizovani SISTEM ljudi koji veoma dobro kontrolišu situaciju na Svetskom nivou ali i u lokalu! Spremnost i njihova odlučnost u borbi za postavljeni cilj je za svaku pohvalu gde efekno deluju i ostvaruju postavljene zadatke. SVI SU MOBILISANI, PAMETNOM METODOLOGIJOM DELUJU! Veoma su dobri procenjivači ličnosti i političke situacije jer imaju širom sveta stabinu i dobru mrežu ljudi koji sa svojih pozicija upravljaju političkim polugama drugih država! Nastupom „da su ih mnogi priznali i da je šteta ako oni ne ostvare još to što traže“, ili „protesti opozicije KOJA ŠALJE MEDIJSKU SLIKU KONTOLISANOG HAOSA I BUNTOVNIŠTVA PROTIV VLASTI IMA ZA CILJ OPET NANOŠENJE ŠTETE SRBIMA I BORBU ZA NJIHOVU BUDUĆU NEZAVISNOST“, ili “ kada pogledamo projekte koje finansiraju prisutne ambasade na KiM (PARTEŠ) lažne bige o Srpskoj duhovnoj baštini, gde za medijsko prezentovanje spremni su od obuku svoje Šiptare u Srpsku nošnju da bi projekti za IZVEŠTAJE BILI USPEŠNI“  prethodno je DOBRO pripremljen teren za ostvarivanje cilja! Imaju VOJSKU LJUDI IZ IT-a koji ciljano deluju na IT domenu!

Ukoliko se ne organizujemo i delujemo adekvatno, PORAZ NAM JE NEMINOVAN!

Gledano sa naše strane TIM NAM JE SASTAVLJEN OD INDIVIDUALACA KOJI INDIVIDUALNO DELUJU sa svojim kapacitetima! Koji ispred imaju Vojsku Šiptara sa njihovom mrežom i Vojsku Srpskih janičara koji razorno deluju po sistem Srbije. Možda pisanije deluje obeshrabrujuće ali cilj je motivacija na rad u odbrani suvereniteta Države Srbije! Svi koji prihvataju da smo izgubili Kosvo iz Srpskog suvereniteta, u zabludi su jer je SVAKI SRBIN NA KOSOVU SUVERENITET SRBIJE AKO POSTOJI I NE STIDI SE TOGA ŠTO JE SRBIN!

SRBI PROBUDITE SE, DRŽAVA TO SMO MI!

„Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije“

Predstavnica Kosova Vlora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu Unmika, da Priština neće tražiti od Srbije pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.Vljora Čitaku

„I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost“, istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.

„Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije“, kazala je Čitaku.

„Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi“, istakla je.

Dodala je da je Kosovo „slobodna, nezavisna i suverena država“ i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.

„Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti“, rekla je Čitaku.

Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u Unesko, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa „brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom“.

„Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN“, rekla je, primetivši da se sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.

Kako je rekla, „Kosovo je, uz pomoć Unmika, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako“.

„Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire“, istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, „čime se ponosi“.

Ona je navela i da su „posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima“.

S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu „mapu puta“ Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama

Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije.Marko Đurić

“Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma”, rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo.

“Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)”, rekao je Đurić.

Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Avdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine.

“Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu”, rekla je Vljora Čitaku.

Dačić: Suspenzija ZSO i Unesko nisu dobar korak

U Njujorku je sinoć održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatrao Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.Ivica Dačić na sednici SB UN o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.

„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.

Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

„Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

2016: Kosovo u januaru član Stalnog arbitražnog suda, u julu „država“ potpisnica Apostil konvencije

20.11.2015, 10:35|Izvor: KoSSev|

Kosovo će u januaru 2016. postati član Stalnog arbitražnog suda, a jula iste godine i „država“ potpisnica Konvencije o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava (Apostil konvencija), saopšteno je juče iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Pristupne dokumente Kosovo je uputilo 6. novembra na ceremoniji koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Holandije koje je i potvrdilo ove dve odluke u vezi sa Kosovom.

Iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova poručuju da članstvo u Stalnom arbitražnom sudu, „osim što konsoliduje međunarodni subjektivitet Kosova,“ obezbeđuje Kosovo, kako navode, „važnim alatom za rešavanje različitih međunarodnih sporova sa drugim zemljama, ili strankama“.

„Mogućnost rešavanja problema u ovom sudu je naročito pogodno za poboljšanje poslovne klime i podstiče strane i domaće investitore,“ dodaju iz ovog ministarstva.

Što se tiče Apostil konvencije, u saopštenju se ističe da se njom građani Kosova i „dijaspore“ oslobađaju legalizacije kosovskih konzularnih i drugih dokumenata.

Dokumente o pristupanju je u ime Kosova potpisao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Hašim Tači, dok je dokumenta primio šef divizije za ugovore Ministarstva spoljnih poslova Holandije, Josef Damoisu, u prisustvu generalnog sekretara Stalnog biroa Haške konferencije, Kristofa Bernaskonija.

Stalni arbitražni sud je međuvladina organizacija sa 117 zemalja članica i bavi se arbitriranjem sporova među državama, a pruža usluge rešavanje sporova koji uključuju zemlje, državne entitete, međuvladine organizacije i privatna lica. Srbija je postala članica ovog suda 2006. godine, dok je 2014. u ovom sudu dobila takozvanu nacionalnu stolicu.

Apostil konvencija je konvencija o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava, potpisnice konvencije pun proces legalizacije zamenjuju takozvanom Apostil potvrdom.

Uredba o ratifikaciji ove Konvencije tadašnja SFRJ je potpisala 5. oktobra 1961. godine, a Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05. juna. 2006. godine, nastavila kontinuirano članstvo.

Albanski imam: „Francuska nije bolja od Ljavdrima Muhadžerija“

20.11. 2015, 15:14Izvor: KoSSev|

„Obezglavljivanje koje je počinio Ljavdrim Muhadžeri me je podsetilo na francuske poštanske marke na kojima se Alžircima odsecaju glave,“ rekao je imam džamije „Unazës së Re“ u Tirani, Armand Alji, gostujući u emisiji „Të Paekspozuarit“, prenosi Gazeta Express. On je poručio da Francuska nije bolja od Muhadžerija, ali i da su Albanci licemerni, jer tuguju samo za žrtvama u Francuskoj. 

Alji je, takođe, istakao da bi svaki pravi musliman voleo da živi u kalifatu, dodajući da je svaki pravi musliman spreman da da život za Alaha.

„Svaki pravi musliman voli da živi gde se sudi po islamskom zakonu,“ rekao je on i dodao:
„Svaki istinski musliman spreman je da da svoj život radi Alaha.“

On je, takođe, komentarisao da su „neki Albanci licemerni i pokorni, jer ih ne dotiču žrtve u Palestini i Siriji, već samo one u Francuskoj“.

„Danas živimo u licemernom svetu. Pojedini Albanci su servilni i licemerni. Iako je ubijeno na stotine hiljada nevinih, niko nije tugovao, niti zastavu Palestine, niti Sirije, niti bilo koje druge zemlje nisu stavili,“ rekao je on.

Ljavdrim Muhadžeri se našao se u fokusu medijske pažnje na Balkanu, nakon postavljanja fotografija na svom Fejsbuk profilu prošle godine, na kojima se vidi jedna osoba koju je navodno obezglavio i druga na kojoj drži glavu krvavim rukama sa porukom „Allahu Akbar“.

On je u intervjuu za „Gazeta Dita“ iz Tirane, 2. avgusta 2014, rekao da nije uradio ništa više nego što su radili pripadnici OVK tokom rata na Kosovu 1999 – onima koji su Srbima odavali informacije, te da „će obezglaviti svakog onog ko izda.“

Muhadžeri je bio vođa Albanaca koji su se kao podrška ISIS-u borili u ratu u Iraku i Siriji, međutim, kako su preneli kosovski mediji, on je smenjen sa mesta vođe nakon što je postavio fotografije na Facebook-u odrubljivanja glave, a njega je zamenio Ridvan Haćifi.

„Izjave o izlasku Srba iz Vlade slične suzavcu“

Izjave predstavnika Srba da će Srpska lista napustiti Vladu Kosova ukoliko ne bude primenjen sporazum o formiranju ZSO, poslanik DSK Sadri Ferati poredi sa postupcima opozicije u Skupštini. Takva razmišljanja Srba u institucijama ne opravdava ni srpski poslanik Nenad Rašić.Sadri Ferati i Nenad Rašić

Poslanik DSK u Skupštini Kosova rekao je u emisiji “Dogovor!?” RTV Kim, da smatra da su “pretnje” pojedinih Srba u Vladi Kosova da će napustiti institucije slična bacanju suzavca u Skupštini.

“To vam je slično suzavcu, samo što je ovo verblni suzavac. Opozicija kad god ima nešto protiv ona ne daje argumente nego baci suzavac da proces ne bi mogao da ide dalje. I ovo je isto. Ono o čemu treba razgovarati oni ne znaju, nego samo prete: “ovo će biti posledica ako ne bude po mome”. Umesto da Srpska lista albanskoj zajednici i uopšte Kosovu kaže – ne preti nikakva opasnost od Asocijacije, već ćemo mi to koristiti za uređivanje naših odnosa, naših života, a ne protiv Albanaca, oni kažu “ako kasni zajednica mi ćemo da izađemo”. Pa hajde, da svi samo rušimo. Ja ne znam ko ovde gradi, ovi ovamo suzavcem, ovi ovamo izjavama…”, kaže Ferati.

I Nenad Rašić, predsednik PDS-a i član poslaničkog kluba Srpske liste, smatra da su to nepromišljene izjave.

“Ne znam šta bi se time postiglo. Zar misle da ovako velika koalicija ne može da funkcioniše bez Srba ili bez nekoliko ljudi u vladi? Ma ne. Time se apsolutno ništa ne bi dobilo, samo bi se još više unazadilo i onako vrlo teško stanje za Srbe. U zadnjih godinu i po dana se ništa nije desilo, to je očigledno. Izlaženje iz vlade bi bilo samo skidanje odgovornosti sa sebe, i bilo bi vrlo neracionalno ”, kaže Rašić.

Srpski poslanik i dalje ima kritički stav prema ideji o formiranju ZSO. Kaže da sporazum prihvatio kao “nužno zlo” samo zbog koncepta pomirenja između Srba i Albanaca i bržeg puta Srbije ka EU.

Njegova najveća strahovanja, kada je u pitanju ZSO, odnose se na nerešen status radnika u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije.

“Utemeljenje ZSO će značiti ukidanje svih institucija koje i sada funkcionišu po sistemu Vlade Republike Srbije. Očigledno je da Opština Priština, izmeštena u Gračanici, neće moći da funkcioniše. Ja znam da opština Priština u ovom momentu ima 1200 radnika, što znači da 1200 ljudi zavisi od toga. Onog momenta kada se bude utemeljila ZSO to će biti kraj za takve institucije. Ja sam više puta ponavljao da moramo blagovremeno da planiramo šta će mo sa tim ljudima, ali se to i dalje ne dešava” rekao je Rašić.

Za ponašanje opozicije prema sporazumu o formirnaju ZSO, Sadri Ferati iz vladajuće DSK, krivi i pojedine političare na vlasti, ali nije želeo da ih imenuje.

“Ima ponekad ekstremnih i neodgovornih izjava da je ta Asocijacija mehanizam za srpsku zajednicu da ona realizuje svoje ideje severa, autonomije, stvaranje nove Republike Srpske ili trećeg nivoa samoupravljanja, ali za sada u tom dokumentu toga nema. Neki političari su dosta doprineli da opozicija dođe do izražaja. Neki su izjavili da smo morali napraviti teške kompromise, pa ako smo morali da pravimo teške kompromise, što smo ih onda pravili”, kaže Ferati i dodaje da su takve izjave samo doprinele da “opozicija napravi teren da igra i preteruje”.

„Dan zastave treba proslaviti u miru“

Specijalni izaslanik nemačke kancemarke  za Jugoistočni Balkan, Ernest Rajhel, oštro je osudio delovanje kosovske opozicije u kojima je, kako je rekao, oni ucenjuju građane, preneo je Kosova pres.

Ernerst Rajhel

Komentrišući proteste koje je opozicija zakazala za 28. novembar, na albanski nacionalni praznik Dan zastave, Rejhel je rekao da to mora proteći u miru.

„Narod Kosova treba da proslavi Dan zastave u miru i bezbednosti. Opozicija treba da prestane da nasiljem ucenjuje narod Kosova i njihove izabrane predstavnike. To nanosi štetu mladoj demokratiji na Kosovu i njegovom imidžu u svetu. Opozicija treba da poštuje volju većine izabrane na izborima. I dalje se nadam da postoje glasovi razuma u opoziciji i nadam se da će ih neko i poslušati“, rekao je Rejnhel.

Ukinuta vazdušna zona bezbednosti od KiM-a ka centralnoj Srbiji

 20.11. 2015, 13:34|Izvor: KoSSev|

Foto: KFOR

NATO je danas ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije Kosova ka unutrašnjosti centralne Srbije, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom iz ’99 godine, saopšteno je iz KFOR-a. Istovremeno je saopšteno da se NATO „raduje angažovanosti i posvećenosti Republike Srbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom.“ Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je početkom marta prošle godine, za civilne letove.

„Danas je Generalni sekretar NATO-a saopštio da je Alijansa ovlastila Komandanta kosovskih snaga da u potpunosti relaksira Vazdušnu zonu bezbednosti – zonu od 25 kilometara koja se preteže preko administrativne linije, a koja je formirana u ranim fazama mirovne misije NATO saveza na Kosovu – KFOR-a,“ navode iz KFOR-a i dodaju da je ova odluka donešena „kao odgovor na potvrdu Srbije ka normalizaciji vazdušnog prostora Balkana“ i da „odslikava pozitivne rezultate saradnje KFOR-a i Vojske Srbije.“

„NATO se raduje angažovanosti i posvećenosti epublike Sbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, što omoguća zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktne i određene donje vazdušne puteve. Kao razultat toga, omogućiće se kraći letovi i uštede za korisnike vazdušnog prostora u regionu,“ dodaju iz KFOR-a.

U saopštenju se navodi i da produbljivanje odnosa Srbije i NATO-a „uključuje konstruktivan pristup prema ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog pristupa iznad Kosova za civilni saobraćaj, a u okviru sastanaka normalizacije vazduhoplovstva Balkana pod vođstvom NATO-a.“

Ponovo kamenovana srpska kuća u Klini

19. 11. 2015, 19:27|Izvor: RTS|

Kuća porodice Mazić u Klini kamenovana je prošle noći, preneli su RTS-u Srbi koji žive u tom gradu.

U napadu su razbijena stakla na kući. U vreme napada u kući su bili Ruža i Živan Mazić, stari više od 70 godina.

Ovo je peti put da Mazićima kamenuju kuću, a da počinioci nisu otkriveni.

Mazići su sve napade prijavili policiji.

U Klini živi dvadesetak srpskih povratničkih porodica.

09.11. 2015, 08:00 – 23:55|NO Kosovo in UNESCO Ostvarilo se ono što je realno i ako su mnoge zemlje istrpele strašne pritiske i napade od Šiptarskih lobista!


Žalosno je to što ima više do 50% onih koji podržavaju Separatizam Šiptarskih separatista, pa je i očigledno što širom sveta bukte ratovi, patnja, tragedije!

It is regrettable that, why has more than 50% of those who support separatism Shiptar separatists in Kosovo, and is apparently the world over are still raging wars, suffering, tragedy!

Šiptarski Separatisti koji bi da pored dobre volje Srbije koja im je dala prostora za život na njenoj teritoriji i pored toga što su Šiptari nastrali na sve Srpsko stanovništvo i materijalno, sada nastranjem na duhovno hteli bi da preotmu i taj domen !

Srbi, opet ništa nismo dobili čisto da se zna, VREME JE ZA VELIKI POSAO I RAD!

DATA NAM JE ŠANSA DA sačuvamo ono što smo imali i OGROMNA OBAVEZA DA BUDEMO BOLJI I UNAPREDIMO BRIGU O SVOM NARODU i onom što nam je istorija i preci ostavili za na veki vekova +++

I oni koji koji nas uporno napadaju i teže daljem osvajanju, dobro znaju da sve USPEHE KOJE SU OSTVARILI upravo su postigli na našim slabostima i našim popuštanjem i povlačenjem za rad budućeg života i šanse za zajednički život… Naše slabosti koje imamo moramo da popravljamo i barem ostanemo tu gde smo. Rad, rad i dalji PAMETAN rad jedino može da NAM UZ BOŽIJU VERU POMOGNE! Oni koji rade protiv unapređenja nacije i države upošte trebaju odmah da se sklone svojom voljom ili da se promene…

Nije lako vreme koje dolazi, ali dolazi i moramo da ga dočekamo …

Generalna konferencija UNESCO-a: Kosovo nije primljeno

09. 11.2015, 10:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Bokova na zasedanju koje je u toku/video screenshot

13:35 – Odbijen predlog za članstvo Kosova u UNESCO

Kosovo je odbijeno za članstvo u UNESCO, upravo je odlučila Generalna konferencija ove organizacije. 

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji,“ izjavio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić. Iako data pre desetak dana za srpski radio „S“, ispostavilo se da je ova izjava najpreciznije opisala ono što se danas dogodilo u Parizu.

AFP, AP i TASS greškom izvestili da je Kosovo primljeno u UNESCO

Nekoliko svetskih medijskih agencija je danas greškom objavilo vest da je Kosovo primljeno u UNESCO.

Kako navodi B92, Agencija Frans Pres je tu vest greškom objavila na svom Tviter nalogu, da bi ubrzo ova objava bila obrisana, te objavljena tačna vest.

Istu vest je objavio Asošijeted pres na svom agencijskom servisu, a kako dalje navodi B92, ruska agencija TASS je, takođe, prvobitno izestila da je Kosovo primljeno u UNESCO i zatim objavila ispravku.

Međutim, više od 30 minuta od završetka glasanja, britanski BBC na svom portalu nije imao vest o odluci Generalne skupštine UNESCO-a, kao ni CNN, dodaje B92.

Od 142 države koju su glasale, 92 su podržale članstvo Kosova. Protiv predloga bilo je 50 i time nije ispunjen uslov za prijem Kosova u UNESCO, javile su srpske agencije. Za predlog je trebalo da glasa najmanje 95 zemalja.

12:55 – Predlog Srbije o odlaganju odluke odbijen

Predlog Srbije da se odluka o članstvu Kosova odloži je odbijen, navodi kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači. Predlog je odbijen sa 88 glasova protiv, a 58 „za“. Za nekoliko minuta počeće glasanje za članstvo Kosova u UNESCO.

„Pobedili smo u proceduralnoj bitki za Kosovo na Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Pao je predlog Srbije i Rusije za pomeranje odluke,“ naveo je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Za predlog Srbije glasalo je ukupno 170 država. Svoj glas „za“ dalo je 58 država, protiv je bilo 88, a 22 su bile uzdržane. Predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Među onim zemljama koje su podržale predlog Srbije su – Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko i Meksiko. Protiv srpskog predloga bile su Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je BiH bila uzdržana, navodi RTS.

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-drugi deo od 92

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-treci deo od 92

12:00 – Predlog Srbije o odlaganju odluke o Kosovu podržale Rusija, Argentina i Kuba

„U toku je žučna rasprava. Srpski predlog podržale Rusija, Argentina i Kuba. Usprotivile se SAD (nema pravo glasa), Velika Britanija i Nemačka,“ navodi RTS.

11.50 – Srbija predložila odlaganje odluke o Kosovu 

Srbija je upravo predložila odlaganje odluke o prijemu Kosova u UNESCO, prenosi RTS.

11:30 – Zasedanje nastavljeno

Nakon pauze od pola sata, u 11.30. je nastavljeno zasedanje Generalne konferencije na kojem se odlučuje o članstvu Kosova.

11:00 – O Kosovu u 11.30

Nakon što je direktorka UNESCO-a, Irina Bokova, završila svoje obraćanje, predsednik Generalne konferencije, Stenli Mutumba Simata, predložio je da se o zahtevu Kosova za učlanjenje u ovu organizaciju razmatra nakon pauze koja će trajati do 11.30.

Pošto treba da se razmatra zahtev Kosova, predlažem da se sednica pauzira i da se nađemo ponovo u tačno 11.30, rekao je on.

10-37: Počelo zasedanje: UNESCO uskoro o Kosovu

Generalna konferencija UNESCO-a na kojoj će se vrlo uskoro raspravljati o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju nastavlja se danas u Parizu. U ovim trenucima direktorka Irina Bokova govori o ciljevima UNESCO-a, o tome šta će UNESCO u budućnosti da radi, te o sprovedenim projektima. Srpska strana, sa svojim tradicionalnim saveznicima, pre svega Rusijom i Kinom traži odlaganje odluke i veruje da će se to uskoro desiti, dok je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i jedan od najagilnijih diplomata u lobiranju za ostvarivanje međunarodnog priznanja Kosova, Petrit Seljimi, za srpski B92 rekao da bi odluka o odlaganju bila jednaka zabrani.

Zasedanje Generalne konferencije uživo, možete pratiti OVDE, klikom na „LIVE WEBCAST“ koji se nalazi u donjem levom uglu (ispod „PROGRAMME OF MEETINGS“), i onda klikom na „English“.

„Čemu odlaganje? Nema nikakve svrhe da se odlaže nešto što je već završeno,“ rekao je ovaj mladi diplomata za televiziju b92.

Iako veruje da će odluka biti „veliko DA“, to „ne znači da će to biti lako glasanje“, smatra drugi mladi kosovski ministar za evropske integracije – Bekim Čolaku koji se javnosti obratio pismom u kojem je poručio da je Kosovo „svakako pobedilo“, pre svega zbog „briljantno“ vođene kampanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavljajući „pozitivnu sliku“ o Kosovu. On smatra da obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa „najmoćnijim zemljama demokratskog sveta“, sa druge strane je Srbija koja „uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine“. Ipak, ishod će zavisiti od drugih proračuna i niza razloga, dodao je Čolaku. Ovako je on opisao kampanju:

„Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!).

U pripremi za zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, srpske diplomate i predstavnici vlade su unazad dve nedelje izjavljivali da će se boriti svim silama da to spreče, za razliku od perioda pred izglasavanje odluke Izvršnog Saveta ove organizacije, ranije u oktobru – da se glasanje za članstvo Kosova stavi na dnevni red Konferencije, kada su u svojim izjavama naglašavali da u tom slučaju Srbija ne može puno da učini.

Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, je do sada bio najkonkretniji u stavu da se danas ne može dogoditi da Kosovo postane članica UNESCO-a:

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti. Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista,“ rekao je Jeremić u izjavi za srpski „S“.

Izvršni savet UNESCO-a preporučio je krajem oktobra da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije. Tada je 27 članica UNESCO-a glasalo za, 14 je bilo protiv, a isto toliko je bilo i uzdržanih.

Ukoliko bi Kosovo danas bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi se vodila kao kosovska.

Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatski rat oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je vođen između Srbije i Kosova još od 2009. godine.

Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno. A srpska kontra-kampanja, biva vidljivija početkom oktobra – nekoliko dana pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a.

Ko je pobedio? Šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci (REAKCIJE)

09.11.2015, 14:32|Izvor: KoSSev|

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo danas nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Iako razočarani, u prvim reakcijama kosovskih zvaničnika, oni nastavljaju da u „pozitivnom duhu“ navode da su svojom višemesečnom kampanjom stekli „nove prijatelje“, te „inspiraciju za još veći rad“, a srpsku kontra-kampanju nazvali su „rasističkom“. Sa druge strane, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, čestitao je građanima i Vladi na uspehu, navodeći da je ovo nastavak borbe za KiM. Srpska pravoslavna crkva je istakla da se pokazalo da u UNESCO-u „ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom“, dok je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ocenio da je danas pobedila „šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja“. Da je imalo još tri glasa „za“, Kosovo bi se danas učlanilo u najvažniju svetsku organizaciju obrazovanja, nauke i kulture. Za danas popodne najavljena je i vanredna konferencija Predsednika Srbije i premijera Aleksandra Vučića. 

Janjić: Srbija se u UNESCO-u borila da se pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom

Na odluku Generalne konferencije je među prvima reagovao otac Sava Janjić. On je u više objava na svom Tviter nalogu poručio:

„Srbija se u UNESCO-u borila da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglasavanjima i konfrontacijom #JediniPut.“

„Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci.“

„Privrženost Kosova ka zaštiti baštine mora biti dokazana u praksi, a ne samo rečima. Pred svima nama je nastavak dijaloga.“


SPC: Poverenje se gradi delima

„Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može i ne rešava politizacijom, posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verni narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji,“ naglasila je SPC u reakciji na današnju odluku UNESCO-a.

Nikolić: Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država

„Čestitam građanima Srbije što su imali poverenja da ćemo braniti i odbraniti ono što su naši preci čuvali vekovima. Ovo je pravedna i moralna pobeda u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno, ne može da računa na podršku većine,“ poručio je Nikolić, a preneo B92.

On je takođe, kako dodaje B92, čestitao Vladi Srbije što je „uložila mnogo diplomatskih napora i nije odustajala ni kada se činilo da je sve izgubljeno,“ dodajući i da Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo „ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država.“

„Ova pobeda nije izvojevana novcem, već poštovanjem koje svet gaji prema našoj državi i narodu. Dokazali smo da kada svi radimo u interesu Srbije možemo da ostvarimo nemoguće. Ovo je nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i znak dovoljno jasan svima da od južne srpske pokrajine nećemo nikada odustati,“ zaključio je on, dodaje B92.

Mustafa: Srbija konstantno vodila „rasističku kampanju“

Sa druge strane, kosovski zvaničnici ističu da ovo nije „kraj“, te da oni nastavljaju svoju kampanju za članstvo i u drugim organizacijama. Oni, takođe, pohvaljuju kosovsku kampanju koja je, kako kažu, 10 meseci aktivno lobirala za članstvo Kosova u UNESCO. Spremni su da „neumorno rade na jačanju države“ i pormovišu je kao „uspešan projekat.“

„Nažalost, jasnu orijentaciju prozapadnog Kosova i njegovu spremnosti da unapredi sve konstruktivne agende, sprečila je Srbija koja je konstantno vodila, posebno tokom ovog procesa, rasističku kampanju protiv Kosova. Ovo je dovelo do toga da neke zemlje koje dele zajedničke interese – postanu saveznice Srbije. Ali, to nas ne pogađa. Zato što smo odlučni da radimo neumorno na jačanju države Kosovo i da je promovišemo kao uspešan projekat, koji služi interesima njenih građana, bez razlike i to je doprinos miru, toleranciji i prosperitetu,“ rekao je kosovski premijer, Isa Mustafa, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Samoopredeljenje: Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva 

Pokret Samoopredeljenje je odluku o neprihvatanju zahteva Kosova za prijem u UNESCO nazvao „sramnom“. Oni na svojoj Fejsbuk stranici dodaju i da ne mogu da se slože sa dijalogom sa Srbijom koja je „neprijatelj koji ne bira sredstva“.

„Diplomatska ofanziva koju je Srbija vodila protiv prijema naše Republike u UNESCO dokazuje vrlo jasno da je, ono šta svi znaju, a neki ne žele da shvate, Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva kako bi se borila protiv nas,“ navodi se u saopštenju ovog pokreta i dodaje da oni ne mogu da se slože sa dijalogom, bez da on bude „fundamentalno promenjen“.

Tači: Većina zemalja u svetu glasala za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Kosovo je na nezaustavljivom putu 

„Većina zemalja u svetu glasala je za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Za 10 meseci, samopouzdano i otvoreno smo uradili ono što je važno za građane Kosova i prijatelji su dali mnogo,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, reagujući na odluku Generalne konferencije UNESCO-a.

On je dodao je Kosovo na „nezaustavljivom putu“ i da će njegova diplomatija nastaviti sa zahtevima za članstvo u drugim organizacijama, „uključujući ponovo i UNESCO.“

Čolaku: Nije trenutak za tugovanje, već za još veći rad

Među prvima je, takođe, reagovao kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku.

„Šteta je što nije postignut dovoljan broj za članstvo u UNESCO danas, ali smo navijali za veliku podršku koju smo uspeli da mobilišemo. 92 zemlje su nas podržale! Ovo nije trenutak za tugovanje, već on treba da se iskoristi kao inspiracija za još veći rad. Ne da nas zaustavi, već da se vratimo još jači,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Pohvalivši ponovo kampanju kosovske diplomatije, on se još jednom osvrnuo na srpsku kontra-kampanju.

„Rasistička kampanja Srbije je nestabilna, neće dozvoliti da na jednoj strani igraju evropsku utakmicu, a na drugoj da stvaraju prepreke,“ dodao je Čolaku, istakavši:

„Zapamtite nastavljamo hladne glave i sa posvećenošću. Još jednom pohvaljujem pozitivan primeran pristup koji su imali svi koji su podržali Kosovo u UNESCO – san koji će definitivno postati stvarnost.“



Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Šefovi UNMIK-a: Kosovo u UNESCO zbog mira između Srbije i Kosova;

Mekenzi: Kosovo u UNESCO uvreda za UNESCO i UN

09.11.2015, 0:18|Izvor: KoSSev|

Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao „nezavisne činioce“ koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO „ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu“ i da može da doprinese daljoj „normalizaciji odnosa i dugoročnom miru“ između „Kosova i Srbije“ i „stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja“. Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila „uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije“. Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom „Zaustavite ludilo“ sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.

Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – „UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla,“ nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon „najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti“, a da je njihov cilj bio da „zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir.“

Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO

„Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa,“ rekao je Mekenzi.

„Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije,“ zaključio je on.

„Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo,“ navode oni u svojem pismu.

Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su „tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni“, te dodaju da je Kosovo napravilo, „korak po korak“, „ogroman napredak“, uspostavljajući „opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica“.

Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez „izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice“.

„U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu,“ navode oni takođe u svom pismu.

„UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe,“ zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.

Čolaku o lobiranju za članstvo u UNESCO: Kosovo je u svakom slučaju pobedilo

09.11. 2015, 0:01| Izvor: KoSSev|

Kosovo je „deo nagrade“ dobilo tokom kampanje „svetske klase“ lobiranja za članstvo u UNESCO, koju je „briljantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova“, predstavivši pozitivnu sliku o sebi. Kosovu je iskustvo lobiranja „dobro poslužilo da podigne svest o preprekama“, a „najveća je, bez sumnje, politika Srbije i njenih pristalica“. „Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju“, koja je „najbolje pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas“. Srbija je „mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje od bilo kakvih sredstava, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija.“ „Srbija sa jedne strane hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge strane sužava sebi put preprekama,“ – ovako je kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku, komentarisao kampanju za članstvo Kosova u UNESCO, ali i srpsku kontra-kampanju koja se posebno zahuktala u poslednjim danima pred odluku o kosovskom članstvu. On je u autorskom tekstu, koji je tokom vikenda preneo portal Koha, naveo i šta je Kosovo dobilo lobiranjem za članstvo. Čolaku veruje da će odgovor Generalne konferencije UNESCO-a za Kosovo biti „da“. U nastavku pročitajte njegov tekst u celosti.

Diplomatska kampanja Republike Kosovo za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dobiće važan odgovor u ponedeljak.

58. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Donji Ratis near Decani

Verujem da će ovaj odgovor biti veliko DA, kao što je 21. oktobra Generalnoj konferenciji ove organizacije gde će se glasati za članstvo naše zemlje jasno preporučio Izvršni odbor. Nedavno je, kada smo uspeli da sprečimo zahtev Srbije da odloži glasanje za kasnije – postignuta mala pobeda.

Međutim, to ne znači da će to biti lako glasanje. Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!). Podsetimo, obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa najmoćnijim zemljama demokratskog sveta, sa druge strane je Srbija koja uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine itd. Naravno, ishod će zavisiti od drugih proračuna, niza razloga kojim se sada nećemo baviti u ovom kratkom pisanju.

Ali, danas se neću zadržavati mnogo na krajnji rezultat ove epizode naše posvećenosti članstvu. Izabrao sam da pišem sada kada nije poznat rezultat, jer mislim da je ovaj proces već doneo neke važne rezultate koji ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Nakon glasanja biće teško da se mirno govori o ovome, jer će fokus biti na rezultatima i brojevima. Spektar boja i nijansi će se svesti na crno i belo – bar za nekoliko dana. Neće nedostajati hvale, kritika i predloga (kasnih) šta je to moglo da bude bolje kako bi se osiguralo najviše glasova – i to će biti rečeno bez obzira na ishod.

42. ST PARASCEVA'S CHURCH, in the village of Zaskok, near Urosevac

Da se vratimo na ono što želim da istaknem: Tokom našeg putovanja prema ovoj stanici već smo dobili deo nagrade. Tokom kampanje lobiranja, koju je brilijantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, naša zemlja je predstavila pozitivnu sliku i dobila dodatno samopouzdanje u potrazi za svojim uključivanjem i međunarodnim predstavljanjem. Tokom ovog perioda Kosovo je dobilo podršku koja je doprinela našem posvećenom radu. A ovo iskustvo nas čini još spremnijim za druge i slične koji će tek doći. Ovo iskustvo nam je dobro poslužilo da se podigne svest o preprekama pred nama, a najveća je, bez sumnje u tom pogledu, politika Srbije i njenih pristalica. Delimično su zaustavljeni ovim:

(1) Kosovo je vodilo kampanju zasnovanu na pozitivnim argumentima, pokazavši ozbiljan i zreo pristup. Ova kampanja za članstvo je u velikoj meri uticala na način na koji se naša zemlja percipira. Objasnio sam svakome ko je voljan da sluša da je izvor inspiracije da učestvujemo u ovoj organizaciji taj da ojačamo našu posvećenost obrazovanju, kulturi i zaštiti svih kulturnih nasleđa. Ona je, takođe, naglasila da je naš cilj u potpunosti u skladu sa misijom organizacije – promocija moralne i intelektualne solidarnosti među narodima, saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Prezentovanje onoga što je postignuto modernim pristupom, pozitivnim, profesionalnim, hladne glave – obeležje je i merilo ozbiljne države.11. ST NICHOLAS' CHURCH, in Slovinje near Lipljan

(2) Nakon ove kampanje, Kosovo ima više prijatelja. Pokušaji da koordinišemo i prikupimo glasove uticali su na povećanje angažovanja i naše prisustvo na globalnom nivou. Naravno, Kosovo blisko sarađuje sa svojim partnerima, čija privrženost ima presudnu ulogu u ovom procesu, ali ova kampanja je i podigla diplomatsku aktivnost i razmenu sa mnogim zemljama širom sveta i to nam je pomoglo da ojačamo stare mostove i gradimo nove.3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

3) Kampanja u javnosti je privukla na kosovsku stranu i druge zainteresovane strane, kao i one iz vaninstitucionalnih oblasti – iz umetnosti, kulture i akademske zajednice. Među primerima je pismo koje je poslalo deset svetski priznatih profesora iz nekih od najpopularnijih akademskih institucija širom sveta kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, itd. Dalje, deo javne diplomatije je uspešno uključilo mnoge građane, ali i pojedince iz dijaspore širom sveta. Dovoljno je potražiti #KosovoinUNESCO na društvenim mrežama gde se vidi fantastična podrška Kosovu.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

4) Možda je od većeg značaja za ovu kampanju sticanje iskustva koje će se koristiti, ne samo za članstvo, već i za mnoge druge stvari koje će uslediti. Nije da Kosovo nema iskustvo, mogućnosti i kapacitet u međunarodnom lobiranju za svoje interese, već se sada radi u drugim kontekstima (posle Sporazuma o regionalnom predstavljanju i unapređenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa) i sada se za dobijanje članstva u međunarodnim organizacijama i forumima traži podrška na globalnom nivou.

Albanian terrorism against UNESCO cultural object!

5) Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju, i zato ostaje glavna prepreka za ulazak Kosova u međunarodnu zajednicu (da bude jasno, postoje i druge zemlje koje ne podržavaju ulazak Kosova uprkos stavu Srbije). Jedna evropska Srbija i dobrosusedski odnosi su u interesu Kosova. Ali, to je nešto što će biti postignuto u budućnosti. Kampanja vođena od strane srpskih institucija najbolje je pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas. Takvo ponašanje i pristup su uvidele i zemlje EU – gde Srbija traži članstvo. Srbija, sa jedne strane, hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge – sužava sebi put preprekama.

13. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Petric near Pec

Dakle, možemo pohvaliti kampanju i tim koji ju je radio svom svojom energijom, koji je kucao na sva vrata da bi Kosovo dobilo članstvo u UNESCO. Ja želim da se to desi u ponedeljak i jedna stvar je sigurna, a to je da je Kosovo u svakom slučaju pobedilo.

Nezadovoljni mupovci posle protesta u Kosovskoj Mitrovici kreću za Beograd: Sastanak sa Đurićem i Stefanovićem

09.11.2015, 11:30|Izvor: KoSSev|

Nakon upravo održanog protesta u Kosovskoj Mitrovici, pod sloganom „Dosta smo čekali“, četvoročlana delegacija pripadnika MUP-a Srbije sa Kosova i Metohije, koji već pola godine, kroz više protesta, pokušavaju da reše svoj, kako tvrde, nezakonito zaključen radno-pravni odnos, upravo kreće za Beograd. Oni će danas u 17 časova voditi razgovore sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem. Policajci kažu da su vođeni razgovori sa Kancelarijom za KiM da se protest odloži, a da se „zauzvrat dobije razgovor u Beogradu“, međutim, policajci su istakli da na to nisu pristali, zahtevajući da se današnji protest ipak održi, ali da se danas vode razgovori i u Beogradu.

„Upravo čekamo vozilo i polazimo za Beograd. Završen je ovaj deo protesta upravo. Ljudi ovde ostaju do daljnjeg,“ rekao je Šekularac u izjavi za KoSSev, dodavši:

„Mi smo se obratili kratko ljudima, objasnili šta je i kako je, ljudi, ponavljam, ostaju tu, mi odlazimo gore.“

Šekularac je naveo da bivši pripadnici MUP-a Srbije imaju dva osnovna zahteva. 

Prvi zahtev je donošenje zakonskog akta kojim će biti regulisan radno pravni status ovih pripradnika MUP-a, s tim da doneti akt bude u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije. Drugi zahtev je da se radnicima koji ne žele da idu u penziju, omogući povratak u MUP Srbije, uz raspoređivanje na radna mesta po gradovima u centralnoj Srbiji.

Policajci su još jednom istakli da su nezadovoljni radnom grupom, formiranom upravo u Beogradu pre šest meseci, uz podršku srpskog premijera Aleksandra Vučića. Istakli su da ni posle šest meseci, „nikakvu povratnu informaciju“ nisu dobili od ove radne grupe ni nakon poslednjeg protesta u Kosovskoj Mitrovici, koji je bio 21. septembrakada su najavili, a u jeku tadašnje najave da će srpski premijer posetiti Kosovo i Metohiju, da će ga dočekati „aplauzom ili protestima“.

Ukoliko zahtevi ovih bivših državnih službenika ne budu ispunjeni ovoga puta, „protest će preći u štrajk glađu“, a do ispunjenja njihovih zahteva. I ovoga puta policajci su o protestu obavestili srpskog predsednika vlade i predsednika Republike.

Oko 800 radnika MUP-a Srbije sa KiM-a zahteva da njihov radni status bude regulisan u skladu za važećim zakonima Republike Srbije. Oko 1.200 policajca i radnika MUP-a na Kosovu i Metohiji penzionisano je 2013. godine, nakon potpisivanja prvog briselsog sporazuma kada je Vlada Srbije donela zaključak da se ukinu radna mesta policajcima sa Kosova i Metohije i da se oni u skladu sa posebnom uredbom penizionišu.


Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

12.08.2015 08:00 – 23:55 Svi dosadašnji potezi Srpske države jesu ustvari BRISANJE SRPSKE DRŽAVE NA Kosovu i Metohiji…


Primena sporazuma o osiguranju vozila od noćas posle ponoći

11. 08. 2015, 11:15 Izvor: KoSSev

14:30 Pogranična policija potvrdila da od noćas posle ponoći počinje da se primenjuje sporazum o međusobnom priznanju polisa osiguranja

Graničnoj policiji Kosova stiglo je zvanično uputstvo za saobraćaj vozila od noćas posle ponoći – 12. avgusta, a koji je potvrđen početkom ovog meseca u Briselu. Sva vozila koja imaju polise osiguranja osiguravajućih kuća iz Srbije i sa srpskim tablicama, odnosno vozila sa kosovskim tablicama i polisama osiguranja kosovskih osiguravajućih kuća, slobodno mogu da prelaze preko tzv. integrisanih graničnih prelaza, oslobođeni dodatnih taksi osiguranja, potvrđeno je KoSSevu u graničnoj policiji Kosova.

Što se tiče srpskih tablica gradova sa KiM-a (KM, PR, UR, PZ, GL, PE), oni će „do daljeg“ moći da prelaze preko ovih prelaza na Severu Kosova, dok vozila sa RKS tablicama i dalje neće moći da ulaze u centralnu Srbiju bez privremenih tablica, za koje ne treba da plaćaju takse.

Od noćas na integrisanim graničnim prelazima počinju da rade i službe osiguranja, ali samo za ona vozila sa stranim tablicama koja ulaze na Kosovo i koja će morati da plaćaju osiguranje.

11: 15​ – Sprovođenje memoranduma o osiguranju vozila, koji su u Briselu, u novoj rundi razgovora početkom avgusta postigli predstavnici Beograda i Prištine, trebalo bi da započne sutra od ponoći, KoSSev saznaje iz neimenovanog izvora u graničnoj policiji Kosova. Granična policija ipak još uvek nije dobila uputstvo za primenu sporazuma prvobitno postignutog 22. juna, zbog čega u ovoj službi naglašavaju da se još uvek radi o nezvaničnim informacijama, a uputstvo se očekuje da uskoro i stigne. Primenom ovog sporazuma, sva vozila sa srpskim tablicama i polisama osiguravajućih društva iz Srbije, uključujući i privatna, njih oko 19, kao i vozila koja su osigurana kod kosovskih osiguravajućih društava sa kosovskim tablicama, biće oslobođena plaćanja taksi, što je nova odluka u odnosu na raniju da se snize cene osiguranja prilikom saobraćanja vozila sa Kosova u centralnu Srbiju i obrnuto. Moguće je, međutim, dodaje naš izvor, da ponovo stigne uputstvo o tome da se vozila sa srpskim tablicama oznaka gradova na KiM-u (KM, PR, PE, PZ, UR, GL) zaustave, a ove tablice i oduzmu na integrisanim graničnim prelazima, što je bio povod i za protest Srba 23. jula prilikom prvog neuspelog pokušaja primene sporazuma, kada je, prema informacijama iz lokalnih samouprava sa Severa, Priština dala uputstvo i za oduzimanje ovih tablica.

„Sporazum bi trebalo da počne da se primenjuje od sutra posle ponoći – od 13. avgusta, nama je tako rečeno, ali su ovo još uvek nezvanične informacije, jer nam uputstvo nije stiglo, ali očekujemo da uskoro i stigne,“ naglasio je neimenovani izvor iz granične policije Kosova za KoSSev.

12:15 – Pacoli potvrdio primenu sporazuma od sutra posle ponoćiU međuvremenu i kosovski mediji su javili da primena sporazuma o osiguranju vozila počinje sutra, pozivajući se na saopštenje šefa tehničke delegacije Kosova za razgovore sa Srbijom, Rahima Pacolija.

„Memorandum o sporazumevanju o obostranom priznanju polisa osiguranja između dve države, Kosova i Srbije, počinje efektivno sa primenom u ponoć 12. avgusta,“ prenosi Koha navode iz ovog saopštenja.

„Građani Kosova mogu slobodno da se kreću u Srbiji sa osiguravajućim društvima TPL +. Takođe, građani Srbije mogu da uđu na teritoriju Kosova sa polisama osiguranja koju poseduju. To olakšava našim sunarodnicima koji iz Preševske doline dolaze na Kosovo,“ objasnio je Pacoli.

„Sva vozila iz Srbije, sa bilo kojim tablicama – priznaju se polise svih osiguravajućih društava, uključujući i privatna, isto tako i sa Kosova i u Srbiju,“ navodi dalje. On dodaje da nijedna strana nije „zvanično ništa izdala“, ali se nadležnim službama na graničnim prelazima izdaju uputstva od strane direkcija.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je, međutim, nakon poslednjih razgovora u Briselu u vezi sa pitanjem osiguranja i prelaska vozila na integrisanim graničnim prelazima sa Kosovom prošle nedelje najavila da će sporazum početi da se primenjuje od noćas.

„Građani će moći da prelaze administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u oba pravca bez plaćanja ikakve naknade za osiguranje, ali i bez frustracija zbog često kilometrima dugih redova na administrativnim prelazima,“ naveo je Đurić nakon razgovora u Briselu, 5. avgusta, najavljujući primenu sporazuma od 12. avgusta.

Pročitajte još: 

Od 12. avgusta prelazak administrativne linije sa KiM-om bez plaćanja osiguranja​

Sporazum o osiguranju nije otkazan, odložena samo primena

Priština poništila sporazum o osiguranju optužujući Beograd

Protest u Rudaru i na Rudnici: Kosovska granična policija najavila oduzimanje srpskih tablica (VIDEO)

Pacoli: U Srbiju sa kosovskim registarskim tablicama

Cene osiguranja vozila niže, režim kretanja preko IBM-a ostaje isti

I iz kosovske vlade tada je stigla indirektna potvrda da se polise neće plaćati. Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je nakon briselskog sastanka da je „sve spremno za početak sprovođenja sporazuma za osiguranje vozila koji je u interesu građana Republike Kosovo“, jer uklanja „teret plaćanja visokih naknada“ i da od sada pa nadalje nije potrebno „plaćanje dodatnih troškova tokom tranzita u Srbiju.“

Građani Kosova su do sada za ulazak u centralnu Srbiju plaćali oko 100 evra za osiguranje svojih vozila za mesec dana, dok se obrnuto, za ulazak na Kosovo, plaćalo oko 40 evra za dve nedelje, a vozači sa Kosova još uvek nemaju zelene kartone za svoja vozila.

Sporazum o obostranom priznavanju osiguranja vozila srpskih i kosovskih osiguravajućih društava postignut je krajem juna. Njime je tada regulisano sniženo plaćanje osiguranja za vozila sa srpskim registarskim tablicama gradova iz centralne Srbije koja ulaze na KiM, kao i plaćanje osiguranja za ona vozila koja ulaze sa KS tablicama u centralnu Srbiju, ali ne i pitanje registarskih tablica, to jest, korišćenje privremenih tablica za vozila sa RKS tablicama prilikom ulaska u centralnu Srbiju.

Međutim, uoči početka primene ovog sporazuma 23. jula, lokalne samouprave na Severu su dobile nezvanične najave da će se uz primenu sporazuma sprovoditi i odluka o oduzimanju tablica gradova na KiM-u sa oznakama KM, PR, UR, PE, PZ, (srpske tablice), zbog čega su Srbi na Severu protestovali, a Priština potom i odložila primenu sporazuma, optuživši Srbiju da nije uradila „tehničke pripreme“, da bi se prvobitna odluka o sniženju taksi osiguranja, u novoj rundi razgovora početkom avgusta, preinačila u odluku da se građani u potpunosti oslobode plaćanja ovih taksi. Ipak, u vezi sa pitanjem korišćenja tzv. srpskih tablica – gradova na Kosovu, u javnost iz Prištine i Beograda i dalje idu kontradiktorne informacije. Beograd tvrdi da ovaj sporazum ne zadire u to pitanje, dok iz Prištine stižu najave da je korišćenje tablica – KM, PR, PE, UR, PZ, GL nelegalno.

Počela primena sporazuma o osiguranju vozila!

Prema dogovoru Beograda i Prištine, u ponoć je počela primena memoranduma o osiguranju vozila.

Vozila koja su registrovana na Kosovu mogu da pređu na teritoriju centralne Srbije sa polisom TPL plus osiguranja, a vozila sa srpskim tablicama na Kosovo od noćas ulaze uz polisu osiguranja koja važi za Srbiju.

Kosovo-osiguranje

TPL plus osiguranje košta 40 evra na godišnjem nivou za putnička vozila.

Kako je javio Tanjugov reporter sa prelaza Jarinje, u ponoć je na tom prelazu počeo da radi kosovski biro osiguranja, čiji službenici izdaju polise osiguranja svim vozačima osim onima iz Srbije, Makedonije i Albanije.

Na prelazu Jarinje nezvanično kažu da će vozila sa registrarskim oznakama RKS, moći od sada da saobraćaju i u centralnoj Srbiji, ali uz izdavanje probnih tablica i uz neophodno već pomenuto TPL plus osiguranje.

Polise osiguranja koje izdaje kosovski biro osiguranja izdaju se svim stranim vozilima koja ulaze na Kosovo, osim za ona koja su registrovana u Srbiji, Makedoniji i Albaniji.

Tako, na primer, polisa kosovskih osiguranja za putnička vozila registrovana u Crnoj Gori, a koja ulaze na Kosovo, košta 15 evra za 15 dana, a na godišnjem novu 205 evra.

Trebalo je da Sporazum o osiguranju vozila Beograda i Prištine stupi na snagu 24. jula, mesec dana po postizanju, ali je odložen, a Beograd i Priština su za odlaganje krivili jedni druge.

Građani Kosova su do sada za ulazak u centralnu Srbiju plaćali oko 100 evra za osiguranje svojih vozila za mesec dana, dok se obrnuto, za ulazak na Kosovo, plaćalo oko 40 evra za dve nedelje.

Kosovo nije članica Biroa zelenog kartona, pa vozači sa Kosova još nemaju zelene kartone za svoja vozila.

Kosovska (ne)pravda, slučaj građanina Olivera I. -> Da li se u ovom trenutuku nadziru „NOVI IZBORI“ I MANIPULACIJA BIRAČKIM TELOM POD IZGOVOROM BRIGE ZA ZAŠTITU JEDNOG SRBINA !!! Pa gde ste Srbi svo ovo prethodno vreme! Verovatno ste dobro vladali kada nije bilo PAMETNIH SRBA!

PRIZNALI STE KOSOVO KAO DRŽAVU I PRIHVATILI SVE POTREBE TE TVOREVINE KAO DRŽAVE!

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, u pismu upućenom šefu Unmika i šefu Euleksa, traži od njih da se angažuju kako bi Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću bilo omogućeno da se brane sa slobode. Pisma su im uputili i Evropski pokret u Srbiji i zaštitnik građana. Posle protesta u Kosovskoj Mitrovici i Prištini, i u Novom Sadu se okupljaju građani koji podržavaju zahtev da se Oliver Ivanović brani sa slobode. Lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ peti dan štrajkuje glađu.

U pritvoru 560 dana, od kojih je 70 proveo pred sudom. Novo ročište Oliver Ivanović sačekaće takođe u pritvoru, koji mu je produžen do oktobra.

„Juče sam razgovarala sa premijerom Aleksandrom Vučićem, Oliver ima njegovu potpunu podršku i nadam se da će to uticati na Euleks da promeni odluku. Očekujem ove nedelje odluku Apelacionog veća i nadam se da će preinačiti odluku i Oliveru omogućiti ako ne odbranu sa slobode, onda bar da bude u kućnom pritvoru“, rekla je supruga Milena Popović Ivanović.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je u pismu zatražila od Euleksa da preduzme sve mere kako bi se poštovala osnovna Ivanovićeva prava i sačuvalo njegovo zdravlje.

„Ne dovodeći u pitanje načelo nezavisnosti sudstva, molimo Vas da hitno preduzmete mere iz svoje nadležnosti i iskoristite sva formalna i neformalna sredstva koja vam stoje na raspolaganju kako bi se poštovala osnovna ljudska prava i slobode pritvorenih i sprečilo narušavanje Ivanovićevog zdravlja, ali i izbegla destabilizacija društvene i političke klime na KiM“, navodi se u pismu Kancelarije.

Međutim, i pre pisma, Euleks je obrazložio svoju, drugačiju odluku.

„Postoji bojazan od bekstva i zastrašivanja svedoka. Moram da vas podsetim da tužilaštvo još nije izvelo do kraja sve svedoke, postoji još desetina onih koji treba da izađu i budu saslušani pred sudom i to je naš odgovor u ovom trenutku“, rekla je portparolka Euleksa Dragana Nikolić Solomon.

Odbrana podseća da je do sada ispitano 47 svedoka, uključujući dva zaštićena, i da nije zabeležen nijedan pokušaj zastrašivanja niti ometanje postupka.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju podseća i na garancije Vlade Srbije da će i Ivanović i Delibašić do kraja postupka biti dostupni Euleksu. Na garancije podseća i Evropski pokret u Srbiji.

„Držanje Olivera Ivanovića u pritvoru više od 18 meseci, bez mogućnosti da se brani sa slobode uprkos svim garancijama i apelima institucija i javnosti Srbije i Evrope, i uprkos principima pravde i pravičnog suđenja, ne samo da potkopava autoritet misije Euleks na Kosovu, već narušava kredibilitet Evropske unije i, na kraju, ugrožava jedan ljudski život“, saopštio je Evropski pokret.

Za neke pravnike, na delu je haški scenario – najpre hapšenje, a potom traže dokaze.

Za odbranu je sporan i odabir dokaza u postupku – poput tekstova u inostranim novinama, ali i odabir svedoka. Beograd ističe i da su iskazi većine svedoka išli u prilog Ivanoviću.

„Pred Haškim tribunalom bilo je dosta takvih slučajeva da se prvo hapsi, pa se posle traže dokazi. U slučaju Olivera Ivanovića, čak i da su imali dokaze, ne postoji informacija da je on pokušao da na to utiče“, kaže advokat Tomislav Višnjić.

Ivanović je proveo godina i po u pritvoru, te se postavlja pitanje da li je u ovom slučaju pravo zarobljeno u politici, ili se pritvor namerno produžava u iščekivanju Specijalnog suda za zločine na Kosovu koji već čeka oko 100 predmeta.

„To nam govori da je to politički proces s ciljem da se on skloni sa političke scene. S druge strane, da se napravi asimetrija krivice za ono što tek treba da usledi na Kosovu i Metohiji, a to je specijalni sud. Postoji akcija da se ljudi od ugleda iz srpskog korpusa sklone iz političkih zbivanja“, smatra Milivoje Mihajlović, bivši izveštač sa Kosova.

Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu i Metohoji počinio ratni zločin nad civilima 1999. godine. Uhapšen je 15 godina kasnije, nakon što je na prevaru pozvan na razgovor a u javnosti prezentovano kao dobrovoljna predaja i dolazak na saslušanje, uoči šiptarskih lokalnih izbora u Pokrajini.

Đurićevo pismo – flagrantno mešanje u pravosudni sistem EULEX-a! – Na Oliveru Ivanoviću testira se ne-pravosudni sitem pa ako Srbi protesuju za jednog svog Šiptari će za svakog. Jednako kao u Hagu pohapšeni su i osuđeni svi Srbi a oslobođeni svi ne-Srbi koji su fomalno bili uhapšeni…. Kao u doba Turske kada je bila poznata poslovica „Kadija te tuži, kadija ti sudi“, odmah se zna ishod za optuženog. „Pošteno mu sudimo“, pa da ga streljamo…

Sreda, 12. 08. 2015, 9:28 | Izvor: Lajmi.net

Izvor: Lajmi.net (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Predsedavajući Veća za zaštitu sloboda i ljudskih prava (KMLDNj), Bedžet Šalja rekao je da Vlada Srbije traži da osumnjičeni za ratne zločine, Oliver Ivanović, bude pušten da se brani sa slobode – što je flagrantno kršenje rada sudova.

Prema njegovim rečima, pismo direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Marka Đurića, na adrese EULEX-a i UNMIK-a, ne predstavlja prvi slučaj da se Srbija meša u unutrašnje stvari Kosova i u sudski postupak, javio je Lajmi.net.

Šalja je rekao da sumnja da će politički pritisci iz Srbije na sud koji je doneo odluku o pritvoru protiv Ivanovića moći da izmene odluke sudskog veća EULEX-a.

„Srbija nema šta tu da interveniše zato što je to posao suda i sud treba da odluči. Postoji bojazan da će sud činiti ustupke i da će dati drugu meru u slučaju Olivera Ivanovića, jer je sada EULEX-ov sud naveo da Ivanovićeva odbrana nije dostavila dokaze da se on brani sa slobode,“ rekao je Šalja za Lajmi.net.

Prema njegovim rečima, ovaj slučaj predstavlja flagrantnu i nedopustivu intervenciju u pravosudnom sistemu.

„Ovo je notorno i nedopustivo mešanje u pravosudni sistem, jer svaka normalna država neće dozvoliti nikome da se meša u pravosudni sistem. Ali, Kosovo je zemlja koja veoma malo odlučuje u svoje ime i zemlja koja je predmet mnogih međunarodnih pritisaka,“ rekao je Šalja.

Danas nismo dobili povratnu informaciju od UNMIK-a ili EULEX-a, institucija kojima je poslat zvaničan zahtev Srbije za promenu odluke o pritvoru osumnjičenih za ratne zločine – da se Oliver Ivanović brani sa slobode.

UN odbile da Unesku proslede zahtev Kosova

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić potvrdio je za „Blic“ da Ujedinjene nacije „nisu prihvatile da Unesku proslede zahtev Kosova za prijem u tu agenciju“.

Ivica Dačić kaže da pred Unesko neće stići predlog Ujedinjenih nacija da se raspravlja o zahtevu Kosova, ali je upozorio da je to tek prvi korak, prenosi Tanjug.

„Sada se može očekivati da se Kosovo sa svojim zahtevom za prijemom obrati direktno Unesku“, napominje Dačić.

Diplomatska borba definitvno nije gotova, jer se može desiti i da neka treća zemlja u ime Kosova pokrene ovaj zahtev pred izvršnim savetom Uneska, navodi Blic.

List Alo takođe piše, pozivajući se na diplomatske krugove, da su UN odbile da u Unesko proslede zahtev Prištine da Kosovo bude primljeno u tu agenciju.

Zahtev Prištine nije u skladu sa mandatom Unmika, koji se pridržava Rezolucije UN 1244, navodi se u obrazloženju UN povodom predloga da Kosovo bude primljeno u članstvo Uneska, agencije UN specijalizovane za obrazovanje, nauku i kulturu.

„Ujedinjene nacije nisu mogle da pogaze rezoluciju koju su same donele. Ovakvim ishodom praktično je osujećena namera Kosova da sa preporukom svetske organizacije sačeka glasanje u Unesku. Dakle, UN neće proslediti zahtev Prištine, ali Kosovo može direktno da se obrati Unesku ili da neka treća zemlja to učini u ime Prištine. To bi sve bilo neuobičajeno, ali se može očekivati. Zato Srbija, bez obzira na ovu malu pobedu, nastavlja diplomatsku ofanzivu da spreči prijem Kosova u Unesko“, navodi izvor lista.

Uklanjanje Parka mira posle formiranja ZSO?

 10. 08. 2015, 10:04|Izvor: KoSSev|

Foto: Tanjug

Uklanjanje Parka mira sa glavnog mitrovičkog mosta sada zavisi isključivo od uspostavljanja Zajednice srpskih opština, javio je danas Zeri, navodeći da je to stav srpskih zvaničnika, te da je pitanje rešavanja Parka mira trenutno blokirano, ali da će biti deo paketa sporazuma o četiri tačke. Srpski predstavnik u kosovskoj vladi i član srpske delegacije na razgovorima u Briselu, Ljubomir Marić, tvrdi sa druge strane da most na Ibru nije tačka Briselskog sporazuma i da nije deo nikakvog paketa dogovora, posredno potvrđujući ipak da se o njemu neće razgovarati bez formiranja ZSO. „Ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO,“ ​ rekao je Marić za KoSSev. 

Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri za prištinski list potvrdio je da se „barikada na Ibru“, kako se naziva Park mira, ne može ukloniti sve dok se ne formira „Asocijacija“, što je opet naziv kojim kosovski Albanci nazivaju Zajednicu. On je naveo da je ovo pitanje blokirano jer ni Priština, ni Beograd, nisu još uvek uspeli da „potpišu sporazum, kojim se četiri teme uključujuju u paketu“.

Ipak, Bahtiri je još ranije rekao da će se Park mira ukloniti najkasnije u junu ove godine, a da će sam Bahtiri „otići tamo da je ukloni“, što se nije dogodilo, podsetio je Zeri.

Marić: Most nije tačka Briselskog sporazuma; ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO

Sa druge strane, u razgovoru za KoSSev, kosovski ministar za administraciju lokalne uprave, Ljubomir Marić, koji je istovremeno i član srpske delegacije u Briselu, navodi da nema nikakvog sporazuma, niti da je čuo da je iko razgovarao o pitanju glavnog mitrovičkog mosta, kao deo „rešavanja u paketu“.

„Nema nikakvog sporazuma, to su samo medijski navodi koje ne bih komentarisao. Zna se se šta su tri pitanja o kojima se razgovara – telekom, energetika i ZSO. Po pitanju parka, nisam čuo da je iko o tome razgovarao u smislu rešavanja u nekakvom paketu, a sve insinuacije i sve kalkulacije, uključujući i one u medijima, posledica su tog prostora u kojem zapravo nema dogovora,“ kaže Marić.

Na naše pitanje da li to znači da prvobitni tzv. plan EU o revitalizaciji mitrovičkog mosta u tri faze, a sada i nacrt rekonstrukcije mosta bez Parka mira, sa dva kružna toka sa obe strane mosta – nije dogovoren sa srpskom, odnosno prištinskom stranom, Marić priznaje da je EU na razgovorima u Briselu prošle godine predstavila plan u vezi sa mostom, da se o tome razgovaralo i u maju ove godine, ali da nema dogovora, te da glavni mitrovički most nije tačka Briselskog sporazuma.

Istovremeno, Marić nije potvrdio da je nedavna skica rekonstrukcije mosta koja se pojavila u kosovskim medijima, precizna, već bi mogla biti samo jedna od varijanti.

„To su neke varijante koje ne bih ni komentarisao. Dogovora nema. Most nije tačka briselskog sporazuma. On je kao tema prošle godine predstavljen na jednoj od radnih grupa, ali se o tome nije razgovaralo, iako su se odmah, na prištinskoj strani pojavile medijske spekulacije da se o tome pregovara u Briselu. Međutim, ja nisam upoznat sa tim,“ navodi dalje Marić, naglašavajući:

„Ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO.“

Nakon što je 17. i 18. juna prošle godine uklonjena barikada postavljena u leto 2011, istog dana je u prisustvu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, kao i celokupnog političkog rukovodstva sa Severa Kosova, na glavnom mitrovičkom mostu postavljen Park mira, koji su stanovnici sa južne strane grada nazvali novom barikadom. Ultimatum gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija 21. juna prošle godine da se Park mira mora ukloniti prethodio je nasilnim demonstracijama sa južne strane grada 22. juna, kada je povređeno nekoliko desetina međunarodnih policajaca, građana sa juga, kao i dva novinara, a više policijskih i ostalih vozila zapaljeno. Zahvaljujući snažnom obezbeđenju glavnog mosta na Ibru od strane pripadnika specijalne Kosovske policije, američkog, nemačkog KFOR-a, italijanskih karabinjera i specijalne policije EULEX-a, izbegnuto je veće nasilje. U međuvremenu su kosovski zvaničnici više puta najavljivali da će „barikada“ biti i uklonjena.

14.06. 2015 | 08:00 -23:55 – Vučić i njegovi satrapi predadoše sve što se može predati, uništi dalju budućnost življenja za Srbe na KiM! I još se opravdava na glupe načine….


Tači: „Istorijski trenutak“ – kosovska zastava u olimpijskom Bakuu

13.06. 2015, 12:30 Izvor: KoSSev

Najviše čestitam kosovskim sportistima koji su „decenijama čekali na istorijski trenutak kada se naša zastava zavijorila na olimpijskom stadionu u Bakuu,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, na svom Fejsbuk profilu prvog dana Evropskih igara u Bakuu. I kosovska predsednica Atifete Jahjaga je ‘sa oduševljenjem’ govorila o tome da Kosovo po prvi put kao „nezavisna zemlja“, pod „svojom zastavom“, učestvuje na međunarodnom, olimpijskom sportskom događaju.

„Kosovo po prvi put kao država učestvuje na olimpijskom događaju. Čestitam svima, ali najviše našim sportistima koji su decenijama čekali na istorijski trenutak kada se naša zastava zavijorila na olimpijskom stadionu u Bakuu,“ napisao je Tači, a uz fotografiju na kojoj sportisti nose zastavu Kosova. Njegovu objavu je i do sada lajkovalo gotovo 3.500 ljudi.

On je juče i poželeo sreću kosovskim sportistima uz link sa spiskom i fotografijama sportista koji učestvuju na igrama u Bakuu: „Od srca želim sreću našim sportistima na Evropskim igrama ‘Baku 2015’. Srećno Kosovo!“

I na Twitter nalogu Tačijevog ministarstva se nalazi „čestitka“ zbog toga što je kosovska zastava prvi put jasno istaknuta na jednom olimpijskom događaju, a koja je i retvitovana više desetina puta:

„Vau! Kosovska zastava po prvi put na olimpijskom događaju. Čestitam našim sportistima u Bakuu 2015.“

Kosovska zastava na Evropskim igrama u Bakuu: „Nema većeg ponosa nego da po prvi put Kosovo učestvuje“

Da je učešće Kosova pod svojom zastavom na evropskim igrama važno za kosovske zvaničnike, javnost i sportiste, potvrdila je i Jahjaga u svom obraćanju kosovskim sportistima pred odlazak u Bakuu, a tokom njihovog preuzimanja kosovske zastave iz njenog kabineta.

„Za našu državu, državu Kosovo nema većeg ponosa, nema veće emocije nego da po prvi put Kosovo bude učesnik na Evropskim igrama i ovim prvim korakom postaje deo porodice međunarodnog sporta,“ rekla je tada Jahjaga, dodajući da sportistima zvanično predaje „zastavu Republike Kosovo koja će se po prvi put vijoriti u okviru Evropskih igara koje se održavaju, među mnogim drugim evropskim i svetskim zastavama.“


Sedamnaest međunarodnih i evropskih saveza + MOK 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima odbojke, košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Odlukom MOK-a Kosovu je omogućeno da učestvuje na Evropskim igrama u Bakuu, takođe, pod svojom zastavom.

Tako će možda neki od kosovskih takmičara biti u sportskom klinču sa srpskim, koji takođe učestvuju na igrama.

Interesantno je, međutim, da ni Azerbejdžan, ni Brazil nisu priznali Kosovo.


EKSKLUZIVNO: Majljinda: U Bakuu sam iskusila najveću sreću u životu

14.06. 2015, 1:25 Izvor: Zeri

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Majllinda Keljmendi je trenutno verovatno najsrećnija osoba na svetu. Sinoć joj se ostvario san sa kojim je odrastala.

Džudistkinja broj 1 nosila je zastavu Kosova, na čelu kosovskog tima na veličanstvenom otvaranju evropskih igara „Baku 2015“.

Zeri je javio da je ovo prvi put da je Kosovo predstavljeno kao sve druge države u velikoj sportskoj manifestaciji koja je Majljindi mnogo godina nedostajala. San je sada postao stvarnost.

Ponos kosovskog sporta opisala je za Zeri emocije sa duge parade zastave Kosova na Olimpijskom stadionu u Bakuu u prisustvu 85 hiljada gledalaca, ceremoniju koju su pratili milioni ljudi preko televizije.

„Osećala sam se bolje nego ikada ranije. Mnogo je urađeno i žrtvovano za ovaj dan,“ rekla je Majlinda Keljmendi u ekskluzivnom razgovoru za Zeri.

„Veoma sam ponosna što sam postala prva sportistkinja koja je nosila zastavu naše nove države u ovako velikom sportskom događaju,“ rekla je najbolja sportistkinja Kosova.

Čitav intervju Maljinde Keljmendi za Zeri možete pročitati u nedeljnom štampanom izdanju.

O čemu Beograd i Priština razgovaraju ove nedelje u Briselu

 14.06. 2015, 11:38 Izvor: KoSSev

Od ponedeljka 15. juna pa do 18. u Briselu će se voditi razgovori Beograda i Prištine u okviru tehničkog dijaloga o formiranju Zajednice srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i „svim otvorenim pitanjima“, saopšteno je danas iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Beogradsku delegaciju predvodiće direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, a u razgovorima će učestvovati i direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, Dragan Vladisavljević i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva rudarstva i energetike, republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Telekoma Srbije, kao i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO i kosovski ministar za administraciju lokalne samouprave, Ljubomir Marić. Iako je iz opštine Južna Mitrovica ranije najavljeno da će se 17. juna sastati i radne grupe o slobodi kretanja kako bi razgovarale o glavnom mitrovičkom mostu,  te da će uslediti „konkretna rešenja“, a ovu temu potvrdio i gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić, u saopštenju iz Beograda nema, međutim, informacije o ovoj temi razgovora. 

„Presudni razgovori“ – 23. juna

Za 23. jun zakazani su razgovori Beograda i Prištine na nivou premijera, a koje su pojedini beogradski mediji ocenili kao presudne.

List „Blic“ je u čak dva teksta – „Bure baruta – ovo čeka Srbiju narednih meseci“ i „Dan D za Srbiju 23. jun“ označio 23. jun kao „možda presudan događaj“, jer „ključne zemlje EU, pre svih Nemačka, očekuju da se do tada napravi ‘veliki pomak’ u pregovorima s Prištinom.“

„Četiri teme su na stolu i EU očekuje da postignemo dogovor. Prva tema su telekomunikacije, gde se od Srbije očekuje da reši problem pozivnog broja za Kosovo, iako vlast u Prištini i dalje ne dozvoljava Telekomu da radi na severu Kosova. Druga stavka je energetika, gde traže da Prištini prepustimo upravljanje jezerom Gazivode,“ kazao je za „Blic“ sagovornik iz kabineta srpskog premijera.

Ovaj datum je pomenut i u saopštenju političke opozicione koalicije „Patriotski blok“. Iz ovog bloka sa Kosova nedavno je saopšteno da će Premijer Srbije „predati“ jezero Gazivode 23. juna, a što je, kako su naveli – cena otvaranja poglavlja za ulazak u EU, koju su ocenili kao „katastrofalnu za srpske nacionalne i državne interese“.

Telekomunikacije – pozivni broj

Za ponedeljak su najavljeni razgovori o telekomunikacijama. Razgovori o ovoj temi vođeni su krajem prošlog meseca, kada se dve delegacije u javnost izašle sa kontradiktornim informacijama o tome na koji način će Kosovo dobiti svoj pozivni broj. Iz kosovske vlade su tada tvrdili da će za pozivni broj Kosova da aplicira Austrija, dok je srpska delegacija saopštila da je Edita Tahiri „zamolila da Srbija zatraži pozivni broj za Kosovo“.

Konačno razgovori o ZSO

U utorak i sredu (16. i 17. jun) predviđeni su razgovori i o osnivanju Zajednice srpskih opština, kojima će, pored direktora vladinih kancelarija Đurića i Vladisavljevića, prisustvovati i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić, saopštila je Kancelarija za KiM. Da će se konačno otvoriti razgovori o ZSO sa prištinskom delegacijom, prvi put je ove nedelje najavila i kosovska strana, potvrdivši takođe i intenzitet razgovora sledeće nedelje.

Krajem maja je, takođe, održana još jedna runda dijaloga na kojoj se razgovaralo o formiranju ZSO-a. Međutim, tadašnji razgovor je protekao bez predstavnika kosovskih Albanaca, a kosovska vlada je u Brisel umesto kosovske ministarke za dijalog, Edite Tahiri, koja gotovo uvek predvodi kosovsku delegaciju,poslala isključivo predstavnike Srba u kosovskim institucijama.

Međutim, razgovori su bili zakazani i za 12. maj, ali je tada, kako je saopštio Direktor Kancelarije za KiM, Priština otkazala dolazak svojih predstavnika na ove razgovore, a što je kosovska ministarka za dijalog potom i demantovala.

Od 15 tačaka Briselskog sporazuma, prvih pet se tiču ZSO-a.

21:00 Ljami.net: „Jedinstven pozivni broj, sloboda kretanja, raspušanje paralelnih struktura za energetiku i primena sporazuma u celini“

Savetnik kosovskog premijera Ise Mustafe – Valjon Murtezaj rekao je za Ljajmi.net da su razgovori sledeće nedelje u Briselu priprema za razgovore dvojice premijera 23. juna, te da će se na razgovorima diskutovati o primeni ranije postignutih sporazuma,  što je i „glavni cilj Kosova“ a da su glavne teme „jedinstven pozivni broj, sloboda kretanja, raspušanje paralelnih struktura za energetiku i primena sporazuma u celini“.

On je takođe potvrdio da će kosovsku delegaciju predvoditi Edita Thiri i d aće se ona sastojati od „brojnih stručnjaka“

Energetika: Gazivode?

U četvrtak, 18. juna na dnevnom redu je energetika, a u javnosti, uprkos tome što ni sa jedne zvanične adrese nije potvrđeno šta će biti konkretna pitanja na stolu u ovom delu – spekuliše se da je jezero Gazivode glavna tema.

Iz Prištine su više puta do sada stizale poruke da „neće pregovarati o svojoj državnoj imovini“ u koju Priština uvrštava i akumulaciono jezero sa Severa Kosova. Sa druge strane, srpski premijer Aleksandar Vučić je pre nešto više od mesec danaizjavio da „neće da da 100 odsto Gazivoda“, da je Beograd „nudio 50-50 odsto odnos vlasništva, ali da Priština to nije prihvatila“. „Ja neću da dam. Neka kažu da zbog toga nema otvaranja (poglavlja za pristup Srbije EU, prim.red.),“ poručio je premijer tada, naglasivši, „ako nekome hoće da uzmu sto odsto Gazivode, neka nađu drugog premijera, ja to neću da potpišem.“

Razgovori o energetici su održani i prošlog meseca – 11. juna, a tada nije postignut dogovor, zbog, kako je tada objasnio Marko Đurić, odbijanja Prištine da ispuni ranije preuzete obaveze.

„Pošto Priština na današnjim razgovorima nije pristala da Zajednica srpskih opština i Elektroprivreda Srbije osnuju novu kompaniju koja će se baviti distribucijom električne energije na severu Kosova, oni snose odgovornost što danas nije bilo većeg uspeha,“ objasnio je tada Đurić novinarima u Briselu.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju saopšteno je da će se svi sastanci delegacija Beograda i Prištine predviđeni ove nedelje održati u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, kao i to da će svakog dana po završetku sastanaka, planiranih da traju najkasnije do 17 časova, direktor Kancelarije Marko Đurić ispred zgrade Evropske službe za spoljne poslove, davati izjave za medije.

Od sutra razgovori u Briselu o ZSO

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić predvodiće srpsku delegaciju na razgovorima u Briselu o formiranju ZSO, telekomunikacijama, energetici.

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 14.06.2015. | 16:40

Foto: Tanjug

Kako je saopšteno, pored Đurića i predstavnika Kancelarije za KiM, u sutrašnjim razgovorima o pitanjima telekomunikacija učestvovaće i direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom Dragan Vladisavljević i predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, RATEL-a i Telekoma Srbije.

Za 16. i 17. jun predviđeni su razgovori o osnivanju ZSO, kojima će pored Đurića i Vladisavljevića, prisustvovati i koordinator Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić.

U četvrtak, 18. juna predstavnici Beograda i Prištine razgovaraće o pitanjima energetike, a u tim razgovorima učestvovaće i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike.

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju, svi sastanci delegacija Beograda i Prištine u okviru ove faze tehničkog dijaloga biće održani u zgradi Evropske službe za spoljne poslove u Briselu.

Đurić će svakog dana, po završetku sastanaka, koji su predviđeni da traju najkasnije do 17 časova, ispred zgrade Evropske službe za spoljne poslove, davati izjave za medije.

Vučić: Srbiju ucenjuju Kosovom

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je na Evropskom forumu Vahau, u Austriji, da Srbiju ucenjuju Kosovom.Aleksandar Vučić u Gračanici

Vučić je istakao da je prioritet Srbije da očuva stabilnost u regionu, jer sve preduzete ekonomske mere neće pokazati rezultate bez očuvanja regionalne stabilnosti, te kritikovao što pojedine zemlje Beograd ucenjuju Kosovom.

Premijer Srbije je u govoru na Evropskom forumu Vahau, u Austriji, upozorio da je po pitanju stabilnosti regiona dosta zabrinjavajućih signala, te događaja koji su mnogo veći problem od onog između Srba i Albanaca.

Ipak, ukazao je, Srbiju ucenjuju Kosovom.

„Skrinig proces je završen, ali i dalje nije otvoreno niti jedno jedino poglavlje, jer neke zemlje u Evropi čekaju da se završe neke stvari oko Kosova“, primetio je Vučić.

On je ukazao da je posle Briselskog sporazuma u dijalogu sa Prištinom potpisano još niz dogovora, navodeći kao primer dogovor o pravosudju, koji je, kako je rekao, bio teži za Srbiju od Briselskog porazuma.

„Posebno me zabrinjava jedna stvar, a to je regionalna stabilnost, u koju je Srbija mnogo investirala“, istakao je premijer.

On je u prilog tome podsetio da je nedavno u Makedoniji, na sedam sati udaljenosti od Srbije, poginulo 28 ljudi, te primetio da bi želeo da vidi više stabilnosti u Bosni i Hercegovini.

„To su veći problemi od onog između Srba i Albanaca, iako je taj odnos veoma kompleksan i nije lako definisati i rešiti sve probleme“, podvukao je on.

Papa Franja: Katolici i pravoslavci da slave Uskrs istog dana

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja predložio je da bude određen tačan datum kada će katolički i pravoslavni vernici istovremeno slaviti Uskrs, objavio je Radio Vatikan.

„Moramo da se dogovorimo da proslava (Uskrsa) bude istog dana“, rekao je papa Franja, predloživši da to bude druga nedelja u aprilu.
Poglavar Rimokatoličke crkve našalio se da je „skandalozno“ da hrišćani danas razgovaraju ovako: „Moj Isus je vaskrsao na današnji dan, a tvoj će sledeće sedmice“, preneo je „Jutarnji list“.
Predlog pape Franje podržao je koptski biskup Kamal Fahim Avad, koji je u intervjuu za italijansku „Stampu“ rekao:
„To bi bilo fantastično. Mnogi vernici ne shvataju kako je moguće da je Isus Hrist po različitim crkvama uskrsnuo različitog dana, nekad sedmicu, a nekad i mesec dana kasnije“.

19.05.2015 |08:00 -23:55 Dok Srpska Vlada blefira pred svojim narodom i uz podršku NVO sektora predaje Kosovo Šiptarima, prosečan građanin samo beži i povlači se pred najezdom INEGRATORA ZA KOSVSKU REPUBLIKU!


Senić: Gazivode blef, ZSO po kosovskim zakonima

Aleksandar Senić odbacio je tvrdnje da su nesporazumi Beograda i Prištine u vezi sa hidroakumulacijom Gazivode razlog za neotvaranje poglavlja.Aleksandar Senić 

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije tvrdi da je neistina da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja kako se navodi iz Vlade Srbije.

„To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov“, rekao je Senić.

Senić je ocenio da je Srbija loše pregovarala o Briselskom sprazumu, te se došlo u situaciju da se o nadležnosti Zajednice srpskih opština mora ponovo razgovarati.

„Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao“, kazao je Senić.

Beograd i Priština bez konačnog dogovora o telefoniji

Šef srpske delegacije u razgovorima sa Prištinom Marko Đurić rekao je da je posle današnje runde razgovora Beograda i Prištine o telekomunikacijama ostalo još nerešenih pitanja do konačnog sporazuma.

Marko Đurić je posle razgovora u Briselu naveo da je šefica prištinske delegacije Edita Tahiri na današnjim razgovorima zahtevala da Srbija za potrebe Kosova zatraži od Međunarodne telekomunikacione unije pozivni broj za tu teritorijalnu oblast, javlja Beta.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Prema Đurićevim rečima, to u ovoj fazi razgovora ne može da se razmatra dok se ne dobiju garancije da će istovremeno sa tim procesom „Telekomu Srbija“ biti omogućena pokrivenost mobilne i fiksne telefonije na celoj teritoriji KiM.

Đurić ističe da su današnji razgovori prošli u duhu želje Beograda da napreduje u nalaženju rešenja za rad „Telekoma Srbija“ na KiM i želje Prištine da što pre ostvari svoje ciljeve oko dobijanja pozivnog broja.

Naglašava da su se lako dogovorili oko pitanja koja se ne odnose na imovinu i na status, a kad je bilo reči o pitanjima statusa i imovine „stvari su išle nešto teže“.

Kako kaže, još predstoji „jedna suma razgovora pre nego što postignemo konačni sporazum o telekomunikacijama“.

Đurić naglašava da treba da se osigura da „Telekom Srbija“, do uspostavljanja nove kompanije, može nesmetano da servisira i korisnike i opremu, da će joj oprema koja joj je ranije oduzeta biti vraćena.

„I naravno kada je reč o biranju brojeva, što je isto i u političkom i u simboličnom smislu važno, da će naši ljudi kada zovu, recimo, iz Kosovske Mitrovice u Niš ili Kraljevo i dalje birati lokalni poziv, a ne međunarodni broj“, ukazuje Đurić.

Navodi da su to pitanja koja ostaju da se rešavaju u narednim razgovorima o telekomunikacijama.

Đurić dodaje da je danas pozitivno u diskusiji bila priča oko redosleda poteza, odnosno kako treba da ide sa osnivanjem kompanije.

Tahiri: Kosovo dobija telefonski kod

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri navodi da Kosovo dobija kod telefonije i da će zahtev poslati Austrija i dodaje da će kosovski operatori sarađivati sa onima iz centralne Srbije, kada je reč o romingu sa ciljem smanjenja tarife.

Tahiri je za RTK rekla da su se radne grupe Prištine i Beograda složile sa elementima sprovođenja plana u vezi pitanja koja se tiču telekoma, kao i da će biti dozvoljeno „jednoj novoj telefonskoj kompaniji na Kosovu da ograničeno deluje“.

Šefica prištinske delegacije je, takođe, insistirala da se ne radi o novom operateru telefonije s obzirom na to da se „on na Kosovu dobija isključivo tenderom“.

Prema njenim rečima, radne grupe Priština i Beograda su se saglasile da se tokom ovog meseca ponovo sretnu u Briselu i da tokom dva dana zaredom preciziraju svaki detalj sprovođenja plana u vezi telekoma, kako bi potom o tom pitanju razgovarali i premijeri.

Radne grupe bi trebalo da se ponovo sastanu kako bi razgovarale o osiguranju vozila. „O tom pitanju saglasne su obe strane“, ističe Tahiri.

Približeni stavovi Priština – Beograd – telefonski kod za Kosovo tražiće Austrija

19.05. 2015, 21:14 Izvor: RTK

Izvor: RTK (tekst je preveden sa albanskog)

Priština i Beograd su napravili napredak u usklađivanju stavova o pitanjima u vezi sa telekomunikacijama.

Glavni pregovarač Kosova, Edita Tahiri, potvrdila je to nakon sastanka radnih grupa koje su se složile sa elementima plana implementacije.

Prema njenim rečima, Kosovo će dobiti telefonski kod, dok će aplikaciju u ime zemlje predati Austrija. Postoji saglasnost da operatori sa Kosova i iz Srbije sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga.

Povezani članci:Beograd i Priština blizu dogovora o telefonijiTelenor jedini srpski operator koji se prijavio za trećeg mobilnog operatera na Kosovu

Otvoren tender za trećeg operatora mobilne telefonije na KiM-u; i srpski operatori u igri?

Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade

Dok će se, po rečima glavnog pregovarača, privremeno dozvoliti nova GSM kompanija na Kosovu koja će imati ograničen obim. Tahiri je insistirala da to nije novi operator na Kosovu, jer se tiče samo tendera.

Delegaciji Kosova navodi i da su se Priština i Beograd dogovorili da se ponovo sastanu ovog meseca u Briselu, kada će se tokom dva uzastopna dana utvrditi tačni detalji plana implementacije u vezi sa pitanjem telekomunikacija, tako da će se ovo pitanje preneti na premijere na neki od sastanka u budućnosti.

Radne grupe će se ponovo sastati sutra da razgovaraju o osiguranju vozila. O ovom pitanju su se strane već saglasile, tako da je, prema glavnom pregovaraču, prioritet zaključak o ovoj temi, i kao što je planirano, potpisivanje sporazuma 4. juna.

U Prištini sutra protest porodica uhapšenih u Kumanovu: „Albanci su naučili da žive dostojanstveno“

19.05. 2015, 10:32 Izvor: KoSSev

Foto; Tanjug/AP

Nakon što su neke od uhapšenih Albanaca sa Kosova koji su učestvovali u sukobima protiv makedonskih snaga bezbednosti u Kumanovu porodice juče posetile u zatvoru u Makedoniji, one su za sutra zakazale i demonstracije u Prištini. U saopštenju koje je preneo kosovski portal „Gazeta Express“, porodice će zahtevati od kosovskih institucija da „preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama“, kao i prebacivanje tela ubijenih na Kosovo. Porodice „boraca“ koji su se borili za „slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji“ protestuju i u znak revolta protiv „ravnodušnih“ kosovskih institucija, ali i izjava kosovskih zvaničnika koji su „borce za slobodu“ nazvali teroristima. Sutrašnji protest porodica učesnika u sukobu u Makedoniji organizuju uz podršku organizacija ratnih veterana. 

U nastavku pročitajte celo saopštenje:

Poziv za protest

Poštovani sunarodnici,

Mi, porodice nekadašnjih UČK boraca, koji su se borili za pravdu i dostojanstvo Albanaca u bici Kumanova, uz podršku organizacija ratnih veterana, studenata, prijatelja, prijatelja naših porodica, organizujemo protest ispred Vlade Kosova, uz sledeće uslove:

– Hitno zahtevamo od kosovskih institucija da u najkraćem mogućem roku preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama.

– Tražimo da Vlada Kosova hitno preduzme konkretne akcije u identifikovanju i dovođenje trupa koje su ubijene za slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv naših institucija, koje su više od nedelju dana ravnodušne prema svojim građanima, koji su ubijeni, tučeni, mučeni i od strane policije i diktatorskog režima Makedonije.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv tvrdnje lidera kosovskih institucija, koji nazivaju bivše borce za slobodu teroristima. Ti momci nisu uopšte štedeli sebe za slobodu Albanaca na Kosovu, u Preševskoj dolini i Makedoniji.

Albanci su naučili da žive dostojanstveno. Albanci nikada nisu prihvatili i neće prihvatiti da budu gaženi. Dostojanstvo i sloboda naših sunarodnika u Makedoniji je odgovornost svih nas. Patriotizam i odanost naših momaka za albansku naciju je dokazano njihovim delima. Oni su bili deo svakog oslobodilačkog rata kako bi očuvali naš san za ujedinjenje albanskih zemalja.

Pozivamo sve one koji se osećaju Albancima da se priključe ovom protestu.

Protest će se održati u sredu – 05.20.2015, pred zgradom vlade, kod Narodnog pozorišta.

Sati: 12:00

Slava mučenicima nacije!

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

07.05.2015, 11:52 Izvor: KoSSev

Praćenje primene Briselskog sporazuma, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova, praćenje delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu i komunikaciona strategija – tri su glavna segmenta Nacrta strategije za praćenje primene Briselskog sporazuma, koju su juče u Kosovskoj Mitrovici predstavili autori Nacrta strategije dr Dušan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Prema istom Nacrtu strategije, predloženi su i koraci identifikovanja interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova – privrednici, obrazovanje, kultura, i mediji, kao i aktivnosti. 

Civilno društvo prisutno – javna rasprava o smernicama delovanja izostalaIako je Nacrt strategije stavljen na javnu raspravu da bi se kroz diskusiju, smernice o delovanju civilnog društva sa Severa dopunile, to je međutim, u najvećoj meri izostalo, uprkos dobroj posećenosti, dok je diskusija otišla u pravcu iznošenja problema sa kojima se civilni sektor na Severu suočava u svom delovanju, a iznešena je i optužba na račun organizatora o tome zašto nisu pozvane i ostale organizacije i predstavnici organizacija, poput izvršnog direktora CPT-a, Nenada Maksimovića, iako su dva predstavnika iz ove organizacije bila prisutna, među kojima i predsednik Upravnog odbora ove organizacije.

„Briselski sporazum se tiče uključivanja četiri opštine na Severu u pravni i politički sistem na Kosovu i u njegovom donošenju nisu učestvovali Srbi sa Severa Kosova, odnosno, primena sporazuma je ovdašnjim Srbima nametnuta. Lokalna zajednica nije mogla da utiče na pregovaračke strane tokom dosadašnjeg pregovaračkog procesa koji se vodio i još uvek vodi u Briselu. Javnost percipira čitav pregovarački proces kao visoko netransparentan, i kad kažem javnost, mislim ne samo na lokalnu zajednicu odavde, već i na kosovske Albance, građane u Srbiji, pa i onaj deo međunarodne zajednice koji zainteresovano prati kosovsko pitanje,“ istakla je na početku skupa organizatorka iz Centra za razvoj zajednica, Tatjana Lazarević.

Ona je dodala da u situaciji „oslabljenih kapaciteta“ u kojoj su se Srbi sa Severa, ali uopšte na čitavom Kosovu sada našli, ne bi trebalo da dozvole da budu „potpuno isključeni“ i iz praćenja dalje primene ovog sporazuma i razgovora u Briselu, jer se konkrenti sporazumi iz Brisela, po njenim rečima, u najvećoj meri neposredno tiču sudbine Srba sa Severa, te da je u takvim okolnostima, „osnovna i početna obaveza“ civilnog društva da informiše i „protumači“ događaje iz Brisela, koje građani sa Severa posmatraju kao „zamešeteljstvo“ visoke politike, ali i da pokrene mobilizaciju zajednice i civilnog društva, kako bi sami građani probali da utiču na tok i uređenje sopstvenih života – koliko je to moguće u – za njih nepovoljnom političkom okviru.

Dušan Janjić je rekao da su se svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka, složili da Kosovo nikad nije vođeno kroz „klasičan mirovni proces“, ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom, već da je to uvek bio dogovor političkih elita.

„I ovo je dogovor političkih elita. S obzirom na to da se on odvija pod medijacijom EU, ili, još preciznije, evropske birokratije, koja, kao i svaka, obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti. Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo više i tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga,“ istakao je Janjić u uvodnoj reči.

Građani se moraju aktivno uključiti u proces praćenja sporazuma iz Brisela

Janjić je naglasio da Strategija za delovanje civilnog društva za praćenje primene Briselskog sporazuma treba da pokriva tri prostora i da se sami građani moraju aktivno uključiti u proces praćenja. Potrebno je nadgledanje Briselskog dogovora, rekao je Janjić, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova jer, kako je kazao, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana, a bez njih „padaju svi sporazumi“.

„Jako je važno da civilno društvo, pošto je u kontaktu sa građanima, bude onaj koji bi i obavestio ljude ali i alarmirao građane – tzv. early warning report je sada nužan. Dinamika nije dobra,“ rekao je Janjić, dodavši:

„Prvo monitoring na primeni Briselskog sporazuma i sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova. Ne može se mnogo uticati na dogovaranje, ali na praćenje – da i preko praćenja, onda se dobija ona snaga o kojoj sam rekao – bićete jaki koliko se nametnete. Jer vidite, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana. Bez aktivnih građana, na kraju, padaju svi sporazumi,“ rekao je Janjić, navodeći i ostale ključne segmente strategije.

Politička mapa kosovskih Srba se promenila, prostor za civilno društvo da deluje; novi odnosi komunikacije sa Beogradom„Mi imamo sada jednu drugačiju mapu, da li je bolja, ili nije, nije na meni da govorim, ali očigledno da ta mapa proizvodi svoj unutrašnji problem, bez obzira što su svi došli pod jednu kapu, koja se zove Srpska lista, samo je Nenad Rašić u parlamentu izvan te kape, očigledno je da u toj kapi postoji više glava koje ne rade zajedno, to su te različite političke navike, pravila ponašanja i različiti interesi. Taj unutarnji politički pluralizam za srpsku zajednicu je do sada bio tabu tema u ime nekog nacionalnog jedinstva, mislim da je ono otvoreno i da je to prostor za civilno društvo jer je civilno društvo zainteresovano da predstavlja građane, a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome,“ naglasio je Janjić i dodao:“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije, ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa i barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na Severu Kosova, imate proevropsko, prosrpsko i evropsko, ja bih rekao i imate ovo slavenofilsko, to je realnost.“

Janjić je naglasio i da se u nizu trendova i potreba uspostavljaju novi odnosi komunikacije sa Beogradom.

„Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće – da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije, a to nije tačno. Jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za  nepostojećih 12.000 studenata ovdašnjeg Univerziteta,“ podvukao je Janjić.

„Strategija mora da obuhvati i monitoring delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu. I poslednje je – komunikaciona strategija,“ rekao je Janjić, dodavši da komunikaciona strategija mora da „prenosi glavnu poruku“, koja bi, takođe, morala jasno da se definiše.

Nacrt strategije za delovanje civilnog društva na Severu u praćenju Briselskog sporazuma, ali i čitavog procesa briselskog dijaloga razvijan je tokom nekoliko proteklih meseci istraživanja, koje je FER, zajedno sa Centrom za razvoj zajednica sprovodio na Severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i Prištini, tokom serije intervjua, fokus grupa i ostalih podataka prikupljanih sa terena.

Koordinator FER-a, Nenad Đurđević, rekao je da su za Srbe na Severu, prema rezultatima istraživanja, ključni koraci za pronalaženje rešenja oslanjanje na sopstvene snage, odnosno stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja, razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, kao i decentralizacija – ostvarivanje određenog stepena autonomije Severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima.

Đurđević je kazao da je predlog koji su autori izneli zapravo samo osnov za razvijanje strategije kojom bi se identifikovale interesne grupe po sektorima važnim za Srbe na Severu Kosova.

„Privrednici, obrazovanje, kultura, mediji i organizacije koje prate zakonodavstvo, bilo na Kosovu, ili u Srbiji, koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža, ili neformalnog organizovanja, a svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU, sa ciljem da se nekako profesionalizuje i specijalizuje po oblastima – posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma i budućih sporazuma i na koji način oni utiču na život,“ kazao je Đurđević.

Važno je između ostalog i informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, dodao je Đurđević, što, po njegovoj oceni, nedostaje ne samo civilnom društvu, već i predastavnicima lokalne samouprave.

Potom, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa Severa Kosova i uticanja na donošenje odluka u Beogradu i Prištini, su dalji koraci uključivanja civilnog društva.

Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – tema je i civilnog društva 

„Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – to je druga priča. Ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakvu mrežu, kakav Univerzitet..? Da bih ilustrovao, da bih bio što konkretniji i što kraći – hajde ohrabrite se! Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa 1000-1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera i profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku i obrazovnu zajednicu u kojoj u krajnjoj liniji studiraju i ljudi koji nisu odavde, a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je i ekonomija, to je i komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo i pravi prostor,“ objasnio je Janjić, govoreći o prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.


Nacrt strategije je kruna dosadašnjih aktivnosti u okviru projekta „Sever za transparentniji Briselski sporazum“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i „Forum za etničke odnose“, a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS). Iako skup nije predvideo učešće predstavnika institucija, zamenik kosovskog ministra za javnu administraciju i savetnik kosovskog premijera za zajednice, Bajram Geci, prisustvovao je uvodnom delu ovog skupa.

Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

18. 05. 2015, 1:00 Izvor: KoSSev

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta „Sever za transparentniji briselski sporazum“ koji sprovodi lokalna nevladina organizacija „Centar za razvoj zajednica“.)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama;

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević

17.05.2015 |08:00-23:55 Kad smo generalno loši i ne pomažemo jedni druge, logično je sve ovo šta nam se dešava u našoj beznadežnosti, bezpomoćnosti i pogubljenost mogu da nam rade sve što žele….


„Glasanje za kosovsku vojsku u paketu sa Udruženjem srpskih opština“

17. 05.2015, 8:59 Izvor: Zeri

Izvor: Zeri (tekst je preveden sa albanskog)

Očekuje se da će parlament glasati o Nacrtu zakona o amandmanima 39 zakona koji otvaraju put za pretvaranje Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u Oružane snage Kosova (OSK) u isto vreme sa glasanjem za Udruženje srpskih opština.

Čak i ova dva pitanja, koja su planirana u paketu kako bi se osiguralo da Srpska lista ne spreči formiranje Vojske Kosova, za koju je potrebno da se izmeni Ustav Kosova, ne može da se dogodi bez podrške dve trećine glasova poslanika pripadnika manjina.

Ovo su saopštili izvori lista „Zeri“, iz kosovskih institucija, koji su saopštili i da za ovo pitanje kosovske institucije čekaju „blagoslov“ međunarodne zajednice.

Obijene kuće povratnika u selu Biča kod Kline

17. 05. 2015, 21:12 Izvor: RTV KIM

Foto: RTV KIM

Neidentifikovani počinioci obili su sinoć dve povratničke kuće i dom za smeštaj povratnika u selu Biča kod Kline na Kosovu, kazao je danas za agenciju Beta član veća opštine Klina, Stojan Dončić.

On je rekao da u jednoj kući živi medicinska sestra, Danijela Dončić, ali da je prošle noći spavala u kući njegove porodice, dok su druga kuća i dom za privremeni smeštaj povratnika bili prazni u vreme provale.

Kako je Dončić naveo, lopovi su iz obijenih kuća odneli „neke sitnice“, a kosovska policija danas je obavila uviđaj.

“Od 42 kuće u našem selu njih 40 je u ranijem periodu provaljeno. Samo dve kuće nisu provaljene, jer u njima stalno živi moja i još jedna povratnička porodica,” rekao je Dončić za Betu i dodao da je ovo peti incident u proteklih mesec dana.

Do 1999. godine u Biči je bilo 160 domaćinstava sa oko 700 Srba. Vlada Kosova sa donatorima je izgradila 42 kuće u koje se 2002. godine vratilo oko 200 raseljenih Srba, dok danas u Biči živi njih oko 10.

Tahiri: Sporazum o IBM-u definisao granicu između Srbije i Kosova

17. 05. 2015, 8:35 Izvor: KoSSev

Najveća pobeda dijaloga sa Srbijom je Sporazum o integrisanom upravljanju koji je „definisao granicu između Kosova i Srbije,“ poručila je u intervjuu za Zeri kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, a pred sutrašnji nastavak dijaloga beogradske i prištinske delegacije u Briselu. 

„Glavni pregovarač Kosova u tehničkim razgovorima sa Srbijom, Edita Tahiri, izjavila je da je dijalog sa Srbijom doneo mnogo toga dobrog za državu Kosovo. A kao najveću pobedu ovog dijaloga ocenjuje Sporazum o integrisanom upravljanju granicom (IBM), koji je ‘definisao granicu između Kosova i Srbije’,“ navodi Zeri.

Povezani članci:

Srpski pregovarački tim demantuje Prištinu da će se podići trajni carinski objekti

Beograd i Priština dogovorili izgradnju trajnih carinskih objekata

„Još jedan veoma važan sporazum, prema njenim rečima je Sporazum o normalizaciji odnosa, ali i Sporazum za regionalnu saradnju,“ objasnila je Tahiri, navodi ovaj kosovski list.

O IBM-u srpska i kosovska delegacije bi trebalo da nastave da razgovaraju i ove nedelje. Kako je Tahiri ranije najavila, o ovoj temi bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju 21. maja, a čemu će prethoditi razgovori o telekomunikacijama – sutra 18. maja, ali i o osiguranjem vozila – 20. maja. Što se tiče osiguranja vozila, Tahiri je poručila i da očekuje da će poslednji sastanak o osiguranju vozila biti 4. juna – kada očekuje i potpisivanje sporazuma, kako bi tarife i naknade za osiguranje vozila bile snižene.

Od 1. juna apoteke sa Severa Kosova ne mogu da uvoze lekove

15.05. 2015, 13:56 Izvor: KoSSev

Apoteke na Severu Kosova od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova. Da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom. Farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, međutim, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. A nametnuće se i dodatan problem za sve pacijente koji koriste lekove srpskih proizvođača – srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra. Iz jedne od najsnabdevenijih apoteka na Severu, „Moć prirode“, poručuju da je potrebno da se rok prolongira i pronađe rešenje. U suprotnom, sledi kriza u zdravstvenoj oblasti, a srpski pacijenti će po lekove srpskih proizvođača morati da odlaze u Rašku, ili Novi Pazar. Iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici demantuju nestašicu lekova i pretnju promene tzv. lekarskog šifrarnika. 

„Iz Administrativne kancelarije Severne Mitrovice danas su nas obavestili da su dobili mejl od Carine Kosova da od 1. juna nećemo moći da uvozimo lekove bez kosovske licence. To podrazumeva da nije dovoljno što smo mi apoteke registrovali u Agenciji za lekove u Prištini, nego je potrebno da se registrujemo kao veledrogerije i sa druge strane moći ćemo da uvozimo samo one lekove koji su registrovani na Kosovu. Za lekove Galenike, Hemofarma, Aktavisa, Zdravlja, uopšte nećemo moći ni da apliciramo, jer oni nisu registrovani na Kosovu,“ objasnio je za KoSSev farmaceut u apoteci „Moć prirode“, magistar farmacije Miodrag Trajić.

On dodaje da tako svi oni koji budu hteli da kupe srpski lek to više neće moći da urade ni u jednoj apoteci na Severu, već u najbližem gradu u Srbiji, kao što su Raška, ili Novi Pazar:

Na Severu Kosova registrovana i radi jedna veledrogerija po kosovskom sistemu, ali broj preparata u prodaji nedovoljan 

„Na Severu Kosova se registrovala jedna veledrogerija Farmalogis konekt, u Doljanima, koja je krenula da radi, ali vrlo mali lager ima. Nijedna veledrogerija ne može kompletno da pokrije potrebe apoteke, jer nijedna veledrogerija ne može da ima sve preparate. Mi, primera radi, imamo gotovo 14.000 preparata, lekova, kozmetike u apotekama. Da ne radimo sa 3-4 jake veledrogerije u Srbiji, mi ne bismo mogli nikako da pokrijemo taj lager,“ objasnio je takođe Trajić.


Od apoteke „Moć prirode“ i sve zdravstvene ustanove na Severu uzimaju lekove. Uzimaju urgentne lekove, ali i one koje nemaju.

„Primera radi, desio se napad mladića na mostu. U bolnici nisu imali Orvažil i mi smo morali da otvaramo apoteku i pošaljemo to hitno,“ dodaje Trajić.

„To praktično znači da će naši pacijenti, da bi uzeli lekove proizvođača iz Srbije, morati da odlaze za Rašku, ili Novi Pazar i to za osnovnu terapiju i biće pogođene sve grupe pacijenata – i do novorođenčadi. Ono što preti nama na Severu, već imamo u enklavama. Bila je akcija Igrajmo za bebe zato što KBC Gračanica nije imao osnovne stvari, čak ni rukavice. Ništa. To može da se dogodi i na Severu,“ objašnjava Trajić.

On ističe i da se na Severu leče pacijenti iz svih srpskih enklava, što problem mogućeg nedostatka srpskih lekova produbljuje još više:

„Mi smo najsnabdevenija apoteka na Severu i Sever jeste specifičan, jer se sve srpske enklave leče u mitrovičkom zdravstvenom centru, gde dobiju terapiju i onda dođu kod nas. Znači, doći ćemo u situaciju da kao što sada ljudi iz enklave dođu ovde, onda ćemo mi odavde da idemo za Rašku i Novi Pazar.“

Razlike u registrima i šifrarnicima pa srpski lekari ne mogu da propišu zamene za srpske lekove

On dalje objašnjava da kao rešenje iz kosovske agencije za lekove vide to što svaki Galenikin lek ima u kosovskom registru zamenu drugog proizvođača. Međutim, prema Trajićevim rečima, to nije rešenje, jer lekovi u kosovskom sistemu nisu registrovani u srpskom. Tako srpski lekari, koji inače rade po registru Republike Srbije ne mogu da propišu zamenu prema kosovskom registru.

„Iz Agencije su nam i rekli da svaki Galenikin lek ima zamenu, ima paralelu. Ali ta zamena uopšte nije registrovana u Srbiji. Naši lekari funkcionišu u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije i propisuju lekove na osnovu šifrarnika i registra Srbije. I naravno da ne mogu da propišu zamenu, jer ne znaju, primera radi, koje su kontraindikacije. Znači, naši lekari poznaju samo lekove koji su registrovani u Agenciji za lekove u Srbiji. Ti lekovi – moguće zamene, nemaju ni uptstvo na srpskom. Lekari ne smeju da ih propišu, a mi bez lekara ne smemo da damo zamenu. A ako damo, onda se desi kontraindikacija – neko izgubi život. Šta ćemo onda?,“ upitao je on.

Elek demantuje da postoji nestašica lekova, a o promeni šifrarnika ne razmišljaju – rade po sistemu Republike Srbije

U Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici već nekoliko meseci lekovi preko administravnih prelaza stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu.

U Zdravstvenim ustanovama na Severu Kosova, prema svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara u nekoliko navrata, nestašica lekova traje već godinu dana. U ovo vreme prošle godine, Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici obišao je i srpski oficir za vezu, Dejan Pavićević, koji se još tada upoznao sa nestašicom lekova i pozvao Srbe sa severa da izađu na kosovske parlamentarne izbore, tada zakazane za 8. jun.

Međutim, da postoji nestašica lekova nedavno je u izjavi za KoSSev demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek.

On je rekao da su to dezinformacije i da zdravstvu na Severu nedostaju samo rastvori – “kao i svuda u Srbiji”, da preko administrativnih prelaza lekovi putuju kao i između “bilo kojih srpskih gradova”, da se nisu pominjale privremene dozvole za uvoz lekova, da ima “malo problema” sa lekovima strane proizvodnje zbog plaćanja takse od 10 odsto, da jesu upoznati sa junskim rokom za dobijanje kosovskih licenci za uvoz lekova iz Srbije, ali da to rade “nadležni republički organi”, da o problemu menjanja šifrarnika za prepisivanje lekova i dobijanja lekarskih licenci ne razmišljaju, jer oni rade po sistemu Republike Srbije.

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri jenedavno, na ženskoj regionalnoj konferenciji u Južnoj Mitrovici, objasnila i da kosovske vlasti imaju razumevanja, potvrdivši da lekovi iz Srbije za srpske zdravstvene ustanove na Kosovu stižu „u vidu humanitarne pomoći“ i da će se to nastaviti, ali i da se očekuje da se uspostavi sistem licenciranja.

Lekovi u apotekama na jugu Kosova su iz inostranstva, među njima ima turskih, indijskih, pakistanskih i iz drugih zemalja. Međutim, i Albanci su navikli na srpske lekove, te tako u apoteke na Severu dolaze ne samo ljudi iz enklava, već i Albanci širom Kosova.

„I pacijenti Albanci su se navikli na srpske lekove. I oni dolaze masovno kod nas i kupuju srpske lekove,“ dodaje ovaj farmaceut.

Za registrovanje veledrogerije potrebni licencirani farmaceuti po kosovskom sistemu

Dodatan problem je i to što registrovanje veledrogerije u kosovskom sistemu nije moguće ukoliko apoteka koja želi da se registruje nema licencirane farmaceute po kosovskom sistemu. Međutim, farmaceuti koji su i pokušali da se licenciraju, a čemu prethodi nostrifikovanje diploma, to nisu mogli da urade, jer kancelarija koja vrši nostrifikaciju, to zapravo ne radi već mesecima.

 „Mi imamo dva farmaceuta. Jedan je magistar, jedan je diplomirani farmaceut. Oboje su pokušavali da se nostrifikuju, odnosno da se uradi priznanje njihovih diploma da bi dobili kosovsku licencu. Međutim, to radi kancelarija SPARK-a u okviru Evropske unije koja to ne radi već mesecima. A da bi smo mi registrovali našu veledrogeriju i apoteku, moramo da uzmemo kosovske farmaceute iz Prištine, zato što naši farmaceuti, koji podležu nostrifikaciji, ne mogu da ostvare svoje pravo, jer to ide isključivo preko kancelarije SPARK-a koja, kao što sam rekao, mesecima to ne radi. Čak smo dobili od njih informaciju da neki koji su i dobili priznanje Evropske univerzitetske asocijacije, nisu uspeli da ostvare svoje pravo u Prištini,“ objasnio je on.

Pokušavali smo da objasnimo problem

Iz apoteke Moć prirode objašnjavaju da su na više sastanaka sa predstavnicima pregovaračkih delegacija u Briselu i pokušavali da objasne problem uvoza lekova.

„Bojim se da su na sastancima oni to olako shvatali, ali smo im i rekli da ako su doneli tu konačnu odluku da nam tako i kažu i da ćemo javno, kao sada, da kažemo da od 1. juna neće biti lekova. Oni su zahtevali da ne dižemo i stvaramo paniku. Mi ne stvaramo paniku, mi u zdravstvu moramo da se ponašamo odgovorno prema pacijentima. Ne možemo da ćutimo i da tvrdimo da će sve da bude u redu, a onda da ostavimo pacijente bez terapije,“ dodaju iz apoteke Moć prirode.

Ukoliko ne bude bilo uvoza lekova od 1. juna, apoteka Moć prirode je, na primer, snabdevena toliko da će imati sve lekove u narednih mesec dana, nakon toga, počeće nestašice.


Ostalim kompanijama sa Severa Kosova rok za podnošenje zahteva za dobijanje kosovske licence za uvoz kontrolisanih roba, bio je 31. decembar 2014, koji je inače već produžavan prethodno dva puta, a iz ovog roka tada su bile izuzete upravo kompanije koje uvoze lekove i medicinsku opremu, za koje je još tada postavljen rok do 31. maja 2015.

Đurić: Odgovorno obaveštavati javnost o dijalogu

Javnost mora da bude odgovorno informisana o toku dijaloga u Briselu, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u razgovoru sa šefom UNMIKA Faridom Zarifom.Farid Zarif i Marko Đurić (Foto Kancelarija za KiM)

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za KiM Đurić je informisao Zarifa o toku dijaloga Beograda i Prištine i naglasio značaj odgovornog informisanja javnosti o tom procesu, budući da i poruke koje upućuju učesnici dijaloga mogu doprineti normalizaciji ili je otežati.

„Šef UNMIK-a je ovom prilikom apelovao na obe strane da održe zamah u briselskom dijalogu i ostanu privržene implementaciji onoga što je dogovoreno u dosadašnjim fazama procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se pozitivno izrazio o koracima koje su gradonačelnici severne i južne Mitrovice preduzeli u pravcu zajedničkog rešavanja pitanja od obostranog interesa.

Đurić i Zarif razgovarali su i o problemima na terenu, posebno se osvrnuvši na položaj povratnika.

Tokom sastanka bilo je reči i o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj će 26. maja biti razmatran tromesečni izveštaj UN o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Đurić: EU će izvšiti pritisak na Prištinu za razgovore o ZSO

Jasno smo poslali poruku da smo za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a bez osnivanja ZSO taj napredak nije moguć, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić.
Marko Đurić (Foto Kim arhiva)

„Svaki dalji korak ide ka stvaranju zajednice srpskih opština, a da bi se bilo šta novo i kvalitetno postiglo neophodno je da bude osnovana Zajedinica srpskih opština i bez toga je nemoguć dalji napredak“, rekao je Đurić.

Upitan o sledećoj rundi pregovora kada je u pitanju tema formiranja zajednice srpskih opština, Đurić je kazao da trenutno postoje napori EU da privoli Prištinu da se do kraja maja održi jedan sastanak koji bi možda trajao i nekoliko dana, a na kome bi bilo reč o toj temi.

„Videćemo, kada je prošli put bio zakazan, znamo šta se dogodilo, ali moj utisak je da će biti izvršen pristisak na Prištinu da se ti razgovori održe“, rekao je Đurić.

Kada su u pitanju poslednji razgovor čija je tema bila energetika, Đurić je kazao da je glavno pitanje ko će kontrolisati prenosnu mrežu i proizvodne pogone, odnosno hidropotencijale.

Podsetio je da na jezeru Gazivode, postoji proizvodnja elektricne energije, i trafo stanica sa koje se snabdeva sever Kosova.

Ko će to kontrolisati je i političko i bezbednosno, i strateško pitanje jer se sa hidropotencijala Gazivode vodom snabdeva ne samo sever, već dobar deo i samog Kosova gde žive Albanci, rekao je Đurić ističući da je to ozbiljna tema.

„Imam utisak da će najspornije pitanje u budućnosti u razgovorima biti ko će biti distributer operativnog sistrema. Mi se borimo da to bude srpska kompanija, jer onaj ko je distributer, po evropskim propisima on je vlasnik svojine“, rekao je Đurić.

Kako je kazao, jedan od glavnih rezultata razgovora trebalo bi da budu pozitivni pomaci koji će doprineti i smirivanju strasti i normalizaciji i poboljšanje odnosa.

„Prištinska delegacija je u razgovorima imala stav koji nije orjentisan ka pronalaženju pragmatičnih rešenja, već je on koncentrisan na statusna pitanja, na pokušaj da se prisvoji ono što nije njihovo. U toj situaciji mi ne možemo da omogućimo takvo ponašsnja, jer oni kao da nisu zaintresovani za dobro i praktično rešenje koje omgućava obema stranama da budu zadovoljne“, rekao je Đurić.

On je kazao da što se tiče prištinske strane, u dijalogu postoji odustvo dobre volje da se normalizuju odnosi.

Upitan o formiranju specijalnog suda za zločine OVK on je kazao da i u pregovorima insistira na tome da mora biti pravde za žrtve na Kosovu i Metohiji.

On je kazao da očekuje da će do kraja maja, u pokrajinskoj skupštini biti glasanja o tome i da će biti podržano formiranje međunarodnog suda za zločine OVK.

Đurić je kazao da je Srbija uvek sa svojim narodom gde god da se nalazi i da je zatraženo povećanje nivoa budnosti i pažnje u južnoj pokrajini, „jer postoje informacije o različitim grupama koje imaju opasne namere, ali da sada neposrednih pretnji i opasnosti nema“.

Kako je kazao, opšta klima je dosta loša.

„Opšta klima koja je stvorena regionu unosi zabrinutost među naše ljude, jer stiče se utisak da postoje albanski političari koji se nisu okrenuli normalizaciji i koji sve one koji nisu deo njihovog naroda vide kao teret“, rekao je Đurić.

Zaplenjeno oružje Srbina u Štrpcu

Kosovska policija zaplenila je oružje u kući jednog Srbina u Štrpcu. Identitet nije saopšten.Štrpce

Kako prenosi Kontakt plus radio, policija je zaplenila dve puške i municiju, za koje Srbin nije imao važeću dozvolu.

Srbin, koji je osumnjičen za neovlašćeno posedovanje oružja, nije priveden ali će odlukom tužioca slučaj biti procesuiran redovnim sudskim putem.

Jablanović se neće odazvati pozivu suda

Predsednik Liste “Srpska”  Aleksandar Jablanović izjavio je danas da se neće pojaviti u Đakovici  povodom optužnice koju je protiv njega podnelo odeljenje za teška krivična dela Osnovnog tužilaštva iz Đakovice za krivično delo podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir i netoleranciju.Aleksandar Jablanović

Jablanoviću, koji je bivši ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, 12.maja dostavljen je poziv kosovskog tužioca da se 22. maja javi tužilaštvu u Đakovici u svojstvu okrivljenog.

Jablanović je novinarima rekao da se tužilac “malo zaigrao” u  svojim ovlašćenjima i poslu i da ne vidi po kom osnovu ga tužilac tereti, osim što mu je povod za to, kako je objasnio, potpis oko 12 hiljada građana Đakovice koji traže da se on za nešto tereti.

Jablanović je istakao da nema nameru da dokazuje svoju nevinost u ovom slučaju pošto slučaj, kako je rekao i ne postoji, a da pogotovo nema  nameru da dokazuje svoju nevinost pred  Tužilaštvom u Đakovici, jer je to grad gde nikada nije bio.
“Sa druge strane ja ne bežim od svog odlaska u Đakovicu i to nije nikakava tabu tema, ali mog odlaska u Đakovicu povodom ove konstruisane optužbe i slučaja neće biti sigurno, to budite uvereni,  jer ne želim ni na taj način da nekome dajem municiju niti da podstičem lokalno stanovništvo Đakovice na neke nove nemire i proteste, za šta bih ponovo bio ja optužen”, naglasio  je Jablanović.

Predsednik Liste “Srpska” je rekao da on  nikoga nije  pozvao ni na jedan nemir niti protest, a da oni koji na to jesu pozivali, imaju svoje ime i prezime – Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj.

“To su ljudi iz pokreta Samoopredeljenje i Alijanse za budućnost Kosova,  to su Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj. Za svako nasilje, za svaki nemir, za svaku netoleranciju koja je nastala, a za šta je kao povod upotrebljena moja izjava koju sam dao u manastiru Zočište, odgovorna su ta dva čoveka i njihove političke opcije i oni koji su lomili I rušili Prištinu, ja sa tim nemam nikakve veze”, podvukao je Jablanović.

On je ocenio da je ceo slučaj  usmeren ka tome da se disciplinuju oni koji kosovske Srbe predstavljaju u Prištini, da im se na taj način jasno stavi do znanja šta se sme,  šta se ne sme, da se zaplaše i nikada više ne uzmu sebi za pravo da osude incident i napad na Srbe.

Jablanović je rekao da se ne oseća ni najmanje zaplašeno kao ni njegovi  saradnici i da će uvek, na svaki način govoriti o problemima Srba, o napadima na Srbe i da neće dozvoliti da zločinci i zločini nad Srbima i nealbancima budu nekažnjeni.

“Uvek ću osuditi napad na Srbe i ja i danas smatram da one koje sam tog dana nazvao onim imenom u Đakovici divljacima, a to je bila isključivo grupa ljudi, nekoliko njih iz pokreta Samoopredeljenje, ja i dalje mislim da su oni to što jesu, a svo uvažavanje i poštovanje imam prema svim građanima Đakovice i prema svim porodicama nestalih ljudi u ratu, kako prema ALbancima, tako prema Srbima, Romima, Bošnjacima”, kazao je Jablanović.

On smatra da je ono što se dešava oko  Đakovice  jedna velika mrlja ne toliko Albanaca koliko međunarodne zajednice i EU koja je  “tim istim Albancima dala pravo da sude, ali ne da sude po pravdi i pravu već po svojoj volji i svom nahođenju”.

Jablanović je smenjen sa mesta ministra za povratak i zajednice nakon nasilnih demonstracija koje su Albanci organizovali u Prištini protiv Vlade Kosova kada je jedan od zahteva bio upravo njegova smena.

07.04.2015 |08:00 -23:55 Da li će to Srbija na čelu sa Begradskim pregovaračima i „trgovcima“ da napravi još jednu ENKLAVU uspostavljanjem granične linije na putevima prema KiM? Šiptari prakrično ne terenu realizuju sve ono o čemu se dogovara dok se Srbima prodaje magla i obećanja i integracije u Šiptarsko Kosovo u kizu koraka…


Tači u Hrvatskoj: Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu; de facto, Srbija priznala Kosovo

07. 04. 2015, 21:30 Izvor: KoSSev

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Briselski sporazum imaće pozitivan učinak na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama. Mislim da će se srpski političari koji su deo naše koalicije vratiti uskoro u vladu. Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo kao deo procesa evropskih integracija. Kosovo će otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu. Nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike. Vojislav Šešelj je stara budala s opasnom ideologijom. Ovo su neke od poruka kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija hrvatskoj javnosti u vezi sa Srbijom i srpskom zajednicom na Kosovu, koje je izneo u intervjuu za hrvatski Večernji list u kojem je takođe rekao i da će on biti predsednik Kosova sledeće godine. Tači se od danas nalazi u poseti Hrvatskoj gde će se sastati sa najvišim zvaničnicima ove zemlje.

„Kosovo mora biti prepoznato kao izvoznik mirovnih inicijativa umesto uvoznika bezbednosnih resursa, u čemu je Hrvatska bitan partner za Kosovo, jer nas može naučiti šta nam sve treba da postignemo članstvo u NATO i EU. Moramo početi misliti regionalno. To se videlo na 6. Ministarskoj konferenciji Zapadnog Balkana održanoj nedavno u Prištini gde sam ugostio ministre spoljnih poslova i transporta šest balkanskih zemalja, uključujući i Srbiju, gde smo se usredsredili kako povezati regionalni transport. Kosovo i Albanija su već izgradili vezu autoputom, i ako Hrvatska, Crna Gora i Albanija dovrše Jonsko-jadranski projekt, Hrvatska će dobiti novi transportni koridor od jugoistočne Europe kroz Kosovo. Moramo pripremiti i raditi za bolju ekonomsu i političku saradnju. Ovo je poruka koju ja donosim vašem državnom rukovodstvu,“ ovako je Večernji list u jednom delu sumirao intervju koji je vođen sa Tačijem.

Tači je, međutim, tokom intervjua odgovarao i na pitanja koja se tiču Srbije i srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

On je naglasio da je Trepča kosovska jer je to bila osnova Ahtisaarijevog plana.

„Srbija insistira da Trepča u Miloševićevo vreme duguje državi neki novac. Sudovi, ili pregovori će srediti ove dugove, ali nema sumnje da je Trepča kosovska i ostaće kosovska dok kosovska vlada ne identifikuje model privatizacije za vredne rudnike,“ rekao je Tači.

Na pitanje da li bojkot srpskih poslanika znači da su oni još uvek pod uticajem Beograda umesto kosovskih vlasti i hoće li to uticati na rad kosovske vlade, Tači je odgovorio da očekuje skori povratak srpskih članova vladajuće koalicije kosovske vlade, te da veruje da su srpske stranke svesne da mogu poboljšati situaciju kosovskih Srba samo ako učestvuju u vladi Prištine, a ne bojkotom ili, kako je rekao – gledajući stalno Beograd.

„Imam čvrsto uverenje da će sporazum o normalizaciji potpisan između Kosova i Srbije u Briselu imati pozitivan učinak takođe i na integraciju srpske manjine u kosovskim institucijama,“ rekao je Tači.

Tači je naglasio da će kosovska vlada ispuniti sporazum iz Brisela, jer je sporazum, po njegovim rečima, u skladu sa Ustavom Kosova i podržava teritorijalni suverenitet Kosova.

„Srbija je već priznala kosovska dokumenta, pasoše, granice, zakone, izbore i ovo je način da korak po korak, takođe prizna Kosovo, kao deo procesa evropskih integracija. Na kraju ovog procesa, ja nemam sumnje da će Kosovo otvoriti ambasadu u Beogradu i imati dobre susedske odnose. Da li će to biti u ovom mandatu ili sledećem, to zavisi od Srbije koliko brzo želi prihvatiti stvarnost. Jer de facto, Srbija je priznala Kosovo,“ rekao je Tači.

V.L: Kako komentirate provokacije ratnog zločinca Vojislava Šešelja?

„Nije problem Šešelj i njegove provokativne izjave. On je stara budala s opasnom ideologijom. Vidim problem u tome da on može napraviti preterane izjave u Srbiji, a niti jedan srpski političar javno im se ne protivi. Nedostatak prepoznavanja strašnih zločina počinjenih tokom osnivanja nacionalističkog projekta Velike Srbije u Hrvatskoj, Bosne i Kosova, stvara prostor za pojedince poput Šešelja da dominiraju medijima i javnim diskursom, čak i dok je on na suđenju za ratne zločine u Hagu.“

Na pitanje hrvatskog novinara zašto je Kosovo „tako dugo čekalo da od Srbije traži ‘ratnu odštetu’ temeljem optužbi za genocid počinjenim tokom rata 1998-99“, te da li će ta optužba dodatno zategnuti odnose između Kosova i Srbije, Tači kaže da je Kosovo u jačoj poziciji nego što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina da dokaže odgovornost Srbije, i da će Kosovo tražiti ratnu odštetu:

„Mi nismo čekali do sada. Jako puno dokumenata i dokaza je sakupljeno i verujem da Kosovo ima jaču poziciju od Hrvatske i Bosne da dokaže odgovornost Srbije i jedinica njihove vojske na teritoriji Kosova. Tražićemo ratnu odštetu jer nema sumnje u pravnom smislu da je srpska država bila neposredno odgovorna za uništenje preko 60% privatne imovine na Kosovu u ratu između 1998-1999 i to će biti dokazano na sudu. Ja ne mislim da pravda za žrtve, ili pronalaženje istine, može naštetiti odnosima između Kosova i Srbije. Istina će Srbiju osloboditi i omogućiti pomirenje na Balkanu.“

Tači je, odgovarajući na novinarsko pitanje, takođe rekao u ovom intervjuu da Srbija zna da put do članstva u EU „prolazi kroz priznavanje Kosova“ i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina:

„Mislim da je jasno da će države članice EU-a i mnogi nacionalni parlamenti imati vrlo konkretan zahtev da Kosovo i Srbija u potpunosti normalizuju svoje odnose i tek onda bilo ko od nas može da se pridruži EU. To je jasno i rečeno je javno i privatno od strane mnogih evropskih političara. Srbija zna da put do članstva prolazi kroz priznavanje Kosova i potpuno pomirenje sa susedima, kao što su Hrvatska i Bosna.“

Čitav intervju koji je kosovski ministar spoljnih poslova dao hrvatskom Večernjem listu, možete pročitati OVDE

Dačić: I da priznamo Kosovo, neće nas EU

Šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija, i kada bi priznala Kosovo, ne bi bila u EU, „zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.Ivica Dačić i Zorana Mihajlović u Prištini 

Kako je rekao u intervjuu „Sputnjiku“, Srbija ne želi više da prihvata politiku pokretnih ciljeva i stalno postavljanje novih uslova.

Dačić je na pitanje da prokomentariše izjavu predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bi Srbija, kad bi priznala Kosovo, za mesec dana bila u EU, odgovorio: „Ne bi. Zato što će uvek postojati neki novi uslovi“.

„Kad je bio isporučen, uhapšen (Ratko) Mladić, posle mesec dana se pojavilo pitanje Kosova. Do tada to nije bilo na dnevnom redu. Ali, mi apsolutno ne želimo više da prihvatamo tu politiku pokretnih ciljeva, to stalno postavljanje novih uslova…I mi ne želimo uopšte da razgovaramo više o toj temi. Mi smo jasno rekli, i nama je jasno rečeno, da nema nikakvog uslova“, rekao je on.

„Možda bi neko to želeo, bilateralno te zemlje su već priznale Kosovo, ali Srbija nema nikakvu nameru da menja svoju poziciju kad je reč o nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da smo spremni za dijalog, ali nismo spremni za nametanje bilo kakvih uslova. Niti ultimatuma“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Dačić kaže da do sada nije definisan statut Zajednice srpskih opština zato što u Prištini misle da to treba da bude sa što manje ovlašćenja, pa stalno blokiraju usvajanje statuta.

„Tako da implementacija Briselskog sporazuma, zapravo, odgovara Srbiji, i Srbija nije ta koja koči njegovu implementaciju, već Priština“, rekao je on i ponovio da Beograd neće promeniti svoj stav po pitanju nezavisnosti Kosova.

Povodom izjave visoke predstavnice EU Federike Mogerini da Srbija i Kosovo vode razgovore kao dve države, Dačić kaže:

„Mogerini se izvinila zbog te izjave. Navodno je htela da kaže da je reč o stranama, a ne o državama. Naš premijer vodi sada razgovore sa novim premijerom u Prištini, nadam se da ćemo moći svi zajedno da učinimo neke korake dalje, napred. Ali ne u pravcu nezavisnosti, nego o normalizaciji odnosa. Srbija je konstruktivan faktor“.

Đurić: Nećemo dozvoliti prodaju Ski centra Brezovica

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće dozvoliti da kosovske vlasti bez dogovora sa Srbima prodaju Ski-centar „Brezovica“, na Šar-planini.Brezovica 

Povodom najava prištinske vlasti da će prodati tamošnji hotel i žičare, Đurić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je vlada uložila novac u revitalizaciju kompleksa „Brezovica“.

„Budite uvereni u to da će Vlada Srbije biti uz svoj narod na Brezovici, da će učiniti sve što je u njenoj moći da zaustavi svaki eventualni pokušaj da se našteti našim interesima na tom području“, rekao je Đurić.

Po njegovim rečima, kompleks „Brezovica“ je, zahvaljujući ulaganjima srpskih vlasti, ponovo poslovao pozitivni i izuzetno je važan za opstanak 15.000 Srba na jugu Kosova.

Đurić je dodao da je Srbija o slučaju „Brezovice“ obavestila međunarodne organizacije i potencijalne investitore da nije protiv svake privatizacije, ali da se moraju poštovati interesi srpske zajednice i imovina Srbije.

Vučić: Kosovo i Albanija se neće ujediniti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da se Kosovo i Albanija nikada neće ujediniti, reagujući tako na izjavu albanskog premijera Edija Rame.Aleksandar Vučić u Gračanici 

„Obećavam premijeru Rami da se Kosovo i Albanija, kako on kaže, na klasičan način nikada neće ujediniti! Molim albanske lidere da prestanu sa daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu!“, napisao je Vučić na svom tviter nalogu.

U zajedničkom intervjuu sa zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Kosova Hašimom Tačijem za prištinsku televiziju Klan Kosova, Rama je rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije ima dve alternative i da sve zavisi od EU. Prvo je ujedinjenje u Evropskoj uniji, međutim, ako EU nastavi da zatvara vrata integraciji Kosova, onda će „dve zemlje biti prinuđene da se ujedine na klasičan način“, rekao je albanski premijer.

Rama je rekao da se „dve zemlje zauzimaju za ujedinjenje kroz članstvo u Evropskoj uniji“.

Tači je rekao da Ramine reči nisu pretnja Evropskoj uniji, već da je reč o realnosti koja se može ostvariti u budućnosti i koja može biti rezultat izolacije Kosova iz EU.

Rama je ponovio da je sramota za EU što se ne završava proces liberalizacije viza za građane Kosova koji jedini nemaju te olakšice u regionu.

Tači je kazao da je Kosovo već ostvarilo sve obaveze koje ima za liberalizaciju viza.

Priznaće se diplome iz Kosovske Mitrovice

Vlada Kosova usvojila je dokument u kom je izrazila spremnost da prizna diplome koje izdaje Univerzitet u severnoj Mitrovici.(Foto arhiva Kim)

Taj Univerzitet se na Kosovu smatra ilegalnim jer radi u sistemu Srbije.

Dnevnik „Koha ditore“ piše da je to u suprotnosti sa kosovskim zakonima.

U dokumentu od 36 stranica se obrazlaže da je pronađeno rešenje koje će omogućiti da oni koji su diplomirali na tom univerzitetu konkurišu za posao u javnim službama na Kosovu.

U dokumentu se takođe konstatuje da Univerzitet u Mitrovici deluje protivzakonito, ali je Vlada Kosova odlučila da ima „konstruktivan pristup“ i prizna diplome stečene na tom Univerzitetu.

Odlukom Vlade Srbije sedište Prištinskog univerziteta izmešteno je 1999. godine, nakon rata u severni deo Kosovske Mitrovice.

Povodom (ne)priznavanja diploma i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – „verifikacija“ i „integracija“ kao kvazipravno nasilje Prištine

 07.04. 2015, 13:35 Izvor: KoSSev

LIČAN STAV: Duško Čelić

Polazeći od sopstvenog poimanja uloge Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: UP) u obrazovanju i u opstanku srpskog naroda i državnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, od odgovornosti univerzitetske akademske i naučne zajednice u društvu, kao i od dužnosti UP da svedoči i tumači istinu i stvarnost u kojoj egzistira više od pola veka, a naročito od juna 1999. godine, izražavajući tako svoju ljudsku i naučnu odgovornost i aktivnu ulogu u sprečavanju kvazipravnog nasilja nad UP, planiram da napišem naučni članak. Ovaj tekst je iznuđen aktuelnim događanjima a namenjen je i široj javnosti, iako se može smatrati nekom vrstom predhodnog saopštenja, kako u stručnoj i naučnoj javnosti uobičajavamo da nazovemo tekstove koji predhode naučnom članku.

Politika de facto vlasti Prištine godinama se zasniva na principu fait accompli, odnosno, na principu svršenih fakata. Tako i u ovom slučaju – samoproglašene separatističke vlasti, polazeći od sopstvenog uzurpatorskog poimanja prava, smatraju da je UP “paralelna institucija“, odnosno da je “ilegalna“ zbog toga što deluje u okviru pravnog sistema i jedinstvenog akademskog prostora Republike Srbije. Stoga, diplome akademaca, stečene na ovom Univerzitetu “ne važe“ za te vlasti, a sam Univerzitet treba “integrisati“ u “pravni sistem Prištine“. Polazeći od tako nametnutog stava, Priština nudi gotova rešenja, namećući građanima koji su diplomirali na UP, studentima i zaposlenima da se povinuju tom gotovom rešenju.

Pročitajte još:

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem


Policija, sudstvo i Civilna zaštita na KiM su već eliminisani – neka se pripremi Univerzitet​

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Kos. Mitrovici tvrdi da Univerzitet neće biti integrisan u kosovski sistem​

Kada je reč o nepriznavanju diploma i samog UP od strane prištinskih vlasti, postavlja se pitanje, kako to da je te iste diplome i taj isti Univerzitet, priznavao i još uvek priznaje UNMIK, a ne priznaju ga samozvane vlasti u Prištini? Kako je to moguće, ako su čak i prema tzv. ustavu tzv. Kosova (čl. 145. st. 2.) zakoni, uredbe, izvršna naređenja i drugi opšti akti, koje je doneo UNMIK, “na snazi sve dok se ne ukinu, zamene ili izmene“ !?!

Vlasti Prištine su izgleda “zaboravile“ da je UNMIK uvažio neophodnost postojanja Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (istina, najpre pod nazivom “North Kosovo University“ – videti administrativno naređenje UNMIK-a UNMIK/DIR/2002/2 od 14. februara 2002., a potom, pod imenom “University of Mitrovica“ – videti izvršnu odluku UNMIK-a UNMIK/ED/2002/15 od 6. decembra 2002.).

Pomenutim aktima UNMIK-a, kao i UNMIK-ovom uredbom UNMIK/REG/2003/14 od 12. maja 2003. “O proglašenju zakona o visokom obrazovanju“, kao i UNMIK-ovom izvršnom odlukom UNMIK/ED/2007/17 od 11. marta 2007. godine, UNMIK je akreditovao, reakreditovao, davao i produžavao licence, odnosno odobrenja za rad UP. Pored toga, UP je odlukom Generalne skupštine Evropske asocijacije univerziteta održane u Barseloni, 30. oktobra 2008. godine, primljen u punopravno članstvo Evropske asocijacije univerziteta pod nazivom “University of Mitrovica (Kosovo UN 1244)“. Treba istaći da je prilikom prijema, prihvaćena aplikacija Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je jasno naznačeno da je reč o javnom (državnom) univerzitertu, čiji je osnivač (i finansijer) Vlada Republike Srbije.

Postavlja se pitanje, kako to da je za UNMIK i Evropu (odnosno Evropsku asocijaciju univerziteta – EUA), Univerzitet legalan a za samozvane vlasti u Prištini “paralelan“, odnosno ilegalan a njegove diplome “nepriznate“ !?! Ima li koga u vlasti Srbije da na to podsete UNMIK i gospodu iz Evropske unije, koja se tako usrdno trude da “olakša dijalog u Briselu“?

Dakle, UP nije, niti može biti “paralelna institucija“, već institucija koja u skladu sa RSBOUN br. 1244, aktima UNMIK-a, legalno deluje u okviru jedinstvenog evropskog akademskog prostora.

Imajući pak u vidu i odredbe Ustava Republike Srbije i Zakona o visokom obrazovanju, („Službeni glasnik RS“, br. 76/2005, 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013), prema čijem članu 109: “do prestanka funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nad visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika, Vlada ima sva prava i obaveze osnivača, u skladu sa ovim zakonom“, UP legalno deluje u okviru jedinstvenog pravnog i akademskog prostora Republike Srbije.

Dakle, i unutrašnji pravni poredak Republike Srbije, vršenje osnivačkih prava na UP vezuje za važnost RSBOUN br. 1244, što znači da sve dok je ona na snazi, ta osnivačka prava ostaju suvereno pravo Republike Srbije. To pravo dodatno je potvrđeno više puta expresis verbis RSBOUN br. 1244. u kojoj se potvrđuje teritorijalni integritet i suverenitet SRJ/Srbije (videti st. 9. preambule, tačku 10. osnovnog teksta, tačku 5. aneksa I, tačke 5. i 8. aneksa II RSBOUN br. 1244).

Imajući u vidu ove neoborive pravne činjenice, UP ne može biti predmet nikakve “integracije“, a njegove diplome nisu, niti mogu biti predmet nekakve “nostrifikacije“ ili “privremenog verifikovanja“ od samozvanih vlasti u Prištini. U suprotnom, te i takve vlasti, i same ustanovljene nasiljem i suprotno RSBOUN br. 1244, grubo bi prekršile čitav niz javno-pravnih normi i principa, što bi pak za posledicu imalo grubo kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na obrazovanje Srba i svih koji studiraju na UP. Mesto i prilika nam ne dopuštaju da šire obrazložimo ali svakako ne možemo a da ne pomenemo i drevni princip poštovanja i zaštite stečenih prava, u ovom slučaju, svih studenata UP koji su upisali i/ili diplomirali na fakultetima UP u vreme kada to, bez obzira na pitanje statusa AP KiM, ne može biti sporno.

Ovde je reč o pravnom aspektu ovog pitanja. Samozvane vlasti u Prištini, a bojim se ne samo one, često ne mare za pravo, ni za ono sadržano u RSBOUN br. 1244, Povelji Ujedinjenih nacija pa čak ni za prirodna prava koja po rođenju pripadaju svakom čoveku (kao što je pravo na obrazovanje), što su pokazali u dosadašnjim “briselskim radovima“. No, i zbog toga ih treba “dovesti k’poznaniju prava“ i stalno ih na to podsećati, jer to je “ljudska dužnost najsvetlija“.

Mr sci iur Duško Čelić, saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici!

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.