07.11.2016| 08:00-23:59 | Nestajanje i propadanje Srpskih institucija je posledica Srpskih predstavnika i vlastodržaca!


Primetno je nestajanje i gašenje Srpskih institucija po KiM na svakom koraku SAMO DA BI SRBIJA IŠLA U EU…!

Žalosna je naša sudbina na KiM!

Imamo Srbe koji nas predstavljaju u Kosovskim institucijama a rade na uništenju Srpskih postojećih koje Šiptarski teroristi žele da proteraju sa KiM, uz posdršku POSTAVLJENIH NAPREDNIH SRUČNJAKA od strane Beograda koji učestvuju u lokalnim Kosovskim skupštinalama i tamo KAO BRANE INTERES SRBIJE, DOK SE BORE ZA SVOJ LIČNI…

Pljačka običnog čoveka, sa svih strana je očigledna! Mnogo su gladni ti „predstavnici“. Oni bi da UPRAVLJAJU, UTIČU NA LJUDSKE SUDBINE, NA ŽIVOT POJEDINACA, MISLE DA SU JEDNAKI BOGU….

Manipulišu sa OMLADINOM KOJA NE RADI, PENZIONERIMA I BIRANIM UBAČENIM LJUDIMA PO SRPSKIM INSTITUCIJAMA KOJI TREBA DA PROMOVIĆU KOSOVSKE, PRIVREMENO IH STAVLJAJUĆI NA NEKE PLATNE SPISKOVE KOSOVSKIH INSTITUCIJA, pa sve dok ne promene mišljenje pa ih ostavljaju i tako naizmenično da imaju dovoljan broj OBOŽAVALACA, dok im ne prodju IZBORI. Raspisuju razne Kosovske konkurse na postojeća radna mesta gde se već radi po Srpskom sistemu, samo da bi se napravio dualni (dualni) sistem vlasti! Sve sa ciljem KONAČNE INETGACIJE U KOSVOSKO DRUŠTVO I PRAVDANJE MILONA KOJE SU GRADONAČELNICI ZARADILI RADEĆI NA OVOM TEŠKOM POSLU, SLAMANJA SRPSKE SVESTI!

DA OPET ONI HARAJU I VARAJU…

Ali kao što Erić kaže:“ oni bi običnom čoveku srce da iščupaju i presade kod njih, ali NEĆE DA SE PRIMI“! 

Tiho nestala Šar-planina

Foto: Igor Nikolčević/Jesenji pejzaži Šar planine

Autor: Živojin Rakočević

Munjevitom primenom kosovskih zakona kojima je uništena još jedna „ilegalna srpska organizacija“ stavljena je tačka na rad i opstanak Srba zaposlenih u JP „Nacionalni park Šar-planina“.

Kada su u oktobru prošle godine jedinice Kosovske policije iz Uroševca upale i pohapsile radnike Javnog preduzeća „Nacionalni park Šar-planina,“ prestao je da postoji jedan od pet nacionalnih parkova u Republici Srbiji.

Ovom aktu prethodilo je usvajanje Zakona o nacionalnim parkovima u skupštini Kosova. Šestoro radnika je dva dana bilo u zatvoru, potom im je određeno mesec dana kućnog pritvora i na kraju ih je sačekala optužnica za uništavanje i krađu šume. Munjevitom primenom kosovskih zakona kojima je uništena još jedna „ilegalna srpska organizacija“ stavljena je tačka na rad i opstanak ovih ljudi, očuvanje prirodnih dobara i parka u sistemu Republike Srbije. Ništa nije pomoglo ni to što je JP „Nacionalni park Šar-planina“ redovni i ravnopravni član evropske konfederacije nacionalnih parkova.

U opštoj anarhičnoj situaciji nakon 1999. godine ovaj nacionalni park uspeo je da, u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti, sačuva 13.000 hektara kvalitetne šume. To je jedno od retkih mesta na Kosovu i Metohiji gde se vodilo računa da ne bude neplanskog uništavanja i gde se seklo prema pravilima stručno i sanitarno. Posete šumskih inspektora iz kosovskog sistema završavale su se ocenama da je reč „o najočuvanijim šumama Kosova”. Ono što se nalazi van enklave ili u njenim rubnim delovima uništeno je do razmera ekološke katastrofe. Međutim, pokazalo se da to nije nikakav argument i da njihov rad nikoga ne zanima: radnici i uprava su optuženi da su oštetili Kosovo za oko 800.000 evra, pa se prema rečima advokata Dejana Vasića može očekivati naplata štete u iznosu od 878.000 evra, što znači da će za ovu naplatu biti konfiskovana njihova kompletna imovina. Na teret im se stavlja što su Zakonom o nacionalnom parku SHARRI bez plana o čišćenju šuma odobrenom od kosovskih institucija sekli šumu i što su je obeležavali čekićem DŠS (državne šume Srbije). Primera radi, ovde se seklo oko 2.400 kubnih metara, dok se u „Nacionalnom parku Kopaonik“ približno iste površine godišnje sanitarno seče od 6.500 do 11.000.

„Stabla koja smo obeležavali bila su zahvaćena sušom, slomljena od snega i vetra, nagorela pa smo ih odstranjivali. Tim drvima snabdevali smo lokalno stanovništvo u skladu sa propisima,“ izjavio je Goran Vasiljević, jedan od optuženih čuvara.

U osnovi, danas to malo koga zanima jer je reč o politici i odlukama da Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu upravljati bilo kakvim resursima ili većim materijalnim dobrima. Zakon o nacionalnim parkovima brutalno je primenjen samo dva dana po njegovom donošenju u skupštini, njime je šumsko i prirodno blago Šar-planine i njenih bogatstava promenilo vlasnika. Advokat Miro Delević koji zastupa radnike pred osnovnim sudom u Uroševcu smatra da je reč o politici, i dodaje da će ovu optužnicu pokušati da ospori.

„Mišljenja sam da bi ovaj problem trebalo da bude deo pregovora Beograda i Prištine i da su ovi ljudi kolateralna šteta borbe za osvajanje ovog nemerenog bogatstva,“ kaže Delević.

Direktorka JP „Nacionalni park Šar-planina“ Violeta Stamenković navodi da je postupala po zakonu i u ostalim delatnostima ovog preduzeća:

„Radili smo savesno, odgovorno i domaćinski, u skladu sa zakonima Republike Srbije. Upravo je poštovanje ovih zakona osnov optužnice. Obratila sam se predsedniku Vlade Republike Srbije, da pomogne one koji su vredno obavljali svoj posao i zastupali interese države.“

U osnovi ceo slučaj prošao je bez prevelike buke, iako je iz ruku Srba koji su to blago čuvali oduzet jedan od tri osnovna resursa. Autentična sredina i njeno homogeno stanovništvo, uz mnoge druge vrednosti, čuvalo je ove šume, ski-terene i vode na Šar-planini. Posle najnovijeg Zakona o strateškim ulaganjima kojim se opštinama oduzima pravo veta u odlučivanju o privatizacijama u lokalnim sredinama, nestao je poslednji privid da se u okvirima prištinskih institucija može sačuvati, makar nešto srpskih životnih interesa.

Posle najnovijeg Zakona o strateškim ulaganjima kojim se opštinama oduzima pravo veta u odlučivanju o privatizacijama u lokalnim sredinama, nestao je poslednji privid da se u okvirima prištinskih institucija može sačuvati makar nešto srpskih životnih interesa.

Bivši sudija Euleksa oslobođen optužbi

Specijalno tužilaštvo Kosova dostavilo je Osnovnom sudu u Prištini rešenje kojim se bivši sudija Euleksa Frančesko Florit oslobađa optužbi da je izvršio krivično delo primanje mita.

Zgrada Euleksa u Prištini (Foto arhiva Kim)

Kako se navodi u saopštenju istraga je vođena protiv tri lica za koja se sumnjalo da su izvršila krivično delo davanje mita i protiv jednog lica koje je primilo mito.

“Dokaznim materijalom prikupljenim tokom istrage dokazano je da bivši sudija Euleksa Frančesko Florit nije tražio niti primio bilo kakav oblik mita, i nijednom nije prihvatio obećanje o davanju mita od okrivljenih u predmetima “Eksplozija na Bulevaru Bila Klintona” i “Baftiu – trostruko ubistvo“, ističe se u saopštenju.

Ovaj predmet je postao poznat javnosti u oktobru 2014. godine nakon niza novinskih članaka o navodnoj korupciji unutar misije Euleks.

“Dokazi dokazuju da bivši Euleks sudija nije izvršio nijedno krivično delo“, ističe se u saopštenju.

Utvrđeno je i da advokati Mahmut Haljimi, Azem Vlasi, Afet Cena nisu izvršili krivično delo davanja mita.

“Naprotiv, iz dokaza proističe sumnja da je Fljurim Asani podneo lažne krivične prijave, a zatim dao lažne informacije o krivičnom delu. Ova sumnja je sada prijavljena nadležnom tužilaštvu, odnosno Osnovnom tužilaštvu u Prištini“, ističe se u sapštenju.

Advertisements

21.01.2016 |08:00 -23:59 – Žalostan je danšnji dan! Dok Šiptarski ekstremisti i teroristi uspešno napreduju ka Evropskom Parlamentu i Uniji, na bazi zauzimanja teritorije Srbije na KiM sa druge strane Evropa sa svojom misijom EULEX-a uspešno uništava predstavnike Srba i njihove porodice, uz podršku Beograda i Vičićeve mafijaške Vlade….Njihive reči zajedno sa svojim „satelitima“, su manipulativne laži na sve što kažu….Zato smo tu, gde jesmo…


EP ratifikovao SSP sa Kosovom

Evropski parlalament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom na redovnom januarskom zasedanju u Strazburu.Evropski parlament.

SSP sa Kosovom stupio je na snagu, nakon što su se o njemu izjasnili poslanici iz 47 zemalja članica EU i to je prvi formalni korak ka članstvu u Uniji.

Ministar za evropske integracije Bekim Čolaku zahvalio je poslanicima EP, koji je danas usvojio Sporazum o stabilizaciji pridruživanju između Kosova i Evropske unije, koji će, kako je rekao, uticati na jačanje reformskih procesa i na „ubrzavanje sna o učlanjenju Kosova u Evropsku uniju“.

„Ovaj sporazum koji sam i ja potpisao u oktobru prošle godine, sada je dobio zeleno svetlo i od Evropskog parlamenta i ostaje samo da uskoro stupi na snagu posle odluke o zaključku Saveta EU. Zahvaljujem svim evropskim poslanicima koji su glasali da se Kosovu obezbedi put ka realizaciji njegovog evropskog sna davanjem saglasnosti na ovaj istorijski sporazum“, napisao je Čolaku na svom Fejsbuk profilu.

Inače, na sajtu EP je objavljeno da je za SSP sa Kosovom glasalo 486 poslanika, protiv je bilo 102, a uzdržanih 81.

Sporazum sa Kosovom, koji ima za cilj unapređivanje političkog dijaloga i trgovine sa EU, potpisali su kosovski premijer Isa Mustafa i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u oktobru 2015. godine.

Kosovski parlament ratifikovao je sporazum u novembru.

Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora u postupku koji se protiv njega i četvorice Srba više od godinu dana vodio za najteža krivična dela, među kojima je i ratni zločin nad civilima. Ostala četvorica oslobođena optužbi.

Oliver Ivanović 

Ivanoviću je izrečena presuda u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Oliver Ivanović je proglašen krivim za ubistvo grupe Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice i osuđen na devet godina zatvora, a oslobođen je za drugi slučaj ubistva i pokušaja ubistva 2000. godine.

Ivanovića je osudilo Euleksovo sudsko veće, kojim je predsedavala rumunka Roksana Komša, na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih 14. aprila 1999. godine.

Sudija Komša navela je u presudi da su srpske snage tada organizovale akciju čišćenja Južne Mitrovice sa ciljem proterivanja Albanaca, da su brojne albanske porodice silom izbačene iz svojih kuća i stanova i da su muškarci odvojeni od žena i dece.

Ivanović je, kako je navedeno u presudi, bio deo paramilitaraca, nosio plavu uniformu i bio je naoružan, a pred devetoricom Albanaca na pitanje jednog člana srpske paravojne policije „Šta da rade sa njima (Albancima)“ Ivanović je odgovorio: „Što me pitas, postupi po naređenju“.

Sudija je navela da je Ivanović bio svestan operacije proterivanja i ubijanja Albanaca civila i „da je voljno postupao znajući da će doći do ubistva“.

U presudi je navedeno takođe da se nije moglo ustanoviti van svake sumnje da je Ivanović, kada je preduzimao radnje, postupao u svojstvu lidera, vođe srpskih paramilitaraca ili vođe srpske policije.

Ivanović je oslobođen optužbi za krivična dela iz februara 2000. godine.

Vreme od skoro dve godine provedeno u pritvoru biće uračunato u zatvorsku kaznu, a dužan je da nadoknadi troškove suđenja u iznosu od 750 evra.

Kako javlja dopisnik RTS-a, penzionisani pukovnik MUP-a Dragoljub Delibašić oslobođen je optužbi.

Optužbi su oslobođeni i profesor Aleksandar Lazović, pravnik Nebojša Vujačić i advokat Ilija Vujačić koji su se takođe teretili da su tokom 1999. i 2000. godine počinili više krivičnih dela protiv albanskih civila.

Izricanje presude Oliveru Ivanoviću, zakazano za 10 časova, bilo je kratko odloženo zbog tehničkih problema. Rad je nastavljen bez ozvučenja u sudnici.

Pored velikog broja članova porodica, prijatelja, građana i novinarskih ekipa, izricanju presude Ivanoviću i ostalim optuženima prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Dušan Kozarev i oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević.

Oliver Ivanović je uhapšen u januaru 2014. godine, a suđenje pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici počelo je 18. decembra iste godine.

Ivanović i Delibašić su se nalazili u kućnom pritvoru, dok su se ostala trojica Srba branila sa slobode.

Sudski proces trajao je više od godinu dana.

Tahiri: Bez srpskih izbora na Kosovu

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je u ime kosovske vlade obećala da prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji “neće biti sprovedeni na Kosovu”.

Edita Tahiri

Tahirijeva je najavu srpskih zvaničnika da će izbori biti održani i na Kosovu nazvala „propagandom koja se neće ostvariti“.

Srbija je uz podršku OEBS-a 2014. godine otvorila 10 biračkih mesta na Kosovu i na njima je pravo glasa imalo 107.958 kosovskih Srba.

Tahiri, koja u Briselu učestvuje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, je izjavila da su se dve strane dogovorile da se od 15. marta krene sa sprovođenjem sporazuma o priznavanju diploma.

Štrpce: Zaplenjena vozila “Magistrale”

Pripadnici carine Kosova zaplenili su danas oko 12 časova tri vozila preduzeća AD “Magistrala”, radne jedinice na Brezovici.Zaplena vozila (Foto TV Herc)

Kako TV Herc nezvanično saznaje, razlog za zaplenu je taj što vozila nemaju plaćenu carinu u sistemu carine Kosova.

Zaplenjena vozila koriste se za održavanje lokalnih puteva u opštini Štrpce.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

20.11.2015 |08:00 -23:55 Ugroženost Srpskog suvereniteta na KiM sve izraženija u daljem napredku separatističkih Šiptarskih instiucija u institucijama rezervisanim za DRŽAVE! Još nije kraj utakmice…


Primetno je da Šiptari imaju veoma organizovani SISTEM ljudi koji veoma dobro kontrolišu situaciju na Svetskom nivou ali i u lokalu! Spremnost i njihova odlučnost u borbi za postavljeni cilj je za svaku pohvalu gde efekno deluju i ostvaruju postavljene zadatke. SVI SU MOBILISANI, PAMETNOM METODOLOGIJOM DELUJU! Veoma su dobri procenjivači ličnosti i političke situacije jer imaju širom sveta stabinu i dobru mrežu ljudi koji sa svojih pozicija upravljaju političkim polugama drugih država! Nastupom „da su ih mnogi priznali i da je šteta ako oni ne ostvare još to što traže“, ili „protesti opozicije KOJA ŠALJE MEDIJSKU SLIKU KONTOLISANOG HAOSA I BUNTOVNIŠTVA PROTIV VLASTI IMA ZA CILJ OPET NANOŠENJE ŠTETE SRBIMA I BORBU ZA NJIHOVU BUDUĆU NEZAVISNOST“, ili “ kada pogledamo projekte koje finansiraju prisutne ambasade na KiM (PARTEŠ) lažne bige o Srpskoj duhovnoj baštini, gde za medijsko prezentovanje spremni su od obuku svoje Šiptare u Srpsku nošnju da bi projekti za IZVEŠTAJE BILI USPEŠNI“  prethodno je DOBRO pripremljen teren za ostvarivanje cilja! Imaju VOJSKU LJUDI IZ IT-a koji ciljano deluju na IT domenu!

Ukoliko se ne organizujemo i delujemo adekvatno, PORAZ NAM JE NEMINOVAN!

Gledano sa naše strane TIM NAM JE SASTAVLJEN OD INDIVIDUALACA KOJI INDIVIDUALNO DELUJU sa svojim kapacitetima! Koji ispred imaju Vojsku Šiptara sa njihovom mrežom i Vojsku Srpskih janičara koji razorno deluju po sistem Srbije. Možda pisanije deluje obeshrabrujuće ali cilj je motivacija na rad u odbrani suvereniteta Države Srbije! Svi koji prihvataju da smo izgubili Kosvo iz Srpskog suvereniteta, u zabludi su jer je SVAKI SRBIN NA KOSOVU SUVERENITET SRBIJE AKO POSTOJI I NE STIDI SE TOGA ŠTO JE SRBIN!

SRBI PROBUDITE SE, DRŽAVA TO SMO MI!

„Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije“

Predstavnica Kosova Vlora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu Unmika, da Priština neće tražiti od Srbije pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.Vljora Čitaku

„I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost“, istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.

„Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije“, kazala je Čitaku.

„Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi“, istakla je.

Dodala je da je Kosovo „slobodna, nezavisna i suverena država“ i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.

„Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti“, rekla je Čitaku.

Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u Unesko, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa „brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom“.

„Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN“, rekla je, primetivši da se sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.

Kako je rekla, „Kosovo je, uz pomoć Unmika, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako“.

„Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire“, istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, „čime se ponosi“.

Ona je navela i da su „posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima“.

S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu „mapu puta“ Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama

Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije.Marko Đurić

“Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma”, rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo.

“Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)”, rekao je Đurić.

Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Avdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine.

“Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu”, rekla je Vljora Čitaku.

Dačić: Suspenzija ZSO i Unesko nisu dobar korak

U Njujorku je sinoć održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatrao Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.Ivica Dačić na sednici SB UN o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.

„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.

Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

„Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

2016: Kosovo u januaru član Stalnog arbitražnog suda, u julu „država“ potpisnica Apostil konvencije

20.11.2015, 10:35|Izvor: KoSSev|

Kosovo će u januaru 2016. postati član Stalnog arbitražnog suda, a jula iste godine i „država“ potpisnica Konvencije o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava (Apostil konvencija), saopšteno je juče iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Pristupne dokumente Kosovo je uputilo 6. novembra na ceremoniji koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Holandije koje je i potvrdilo ove dve odluke u vezi sa Kosovom.

Iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova poručuju da članstvo u Stalnom arbitražnom sudu, „osim što konsoliduje međunarodni subjektivitet Kosova,“ obezbeđuje Kosovo, kako navode, „važnim alatom za rešavanje različitih međunarodnih sporova sa drugim zemljama, ili strankama“.

„Mogućnost rešavanja problema u ovom sudu je naročito pogodno za poboljšanje poslovne klime i podstiče strane i domaće investitore,“ dodaju iz ovog ministarstva.

Što se tiče Apostil konvencije, u saopštenju se ističe da se njom građani Kosova i „dijaspore“ oslobađaju legalizacije kosovskih konzularnih i drugih dokumenata.

Dokumente o pristupanju je u ime Kosova potpisao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Hašim Tači, dok je dokumenta primio šef divizije za ugovore Ministarstva spoljnih poslova Holandije, Josef Damoisu, u prisustvu generalnog sekretara Stalnog biroa Haške konferencije, Kristofa Bernaskonija.

Stalni arbitražni sud je međuvladina organizacija sa 117 zemalja članica i bavi se arbitriranjem sporova među državama, a pruža usluge rešavanje sporova koji uključuju zemlje, državne entitete, međuvladine organizacije i privatna lica. Srbija je postala članica ovog suda 2006. godine, dok je 2014. u ovom sudu dobila takozvanu nacionalnu stolicu.

Apostil konvencija je konvencija o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava, potpisnice konvencije pun proces legalizacije zamenjuju takozvanom Apostil potvrdom.

Uredba o ratifikaciji ove Konvencije tadašnja SFRJ je potpisala 5. oktobra 1961. godine, a Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05. juna. 2006. godine, nastavila kontinuirano članstvo.

Albanski imam: „Francuska nije bolja od Ljavdrima Muhadžerija“

20.11. 2015, 15:14Izvor: KoSSev|

„Obezglavljivanje koje je počinio Ljavdrim Muhadžeri me je podsetilo na francuske poštanske marke na kojima se Alžircima odsecaju glave,“ rekao je imam džamije „Unazës së Re“ u Tirani, Armand Alji, gostujući u emisiji „Të Paekspozuarit“, prenosi Gazeta Express. On je poručio da Francuska nije bolja od Muhadžerija, ali i da su Albanci licemerni, jer tuguju samo za žrtvama u Francuskoj. 

Alji je, takođe, istakao da bi svaki pravi musliman voleo da živi u kalifatu, dodajući da je svaki pravi musliman spreman da da život za Alaha.

„Svaki pravi musliman voli da živi gde se sudi po islamskom zakonu,“ rekao je on i dodao:
„Svaki istinski musliman spreman je da da svoj život radi Alaha.“

On je, takođe, komentarisao da su „neki Albanci licemerni i pokorni, jer ih ne dotiču žrtve u Palestini i Siriji, već samo one u Francuskoj“.

„Danas živimo u licemernom svetu. Pojedini Albanci su servilni i licemerni. Iako je ubijeno na stotine hiljada nevinih, niko nije tugovao, niti zastavu Palestine, niti Sirije, niti bilo koje druge zemlje nisu stavili,“ rekao je on.

Ljavdrim Muhadžeri se našao se u fokusu medijske pažnje na Balkanu, nakon postavljanja fotografija na svom Fejsbuk profilu prošle godine, na kojima se vidi jedna osoba koju je navodno obezglavio i druga na kojoj drži glavu krvavim rukama sa porukom „Allahu Akbar“.

On je u intervjuu za „Gazeta Dita“ iz Tirane, 2. avgusta 2014, rekao da nije uradio ništa više nego što su radili pripadnici OVK tokom rata na Kosovu 1999 – onima koji su Srbima odavali informacije, te da „će obezglaviti svakog onog ko izda.“

Muhadžeri je bio vođa Albanaca koji su se kao podrška ISIS-u borili u ratu u Iraku i Siriji, međutim, kako su preneli kosovski mediji, on je smenjen sa mesta vođe nakon što je postavio fotografije na Facebook-u odrubljivanja glave, a njega je zamenio Ridvan Haćifi.

„Izjave o izlasku Srba iz Vlade slične suzavcu“

Izjave predstavnika Srba da će Srpska lista napustiti Vladu Kosova ukoliko ne bude primenjen sporazum o formiranju ZSO, poslanik DSK Sadri Ferati poredi sa postupcima opozicije u Skupštini. Takva razmišljanja Srba u institucijama ne opravdava ni srpski poslanik Nenad Rašić.Sadri Ferati i Nenad Rašić

Poslanik DSK u Skupštini Kosova rekao je u emisiji “Dogovor!?” RTV Kim, da smatra da su “pretnje” pojedinih Srba u Vladi Kosova da će napustiti institucije slična bacanju suzavca u Skupštini.

“To vam je slično suzavcu, samo što je ovo verblni suzavac. Opozicija kad god ima nešto protiv ona ne daje argumente nego baci suzavac da proces ne bi mogao da ide dalje. I ovo je isto. Ono o čemu treba razgovarati oni ne znaju, nego samo prete: “ovo će biti posledica ako ne bude po mome”. Umesto da Srpska lista albanskoj zajednici i uopšte Kosovu kaže – ne preti nikakva opasnost od Asocijacije, već ćemo mi to koristiti za uređivanje naših odnosa, naših života, a ne protiv Albanaca, oni kažu “ako kasni zajednica mi ćemo da izađemo”. Pa hajde, da svi samo rušimo. Ja ne znam ko ovde gradi, ovi ovamo suzavcem, ovi ovamo izjavama…”, kaže Ferati.

I Nenad Rašić, predsednik PDS-a i član poslaničkog kluba Srpske liste, smatra da su to nepromišljene izjave.

“Ne znam šta bi se time postiglo. Zar misle da ovako velika koalicija ne može da funkcioniše bez Srba ili bez nekoliko ljudi u vladi? Ma ne. Time se apsolutno ništa ne bi dobilo, samo bi se još više unazadilo i onako vrlo teško stanje za Srbe. U zadnjih godinu i po dana se ništa nije desilo, to je očigledno. Izlaženje iz vlade bi bilo samo skidanje odgovornosti sa sebe, i bilo bi vrlo neracionalno ”, kaže Rašić.

Srpski poslanik i dalje ima kritički stav prema ideji o formiranju ZSO. Kaže da sporazum prihvatio kao “nužno zlo” samo zbog koncepta pomirenja između Srba i Albanaca i bržeg puta Srbije ka EU.

Njegova najveća strahovanja, kada je u pitanju ZSO, odnose se na nerešen status radnika u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije.

“Utemeljenje ZSO će značiti ukidanje svih institucija koje i sada funkcionišu po sistemu Vlade Republike Srbije. Očigledno je da Opština Priština, izmeštena u Gračanici, neće moći da funkcioniše. Ja znam da opština Priština u ovom momentu ima 1200 radnika, što znači da 1200 ljudi zavisi od toga. Onog momenta kada se bude utemeljila ZSO to će biti kraj za takve institucije. Ja sam više puta ponavljao da moramo blagovremeno da planiramo šta će mo sa tim ljudima, ali se to i dalje ne dešava” rekao je Rašić.

Za ponašanje opozicije prema sporazumu o formirnaju ZSO, Sadri Ferati iz vladajuće DSK, krivi i pojedine političare na vlasti, ali nije želeo da ih imenuje.

“Ima ponekad ekstremnih i neodgovornih izjava da je ta Asocijacija mehanizam za srpsku zajednicu da ona realizuje svoje ideje severa, autonomije, stvaranje nove Republike Srpske ili trećeg nivoa samoupravljanja, ali za sada u tom dokumentu toga nema. Neki političari su dosta doprineli da opozicija dođe do izražaja. Neki su izjavili da smo morali napraviti teške kompromise, pa ako smo morali da pravimo teške kompromise, što smo ih onda pravili”, kaže Ferati i dodaje da su takve izjave samo doprinele da “opozicija napravi teren da igra i preteruje”.

„Dan zastave treba proslaviti u miru“

Specijalni izaslanik nemačke kancemarke  za Jugoistočni Balkan, Ernest Rajhel, oštro je osudio delovanje kosovske opozicije u kojima je, kako je rekao, oni ucenjuju građane, preneo je Kosova pres.

Ernerst Rajhel

Komentrišući proteste koje je opozicija zakazala za 28. novembar, na albanski nacionalni praznik Dan zastave, Rejhel je rekao da to mora proteći u miru.

„Narod Kosova treba da proslavi Dan zastave u miru i bezbednosti. Opozicija treba da prestane da nasiljem ucenjuje narod Kosova i njihove izabrane predstavnike. To nanosi štetu mladoj demokratiji na Kosovu i njegovom imidžu u svetu. Opozicija treba da poštuje volju većine izabrane na izborima. I dalje se nadam da postoje glasovi razuma u opoziciji i nadam se da će ih neko i poslušati“, rekao je Rejnhel.

Ukinuta vazdušna zona bezbednosti od KiM-a ka centralnoj Srbiji

 20.11. 2015, 13:34|Izvor: KoSSev|

Foto: KFOR

NATO je danas ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije Kosova ka unutrašnjosti centralne Srbije, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom iz ’99 godine, saopšteno je iz KFOR-a. Istovremeno je saopšteno da se NATO „raduje angažovanosti i posvećenosti Republike Srbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom.“ Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je početkom marta prošle godine, za civilne letove.

„Danas je Generalni sekretar NATO-a saopštio da je Alijansa ovlastila Komandanta kosovskih snaga da u potpunosti relaksira Vazdušnu zonu bezbednosti – zonu od 25 kilometara koja se preteže preko administrativne linije, a koja je formirana u ranim fazama mirovne misije NATO saveza na Kosovu – KFOR-a,“ navode iz KFOR-a i dodaju da je ova odluka donešena „kao odgovor na potvrdu Srbije ka normalizaciji vazdušnog prostora Balkana“ i da „odslikava pozitivne rezultate saradnje KFOR-a i Vojske Srbije.“

„NATO se raduje angažovanosti i posvećenosti epublike Sbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, što omoguća zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktne i određene donje vazdušne puteve. Kao razultat toga, omogućiće se kraći letovi i uštede za korisnike vazdušnog prostora u regionu,“ dodaju iz KFOR-a.

U saopštenju se navodi i da produbljivanje odnosa Srbije i NATO-a „uključuje konstruktivan pristup prema ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog pristupa iznad Kosova za civilni saobraćaj, a u okviru sastanaka normalizacije vazduhoplovstva Balkana pod vođstvom NATO-a.“

Ponovo kamenovana srpska kuća u Klini

19. 11. 2015, 19:27|Izvor: RTS|

Kuća porodice Mazić u Klini kamenovana je prošle noći, preneli su RTS-u Srbi koji žive u tom gradu.

U napadu su razbijena stakla na kući. U vreme napada u kući su bili Ruža i Živan Mazić, stari više od 70 godina.

Ovo je peti put da Mazićima kamenuju kuću, a da počinioci nisu otkriveni.

Mazići su sve napade prijavili policiji.

U Klini živi dvadesetak srpskih povratničkih porodica.

21.10.2015 | 08:00 – 23:55 -„NO Kosovo in UNESCO“ kao i u svakoj neozbiljnoj državi tako i kod nas „UOČI BOŽIĆA PRASE GOJIMO“- „Srpski“ pregovarači u Briselu uspešno OTVORILI KOSOVU PUT U MEĐUNARODNE INSTITUCIJE, A POD IZGOVOROM – „NISMO ZNALI?…Svi naši lažni prijatelji podržavaju TERORISTIČKE AKTIVNOSTI ŠIPTARA“


Ko je kako glasao u savetu Uneska?

Na Izvršnom savetu Uneska za albansku inicijativu glasalo je 27 zemalja, među kojima su i Crna gora i Makedonija. Protiv je bilo 14, isto koliko i uzdržanih.

IZVOR: B92 SREDA, 21.10.2015. | 18:47

Foto: printscreen
Foto: printscreen

Podsećamo, izvršni savet Uneska je iza zatvorenih vrata doneo odluku da Generalnoj konferenciji predloži prijem Kosova u tu organizaciju.

Kako je saopštio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, “za“ su glasali: Avganistan, Albanija, Austrija, Belize, Velika Britanija, Gabon, Gambija, Gvineja, Dominikanska Republika, El Salvador, Estonija, Italija, Kuvajt, Makedonija, Nemačka, Pakistan, Sent Kits i Nevis, SAD, Tajland, Togo, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska, Holandija, Crna Gora, Češka, Čad i Švedska.

Teroristicki vandali

Ove zemlje nam se deklarišu KAO PRIJATELJSKE, ali očigledno baš su neprijateljske prema Srbima kada poržavaju rušenje Srbije i svega Srpskog na kosovu i Metohiji!

Kosovo Albanians destroyed Serbian cemetery in when expelled Serbs from Kosovo

 

Protiv su bili: Argentina, Angola, Brazil, Ekvador, Etiopija, Indija, Kina, Kuba, Maroko, Meksiko, Namibija, Nigerija, Rusija i Španija. Ovim zemljama je ministar Dačić izrazio veliku zahvalnost.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

Uzdržano je bilo 14 zemalja: Alžir, Bangladeš, Egipat, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Mauricijus, Malavi, Mozambik, Mali, Nepal, Papua Nova Gvineja, Trinidad i Tobago i Uganda.

Albanian terrorism in Kosovo

Van sale su bili Tunis, Turkmenistan i Ukrajina.

Ministar unutrašnjih poslova je dodao da se od početka znalo da nam „odnos broja zemalja ne ide naruku“, ali je naglasio da je pet zemalja bilo uzdržano iako su priznale Kosovo (Japan, Južna Koreja, Malavi, Egipat i Papua Nova Gvineja).

Destroyed the monastery of Devic in front of the Albanian vandals

Osim toga, Dačić je na vanrednoj konferenciji za medije izjavio i da je rezultat u Parizu bolji nego što su svi očekivali.

Na pitanje da prokomentariše odluku Podgorice i Skoplja da glasaju „za“, Dačič kaže da „naravno da smo razočarani njihovim stavom, ali nismo iznenađeni“.

Beauty and active living Serbian monastery of Decani which Serbia put on the list of UNESCO beauty

Ivršni savet Uneska podržao prijem Kosova u tu organizaciju

Većinom glasova Izvršnog saveta Kosovo predloženo za prijem u Unesko. Za glasalo 27 članova tog tela, 14 protiv, a 14 je bilo uzdržano. Predstavnici Rusije i Kube, uz podršku Indonezije, pokušali da odlože izjašnjavanje. Konačnu reč o prijemu Kosova daje Generalna konferencija Uneska u novembru.

16.40 – Izvršni savet Uneska, većinom glasova, predložio prijem Kosova u tu organizaciju.

16.30 – Nastavljena sednica Izvršnog saveta Uneska.

15.50 – Predstavnici Rusije i Kube, uz podršku Indonezije, zatražili su odlaganje sednice, ali je predsedik Izvršnog saveta taj zahtev odbio, navodeći da je inicijativa zakasnela. Predstavnik Kube potom zatražio pauzu, jer je prema njegovom mišljenju, prekršena procedura, saznaje RTS.

Kosovo je na sednici Izvršnog saveta Uneska predstavljeno bez simbola, a u zgradi Uneska nalazi se i kosovski šef diplomatije Hašim Tači, koji je ušao na sednicu, ali ubrzo i napustio salu, javlja izveštač RTS-a.

Izveštaj Milice Jevtić

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković očekuje da se kroz tačku koja se odnosi na Kosovo brzo prođe jer Izvršni savet traži najjednostavniji put da se prevaziđe „jedna očigledno konfliktna situacija“.

Izvršni savet ima 58 članica, od kojih su 32 priznale Kosovo, a dvadesetak od tih zemalja podržalo je i albanski zahtev za prijem Kosova u Unesko. Srbiju podržavaju Rusija, Kina, Kuba, Argentina, Španija i Brazil.

Ukoliko predlog preporuke o prijemu Kosova u Unesko dobije većinu glasova, konačnu odluku donosi Generalna konferencija Uneska, koja zaseda od 3. do 18. novembra.

Generalnu konferenciju čine predstavnici 195 zemalja članica. Svaka zemlja članica ima jedan glas, a za donošenje odluke potrebna je dvotrećinska većina.

U očekivanju odluke (foaje ispred sale gde se održava sednica)

U očekivanju odluke (foaje ispred sale gde se održava sednica)

Studenti protiv prijema KiM u Unesko

U znak protesta protiv mogućeg prijema Kosova i Metohije u Unesko, studenti Pravnog fakulteta zajedno sa studentima drugih fakulteta okupili su se ispred zgrade te visokoškolske ustanove u Beogradu. Protesti i na Kosovu, u porti manastira Gračanica i u Kosovskoj Mitrovici.

Student Stanko Debeljaković rekao je novinarima da studenti žele da na miran i dostojanstven način iskažu svoj stav i pokažu šta misle o mogućem prijemu KiM u tu organizaciju Ujedinjenih nacija, prenosi Tanjug.

Protest studenata ispred Pravnog fakulteta

Protest studenata ispred Pravnog fakulteta

Ispred Hrama Svetog Save u 12.44 održan je centralni deo protesta posle koga je usledila šetnja do Crkve Svetog Marka.

Debeljaković je naglasio da naša kultura i tradicija počivaju na Kosovu i da nisu saglasni da oni koji su se na neprimeren i grub način ophodili prema njoj sad treba da je čuvaju, i to kroz Unesko.

Okupljeni su nosili srpske zastave, kao i transparente kojima su poručili da se protive prijemu KiM u tu organizaciju.

Podsetivši da se na Kosovu i Metohiji nalaze zadužbine Nemanjića, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Igor Golubović istakao je da studenti neće prihvatiti „šta god se oni dogovorili ili potpisali“ na plenarnoj sednici Izvršnog saveta Uneska.

„Koliko god bude trajala borba, nećemo se odreći onog što je naše. Tuđe nam ne treba, mi samo branimo svoje. Jedan narod određuje njegova kultura, a ako neko pokuša da uništi našu kulturu, mi ćemo je braniti“, poručio je on.

Takođe, skupovima u porti manastira Gračanica i u Kosovskoj Mitrovici, građani i studenti su u 12.44 izrazili protest pod motom „Ne Kosovu u Unesko“, javlja dopisnik RTS-a.

Na pločniku isped crkve u Gračanici, koja je pod zaštitom Uneska kao ugroženi crkveni objekat, postavljene su fotografije srušenih i oštećenih pravoslavnih hramova, fresaka, ikona, grobalja i spomen-obeležja. Učesnici skupa su zapaliti 175 sveća za isto toliko srušenih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Protest studenata u Kosovskoj Mitrovici

Protest studenata u Kosovskoj Mitrovici

Na trgu u severnom delu Mitrovice u blizini glavnog ibarskog mosta studenti Prištinskog univerziteta su poručili da se protive nameri da kosovske institucije svojataju srpsku i pravoslavnu kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji.

I u centru Novog Sada danas je održan protest protiv prijema Kosova u Unesko, a koji je organizovalo udruženje „Mlada srpska snaga“.

Nekoliko desetina mladih okupilo se kod Spomenika Svetozaru Miletiću, gde su razvili transparent na kome je pisalo „Ko je kriv“, uz spisak srpskih manastira i crkava koje su uništene ili oštećene na Kosovu i Metohiji, prenosi Tanjug.

Oni su se na Trgu zadržali oko 30 minuta, a okupljenima su se obratila dvojica članova udruženja „Mlada srpska snaga“.

Potpredsednik tog udruženja Stefan Pekić rekao je novinarima da se u isto vreme slični protesti protiv prijema Kosova u Unesko održavaju u Banjaluci, Beogradu i Kosovskoj Mitrovici i da mladi na taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo činjenicom da se uopšte glasa o članstvu Kosova u toj međunarodnoj instituciji.

„Unesko je najveća međunarodna kulturna institucija i smatramo da Kosovo ne treba da bude njen član, jer će to ugroziti kulturno-istorijske spomenike na Kosovu koji pripadaju Srbiji“, rekao je Pekić.

Protest u Novom Sadu

Protest u Novom Sadu

Na plenarnoj sednici Izvršnog saveta Uneska trebalo bi danas da se glasa o predlogu Albanije i grupe država za prijem Kosova u tu organizaciju, a Srbija je pozvala članice Uneska da taj zahtev odbiju i odbace.

Ukoliko predlog bude usvojen, onda će o prijemu Kosova odlučivati Generalna konferencija Uneska, gde se odlučuje dvotrećinskom većinom između 195 država članica od kojih je 111 priznalo Kosovo, a 84 nije.

Đurić: Velike i moćne države pogazile pravo i pravdu

Odluka da se predlog za prijem Kosova u Unesko uputi Generalnoj konferenciji te organizacije je odluka velikih i moćnih država kojom je pogaženo i međunarodno pravo i pravda, poručio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Marko Đurić je u izjavi Tanjugu poručio da Srbija neće odustati od diplomatske borbe.

Izjava Marka Đurića

„Biće u narednim danima nastavljena diplomatska borba, jer bitka za sprečavanje članstva Kosova u Unesko, koliko god bila teška, još nije gotova“, podvukao je Đurić.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju naglasio je da se bilo kakvim glasanjem i podizanjem ruku ne mogu i neće prekrajati istorija, niti promenjen identitet i istorijsko sećanje našeg naroda.

„Kao rezultat ovog glasanja naše carske lavre, naši manastiri i sve ostale naše svetinje na Kosovu i Metohiji neće biti manje srpske. A narod, naša živa svetinja na KiM, zajedno sa monaštvom i sveštenstvom naše Srpske pravoslavne crkve, nastaviće da čuva naše svetinje, kao što je to učinjeno tokom svih vekova do sada“, zaključio je Đurić.

Izvršni savet Unesko preporučio je, većinom glasova, Generalnoj konferenciji Uneska prijem Kosova u tu organizaciju.

Kosovo dalo pisane garancije za imovinu SPC

Kosovski zvaničnici su dali Unesku pisane garancije da ni na koji način, u bilo kojoj formi ili obliku neće menjati titulara imovine SPC koja je ustavna kategorija Kosova.Vlada Kosova

Imenovanje spomenika upisanih na Uneskovu listu menjaće se samo uz konsultacije sa SPC, izjavio je zamenik šefa kosovske diplomatije Petrit Seljimi, uoči zasedanja Izvršnog saveta UNESKO.

Te pisane garancije su mnoge zemlje pozdravile. Mi nemamo problem sa crkvama i džamijama, jer smo progresivna sekularna zemlja, rekao je Seljimi za Danas.

SPC, kako je Danasu nezvanično rečeno u visokim crkvenim krugovima, insistira da međunarodne garancije budu deo briselskog dogovora između Beograda i Prištine, uz posredovanje EU.

Seljimi očekuje da će većina država podržati ulazak Kosova u UNESKO.

Srbija vodi veoma negativnu kampanju, nazivajući Kosovare varvarima i koristeći duboko onespokojavajuće poruke, ali ne mogu da verujem da će više od 20 zemalja glasati protiv Kosova, rekao je Seljimi i dodao da su mnogi ambasadori nezadovoljni negativnim pristupom Srbije.

Seljimi ističe da bi eventualna preporuka Izvršnog saveta bila „jasan znak da UNESKO ne želi da izoluje Kosovo i da veruje da će se mir na Balkanu ojačati našim uključivanjem, a ne isključivanjem“.

On smatra da Priština, iako kopira palestinski model za učlanjenje u UNESKO, neće na članstvo čekati 22 godine, jer „Kosovo nema nikakve veze sa palestinskim teritorijama – drugačiji su kontekst, istorija i argumenti – kao kad bi se poredile jabuke i pomorandže“.

Izvršni savet UNESCO-a predložio prijem Kosova; Tači: Ogroman korak napred

21.10.2015, 15:07|Izvor: KoSSev

16:50 – Izvršni savet UNESCO-a predložio prijem Kosova u ovu organizaciju; Tači: Ogroman korak napred 

Izvršni savet UNESCO-a je predložio da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije o čemu će konačno odlučivati Generalna skupština UNESCO-a na svojoj sednici početkom novembra.

„Izvršni savet UNESCO-a upravo je preporučio članstvo Republike Kosovo u UNESCO. 27 za, 14 protiv, 14 uzdržanih. Samo 25% glasova protiv!“ napisao je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, na svom Twitter nalogu. 

On je na svom Fejsbuk profilu, takođe, potvrdio preporuku Izvršnog saveta, dodajući da je pozitivna odluka ovog saveta „ogroman korak napred za Kosovo“.

16.30 – Sednica Izvršnog saveta UNESCO-a nastavljena

Sednica Izvršnog saveta UNESCO-a je upravo nastavljena, prenosi RTS.

16:20 – Dva zahteva za članstvo Kosova u UNESCO – glasanje ili odlaganje glasanja 

Sednica Izvršnog saveta UNESCO-a na kojoj bi trebalo da se odluči o članstvu Kosova u ovu UN-ovu organizaciju je trenutno na pauzi, a razmatraju se dva zahteva – da se glasa o zahtevu Kosova, ili da glasanje bude odloženo, navodi zamenik kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Petrit Seljimi.

„Izvršni savet UNESCO-a pauzira. Mediji izveštajavaju da postoje dva različita zahteva – za glasanje o pitanju i odlaganje glasanja za Kosovo u UNESCO,“ naveo je Seljimi na svom Twitter nalogu.

Kako prenosi RTS, predstavnici Rusije i Kube su zatražili odlaganje sednice, što je i odbijeno, a predstavnik Kube je zatim i zatražio pauzu, jer je prema njegovom mišljenju, „prekršena procedura“.

15:07 – Pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a: Predat tekst dopisa peticije, potpisi kasne

Oko 14 sati, predat je dopis sa tekstom peticije „NO Kosovo in UNESCO“ generalnoj direktorki UNESCO-a Irini Bokovoj u Parizu, a sat vremena pred zasedanje Izvršnog saveta ove organizacije na kojem se očekuje odluka o tome da li će ovaj savet preporučiti Generalnoj skupštini da primi Kosovo u UNESCO. Istovremeno, potpisi peticije nisu bili predati, jer se oni i dalje prikupljaju. Elektronsko potpisivanje peticije, pokrenuto pre nekoliko dana, sat vremena pre zasedanja, za rezultat ima oko 80.000 elektronskih potpisa. Sajt je u međuvremenu postao nedostupan, usled, kako se pretpostavlja, velikog broja posetilaca koji žure da do početka ove sednice, prikupe 100.000 potpisa koliko je navedeno kao cilj na početku njenog pokretanja. Trenutno nije moguće proveriti tačan broj potpisa.

„Pre 10 minuta, u Parizu smo dopis u vezi naše ‪#‎NoKosovoUnesco‬ peticije predali direktno generalnom direktoru Uneska Irini Bokovoj, potpise šaljemo čim skupimo još manje od 20,000 potpisa! Sad je šansa, podelite sa svima, POTPIŠITE ODMAH!“ napisao je na svom Fejsbuk profilu srpski režiser i civilni aktivista Boris Malagurski.

U ovim trenucima počinje zasedanje Izvršnog Saveta UNESCO-a na kojem će se glasati o zahtevu za učlanjenje Kosova u ovu organizaciju UN-a. Ukoliko bi Izvršni savet danas izglasao zahtev o učlanjenju Kosova, onda bi početkom novembra Generalna skupština UNESCO-a glasala o konačnom članstvu. Podsetimo, pre nedelju dana je Izvršni savet UNESCO-a usvojio konačni dnevni red na kojem se nalazi i članstvo Kosova, dok je zahtev Kosova potpisalo 47 država članica UNESCO-a.

“Kosovo u Unesku opasnost za našu baštinu”

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić kaže za B92 da bi prijem Kosova u Unesko bio veoma opasan za našu kulturnu baštinu.Otac Sava Janjić

„To predstavlja vrlo opasnu situaciju u kojoj budućnost naše baštine, našeg entiteta i svega onoga što imamo dolazi pod veliki znak pitanja“, kaže otac Sava Janjić.

On dodaje da je veoma zabrinut pre svega zato što kosovska vlada prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Petrita Selimija odbija svaki razgovor u briselskom dijalogu, što je Srbija i tražila želeći da se o svim pitanjima, pa i o pitanjima kulturne baštine razgovara uz otvoren dijalog.

Iguman Sava Janjić kaže da tvrdnje Albanaca da su Visoki Dečani deo nijihove baštine, odnosno da su manastir gradili Albnaci, u službi politike, populizma i ne pokazuju dobru volju.

„Videli smo da nedavni predlozi zakona za kulturnu baštinu i strategija za kulturnu baštinu koje su sastavljali kosovski Albanci bez međunarodnih predstavnika su povučeni upravo zbog diskriminatornog karaktera, zbog toga što celokupnu kulturnu imovinu na KiM pretvara u vlasništvo Vlade Kosova“.

On dodaje da u manastiru postoje brojni dokazi koji pobijaju takve albanske tvrdnje.

„U manastiru Visoki Dečani ima toliko dokumenata, istorijskih podataka, da mogu da se napišu tomovi knjiga, više nego o celokupnoj istoriji albanskog naroda. Imamo kolekciju osmanskih rukopisa i fermana koja je najveća na Kosovu. Ja mislim da nijedna džamina nema toliku kolekciju fermana koji upravo od 1506. godine u vreme sultan Bajazita Drugoga garantuju manastiru prava, zaštitu, zemlju.“

Prema njegovim rečima, šta god bila odluka po pitanju zahteva da Kosovo dobije članstvo u Unesku, sve crkve će ostati srpske pravoslavne crkve.

„Da li će dobiti ili neće, mi to ne možemo da znamo. Ali jedna stvar jeste da će naše crkve ostati srpske pravoslavne crkve bez obzira šta se desilo. Ali one neće biti poligon za političku promociju onih koji žele da oduzmu naš identite, našu slobodu, naša prava. I dok smo mi u tim svetinjama, tamo će se ulaziti i tamo će se moći fotografisati samo sa našom dozvolom i samo uz našu saglasnost. U protivnom, nadam se da neću upotrebiti silu.“

Iguman manastira Visoki Dečani kaže i da saradnja sa kosovskim institucijama trenutno ne postoji.

„Mi smo već prekinuli saradnju sa kosvokim institucijam i mi sa njima možemo razgovarati jedino nakon razgovora u Briselu. Na njima je da pokažu da li hoće da ulaskom u Unesko budu okupatori hrišćanskih svetinja na KiM, takvi se pokažu pred svetom, ili jednsotavno da pokažu da Kosovo ide ka jednoj civilizovanijoj kulturnoj budućnosti. Kako su krenuli, nisam sasvim uveren da će moći da uvere ljude u Evropi da pokušajima okupacije objekata SPC, menjanjem njihovog identite, da mog da zadobiju simpatije za ulazak u budućnosti u neku drugu organizaciju.“

Iguman Sava Janjić navodi i da se bratstvo manastira suočava sa stalnim pretnjama i verbalnim uvredama.

„Omladina više ne viče UČK, nego ’Alahu akbar’. To je žalosno. Manastir se suočavao s tim vekovima, mi ćemo tu ostati. Ono što sam čuo od najviših predstavnika NATO-a jeste da će zaštita manastira biti dodatno pojačana. Ako Albanci hoće da uđu u sukob sa NATO, neka izvole, ali mislim da im to neće biti na korist.“

Mandić: CG će možda podržati Kosovo u Unesku

Jedan pod lidera crnogorske opozicije Andrija Mandić izjavio je danas za Radio S da postoje naznake da će Crna Gora podržati zahtev za prijem Kosova u Unesko, optužujući crnogorskog premijera Mila Đukanovića da stalno šteti interesima Srbije.

Andrija Mandić

Kad god mu se ukazala prilika da uradi nešto protiv Srbije, on je to uradio. Od rušenja zajedničke države, priznavanja Kosova, a sada postoje najave da će podržati članstvo Kosova u Unesku, rekao je Mandić.

Mandić je rekao da je Đukanović gradio svoj politički imidž kao vodeći protivnik Srbije.

Izvršni odbor Uneska danas raspravlja o članstvu Kosova u toj organizaciji, a Crna Gora je jedna od 58 članica tog odbora.

Crna Gora nije podržala inicijativu da se raspravlja o članstvu Kosova.

12.10. 2015|08:00 -23:59 – Negativna dinamika za život Srba na KiM, opet… Za žaljenje je sve ali eto tu smo i čekamo ih da dođu…


Zahtev Kosova za prijem u UNESCO uvršten u dnevni red; Hašim Tači: „Ovo je mala, ali važna procedularna pobeda“

12.10. 2015, 13:11 Izvor: KoSSev

Foto: B92/Screenshot

Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je danas na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u ovu organizaciju, objavio je Hašim Tači na svom Fejsbuk profilu. Kosovo je, međutim, kako navodi zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, Serđ Kislicija (Sergiy Kyslytsya) – uvršteno u dnevni red Izvršnog saveta konsenzusom, a ne glasanjem. 

„Malo pre u Parizu, Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je u dnevni red i tačku o članstvu Kosova u ovu organizaciju – što je podržalo 47 država. Ovo je mala proceduralna pobeda, ali važna, jer se sada možemo fokusirati na glasanje koje je sledeće nedelje,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine napisao je na svom Twitter nalogu da je odluka o osvajanju  tačke 43 – zahtev Kosova donešena bez glasanja:

„197. sednica Izvršnog odbora. Dnevni red usvojen koncenzusom, ne glasanjem. Stavka 43 – zahtev Kosova za članstvo.“

Povezani članak:

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

Beogradski mediji navode da će se definitivna odluka o članstvu Kosova doneti sledeće srede, iako je prethodno bilo najavljeno da će se to desiti 21. oktobra.

UNESCO-ovom dokumentu, u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO“ koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije, navodi se da Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a i dodaje da je ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta.

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

12.10. 2015, 1:29 Izvor: KoSSev

„Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“  Ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta, navodi se u UNESCO-ovom dokumentu u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije. Izvršni savet UNESCO-a danas razmatra zahtev Kosova za učlanjenje, dok će definitivna odluka o zahtevu, odnosno – preporuka, biti doneta do 21. oktobra. Kosovski zvaničnici ni u finišu ove trke, kako veruju da se nalaze u toj fazi, ne prestaju sa snažnim višegodišnjim lobiranjem, u okviru čega su pojačali vidljivost sinhronizovanih PR poruka. U okviru digitalne diplomatije, preko društvenih mreža, oni na mestima za svoje naslovne fotografije, odavno već imaju postavljene specijalno dizajnirane fotografije na francuskom i engleskom „Kosovo u UNESCO“, a predstavljaju se i štampana dokumenta i monografije u luksuznim izdanjima, koji idu u prilog učlanjenju Kosova u ovu važnu svetsku organizaciju. Sa druge strane, „teška diplomatska borba“, kako su srpski zvaničnici nazvali svoju ‘kontra-kampanju’, nije vidljiva u javnosti. Ipak, dan pred odluku o zahtevu Kosova za učlanjenje, srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio je juče pismo članicama UNESCO, navodeći da je taj zahtev za Srbiju „apsolutno neprihvatljiv“. Premijerovo pismo jedino je zvanično pismo srpskih zvaničnika protiv kosovskog članstva u ovu UN-ovu organizaciju. Iz crkve poručuju da se sa srpske strane radi više nego što se to vidi. Tu je i skoriji izveštaj OEBS-a  „Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ u kojem se navodi da je broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a. 

Na zvaničnoj Internet stranici UNESCO-a, u dokumentu u kojem se navodi „očekivana aktivnost“ – preporuka Izvršnog saveta UNESCO-a, a u vezi sa zahtevom Kosova, nalazi se i zahtev za učlanjanje koji je kosovski ministar za spoljne poslove, Hašim Tači, prosledio ranije UNESCO-u, posredstvom Albanije. U dokumentu se navodi i da je pitanje članstva Kosova ušlo u privremeni dnevni red Saveta, ali i razlozi zašto bi Savet UNESCO-a trebalo da donese pozitivnu odluku kada je u pitanju učlanjenje Kosova.

„Republika Kosovo prihvata UNESCO-ov statut i spremna je da ispuni obaveze koje proizilaze iz njenog zahteva i da doprinese troškovima organizacije,“ navodi se u dokumentu i dodaje da je ovakva odluka u skladu sa tim što „zemlja koja nije članica UN-a, može da podnese zahtev za članstvo u organizaciji i to po preporuci Izvršnog saveta, a glasanjem dvotrećinske većine Generalne konferencije“.

Ujedinjene Nacije nazvale Kosovo „republikom“

Uprkos UN-ovom formalnom nepriznavanju nezavisnosti Kosova, u istom dokumentu se Kosovo, međutim, više puta naziva „republikom“.

Priložen je i spisak imena 47 zemalja koje su potpisale zahtev Kosova za učlanjenje – Albanija, koja je i predala zahtev Kosova, Austrija, Bahrein, Balize, Burkina Faso, Čad, Kosta Rika, Obala Slonovače, Danska, Dominikanska republika, El Salvador, Estonija, Finska, Francsuka, Gabon, Gambia, Nemačka, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Kuvajt, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Holadija, Oman Panama, Papua Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Slovenija, Somalija, Južni Sudan, Švedska, Togo, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Amerika, Velika Britanija, Severna Irska, Ujedinjena Republika Tanzanija i Vanuatu.

Mustafa: Članstvo u UNESCO u „završnoj fazi“ – rezultat snažnog rada kosovskih institucija; Srbiji potrebno „više vremena da bude izlečena od posledica svog zla“

Kosovski premijer, Isa Mustafa poručio je da „Kosovo ulazi u završnu fazu pristupanja UNESCO-u, te da će Kosovo „poštovati sve svetske standarde očuvanja i negovanja kulturne baštine, na osnovu Ustava i sveobuhvatnog plana Martija Ahtisarija i stručnosti UNESCO.“

„Ovo je rezultat snažnog rada kosovskih institucija i poverenja, jer je Kosovo uspelo da stvori u međunarodnoj zajednici snažnu podršku naših prijatelja,“ napisao je Mustafa na svojoj Fejsbuk stranici, istakavši i da je „krajnje vreme za rukovodstvo Srbije da razmotri kako da poboljša svoju zemlju, a ne kako da pogorša Kosovo“, jer je, kako je naveo, „više vremena potrebno“ da Srbija „bude izlečena od posledica svog zla.“

Kosovo „garantuje specijalni status SPC-u“

Kosovska diplomatija je snažno lobirala za članstvo u UNESCO, ne samo od dana podnošenja zahteva za učlanjenje, već i godinama unazad, a niz, gotovo svakodnevnih sastanka lidera kosovske spoljne diplomatije sa zvaničnicima različitih zemalja koje su podržale i koje bi mogle da podrže članstvo Kosova, pred zasedanje Izvršnog saveta, kulminiralo je nedavnim pismom kosovskih zvaničnika delegacijama u UNESCO-u.

‘Kontra-kampanja’: Pismo Premijera i Patrijarha; Nikolić i Vučić „zamolili“ da Slovenija, odnosno Grčka ne podrže članstvo Kosova

‘Kontra-kampanja’ srpskih zvaničnika koja do sada u javnosti nije bila vidljiva, svodila se na pojedinačne izjave, zahteve, molbe i dva zvanična pisma upućena UNESCO – jedno generalnom sekretaru ove organizacije, a jedno članicama UNESCO.

Juče je srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio pismo članicama UNESCO-anavodeći da je zahtev „neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, ali i da „nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.“

Premijer Srbije je prethodno, kako su preneli beogradski mediji, i „zamolio“ grčkog premijera, Aleksisa Ciprasa, da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESCO.

A predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, zamolio je svog slovenačkog kolegu, Boruta Pahora, iako je Slovenija jedna od zemalja koja je potpisala zahtev Kosova za učlanjenje, da „Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji“ po pitanju članstva Kosova u UNESCO,  a uprkos, kako je rekao, različitim stavovima dveju država po pitanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

O pismu kosovskih zvaničnika na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda?; srpska diplomatija radi više nego što se to vidi 

Srbija je zvanično zatražila da pitanje kulturne baštine i imovine SPC bude uvršteno u teme Briselskog dijaloga krajem prošlog meseca, a srpski Patrijarh je pismo UNESCO-u povodom mogućeg članstva Kosova uputio dva meseca nakon kosovskog podnošenja zahteva.

Ipak, kako KoSSev saznaje od izvora bliskom SPC-u,  u vezi sa pitanjem članstva Kosova u UNESCO, radi se „više nego što se to vidi“.

Iz izvora bliskim SPC-u, KoSSev saznaje i da će se o pismu kosovskih zvaničnika i daljem razvoju događaja oko UNESCO-a verovatno raspravljati na sledećem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda.

„Crkva je već ranije izrazila svoje zabrinutosti u pismu Patrijarha generalnom sekretaru UNESCO-a. Budući da je Vlada Srbije već zatražila razgovor o srpskoj baštini u Briselu, SPC očekuje početak tog dijaloga u skladu sa već pomenutim Patrijarhovim pismom,“ navodi za KoSSev, takođe, naš izvor.

„Na dan kada je Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu započeo sednicu, državni kosovski lideri su uputili zajedničko pismo nacionalnim delegacijama, tražeći podršku za članstvo u ovoj agenciji Ujedinjenih nacija,“ javila je prošle nedelje Koha Ditore, dodajući da je u dokumentu „pobrojan niz razloga zašto Kosovo treba da bude deo ovog mehanizma.“

„U pismu koje je potpisala predsednica Atifete Jahjaga, predsednik Skupštine, Kadri Veselji, premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, oni su naveli da će Republika Kosovo nastaviti da preuzima obaveze koje proističu iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana, koji srpskoj crkvi pruža ustavnu zaštitu identiteta, imovine i specijalnu veze sa Srbijom,“ dodaje Koha.

Uz pismo je poslat i izveštaj nekadašnjeg grčkog oficira za vezu na Kosovu i nekadašnjeg specijalnog savetnika Evropske unije za pitanja srpskog nasleđa na Kosovu, a sadašnjeg spoljnog savetnika kosovske vlade za pitanja kulturnog i verskog nasleđa, Dimitrisa Mošopulesa.

OEBS: tendencija rasta broja incidenata nad baštinom SPC-a 2013. 

Iako kosovski zvaničnici, učlanjenjem Kosova u UNESCO – garantuju „specijalan status“ SPC-u, zvanična statistika za sada, međutim, ne ide u prilog tome da će kosovske institucije i zaista zaštiti ugroženu imovinu SPC-a. Pored toga što su srpske crkve i manastiri najviše stradali 1998., 1999. i 2000. te marta 2004., prema najskorijem izveštaju OEBS-a„Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ od prošle godine, broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine je u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a.

„Povećani broj bezbednosnih incidenata pogađa pre svega baštinu Srpske pravoslavne crkve. Ukupno, tokom 2011. godine, Kosovska policija je zabeležila 55 bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne i verske baštine, od čega je 16 incidenata usmereno protiv lokaliteta zaštićenih operativnim naređenjem. Od tih 16 incidenata, dva su se dogodila na lokacijama koja su pod 24-časovnom zaštitom Kosovske policije. U 2012., 36 od ukupno 57 incidenata (63%), pogodilo je lokalitete baštine Srpske pravoslavne crkve, a 2013., 41 od ukupno 87 incidenata (47%) je bilo usmereno protiv baštine Srpske pravoslavne crkve,“ stoji u ovom izveštaju.

OEBS: „Nagli porast provala u crkve prvenstveno usled ekonomske motivacije“; skrnavljenje nadgrobnih spomenika – „neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca“

Međutim OEBS navodi da se „broj incidenata značajno povećao tokom 2013,“ ali i da je ova organizacija „praćenjem situacije“, uočila da je do ovakvog naglog porasta došlo „prvenstveno usled povećanog broja provala u crkve sa ekonomskom motivacijom (ova dela kvalifikuju se ili kaokrađa, ili kao oštećenje verskih objekata)“.

„Osim toga, deset prijavljenih slučajeva nanošenja štete grobljima Srpske pravoslavne crkve dogodilo se samo u januaru 2013. Procenjuje se da ovi incidenti predstavljaju neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) koji su ubijeni u sukobu 2000-2001,“ dodaju iz OSCE-a.



Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatska borba oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je između Srbije i Kosova vođena još od 2009. godine. Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi  se vodila kao kosovska.

Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog saveta UNESCO-a, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova. Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno.

Albanci upali u srpsko selo, vikali „Ubij Srbina“

12.10.2015, 9:37Izvor: B92

Foto: Beta/AP

Albanski navijači sa više od 30 automobila i zastavama Velike Albanije ušli su u srpsko mesto Laplje Selo, vređali meštane i uzvikivali „Ubij Srbina“ i OVK.

Prema rečima meštana navijači su iz automobila u pokretu vukli i udarali prolaznike, pljuvali ih i psovali na srpskom jeziku.

Veće incidente sprečila je kosovska policija koja je intervenisala na poziv meštana i preusmerila kolonu vozila prema Prištini.

Kosovska policija pojačala je patrole u srpskim mestima kako bi sprečila nove incidente.

Posle završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije, u kojoj je pobedom Albanija obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo, slavilo se u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Pored vatrometa i drugih pirotehničkih sredstava, čula se povremeno i pucnjava iz vatrenog oružja, a jedan mladić srpske nacionalnosti tom prilikom je ranjen.

Uhapšen Aljbin Kurti

12.10.2015, 22:10 | Izvor: KoSSev

Foto: Veriu.info

00:10 – Aljbin Kutri oslobođen

Pokret Samoopredeljenje objavio je na svojoj Fejsbuk stranici da je njihov lider oslobođen. Oni navode da je „Kurti oslobođen pritiskom građana“ i dodaju „da će pritisak građana takođe zaustaviti Zajednicu“.

23:30  Sukob policije i aktivista Samoopredeljenja

Kosovska policija sukobila se sa aktivistima Samoopredeljenja koji su se okupili ispred policijske stanice u Prištini, zahtevajući da se lider ovog pokreta, Aljbin Kurti, koji je večeras uhapšen i oslobodi, navode kosovski mediji.

Policija koristi suzavac kako bi rasterala demostrante, dok demostranti koriste kontejnere postavljene na ulici kao štit kako bi sprečili da policija dospe do njih, a služe se i kamenicama. Kosovski mediji navode da je povređen veliki broj policajaca, kao i potpredsednik pokreta Samoopredeljenje Driton Čauši.

22:10 – Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti uhapšen je pre oko sat vremena zajedno sa Glaukom Konjufcem na putu Uroševac – Priština, kada se, zajedno sa još dvojicom aktivista ovog pokreta, vraćao sa stranačkih aktivnosti iz Skoplja, saopštio je ovaj pokret na svojoj Fejsbuk stranici. Oni su petnaestak minuta kasnije, na istoj stranici pozvali građane da se okupe ispred centralne policijske stanice u Prištini koja se nalazi u nekadašnjoj ulici Kragujevačkoj,  popularno – Devedesetdvojci, a sada Ljuana Haradinaja. Iz ovog pokreta tvrde da Kosovska policija, koja je privela Kurtija, nije imala nalog ili bilo kakav dokument.

Samoopredeljenje tvrdi da se Kosovska policija odlučila da „kroz nasilje zaštiti Zajednicu“, da su ovakve akcije „neprihvatljive“, a da je za neodgovornost kriva aktuelna vlast.

„Državna policija i nasilne mere su nepodnošljivi i dovešće do još veće krize u zemlji“, naveli su iz Samoopredeljenja.

Kosovski mediji su kao udarnu, preneli vest da je ovaj opozicioni aktivista uhapšen, a portal Veriu.info objavio je i ekskluzivne fotografije hapšenjaOni su se takođe pozvali na dva saopštenja pokreta Samoopredeljenje. Još uvek, međutim, nema potvrde iz Kosovske policije da je Kurti priveden, odnosno šta mu se stavlja na teret, kao ni to koliko građana se trenutno okupilo ispred policijske stanice u centru Prištine.

Kurti je na sednici kosovske skupštine prošle nedelje bacio suzavac kako bi ovu sednicu i prekinuo. Neke od poslanika, kako su kamere zabeležile, polivao je vodom, a pristalice Samoopredeljenja u skupštini su koristile i pištaljke. Ovo nasilje, kako su jednoglasno ocenili visoki međunarodni predstavnici, upravo je naišlo na njihovu snažnu osudu.

Đurić osudio napad na Jablanovića: Ovakvi napadi nas vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja

12.10. 2015, 9:59|Izvor: KoSSev

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je jutrošnji napad na kuću predsednika opštine Leposavić Dragana Jablanovića rekavši da „nas napadi ovakve vrste vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja“. On je istovremeno dodao da se ne sme dozvoliti da „poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga“.

„Napad na bilo kog Srbina na Kosovu i Metohiji prirodno izaziva strah i preti da destabilizuje situaciju u Pokrajini. Proteklih godina su uloženi ogromni napori kako bi se Srbima u pokrajini omogućilo da, kao i svi drugi žitelji Evrope, žive u atmosferi vladavine prava. Napadi ove vrste vraćaju nas u atmosferu nespokojstva i bezakonja,“ naveo je Đurić i dodao:

„Policija mora da ima svest o tome da napadi na legitimno izabrane političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji imaju posebnu težinu, i da se zato ne sme dozvoliti da, poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga.“

Pročitajte još:

Jablanović o napadu za RTK2: Nemam neprijatelje

Đurić je istovremeno pozvao nadležne organe da pronađu počinioce i utvrde motiv ovog napada.

Podsetimo, na kuću gradonačelnika opštine Leposavić, Dragana Jablanovića, rano jutros bačena je eksplozivna naprava. Povređenih nije bilo, ali je tom prilikom naneta materijalna šteta na kući i jednom vozilu.

Jablanović je, prošle nedelje, razrešen dužnosti sa mesta predsednika Privremenog organa opštine Leposavići na njegovo mesto je imenovan Zoran Todić. On je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije.


Žbogar: Rušenje hrama u Prištini nije opcija

Budućnost hrama Hrista Spasa u Prištini je veliko političko pitanje koje treba rešiti, ali rušenje ne vidim kao opciju, kazao je u emisiji “Dogovor!? RTV Kim specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.

http://platform.twitter.com/widgets/tweet_button.acd25e6d83d3bc35d5d31d08f52ef7ab.en.html#_=1444426586960&count=horizontal&counturl=http%3A%2F%2Fwww.radiokim.net%2Fvesti%2Fpolitika%2Fzbogar-rusenje-hrama-u-pristini-nije-opcija.html&dnt=true&id=twitter-widget-0&lang=en&original_referer=http%3A%2F%2Fwww.radiokim.net%2Fvesti%2Fpolitika%2Fzbogar-rusenje-hrama-u-pristini-nije-opcija.html&size=m&text=%C5%BDbogar%3A%20Ru%C5%A1enje%20hrama%20u%20Pri%C5%A1tini%20nije%20opcija&type=share&url=http%3A%2F%2Frtv.kim%2Floe

Podeli ovaj članak sa:

  • Samuel Žbogar (Foto Kim)

Sudbina hrama Hrista Spasa je i dalje pod znakom pitanja. Od 2012. godine Univerzitet u Prištini vodi postupak pred sudom protiv SPC zbog navodne uzurpacije zemljišta, dok sa druge strane, u Eparhiji raško-prizrenskoj tvrde da poseduju sve potrebne dozvole za izgradnju ovog hrama u centru Prištine. I dok se sudski postupak ne okonča i donese rešenje, javnost ali i zvaničnici u Prištini s vremena na vreme potežu temu rušenja.

Specijalni predstavnik EU Samuel Žbogar, međutim, rušenje pravoslavnog hrama ne vidi kao opciju.

“Da budem pošten, mislim da većina Albanaca ne bi volela da taj hram bude tamo, ali u isto vreme ne verujem da bi se iko usudio da sruši taj hram. Mi, kao međunarodna zajendica, imamo jasan stav i ne vidimo kao opciju da bi taj hram mogao da se sruši. Zaista to ne vidimo kao opciju, tako da treba razmišljati o drugim načinima kako da se to reši”, kaže Žbogar.

Žbogar kaže i da razume strahove Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju inicijativa zvaničnika Prištine da Kosovo postane član Uneska. Iako nema jasan stav o tome treba li Kosovo da postane član ove međunarodne organizacije, Žbogar je mišljenja da, kakva god odluka bila, izmedju crkva i vlasti u Prištini moraju uspostaviti „veći stepen poverenja“.

„Razumem da oni nisu sigurni da će se njihova prava i dalje poštovati. Na jednoj strani, ako Kosovo bude član Uneska možda će više biti pod kontrolom međunarodnih institucija. Sa druge strane, mislim da Kosovo treba da radi mnogo više kako bi zadobilo poverenje SPC “.

Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, specijalni predstavnik EU, kaže da bi zbog pritiska na aktuelnu vladu usvajanje Statuta, koje je predviđeno za 25. decembar, moglo biti odloženo. Proces formiranja ZSO bi se dodatno iskomplikovao u slučaju da opozicija izvede narod na ulicu.

Podela unutar Srpske liste nije u interesu srpske zajednice, kaže Žbogar i dodaje da bi svi akteri trebali da sednu za sto i pokušaju da nađu način za ponovnu saradnju.

„Mislim da bi lični komentari, lični osećaji, trebalo da se ostave po strani. Sada nije jasno ni ko je predsednik i ko zastupa srpsku zajednicu, odnosno Srpsku listu. Moja poruka i jednom i drugom političaru bi bila da sednu zajedno i da pokušaju da stvore uslove za rad zajedno“, zaključio je Samuel Žbogar.

Novi šef Unmika na Kosovu

Zahir Tanin stigao je na Kosovo u utorak i preuzima mesto šefa UNMIK-a, kao Specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Zahir Tanin (Foto afghanistan-un.org)

Tanin je ranije služio kao stalni predstavnik Avganistana u Ujedinjenim nacijama 2006. godine. U tom periodu vodio je međunarodne pregovore, predsedavao komitetima UN-a i bio potpredsednik Genaralne skupštine.

Pre toga, radio je kao analitičar, producent i urednik svetskog servisa Bi-Bi-Sija i saradnik za međunarodne odnose na Londonskoj školi za ekonomske i političke nauka.

Zahir Tanin je diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kabulu 1980. godine.

Lunaček: Šokirana nasilnim ponašanjem „Samoopredeljenja“

Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček osudila je protest poslanika „Samoopredeljenja“ u kosovskoj skupštini, koji je eskalirao bacanjem suzavca, ocenjujući da taj napad unazađuje napredovanje Prištine ka EU.Ulrike Lunaček (Foto Kim)

„Šokirana sam nasilnim ponašanjem i oštro osuđujem ovaj napad koji je daleko prešao granice svake parlamentarne debate“, navela je ona u saopštenju.

Izvestilac za Kosovo EP naglasila je da ovaj neodgovorni napad negativno utiče na napredak Kosova, kao i na putu ka EU, navodeći da je incident naneo štetu po, kako je rekla, imidž Kosova.

Ona je apelovala na rukovodstvo „Samoopredeljenja“ i njene poslanike da se vrate na miran put rasprave i vođenja politike, kao i konstruktivnog opozicionog rada umesto da vode nasilni aktivizam“, naglasila je Lunaček u saopštenju.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini osudila je juče opozicionu blokadu parlamenta i nasilje, objavila je prištinska Koha.net.

„Užasno ponašanje određenih poslanika opozicije koje je dovelo do neophodnog pružanja lekarske pomoći ostalim poslanicima, kao i međunarodnim posmatračima uključujući i osoblje ambasade SAD, izvrglo je podsmehu jednu od najznačajnijih demokratskih institucija Kosova“, navedeno je u saopštenju Ambasde SAD na Kosovu.

Nasilje u kosovskom parlamentu zajednički su osudili su i Kancelarija EU, specijalni predstavnik Unije na Kosovu, ambasade i kancelarije država članica EU koje se juče dogodilo u kosovskom parlamentu kao neprihvatljivo.

Šef Misije OEBS na Kosovu Žan-Klod Šlumberže takođe je osudio opozicionu blokadu i nasilje koje se juče dogodilo u kosovskom parlamentu.

Poglavlje 35 za Srbiju najteže jer nije sve u rukama Srbije. Ustav 2017. prelomna tačka za pitanje Kosova

09.10.2015, 11:28 Izvor: КoSSev

Za javnost kontraverzno poglavlje 35 u sebi sadrži tri procesa: Beograd ni na koji način ne sme da omete Kosovo u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i članstvu u međunarodnim organizacijama, Beograd treba da učini sve kako bi uspostavio dobre ekonomske i političke odnose sa Kosovom i napredak u političkom dijalogu koji se može vezati i za budući status Kosova. Jedina razlika između Briselskog sporazuma i poglavlja 35 jeste u tome da će se kroz poglavlje 35 vrednovati samo postignuti rezultati u realizaciji Briselskog sporazuma. Poglavlje 35 za Srbiju je najteže, jer nije sve u rukama Srbije. Postoji opasnost da kroz to poglavlje Priština kroz pregovarački proces u Briselu utiče na evropske integracije Srbije. Promena Ustava Srbije 2017. biće kritična, ili prelomna tačka što se Kosova tiče. Za ovih godinu i po dana tražiće se politička forma koja bi mogla da opravda približavanje činjenici da će Srbija možda i de jure u nekom obliku priznati Kosovo. Biće to nešto novo, do sada neviđeno. Ovaj model novog i do sada neviđenog prati i čitav proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova i on je izmišljen samo za Kosovo i Srbiju. Nije moguće da Srbija napravi zaokret u drugačijem smislu po pitanju Kosova, osim ukoliko se na svetskom nivou ne dogode neka drugačija dešavanja. Vrlo teško je da bi Srbija sada mogla da povuče kočnicu i uspori proces priznavanja Kosova, osim da se izbori za bolju poziciju kroz realizaciju Briselskog sporazuma. Srbi sa Kosova u poglavlju 35 ne mogu da dobiju ništa,  jer je za kosovske Srbe važna realizacija Briselskog sporazuma u smislu poštovanja njihovih prava i pravnog sistema. Najnoviji zaokret u radikalizaciji retorike visokih državnih predstavnika po pitanju Kosova i Metohije je verovatno deo javnog odgovora Vlade Srbije i poruke koju Vlada Srbije šalje građanima Srbije i građanima na Kosovu, u kontekstu sinoćne fudbalske utakmice, a uz činjenicu da u javnosti jača onaj deo javnosti u Prištini i na Kosovu koji se protivi realizaciji briselskog sporazuma i formiranju ZSO, i uz to da su se pre dva dana dogodila hapšenja radnika ski centra Brezovica u Štrpcu. Pitanje Gazivoda deluje da je crvena linija Srbije – ovo su ključni odgovori izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda, Pavla Dimitrijevića, na pitanja da javnosti objasni malo poznato, a često spominjano poglavlje 35 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji – ključno za odnose između Beograda i Prištine, odnosno statusa Kosova i Metohije. 

Kako biste javnosti objasnili šta sadrži poglavlje 35?

Pod podglavljem 35 se pre svega podrazumeva proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Iako to zvuči nejasno i rogobatno, pod tim se podrazumevaju tri stvari. Prva – da Beograd ni na koji način ne ometa Prištinu, odnosno Kosovo, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, članstvu u različitim međunarodnim organizacijama, ili uopšte, ne čini sa svoje strane diplomatski, ekonomski, ili na bilo koji drugi način, bilo šta što bi moglo da omete Kosovo u procesu pristupanja Evropskoj uniji ili svim drugim međunarodnim organizacijama, kao i drugim evro-integracijskim procesima. Druga stvar je to da Beograd učini sve kako bi u ekonomskim i političkom smislu uspostavio dobre odnose sa Kosovom, a to se za sada odnosi, pre svega na tok briselskih pregovora, to jest, na to da sami briselski pregovori postoje, da se pod tim podrazumeva i određeni napredak u tim pregovorima i da postoji otopljavanje odnosa u pogledu prometa roba i usluga, zaštita i poštovanje ljudskih prava. Treća stvar koja takođe ide pod podglavlje 35 je napredak u političkom dijalogu. Radi se o približavanju stavova Beograda i Prištine oko ključnih stvari, a to se svakako može vezati i za budući status Kosova, odnosno na to da li će, u pregovorima sa Evropskom  unijom, teritorija Kosova biti tretirana kao teritorija Srbije, ili ne. To su, dakle, tri stvari koje su ključne i mislim da su važne baš u ovom redosledu kao što sam rekao.

Ova tri procesa se već realizuju kroz tzv. briselski proces?

Da, to se već dešava, ali ono što hoću da kažem i što se manje zna jeste to da jedina razlika između Briselskog sporazuma i realizacije tog sporazuma, sa jedne strane i poglavlja 35 sa druge, jeste u tome da će se kroz poglavlje 35 vrednovati samo postignuti rezultati u realizaciji Briselskog sporazuma. Naravno da je vrednost sama po sebi to što su neki dogovori u Briselu postignuti, što je postignut konsenzus, ali će se u poglavlju 35 vrednovati efekti tih sprovođenja dogovora na terenu.

Da li to znači da neko u Briselu beleži te rezultate i već popunjava poglavlje 35, ili je poglavlje 35 unapred definisano uz preciziranu dinamiku postizanja rezultata? I šta je to što se neposredno očekuje od Srbije i Kosova?

Ono što javnost treba da zna jeste pre svega da je poglavlje 35 izuzetak u svakom smislu u odnosu na sva ostala poglavlja, jer ono što je i praktična i tehnička razlika je to da sa poglavlja 35 nemamo dostupan izveštaj sa skrininga.Poslednja izjava gospođe Miščević je bila da će izveštaj sa skrininga biti dostupan javnosti kad sve članice EU usvoje isti, ali činjenica je da jedino sa tog skrininga nemamo nikakav dokument.

Da li on postoji?

Ono što je poznato jeste da postoji, ali nije dostupan javnosti. Jedna od varijanti koja se pojavila jeste da nije dostupan javnosti zbog toga što ga nisu usvojile sve članice EU i da tek onda kada bude verifikovan, biće i predstavljen.

Ima li ikakvih naznaka, makar i spekulacija, šta bi u skriningu moglo da piše?

Nema pouzdanih informacija. Jedino što čujemo jesu oprečne informacije političkih aktera. Dakle, s jedne strane imamo predstavnike EU koji zapravo insistiraju na daljem toku briselskog procesa i na realizaciji već postignutih dogovora, za šta kažu da će to biti ključno u vrednovanju procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Ako sam dobro razumela, poglavlje 35 je zapravo finalizacija briselskog procesa?

Finalizacija i vrednovanje briselskog procesa, pogotovo iz perspektive Srbije. Međutim, ono što Srbiji po pitanju toga ne ide u prilog jeste, da tako kažem, to da finalizacija Briselskog sporazuma ne zavisi samo od Srbije. Kosovo, odnosno vlasti u Prištini, učestvuju direktno u evropskom putu Srbije i mogu da svojom konstruktivnošću, ili nekonstruktivnošću, utiču na to kako će teći pregovori.

To bi mogla i kosovska strana da kaže za srpsku?

Naravno, ali moramo da znamo da je Kosovo u procesu evropskih integracija daleko, daleko ispod Srbije, tako da nismo na istom nivou i na ovom nivou na kojim se Srbija nalazi, nekonstruktivnost Kosova može da načini više štete evropskim integracijama Srbije nego obrnuto.

To znači da bi Srbija na putu za ulazak u EU mogla, odnosno može da bude ucenjivana upravo preostalim delom rešavanja pitanja statusa Kosova?

Ne znam koliko je prava reč „ucena“, ali mislim da će tu biti stalno nekih proba. Dakle, da li će se poglavlje 35 vrednovati realizacijom nekih briselskih sporazuma, ili će postojati samo jedna stvar koja će biti problematična, recimo energetika, ili nešto što će se tek pojaviti u budućnosti, ne znam, ali činjenica je da će to biti konstantni problem i da će zbog poglavlja 35 loptica stalno biti u dvorištu Srbije. Srbija je ta koja mora da ispuni određene konkretne uslove u procesu pristupanja EU. Pošto je Kosovo daleko ispod u tom procesu, jednostavno nema govora da Srbija može da ucenjuje Kosovo.

Da li može da se postavi znak jednakosti između termina „normalizacija odnosa Srbije i Kosova“ i priznanje Kosova od strane Srbije? Kako god – de facto, de jure?

To pitanje neće niko postaviti, bilo da je u pitanju de jure ili de facto priznanje, jer mislim da je sadašnja taktika međunarodne zajednice da se pokuša da se reši sve ono što je u najgeneralnijem smislu briselski sporazum u svom okviru naveo. Kada se sve to bude rešilo, u finalizaciji samog pristupanja bi se onda pokrenulo pitanje granica i moglo bi da se kaže: „E sada, kada ste i jedna i druga strana rešile sve, da se vidi šta je ostalo“. Drugim rečima, ostaće pitanje granica i pitanje ko je koga onda tu priznao.

Da li to znači da će između Kosova i Srbije doći, kako se u javnosti inače često spekuliše, do potpisivanja pravno-obavezujućeg sporazuma, koji bi u sebi mogao da sadrži više načina za tumačenje, ali i najmanje jedno da je Srbija i de jure priznala Kosovo?

Odgovor na to pitanje imaće veze sa onim najavama, odnosno činjenicom da je, maltene, to već gotova stvar i da se Ustav Srbije menja 2017. godine, videćemo već u kojem pravcu. To će biti neka kritična, ili prelomna tačka što se Kosova tiče u tom Ustavu, i to ne samo kada je u pitanju preambula, već uopšteno. Kada menjate ustav, onda na neki način menjate i koncepciju državnog uređenja, tako da će uz te ustavne promene doći i do nekog ključnog zaokreta – u pogledu oko priznavanja, ili tretmana Kosova od strane Republike Srbije.

Kakvi bi ti zaokreti mogli da budu?

Ja ne očekujem da će neko staviti u Ustav da Srbija priznaje Kosovo i da nema više ništa sa tim. Svakako će se za ovih godinu i po dana tražiti neka politička forma koja bi mogla da opravda približavanje činjenici da će Srbija možda i de jureu nekom obliku priznati Kosovo, ali mislim da će međunarodna zajednica pomoći da to uopšte ne izgleda tako i da se nađe neko tzv. meko pravno rešenje koje bi na neki način zadovoljilo sve strane.

Dakle, više tumačenja i najmanje jedno od tumačenja da je Srbija de jure priznala nezavisnost Kosova?

Mislim da to tumačenje sada ne možemo izmisliti. Biće to nešto novo, do sada neviđeno, jer ovakav model prati već čitav proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Sve su ovo nikad viđene stvari, izmišljene samo za ovaj momenat i samo za Kosovo i Srbiju.

Postoji li šansa da se zaokret napravi u potpuno drugačijem smeru? Da li Srbija, kako je često optužuju, kupuje vreme i time čeka neki novi momenat na međunarodnoj sceni rasporeda političke moći? 

Ja lično mislim da to nije moguće, jedino ako se na svetskom nivou dogode neka drugačija dešavanja koja bi radikalno promenila fokus Evropske unije i da se odjednom, zbog nekih drugih dešavanja, proces integracije Srbije jednostavno uspori, ali to bi onda značilo da se usporava sve i da se odlaže na neko određeno ili neodređeno vreme.

Drugim rečima, isključujete li mogućnost da se, da tako nazovemo, smanji stepen procesa osamostaljenja Kosova?

Mislim da ne postoji osnova za to, rekao bih da smo nepovratno otišli u tom smeru i vrlo teško bi sad Srbija mogla da povuče kočnicu i da na bilo koji način, uz bilo koje partnerstvo, uspori ovaj proces, može da se izbori za neku svoju bolju poziciju kroz realizaciju briselskog sporazuma, ali da nešto radikano promeni i da sad počne sa nepriznavanjem Kosova, mislim da ne.

Šta je to što Srbi sa Kosovu mogu najviše da dobiju u poglavlju 35, u najboljem slučaju?

Lično mislim da Srbi sa Kosova iz ovog poglavlja mogu da dobiju – ništa, iz prostog razloga što je za Srbe sa Kosova, sama po sebi – važna realizacija briselskog sporazuma, u smislu poštovanja njihovih prava i pravnog sistema koji će biti kvalitetan i jasan i koji će na neki način regulisati njihov život i naravno, razvoj privrede koji mora da postoji u nekom pravnom sistemu. To je sve ono što sada nemamo, a to su ključne stvari. Samo poglavlje 35, u političkom smislu, Srbima neće doneti ništa, osim političkih zloupotreba kolokvijalnog karaktera.



„Gazivode crvena linija“; pitanje statusa Pančićevog vrha „svesno, ili nesvesno, nije politički uopšte aktuelizovano“; „Ovaj trenutak pun političkih provokacija“, radikalizacija u retorici politički odgovor za javnost da Vlada Srbije neće „sedeti skrštenih ruku i neće raditi ništa“.​



Otkud ovaj zaokret u, da tako nazovem, radikalizaciji retorike visokih državnih predstavnika? Prekjuče smo imali upozorenje direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, juče premijera Srbije, Aleksandra Vučića. Đurić je rekao da je Srbija dobila ozbiljne i poverenja vredne informacije da u pregovaračoj poziciji za poglavlje 35 stoje brojne odredbe koje imaju za cilj da unapred odrede ishod dijaloga Beograda i Prištine. Šta znači ova rečenica? Premijer je na njegov zahtev sazvao i hitnu sednicu Vlade. Kome je namenjeno ovo upozorenje? Međuradonoj zajednici, ili je ono u svrsi unutrašnje političke upotrebe?

Ja mislim da je to sve u sklopu javnog odgovora Vlade Srbije i poruke koju Vlada Srbije šalje, pre svega, građanima Srbije, pa i građanima na Kosovu, u kontekstu sinoćne fudbalske utakmice, a uz činjenicu da jača onaj deo javnosti u Prištini i na Kosovu koji se protivi realizaciji briselskog sporazuma i formiranju ZSO, uz vesti da su se pre tri dana dogodila hapšenja radnika ski centra Brezovica u Štrpcu. Hoću da kažem da je ovaj trenutak pun političkih provokacija, tako da je ovo neki politički odgovor koji se predstavlja javnosti i šalje se poruka da Vlada Srbije neće, znate već, ono poznato, „sedeti skrštenih ruku i neće raditi ništa“.

Do sada se ipak nisu pominjala ovakva upozorenja u vezi sa poglavljem 35?

U ranijim izjavama, ne samo Marka Đurića, već i premijera, navođeno je da je poglavlje 35 za Srbiju najteže jer nije sve u našim rukama i da postoji opasnost da se kroz to poglavlje uglave još neki uslovi, odnosno da Priština utiče na evropske integracije Srbije kroz pregovarački proces u Briselu.

A benčmark, kako je Premijer rekao, “ako je baš benčmark predati Gazivode, onda kažem – ne dam Gazivode, pa da vidim šta ćete dalje”, tiče li se to poglavlja 35?

Taj benčmark Gazivode opet može da se povezuje sa ranijim izjavama gde je lično premijer postavio kao ključni kamen spoticanja u postizanju sporazuma koji se tiče energetike i da zbog toga isti nije potpisan.

To je crvena linija?

Pa deluje tako, mada to nikad niko nije rekao, ali ta crvena linija se provlači kroz izjave premijera i političara, a mi ne znamo koje su. Izgleda da jeste, jer je sam Premijer, u više navrata pominjao Gazivode, u kontekstu da odatle nema nazad.

Ima li još koja crvena linija? Da li bi i pitanje čiji je Pančićev vrh kada se bude otvorilo pitanje ‘granica’ moglo da bude crvena linija?

Mislim da se u javnosti o tome ništa ne zna i da to pitanje, donekle svesno, ili nesvesno, nije politički uopšte aktuelizovano. Ali mislim da je crvena linija sada, takođe i finansiranje ZSO i pre svega formiranje ZSO i finansijsko prisustvo Srbije na Kosovu u sredinama u kojima žive Srbi. Mislim da u vezi sa ovim pitanjima sa srpske strane ništa neće biti dovedeno u pitanje i na tome će se insistirati, a u kom će to obliku biti, ostaje da se vidi s obzirom na to da je sve opterećeno raznim problemima.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine 13. oktobra

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je danas premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Isu Mustafu da 13. oktobra nastave dijalog Beograda i Prištine.Isa Mustafa, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić (Foto europeanwesternbalkans.com)

„U kontekstu nastavka dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u kojem posreduje EU, visoka predstavnica EU i potpredsednica EK Federika Mogerini pozvala je premijere Isu Mustafu i Aleksandra Vučića na neformalnu večeru kako bi razmotrili napredak u okviru dijaloga i dalje korake“, navedeno je u saopštenju Službe za spoljne poslove.

U saopštenju se navodi da će večera biti održana 13. oktobra.

Mediji su ranije javili da je jedan ciljeva sastanaka i relaksiranje odnosa između dvojice premijera.

07.10. 2015 – 08:00 -23:55 I danas nemir i strah za Srbe zbog napada na naš INTEGRITET, od strane Šiptara i POŠIPTARENIH SRBA koji sve daju za šaku Šiptarskih para…


Žalosna je slika života Srbinu na Kosovu i Metohiji!

Opasnosti mu prete sa mnogo strana. Šiptari predvode koaliciju međunarodnih predstavnika na KiM zajedno sa POŠIPTARENIM SRBIMA koji su se prodali za pare i Vlade Srbije koja bi daljinski da „pregovara u ime Srba sa KiM“, sve do trenutka dok dobro ne završi trgovinu za rad nekakvog puta u EU… Beograd je svojom manipulativnom politikom preko nove partije Srpske Napredne Stranke – SNS i Srpske Liste, prevario SVE Srbe ( mada smo u prvim koracima njihovog ponašanja i sagledavanjem svih tih pumpadžija, narko dilera, švarcera, izdajnika i prevaranata koje okupi Beograd) znali šta nas čeka! Beograd, očigledno ne RADI NIŠTA, osim što uzdiše i daje saopštenja! Na terenu je vidljiva sledeća slika:

Ne postoji nikakav razvoj i rad na unapređenju života osim što se može videti rad INTEGRATORA U ŠIPTARSKE INSTITUCIJE! Omladina je ostavljena da bezciljno luta dok ne zaluta u Šiptarske Institucije… Postojeće Srpske institucije se direktno iz Beograda pod komandom liste Srpsak i Srpske Napredne (Nazadne – Švercersko derivatske) Stranke devalviraju i uništavaju izborom nesposobnih i neprihvatljivih pojedinaca bez intelektualnog kapaciteta do jedino partijsko poslušničkog odnosa prema svojim narko-gazdama (Prištine i Beograda) iz lokala i Beograda.

Slična slika vidljiva je i po Srbiji.

Ljudi su se zatvorili u svoje SITNE DUŠE I TU TAVORE, ZBOG STRAHA KOJI JE POSEJAN!

Kako se odbraniti od ove siline ŠLJAMA KOJI NAS JE ZATRPAO ???

Da li će se osvestiti i otrezniti Srbi da grade svoju kuću i svoje mesto na pravi i zdrav način?

Kako izbeći konflikt?

ROSU uhapsila 15 radnika Nacionalnog parka na Brezovici

07.10. 2015, 14:25 Izvor: KoSSev|

Foto: Štrpce/Blic

Specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) uhapsile su danas petnaest Srba – radnika Nacionalnog parka „Šara“ na Brezovici, potvrđeno je za KoSSev u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. KoSSev nije uspeo da dobije potvrdu Kosovske policije, jer je portparol ove policije, Baki Keljani, odbio više upućenih poziva. 

„Specijalne jedinice Kosovske policije uhapsile su danas 15 srpskih radnika Nacionalnog parka ‘Šara’ na Brezovici,“ navode u Kancelariji za KiM i dodaju da je među uhapšenima i direktor Šare, te da se svi uhapšeni nalaze u pritvoru u Uroševcu.

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, koji se nalazi u Briselu, ovim povodom je, kako navodi Tanjug, održao vanrednu konferenciju za novinare, ocenivši da se radi o „gaženju Briselskog sporazuma i provokaciji uperenoj protiv cele Srbije.

„Sada je vreme da podvučemo crtu, da donesemo pravi politički sud o tome u kom pravcu ide briselski dijalog i da analiziramo da li je to što nam se nameće zaista normalizacija odnosa sa Prištinom ili nametanje njihovog stava o statusu,“ dodao je Đurić .

Đurić je i najavio da će od premijera Srbije, Aleksandra Vučića, zatražiti da zakaže hitnu sednicu Vlade.

KoSSev je kontaktirao i gradonačelnika Štrpca, Bratislava Nikolića, koji se, međutim, nije javljao na više poziva koje smo mu uputili.

Đurić: Kosovska policija uhapsila Srbe zaposlene na Brezovici

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da su specijalne snage kosovske policije uhapsile sve radnike srpske nacionalnosti zaposlene u Nacionalnom parku „Šara“ na Brezovici ocenivši da je reč o gaženju Briselskog sporazuma i provokaciji uperenoj protiv cele Srbije.

Marko Đurić je novinarima u Briselu rekao da je uhapšeno 15 radnika, zajedno sa direktorkom Nacionalnog parka Šara, prenosi Tanjug.

Kosovska policija: Srbi uhapšeni zbog krađe šume

Kosovska policija privela je 15 osoba, većinom srpske nacionalnosti, sa teritorije Nacionalnog parka Šara, zbog sumnje da su zloupotrebili ekonomska ovlašćenja i uništavali šumu, izjavio je portparol Kosovske policije Baki Keljani.

Keljani je rekao za agenciju Beta da policija ispituje privedene osobe i da će više informacija dati kasnije.

Uhašeni radnici nalaze se u pritvoru u Uroševcu, a Đurić je tim povodom održao vanrednu konferenciju za novinare u Briselu i najavio kako će od premijera Aleksandra Vučića zatražiti sazivanje hitne sednice Vlade.

„Jutros, nešto posle deset časova, do zuba naoružana jedinica kosovske policije ROSU upala je u nacionalni park Šara na Brezovici i uhapsila sve radnike koje su tamo zatekli“, rekao je Đurić.

Ocenjuje da je reč o grubom napadu na osnovna prava kosovskih Srba, gaženju svega što je dosad dogovoreno u briselskom dijalogu i provokaciji usmerenoj prema celoj Srbiji.

Šef kancelarije za KiM napominje da je ova akcija povezana sa pokušajem Kosova da se učlani u Unesko i da je na delu pokušaj da se Srbiji nametne nasilno prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

„Srbija ne sme da ćuti i neće ćutati pred nastojanjem da joj se otme kulturna baština i pred gaženjem osnovnih prava našeg naroda na KiM“, podvukao je Đurić i dodao da je nezadovoljstvo Beograda preneo i predstavnicima EU.

Navodi kako ima informacije da postoji pokušaj da se u pregovaračku platformu za otvaranje poglavlja 35, koja se trenutno priprema u Briselu, ugrade odredbe kojima se unapred određuje ishod briselskog dijaloga i nametne stav Prištine o statusu Kosova.

„Mi smatramo da Evropska unija treba da zadrži objektivnost i neutralnost u vezi sa statusom“, naglasio je Đurić i dodao da očekuje da se Vlada na vanrednoj sednici jasno odredi kako prema hapšenju Srba na Brezovici, tako i prema nastojanjima Kosova da uđe u Unesko.

„Sada je vreme da podvučemo crtu i da donesemo pravi politički sud o tome u kom pravcu ide briselski dijalog i da analiziramo da li je to što nam se nameće zaista normalizacija odnosa sa Prištinom ili nametanje njihovog stava o statusu“, naglasio je Đurić.

Delegacije Beograda i Prištine u Briselu o primeni sporazuma i nastavku dijaloga

07.10.2015, 11:10Izvor: KoSSev

Delegacije Beograda i Priština sastaće se danas u Briselu gde će do petka razgovarati o primeni postignutih sporazuma, o temama koje će biti otvorene u nastavku dijaloga, ali i o sastanku srpskog i kosovskog premijera, Aleksandra Vučića i Ise Mustafe, najavljenog za iduću nedelju. Delegaciju Beograda predstavljaće direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, saopšteno je iz ove kancelarije. Iz kancelarije kosovskog premijera do objavljivanja ove vesti nije potvrđeno da će se sastanci održati. 

„Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, boraviće od danas do petka u Briselu, gde će sa zvaničnicima Evropske unije i predstavnicima Prištine razgovarati o primeni dogovora postignutih u dosadašnjem toku dijaloga Beograda i Prištine i temama koje će biti otvorene u nastavku procesa,“ stoji se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Iz Kancelarije navode da će jedna od tema biti i „predstojeći sastanak Predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i pokrajinskog premijera Ise Mustafe, koji je zakazan za 13. oktobar.“

Prethodna runda tehničkog dijaloga između delegacije Beograda i Prištine održana je prošle nedelje, 27. i 28. septembra, kada je i postignut sporazum o uzajamnom priznavanju diploma.

Tahiri: Zajednica neće biti formirana bez prestanka rada paralelnih struktura

07.10.2015, 12:30|Izvor: Gazeta Express

Izvor: Gazeta Express (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Asocijacija većinski srpskih opština neće biti formirana bez prestanka rada srpskih paralelnih struktura na Kosovu. Tako je rekla ministarka za dijalog Edita Tahiri za kanal „Tribuna“. Prema njenim rečima, ova dva procesa će se razvijati paralelno, jer je ovo pitanje takođe dogovoreno u Briselu.

„Pre formiranja Asocijacije moraju biti proverljivo suzbijene ilegalne strukture Srbije na Kosovu, zatim će se ova dva procesa razvijati paralelno,“ rekla je Tahiri.

Sporazum o Asocijaciji srpskih opština, pre nego što bude odobren od strane Vlade, biće poslat Ustavnom sudu kako bi se potvrdila njegova ustavnost, za koji je ministarka Tahiri izrazila uverenje da će Ustavni sud dati pozitivno mišljenje.

Tahiri je rekla i da će se Asocijacija formirati nakon što Statut bude izrađen i kada se strane budu složile o njemu.

U sporazumu o formiranju Asocijacije navodi se da Statut treba da se odobri u roku od četiri meseca, ili najkasnije do 25. decembra. Međutim, zvaničnici Vlade kažu da će se ovo teško završiti do tada.

Zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Bajram Gecaj, rekao je za Tribunu da se prethodno radilo na zahtevu koji će biti podnesen Ustavnom sudu.

Nije govorio o ovom pitanju, jer, prema njemu, to rade stručnjaci.

Koha: Marić ne može da obavlja dve funkcije

Vlada Kosova ne želi da Ljubomir Marić bude na dve pozicije, na čelu ministarstva administracije i lokalne samouprave i Upravljačkog tima za ZSO, piše “Koha ditore”.
Ljubomir Marić 

Kako saznaje ovaj list, u vladi u Prištini smatru da postoji sukob interesa, jer Upravljački tim razvija direktnu komunikaciju sa vladom preko Ministarstva lokalne samouprave koje vodi Marić.

Prema sporazumu između Beograda i Prištine, Upravljačka grupa je zadužena za izradu statuta Zajednice, koji bi trebalo da bude usvojen najkasnije 25. decembra.

Marić, ovakve tvrdnje nije komentisao. List je poslao nekoliko pitanja njegovom kabinetu, ali odgovor nije pristigao tokom dana.

Bajram Gecaj, zamenik ministra za lokalnu upravu, izjavio je da bi upravljački tim trebalo da uključi gradonačelnike iz opština sa srpskom većinom ne uključujući opštine na severu Kosova, dok ministar Marić ne treba da bude deo tog tima.

„Predviđeno je da upravljački tim sarađuje sa Vladom, i ova saradnja bi trebalo da ide preko Ministarstva, dakle, to bi bio sukob interesa ako bi ministar za lokalnu samoupravravu bio šef tima. Moramo da razgovaramo o ovom pitanju „, rekao je Gecaj za “Kohu”.

Ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je za ovaj list da se o ovom pitanju ne treba raspravljati ni sa kim jer ministar Marić više nije deo Upravljačkog tima. „Od trenutka kada je imenovan na mesto ministra, Marić nije deo tog tima“, rekla je Tahiri.

S druge strane, Vlada Srbije smatra da strukturu Upravljačkog tima ne treba menjati, jer je, prema njihovom mišljenju, ovaj tim uradio dobar posao od svog osnivanja, pre dve godine.

Delavi i Fic: Ili izbori ili vizna liberalizacija

Ukoliko se kosovski političari odluče za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora Priština treba da zaboravi na viznu liberalizaciju, poručile su strane diplomate.

Vlada Kosova

Ambasadori SAD i Nemačke u Prištini Greg Delavi i Angelika Fic smatraju da je neprihvatljiva ideja o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora radi prevazilaženja trenutne političe krize, piše prištinski Zeri.

Oni kažu da, ukoliko se bude išlo na vanredne izbore, Kosovo neće dobiti liberalizaciju viznog režima.

„U demokratiji, partija ili partije koje čine koaliciju većine određuju politike. U suštini oni koji neprihvataju politike koalicije na vlasti treba glasačima da objašnjavaju svoju poziciju kako bi dobili što više glasova na narednim izborima, koji su planirani 2018.“, rekao je američki ambasador Greg Delavi.

Nemačka ambasadorka Fic je rekla da je zabrinuta zbog najave o odrzavanju vanrednih parlamentarnih izbora jer, kao je rekla, ako se to desi Kosovo treba da zaboravi na viznu liberalizaciju.

Izvršni savet Uneska ubrzo o Kosovu?

U Parizu danas počinje 197. zasedanje Izvršnog saveta Uneska koje će trajati do 22. oktobra. Prema preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Prištine podnela Albanija, piše Danas.Unesko 

Zasedanje počinje sednicom Biroa Izvršnog saveta Uneska koji će razmatrati preliminarni dnevni red, ali će odluka o konačnim temama za raspravu biti doneta na prvoj plenarnoj sednici 12. oktobra, piše Danas.

Da bi se zahtev Kosova našao na dnevnom redu potrebna je većina glasova Izvršnog saveta.

„Srbija će se usprotiviti stavljanju kosovskog zahteva na dnevni red, kao i članstvu Kosova u Uneskou“, rekao je nedavno minstar spoljnih poslova Ivica Dačić.

On je rekao da su 32 zemlje od 58 članica Izvršnog saveta priznale Kosovo, a 26 nisu.

Stav Beograda je da o tom zahtevu ne treba razgovarati dok se o tome ne bude reči u Briselu, jer smo se na samom početku dogovorili da to bude jedna od tema dijaloga, rekao je Dačić.

Priština navodno namerava da iskoristi mogućnost koja postoji u Ustavu Uneska da do članstva dođe preko odluke Generalne konferencije (predstavnici država-članica), a na preporuku Izvršnog saveta.

Za preporuku je potrebna prosta većina Izvršnog saveta, a za odluku o prijemu dvotrećinska vecina prisutnih članica Generalne konferencije.

Ukoliko Priština dobije preporuku za Srbiju ne bi bilo dobro da veliki broj članica Generalne konferencije bude uzdržan jer se broje samo glasovi „za“ i „protiv“, što bi Kosovu moglo da omogući da do većine dođe sa relativno malim brojem glasova.

Zasedanje Generalne konferencije održava se do 3. do 18. oktobra.

Unesko broji 195 punopravnih i 8 pridruženih država članica, a Izvršni savet 58 članova (koje bira Generalna konferencija).

Dačić je rekao da formalno-pravno Kosovo nema pravo da bude članica Uneska, jer Ujedinjene nacije nisu dale takav predlog, dodajući i da su one odbile da podrže takav predlog Kosova.

„Suštinski, Kosovo ne ispunjava sve preduslove da može da postane članica Uneska zato što su objekti koji su pod svetskom kulturnom zaštitom, zaštitom Uneska na Kosovu, proglašeni da su u opasnosti i to od onih koji žele da budu članovi Uneska“, rekao je Dačić.

Sve institucije Srbije angažovale su se u diplomatskoj ofanzivi da se spreči prijem Kosova u Unesko, od predsednika Srbije, vlade, Ministarstva spoljnih poslova do Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.

Vučić Ciprasu: Ne glasajte za Kosovo u UNESCO

07.10. 2015, 12:11 Izvor: B92

Foto: Tanjug

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Vlade Grčke Aleksisom Ciprasom.

“U dugom i sadržajnom razgovoru dvojica premijera razmenili su mišljenja o migrantskoj krizi saglasivši se da je neophodno da češće usaglašavaju politiku po tom pitanju. Tema razgovora bila je i unapređenje ekonomske saradnje“, navodi se u saopštenju Kancelarije za saradnju sa medijima.

Predsednici dveju vlada razgovarali su i o svim regionalnim pitanjima, posebno o Kosovu i Metohiji. Premijer Vučić zamolio je premijera Ciprasa da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESKO.

“Tokom telefonskog razgovora Vučić i Cipras saglasili su se da je prijateljstvo Srbije i Grčke nešto na čemu će se bazirati budući ekonomski i politički odnosi dveju zemalja. Premijer Vučić pozvao je grčkog kolegu da poseti Beograd. Dogovoreno je da poseta bude realizovana u narednih tri do četiri meseca“, dodaje se u saopštenju.

23.09.2015 |08:00 -23:55 Kome zakon iz EU – leži u topuzi tragovi mu smrde nečoviještvom! Pa tako i Srpski političari ZASELI u svoje fotelje, i nikako ne žele da ostanu bez njih… Kad gori slama, izgore i fotelja….


I Danska podržala Kosovo za članstvo u UNESCO; Seljimi: Agresivan pristup i destruktivan diskurs iz Beograda

23.09. 2015, 13:25|Izvor: KoSSev

Nakon što su Kuvajt i Luksemburg uz još 44 zemljе potpisali zahtev Kosova za članstvo u UNESCO, Kosovo je juče dobilo i podršku Danske, saopšteno je iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova, bez detalja o kakvoj se podršci radi. 

Zamenik kosovkog ministra spoljnih poslova, Petrit Seljimi, razgovarao je juče sa ambasadorom Danske u Tirani koji pokriva i Kosovo, Madsom Sandau-Jensenom, od kojeg je „dobio potvrdu podrške Danske“ u „procesu pristupanja UNESCO-u“ i „svoj pro-evropskoj agendi Vlade Kosova.“

Seljimi je sa danskim ambasadorom razgovаraо i o „agresivnom pristupu koji ima Beograd“ u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u UNESCO, rekavši da se „Srbija i dalje drži starog i destruktivnog diskursa“, kada je u pitanju „legitimni zahtev Kosova da se pridruži UNESCO-u“.


Kosovo je 16. jula podnelo zahtev za učlanjenje u UNESCO, a  11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog tela UNESCO-a, koji je zakazan za oktobar, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova.

Mentor Vrajoli: Sever je nekako oduvek bio zabranjeno mesto za većinu kosovskog stanovništva

23. 09.2015, 12:05 Izvor: KoSSev

Foto: Mentor Vrajoli tokom diskusije o radikalnom islamu (treći s desna)

Viši istraživač Mental Vrajoli iz Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine (KCSS) je trenutno jedan od najiskusnijih prištinskih istraživača i komentatora pitanja bezbednosti. Ovaj centar i sam Vrajoli su se u proteklom periodu, tokom briselskih razgovora  – pre postizanja dogovora o raspuštanju civilne zaštite na Severu i integraciji ovih pripadnika u kosovske institucije – detaljno bavili upravo proučavanjem pitanja civilne zaštite. Za kosovske Albance pitanje civilne zaštite sa Severa je veoma osetljivo pitanje i data mu je, za srpsku javnost, iznenađujuće visoka važnost, čak i nakon raspuštanja ove službe. KCSS, i sam Vrajoli, bave se i proučavanjem pitanja radikalnog islama. Ovaj problem na Kosovu, Vrajoli deli u dve faze – period pre nego je ISIS proglašen za terorističku organizaciju, kada su, kako tvrdi, kosovski Albanci odlazili na Bliski istok da se bore verujući da se bore za slobodu i onaj nakon što je ISIS počeo da čini teške zločine, kada su prestali da odlaze i sada se, tvrdi Vrajoli, vraćaju. On takođe smatra da ovo nije trenutno aktuelno pitanje na Kosovu, ali bi moglo da bude. Iako se KCSS i sam Vrajoli bave proučavanjem svih važnih civilno-bezbednosnih tema, sa njim smo nedavno razgovarali upravo o ova dva pitanja, usled njihove aktuelnosti, na marginama letnje škole za bezbednost u Baru, Crnoj Gori. 



Civilna zaštita: Primena sporazuma u poslednjoj fazi, problem bezbednosne provere i finansija prolongirali primenu. Civilna zaštita nije zakonski osnovana struktura



Šta se u ovom trenutku dešava sa bivšim pripadnicima civilne zaštite? Jesu li oni počeli da rade na novoj dužnosti? Ako nisu, kada bi trebalo da počnu? Trenutno postoji nedostatak informacija kako se odvija primena ovog sporazuma.

Problem sa nedostatkom informacija u vezi sa ovim pitanjem prisutan je i u Prištini. Procesi pregovora i proces primene sporazuma daleko je od očiju prištinske javnosti i ne zna se kako stoje stvari sa ovim sporazumom. Ponekad je to sakriveno od javnosti zbog toga što mnogi sporazumi još uvek nisu objavljeni i zbog nekih podsadržaja oko kojih obe strane moraju da se dogovore, a što se možda ne slaže sa onim što su lideri rekli svojim ciljnim grupama. Na osnovu informacija koje ja imam, proces integracije bivših pripadnika civilne zaštite je trenutno u poslednjoj fazi, a glavni problemi koji su malo odložili čitav proces ticali su se bezbednosne provere i finansija.

Na šta konkretno mislite?

Naročito kada je reč o bezbednosnim institucijama, jako je bitno da ljude integrišemo u neku instituciju, a ne samo da ih zaposlimo. Veoma je teško da očekujete integraciju te civilne strukture, a da ne prođe kroz proces bezbednosne provere. Čak i kad bi bivši pripadnici civilne zaštite bili integrisani u kosovsku policiju, ne bi imali pristup mnogim informacijama.

Najavljeno je da, ipak, oni neće biti integrisani u bezbednosne strukture?

Da…Tako da taj proces bezbednosne provere nije tako lak, na osnovu iskustva koje imamo sa ostalim bezbednosnim službama, oni, mislim pre svega na bezbednosne strukture, prikupljaju različite informacije iz različitih izvora. Čak i za druge građane koji su prošli ovaj proces, postojao je određeni nedostatak bezbednosnih informacija.

Šta to znači? I ko radi bezbednosne provere u slučaju pripadnika civilne zaštite?

To i dalje radi obaveštajna služba. To je jedno odvojeno odeljenje u sklopu Kosovske obaveštajne službe ali koje vodi direktor Kosovske obaveštajne službe. Ovo je oblast za koju smo se mi u KCSS zalagali da se odvoji od Kosovske obaveštajne službe i napravi nova agencija koja bi odgovarala direktno kosovskoj vladi i koja ne bi imala nikakve veze sa Kosovskom obaveštajnom službom.

Ali u pitanju je civilna zaštita, dakle civilna služba. Otkud potreba za takvom bezbednosnom proverom?

Da, ali sigurnosna provera je obavezna za svakog zvaničnika koji bude imao pristup strogo poverljivim  informacijama.

Da li mislite da će bivši pripadnici civilne zaštite na svojim novim dužnostima imati pristup strogo poverljivim informacijama?

Da, da… Bezbednosna provera će se vršiti nad radnicima koji će imati pristup strogo poverljivim informacijama. A u pitanju su samo zvaničnici, jer samo oni imaju pristup takvim informacijama.

Koliko će bivših pripadnika civilne zaštite imati pristup tim strogo poverljivim informacijama? Na kojim će se pozicijama oni nalaziti, kako kažete – ti zvaničnici koji imaju pristup poverljivim informacijama?

To su oni sa činovima, policajci koji su uključeni u rad na nekim slučajevima ozbiljnih zločina.

Govorite o trenutnim pozicijama, dakle, ipak, ne o onim na koje će se postaviti predstavnici civilne zaštite?

Što se predstavnika civilne zaštite ipak tiče, oni se mogu postaviti na mesta na kojima nema poverljivih informacija.

Kao na primer?

Za policajce je vrlo bitno da imaju lojalnu strukturu. Ako postoje sumnje da su ovi ljudi zaposleni i u drugim strukturama, teško je takvim ljudima dozvoliti da rade, na primer, u kosovskoj policiji, bez obzira koji čin je u pitanju. Tu struktura treba da je jedinstvena i ne treba da postoje nikakve rezerve ni prema jednom članu te strukture.

Pomenuli ste da se u vezi sa bivšim pripadnicima civilne zaštite prikupljaju različite informacije iz različitih izvora. Sarađuje li na ovom pitanju Kosovska obaveštajna služba sa BIA-om ili nekom od policija  kada je reč o ovom slučaju?

Verovatno jesu sarađivali, ali nije da su smatrali podatke iz BIA-e relevantnim. Verovatno je da postoji neslaganje u informacijama koje je obezbeđivala BIA-e, i verovatno da se ove informacije dvostruko proveravaju i stoga traže drugi izvori. Mi nemamo informacije šta se dešava unutar tog procesa, osim pretpostavki, jer je to osetljiv proces i to je pitanje privatnosti, takođe. Bezbednosna provera nema nikakve zakonske posledice kada je u pitanju izveštavanje, ali ima implikacije na pitanje privatnosti. A i tzv. prikupljači informacija za bezbednosnu proveru se čuvaju daleko od javnosti.

Koliko će tačno bivših pripadnika civilne zaštite biti integrisano jer su te cifre različite kada ih iznosi beogradska, odnosno, prištinska strana?

Kao što sam rekao, sve je pitanje budžeta. Nezaposlenost na Kosovu je na visokom nivou i tehnički ne postoji mesto koje nije popunjeno u ovom trenutku.

Beograd i Priština su, podsećam, objavili precizne brojeve pripadnika civilne zaštite koji će biti integrisani, iako se ti brojevi razlikuju. Da li je neka od tih cifara tačna ili se još uvek ništa ne zna o tome?

Ako su kosovske vlasti precizirale te brojeve, a ona je odgovorna strana za primenu sporazuma – možete očekivati te brojeve. Ne znam koje su srpske cifre, ali Srbija nije implementna strana. Možda su i one tačne, takođe, zavisi i od toga šta je dogovoreno u sporazumu, ako se tamo navodi drugačije, onda će možda broj biti veći. Minimalni broj je onaj koji je predviđen sa kosovske strane, a ako taj broj ne bude, onda se može reći da će biti veći.

Zašto je pitanje civilne zaštite za kosovske Albance toliko osetljivo i važno? U delu lokalne srpske javnosti postoji određen stepen iznenađenja i percepcije da je pitanje civilne zaštite ‘prenaduvano’ u delu javnosti i medija na jugu, jer ih mi na Severu ne vidimo kao bezbednosnu pretnju. Oni nisu nosili oružje, bavili su se civilnom zaštitom, često ni time, veruje se da su mnogi bili samo na platnom spisku i ništa više.

Sever je nekako od uvek bio zabranjeno mesto za većinu kosovskog stanovništva duži vremenski period. Možda je to zbog nedostatka informacija, a možda i zbog mnogo incidenata zbog koji su ljudi mislili da dolazak na Sever može biti opasan. Niko nije opisao civilnu zaštitu kao instituciju koja je zakonski osnovana struktura, kao ni mi u KCSS, uostalom, i niko nije znao ko finansira civilnu zaštitu ili kojoj instituciji su oni podređeni.

Oni su civilna struktura. Šta mislite, kome oni odgovaraju?

Ne znam da li odgovaraju Vladi Republike Srbije pošto je vlada jako velika institucija i sastavljena od različitih ministarstava, a svaka institucija je deo nekog odeljenja. Njihovo postojanje mora da bude utemeljeno na nekom zakonu, a u sporazumu je naglašeno da nema nikakvog zakona na kojem je utemeljena civilna zaštita. Svi ovi elementi i incidenti koji su se dešavali, ograničena sloboda kretanja za ljude sa juga da se kreću na sever, razlozi su što su građani Kosova zabrinuti zbog postojanja ove strukture, za koju mislimo da su se njeni pripadnici više bavili pitanjima bezbednosti za sebe, koja je možda trebalo više da se bavi pitanjima sigurnosti, umesto što su se bavili aktivnostima zbog kojih su ljudi sa juga bili sumnjičavi. Sumnjičavost stanovnika sa juga je opravdana zbog nedostatka informacija.

Civilna zaštita je sada ipak ugašena?

…Ne znam, ali ipak neki ljudi na Severu nisu simpatizeri integracije.



O radikalnom islamu i ISIS-u: Broj radikalizovanih na Kosovu je veoma nizak. Pitanje radikalizma nije postojalo do poslednje dve-tri godine.​ Džamije su protiv radikalizma 



Vaša organizacija je radila i istraživanje u vezi sa odlaskom sa Kosova u ISIS i uopšte, proučavali ste problem radikalnog islama. Šta kažu istraživanja? Koliko je jak činilac na Kosovu ISIS-a ili druge radikalne islamističke grupe?

Trenutno nije ozbiljno, ali može da postane ozbiljno ukoliko mu ne priđemo ozbiljno. To je problem koji mi hoćemo da sprečimo. Intervencija sama je reaktivna forma koja se smatra porazom. Uvek je bolje imati preventivne mere kada je u pitanju ISIS, ali kao što sam već rekao, to pitanje na Kosovu trenutno nije ozbiljno. Smatram da je povećanje ISIS-a nešto što je na globalnom planu. Doduše, Kosovo je isto pod uticajem nekih globalnih procesa i ideologija. Svaki građanin Kosova, uključujući i Srbe na Severu, mogu da doprinesu, jer je bezbednost kolektivna. Društveni i ekonomski boljitak, obrazovanje, komunikacija jedni sa drugima je deo kolektivne bezbednosti. Time se pomaže prevenciji bilo kakve vrste radikalizma – etničkog, religijskog, rasnog, itd.. Ako zajednice ne pomažu jedne druge i na ovaj način, onda se teško aktivizam ovih grupa može sprečiti.

Da li građani na jugu i kako pomažu institucijama kada je u pitanju delovanje protiv ISIS-a i radikalnog islama?

Mi organizujemo aktivnosti sa građanima i svi akteri su uključeni, a broj onih koji su radikalizovani je veoma nizak. Ponekad je to i stvar uticaja kulture da se neka vrsta upražnjavanja religije tumači kao radikalizam. U školama postoji trend da se upražnjava religija, usled koje se ljudi menjaju, ali to ne znači da su ti ljudi ekstremisti – već da oni menjaju način na koji upražnjavaju religiju.

Kako to onda da je Šefćet Krasnići i dalje uticajna javna ličnost? Da se viđa u društvu drugih kosovskih poznatih ličnosti? Kako je to moguće?

Mislim da je njegovo prisustvo u javnosti smanjeno. On je u pravnom postupku, vodi se istraga protiv njega i ostaje da se vidi šta će ta istraga pokazati jer je rano da građani donose bilo kakve zaključke. Nakon što se taj proces okonča, tada se može reći kako je on uticao i zbog toga neću komentarisati tu temu. Znam da je njegovo prisustvo u javnosti ograničeno i da ga privatne televizije nisu pozivale već neko vreme, a nisam primetio ni da štampa piše o njemu.

U kojoj meri i kako je onda prisutan radikalni islam na Kosovu? Šta je sa okolnim državama, kao što su Albanija, Makedonija? Šta se zapravo dešava?

Kao što sam vam rekao, to nije veliki problem za sada. Ali isto tako, ako sada ne pokrenete neko pitanje, imaćete problem za dve do tri godine.

Šta se uči u džamijama na Kosovu?

U džamijama nema ništa posebno. Pitanje radikalizma nije postojalo do poslednje dve-tri godine. Može da se desi, ne znam. Nemam činjenice. Niko ne kontroliše džamije. Sada se ne dešava. Od prošle godine se ne dešava. Džamije su protiv radikalizma, bez obzira na to da li su imami više ili manje konzervativni, i oni su protiv radikalizma. Kad kažem džamije, mislim na islamsku zajednicu jer trenutno nemamo džamije koje nisu pod islamskom zajedncom.

Nema ilegalnih džamija na Kosovu?

Nema, ali još uvek mogu da postoje ostaci onog perioda kada je nedostajala kontrola i interesovanja da se ozbiljno priđe ovom putanju. Ipak, Kosovo se potrudilo da reši ovaj problem.

Otkud onda borci ISIS-a sa Kosova?

Mi smo radili izveštaj na ovu temu i to je jedan od najkompleksnijih izveštaja. Oko 55% onih koji su otišli u Siriju bili su tamo pre nego što se ISIS deklarisao kao teroristička organizacija i svi oni su bili ubeđeni da idu kao borci za slobodu. Ljudi su mislili da ide da se bore za slobodu.

Da se bore za svoju braću?

…Ne, kao borci u humanitarnim intervencijama, da idu da pomognu ljudima. Govorim o periodu 2013. i početkom 2014. godine, a onda je ISIS počeo sa onim teškim zločinima. Tada se broj ljudi koji odlaze u Siriju smanjio, međutim, postojao je broj ljudi koji nisu mogli da budu kontrolisani i počeli da šire ideologije. Pronašli smo da ruta ide iz Makedonije na Kosovo i ti ljudi su odlazili u Siriju, radilo se o limitiranom broju, ali oni nisu bili opasni na Kosovu ili Balkanu.

Ljavdrim Muhadžeri je ipak jasno naglašavao svoje pretnje preko Fejsbuka i medija. Kosovske vlasti je optužio za izdaju muslimanske braće?

Ali on je ISIS. ISIS ima 60.000 pripadnika, ne više. Glavno oruđe ISIS-a je propaganda i ponekad mediji mogu da učine veliku uslugu tim teroristima. Mislim da veliku ulogu u radikalizaciji širom sveta imaju kreatori javnog mnjenja, a to su mediji, ali i drugi kreatori javnog mnjenja koji nekako nisu radili na svojim izvorima informacija. Mislim na to da ih nisu analizirali. Potrebne su priče sa suprotnom naracijom.

Kakva bi to priča sa suprotnom naracijom mogla da bude ukoliko vidite snimak obezglavljivanja civila?

Oni kažu da to rade u ime Boga, a suprotna naracija bi bila da je religija u potpunosti protiv tako nečeg. Postoje citati u Kuranu da ako ubijete jednog nevinog, ubili ste sve, dakle mnogo prilika za priče drugačijeg sadržaja.

Koliko trenutno ima stanovnika sa Kosova koji su deo ovih radikalnih grupa?

Oko 60, a ukupno, stranih boraca sa Kosova je između 200 i 300, ali su oni svi otišli pre nego je ISIS proglašen terorističkom organizacijom i vraćaju se sada.

Hvala Vam što ste pričali za KoSSev.

Đurić: Cilj stabilnost na Kosovu

Beograd želi da postigne što otvoreniju komunikaciju sa Prištinom i stabilnost na Kosovu, kaže direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Foto Kancelarija za KiM

 Đurić se danas sastao sa delegacijom Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma češkog parlamenta, predvođenom predsednikom odbora Karlom Švarcenbergom.

Kako je saopšteno iz Kancelarije za KiM, Đurić jegoste iz Češke upoznao sa tokom dijaloga Beograda i Prištine i položajem srpske zajednice na Kosovu.

Ukazao je da je nerazvijena ekonomija jedan od gorućih problema na KiM, kao i da se albanska politička elita u Prištini proteklih godina pokazala potpuno nesposobnom da rešava egzistencijalne probleme građana.

Đurić je posebnu pažnju posvetio pokušajima prekrajanja istorije i poništavanja srpskog hrišćanskog kulturnog nasleđa na Kosovu, izražavajući uverenje da međunarodna zajednica neće blagonaklono gledati na takve pokušaje Prištine.

Sami Ljuštaku pokušao bekstvo

Gradonačelnik Srbice Sami Ljuštaku, koji je osuđen zbog ratnih zločina protiv civila na Kosovu, uhapšen je u Prištini pošto je napustio bolnicu u kojoj je privremeno bio na lečenju, piše danas list Koha ditore.Sami Ljuštaku (Foto Kontakt plus)

Policija Euleksa koja već nekoliko meseci kontroliše njegovo kretanje, je juče uhapsila Ljuštakua van bolnice, a policajci koji su stražarili ispred vrata njegove bolničke sobe tvrde da ništa nisu videli, navodi prištinski list.

„Oko 14 sati stražari su obavestili službu da ne mogu da nađu Ljuštakua. Službenici su kontaktirali sa Euleksom koji su rekli da su ga oni uhapsili“, rekao je izvor Koha ditore.

Ljuštaku je posle hapšenja odveden u Osnovni sud na severu Kosovske Mitrovice po zahtevu tužilaštva.

Ljuštaku je kao član Dreničke grupe osuđen na 12 godine zatvora zbog ratnih zločina.

Koha ditore je i u junu ove godine pisala da je Ljuštaku pušten iz zatvora da bi gledao finale Kupa Kosova u fudbalu. Iz zatvorske službe su tada tvrdile da je Ljuštaku pušten sa dozvolom sudije Euleksa radi lekarske kontrole.

Takođe, pre nešto više od godinu dana, na samom početku suđenja Dreničkoj grupi, Ljuštaku je misteriozno „nestao“ tokom medicinskog pregleda u prištinskom Kliničkom centru na nekoliko dana, a nije se pojavio ni prvog dana suđenja.

Euleks šalje pomoć za izbeglice i migrante u Srbiji

Misija Euleksa na Kosovu donirala je humanitarnu pomoć za migrante koji privremeno borave u kampovima u Srbiji.Izbeglički kamp u Kanjiži (Foto infobiro.rs)

Kako je saopšteno, konvoj sa pet Euleksovih kamiona, prikolicama i dizalicom stigao je u ponedeljak u Beograd noseći humanitarnu pomoć za izbeglice i migrante u Srbiji.

“Misija Euleks na Kosovu donira predmete za domaćinstvo kao što su oprema za kuvanje i kućni aparati, kreveti, dušeci, ormari, higijenski i bezbednosni predmeti, kao i generatori, grejalice i kontejner u potpunosti opremljen kabinama za tuširanje, prostorijama za pranje i toaletom”, saopšteno je iz Euleksa.

Primopredaja stvari izvršena je u Beogradskom naselju Leštane i Šidu. Najveći deo primopredaje izvršen je juče, u Šidu, u blizini granice sa Hrvatskom. Još jedna primopredaja izvršiće se danas u Kanjiži.

Donacija je isporučena srpskom Komesarijatu za izbeglice i migrante.

Jablanović: Neću podneti ostavku

Lider Liste Srpska Aleksandar Jablanović rekao je danas da nema nameru da podnese ostavku na mesto predsednika te liste i odbacio optužbe za zloupotrebu finansijskih sredstava namenjenih za političke aktivnosti te organizacije.Aleksandar Jablanović (Foto Tanjug)

Jablanović je, na konferenciji za novinare u Medija centru u Čaglavici kojoj je prisustvovalo šest poslanika Liste Srpska u kosovskom parlamentu, rekao da će i dalje nastaviti da radi u saradnji sa Vladom Srbije i koalicionim partnerima liderom DSK Isom Mustafom i DPK Hašimom Tačijem.

Odbacujući optužbe da je zloupotrebio sredstva iz budžeta Vlade Kosova namenjena “Srpskoj listi”, on je dodao da su sve to neistine i da postoji tačna evidencija koliko je novca i za šta potrošeno, a koliko nije.

Jablanović je dodao da će nastaviti saradnju i sa međunarodnom zajednicom i da je, što se njega tiče, “Srpska lista” je jedinstvena.

“Neki mali diktatori, kao što su oni u Štrpcu i Gračanici ostaće mali”, rekao je on, jer im nije, kako je obrazložio, “dozvolio da rade šta žele sa Listom Srpska”.

Jablanović je rekao da ne zamera gradonačelnicima koji su potpisali Proglas sa zahtevom za njegovom smenom jer je, kako kaže, većina njih to uradila “pod pritiskom”.

Prema njegovim rečima, tih devet gradonačelnika ne pripadaju listi „Srpska“ koja je osnovana pred parlamentarne izbore na Kosovu aprila 2014. nego Građanskoj inicijativi “Srpska” koja je formirana 2013. godine i na čijem je čelu Vladeta Kostić, predsednik opštine Gračanica.

U razgovoru sa nekim od tih gradonačelnika za koje sam se lično borio da pobede na lokalnim izborima, rekli su mi da su bili primorani da potpišu Proglas, rekao je Jablanović i još jednom ponovio da im to ne zamera.

Jablanovića je pred početak konferencije za novinare sačekala grupa od desetak srpskih mladića koji su nosili transparente “Lopove, izdao si nas” i “Izdajice” i uzvikivali “Lopove, lopove”.

Predstavnici Srpske liste uputili su u ponedeljak zajednički proglas u kojem su zahtevali neodložno povlačenje Jablanovića sa svih funkcija u okviru Liste, jer se, kako su naveli, “svojim delovanjem moralno i profesionalno diskvalifikovao, pa je njegovo angažovanje postalo pogubno po interese naroda”.

19.08.2015 |08:00 – 23:55 Posle završenog posla Vučić sad može na nove izbore…Predstavnici „SRPSKI“ koji bi da funkcionišu sa dve stolice i Beogradskom i Prištinskom, da su patriote ali i oni nosioci integracija u KOSOVARSKI sitem pred našim očima uspešno rade za KOSOVSKI-ŠIPTARSKU državu zajedno sa Beogradskom vladom! Šiptari lepo plate a ovi im daju i poklone DRŽAVU!


Kosovo punopravan član Međunarodne atletske organizacije: Kosovski atletičar na svetskom prvenstvu u Pekingu?

19.08. 2015, 11:43|Izvor: KoSSev|

Međunarodna atletska federacija (IAAF) primila je danas atletski savez Kosova u punopravno članstvo, saopšteno je iz IAAF-a. Članstvo Kosova podržalo je 187 država članica ovog saveza.

Na jutros održanom 50. Kongresu IAAF-a u Pekingu u Kini, Atletski savez Kosova postao je punopravni član ove sportske organizacije, a nakon što je Kosovu u aprilu odobreno privremeno članstvo.

„Kosovo je prihvaćeno kao članica Međunarodne atletske federacije,“ stoji na Twitter nalogu ove svetske sportske ogranizacije.

Za članstvo Kosova glasalo je 187 zemalja, dok je 13 država članica od ukupno 211, koliko ih je bilo prisutno na Kongresu – bilo protiv. Ovom odlukom Kosovo je postalo 213. članica Međunarodne atletske federacije.

Kosovski mediji navode da je nakon prijema Kosova u ovu sportsku organizaciju i zvanično dozvoljeno učešće njihovog atletičara, Muse Hajdarija, na Svetskom prvenstvu atletike, koje će se održati od 22. do 30. avgusta u Pekingu.

Sedamnaest međunarodnih i evropskih saveza + MOK 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima odbojke, košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Brazil priznao pasoše Kosova; Tači: Hvala Brazilu!

19. 08. 2015, 16:25 Izvor: KoSSev |

Iako Brazil nije priznao Kosovo, ova zemlja jeste priznala kosovski pasoš, jer novim zakonom koji je Brazil nedavno usvojio, građanima Kosova više nije potreban takozvani „laissez passer“ (putni list) da bi putovali u ovu zemlju, izvestio je danas kosovski portal Telegrafi. Da je Brazil počeo da izdaje vize građanima sa kosovskim putnim ispravama, u međuvremenu je potvrdio i kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, na svom Twitter nalogu. 

„Izvori iz Ministarstva spoljnih poslova su izjavili Telegrafiju da su vlasti Brazila obavestile svoje ambasade u svetu da su priznali kosovske pasoše i da nema potrebe primenjivati pravilo dodatnih putnih isprava na njihovoj teritoriji, koje su bile skupe – 88 evra bez troškova vize,“ dodaje ovaj portal.

„Hvala Brazilu“

Hašim Tači se na svom Twitter nalogu zahvalio Brazilu na tome što je „počeo da izdaje vize za kosovske pasoše“, a brazilskom ministarstvu spoljnih poslova na tome što je „olakšao život kosovskim posetiocima“.

Telegrafi, takođe, navodi da je došao do dokaza – nacionalne vize za Kosovo, na kojoj se nalazi i natpis da izdavanje vize ne prejudicira priznanje nezavisnosti, ili institucija, te podseća da je Brazil peta zemlja u svetu po broju stanovnika, jedna od zemalja osnivača Ujedinjenih nacija i Unije južnoameričkih nacija.

Nedavno je i Rusija omogućila građanima sa kosovskim putnim ispravama da ulaze u ovu zemlju, ali, kako je saopšteno iz ruske ambasade u Beogradu, samo u „posebnim slučajevima i zbog učešća na sportskim događajima pod okriljem Međunarodnog olimpijskog komiteta, ili međunarodne sportske federacije“.

Kosovo u Unesku, srpsko nasleđe neće postati albansko

Član Ruske akademije umetnosti Aleksej Lidov rekao je za “Sputnjik“ da će Kosovo verovatno postati članica organizacije Unesko.Gračanica (Foto arhiva Kim)

 Lidov je ekspert Uneska, direktor Naučnog centra za istočnohrišćansku kulturu koji je zbog svojih stavova o Kosovu nepoželjan u Prištini.

Na pitanje da li su realna očekivanja kosovoskog šefa diplomatije Hašima Tačija da u novembru Kosovo postane članica Uneska ruski akademik je rekao da postoji veoma velika mogućnost da se to dogodi.

“Već smo imali takvo iskustvo, veliki skandal, kada su u Unesko primili Organizaciju oslobođenja Palestine. Imajući u vidu da je većina zemalja Zapada priznala nezavisnost Kosova, lično ne vidim razlog zbog kog bi ih Unesko odbio, bez obzira na to što postoji veliki broj država koje nisu priznale nezavisnost Kosova“, rekao je Lidov.

Prema njegovim rečima, takav razvoj situacije ne bi bio loš jer će to biti još jedna dodatna zaštita spomenika na Kosovu, ali i da srpsko nasleđe nikad neće postati albansk zato što u svetu postoji nauka i istorija i stručnjaci iz raznih zemalja koji neće pristati da služe albanskoj propagandi.

Meuči i Mustafa o završteku misije Euleks

Šef misije Euleks na Kosovu Gabriel Meuči i premijer vlade Kosova Isa Mustafa razgovarali su danas o pripremama i spremnosti vlade za završetak mandata ove misije.Sedište Euleksa u Prištini 

Euleks bi, kako je predviđeno svoju misiju na Kosovu trebalo da završi u junu naredne godine.

„Euleks se raduje nastavku bliske saradnje sa premijerom i kosovskim vlastima kako bi zajednički obezbedili ispunjavanje neophodnih standarda i značajan napredak tokom preostalih 10 meseci Euleksovog mandata“, navodi se u saopštenju ove misije nakon sastanka Meučija i Mustafe.

SAP KiM: Poništiti sporazum o osiguranju vozila; integracijom CZ vlast učestvuje u formiranju vojske Kosova

19.08. 2015, 17:34|Izvor: KoSSev|

Poslanici i rukovodstvo Skupštine Autonomne pokrajine Kosova i Metohije (SAP KiM) pozvali su aktuelnu vlast da poništi sporazum o osiguranju vozila i korišćenju registarskih tablica, jer je on postignut „na štetu srpskog naroda na KiM-u i srpskih nacionalnih i državnih interesa,“ podsetivši istovremeno da je Ustavni sud Srbije doneo odluku kojom je utvrdio da je Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema KiM-u neustavna. Iz SAP KiM su se osvrnuli i na sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite sa Severa Kosova koji je postigao „režim Aleksandra Vučića“, ocenivši ga kao „antisrpski, antidržavni i antinacionalni“ kojim „vlast u Beogradu direktno učestvuje u formiranju vojske nezavisne države Kosovo.“

„Dok je prethodna Vlada Republike Srbije prihvatila KS kao statusno neutralne registarske oznake kojima su se vozila kretala kroz centralni deo Republike Srbije, sadašnja Vlada je spremna da prihvati i RKS tablice koje simbolizuju nezavisnu državu Kosovo. Nažalost, Srbima i ostalim nealbancima sa Severa KiM-a i nakon ovog sporazuma uskraćena je sloboda kretanja sa ličnim dokumentima Republike Srbije i registarskim oznakama (KM, PR, PE, GL) van Severa KiM-a, za razliku od Albanaca koji se slobodno mogu kretati širom Republike Srbije,“ navodi se u saopštenju SAP KiM-a dostavljenom medijima.

Iz SAP KiM-a su istovremeno pozvali direktora Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da proveri njihove tvrdnje i da pokuša da sa srpskim registarskim tablicama gradova sa KiM-a „ode do Gračanice, ili do manastira Dečani.“

A komentarišući sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite, poslanici i rukovodstvo ove Skupštine navode da se uz „pritisak aktuelne vlasti pripadnici civilne zaštite sa Severa KiM-a trenutno nalaze na vojnoj obuci u Vučitrnu, gde prisustvuju podizanju zastave i slušanju himne nezavisne države Kosovo.“

Oni su, takođe, istakli „mogućnost“ da se u „slučaju nemilih događaja bivši pripadnici civilne zaštite, kao aktuelni vojnici vojske takozvane Republike Kosovo, mogu sukobiti sa pripadnicima vojske Republike Srbije.“

Đurić i članovi beogradskog pregovaračkog tima sutra sa LAŽNIM predstavnicima Srba ONIM LOPOVIMA KOJE JE BEOGRAD SA MEDJUNARODNOM ZAJEDNICOM NA SILU POSTAVIO DA UČINI SVE U INTERESU ŠIPTARSKE DRŽAVE!

19.08. 2015, 13:33|Izvor: KoSSev|

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i članovi beogradskog pregovaračkog tima sastaće se sutra u Beogradu sa političkim predstavnicima srpske zajednice sa KiM-a, saopšteno je iz ove Kancelarije. Nije poznato, međutim, ko će od političkih predstavnika prisustvovati ovom sastanku. 

„Povodom zajedničkog saopštenja koje su javnosti danas uputili predsednici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, u kome se, između ostalog, traži da pregovarački timovi Beograda i Prištine pre nastavka briselskog dijaloga održe konsultativni sastanak sa predstavnicima Srba sa KiM-a, direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, i članovi beogradskog pregovaračkog tima sastaće se sutra sa političkim predstavnicima srpske zajednice sa Kosmeta,“ navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Sastanak će se održati u Palati Srbija, a medijima će biti dozvoljeno snimanje i fotografisanje početka sastanka, dok će po završetku sastanka medijima biti dostavljeno saopštenje za javnost.

Podsetimo, gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji danas su zatražili postizanje dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština na predstojećem sastanku premijera u Briselu 25. avgusta, održavanje konsultativnih sastanka pregovaračkih timova Beograda i Prištine sa predstavnicima Srba na KiM-u pre nastavka dijaloga i omogućavanje Oliveru Ivanoviću da se brani sa slobode. Oni su naveli i da ostaju posvećeni sprovođenju deset zaključaka sa prvog zajedničkog sastanka skupština opština sa srpskom većinom koji je održan u Gračanici 18. marta.

„Srpske opštine na KiM-u“ KOJE BI DA FUNKCIONIŠU NA DE STOLICE ILI DA BUDU NOSIOCI INTEGRACIJA U KOSOVSKI SISTEM  traže formiranje ZSO-a, sastanke sa pregovaračkim timovima i odbranu Ivanovića sa slobode

Sreda, 19. avgust 2015, 10:23|Izvor: KoSSev|

Postizanje dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština na predstojećem sastanku premijera u Briselu 25. avgusta, održavanje konsultativnih sastanka pregovaračkih timova Beograda i Prištine sa predstavnicima Srba na KiM-u pre nastavka dijaloga i omogućavanje Oliveru Ivanoviću  da se brani sa slobode – ključni su zahtevi gradonačelnika deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju. U saopštenju se navodi i da gradonačelnici zahteve iznose u ime građana i ističu da oni ostaju posvećeni sprovođenju deset zaključaka sa prvog zajedničkog sastanka skupština opština sa srpskom većinom koji je održan u Gračanici 18. marta. Ovo je prvo zajedničko saopštenje deset srpskih većinskih opština sa KiM-a, a medijima je prosleđeno na srpskom i albanskom jeziku, uz imena i prezimena gradonačelnika ovih opština.

„U ime građana deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, tražimo od vlada u Beogradu i Prištini, kao i od Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština da se tokom narednog sastanka, u okviru političkog dijaloga u Briselu, postigne dogovor o formiranju Zajednice srpskih opština, što bi omogućilo puno sprovođenje Briselskog sporazuma i utrlo put istinskoj normalizaciji odnosa na Kosovu i Metohiji,“ navodi se u saopštenju.

 


Srpske opštine na KiM-u traže dostavljanje usaglašenog Nacrta statuta ZSO-a za sledeću sednicu

U saopštenju gradonačelnici istovremeno predlažu pregovaračkim timovima u Beogradu i Prištini da „pre najavljenog nastavka briselskog dijaloga 25. avgusta održe konsultativne sastanke sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije“, a u „cilju konstruktivnosti u procesu uređivanja društva i iznalaženja održivih rešenja za unapređenje položaja srpskog naroda i normalan suživot na KiM-u.“

„Takođe, zahtevamo od obeju vlada i svih nadležnih institucija da iskoriste sve svoje kapacitete da se Oliveru Ivanoviću hitno ukine nepravedni i nehumani pritvor i omogući nastavak odbrane sa slobode,“ dodaje se u saopštenju i ističe da gradonačelnici „ostaju posvećeni“ sprovođenju deset zaključaka prvog zajedničkog sastanka SO-a sa srpskom većinom, koji su, takođe, navedeni u ovom saopštenju.