02.02.2016 |08:00 – 23:59 Dok Srpski prevaranti i iluzijunosti vode Srbe, sa korenom komunizma i ateizma prema svom narodu, očigledno ništa dobro ne donose, jer su im plodovi otrovni i rastraše zajedno sa onima na čije su izbore izlazili, preostali narod koji je VEROVAO u bolje sutra i napredak!


Povratnici napuštaju sela oko Kline

Policija još nije saopštila ima li osumnjičenih za oružani napad na srpske povratnike u Berkovu kod Kline. U ovom selu je napravljeno 40 kuća za povratnike, ali u upola manje njih povratnici stalno borave. Napadi, međutim, čine svoje jer sve više povratnika odlučuje da ode iz sela oko Kline.

Radoje Živković kaže da mora da živi. Pucanje na njegovu kuću ga ne čini ravnodušnim, ali nema kuda.

Pripremio Andrija Igić
„Evo, nekoliko godina tu oni pucaju od ovih kuća pa sve do Drenja. To se stalno puca i danju i noću. Prijavljivali smo policiji, ali niko ništa ne preduzima. Da li preduzima ili ne, ja to ne znam. Ali to su stalne provokacije samo da bismo se odavde odselili“, kaže Radoje Živković iz Berkova.

Sat pre napada Živkovićima je došao unuk, kako bi u Berkovu bio tokom raspusta. Sutradan je morao da ode. Mladih u selima u okolini Kline jedva da ima. U poslednje vreme i stariji odlaze.

„Iz grada Kline porodica Dbižljević je napustila Klinu posle napada koji su se dešavali pre šest meseci. Juče kada sam obišla porodicu Živković, gospođa je rekla da ozbiljno razmišlja da ode odavde jer ne može pod ovakvim pritiskom da živi“, napominje načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević.

Iz Kancelarije za KiM poručuju da ne mogu povratnicima da osiguraju bezbednost, ali da traže od međunarodne zajednice da im se pomogne.

„Mi ćemo pomoći porodicama čija je imovina stradala u tim napadim. Ono što svakako radimo u sadašnjem periodu i ono što ćemo činiti u narednom jeste da pružimo mogućnost, da od ovo malo zemlje što imaju, mogu da žive tako što ćemo im pomoći i kroz mehanizaciju“, ističe zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

Na kuću Živkovića ovde u Berkovu pucano je sa magistralnog puta. Na zidu su tragovi šest metaka. Jedan je završio u kući. Okružni tužilac u Peći sumnja da su na kuće povratnika u Berkovu pucale četiri osobe uhapšene na ulazu u manastir Visoki Dečani.

Oružje pronađeno u njihovom vozilu je na veštačenju. Utvrđeno je da je jedna od uhapšenih osoba učestvovala u rata u Siriji, a druga vraćena sa puta za Siriju.

Srbin osuđen zbog izgradnje motela

Svetislav Stojković, poreklom iz Donje Bitinje kod Štrpca, se nakon decenija života i rada u Švajcarskoj vratio u svoj rodni kraj gde je sagradio motel, a vrhovni sud Kosova ga je osudio na zatvorsku kaznu.Motel „Martina“Svetislav Stojković ispred seoske crkveMotel „Martina“

Naime, tek nakon izgradnje motela „Martina“ ga je prvi izvođač radova, kome je zbog nestručnosti otkazan posao, tužio da je Stojković, navodno, objekat sagradio na grobu jednog Albanca.
Navodni grob, kojeg prvi izvođač radova Garip Tahiri koji je i kopao temelje nije u to vreme prijavio, trebao bi da pripada kosovskom Albancu Aslanu Ndrecaju iz sela Mačetevo, kojeg su 1943. godine ubili Bugari kao švercera duvana. Njegov leš je tada sahranjen na nekoj parceli u blizini reke, a uprkos pokušajima da nađe taj grob, prethodni vlasnik parcele Milija Ivanović nije mogao da ga pronađe.

U međuvremenu, plac je prodao Stojkoviću koji je tu sagradio motel. Prodavac, inače njegov glavni svedok, potvrdio je na sudu da Svetislava nije obavestio da je na toj parceli, navodno od Drugog svetskog rata, postojao grob Albanca, koji je posle velikih poplava 1979. godine, odnela voda.

Potomci Ndrecaja su, prema tvrdnji Stojkovića, upućivali i preteće telefonske pozive.

“Gani Drecaj i Garip Tahiri (prvi izvođač radova) su me zvali više puta telefonom. Pretili su da će dignuti u vaduh moj objekat. Navodno se tu nalazi se neki grob njegovog rođaka. Nekoliko puta su nas zvali u Švajcarskoj i pretili, tako da je moja žena Martina doživela veliki stres i morali smo da potražimo lekarsku pomoć”, kaže za RTV Kim u pisanoj izjavi Svetislav Stojković, navodeći da je o pretnjama upoznao i Kosovsku policiju u Štrpcu i Euleks.

U Policijskoj stanici u Štrpcu su potvrdili da je Stojković prijavio telefonska uznemiravanja.

„Bilo je prijavljenih slučeva kod nas. Bilo je pretećih telefonskih poziva. I ne samo jednom, već više puta. A u vezi sa tim motelom je bilo i više incidenata. Sve je istraženo i predato sudu, tako da je sada na sudu da donese odluku o tome“, kaže za Kim komandir policijske stanice u Štrpcu Dragan Ivanović.

Stojković kaže da je u motelu planirao da zaposli Srbe iz Štrpca, i veruje da je upravo to zasmetalo komšijama Albancima.

“Za taj neregisrovani grob su se tek setili pošto je jedan Srbin napravio motel. Srbi ne treba da prave nego da idu sa Kosova! Da li je to politčka stvar?“, pita se Stojković.

Motel “Martina” se nakon donošenja presude našao na meti napadača. Krajem avgusta je kamenovan, a na ulazu u objekat su razbijena stakla.

Stojkovića, koji ima 73 godine, kosovski sud je osudio na novčanu kaznu i tri meseca zatvora. Zbog starosti i slabog zdravstvenog stanja on nije spreman da odsluži zatvorsku kaznu, pa se zbog privođenja ne usuđuje da se vrati na Kosovo.

O Stojkovićevom slučaju pogledajte članke u časopisima Politika i Večernje novosti.

Jahjaga: Sprovođenje sporazuma uslov za integraciju Srbije

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila je na sastanku sa šefom diplomatije Malte Džordžom Velom da sprovođenje sporazuma između Beograda i Prištine bude preduslov za proces integracije Srbije u Evropsku uniju.Atifeta Jahjaga (Foto Kim arhiva)

Kako se navodi u saopštenju iz Jahjaginog kabineta, ona je naglasila važnost sprovođenja postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine i zatražila da to bude preduslov za integraciju Srbije u EU.

“Ona je naglasila da je Kosovo promoter mira i stabilnosti u regionu, a u međuvremenu je potvrdila stav institucija izgradnji dobrih odnosa sa svim susednim državama”, stoji u saopštenju.

Jahjaga je sa Velom takođe razgovarala o poslednjim dešavanjima na Kosovu, kao i o procesima koji imaju veze sa ispunjenjem kriterijuma za liberalizaciju viza, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Vela je naglasio posvećenost njegove zemlje da nastavi sa podrškom svim procesima kroz koje Kosovo prolazi, kao i  njegovoj evropskoj perspektivi.

Evropski parlamentarci sutra o Kosovu i Srbiji

U Evropskom parlamentu u Strazburu sutra će, na plenarnom zasedanju poslanika, biti održana debata o izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za 2015. godinu i o procesu evropskih integracija Kosova, najavljeno je na sajtu EP.Evropski parlament (Foto AP)

Parlament će, kako je navedeno, o reformskim naporima koje su Srbija i Kosovo učinili tokom 2015. godine debatovati sa komesarom EU za proširenje i politiku susedstva Johanesom Hanom.

EP će verovatno pozdraviti napredak postignut u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova i napomenuti da bi ti odnosi bili pospešeni kada bi sve države članice EU priznale Kosovo, dodaje se u najavi.

Evropski poslanici će takođe, verovatno, ukazati na oblasti koje zaostaju u reformskom procesu, kao što su vladavina prava, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije.

Debata će biti održana u popodnevnim satima, a EP će glasati o dvema odvojenim rezolucijama u četvrtak, stoji na sajtu EP.

Sputnjik: Srbin predsednik Kosova?

Predsednik liste „Srpska“ Slavko Simić rekao je za list “Sputnjik” da bi Srbi mogli da imaju kandidata za predsednika Kosova.Priština 

Srbi na Kosovu će uskoro morati da odluče da li će podržati kandidaturu Hašima Tačija za predsednika Kosova ili to neće učiniti.

Kako prenosi “Sputnjik” priča se da bi Srbi mogli da pribegnu malom lukavstvu tako što bi izašli sa svojim kandidatom, s obzirom na to da po zakonima Kosova svako ko prikupi 30 potpisa poslanika može da postane kandidat za predsednika.

“Hoće li biti izglasan zavisi od toga da li će dobiti dvotrećinsku većinu u parlamentu”, navodi list.

Ovu mogućnost prvi je u javnost izneo predsednik liste „Srpska“ Slavko Simić, rekavši da bi Srbi lako mogli da sakupe 30 potpisa u prištinskoj skupštini za svog kandidata, jer „imaju korektne odnose sa svim albanskim strankama“, kako u opoziciji tako i u vlasti u kojoj i participiraju.

List navodi da je Simićeva izjava izazvala šok u prištinskoj javnosti, a mediji su već počeli sa spekulacijama na ovu temu.

Poslanici iz Tačijeve stranke nisu želeli ovo da komentarišu, ali su i poslanici liste ’Srpska‘ ostali nedorečeni, uz objašnjenje da „ne bi da komentarišu izjave predsednika svoje liste“.
Slavko Simić je, dodaje se,  bio nedostupan za komentar.

Fatmir Šeholi, politički analitičar iz Prištine, pre svega je iznenađen ovakvom izjavom predsednika liste „Srpska“ i kaže da bi ovo moglo da znači da lista „Srpska“ ima neki dogovor sa nekim manjinskim strankama Roma, Aškalija, Bošnjaka, ili Egipćana.

“Lista ’Srpska‘ je u koaliciji sa Hašimom Tačijem i Isom Mustafom, a njihov kandidat za predsednika je Hašim Tači. Neizvodljivo je da u ovakvim okolnostima bilo ko od Srba bude izglasan za predsednika Kosova, a u budućnosti ako bude dogovora sa albanskim političkim partijama, ko zna”, kaže Šeholi.

On je uveren da u ovim okolnostima nema nikakve šanse da neki albanski poslanik da glas Srbima.

Jednomesečni pritvor za uhapšene kod Visokih Dečana

Osnovni sud u Peći odredio je pritvor od 30 dana za četiri osobe koje su uhapšene u blizini manastira Visoki Dečani, potvrdila je za prištinske medije sudija prethodnog postupka Violeta Usaj Rogova.Hapšenje ispred manastira

Rogova je navela da su oni osumnjičeni za posedovanje oružja bez dozvole, što je potvrdila i tužilac Osnovnog tužilaštva u Peći, Valjbona Hađosaj.

Kako su ranije javili prištinski mediji, Osnovno tužilaštvo u Peći sumnja da se jedan od četvorice uhapšenih u subotu kod manastira Visoki Dečani borio u Siriji, dok je drugi uhapšeni pokušao da otputuje na Bliski istok, ali je sprečen i vraćen na Kosovo.

Iznoseći odbranu, osumnjičeni su priznali da su posedovali oružje, ali su rekli da su krenuli da kampuju u planinama kod Dečana.

Prilikom hapšenja u blizini manastira Visoki Dečani osumnjičeni, za koje se u medijima navodi da su pripadnici vehabijskog pokreta, imali su u automobilu kalašnjikov sa 20 metaka i jedan pištolj, navedeno je u odluci o sprovođenju istrage.

Tužilac Valjbona Diša Hađosaj je pred sudom izjavila da su ispunjeni svi uslovi da se njima odredi pritvor i ocenila da osumnjičeni mogu biti odgovorni i za oružani napad na kuću jednog Srbina u selu Berkovo, u opštini Klina na dan kada su uhapšeni.

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

09.11. 2015, 08:00 – 23:55|NO Kosovo in UNESCO Ostvarilo se ono što je realno i ako su mnoge zemlje istrpele strašne pritiske i napade od Šiptarskih lobista!


Žalosno je to što ima više do 50% onih koji podržavaju Separatizam Šiptarskih separatista, pa je i očigledno što širom sveta bukte ratovi, patnja, tragedije!

It is regrettable that, why has more than 50% of those who support separatism Shiptar separatists in Kosovo, and is apparently the world over are still raging wars, suffering, tragedy!

Šiptarski Separatisti koji bi da pored dobre volje Srbije koja im je dala prostora za život na njenoj teritoriji i pored toga što su Šiptari nastrali na sve Srpsko stanovništvo i materijalno, sada nastranjem na duhovno hteli bi da preotmu i taj domen !

Srbi, opet ništa nismo dobili čisto da se zna, VREME JE ZA VELIKI POSAO I RAD!

DATA NAM JE ŠANSA DA sačuvamo ono što smo imali i OGROMNA OBAVEZA DA BUDEMO BOLJI I UNAPREDIMO BRIGU O SVOM NARODU i onom što nam je istorija i preci ostavili za na veki vekova +++

I oni koji koji nas uporno napadaju i teže daljem osvajanju, dobro znaju da sve USPEHE KOJE SU OSTVARILI upravo su postigli na našim slabostima i našim popuštanjem i povlačenjem za rad budućeg života i šanse za zajednički život… Naše slabosti koje imamo moramo da popravljamo i barem ostanemo tu gde smo. Rad, rad i dalji PAMETAN rad jedino može da NAM UZ BOŽIJU VERU POMOGNE! Oni koji rade protiv unapređenja nacije i države upošte trebaju odmah da se sklone svojom voljom ili da se promene…

Nije lako vreme koje dolazi, ali dolazi i moramo da ga dočekamo …

Generalna konferencija UNESCO-a: Kosovo nije primljeno

09. 11.2015, 10:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Bokova na zasedanju koje je u toku/video screenshot

13:35 – Odbijen predlog za članstvo Kosova u UNESCO

Kosovo je odbijeno za članstvo u UNESCO, upravo je odlučila Generalna konferencija ove organizacije. 

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji,“ izjavio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić. Iako data pre desetak dana za srpski radio „S“, ispostavilo se da je ova izjava najpreciznije opisala ono što se danas dogodilo u Parizu.

AFP, AP i TASS greškom izvestili da je Kosovo primljeno u UNESCO

Nekoliko svetskih medijskih agencija je danas greškom objavilo vest da je Kosovo primljeno u UNESCO.

Kako navodi B92, Agencija Frans Pres je tu vest greškom objavila na svom Tviter nalogu, da bi ubrzo ova objava bila obrisana, te objavljena tačna vest.

Istu vest je objavio Asošijeted pres na svom agencijskom servisu, a kako dalje navodi B92, ruska agencija TASS je, takođe, prvobitno izestila da je Kosovo primljeno u UNESCO i zatim objavila ispravku.

Međutim, više od 30 minuta od završetka glasanja, britanski BBC na svom portalu nije imao vest o odluci Generalne skupštine UNESCO-a, kao ni CNN, dodaje B92.

Od 142 države koju su glasale, 92 su podržale članstvo Kosova. Protiv predloga bilo je 50 i time nije ispunjen uslov za prijem Kosova u UNESCO, javile su srpske agencije. Za predlog je trebalo da glasa najmanje 95 zemalja.

12:55 – Predlog Srbije o odlaganju odluke odbijen

Predlog Srbije da se odluka o članstvu Kosova odloži je odbijen, navodi kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači. Predlog je odbijen sa 88 glasova protiv, a 58 „za“. Za nekoliko minuta počeće glasanje za članstvo Kosova u UNESCO.

„Pobedili smo u proceduralnoj bitki za Kosovo na Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Pao je predlog Srbije i Rusije za pomeranje odluke,“ naveo je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Za predlog Srbije glasalo je ukupno 170 država. Svoj glas „za“ dalo je 58 država, protiv je bilo 88, a 22 su bile uzdržane. Predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Među onim zemljama koje su podržale predlog Srbije su – Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko i Meksiko. Protiv srpskog predloga bile su Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je BiH bila uzdržana, navodi RTS.

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-drugi deo od 92

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-treci deo od 92

12:00 – Predlog Srbije o odlaganju odluke o Kosovu podržale Rusija, Argentina i Kuba

„U toku je žučna rasprava. Srpski predlog podržale Rusija, Argentina i Kuba. Usprotivile se SAD (nema pravo glasa), Velika Britanija i Nemačka,“ navodi RTS.

11.50 – Srbija predložila odlaganje odluke o Kosovu 

Srbija je upravo predložila odlaganje odluke o prijemu Kosova u UNESCO, prenosi RTS.

11:30 – Zasedanje nastavljeno

Nakon pauze od pola sata, u 11.30. je nastavljeno zasedanje Generalne konferencije na kojem se odlučuje o članstvu Kosova.

11:00 – O Kosovu u 11.30

Nakon što je direktorka UNESCO-a, Irina Bokova, završila svoje obraćanje, predsednik Generalne konferencije, Stenli Mutumba Simata, predložio je da se o zahtevu Kosova za učlanjenje u ovu organizaciju razmatra nakon pauze koja će trajati do 11.30.

Pošto treba da se razmatra zahtev Kosova, predlažem da se sednica pauzira i da se nađemo ponovo u tačno 11.30, rekao je on.

10-37: Počelo zasedanje: UNESCO uskoro o Kosovu

Generalna konferencija UNESCO-a na kojoj će se vrlo uskoro raspravljati o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju nastavlja se danas u Parizu. U ovim trenucima direktorka Irina Bokova govori o ciljevima UNESCO-a, o tome šta će UNESCO u budućnosti da radi, te o sprovedenim projektima. Srpska strana, sa svojim tradicionalnim saveznicima, pre svega Rusijom i Kinom traži odlaganje odluke i veruje da će se to uskoro desiti, dok je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i jedan od najagilnijih diplomata u lobiranju za ostvarivanje međunarodnog priznanja Kosova, Petrit Seljimi, za srpski B92 rekao da bi odluka o odlaganju bila jednaka zabrani.

Zasedanje Generalne konferencije uživo, možete pratiti OVDE, klikom na „LIVE WEBCAST“ koji se nalazi u donjem levom uglu (ispod „PROGRAMME OF MEETINGS“), i onda klikom na „English“.

„Čemu odlaganje? Nema nikakve svrhe da se odlaže nešto što je već završeno,“ rekao je ovaj mladi diplomata za televiziju b92.

Iako veruje da će odluka biti „veliko DA“, to „ne znači da će to biti lako glasanje“, smatra drugi mladi kosovski ministar za evropske integracije – Bekim Čolaku koji se javnosti obratio pismom u kojem je poručio da je Kosovo „svakako pobedilo“, pre svega zbog „briljantno“ vođene kampanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavljajući „pozitivnu sliku“ o Kosovu. On smatra da obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa „najmoćnijim zemljama demokratskog sveta“, sa druge strane je Srbija koja „uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine“. Ipak, ishod će zavisiti od drugih proračuna i niza razloga, dodao je Čolaku. Ovako je on opisao kampanju:

„Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!).

U pripremi za zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, srpske diplomate i predstavnici vlade su unazad dve nedelje izjavljivali da će se boriti svim silama da to spreče, za razliku od perioda pred izglasavanje odluke Izvršnog Saveta ove organizacije, ranije u oktobru – da se glasanje za članstvo Kosova stavi na dnevni red Konferencije, kada su u svojim izjavama naglašavali da u tom slučaju Srbija ne može puno da učini.

Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, je do sada bio najkonkretniji u stavu da se danas ne može dogoditi da Kosovo postane članica UNESCO-a:

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti. Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista,“ rekao je Jeremić u izjavi za srpski „S“.

Izvršni savet UNESCO-a preporučio je krajem oktobra da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije. Tada je 27 članica UNESCO-a glasalo za, 14 je bilo protiv, a isto toliko je bilo i uzdržanih.

Ukoliko bi Kosovo danas bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi se vodila kao kosovska.

Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatski rat oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je vođen između Srbije i Kosova još od 2009. godine.

Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno. A srpska kontra-kampanja, biva vidljivija početkom oktobra – nekoliko dana pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a.

Ko je pobedio? Šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci (REAKCIJE)

09.11.2015, 14:32|Izvor: KoSSev|

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo danas nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Iako razočarani, u prvim reakcijama kosovskih zvaničnika, oni nastavljaju da u „pozitivnom duhu“ navode da su svojom višemesečnom kampanjom stekli „nove prijatelje“, te „inspiraciju za još veći rad“, a srpsku kontra-kampanju nazvali su „rasističkom“. Sa druge strane, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, čestitao je građanima i Vladi na uspehu, navodeći da je ovo nastavak borbe za KiM. Srpska pravoslavna crkva je istakla da se pokazalo da u UNESCO-u „ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom“, dok je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ocenio da je danas pobedila „šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja“. Da je imalo još tri glasa „za“, Kosovo bi se danas učlanilo u najvažniju svetsku organizaciju obrazovanja, nauke i kulture. Za danas popodne najavljena je i vanredna konferencija Predsednika Srbije i premijera Aleksandra Vučića. 

Janjić: Srbija se u UNESCO-u borila da se pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom

Na odluku Generalne konferencije je među prvima reagovao otac Sava Janjić. On je u više objava na svom Tviter nalogu poručio:

„Srbija se u UNESCO-u borila da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglasavanjima i konfrontacijom #JediniPut.“

„Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci.“

„Privrženost Kosova ka zaštiti baštine mora biti dokazana u praksi, a ne samo rečima. Pred svima nama je nastavak dijaloga.“


SPC: Poverenje se gradi delima

„Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može i ne rešava politizacijom, posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verni narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji,“ naglasila je SPC u reakciji na današnju odluku UNESCO-a.

Nikolić: Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država

„Čestitam građanima Srbije što su imali poverenja da ćemo braniti i odbraniti ono što su naši preci čuvali vekovima. Ovo je pravedna i moralna pobeda u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno, ne može da računa na podršku većine,“ poručio je Nikolić, a preneo B92.

On je takođe, kako dodaje B92, čestitao Vladi Srbije što je „uložila mnogo diplomatskih napora i nije odustajala ni kada se činilo da je sve izgubljeno,“ dodajući i da Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo „ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država.“

„Ova pobeda nije izvojevana novcem, već poštovanjem koje svet gaji prema našoj državi i narodu. Dokazali smo da kada svi radimo u interesu Srbije možemo da ostvarimo nemoguće. Ovo je nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i znak dovoljno jasan svima da od južne srpske pokrajine nećemo nikada odustati,“ zaključio je on, dodaje B92.

Mustafa: Srbija konstantno vodila „rasističku kampanju“

Sa druge strane, kosovski zvaničnici ističu da ovo nije „kraj“, te da oni nastavljaju svoju kampanju za članstvo i u drugim organizacijama. Oni, takođe, pohvaljuju kosovsku kampanju koja je, kako kažu, 10 meseci aktivno lobirala za članstvo Kosova u UNESCO. Spremni su da „neumorno rade na jačanju države“ i pormovišu je kao „uspešan projekat.“

„Nažalost, jasnu orijentaciju prozapadnog Kosova i njegovu spremnosti da unapredi sve konstruktivne agende, sprečila je Srbija koja je konstantno vodila, posebno tokom ovog procesa, rasističku kampanju protiv Kosova. Ovo je dovelo do toga da neke zemlje koje dele zajedničke interese – postanu saveznice Srbije. Ali, to nas ne pogađa. Zato što smo odlučni da radimo neumorno na jačanju države Kosovo i da je promovišemo kao uspešan projekat, koji služi interesima njenih građana, bez razlike i to je doprinos miru, toleranciji i prosperitetu,“ rekao je kosovski premijer, Isa Mustafa, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Samoopredeljenje: Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva 

Pokret Samoopredeljenje je odluku o neprihvatanju zahteva Kosova za prijem u UNESCO nazvao „sramnom“. Oni na svojoj Fejsbuk stranici dodaju i da ne mogu da se slože sa dijalogom sa Srbijom koja je „neprijatelj koji ne bira sredstva“.

„Diplomatska ofanziva koju je Srbija vodila protiv prijema naše Republike u UNESCO dokazuje vrlo jasno da je, ono šta svi znaju, a neki ne žele da shvate, Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva kako bi se borila protiv nas,“ navodi se u saopštenju ovog pokreta i dodaje da oni ne mogu da se slože sa dijalogom, bez da on bude „fundamentalno promenjen“.

Tači: Većina zemalja u svetu glasala za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Kosovo je na nezaustavljivom putu 

„Većina zemalja u svetu glasala je za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Za 10 meseci, samopouzdano i otvoreno smo uradili ono što je važno za građane Kosova i prijatelji su dali mnogo,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, reagujući na odluku Generalne konferencije UNESCO-a.

On je dodao je Kosovo na „nezaustavljivom putu“ i da će njegova diplomatija nastaviti sa zahtevima za članstvo u drugim organizacijama, „uključujući ponovo i UNESCO.“

Čolaku: Nije trenutak za tugovanje, već za još veći rad

Među prvima je, takođe, reagovao kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku.

„Šteta je što nije postignut dovoljan broj za članstvo u UNESCO danas, ali smo navijali za veliku podršku koju smo uspeli da mobilišemo. 92 zemlje su nas podržale! Ovo nije trenutak za tugovanje, već on treba da se iskoristi kao inspiracija za još veći rad. Ne da nas zaustavi, već da se vratimo još jači,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Pohvalivši ponovo kampanju kosovske diplomatije, on se još jednom osvrnuo na srpsku kontra-kampanju.

„Rasistička kampanja Srbije je nestabilna, neće dozvoliti da na jednoj strani igraju evropsku utakmicu, a na drugoj da stvaraju prepreke,“ dodao je Čolaku, istakavši:

„Zapamtite nastavljamo hladne glave i sa posvećenošću. Još jednom pohvaljujem pozitivan primeran pristup koji su imali svi koji su podržali Kosovo u UNESCO – san koji će definitivno postati stvarnost.“



Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Šefovi UNMIK-a: Kosovo u UNESCO zbog mira između Srbije i Kosova;

Mekenzi: Kosovo u UNESCO uvreda za UNESCO i UN

09.11.2015, 0:18|Izvor: KoSSev|

Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao „nezavisne činioce“ koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO „ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu“ i da može da doprinese daljoj „normalizaciji odnosa i dugoročnom miru“ između „Kosova i Srbije“ i „stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja“. Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila „uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije“. Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom „Zaustavite ludilo“ sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.

Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – „UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla,“ nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon „najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti“, a da je njihov cilj bio da „zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir.“

Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO

„Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa,“ rekao je Mekenzi.

„Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije,“ zaključio je on.

„Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo,“ navode oni u svojem pismu.

Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su „tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni“, te dodaju da je Kosovo napravilo, „korak po korak“, „ogroman napredak“, uspostavljajući „opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica“.

Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez „izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice“.

„U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu,“ navode oni takođe u svom pismu.

„UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe,“ zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.

Čolaku o lobiranju za članstvo u UNESCO: Kosovo je u svakom slučaju pobedilo

09.11. 2015, 0:01| Izvor: KoSSev|

Kosovo je „deo nagrade“ dobilo tokom kampanje „svetske klase“ lobiranja za članstvo u UNESCO, koju je „briljantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova“, predstavivši pozitivnu sliku o sebi. Kosovu je iskustvo lobiranja „dobro poslužilo da podigne svest o preprekama“, a „najveća je, bez sumnje, politika Srbije i njenih pristalica“. „Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju“, koja je „najbolje pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas“. Srbija je „mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje od bilo kakvih sredstava, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija.“ „Srbija sa jedne strane hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge strane sužava sebi put preprekama,“ – ovako je kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku, komentarisao kampanju za članstvo Kosova u UNESCO, ali i srpsku kontra-kampanju koja se posebno zahuktala u poslednjim danima pred odluku o kosovskom članstvu. On je u autorskom tekstu, koji je tokom vikenda preneo portal Koha, naveo i šta je Kosovo dobilo lobiranjem za članstvo. Čolaku veruje da će odgovor Generalne konferencije UNESCO-a za Kosovo biti „da“. U nastavku pročitajte njegov tekst u celosti.

Diplomatska kampanja Republike Kosovo za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dobiće važan odgovor u ponedeljak.

58. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Donji Ratis near Decani

Verujem da će ovaj odgovor biti veliko DA, kao što je 21. oktobra Generalnoj konferenciji ove organizacije gde će se glasati za članstvo naše zemlje jasno preporučio Izvršni odbor. Nedavno je, kada smo uspeli da sprečimo zahtev Srbije da odloži glasanje za kasnije – postignuta mala pobeda.

Međutim, to ne znači da će to biti lako glasanje. Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!). Podsetimo, obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa najmoćnijim zemljama demokratskog sveta, sa druge strane je Srbija koja uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine itd. Naravno, ishod će zavisiti od drugih proračuna, niza razloga kojim se sada nećemo baviti u ovom kratkom pisanju.

Ali, danas se neću zadržavati mnogo na krajnji rezultat ove epizode naše posvećenosti članstvu. Izabrao sam da pišem sada kada nije poznat rezultat, jer mislim da je ovaj proces već doneo neke važne rezultate koji ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Nakon glasanja biće teško da se mirno govori o ovome, jer će fokus biti na rezultatima i brojevima. Spektar boja i nijansi će se svesti na crno i belo – bar za nekoliko dana. Neće nedostajati hvale, kritika i predloga (kasnih) šta je to moglo da bude bolje kako bi se osiguralo najviše glasova – i to će biti rečeno bez obzira na ishod.

42. ST PARASCEVA'S CHURCH, in the village of Zaskok, near Urosevac

Da se vratimo na ono što želim da istaknem: Tokom našeg putovanja prema ovoj stanici već smo dobili deo nagrade. Tokom kampanje lobiranja, koju je brilijantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, naša zemlja je predstavila pozitivnu sliku i dobila dodatno samopouzdanje u potrazi za svojim uključivanjem i međunarodnim predstavljanjem. Tokom ovog perioda Kosovo je dobilo podršku koja je doprinela našem posvećenom radu. A ovo iskustvo nas čini još spremnijim za druge i slične koji će tek doći. Ovo iskustvo nam je dobro poslužilo da se podigne svest o preprekama pred nama, a najveća je, bez sumnje u tom pogledu, politika Srbije i njenih pristalica. Delimično su zaustavljeni ovim:

(1) Kosovo je vodilo kampanju zasnovanu na pozitivnim argumentima, pokazavši ozbiljan i zreo pristup. Ova kampanja za članstvo je u velikoj meri uticala na način na koji se naša zemlja percipira. Objasnio sam svakome ko je voljan da sluša da je izvor inspiracije da učestvujemo u ovoj organizaciji taj da ojačamo našu posvećenost obrazovanju, kulturi i zaštiti svih kulturnih nasleđa. Ona je, takođe, naglasila da je naš cilj u potpunosti u skladu sa misijom organizacije – promocija moralne i intelektualne solidarnosti među narodima, saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Prezentovanje onoga što je postignuto modernim pristupom, pozitivnim, profesionalnim, hladne glave – obeležje je i merilo ozbiljne države.11. ST NICHOLAS' CHURCH, in Slovinje near Lipljan

(2) Nakon ove kampanje, Kosovo ima više prijatelja. Pokušaji da koordinišemo i prikupimo glasove uticali su na povećanje angažovanja i naše prisustvo na globalnom nivou. Naravno, Kosovo blisko sarađuje sa svojim partnerima, čija privrženost ima presudnu ulogu u ovom procesu, ali ova kampanja je i podigla diplomatsku aktivnost i razmenu sa mnogim zemljama širom sveta i to nam je pomoglo da ojačamo stare mostove i gradimo nove.3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

3) Kampanja u javnosti je privukla na kosovsku stranu i druge zainteresovane strane, kao i one iz vaninstitucionalnih oblasti – iz umetnosti, kulture i akademske zajednice. Među primerima je pismo koje je poslalo deset svetski priznatih profesora iz nekih od najpopularnijih akademskih institucija širom sveta kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, itd. Dalje, deo javne diplomatije je uspešno uključilo mnoge građane, ali i pojedince iz dijaspore širom sveta. Dovoljno je potražiti #KosovoinUNESCO na društvenim mrežama gde se vidi fantastična podrška Kosovu.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

4) Možda je od većeg značaja za ovu kampanju sticanje iskustva koje će se koristiti, ne samo za članstvo, već i za mnoge druge stvari koje će uslediti. Nije da Kosovo nema iskustvo, mogućnosti i kapacitet u međunarodnom lobiranju za svoje interese, već se sada radi u drugim kontekstima (posle Sporazuma o regionalnom predstavljanju i unapređenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa) i sada se za dobijanje članstva u međunarodnim organizacijama i forumima traži podrška na globalnom nivou.

Albanian terrorism against UNESCO cultural object!

5) Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju, i zato ostaje glavna prepreka za ulazak Kosova u međunarodnu zajednicu (da bude jasno, postoje i druge zemlje koje ne podržavaju ulazak Kosova uprkos stavu Srbije). Jedna evropska Srbija i dobrosusedski odnosi su u interesu Kosova. Ali, to je nešto što će biti postignuto u budućnosti. Kampanja vođena od strane srpskih institucija najbolje je pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas. Takvo ponašanje i pristup su uvidele i zemlje EU – gde Srbija traži članstvo. Srbija, sa jedne strane, hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge – sužava sebi put preprekama.

13. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Petric near Pec

Dakle, možemo pohvaliti kampanju i tim koji ju je radio svom svojom energijom, koji je kucao na sva vrata da bi Kosovo dobilo članstvo u UNESCO. Ja želim da se to desi u ponedeljak i jedna stvar je sigurna, a to je da je Kosovo u svakom slučaju pobedilo.

Nezadovoljni mupovci posle protesta u Kosovskoj Mitrovici kreću za Beograd: Sastanak sa Đurićem i Stefanovićem

09.11.2015, 11:30|Izvor: KoSSev|

Nakon upravo održanog protesta u Kosovskoj Mitrovici, pod sloganom „Dosta smo čekali“, četvoročlana delegacija pripadnika MUP-a Srbije sa Kosova i Metohije, koji već pola godine, kroz više protesta, pokušavaju da reše svoj, kako tvrde, nezakonito zaključen radno-pravni odnos, upravo kreće za Beograd. Oni će danas u 17 časova voditi razgovore sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem. Policajci kažu da su vođeni razgovori sa Kancelarijom za KiM da se protest odloži, a da se „zauzvrat dobije razgovor u Beogradu“, međutim, policajci su istakli da na to nisu pristali, zahtevajući da se današnji protest ipak održi, ali da se danas vode razgovori i u Beogradu.

„Upravo čekamo vozilo i polazimo za Beograd. Završen je ovaj deo protesta upravo. Ljudi ovde ostaju do daljnjeg,“ rekao je Šekularac u izjavi za KoSSev, dodavši:

„Mi smo se obratili kratko ljudima, objasnili šta je i kako je, ljudi, ponavljam, ostaju tu, mi odlazimo gore.“

Šekularac je naveo da bivši pripadnici MUP-a Srbije imaju dva osnovna zahteva. 

Prvi zahtev je donošenje zakonskog akta kojim će biti regulisan radno pravni status ovih pripradnika MUP-a, s tim da doneti akt bude u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije. Drugi zahtev je da se radnicima koji ne žele da idu u penziju, omogući povratak u MUP Srbije, uz raspoređivanje na radna mesta po gradovima u centralnoj Srbiji.

Policajci su još jednom istakli da su nezadovoljni radnom grupom, formiranom upravo u Beogradu pre šest meseci, uz podršku srpskog premijera Aleksandra Vučića. Istakli su da ni posle šest meseci, „nikakvu povratnu informaciju“ nisu dobili od ove radne grupe ni nakon poslednjeg protesta u Kosovskoj Mitrovici, koji je bio 21. septembrakada su najavili, a u jeku tadašnje najave da će srpski premijer posetiti Kosovo i Metohiju, da će ga dočekati „aplauzom ili protestima“.

Ukoliko zahtevi ovih bivših državnih službenika ne budu ispunjeni ovoga puta, „protest će preći u štrajk glađu“, a do ispunjenja njihovih zahteva. I ovoga puta policajci su o protestu obavestili srpskog predsednika vlade i predsednika Republike.

Oko 800 radnika MUP-a Srbije sa KiM-a zahteva da njihov radni status bude regulisan u skladu za važećim zakonima Republike Srbije. Oko 1.200 policajca i radnika MUP-a na Kosovu i Metohiji penzionisano je 2013. godine, nakon potpisivanja prvog briselsog sporazuma kada je Vlada Srbije donela zaključak da se ukinu radna mesta policajcima sa Kosova i Metohije i da se oni u skladu sa posebnom uredbom penizionišu.


Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

03.11.2015 |08:00 -23:55 Očigledni šiptarski naleti i napadi od spolja i unutar Srbije …


Očigledni šiptarski naleti i napadi od spolja i unutar Srbije po psihološki programiranim ciljevima da ostvare kosovoinunesko, dok sa druge strane kampanja No Kosovo in Unesko deluje athok nesinhronizovano čak potpuno amaterski jer su KOMUNISTI iz Vlade i Opozicije totalno blokirali sve i razorili bilo kakvu organizaciju…

Žalosna Srbijo, probudi se i izključi TV osvrni se oko sebe!

69. ST PARASCEVA'S CHURCH, in Gojbulja near Vucitrn

 

Haradinaj: ZSO nije po Ahtisariju

Lider Saveza za budućnost KosovaRamuš Haradinaj izjavio je danas da će njegova stranka nastaviti blokadu parlamenta i da se i dalje protivi formiranju Zajednice srpskih opština jer to “nije deo Ahtisarijevog plana o integraciji kosovskih Srba”.

Ramuš Haradinaj

On je, u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”, kazao da se nezavisnost Kosova oslanja na Ahtisarijev plan, a da je sada predložen novi model i pojasnio da se kod “Ahtisarijevog plana radilo o integraciji kosovskih Srba i njihovim pravima, dok je ZSO van svakih dogovorenih standarda”.

Prema njegovim rečima, ZSO bi značio napuštanje Ustava, čime bi bio pokrenut proces koji bi zakomplikovao interno funkcionisanje sistema.

“Postojala bi ideja paralelnih struktura koja bi imala sopstvenog predsednika, zastavu, nadležnosti odlučivanja. Dati ljudima balkansku nadu na nešto drugo u zemlji u kojoj žive nije doprinos integraciji, kao i da je nešto okončano, što nije rešeno”, poručio je on.

62. A CHAPEL at the Serb cemetery in Kosovska Mitrovica

Haradinaj ističe da ZSO ne predstavlja mogućnost da se Srbi sa severa integrišu, već je to bio pre svega zahtev Beograda sa ciljem očuvanja ugleda i dodaje da kosovski Srbi nikada “nisu ni tražili ZSO”.

“Kosovski Srbi su tražili više mesta u skupštini. Imali smo izbore prošle godine i integracija severa je već počela”, uveren je on.

Na konstataciju da većina kosovskih Srba na severu ne želi da bude deo države Kosovo, Haradinaj je odgovorio:

“Oni očigledno ne žele da budu ni deo sveta, ali postoje neke realnosti“.

1. THE HOLY TRINITY MONASTERY, Musutiste, near Suva Reka

Upitan da li on to ne prihvata demokratska pravila, pošto većina u skupštini podržava sporazume, Haradinaj je odgovorio da u kosovskoj demokratiji odluke o teritoriji i granici nisu samo pitanje za vladu, već za celokupno društvo, za dvotrećinsku većinu i odluka koja mora biti doneta konsenzusom.

3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

Govoreći o blokadi parlamenta, Haradinaj je podsetio da je njegova stranka ponudila da se povuku oba sporazuma i da se nastavi rasprava o drugim odlukama.

Ukoliko ne budu bili povučeni sporazumi onda će, prema Haradinaju, dalje biti nastavljen i taj spor.

Na pitanje da li je demokratski koristiti suzavac u skupštini, on je odgovorio da je pre toga učinjeno sve da te odluke ne budu potpisane.

4. ST GABRIEL'S MONASTERY, in Binac near Vitina

Otac Sava: Namera Prištine albanizacija srpske baštine

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić izjavio je danas da je potrebno dati prostor briselskom dijalogu, u kojem bi Beograd i Priština, uz učešće Srpske pravoslavne crkve (SPC), razgovarali o svim modalitetima dugoročne i institucionalne zaštite srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.Visoki Dečani

Veoma je važno da se dijalog Beograda i Prištine održi i donošenje bilo kakvih odluka pre tog dijaloga ugrožava poverenje, poručio je iguman Sava i istakao da je Priština pripremila nacrt zakona o kulturnoj baštini, kao i strategiju.

„To su dokumenti koji marginalizuju ulogu SPC i srpskog nasleđa i potiru ostale elemente Ahtisarijevih mehanizama zaštite što pokazuje namere kosovskih institucija koje dugoročno žele da sprovedu albanizaciju viševekovne srpske baštine na Kosovu“, rekao je iguman Sava za RTS.

Iguman Sava je ukazao da je bilo mnogo stradanja u ratu, ali da je samo na Kosovu nastavljeno sa uništavanjem objekata i groblja i posle neprijateljstava.
„Od 1999. četiri puta Visoki Dečani su oružano napadani što pokazuje da je taj deo baštine ugrožen od strane ekstremista većinske populacije“, kazao je iguman Sava.

Iguman Sava je napomenuo da su crkve i manastiri izvor kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta i da je vekovima srpski narod nalazio utehu i nadu u manastirima i crkvama, u kojima su čuvani identitet i jezik.

„Naša svetinja, vlasništvo i identitet niko nije osporavao. Osmanska vlast je garantovala zaštitu, posebno Visokim Dečanima. Da ne spominjem srednjevekovne dokumente, povelju osnivanja, brojne rukopisne knjige koje su značajna referenca brojnim istoričarima koji su pisali o Kosovu i Metohiji, njihovom značaju za kulturu i civilizaciju Evrope“, rekao je iguman Sava.

Iguman Sava je ukazao da je „bez dijaloga nemoguća saradnja sa kosovskim institucijama i implementacija projekata UNESKO-a“.

„Nadamo se da će većina zemalja shvatiti štetnost ishitrenog poteza eventualnog priznanja Kosova i da će dati priliku dijalogu koji treba da prethodi svakoj odluci“, istakao je iguman Sava.

„Razmotrićemo sve modalitete saradnje kako bi se omogućilo da ljudi žive zajedno, uz priznavanje identiteta“, zaključio je iguman Sava.

Simić i zvaničeno predsednik Srpske liste

Slavko Simić preuzeo je i zvanično dužnost predsednika te građanske inicijative od Aleksandra Jablanovića koji je imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu rada Vlade Srbije.

Aleksandar Jablanović je kazao da je danas urađeno jedino moguće – ispunjen je dogovor koji su predstavnici Srpske liste napravili sa Vučićem.

„Taj dogovor podrazumeva da ja budem angažovan na jednom drugom radnom mestu, a da mesto predsednika Srpske liste prepustimo Slavku Simiću. Simić nije slučajno izabran. On je poslanik koji je osvojio najviše glasova na poslaničkoj listi Srpska lista na izborima 2014. godine“, navao je Jablanović.

Jablanović je rekao da je danas, pored svih spekulacija u medijima poslednjih meseci, počevši od izbora, kako je rekao, lažnih koordinatora i svega drugog što je bilo, urađeno ono što je bilo jedino moguće.

„A to je da se ja povučem sam sa tog mesta i da to mesto prepustim onome ko ima puno pravo i pun legitimitet da preuzme mesto predsednika Srpske liste, a to je Slavko Simić“, pojasnio je Jablanović.

Simić je bio jedan od poslanika koji je podržavao Jablanovićevu odluku da se ne povuče sa mesta predsednika Srpske liste.

Jablanović je potvrdio za Betu da ide na novu dužnost (za državnog sekretara u Ministarstvu za rad Vlade Srbije) i dodao da se nada da će opravdati imenovanje koje je dobio od premijera.

„Na ovaj način se stavlja tačka na jedan napad i na jednu sramnu laž o meni koja se palasirala u medijima od strane pojedinih Srba da sam ja plaćenik (predsedika AZBK) Ramuša Haradinaja. Da sam saradnik stranih službi i izdajnik Republike Srbije“, rekao je Jablanović.

Upitan da li će Srpska lista ostati jedinstvena, Jablanović je ocenio da ta lista mora da vodi jedinstvenu politiku koja je u interesu očuvanja srpskih interesa i politiku koja je u korelaciji sa Vladom Srbije.

„Da li ćemo jedinstveno razmišljati o svakoj temi? Siguran sam da nećemo, jer što više ljudi, to više razlicitih ideja i mišljenja. Ali, merilo i odlika jedne demokratije u kojoj se mi, nadam se, nalazimo jeste različitost mišljenja, a na kraju će preovladati mišljenje većine koje će nam biti zajedničko“, ocenio je Jablanović.

Prema njegovim rečima, Srpsku listu čeka ozbiljan posao da konačno počne da se sprovodi Koalicioni sporazum iz decembra 2014. godine.

Slavko Simić očekuje da će međunarodna zajednica, koja je garant Briseskog sporazuma izvršiti veliki pritisak na Prištinu da se sporazum o ZSO sprovede i da se Zajednica srpskih opština što pre formira.

„To nam garantuje i ratifikovani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU u čijem se članu pet kaže da ukoliko Kosovo ne bude implementiralo sporazume koje je postiglo sa Beogradom može doći do suspenzije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, pojasnio je Simić.

Jablanović je sredinom septembra, na zahtev većine predstavnika Srpske liste, uz podršku Vlade Srbije, smenjen sa funkcije predsednika Srpske liste, jer se „svojim delovanjem moralno i profesionalno diskvalifikovao pa je njegovo angažovanje postalo pogubno po interese naroda“, saopštila je tada ta inicijativa.

„Kosovo u Unesku bio bi ozbiljan udarac za Srbiju“

Nemamo razloga za optimizam,  uprkos nekoj nadi da odluka o članstvu Kosova u Unesku neće proći na Generalnoj konferenciji, smatra Predrag Radonjić, autor dokumentarnog serijala „Čuvari baštine“ o srpskim pravoslavnim crkvama i manastirima na Kosovu.

Prolazak Kosova u Unesku, po njegovim rečima, bio bi velika greška i ozbiljan udarac za državu Srbiju, Srbe kao naciju, ali i velika prepreka u nastavku briselskog dijaloga.

„Manastiri na Kosovu, a pre svega ova četiri koja su deo svetske kulturne baštine su u korenu indentiteta srpskog nacionalnog bića. Ne samo u Srbiji, već svugde u regionu i svetu oni su deo identiteta srpskog naroda i danas su i zvanično deo srpske kulturne baštine, kao što su zavedeni. Otimanje, preotimanje, preuzimanje, promena titulara zaista je nešto što je vrlo bolno i šokantno i nezabeleženo do sada i mislim da bi tim potezom svi bili na velikom gubitku“.

Radonjić smatra da je srpska diplomatija kasno reagovala pošto je još pre nekoliko godina bilo poznato da će Priština tražiti priključenje ovoj organizaciji i da je izvesno da će njen predlog podržati većina zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova a članice su Izvršnog odbora Uneska.

„Mi smo imali dovoljno vremena da se ozbiljno pozabavimo našom diplomatijom koja bi se tome usprotivila i koja bi na jedan ozbiljan i relevantan način objasnila koliko je loše i pogubno za čitav region i zaista su postojali ozbiljni argumenti da mi do ovakve situacije ne dođemo a delovali smo, kao i po običaju, kada je stvar manje ili više dovedena pred svršen čin. Sada nam ostaje da se samo nadamo nekakvoj šansi da se to ipak neće dogoditi“, zaključuje Radonjić.

Generalna konferencija Uneska počinje danas, a prema najavama ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, razmatranje preporuke Izvršnog saveta za prijem Kosova moglo bi da se nađe na dnevnom redu 9. novembra.

Propala antikosovska kampanja – Kako se raduju NEPRIJATELJI SRPSKOG RODA

Montevideo, UNESCO te video

Ni delije svojim intelektom nisu ništa mogle: Tužan srpski stadion

Ni delije svojim intelektom nisu ništa mogle: Tužan srpski stadion

Photo: Marko Todorović

Umesto da se ugledaju na kolege s Kosova i budu nosioci progresa i pozitivnih promena, studenti u Srbiji nemaju pametnija posla nego da šetaju od hrama Svetog Save do crkve Svetog Marka. Tom kratkom, a besmislenom šetnjom hteli su da pokažu svetu negodovanje povodom prijema Kosova u UNESCO. Skup je počeo u sredu, u, gle simbolike, mora da su to danima smišljali, 12 časova i 44 minuta (onoliko koliko Hrvatska ima ostrva?), pre nego što je glasanje o predlogu prijema Kosova u UNESCO uopšte počelo. Kasnije su im se pridružili i navijači Crvene zvezde koji su na Marakani, tokom utakmice sa Vojvodinom razvili kič-transparent sa slikom manastira i natpisom „Izgubljeno je samo ono čega se odreknemo“, a onda ispod, da navijački mozak može da razume: „A mi se Kosmeta nikad odreći nećemo“. Ozbiljno ih shvataju samo estradni kvaziintelektualci poput Škabe, izvesnog ankl Džoa i glumaca iz „Montevidea“, koji su nas na lošem srpskom obavestili da će UNESCO Srbe proglasiti Albancima. Urnebesne video zapise ove propale kampanje donosimo ekskluzivno za e-čitaoce, jer mi se ismevanja nacoša nikad odreći nećemo!

Najpre su unajmili narikače i napravili video pozivnicu za protest, napisavši i „Nema predaje“, iako su protest organizovali pre glasanja u UNESCO:

I napravili još jedan dosadan video za one koji ostaju kod kuće i tihuju:

Obezbedili su i selebriti podršku u vidu ankl Džoa i Škaba iz fašističkog Bgd sindikata. Obojica nose majice iz kolekcije Kosmet proleće/leto 1389, prvi se prehladio na kiši, drugi se ušunjao u neki studentski dom i pokušao da bude duhovit: „Drug Tito je rekao da su studenti u pravu, ko smo mi da se protivimo tome, a kamoli ako imamo neko zdravije mišljenje„.

Glumci iz „Montevidea“, od kojih je redakciji jedino prepoznatljivo dete u sredini, takođe su pozvali srbadiju da se pridruži studentariji. Glavni glumac ovog skeča, umesto da se bavi sopstvenom očajnom dikcijom, još gorim akcentom i otvorenim vokalima koji paraju uši (o opštem obrazovanju i da ne govorimo), poručio je Srbima da će UNESCO „sve nas proglasiti Albancima“ i da će dinastiju Nemanjić preimenovati u Nemani. Mora da je mislio na „Nimani“ i najpoznatiju predstavnicu te dinastije, Zanu. Poslušajmo ove majstore za lupetanje:

Serbian Horror Story: October II, lepimo plakate, plačemo i kukamo

Operisan srpski mladić iz Kusca

Sedamnaestogodišnji Velibor Petrović koji je u napadu grupe albanskih mladića u Gornjem Kuscu zadobio teške povrede vilice, operisan je u petak i oseća se bolje.Velibor u bolnici 

Velibor je pre deset dana zadobio teške povrede glave kada je grupa albanskih mladića napala srpske dečake.

Povreda vilice ustanovljena je tek na lekarskoj kontroli u Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici, pošto u subotu kada je primljen nije bilo dežurnog lekara na odeljenju maksilofacijalne hirurgije koji bi pogledao rengenski snimak.

Veliborov otac Zoran, rekao je da je operacija protekla uspešno, da on i supruga redovno obilaze sina i čekaju oporavak.

“Velibor je operisan prošlog petka i operacija je dobro prošla. Trenutno ne oseća bolove, bolje je i nadamo se da će narednih dana situacija biti sve bolja”, kazao je njegov otac Zoran.

On je dodao da će se prema procenama lekara tek nakon mesec dana znati da li će se Velibor potpuno oporaviti ili će biti posledica napada.

Četiri mladića srpske nacionalnosti napadnuta su nakon fudbalske utakmice u Gornjem Kuscu.

Za napad na Velibora Petrovića uhapšen je jedan sedamnaestogodišnji Albanac, a za ostalima se traga.

Henryk M. Broder: Kosovo je projekat Evropske unije

03.11. 2015, 7:42|Izvor: Info-ks|

Izvor: Info-ks (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Jedan od najboljih njemačkih publicista Henryk M. Broder u svojoj najnovijoj knjizi „Pa to je prava ludnica“ u formi dnevnika bavi se mnogim pitanjima njemačke politike, između ostalih, i „projektom Kosovo“. Broder je u toku šest mjeseci pratio isključivo informativne emisije i pokušao da analizira izjave vodećih političara.
„Što više informacija dobijamo, sve je teže da ih obradimo. Euro nema alternativu, primirje u Ukrajini je krhko, Bliskom istoku preti požar – svakodnevno smo bombardovani sličnim frazama političara. Zar oni zaista ne znaju bolje ili nas svijesno obmanjuju“, pita se Broder, piše srbijasnki portal “Vestionline”, prenosi portal “Lajmi.net”.
On ironično navodi da više ne gleda „kabare i komedije na njemačkoj TV, već isključivo dnevnike“ i posebno je izdvojio izjavu Beate Merk, ministarke za eurointegracije u vladi Bavarske nakon što je 15. februara posjetila Kosovo.
„Ministarka sa upravo vratila sa hitnog puta iz Prištine, glavnog grada suverene i milijardama eura pomognute države od strane EU, gdje je htjela da otkrije šta treba da se učini da se zaustavi rijeka izbjeglica koje hrle ka Njemačkoj“, piše Broder i navodi pitanje na mjestu voditelja Klausa Klebera: „To je jedinstvena situacija: Vi, takoreći, molite vladu u Prištini da pomogne da se zaustave ljudi da žive u jednoj zemlji koja je kreacija Zapada, koja bez SAD i Evrope uopšte ne bi postojala, i u kojoj očigledno vlada režim koji deset godina nije uspio da stvori elementarne uslove za život i mjesto u kome ljudi žele da ostanu. Sada Njemačka treba da im pomogne u tome da zadrže stanovništvo?“
Ministarka se pravila da ne razumije Kleberovo pitanje, kao i mnoga druga u emisiji, napominje Broder, ali je na kraju razgovora ukazala na to da već postoje mnogi projekti koji treba da pomognu razvoju Kosova.
To je bio kraj intervjua, ali ne i istraživanja ovog publiciste.
„Dragi dnevniče, poželeo sam da saznam o kakvim se projektima radi, pa sam jednostavno otišao na internet stranicu predstavništva EU na Kosovu. Prvo sam saznao da ne postoji samo jedan specijalni predstavnik, već da ih ima čak 18 država Unije, a osim toga, tamo djeluju mnoge NVO. To znači, Kosovo je projekat EU koja dobro plaćenim radnim mjestima opskrbljuje državna predstavništva i brojne NVO – od 1999. godine sa više od dvije milijarde eura. Ludilo, zar ne?“
Zatim se autor posvetio analizi projekata „za održivi ekonomski razvoj“, „obezbjeđivanje evropske budućnosti Kosova“, „Kultura za sve – faza 3″… Nažalost, umjesto da se u svojoj zemlji odluče za neki od ovih projekata, hiljade Kosovara kreće na put ka Njemačkoj da bi sreću pronašli u srcu Evrope, ili bolje reći u njenom trezoru“, ironično kaže autor dnevnika i zaključuje:
„To nije nikakvo čudo, jer ovakvim projektima EU predstavlja sebe kao neku vrstu zemaljskog raja u kome teče med i mlijeko, a magarci kake dukate. Pa, pošto 18 predstavnika EU u Prištini nije dovoljno da razbiju ovu sliku, mora jadna Beate Merk iz Minhena da odleti tamo i to im objasni“.

Jeremić: Kosovo nema dve trećine glasova za UNESCO

03.11. 2015, 15:00|Izvor: KoSSev|

Generalna konferencija UNESCO-a usvojila je danas dnevni red na kojem se nalazi i pitanje članstva Kosova u ovoj organizaciji. Srpski zvaničnici započeli su vidljivu kontra-kampanju nekoliko dana pred zasedanje konferencije, navodeći da će se boriti protiv ovog zahteva Kosova. Kako su preneli neki od beogradskih medija, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u te svrhe platio Fejsbuk reklamu, te je pokrenuta i Internet stranicanokosovounesco.com. Međutim, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, navodi da se tenzije po pitanju kosovskog članstva stvaraju kako bi vlasti ishod proslavile kao „spektakularan uspeh“ i da mu nije jasna njihova „histerija“,  jer dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO „ne postoji“.

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti,“ rekao je Jeremić u izjavi za „S“ radio i dodao:

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista.“

Zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a je počelo danas i trajaće do 18. novembra, a očekuje se da pitanje članstva Kosova bude razmatrano 9. novembra. Izvršni savet ove organizacije je prethodno, tokom svog zasedanja, preporučio Generalnoj konferenciji da „prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“

06.10.2015|08:00 – 23:55| Na Kosovu i Metohiji mračno i žalosno, od ljudi koji su eksponenti „politike“ koja se eksperimentalno vodi pod geslom, „što gore to bolje“…


Zoran Todić novi predsednik Privremenog organa Leposavića;

Vlada razrešila Dragana Jablanovića a postavila njiegovog komšiju iz ULAZA !!! Prethodnik je išao u neke škole i bio dobar u manipulisanju i krađi na potpis dok novi NIJE IŠAO U ŠKOLE DOK NIJE POSTAO VLAST, A SADA ĆE DA RADI POSAO ZA ONE KOJI GA POSTAVIŠE, NA NJEGOVO IME.

NJEGOV KOMŠIJA JABLANOVIĆ OSTADE PO KOSOVSKOM GRADONAČELNIK LEPOSAVIĆA KOJI GRADI ŠIPTARSKU OPŠTINU LEPOSAVIĆ PUNIM SRCEM I PUNIM DŽEPOVIMA…

06.10.2015, 18:37 | Izvor: KoSSev |

Predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dragan Jablanović razrešen je dužnosti na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije, saznaje KoSSev u Vladi. Jablanović je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije. Na njegovo mesto imenovan je Zoran Todić. Jablanović u svom zahtevu, u koji je KoSSev imao uvid, između ostalog navodi da je imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupio period „potpunog zapostavljanja opštine Leposavić“, koje je „poslednjih nedelja septembra kulminiralo u politički obračun prema njemu i njegovim najbližim saradnicima“, te i da on ne može da „dopusti zapostavljanje opštine koje se, kako kaže, „vrši u cilju njegovog diskreditovanja“.

„Imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupa period potpunog zapostavljanja naše opštine od strane Kancelarije za KiM, da bi to zapostavljanje u poslednjim nedeljama septembra 2015. godine kulminiralo u otvoreni politički obračun od strane direktora Kancelarije za KiM prema meni i mojim najbližim saradnicima,“ navodi se u zahtevu Jablanovića i dodaje:

„Ja kao čovek od autoriteta i imena u opštini Leposavić koju sam vodio i u periodu od 1996. do 01. 05. 2001. godine, ne mogu da gledam i da dopustim zapostavljanje naše opštine koje se vrši od strane Kancelarije za KiM, a sve u cilju mog diskreditovanja i rehabilitacije onih ljudi koji su aktivno sprovodili politiku bojkota 2013. godine koja je bila suprotna politici Vlade Srbije.“

Dragan Jablanović: Neka Đurić radi šta misli da treba; Albanci šta traže to i dobiju, nema ZSO bez ukidanja privremenih organa; Srpska će brzo da padne

U uzjavi za KoSSev gradonačelnik Leposavića i doskorašnji predsednik Privremnog organa ove opštine tvrdi da mu nije poznato da je razrešen dužnosti, a da je ovu vest čuo od nas i od još jednog novinara koji ga je pozvao. Jablanović nije želeo da komentariše ovu odluku dalje od onog što je naveo u prethodnom zahtevu za razrešenje, ali je ipak dodao:

„Ja sam sam tražio, nije problem. Neka Marko Đurić radi kako on misli da treba. Do sad je i ova opština bila jedna, a sad će i ona da se pocepa. Ali ova Srpska neće da traje dugo, ovo će brzo da padne. Ako hoće Zajednicu, ovo će morati da ugase.“

Na pitaje na sta misli, Jablanović je odgovorio da se radi o srpskim opštinskim privremenim organima i dodao:

„Pa moraju privremeni organi da prestanu sa radom, ako hoće da se formira Zajednica. To su Albanci tražili, a šta oni traže to se odobri.“

Jablanović u svom zahtevu dalje napominje da Direktor Kancelarije od svog imenovanja  do danas nikad nije u svojstvu direktora posetio opštinu Leposavić i ističe:

„U 2015. godini do današnjeg dana nismo dobili od Kancelarije za KiM nijedan dinar za investicije iako smo usvojili budžet za 2014. i 2015. uz dogovor sa Kancelarijom za KiM sa višemilionskim potraživanjima za određene kapitalne investicije.“

Jablanović zaključuje da će nastaviti da vodi opštinu Leposavić jer, kako navodi, „pored mesta Predsednika Privremenog organa na koje nudi ostavku“, ima jednu „odgovorniju funkciju koju je dobio od građana Leposavića na izborima 2013. godine.

Novoimenovani predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić je i sadašnji predsedavajući kosovske Skupštine opštine Leposavić.

Blic: Haradinaj dao Jablanoviću 100.000 evra

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je pred prošlogodišnje kosovske izbore donedavnom lideru Srpske liste Aleksandru Jablanoviću dao 100.000 evra, koje ovih dana pokušava da dobije nazad, prenosi danas „Blic“, pozivajući se na više neimenovanih srpskih i albanskih izvora na Kosovu.Aleksandar Jablanović

Haradinaj je, kako piše taj list, u međuvremenu shvatio da je Jablanović pare uzeo za sebe, pa sada intezivno od njega traži „prebijanje duga“, a povraćaj svog novca je prvo tražio od predstavnika Beograda na Kosovu, piše „Blic“.

Taj list objašnjava da je Haradinaj dao 100.000 evra za kampanju Srpske liste kako bi osigurao da posle izbora njegova stranka i Srpska lista zajedno prave vladu.

Izvori „Blica“ kažu da Jablanović nije vratio novac i da je ušao u koaliciju sa Hašimom Tačijem, od koga je takođe uzeo pare.

Haradinaj je ubrzo tražio novac, ali mu je Jablanović objasnio da to nije bio dogovor sa njim, već sa Beogradom, te ga uputio na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, gde su Haradinaju rekli da nemaju pojma o čemu priča.

Jablanović je nedavno smenjen sa čela Srpske liste, a umesto njega je postavljen Branimir Stojanović.

Jablanović je za „Blic“ sve demantovao, navodeći da je reč o instinuacijama koje plasiraju neki Srbi sa Kosova.

„Ljudi koji plasiraju te svoje nenormalne gluposti veći su kriminalci od mene. Nakon izbora Srpska lista je trebalo da izabere između dve opcije. U prvom su bili Isa Mustafa i Haradinaj, a u drugoj Tači. Dobili smo preporuku Vlade Srbije da razgovaramo sa prvima, jer je Mustafa umereni političar bez ratne prošlosti“, objasnio je Jablanović.

Dodao je da je Mustafa potom počeo da pregovora sa Tačijem i da se Srpska lista uključila u te razgovore.

Jablanović tvrdi da je poslednji put sa Haradinajem imao kontakt januara 2015. godine, da ga jedva poznaje i da mu ništa ne duguje.

Isa Mustafa ponovo gađan jajima

Članovi opozicionog pokreta Samoopredeljenje ponovo su gađali jajima kosovskog premijera Isu Mustafu, a dvojica njihovih aktivista su uhapšena.Incident u Skupštini Kosova 

Mustafa je, kako navode prištinski mediji, gađan jajima na manifestaciji Dani maline u Podujevu, gde se pojavio zajedno sa predstavnicima američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Sa njim su, dodaje se, bili i šef USAID u Prištini Džejms Houp, predsednik opštine Podujevo Agim Veljiu i zamenik ministra za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vezir Jonuzi.

Preuzimajući odgovornost za ovaj incident Samoopredeljenje je saopštilo da je policija privela dvojicu njihovih aktivista koji su učestvovali u napadu, objavio je portal Koha ditore.

„Isa Mustafa po svaku cenu brani svoju Zajednicu (Zajednicu srpskih opština). I kada srpski zvaničnici sa kojima je potpisao taj sporazum našu zemlju nazivaju ISIS-om i kada ometaju svaku međunarodnu inicijativu, Isa Mustafa natavlja da čvrsto stoji iza Zajednice“, navodi se u saopštenju i dodaje da Samoopredeljenje neće dozvoliti normalno funkconisanje vlade sve dok premijer ne povuče potpis sa sporazuma koje je krajem avgusta potpisao sa Beogradom u Briselu.

Inače, mediji podsećaju da je Mustafa od potpisivanja tih dokumenata, više puta bio meta aktivista pokreta Samoopredeljenje.

Tači: Blokada parlamenta neopravdana

Prvi zamenik premijera i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je sinoć da je blokada rada parlamenta nepotrebna i neopravdana, kao i da parlament nije mesto gde treba postavljati uslove.

Hašim Tači 

“To je najmanje trebalo Kosovu, to je nešto što je nepotrebno, nije dobro promišljeno od strane onih koji ometaju rad Skupštine Kosova”, rekao je Tači u interviju za RTV 21, u kome je rekao i da novih izbora neće biti pre 2018. godine.

Ocenio je da se rad parlamenta ne može blokirati u nedogled i da institucije treba da nastave da ostvaruju svoju ulogu.

Kosovska opozicija blokira rad Skupštine Kosova tražeći da se povuku potpisi sa briselskih sporazuma sa Beogradom.

Predsedništvo Skupštine Kosova najavilo je da će parlamet u četvrtak nastaviti rad, a opozicija da ne odustaje od zahteva.

Govoreći o izborima, Tači je naveo da novih izbora, a ni širenja koalicije neće biti.

“Neče biti proširenja koalicije, izbori će biti u junu 2018. godine, zato treba nastaviti zdrav proces konsolidacije države i ići napred”, rekao je Tači.

Upitan da li je predsednica ta koja treba da preuzme ulogu posrednika među strankama, Tači je rekao da Kosovo nije u krizi, da se radi o tehničkim problemima i da će institucije rešiti sadašnju situaciju.

’’U vreme rata Ivanović bio na radnom mestu’’

Nebojša Vlajić, advokat Olivera Ivanovića, kazao je da je današnji svedok Branislav Kokerić potvrdio da je njegov klijent vreme tokom rata proveo u odelu i na radnom mestu, a ne u uniformi.

Oliver Ivanović

Svoj iskaz, na suđenju Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba, u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici dao je svedok odbrane Branislav Kokerić, direktor Feronikla.

Prema rečima advokata Vlajića, direktor jednog od najvećih preduzeća na Kosovu Branislav Kokerić je govorio o svakodnevnom radu tokom 1999. godine. U tom periodu Ivanović je bio njegov zamenik.

“Ono što je rekao je potpuno jasno – Oliver Ivanović je kao što tvrdimo od samog početka, rat na Kosovu proveo na svom radnom mestu, u odelu i sa kravatom, a ne u uniformi kako to tvrdi javni tužilac. To jednostavno znaju svi na Kosovu i to je činjenica”, rekao je Vlajić.

Vlajić je kazao da će tokom narednih petnaest dana svoje iskaze davati svedoci koje je predložila odbrana Olivera Ivanovića, ali da i ostali optuženi u ovom slučaju imaju pravo da predlažu svoje svedoke.

Advokat Miodrag Brkljač  koji brani penzionisanog pukovnika MUP-a Srbije Dragoljuba Delibašića kazao je da je dinamika suđenja vrlo spora i da je nezahvalno govoriti o okončanju ovog procesa.

“Mi ćemo se naravno potruditi da sa našim svedocima radimo mnogo brže nego što je tužilac radio sa svojima i iskreno se nadamo da bismo negde krajem godine, tamo negde u novembru mesecu, možda mogli da finaliziramo celu ovu stvar”,  kaže Brkljač.

Suđenje se nastavlja sutra kada bi iskaz trebalo da da svedok odbane Dragan Milašinović.

Rade Grbić EKSKLUZIVNO o aferi koja trese Medicinski u Kosovskoj Mitrovici: Moja strana priče

06.10. 2015, 14:52|Izvor: KoSSev

Neuobičajeno za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, od nedavno ovu visokoškolsku ustanovu i – kako je najčešće sami zaposleni predstavljaju – „stub opstanka srpskog naroda i inteligencije na Kosovu i Metohiji“, u javnosti trese ‘afera Rade Grbić’. Dekana najelitnijeg fakulteta na ovom univerzitetu, „deo zaposlenih“ kako sami sebe predstavljaju, od decembra prošle godine, optužuju za teške slučajeve zloupotrebe i korupcije. Grbiću se stavlja na teret da je navodno zaposlio 42 radnika u vreme zabrane zapošljavanja, da je primao studente sa neakreditovanog medicinskog fakulteta „U.S. Medical School“ i priznao ispite koje su oni navodno položili kada je taj privatni fakultet već bio u stečaju, te da je jedna studentkinja dva puta diplomirala. Takođe, Grbića optužuju i da je zajedno sa nekadašnjim direktorom KBC Priština, prof. dr Stojanom Sekulićem, načinio falsifikat Sporazuma između Medicinskog fakulteta Priština i Kliničko-bolničkog centra „Priština“ sa sedištem u Gračanici, potpisanog jula 2012. godine. Od nedavno je u pojedinim lokalnim, međunarodnim i srpskim medijima, počelo i objavljivanje ovih i drugih optužbi na koje se dekan Grbić nije do sada oglašavao. Ekskluzivno za KoSSev, Rade Grbić, u svom kabinetu smeštenom u prizemlju Odeljenja za plućne bolesti Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, odgovara na ove optužbe, najavljujući i pokretanje tužbenog postupka. KoSSev će nastaviti da istražuje temu navodne korupcije na Univerzitetu i u narednim danima.  

U javnost su izašla tri članka u kojima se optužujete za više slučajeva korupcije. Treći članak sa lokalnog medija je u međuvremenu i povučen sa Internet stranice. Šta je od ovih navoda tačno?

Jedino što je tačno jeste to da postoji upis većeg broja studenata u školskoj 2014-2015. godini, dok smo ove godine završili taj upis i nije bilo povećanog broja; i to ne 23 studenta kako je objavljeno. Broj je manji i to se vidi i u izveštaju prosvetne inspekcije. Šestoro studenata je na osnovu dopisa Ministarstva prijavljeno u okviru pozitivne akcije upisa, za Rome i lica sa invaliditetom. Svi ovi ostali navodi su netačni.

Da li Vam je poznato zašto je sa jednog lokalnog portala skinut članak u kojem su iznete žestoke optužbe na Vaš rad, možda i najžešće? Imate li Vi neku ulogu u tome? 

Meni do sada nije pružena prilika da pokažem dokumentaciju koju imam, a koja ide u prilog ispravnosti mog rada, da dobijem šansu da neko vodi razgovor sa mnom. Zašto je članak povučen, ja ne znam, ali ono što je najgore u svemu jeste da se u tim navodima nigde ne navodi ko piše i ko me optužuje. Govori se o grupi nezadovoljnih nastavnika. Ko je ta grupa nezadovoljnih nastavnika? Ovakva stvar je za pokretanje tužbe.

Znate li Vi ko su oni?

Ja znam ko su oni.

A ko su?

Krenulo je sve od decembra prošle godine nakon mog izbora za dekana fakulteta u martu, sa željom da se diskreditujem. Uzmite samo primer studenata “US Medical School”.

Doći ćemo do tog slučaja. Ko bi Vas diskreditovao, i šta? Šta se desilo na izboru za dekana? Ko je bio Vaš najveći protivkandidat?

Ja sam pobedio jednoglasno. Jedan od nastavnika koji učestvuje u napadima na mene jeste profesor Vojkan Nestorović. On je pokušao da postane dekan i izgubio je. Osim jedne, na drugim katedrama nije bio čak ni predložen, dok sam ja na izborima dobio podršku od svih deset katedri, tako da sam na Nastavnom veću bio jedini kandidat.

Da li to znači da Vi prebacujete odgovornost na njega – da su optužbe započele i da dolaze sa njegove strane?

Ja znam da je to ta grupa ljudi i mislim da je u pitanju četvoro-petoro nastavnika. Mi imamo 186 nastavnika i saradnika na fakultetu, dok to piše i potpisuje četvoro-petoro ljudi. Na kraju krajeva, ako je istina to što pišu, zašto ne objave ime i prezime da u tim člancima izađe ko optužuje? Znate zašto ne?! Jer je jedna takva optužba krivično delo. Naravno da će posle ovoga biti krivičnih prijava sa moje strane prema onima koji daju lažne podatke, ali i onih koji objavljuju lažne podatke.

Kao dokaz za optužbe se ipak navodi nalaz inspekcije Ministarstva prosvete da su utvrđene nepravilnosti?

Inspekcijski nadzor je usledio nakon anonimne prijave Ministarstvu prosvete decembra prošle godine. Inspekcijski nadzor nije iniciralo samo Ministarstvo, već anonimna prijava protiv mene.

Dobro. I šta su utvrdili inspekcijski organi?

Pokazaću Vam taj inspekcijski nadzor od 19. maja. Ono što je najvažnije u tom izveštaju nakon inspekcijskog nadzora jeste predlog mera koje treba da se urade. Vidite da postoje četiri mere koje su predložene: „…usaglasiti akte Fakulteta međusobno, kao i sa aktima fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“.  U Statutu našeg fakulteta bila je jedna greška još iz 2008. godine, dva susedna pasusa u kojima je greška vezana za prijavu doktorske disertacije, ta je greška otklonjena i prošla je i Senat. Odnosi se na drugi navod: „…pridržavajući se Izveštaja Komisije, a stavljajući u isti položaj sve studente kojima su priznati svi ispiti u ‘US Medical School’ preispita odluke o položenim ispitima, imajući u vidu da se svi ispiti položeni u stečaju ne mogu vrednovati.“ Treće: „Da se uskladi program sa sadržajem i načinom vođenja evidencije koju vodi visoko-obrazovna ustanova“ – Službeni glasnik, odnosi se na knjigu doktorskih studija koja postoji još pre početka studija na našem fakultetu. U međuvremenu je izašla nova knjiga i prigovor se ticao da se uzme ta nova knjiga Službenog glasnika, što je i učinjeno i poslednja preporuka – „i na kraju donese odluka obrazovanju Komisije za obrazovanje usmenog doktorskog ispita sa odredbama statuta“, to je jedna greška u preambuli jednog rešenja koje je donešeno, pogrešan član tog statuta.

Dobro. Pročitali ste predlog mera inspekcijske komisije. Da li ovaj izveštaj sadrži i navode o utvrđenoj zloupotrebi?

Ne, ne sadrži, osim što sam Vam rekao da je utvrđen prekobrojan broj studenata. Ono što je u ovom delu najznačajnije jeste to da prosvetna inspekcija ima mandat da poništi prijem studenata i da se on proglasi protivzakonitim. Vi vidite da mi nigde nemamo poništenje prijema studenata ni na prvoj godini studija, ni sa „US Medical School“-a.

Da li je inspekcija, odnosno nadležni republički organi – da li su zatražili mere sankcionisanja protiv Vas?

Ne, ne. Do dana današnjeg nismo dobili bilo kakav akt bilo kog suda koji bi tražio od nas bilo kakvo izjašnjavanje.

Da li ste u  maju, kada ste dobili predloge mera, započeli korekcije?

Imali smo rok od petnaest dana i sve smo ispravili u tom roku. U izveštaju se tražilo i da dostavimo nalog Savetu škole o preuzetom u roku od dvadeset dana od prijema izveštaja. Održali smo Nastavno veće i Savet fakulteta koji su usvojili ovaj izveštaj – da je rukovodstvo fakulteta izvršilo sve naloge. To je poslato Ministarstvu i prema našim informacijama, Ministarstvo je utvrdilo da je sve sprovedeno u skladu sa Statutom.

Kakav ste odgovor dobili od Ministarstva?

Ministarstvo ne vraća odgovor, Ministarstvo reaguje samo ukoliko smatra da niste ispunili zahtev. U tom u slučaju reaguje.

Ipak na naslovnoj stranici Izveštaja piše „Delimičan nadzor“? Šta to znači?

Pretpostavljam da je to nadzor u delu onoga za šta je podnešena anonimna prijava.

Da pređemo na konkretne optužbe protiv Vas. Medijski je najeksploatisanija tema bila slučaj studentkinje A.R. sa “US Medical School” koja je diplomirala na vašem fakultetu. Moje prvo pitanje u vezi sa ovim slučajem jeste, da li je ona kod vas diplomirala dva puta i ako jeste, kako je to moguće?

Mi smo 26.09.2013. godine dobili dopis tadašnjeg ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Jovanovića, koji je poslat svim fakultetima u Srbiji, da je, nakon što je „U.S. Medical School“ otišao u stečaj, a Ministarstvu se obratili roditelji studenata i sami studenti sa ovog fakulteta, Ministarstvo zamolilo da medicinski fakulteti, u okviru svojih nadležnosti, samostalno, ili u saradnji sa Ministarstvom, reše problem studenata ovog bivšeg fakulteta. To su bili studenti sa četvrte godine. Taj fakultet je ranije imao licencu za rad. U vreme kada su oni dobili dozvolu za rad, nisu postojale akreditacije, a kasnije je država uvela akreditacije. Oni nisu stekli uslove za akreditaciju i izgubili su licencu. Taj fakultet je, dakle, bio u stečaju, to znači da više nisu imali dekana, već stečajnog upravnika kojeg određuje država.

Šta se dogodilo sa studentkinjom A.R.?

Nama su merodavna za prijem bila uverenja koje nam je slao stečajni upravnik. Koleginici A.R. je oktobra izdato uverenje o završenim ispitima koje je izdato 2013. godine. Mi smo nju kod nas na fakultet upisali 16.10.2013. godine i u uverenju o položenim ispitima koje smo joj tada priznali, navedeno je da je položila i predmet otorinolaringologija, a uverenje je potpisala stečajna upravnica. Naša komisija utvrdila je i koje diferencijalne ispite treba da polaže. “US Medical School” ima gotovo identičan program sa nama, jer je taj program pisala naša profesorka anatomije koja je bila prodekan kod nas, i program je prilično kompatibilan sa našim. Stečaj na „US Medical School“ nastupio je 29. marta 2013. godine, ali su studenti tamo polagali u aprilskom roku, jer je to bio prvi mesec posle stečaja, a polagali su se ispiti koji su bili prijavljeni u martu za ispitni rok u aprilu. U inspekcijskom nadzoru piše da je prosvetna inspekcija išla u nadzor na taj fakultet i prosvetna inspekcija je utvrdila da su pojedini studenti u aprilu polagali ispite. Prosvetna inspekcija je nas, i fakultet u Kragujevcu, obavestila da postoje studenti koji su polagali ispite nakon stečaja u aprilskom roku. Onda smo mi tražili da nam se pošalje dopis i vidite da se u inspekcijskom nadzoru traži da se ponište.

Šta da se poništi i da li ste poništili?

Ti ispiti. Naravno. U dogovoru sa prosvetnom inspekcijom, za svakog studenta kojeg smo primili, zatražili smo i dostavili uverenje o položenim ispitima sa datumima polaganja. Mi smo utvrdili da je A. R. 15. aprila 2014. polagala otorinolaringologiju na „US Medical School“.

Da li to znači da ste dobili obaveštenje o datumu polaganja ovog ispita nakon što je ona kod vas diplomirala?

Da, i da naglasim da je u inspekcijskom nadzoru navedeno: „Izveštaj o radu ‘US Medical School’-a, konstatovano je da je svim nastavnicima i prosvetnim radnicima prestao radni odnos, te se ne može utvrditi kod kojih nastavnika su polagali.“ Ovo obaveštenje da je A.R. polagala ispit posle stečaja, dobili smo kasnije. I mi smo A.R. poništili ispit, a trebalo je i da se poništi uverenje, jer ona nije dobila diplomu, što smo kasnije, septembra meseca, uverenjem koje je izdato jula meseca 2014. stavili kao nevažeće na osnovu inspekcijskog nadzora. Studentkinja A.R. je u septembru ponovo polagala prethodno poništeni ispit. Za profesora Andrića za kojeg su rekli da je bio u penziji – nije i to je lako proverljivo.

Navode da je profesoru Andriću produžen rad?

Zakon kaže da nastavnik odlazi u penziju nakon što je navršio 65 godina. Profesor Andrić je u avgustu napunio 65 godina, ali kraj školske godine je 30. septembar. Mi smo čak njemu tražili produženje radnog odnosa i njemu je taj zahtev prošao na Senatu. Ne, njemu je tek sada produžen rad i to za ovu godinu, a on je 30. septembra bio u radnom odnosu, a studentkinja A.R. polagala je ispit 9. septembra. Izdato je novo uverenje o diplomiranju.

A.R. je sada lekar, konačno?

Da.

Jeste li bili u kontaktu sa njom od kada je pokrenuta ova afera?

Ne, nismo se čuli. Ne znam ni da li ona negde radi. Koleginica je komunicirala sa studentskom službom i za nju su važila pravila kao i za sve ostale studente. Ona je prijavila i polagala ispit i to je to.

Da li mislite da su iz Ministarstva ipak prebacili odgovornost na fakultete? Ovaj dokument o molbi, preporuci, šta već – da se reši problem studenata sa ‘US Medical School’, ne deluje uverljivo i precizno?

Nisu, jer svaki fakultet ima svoje uslove upisa. Pošto je to cirkularno poslato svim fakultetima, oni ne mogu da definišu uslove pod kojima ćemo mi da primamo studente.

Ko je, osim vašeg fakulteta, poslušao molbu Ministarstva da prihvati ove studente?

Kragujevački fakultet je primao studente.

Beogradski i novosadski nisu?

Beogradski nije, a novosadski je posle te studente od nas primao. Želim da Vam kažem još ovo – odredbom člana 42, stav 13, Zakonom o visokom obrazovanju, propisano je da će u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad, ili nečeg drugog, ministar, na predlog Nacionalnog saveta, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima. To znači da je zakonska obaveza ministra da tim studentima obezbedi nastavak studiranja.

Koliko ste studenata primili iz „US Medical School“-a?

Mi smo primili 36 studenata za dve školske godine 2013-14. godine i 2014-2015. Za 2014-2015, tražili smo iz Beograda isti dopis, a dobili smo pojedinačne dopise Ministra na osnovu prethodnih pojedinačnih zahteva ovih studenata Ministarstvu.

Dakle, ove dopise potpisivao je aktuelni ministar Verbić, sa datumom znatno kasnijim nakon stečaja „US Medical School“-a?

Da, da, vidite to je već januar 2015.

Koliko ste ovih dopisa dobili?

Ne znam tačno.

Da li su studenti koji su prethodno diplomirali na „US Medical School“-u, pre stečaja, imali isto zvanje kao i na vašem? Jesu li to bili lekari?

Da, taj je fakultet imao rešenje za rad tadašnjeg Ministarstva kada je formiran. Pogledajte, ovaj slučaj i pasus u kojem piše: „Uverenje o diplomiranju, broj 48., u prilogu zahteva koji dostavljate, a koje je na osnovu podataka iz evidencije, u svrhu korišćenja dokaza o visokom obrazovanju do izdavanja diplome o stečenom visokom obrazovanju, na vaše ime je izdala ‘US Medical School'“. To je devojka koja je diplomirala na tom fakultetu pre njihovog stečaja. Medicinska akademija u Beogradu u stečaju kaže: „Položili sve ispite propisane studijskim programom i odbranili diplomski rad i time stekli akademski naziv doktora medicine.“ Hoću da kažem da je njoj Ministarstvo priznalo zvanje. Ovaj dokument je od 19.08.2014. godine.

Kako je to moguće kada je u tom periodu “US Medical School” već izgubio dozvolu za rad – marta 2013. su otišli u stečaj?

Ne, ne, ona je verovatno diplomirala pre toga, ali se tada obratila Ministarstvu za tumačenje diplome.

Ipak, da li možete da priznate da je barem u određenom stepenu bilo nedovoljno preciziranih stavki? Ovo je ipak specifičan slučaj, jer imate jedan privatni fakultet za medicinu u Srbiji, što je već po sebi specifičan slučaj, a posebno zato što su ga pratile kontroverze u vezi sa vlasništvom, mogućom vezom politike, gubljenja licence? Stiče se utisak da je i Ministarstvo prebacilo odgovornost na pojedinačne fakultete. Preporuka je svakako mogla biti preciznija, zar ne? 

Ministarstvo ne može da naredi upis, već samo može da da preporuku za upis. Jedina greška koja je možda učinjena je samo ta što je inspekcijski nadzor urađen malo kasno. Ponavljam da stečajnog upravnika određuje država, i kada on potpiše da je student položio ispite, onda on odgovara za to. Dakle, čitav problem je napravila stečajna upravnica tog fakulteta, iako ne verujem da je to urađeno namerno, jer su ispiti prijavljeni pre stečaja.

Molim Vas, još jednom da potvrdimo, u trenutku kada A.R. traži upis na vaš fakultet, podnosi potrebnu dokumentaciju, vi nemate nijedan dokument na osnovu kojeg se utvrđuje da je sporni ispit položen nakon stečaja „US Medical School“-a, a nemate ni obavezu da tražite dodatne dokumente pored onih koje je podnela? 

Ne, mi nismo imali to.

Optužuju Vas i za zapošljavanja 42 radnika u vreme zabrane?

U izveštaju anketnog odbora za Kosovo i Metohiju iz 2014. o trošenju budžetskih sredstava od 2000-2012, u kojem postoji i uvid u proveru i na našem fakultetu, navodi se: „Na Medicinskom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u radnom odnosu je 255 lica,“ dakle, par meseci nakon mog imenovanja. U izvodu iz elektronske baze podataka poreske uprave Republike Srbije navedeno je da je na našem fakultetu zaposleno 254 lica, dakle, jedno manje.

Šta hoćete time da kažete? Ima li viška radnika?

Da je to tendenciozno pisanje. Nije višak. Ministarstvo određuje svake godine broj zaposlenih i radi normative za svaki fakultet u Srbiji, i na osnovu toga uplaćuje plate. Ono što urade na početku školske godine, to je za celu godinu. Prema normativu Ministarstva, broj je 261, a mi imamo 10 manje od tog broja zaposlenih.

Ako nemate višak, zašto onda navodno 30 otkaza ‘držite u fioci’ i to kada je u pitanju visokoobrazovni kadar?

Nije tačno. To su gluposti. Zakonom o zabrani zapošljavanja, fakulteti su izuzeti iz toga. Vi imate pravo da primate nastavnike i saradnike, a ne smete da primate nenastavno osoblje. Kadrovsku politiku vodi katedra, a ne dekan, katedra podnosi zahtev dekanu za raspisivanje konkursa, jer oni vode računa o tome da li im treba asistent, ili saradnik. Na moju inicijativu, takvi zahtevi idu na nastavno veće i oni odlučuju da li će se raspisati konkurs, a konkurs, na osnovu odluke nastavnog veća, raspisuje dekan. Na prvom nastavnom veću se formira komisija i ona vrši prijem saradnika, ona piše izveštaj potpuno nezavisno od dekana i taj izveštaj ide na uvid javnosti. Za mesec dana, koliko je izveštaj dostavljen na uvid javnosti, svi imaju pravo na prigovor.

Do sada niste imali nijedan prigovor zaposlenih?

Nijedan. Ni na jedan prijem, nijedan prigovor. Moj mandat je da sačuvam ovaj fakultet. Ako je prilikom mog dolaska bilo 255 zaposlenih, a sada imam 254 , pa da li je to prekobrojno, a videli ste da je po normativu Ministarstva broj zaposlenih 261, ponavljam da mi sada imamo manje radnika nego što treba da imamo.

Dobro, na šta su se oni koji su Vas prijavili onda pozvali?

Ne znam, jer je sve rađeno po zakonu. Saradnici i nastavnici se primaju na određeno vreme i to je jedan vremenski period, recimo asistenti na tri godine, nastavnici na pet godina, a posle tih pet godina, faktički nemate na osnovu čega da produžavate ugovor. Kao i na većini fakulteta, i na našem su rađeni aneksi ugovora, a ja sam upravo od njih imao prijavu da je rađeno protivzakonito, stoga sam rekao – „u redu, nema više aneksa ugovora, neka bude i tri meseca“. Prema tome, to su neistine, niko nije ostao bez posla, jednostavno nema aneksa ugovora, dok se ne završi izborni postupak.

Šta je sa optužbom studenta koji je bio 174. na listi upisa i primljen, a nije primljen 81. na listi?

Verujte mi da ne znam. Nisam se na taj navod osvrtao, jer kada se vrši naknadni upis sledi prozivka kandidata, mnogi ne dođu, ili se prebace na drugi fakultet.

Šta je sa navodima o krivičnoj prijavi protiv Vas zbog navodnog sporazuma sa profesorom Sekulićem koji je u tom trenutku bio direktor Kliničko-bolničkog centra i da su zbog tog sporazuma neki nastavnici ostali bez plata?

Prema zakonu o visokom obrazovanju, zarade u zdravstvu mogu da primaju samo zaposleni na kliničkim predmetima, a ne nastavnici na pretkliničkim. Ne može anatom da prima platu u zdravstvu i nigde u Srbiji je ne prima, osim na univerzitetu. Na našem fakultetu je bilo ranije da su i ti nastavnici primali tu platu, koja iznosi oko 60.000 dinara. Međutim 2011. godine Ministarstvo je donelo zakon koji kaže: „Nastavnici i saradnici koji drže nastavu iz kliničkih predmeta ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom.“ Na našem fakultetu ranije nije postojao nikakav dokument koji to reguliše i pomenuti Anketni odbor pisao je o tome: „Od angažovanih nastavnika, njih 122 su u radnom odnosu sa KBC Priština. Ustanovljeno je da su jula meseca 2012. godine i izborom dekana fakulteta, 122 nastavnika i saradnika nezakonito primali duple plate.“

Prestali su da primaju platu koja iznosi oko 60.000 dinara? Pretkliničari?

Tako je. Napominjem da oni nisu ostali bez plata u prosveti, već u zdravstvu na koje nisu imali pravo. Petoro od tih ljudi su Ćorac, Nestorović, koji su podneli prijavu protiv mene i pišu protiv mene.

Ima li prijava pravnog osnova?

Ne. Nekoliko meseci nakon mog izbora za dekana potpisan je sporazum, ali je državni sekretar i tadašnjem dekanu poslao dopis da se sklopi sporazum, o šta se on oglušio – da se skinu plate nastavnicima sa pretkliničkih predmeta. U Ministarstvu prosvete je 23. februara 2013. održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva zdravlja na kojem je donet zaključak da KBC Priština i Medicinski fakultet zaključe sporazum o nastavku tehničke saradnje, da se isplati deset zaostalih plata i mi to upravo i činimo. A pre zaključka, kako se bivši dekan oglušio o zahtev, iz Beograda su nam blokirane sve plate, dakle, uključujući i za kliničare, ukupno po deset plata, kako bi država tako zaštitila svoj budžet.

To bi značilo da su pretkliničari protiv Vas?

Pa nisu. Samo petoro pretkliničara je podnelo tužbu protiv mene, a četrdeset dvoje nije tužilo.

Ako je tako, šta je njima zakonska osnova za pokretanje tužbe?

Oni traže da se utvrdi moja odgovornost zato što sam ja potpisao taj sporazum i nije mi poznat zakonski osnov za to. Ne želim da prejudiciram sudski epilog ove tužbe, ali bićete upoznati sa odlukom.

Na osnovu ovoga što iznosite, da pokušamo da sumiramo moguće i navodne motive za plasiranje optužbi protiv Vas. Od toga da su neki od profesora sa pretkliničkih predmeta nezadovoljni zbog gubitka plate od 60.000 dinara, do mogućeg nezadovoljstva Vašeg protivkandidata na izboru za dekana. Da li postoji još neki motiv?

Postoji, ali nećemo o njemu sada.

Ima li veze sa izborom za rektora?

Ne bih za sada dalje od ovog.

Ako Vam je sve to poznato, da li ste pokušali da se sastanete sa profesorima koje pominjete? I šta su Vam rekli?

Ne, ali smo imali sednice nastavnog veća i ja sam na tim sednicama sve objašnjavao. Njih troje-četvoro nikad nisu dobili podršku nastavnog veća. Ništa ne mogu da im kažem. Nastavno veće je usvojilo i formiranje komisije i donelo odluku za prijem studenata sa „US Medical School“-a. Dokumenta su javno predstavljena na Nastavnom veću i Nastavno veće je izglasalo da se prime studenti.

U delu javnosti koja detaljno prati briselski proces postoji razmišljanje da se sadašnja priča o korupciji na Medicinskom fakultetu otvorila kao naznaka da će se početi sa integracijom fakulteta u kosovski sistem. Drugim rečima, u široj lokalnoj javnosti već godinama postoji snažna percepcija o korupciji na mitrovičkom univerzitetu, te za građane ta priča nije nova. Šta mislite o tome?

Iskreno, ne mislim da ima veze sa tim i ne bih se upuštao u političke konotacije. Da li ima pojedinačnih primera korupcije – verovatno da ima, međutim, pričati o nekoj organizovanoj korupciji na našem fakultetu je nemoguće. Da bi student došao do diplome, on treba da položi 44 ispita. I te gluposti da „fakultet daje diplome“ i „dekan pere diplome“, to su zaista monstruozne stvari – 44 nastavnika treba da potpišu. Kako to da dekan može da ‘da’ diplomu?

Univerzitet ne funkcioniše: 437 nepopunjenih mesta

Univerzitet ne funkcioniše. Mi treba da razgovaramo o tome da je na našem Univerzitetu ukupan broj nepopunjenih mesta 437. Uđite na sajt Univerziteta pa ćete videti. Čak je 67 studenata manje na budžetu, a mi o tome ne razgovaramo. Nas interesuje dvadeset više. Svake godine uz saglasnost Ministarstva primano je po šezdeset studenata više. Sekretar, dekan, prodekan, svi su oni potpisali odluku da se primi više studenata, nije to pojedinačna odluka dekana. Mi smo odlučili da primimo 20 studenata više kada je za tri dana 35 studenata napustilo fakultet jer su odlazili na druge fakultete. Pa i studenti podležu pričama o integraciji, nama je već sada 20-oro napustilo fakultet.

Rektor je rekao da je odbio da potpiše te sporne diplome. Šta to znači?

Te diplome nisu ni stigle do njega, to je netačno.

Kakva je uloga rektora u ovoj, da je nazovemo, pričom sa Vama?

Za tačnost diplome je odgovoran dekan, a ne rektor. Rektor potpisuje da je na čelu neke ustanove, čime dokazuje da je taj fakultet u sastavu Univerziteta. Mi šaljemo diplome Univerzitetu, prvo mi potpišemo diplome, pa ih šaljemo tamo, a uz diplomu ide prilog diplome.

Šta je onda on odbio da potpiše? Rekao je da su to bile sporne diplome?

Ne znam, znam da, kada se studenti koji su diplomirali obrate Ministarstvu, rektor će od prosvetne inspekcije dobiti nalog da potpiše diplome.

Koliko je diploma odbio da potpiše?

Nije odbio još nijednu diplomu, kažem Vam, jer nijednu diplomu nismo ni poslali. Studenti su dobili samo uverenje o diplomiranju.

Jeste li svesni u kojoj meri ovo potresa imidž Medicinskog fakulteta? Šta je za Vas Medicinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici? Kakvu poruku imate za studente i za javnost?

Medicinski fakultet je jedan od najvećih i najboljih fakulteta na Univerzitetu. Tragično je da je u svemu ovome izneto more lažnih optužbi gde je cilj bio da se postignu neki lični interesi, a s druge strane je naneta šteta Fakultetu.

Šta su Vaši sledeći koraci? Pomenuli ste pokretanje tužbi?

Čim se plasiranje lažnih optužbi završi. Biće epiloga, sačekaćemo i tu tužbu koju su protiv mene podneli ti nastavnici.

Što ste do sada čekali da bi razgovarali sa medijima i izneli svoju ‘priču’ u javnost?

Ti portali su objavljivali, a mene niko nije pozvao sa tih portala, bio je prilog na Glasu Amerike, a mene niko nije zvao, Večernje novosti su onda objavile članak, i kažem, niko me nije pozvao.

Možda su Vam poslali mejl?

Jesu, jedan ultimativni mejl u kome treba da se izjasnite u roku od sat vremena. U tom mejlu je pisalo da postoje pritužbe nastavnika i meni je dato ultimativno da se izjasnim o tome u roku od jednog sata pre objavljivanja članka u Večernjim novostima.

Mogli ste da pozovete nekog od medija i novinare da date izjavu, sazovete konferenciju za štampu?

Red je da mediji koji o vama pišu, da vas oni i pozovu. Ja sam imao ponudu drugih medija da pričam o ovome. Nisam pristao na to. Komunicirao sam sa Ministarstvom prosvete i pitao da li treba da dajem demantije, oni su mi rekli da, što se tiče studenata sa ‘US Medical School’-a, protiv mene ne postoji nijedna negativna konotacija i da se ne obazirem na to što par pojedinaca govori.

Dobro, a što je jedan od tekstova, da ga nazovemo protiv Vas, skinut sa jednog od lokalnih portala? Da li ste ih pozvali i rekli im da skinu tekst? Kakva je Vaša uloga u tome? 

Ne, ne. Ja sam samo rekao da će biti tužbe. Jer tamo ima strahovitih elemenata za krivičnu tužbu. Svi medicinski fakulteti u Srbiji na neki način se štite da upisuju najbolje studente, a mi to nismo radili. Nas su stalno na zajednici medicinskih fakulteta prozivali da primamo loše studente, jer nismo imali donju granicu koja bi predstavljala neki minimum koji student mora da ostvari da bi uopšte položio prijemni. Recimo u Beogradu, od šezdeset pitanja na testu, student mora da uradi trideset dva, u Kragujevcu imaju minimum osvojenih bodova. Nama se dešavalo, da kad dođe do proširenja liste, što smo mi i uveli pretprošle godine i što je sada u pravilniku – da student mora da osvoji šezdeset bodova u zbiru na medicini, a pedeset pet na stomatologiji da bi se računalo da je položio prijemni ispit. Prošle godine smo imali drugi upisni rok, jer dovoljan broj studenata nije položio, a ove godine nismo imali drugi upisni rok. Mi smo na taj način zaštitili stomatologiju, jer je bilo svega šesnaest studenata koji su osvojili pedeset pet bodova, organizovali smo drugi upisni rok i nama su poslednje dve generacije zaista kvalitetne. Na tom RTV Miru sam video da su pisali da je to uradio dekan, a kada je u pitanju upis, ja nemam ništa sa tim, jer sve to radi upisna komisija. Petočlana komisija pregleda testove, upisuje studente i tu nema nigde dekanovog potpisa. To je pravilnik za koji su svi glasali i nijedan glas nije bio protiv. Tamo su još napisali da je dekan organizovao drugi upisni rok da bi ostvarivao svoje lične interese, to je već krivično delo.

Ivanović: Nisam kriv, kao ni ostala četvorica

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović izjavio je da on i još četvorica Srba nisu krivi za dela za koja su optuženi i da očekuje da to dokaže u sudskom postupku koji je u toku.

Oliver Ivanović

Suđenje Ivanoviću i još četvorici Srba nastavlja se danas u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, saslušanjem svedoka odbrane nakon što je iskaze u dosadašnjem sudskom postupku dalo 55 svedoka tužilaštva.

„Ja očekujem samo da finiširamo i da potvrdimo ono što, čini mi se, nije više dilema ni za pravo ni za sudsko veće. Prosto, ja nisam kriv kao ni ova četvorica, ali to se sada mora dokazati u redovnom sudskom postupku. Teško, ali je svakako ostvarivo“, rekao je Ivanović.

On je to izjavio novinarima jutros nakon što je izašao iz svog stana u Kosovskoj Mitrovici i nakon što se u pratnji Kosovske policije zaputio prema Osnovnom sudu da bi prisustvovao suđenju.

Ivanović po prvi put nastavak suđenja dočekuje iz kućnog pritvora u kojem se nalazi od 21. septembra kada je napustio mitrovičku bolnicu, a nakon prethodnog višednevnog štrajka glađu.

Ivanović je optužen za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine.

Optužnicom su obuhvaćeni i penzionisani pukovnik MUP-a Srbije Dragoljub Delibašić, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva.

Međunarodnim sudskim većem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici predsedava sudija Roksana Komša.

13. 11. 2013, 08:00-23:55 Interesantno je gledati kako su sve političke partije Srbije ustvari JEDNA PARTIJA, koja se predstavlja preko svojih fragmentnih partija, koje se samo zovu drugačije. Inače sve parije imaju identičan koren i nijedna do njih ništa dobro nije donela Državi Srbiji. To je jedna ogromna SEKTA u kojoj sede svi glavi partijski Titovi drugovi!


13. 11. 2013, 14:52 -> 18:49

Vulin pozvao veterane da izađu na izbore

Iako više ne nosite uniformu, vi ste vojnici svoje zemlje, branite je sada tako što ćete poslušati svoju vladu i državu, poručio ministar Aleksandar Vulin ratnim veteranima KiM pozivajući ih da izađu na izbore. Srbija će biti uspešna koliko budemo uspeli da organizujemo život na KiM, rekao Vulin.

Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin pozvao je članove udruženja ratnih veterana KiM da izađu na izbore, da budu uz svoju Vladu i državu i pomognu da se formira Zajednica srpskih opština.

Izveštaj Andrije Igića
Vulin sa javnim ličnostima Kosovske Mitrovice

Ministar Aleksandar Vulin razgovarao je u Kosovskoj Mitrovici sa predstavnicima Univerziteta, najznačajnijih javnih preduzeća i zdravstva, koji su „obećali da će pomoći Vladi i Republici Srbiji da se izbori sprovedu kako treba, da ljudi izađu na izbore“.

Vulin je, nakon sastanka, izjavio novinarima da su ga javne ličnosti Kosovske Mitrovice uverile da će svojim autoritetom učiniti sve kako bi ponovljeni izbori protekli u miru, civilizovano i u skladu sa preporukama Vlade Srbije.

Rektor Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Srećko Milačić istakao je na današnjem sastanku da srpski narod ne može da opstane na prostoru Kosova i Metohije bez tri odrednice – svoje vlasti, svog univerziteta i svog zdravstva.

Vulin je, nakon razgovora sa ratnim veteranima, istakao da su oni tokom ratova 90-ih godina uradili ono što bi i svaki čovek na poziv svoje zemlje kada joj je teško – da je zaštiti i odbrani.

„Mi smo na vas ponosni i ovde sam da vam kažem hvala što ste poslušali poziv svoje zemlje“, rekao je Vulin i poručio „da onima koji će tek koračati za nama mora samo takva poruka da se prenese da se mora biti uvek i bezuslovno na strani svog naroda i države“.

Vulin je rekao veteranima da, iako više ne nose uniformu, jesu vojnici svoje zemlje, te da treba da se odazovu i brane je „ne svaki put sa puškom, branite je sada tako što ćete poslušati svoju vladu i državu“.

„Da nam pomognete da formiramo Zajednicu srpskih opština, da možemo nastaviti da šaljemo svaki dinar, i svaku platu. Svaku školu, i svaku bolnicu, i svaku kuću, i svaku socijalnu kartu da obnovimo, da napravimo. Da ne izgubimo ništa od onoga što smo imali – i to ne mogu bez vas“, poručio je Vulin veteranima.

On je ponovio da će Srbija biti uspešna onoliko koliko budemo uspeli da organizujemo život na KiM.

„Od vas, najhrabrijih, tražim da nikada ne dozvolite da na ulicama srpske Kosovske Mitrovice Srbi pljuju i tuku Srbe, da se ne ponovi ona sramna nedelja 3. novembra, da se više nikada ne desi da imamo neprijatelje jedni među drugima. Molim vas, kao vojnike, ljude, Srbe, građane KiM, da budete uz svoju državu i da ne razočarate mladost koju ste potrošili braneći svoju državu“, naglasio je Vulin.

Predsednik Udruženja ratnih veterana KiM Aleksandar Božović istakao je da je opstanak tog udruženja moguć samo ako budu jedinstveni uz svoj narod i svoju državu.

„Ako ne budemo uz svoju državu, teško ćemo opstati, a to možemo ostvariti jedino delovanjem pomoću sistema ZSO i u tom kontekstu rešavati sva otvorena pitanja. Molim vas da podržimo našu vladu i Kancelariju za KiM koja nam je dala podršku i da u nedelju izađemo na izbore“ rekao je Božović.

H.Tači: Očekujem veći odziv glasača u Mitrovici

13.11.2013 | 17:36 > 17:54 | Beta |

Premijer Kosova Hašim Tači je izjavio da očekuje da će na ponovljenom glasanju u severnoj Mitrovici biti veći odziv glasača.

Hašim Tači (Foto telegraf.rs)

„Opredeljenje je političkog spektra, celog međunarodnog faktora i domaćih i međunarodnih posmatrača, uz angažovanje civilnog društva, ali je opredeljenje i građana – što masovnije učešće, kako bismo imali legitimne lidere i u četiri opštine (na severu) gde do sada nismo organizovali slobodne izbore zbog okolnosti koje su tamo vladale“, rekao je Tači na sednici Vlade Kosova.

Na severu Kosova, gde su Srbi većina, nisu funkcionisale institucije Kosova, ali je stanje počelo da se menja nakon Briselskog sporazuma 19. aprila.

Tači je rekao da se nada i veruje da će se prvi krug procesa okončati 17. novembra, kako bi se otvorila sledeća faza, drugi krug izbora za gradonačelnike opština na Kosovu.

Izbori na tri biračka centra na severu Mitrovice, gde glasa oko 23.000 birača, prekinuti su zbog napada maskiranih ljudi i biće ponovljeni u nedelju.

F.Šeholi: ZSO će imati većih ovlašćenja od NVO

13.11.2013 | 17:56 > 18:03 | KIM |

Zajednica srpskih opština (ZSO) će biti registrovana kao nevladina organizacija, ali to ne znači da neće imati veća ovlašćenja od civilnog sektora, ističe politički analitičar Fatmir Šeholi.

Fatmir Šeholi (Foto KIM)

On navodi da je formiranje Zajednice srpskih opština podjednako važno za Srbe, Albance i međunarodnu zajednicu.

„ZSO je deo države Kosovo koja ima pravo na dobre odnose sa Beogradom i sa međunarodnom zajednicom. Ona ne može da bude deo Srbije, već je, po ustavu i po zakonu, deo Republike Kosovo. Ukoliko Beograd želi da finasira ovu zajednicu, moraće preko Centralne banke Kosova da pokazuje svaki cent koji joj daje“, dodao je Šeholi.

Što se tiče podrške Vlade Kosova Samostalnoj liberalnoj stranci i Savezu kosovskih Srba, Šeholi kaže da je ona bila očekivana.

„Podrška Vlade Kosova, odnosno Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, se mogla očekivti  s obzirom da su oni već sedam godina u koaliciji. To je verovatno dokaz Prištine da joj je stalo do ljudi koji su dali nekakav doprinos. To govori da će se u drugom krugu, što se tiče šest opština južno od Ibra, voditi borba za gradonačelnike“, dodaje Šeholi.

On ističe da je najveći pobednik izbora, koji su održani 3 novembra, stranka Ramuša Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova jer je postala nezaobilazni faktor za buduće parlamentarne izbore.

Predstavnici Skupštine KiM: Vlada Srbije da raspiše izbore („Kasno Marko na Kosovo stiže“. Kasno se Srbi setili da Vlada Srbije raspiše izbore. Naravo, to se nikada ne bi ni desilo jer se Vlada Srbije dogovorila da Jahtjaga raspiše izbore a prethodno da Vlada Srbija raspusti sve od vlasti i struktura što ima na KiM. Izgleda da je ovo pokazatelj da su lokalni političari „legli na ruru“.

Oni su odustali i prepustili Hašimovcima iz Beograda da se postve i „kao vladaju“ ili su i lokalni predstvnici Skupštine KiM, upravo telo pod palicom Vlade Srbije, koje je odradilo svoju funkciju i sada da se stavlja tačka što se TIČE PREDAJE DELA TERITORIJE SRBIJE (KOSOVO I METOHIJA) U RUKE ŠIPTARSKIM TERORISTIMA I BORCIMA ZA VELIKU ALBANIJU!

13.11.2013 | 15:17 > 15:28 |Beta |

Predstavnici Skupštine KiM, koju su formirali odbornici sa severa Kosova, zatražili su da Nebojša Stefanović raspiše lokalne izbore na Kosovu

Foto KIM

Oni su došli u parlament gde ih je primio potpredsednik Skupštine Nenad Popović, koji je i poslanik opozicione DSS.

Popović je novinarima u parlamentu posle sastanka s predstavnicima Skupštine Kosova i Metohije, koju ne priznaje Vlada Srbije, kazao da su njihovi zahtevi legalni.

„Njihov zahtev je legalan, a njihov strah potpuno opravdan jer se na njih vrši pritisak da učestvuju na izborima koje je raspisala lažna država Kosovo. Po Ustavu Srbije jedini legalni izbori su oni koje raspisuje predsednik Skupštine Srbije“, rekao je Popović.

Potpredsednik Skupštine Kosova i Metohije Dobrosav Dobrić rekao je novinarima da je Vlada Srbije 1. septembra bez obrazloženja raspustila skupštine opština na severu Kosova na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi.

On je kazao da su došli u parlament da iznesu svoje mišljenje i prenesu da su pod pritiskom, pravnim nasiljem i kako bi videli da li će Skupština Srbije da poštuje zakone jer je njen predsednik dužan da u roku od 60 dana raspiše izbore.

Dobrić je kazao da je samo 10 odsto Srba sa severa Kosova izašlo na kosovske lokalne izbore održane 3. novembra i da 90 odsto upisanih birača, Srba na severu Kosova nije izašlo na izbore i time se izjasnilo da neće da izađe iz Republike Srbije.

Povodom pisanja prištinskog Zerija da se sprema njegovo hapšenje zbog incidenata na pojedinim biračkim mestima gde su lomljene glasačke kutije, Marko Jakšić je kazao da je to još jedna laž imajući u vidu da organizatori izbora, od OEBS-a, Kosovske policijske službe, Euleksa i Kfora nisu imali nikakve primedbe na posmatanje samog izbornog procesa.

„Sve te priče koje zadnjih dana idu u javnosti su notorna laž, nebuloza i želja pre svega onih u okviru vlasti u Beogradu da sakriju istinu, a istina je da su biračke kutije razbijali pre svega oni koji nisu bili zadovoljni izbornim rezultatom“, kazao je Jakšić.

On je rekao da je kosovski ministar spoljnih poslova optužio Beograd da je razbijao glasačke kutije.

13. 11. 2013, 12:41 -> 16:09

Tadić: Koalicija DS-a i SNS-a nije nemoguća

Nije isključena mogućnost koalicije demokrata sa Srpskom naprednom strankom, rekao počasni predsednik DS-a Boris Tadić i dodao da pre toga DS mora da poveća rejting. Ne bi trebalo prekidati razgovore DS-a i LDP-a, rekao Tadić i dodao da SPS mora biti na vlasti, jer bi se u suprotnom „raspao“.

Počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić nije isključio mogućnost koalicije demokrata sa Srpskom naprednom strankom, ali je rekao da pre toga DS mora da poveća rejting.

Boris-Tadic.jpg
DS: Nećemo sarađivati sa naprednjacima

Portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov izjavila je da DS neće sarađivati sa Srpskom naprednom strankom, sa onima koji od Srbije prave zemlju koja srlja u diktaturu, zemlju u kojoj se hapse i pritvaraju politički protivnici, a čiji članovi kidnapuju i prebijaju aktiviste opozicionih stranaka.

Tadić je za novi broj nedeljnika NIN rekao da je drugi uslov za formiranje saveza sa SNS-om konsenzus o strateškim ciljevima i sredstvima kako da se oni ostvare, kao i dogovor o raspodeli uloga.

Prema njegovim rečima, veliko je pitanje da li ti uslovi mogu biti ispunjeni do izbora i sve zavisi od razvoja političkih okolnosti u narednom periodu.

„Velike koalicije potrebne su kada je potrebno doneti velike promene, kao što je Ustav, na primer“, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo prekidati razgovore DS-a i LDP-a iako je argumentacija koju nudi lider LDP-a Čedomir Jovanović odraz političke nezrelosti.

„Jovanović je optuživao DS za formiranje SNS-a, a sada prekida razgovore sa DS-om da bi on sarađivao sa SNS-om“, rekao je bivši predsednik Srbije.

Komentarišući konstataciju da je DS „oživela“ SPS, Tadić je rekao da sa Dačićevim SPS-om sazdanim na razvalinama Miloševićevog sistema nije bilo „smrtonosno“ ući u koaliciju, ali jeste bilo „toksično“.

„Preuzeo sam taj rizik na sebe, jer je alternativa bila vlada SPS-a, SRS-a čiji je predsednik bio Šešelj i Koštuničinog DSS-a. Takva koalicija bi za Srbiju bila vrlo opasna i uveren sam da bi dovela do novih ljudskih žrtava i sukoba u regionu“, rekao je Tadić.

SPS politička razvalina

Prema njegovim rečima, SPS je i dalje politička razvalina, bez ideologije. Tadić je rekao da SPS mora biti na vlasti, jer bi se u suprotnom „raspao“.

„Očigledno je da Dačić, Bajatović, Ružić nisu vođeni ideologijom, već da politiku razumeju kao tehniku učešća u vlasti po svaku cenu“, rekao je bivši predsednik Srbije.

Tadić je rekao i da će se lider SNS-a i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić naći u nepremostivim političkim problemima ako ostane u sadašnjoj koaliciji i nastavi trenutnu ekonomsku politiku.

„Ukoliko ne počne da gradi nacionalni konsenzus o strateškim i političkim ciljevima Srbije i ukoliko ne učini suštinski iskorak u detabloidizaciji srpske stvarnosti, Vučićeva popularnost ostaće samo trenutak. Velika popularnost ne znači i veliku pobedu. Na ovim političkim prostorima pre znači veliku opasnost. Ja sam najbolji svedok toga“, rekao je Tadić.

Rekao je i da to što je jedan tajkun uhapšen i što je napravljen iskorak u borbi protiv korupcije ne znači ništa ukoliko ne uslede utemeljene i pravosnažne sudske presude.

„Ne vidim da se danas Srbija uspešno bori protiv organizovanog kriminala, što se vidi u opštem povećanju kriminalnih akata u Srbiji svakoga dana“, rekao je Tadić.

Na pitanje zbog čega Miroslav Mišković nije uhapšen u vreme njegovog mandata, Tadić je kao razlog naveo odluku tužioca za organizovani kriminal i to usled nedostatka dokaza.

„Nismo se plašili tajkuna i uostalom sam sam obustavio finansiranje DS-a od strane Miškovića nakon što sam postao njen predsednik“, rekao je Tadić.

13. 11. 2013, 19:30 -> 19:47

Kraj SIEPE, ušteda ili ubistvo privrede? TIM INTELEKTUALACA IZ SIEPE, KOJI JE RADIO NA PROMOCIJI IZVOZA SVOJE DRŽAVE SRBIJE U SVETU SIGURNO SMETA OVIM PODMUKLOM, NEPISMENOM OLOŠU NAZOVI POLITIČARA, KOJI SU SIGURO NA VLASTI IZ RAZLOGA DA SRBIJU NAPRAVE SLABIJOM I JOŠ GOROM ZA ŽIVOT, KAKO BI JE U BEZCENJE OTKUPILA EVROPA ILI NEKO OD NOVOPEČENIH TAJKUNA!

Polemike o ukidanju Agencije za strana ulaganja se ne stišavaju. Ministarstvo prvrede tvrdi da strane investitore ne treba privlačiti subvencijama već povoljnim poslovnim ambijentom. Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da će gašenje SIEPE biti samoubistvo domaće ekonomije.

Ministarstvo privrede tvrdi da je Agencija za strana ulaganja javnosti predstavljala netačne podatke – da je uz subvencije otvoreno 55.000 radnih mesta. U SIEPI ostaju pri tim navodima. Aktuelni i bivši ministar trude se da dokažu ko je bacao pare u bunar a ko „sada baca prašinu u oči“.

Ministar prvrede Saša Radulović kaže da je SIEPA loše radila svoj posao i da budžet za sledeću godinu ne predviđa njeno finansiranje, odnosno planira da se agencija polako ugasi početkom godine.

Strani investitori, kaže, jesu važni ali ne mogu da reše sve probleme. Njih ne treba privlačiti subvencijama, već povoljnim uslovima za biznis. Bez korupcije, uz povoljnu poresku politiku.

Ispred firme „Kuper standard“ u Sremskoj Mitrovici, bivši ministar poručuje da je ukidanje podsticaja i Agencije samoubistvo domaće ekonomije.

„Inače neće biti ovakvih fabrika, nije to bacanje para u bunar već Radulovićevo bacanje prašine u oči, i s tim treba hitno da se prekine, nadam se da će ga Vlada u tome zaustaviti“, kaže predsednik URS a Mlađan Dinkić.

Međutim, Ministarstvo privrede tvrdi da 240 preduzeća koja su dobila subvencije niko nije pratio, jer tadašnje ministarstvo nikada nije donelo pravilnik o tome.

Bilo je slučajeva da su svi zaposleni privremeno upućeni Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi se sutradan, uz podsticaje, zaposlili kod investitora.

SIEPA: Nemamo zakonodavnu vlast 

Direktor Agencije za strana ulaganja Božidar Laganin kaže da Ministarstvo nikada nije donelo pravilnik kojim je uredilo tu kontrolu.

„Mi kao SIEPA imamo izvrsnu ali ne i zakonodavnu vlast. SIEPA nije ni dodelila sredstva. Ponavljam, potpisnik ugovora je Minstarstvo s jedne strane i sa druge investitor. A i vezano za samu kontrolu u obavezi je bio onaj ko je doneo uredbu da propiše način vršenja kontrole i da ovlašćenja“, kaže Laganin.

Ministarstvo privrede sada je aktiviralo osam bankarskih garancija od kojih se očekuje vraćanje nešto manje od milion i po evra u budžet. Čak 20 garancija nije moguće naplatiti. Ministar tvrdi da je srpskoj ekonomiji potrebna istina.

Ministar Radulović kaže da će nastaviti da govori onako kako misli, mada istina ne zvuči lepo i da svi to treba da počnemo da radimo.

„Kada spoznate šta je istina, onda možete i da počnete da rešavate probleme. Bez toga deset godina ponavljamo priču kako će nam biti bolje a ne počinjete da rešavate probleme“, ističe Radulović.

Ministarstvo podseća da će poštovati sve ugovore s investitorima koji su ispunili obaveze, pa je u budžetu za 2014. godinu obezbeđeno pet milijardi dinara za isplate onima koji su koristili subvenciju za otvaranje radnih mesta.

13.11. 2013, 16:30 -> 17:53

Srbi su 1914. bili samo – Evropljani

Nemanja Rujević | Dojče vele

„Come on! Zar ne vidite šta se sprema“ – to bi istoričar Kristofer Klark pitao moćnike iz 1914. Profesor Kembridža je nedavno oživeo debate knjigom „Mesečari“, u kojoj iznosi zanimljiva tumačenja o početku rata.

Profesore Klark, skoro sto godina traju debate o uticaju atentata Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika na početak Prvog svetskog rata. Vi ste često Principa označavali kao „teroristu“, a onda ste u nemačkom izdanju knjige „Mesečari: Kako je Evropa krenula u Prvi svetski rat“ tu reč zamenili rečju „atentator“. Zašto?

Kristofer_Klark.jpg

Neko ko je za jedne terorista uvek je za neke druge borac za slobodu i obratno. To u potpunosti zavisi od perspektive. Čini mi se da čitava ta debata nema naučnu pozadinu, to je pre rasprava o patriotskim, jugoslovenskim idejama Gavrila Principa. Problem sa izrazom „terorizam“ je u tome što danas pod tim pojmom podrazumevamo napade na lake mete – žene, decu, tržne centre, restorane sa hamburgerima… Cilj tih napada je sejanje straha među širokom populacijom. Princip i njegove kolege nisu želeli da ubijaju nedužne ljude i šire strah među stanovništvom. Istina, oni su želeli da stvore klimu straha u bečkoj političkoj eliti, ali nisu bili teroristi u današnjem pejorativnom značenju reči. Zato treba tražiti nijanse u izražavanju.

U Srbiji ste kritikovani, jer ste atentat označili kao jedan od razloga, a ne samo kao opravdanje za rat. U tamošnjim udžbenicima piše da bi rata svakako bilo, samo nekom drugom prilikom.

Često ćete čuti da je atentat iz Sarajeva samo izgovor ili, kako mi u engleskom kažemo – pretext. Moje mišljenje je drugačije, ne mislim da je taj događaj samo izgovor. Tokom kriza pre 28. juna 1914. u diskusijama u Beču golubovi uvek pobeđuju sokolove, a tih sokolova i te kako ima – recimo, načelnik Generalštaba Konrad fon Hecendorf zaziva rat svakom prilikom. Ali politička hemija u Beču znatno se promenila tek nakon sarajevskog atentata. Najmoćniji zagovornik mira je upravo Franc Ferdinand, a on više ne može da govori jer je mrtav. Mislim da je ubistvo imalo duboke i dramatične posledice po austrijsku elitu. Car je bio veoma star i znalo se da će Ferdinand uskoro naslediti presto. Iako prestolonaslednik nije bio omiljen, on je predstavljao budućnost monarhije, koja u tom trenutku ima sijaset problema. Austrijska štampa nije nimalo preterala kada je izvestila da Principovi meci nisu samo ubili muža i ženu, nego potresli i habzburšku državnu ideju. Atentator je pogodio u centar. I zato mislim da to ubistvo nije samo izgovor nego i razlog za rat.

U knjizi opisujete 37 dana između atentata i rata. Nije moguće da je ceo svet krenuo u najveće krvoproliće u istoriji samo zbog jednog čoveka, Gavrila Principa?

U pravu ste, zapravo je Sarajevo veoma brzo zaboravljeno. Mesec dana kasnije jedan američki diplomata iz Brisela javlja pismom Vašingtonu da je „pre samo nekoliko dana Srbija bila u glavnoj ulozi“, ali da je sada „nestala negde iza scene“. To je zgodna pozorišna metafora. Atentat jeste pokrenuo krizu – ne mogu da zamislim da Austrougarska objavljuje rat Srbiji u nekom drugom scenariju – ali onda u igru uskaču razni drugi razlozi. Polovinom jula britanski ministar spoljnih poslova Edvard Grej jasno kaže – nećemo valjda u rat za srpski račun! Za njega je to bilo groteskno. Britanci ne gaje simpatije prema Srbiji, ovdašnja štampa u to vreme čak i rasistički piše o Srbima. Jednostavno, svi proračunavaju rizik od rata i moguću dobit, i svi se odlučuju za rat.

Naslov vaše knjige „Mesečari“ zapravo se odnosi na sve političke moćnike onog vremena koji nisu spremni da politički prevladaju krizu nego se listom odlučuju za rat.

Termin „Mesečari“ je zbunio mnoge, ali nisam mogao da odolim, to je tako lepa reč koja ljudima nešto znači. Ako mesečare bukvalno shvatite kao osobe koje su nesvesne svojih postupaka, pa ne mogu biti odgovorne za ono što urade, onda metafora naravno ne funkcioniše. Ali metafore ne treba shvatati bukvalno. Ja sam više mislio na osobinu mesečara da imaju određene namere, ali da ne mogu da sagledaju posledice svojih dela. Moj brat je, na primer, sa devet godina mesečario po kući pripremajući doručak, a zapravo je bilo tri sata ujutro i on uopšte nije bio u kuhinji. Bilo je nečeg sličnog u ponašanju aktera iz 1914. godine. Kad čitate šta su radili u tih 37 dana između atentata i rata, poželite da upadnete, prodrmate ih i viknete: Ma dajte, ljudi, zar ne vidite kuda ovo vodi?! Pitao bih Austrijance da li je stvarno vredno odbaciti sve u ime osvete Beogradu. Svi oni nisu bili sposobni da prepoznaju ono što je danas očigledno – rat velikih sila bio je najgori mogući scenario, katastrofa. Njihova nesposobnost da vrednuju nadolazeću katastrofu čini ih, na neki način, mesečarima.

Prebacuje vam se i da želite da okrivite Srbiju za rat… Koliko uopšte danas ima smisla rasprava o krivici?

Svakako da nisam želeo da okrivim Srbiju za izbijanje rata. Čitava knjiga – i to mi je veoma važno – jeste pokušaj da se odmaknemo od priče o krivici i potrage za krivcima. Treba da shvatimo da je Evropa 1914. bila opasno mesto, a da ta opasnost nije dolazila samo iz jednog ili dva centra, recimo Beča i Berlina, nego se krila svuda. Na Balkanu je postojala ozbiljna regionalna kriza oslikana u dva balkanska rata. Srbija tu ima svoju ulogu, ali bilo bi apsurdno i smešno Srbiju kriviti za rat. U nameri da prošire nacionalnu teritoriju, ako treba i nasilno i ratom, Srbi nisu postupali ništa drugačije od Nemaca ili Italijana. Sve su to Evropljani i ponašali su se evropski za ono vreme.

Kristofer Munro Klark je australijski istoričar i profesor moderne evropske istorije na Kembridžu. Od 1985. do 1987. studirao je na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i danas važi za jednog od najvećih poznavalaca pruske istorije. Za knjigu „Mesečari: Kako je Evropa krenula u Prvi svetski rat“ nedavno je nagrađen Braunšvajgskom nagradom za istoriju.

03.11.2013 18:35 Zatvorena biračka mesta!


Čudnog li vremena kada se zatvaraju biračka mesta.

U 18:25 KPS u Leposaviću zatvorio biračka mesta, dok je u Severnoj Mitrovici izbio incident u školi Sv.Sava oko 17h pa je KPS upotrebi suzavac.

U 18:35 KPS dobio naredbu da zatvori biračka u Leposaviću mesta: 25 minuta pre regularnog vremena biće zatvorena biračka mesta. Upravo su ušli i zatvaraju glasačka mesta i prekidaju dalje glasanje.

Verovtno preostalih 25 minuta imaće prostora za korekcije izbornih rezultata!

Stvarno je očigledno da se sve radi jedni dugima u inat i na silu.

03.11.2013 19:04 – Najverovatnije budiće poništeni ovi izbori!!!

Postoji velika verovatnosća da se ponište ovi izbori jer je pre veremena došlo do povalačenja predstavnika OSCE-a i posmatrača, ostavljene su biračke kutije bez članova izborne, komisije što daje prostora za manipulaciju i podvalu izbornih rezultata.

Trenutno kreće izborni materijal iz KPS stanica.