05.10.2016 | 08:00 – 23:59 | Oduvek su Šiptarski ekstremisti težili da zauzmu i oduzmu SVE SRPSKO na Kosovu i Metohiji, tako da je žalosno i do sada što su učinjeni nepovratni ustupci i prihvatanje Šiptarske okupacije! Verovatno se zato ovih dana povećava prisustvo Šiptarskih plaćenika iz OSCE-a i UN-a radi pisanja izveštaja i praćenja napredka Šiptarskih institucija…


Zašto eskalira pritisak nad Srbijom od strane zapanih „prijatelja“ baš sada?

Očigledno da je ova Vlada DOSTA DOBROG URADILA za Šiptarsku terorističku Državu, pa je vreme da se zamene pioni ili karte tj. igrači a da ne padne sve na jedne.

Znamo da je Koštunica imao udela u priznavanju Kosova odmah posle bombardovanja i postepeno uruđavanje 1244, sa prihvatanjem međudržavne saradnje bez poreza i oslobađanjem PDV-a prema KiM poreko CEFTA sporazuma.

Tadić takođe sa prihvatanjem EULEX-a i svojim taktičkim razoružanjem i uništavanjem Vojnih kapaciteta doveo je Vojsku na nivo lovačkog udruženja a sve to sa IZUZETNIM USPECIMA US-STIL-a iz Smedereva dok je topio tenkove i vojnu opremu i u Čačku uništavo mobilne raketne sisteme, a da čak i predaja  URANIJUMA iz Vunče da se slučajno ne drznemo i napravimo nešto što oni ne mogu da predvide od nas. Jednom rečju potpuno uništenje resursa sve do barikada na terenu gde se narod pobunio i hteo da odlučno brani svoj prag od nadiranja Šiptarskih institucija!

Vučić, posebna priča dobio zadatke da uguši Srpski otpor na KiM i što više integriše Srbe u šiptarske institucije što je i uradio sa potencijalnom odbranom Srba ali danas kada ih sagledamo kako su se dobro integrisali i prihvatili Šiptarske institucije i rade u korist Šiptara i svoju ličnu možemo biti sigurni da nas oni ni onda ne bi odbranili, već bi i tada prišli kao Janičari što su i uradili sa ovom Vladom… Vučić je imao više zadataka a i potrudio se da ih uradi maksimalno  da bi se dokazao, jer je EVRO napaljenik i fanatik….. Opljačkao je mnogo sa svojim narko-nafto-politiko saradnicima preko prijatelja svog brata.

Tako da sada kada dolazimo do poslednjeg čina gde se jasno vidi kako se manipulisalo Kosovom i Metohijom za rad političkih interesa i ličnih ekonomskih interesa pojedinaca koji su se deklarisali kao Vlada Srbije i njihovi ljudi, predlažemo sledeće:

Svi oni moraju da polože SVOJE GLAVE, JEDNAKO KAO LAZAR KOJI JE SVESNO IŠAO NA PUT BEZ POVRATKA, TAKO I SVI OVI PROZIVANI SA SVIMA ONIMA KOJI SU „MRSILI BRKE MASNOG KOLAČA KOJI SE ZVAO KOSOVO I METOHIJA“! Glave mogu da polože u bezpovratnu BORBU ZA ODBRANU ILI DA SE SAMOUBIJU I NESTANU SA LICA ZEMLJE, JER SU UNIŠTILI ČAST SRBIJE I SRPSKOG NARODA! Kod šiptara se to zove BESA, kod Japanaca HARIKIRI, kod Kineza KAMIKAZA i tako redom kod raznih nacija koji znaju šta je ČAST, A NE DA SE POVUČEM SA FUNKCIJEPREMIJERA, PREDSEDNIKA, DIREKTORA I TAKO REDOM!

Nema nazad!

Svu pamet ovih nazovi političara, koju nam prezentovaše mi smo znali mnogo, mnogo pre njih samih ali oni „terajući vodu uzbrdo“, naučiše da „voda neće uzbrdo“, jer sa svojim savremenim svatanjima upravo uništiše Srpski narod na KiM i budu pobeđeni od tradicionalista Šiptara čija metodologija i upornost pobeđuje vekovima na terenu a „savremeni“ Beograd, ispade savremena javna kuća za prodavanje svog roblja i države Srbije na KiM!

Đurić: Od Srbije se traži da se odrekne svoje imovine

Marko Đurić je naveo da Beograd do nedelje treba da se izjasni da li prihvata ili ne prihvata „nakaradan predlog sporazuma o telekomunikacijama“.

Iz obraćanja Marka Đurića

„Još gore, traži se da se odricanjem imovine kada je reč o ‘Telekomu Srbije’ složimo sa time da sva naša imovina na KiM nije naša već da pripada insititucijama lažne, nelegalne države u Prištini“, istakao je Đurić.

Rekao je i da su u Vladi vođeni teški razgovori i da je uveren da takvi uslovi nisu prihvatljivi.

„Ako dođe do toga da Srbija prihvati ovakve, neprihvatljive uslove, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam“, rekao je Đurić.

Poručio je da je Srbija suočena sa teškim izazovom i ispitom i da traži najbolje uslove za srpski narod.

„Moramo da zaštitimo našu državu i imovinu bez obzira na pritiske“, naveo je Đurić.

Dodao je da je uveren da Srbija ne može da prihvati neprincipijelne ultimatume.

Delegacija Beograda koju je predvodio Marko Đurić prošle nedelje je vodila razgovore sa Prištinom u Briselu o primeni sporazuma o telekomunikacijama.

„Nešto vrlo čudno se desilo prošle nedelje u Briselu. Bukvalno u toku noći između četvrtka i petka, papir koji je stajao pred nama na stolu je potpuno promenjen. Uslovi su fundamentalno promenjeni. Očigledno je da se neko sa strane, neko ko nije EU ni Priština, umešao da bi ove razgovore učinio neuspešnim; da bi postigao drugi politički cilj, da bi Srbiju izložio pritisku kojem dosad nije bila izložena“, naveo je Đurić.

„Skandalozni i neprihvatljivi uslovi“ 

Istakao je da su uslovi neprihvatljivi i skandalozni i da je reč o pokušaju da se otme imovina Telekoma i da se zgazi bilo kakav komercijalni interes i mogućnost da se normalno komunicira.

Kaže da bi Telekom bio prvi korak, a da bi se onda to preslikalo i ne energetiku i da bi po istom tom modelu bili oteti Gazivode i svi drugi elektroenergetski potencijali, i državna i društvena imovina.

„Dakle, ili da to prihvatimo tako kako je ponuđeno ili nema ništa od evrointegracija. Od nastavka otvaranja poglavlja i svega ostalog, to je nešto što se iz podteksta vrlo jasno vidi“, rekao je Đurić.

Đurić kaže da za nas takva dilema sama po sebi nije prihvatljiva, te da bi za njega lično bio neprihvatljiv izbor eventualna odluka da nešto što je naš vitalni nacionalni i državni interes bacimo pod noge zbog nečega što je neuhvatljivo.

Upitan ko je i kada uputio takav ultimatum Srbiji, Đurić je rekao da se to dešava u poslednja dva ili tri dana, kao neposredan deo razgovora koji su vođeni prošle nedelje u Briselu, i razgovora koje je predsednik vlade ovih dana vodio sa različitim međunarodnim zvaničnicima.

„Vlada će narednih dana razgovarati još o tome, jutros smo razgovarali o tome, rekao sam vam i veoma teške lične dileme koje imam, ali sasvim je sigurno da neću nikada gaziti ni svoju savest ni državni interes, ostajući čvrsto uz ono što je politika Vlade i Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, za koju znam da je takva uvek bila i da samo takva može biti“, navodi Đurić.

„Imovina Srbije bila bi trajno otuđena“

On smatra da je to što je Srbiji dato da se do nedelje izjasni o tome da li prihvata ili ne prihvata nakaradan predlog sporazuma – kojim bi imovina „Telekoma Srbija“ bila prebačena na Prištinu, i sporazum po kome i pokrivenost signala ne bi bila ne samo na celoj teritoriji Kosova nego ne bi bila ni onakva kakva je sada – dovodi naše građane u položaj građana drugog reda, a imovinu Srbije bi trajno otuđilo od nas.

„Ukoliko bi došlo do toga da Srbija prihvati po mom mišljenju neprihvatljive uslove, odnosno da vlada prihvati ovo, znajući da time ni najmanje ne olakšavam položaj predsedniku vlade koji je takođe ovim bremenom veoma pritisnut, ja, kao neko ko ga je najviše savetovao da ovakve uslove ne možemo da prihvatimo, ne bih mogao da ostanem tu gde jesam i ne bih mogao da nastavim da se bavim poslom kojim se bavim“, navodi Đurić.

Kako je naveo, to kaže kao neko ko podržava i ko će uvek podržavati Aleksandra Vučića, i kao predsednika vlade i kao predsednika SNS-a, čiji je jedan od potpredsednika.

„Srbija je suočena sa teškim izazovom i teškim ispitom. Mi moramo da se borimo za to da za naš narod izborimo najbolje moguće uslove na KiM, da može da opstane. Moramo da zaštitimo, bez obzira na sve pritiske, našu državnu i narodnu imovinu na KiM. Uveren sam u to da to ne možemo da učinimo prihvatajući neprincipijelne ultimatume“, smatra Đurić.

Prema njegovim rečima, kada predstavnicima EU ili predstavnicima Prištine postavimo pitanje šta je to što bismo mi kao država ili narod dobili prihvatanjem jednog takvog nacrta sporazuma, odgovor je uvek ćutanje.

„Kada mi kažemo ‘nama takav sporazum ne treba, hajde onda da uopšte ništa ni ne diramo, ne menjamo’, odgovor je opet ćutanje. Pravog odgovora nema“, dodaje Đurić.

Vučić: Odluka o telekomu uskoro

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, navodeći da su razgovori o toj temi teži nego što se spolja čini, ali da ne govori o ultimatumu.

Aleksandar Vučić (Foto arhiva Kim)

„Ne bih govorio da je reč o ultimatumu, reč je o razgovorima koje smo vodili u Briselu“, rekao je Vučić, osvrćući se na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da se Srbija nalazi pred ultimatumom.

On je podsetio da je potpisan sporazum u avgustu prošle godine, ali da postoje različita tumačenja, te da je pitanje imovine jedno od njih.

U tom smislu je i prokomentarisao da mu nije drago što je šef Kancelarije KiM Marko Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatutumom.

„Bez obzira što je pohvalno govorio o meni kao predsedniku vlade, mene je doveo u najtežu situaciju, jer ako to prihvatimo biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je pred njega došao papir o kome treba da se izjasnimo i o kojem nema pregovora, te da će odluka biti doneta narednih dana.

„Videću kako i šta da predložim našoj vladi i pregovaračkom timu. Reč je o veoma teškim stvarima i posledice su za nas ozbiljne u svakom pogledu“, rekao je Vučić.

On je primetio da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini prema nekim drugima.

„Nama mogu da kažu da smo šaka jada i ništa, i da šalju novac raznim nevladinim organizacijama da nas maltretiraju zbog tri barake. Ima li tu pravde, nema, moramo da naviknemo na to da se borimio i izborimo za bolji status Srbije i našeg naroda i uradimo sve što možemo da ne otežamo sitauciju“, rekao je Vučić.

Pretučen Srbin u Tučepu kod Osojana

Velimir Vuković, šezdesetsedmogodišnji Srbin iz sela Tučep kod Osojana, pretučen je danas nedaleko od njegove kuće.Velimir Vuković prilikom ukazivanja pomoći u ambulanti (Foto Kim)

Kako RTV Kim nezavnično saznaje, Vukovića je pretukla grupa Albanca koja mu krala drva u šumi.

Vuković je, kada je čuo seču u šumi, otišao da vidi o čemu se radi i tom prilikom je pretučen.

Još uvek nema podataka o tome da li je slučaj prijavljen policiji, ali kako saznajemo u lokalnoj ambulanti, Vuković je zadovio povrede u predelu glave, ramena i potkolenice.

Prebačen je u Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici.

“Vukovića pretukli Albanci koji su mu krali drva”

Predstavnik sela Osojane Zdravko Džolić potvrdio je za RTV KIM da je Vukovića pretukla grupa Albanaca koja mu je krala drva u šumi, a incident se dogodio oko 13 časova. Slučaj je prijavljen policiji.

“Šuma se nalazi nedaleko od kuće. On je čuo motornu testeru i otišao da vidi šta se događa. Po rečima njegove supruge neko ga je motkom udario, on je pao i nastavili su da ga tuku pesnicama. Policija je izvršila uviđaj”, kazao je Džolić.

Manje ili više etnički motivisanih incidenata na Kosovu?

Od početka ove godine na Kosovu su zabeležena tri etnički motivisana incidenta, podaci su kojima raspolaže Kancelarija državnog tužilaštva. Iz NVO „Aktiv“ tvrde da je, tokom istraživanja koje su oni sproveli, utvrđeno da je u prvoj polovini ove godine bilo više od 60 takvih slučajeva.

Sa prezentacije izveštaja ECMI (Foto Kim)

Evropski centar za pitanja manjina na Kosovu (ECMI) predstavio je izveštaj o „Potencijalno etnički motivisanim incidentima“ na Kosovu. U publikaciji koja je danas predstavljena u Prištini, ECMI se ne bavi zločinima, niti iznosi statističke podatke o njima, već objašnjava načine na koje je policija vodila istrage i definisala incidente, sudsku praksu i daje preporuke.

Podatke o etničkim incidentima ipak je izneo tužilac iz Kancelarije državnog tužilaštva Šćipdon Fazliju, istakavši da je broj takvih slučajeva u opadanju.

„Prema statistici, 2015. godine nismo imali više od deset slučajeva koji su bili takvi, a u prvih šest meseci 2016. godine imali smo samo tri potencijalno etnički motivisana incidenta. Pročitao sam ovaj izveštaj i drago mi je da vidim da, u odnosu na izveštaj OEBS-a od prošle godine, imamo blago poboljšanje“, kazao je Fazliju.

Sa ovim tvrdnjama tužioca se ne slaže se Miodrag Milićević iz Kosovske Mitrovice čija je nevladina organizacija „Aktiv“ nedavno sprovela detaljno istraživanje o međuetničkim incidentima na Kosovu.

„Po našoj statistici i onome što smo mi do sada imali prilike da obradimo, samo zaključno sa periodom od januara do juna meseca ove godine, bilo ih je 61. Mi ne ulazimo u rad pravosudnih organa, niti hoćemo da se bavimo njihovim radom. Međutim, po onome što je do sada bilo vidljivo, taj broj je daleko veći“, kaže Milićević.

ECMI u svom izveštaju podseća i na istraživanje misije OEBS na Kosovu prema kojem je u toku 2015. godine prijavljeno 476 međuetničkih incidenata.

Navodeći odgovornosti policije, ECMI u izveštaju podseća i na činjenicu da policijski službenik koji vrši istragu sam procenjuje motiv nekog incidenta. Izvršni direktor „Aktiva“ smatra da je važno se takva praksa promeni.

„Mi smo početkom godine takođe preporučili da diskreciono pravo koje je dato policajcu u toku samog uviđaja prosto mora biti izmenjeno, mora biti uzeta u obzir sama izjava potencijalnih učesnika, odnosno onih koji su žrtve u ovom slučaju. Na osnovu toga mora da se utvrdi dalji tok istrage“, rekao je Milićević.

Zamenik ministra policije Valjdet Hodža takođe tvrdi da je etničkih incidenata manje, te da postoji poverenje u policiju na Kosovu. Smatra i da treba biti obazriv po pitanju nacionalističke retorike koja se koristi u političke svrhe.

„Politička publikacija može da utiče na građane, može da dovede do eksalacije i nereda u republici. Imajući u vidu rat iz prošlosti, moramo biti obazrivi. Zbog pogrešne interpretacije može biti utiacaja na građane“, kaže Hodža.

EU pažljivo prati problem potencijalno etnički motivisanih incidenata. Tomas Njoki iz Kancelarije EU na Kosovu kaže da i srpski i albanski sektor mora da uloži više napora po ovom pitanju, ističući da bez obzira na etničku pripadnost, zajednice moraju živeti zajedno. Stoga preporučuje da institucije moraju više raditi na zapošljavanju predstavnika manjinskih zajednica.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Dalibor Jevtić koji je bio najavljen kao jedan od učesnika, nije prisustvovao današnjoj prezentaciji izveštaja o potencijalno etnički motivisanim incidentima.

Rudare: Radnici Trepče blokirali put Priština-Raška

Grupa radnika kombinata „Trepča“ blokirala je nakratko put Priština – Raška kod Rudara nezadovoljna odlukom kosovske vlade da skupštini predloži nacrt zakona prema kojem 80 odsto tog kombinata pripada Kosovu.

Protest radnika kombinata Trepča (Foto RTS)

„Radi zaštite našeg kombinata i prava radnika okupili smo se ovde da bi iskazali protest zbog mera koje pokrajinski organi preduzimaju za otuđenje našeg kombinata i imovine Srbije. Na ovaj način uspostavlja se pravno nasilje koje direktno utiče na naš život i rad radnika Trepče“, rekao je predsednik sindikata „Trepče“ Duško Dragović.

Dragović je najavio da će radnici „preduzeti sve mere kako bi zaštitili svoje interese“.

Rekli su da neće prepustiti „Trepču“ kosovskoj vladi na upravljanje, jer od kombinata žive porodice oko 3.000 radnika.

Đurić: Trepču ćemo štititi na svaki način

Prištinske vlasti ponovo pokušavaju da oduzmu Trepču zakonitim vlasnicima, odnosno Fondu za razvoj Srbije i drugim poveriocima, kaže za RTS direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Marko Đurić i srpski predstavnici u kosovskim institucijama (Foto arhiva Kim)

Marko Đurić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da se novi nacrt zakona o rudarskom basenu Trepča u političkom smislu pojavio niotkuda i da se njime predviđa nacionalizacija kombinata Trepča i lišavanje Srbije svojinskih i upravljačkih prava.

Đurić poručuje da je reč o grubom kršenju CEFTA sporazuma i SSP-a.

“Nadam se da će razum prevladati i da će to biti zaustavljeno jer ćemo u suprotnom preduzeti pravne i političke mere”, poručio je Đurić.

Najavio je da će Beograd pokrenuti procedure u vezi sa kršenjem CEFTA sporazuma i da će o svemu obavestiti EU. Istakao je mogućnost pokretanja arbitražnih postupaka i preduzimanja drugih pravnih mera koje su na raspolaganju.

“Preduzimamo i političke mere, pokušavamo da taj proces završimo i podstaknemo razgovor”, rekao je Đurić.

Naglasio je da Trepča nije imovina Prištine već imovina kompanija iz Centralne Srbije i, na kraju krajeva, imovina stranih kompanija koje su deoničari.

Marko Đurić kaže da nije problem samo u stotinama miliona ili milijardama evra, već ogroman problem predstavlja i sudbina više od 3.000 zaposlenih u Trepči čija bi sudbina bila ugrožena.

“Vlada će u svakom slučaju zaštiti i njihove interese i neće dozvoliti da niko ostane a na ulici”, poručio je Đurić.

Navodi da je reč o ozbiljnom napadu na interese Srba koji preti da izazove širu destabilizaciju. Naglašava i da se više rudnih ležišta nalazi ispod Centralne Srbije a da su ulazi sa strane Kosova i Metohije.

“Oni ovakvim potezima pokazuju da žele jednom otimačinom da stave sve učesnike pred svršen čin. To neće moći, zaštitićemo Trepču na svaki način”, rekao je Đurić.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Đurić je rekao da Begrad pregovara isključivo u interesu Srba sa KiM jer je njihov život i opstanak najpreči. Rekao je da proces evrointegracija ne bi trebalo da bude uslovljen rezultatima dijaloga već da prati rezultate sprovođenja sporazuma.

Đurić je rekao da mu je i prethodnih puta bilo zabranjivano da bude na Kosovu, ali je ipak odlazio. Dodaje da ne želi da razgovara jezikom pretnji i zabrana i da takve stvari pokazuju nizak nivo političke kulture.

“Neće me niko ućutkati. Kosovo i Metohija je Srbija i boriću se do kraja”, zaključio je Đurić i dodao da će u narednih nedelju dana ići na KiM.

’’Odnosi između Beograda i Prištine – nedovršeni mir’’

Poslanik kosovske skupštine i politički analitičar Iljir Deda kaže da odnose između Prištine i Beograda u ovom trenutku vidi kao“nedovršeni mir“. Iljir Deda (Foto arhiva Kim)

Deda kaže da miru, o kojem govori, moramo težiti svi i to na sasvim jasnim i jednakim osnovama.

U razgovoru za Tanjug i European Western Balkans, a uoči Beogradskog bezbednosnog foruma, na kojem i ove godine učestvuje, Deda primećuje da se upravo u tom svetlu vide i svi nedostaci Briselskog procesa, koji je ušao u šestu godinu, a, kako ocenjuje, bez nekih velikih rezultata.

Kako objašnjava, postoje suštinska pitanja koja moraju biti „zatvorena“ da bi se moglo razgovarati o bilo kakvim odnosima između Beograda i Prištine, a to su:

„Šta bi se desilo da sutra NATO povuče KFOR sa Kosova; kako Kosovo može postati punopravni, funksionalni član međunarodne zajednice; i kako treba da izgleda pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije“.

Kad probamo da odgovorimo na ova suštinska pitanja vidimo i sve doboke nedostatke postojećeg Briselskog dijaloga, ocenjuje Deda.

Upitan šta očekuje da će se u međusobnim odnosima i u dijalogu događati u narednom periodu, Deda procenjuje da Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom neće dobiti potrebnu dvotrećinsku podršku u kosovskoj skupštini, što je veruje dobro, jer će to „otvoriti vrata da se sa arogantne i potpuno netransparentne politike vlade pređe na drugačiju političku kulturu – a to je transparentna politika koja traži politički i društveni konsenzus o najbitnijim državnim pitanjima“.

Napominje pri tome da demarkacija s Crnom Gorom nije ključni uslov za viznu liberalizaciju, već da je to pre svega efikasna i merljiva borba protiv korupcije na najvišim institucionalnim nivoima.

Na pitanje šta učiniti da se odnosi Beograda i Prištine poboljšaju i kakvu bi u tome ulogu mogao odigrati civilni sektor, Deda konstatuje da smo polovinu decenije već izgubili u procesu koji nije doveo do normalizacije odnosa, te da veruje da u roku od godinu dana moramo postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

„Mi prosto nemamo više vremena da se bavimo jedni drugima i moramo završiti proces normalizacije. Civilno društo naravno da ima ulogu u ovom procesu, ali će isto imati ulogu i posle sklapanja tog sporazuma u njegovom nadgledanju, sprovođenju i poštovanju“, poručio je Deda.

Dodaje da je u tom smislu Beogradski bezbednosni forum značajan kao mesto na kojem se kroz dijalog i otvoreno razmenjuju mišljenja i stavovi, što, uveren je, doprinosi boljem razumevanju strana.

Advertisements

28. 03.2016|08:00-23:59| Nije prošao probni balon Marka Đurića i Vlade Srbije o uništenju raseljenog srpskog Prištinskog univerziteta sada sa sedištem u K.Mitrovici!


Žalosno je to što se Vlada Srbije KURVA sa našim glavama, potpisivali sve kapom i šakom i sada podmuklim metodama BAŠ SE TRUDE  da nas INTEGRIŠU U KOSOVSKE-ŠIPTARSKE INSTITUCIJE!

Koriste različite metodologije:

  1. Formirali kao jednu „Srpsku listu“ koju vodi VULIN koji je proteran sa KiM zbog svoje vele-izdaje,pa se dosetili i našle lokalne ljude sa KiM ŽELJNE VLASTI I NOVCA za rad izdaje da u njihovo ime pokradu i lažno prezentuju uspeh na bojkotovanim Šiptarskim izborima!
  2. VUČIĆ sa drugim korpusom – mafijaškim i totalno nedoličnim LJUDIMA da predstavlja Srbe i srpski narod, uteruje diktaruru i strah narodu kako bi osvojio „KAVALJERSKI“ SIMPATIJE!
  3. DAČIĆ sa treće strane, koji je pokazao svoja IZDAJNIČKA DELA dugim nizom godina ROVAREĆI I UNIŠTAVJUĆI SVE RESURSE KOJI SU IZGRAĐENI  ‚80-tih godina još će da bude i najmekši u nastrajima na preostalo brisanje i uništenje svega što je ostalo Srpsko na KiM.
  4. Jednostavno se pokazalo da uspešnost ova tri musketara je KATASTOFALNA, sve više ljudi napusta Kosovo i Metohiju prodali imanja (slično kao Branimir Sojanović-Gračanica iz šiptarske vlade Kosova i mnogi drugi ), propao im je projekat POVRATKA, propala je lista Srpska u smislu da sme da se zove po Srpski može samo biti KOSOVARSKA! To su sada najveći INTEGRATORI SRBA NA KIM u Kosovske institucije nudeći zaposlenja OSTAVLJENIM SRBIMA I NARAVNO SVOJIM BLIŽIM ROĐACIMA DA DUALNIM FUNKCIONISANJEM ŠTO VIŠE UGROZE POSTOJEĆE SRPSKE OPŠTINE, OBRAZOVNE, MEDICINSKE I DRUGE INSTITUCIJE OD ZANAČAJA KOJE NAS IDENTIFIKUJU SA SRBIJOM! MORAJU da  opravdaju svoje enormne cifre novca kojeg su potrošili od Kosavske Vlade na NERAZVOJNE PROJEKTE KOJE SU GRADILE Šiptarske firme PO SEVERU! Ono što ova tri musketara 99-te u hajci koju su pravili da se iseli Srpski narod sa KiM ne uspeše, evo svedoci smo da pokušavaju da dovrše posao ove 2016-te!

Marko Đurić jedno mora da zna! GLUPA REŠENJA KOJA NUDI, SAMO NEKA STAVI PRST NA ČELO I TO ISTO NEKA PONUDI NA NEKO DRUGO MESTO U SRBIJI NA PRIMER BEOGRADSKOM UNIVERZITETU, KRAGUJEVAČKOM I OSTALIMA PA DA VIDI ŠTA ĆE DA MU ODGOVORE!

SINKO DA LI SI TI IŠAO U ŠKOLU, BAREM NA NEKU VIŠU ILI FAKULTET I DA LI ZNAŠ KAKVA JE ORGANIZACIJA UNIVERZITETA, FAKULTETA I VIŠIH ŠKOLA“!

Ne preza bezstidno da narušava i urušava sve što je za njegovaog mandata uradio slabeći Srpski korpus i Srpsko okupljeno „kolo“ u odbrani od najezde Šiptara u Srpske sredine….

Žalosno je to što su neke NEVLADINE ORGANIZACIJE PLAĆENE OD ŠIPTARA I EVROPSKE UNIJE VEĆ DVE GODINE U PREGOVORIMA SA NEMIM DEKANIMA, REKTOROM. Primetili smo da su taj posao uzeli da rade pojedinci koji ni fakultete nisu završili ali su se usudili da uređuju Srpski obrazovni sistem na KiM uz podršku NEVLADINOG SEKTORA, DUŠANA JANJIĆA, FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO, I MNOGIH KOJE SU DUBOKO INTEGRISANE U PRIŠTINSKI SITEM…. E da, čak su se takvi pojedinci hrabro nastupajući po inostranstu zalagali za Đurićeve Integracije…. Tako da mnogo je KURVANJA, za rad novca, pozicije, i svega što je pohlepa a nestaje izvornosti Srpskog naroda i u ovom formatu verovatno ćemo biti poslednji potomci Srba na ovom prostoru…

Đurić: Nema inicijative za spajanje fakulteta. Savet fakulteta i studenti: Odbijamo predlog

Foto: KoSSev/sa današnjeg sastanka

„Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju (Univerziteta), ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti“ – poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, nakon sastanka sa predstavnicima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je održan u ovom gradu. Sastanak je održan zbog ranijeg predloga kancelarije upućenom Ministarstvu obrazovanja, 21. marta, za promenu statusa ovog Univerziteta – spajanje pojedinačnih fakulteta unutar samog Univerziteta, a zbog „svakodnevnih pritužbi“ na funkcionisanje i „neostvarivanja integrativne funkcije“ Univerziteta. Đurić je danas objasnio i da je „istina“ da je njegova kancelarija „zatražila od nadležnih institucija da utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi na pojedinim fakultetima“, da  o sudbini fakulteta treba da odlučuju „isključivo akademska zajednica, profesori i nadležna stručna državna tela“. I dok Đurić tvrdi da „nema inicijativa za reorganizaciju“, studentski parlament mitrovičkog univerziteta, kao i Savet fakulteta ovog univerziteta danas su, sa druge strane, odbili upravo predlog Kancelarije za KiM o spajanju 10 fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Iz Saveta, uz kritike na račun Ministarstva obrazovanja, navode i da je pokretanjem inicijative o integracionom univerzitetu Kancelarija za KiM „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“. 

Svi Saveti fakulteta, osim Medicinskog odbili predlog o spajanju fakulteta

U međuvremenu su i Studentski parlament ovog univerziteta i Savet fakulteta medijima dostavili saopštenja, u kojima navode da su odbili predlog Ministarstva obrazovanja i Kancelarije za KiM o spajanju fakulteta.

„ODBIJA se predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, prosleđene dopisom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj: 612-00-567/2016-06 od 24.03.2016,“ stoji u mišljenju Saveta, uz pozivanje na dopis Ministarstva obrazovanja.

U dokumentu Saveta dodaje se i da samo Savet medicinskog fakulteta „smatra da je period od dva dana, od dana prijema predloga upućenog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja R. Srbije i zakazivanje sednica Saveta fakulteta – suviše kratak za davanje sveobuhvatnog stručnog mišljenja o procesu integracije Univerziteta“.

Iz Saveta fakulteta ističu, takođe, da bi usvajanjem odluke o spajanju fakulteta koja, kako navode, „podrazumeva formiranje Integrisanog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici“ – nastupile „trajne negativne posledice po ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i misije koju Univerzitet i fakulteti ostvaruju“.

Oni dodaju i da je Kancelarija za KiM pokretanjem ove inicijative „izašla iz okvira svojih ovlašćenja i ozbiljno ugrozila autonomiju i akademske slobode“ Univerziteta, te zaključuju da su „navodi u pismu – inicijativi Kancelarije za KiM – neosnovani i kao takvi narušavaju ugled Univerziteta u Prištini i izazivaju uznemirenje kako studenata, nastavnika i ostalog osoblja, tako i srpskog naroda na KiM-u i šire akademske zajednice u Republici Srbiji.“

Dalje dodaju da je predloženo rešenje „ishitreno i da nije zasnovano na studioznoj naučno-stručnoj ekspertizi“, te da „predložena integracija ne ide u prilog ni zalaganju Vlade Republike Srbije u borbi za očuvanje AP KiM-a kao suverenog i integralnog dela naše države“.

Savet fakulteta dodaje i da tvrdnja Kancelarije za KiM u dopisu Ministarstvu obrazovanja da „Univerzitet ne ostvaruje integrativne funkcije“ nije potkrepljeno nikakvom argumentacijom, kao ni ocena da „trenutno stanje na Univerzitetu ne omogućava ostvarivanje ciljeva i principa visokog obrazovanja i šteti interesima studenata, srpske zajednice na KiM-u i sistemu visokog obrazovanja Republike Srbije u celini“, a da takva kvalifikacija diskredituje akademsku zajednicu na KiM-u.

Oni kritiku upućuju i na račun Ministarstva obrazovanja, jer je, kako navode, bilo očekivano da ovo ministarstvo, „kada se daju ovakve kvalifikacije, putem svojih organa proveri tvrdnje“, što nije učinjeno, dok je reagovalo na dopis Kancelarije za KiM tek na, kako navode iz Saveta, ponovljeno traženje Kancelarije, predlažući istovremeno da se izvrši integracija.


Studentski parlament jednoglasno odbio predlog o integrisanju fakulteta

„Ne prihvata se predlog odluke o spajanju Univerziteta i fakulteta koji obavljaju delatnost u njegovom sastavu, a koja podrazumeva formiranje integrisanog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, podnet od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,“ navodi se u saopštenju Studentskog parlamenta. 

U obrazloženju podseća na to da je „na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a preko Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, podnet predlog odluke o spajanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i fakulteta koji obavljaju delatnost u njenom sastavu, čime bi se formirao integrisani univerzitet u Kosovskoj Mitrovici,“ te da „način pokretanja, kao suština postupka za statusne promene, nije utemeljena na činjenicama i kao takva ugrozila ciljeve i principe visokog obrazovanja na prostoru Kosova i Metohije.“

Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad Univerziteta

„Srbija je ponosna na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Mislimo da je Univerzitet jedan od stubova opstanka našeg naroda na KiM-u. Nikome nećemo dozvoliti ni da ga gasi, ni da smanjuje, ni da na bilo koji način utiče na rad ovog univerziteta. O sudbini univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici uvek će, uz podršku cele Srbije i sa leđima cele Srbije – odlučivati isključivo akademska zajednica, njeni profesori, studenti i svi oni koji čine taj univerzitet,“ rekao je Đurić medijima ispred zgrade rektorata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

U narednom periodu savetovaćemo se na redovnoj osnovi sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom 

On je dodao i da će se Srbija boriti za to da mitrovički univerzitet, koji je, kako je istakao – jedini na KiM-u koji je član Evropske asocijacije univerziteta – jača i napreduje.

„Naravno, u razgovoru sa rektorom, sa svim dekanima Univerziteta i sa mnogim profesorima, čuli smo i mnogo sugestija i mnogo želja da intenziviramo saradnju. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo se u narednom periodu, na redovnoj osnovi, savetovati sa članovima fakulteta, dekanima i rektorom i da ćemo zajednički pokušati da učinimo da Univerzitet bude jači,“ dodao je Đurić, navodeći da i je opšti zaključak sastanka da će interesi akademske zajednice moći da se zaštite samo uz jedinstvo.

Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici

Na pitanje novinara da li to znači da je povučen predlog Kancelarije za KiM o integraciji Univerziteta, Đurić je odgovorio:

„Nijedan korak neće biti vučen, nijedna mera neće biti pravljena bez najšireg konsenzusa u akademskoj zajednici. Nema nikakvih inicijativa ni za reorganizaciju, ni za bilo šta za šta su postojale spekulacije u javnosti.“

Kancelarija tražila utvrđivanje činjeničnog stanja o funkcionisanju pojedinih službi na pojedini fakultetima

Đurić je, takođe, odgovorio na pitanje – da li to znači da nikakve inicijative za integraciju Univerziteta nije ni bilo i odakle spekulacije i ko ih je pokrenuo?

„Najpre moram da kažem da je u javnost izašlo jedno nepotpisano saopštenje bez pečata i onda je čitav niz spekulacija na portalima proizašao iz toga. Ono što jeste istina, jeste da je naša kancelarija zatražila od resornog ministarstva, od nadležnih institucija da u svom radu utvrde činjenično stanje vezano za funkcionisanje pojedinih segmenata, pojedinih službi, na pojedini fakultetima, i u svakom slučaju to treba da rade nadležni organi, a o sudbini Univerziteta, svakako treba da odlučuju ne vladina tela, ili bilo kakve političke komisije i organi, već isključivo akademska zajednica profesori i nadležna stručna državna tela,“ odgovorio je Đurić.

On je dodao da je njegov utisak da je „neko namerno hteo da izazove konfuziju“ i „širenjem lažnih vesti“ da „poseje bezmalo paniku među studente i među članove akademske zajednice“.

Niko neće i niko ne sme da dira u naš Univerzitet

„Ja sam došao ovde da predstavnicima zajednice, predstavnicima akademske zajednice prenesem jasan stav države, a to je da niko neće i da, dok je ove vlade i dok je celog naše naroda na KiM-u i šire, niko ne sme da dira u naš univerzitet, jer je on jedan od stubova našeg opstanka,“ objasnio je Đurić.

Pročitajte još:

DSS o predlogu spajanja fakulteta mitrovičkog univerziteta: Prvi korak ka konačnom integrisanju u „državu Kosovo“

Milačić: Predlog o integrisanom univerzitetu protivzakonit, tražimo sastanak sa Premijerom

Nedoumice u javnosti: Kancelarija za KiM predložila model Integrisanog univerziteta za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici

Milačić: Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi 

Medijima se, nakon sastanka, obratio i rektor mitrovičkog univerziteta, Srećko Milačić.

Posle oštrih kritka upućenih, u saopštenju za medije, upravo na rad Direktora Kancelarije za KiM, Milačič je danas poručio da mu je „drago da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete“.

„Drago mi je da su rešeni svi nesporazumi oko pisma koje su uputili Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete i što je dogovoreno da u budućem periodu delujemo jedinstveno i da se ponosimo činjenicom da je naš Univerzitet jedan stabilan Univerzitet i da su znanje i istina onaj viši dignitet koji krasi našu obrazovnu i naučnu instituciju,“ rekao je Milačić, dodajući da najbolji pokazatelj toga jeste“ kvalitet obrazovanja koji je postignut na univerzitetu“, za koji se nada da će „uz pomoć države i u narednom periodu biti još bolji“.

20.02.2016 |08:00 -23:59| Kada Srbi stradaju, moćnici žmure i opravdavaju svoje „legitimne“, neljudske i kukavičke postupke, pod izgovorom legitimnosti – da se UBIJAJU I UNIŠTAVAJU SRBI! Svi oni koji u sebi imaju ljudskosti i čojstva znaju i razumeju o kakvoj se neljudskosti radi…


NATO saradnja sa Srbijom – „NAGRADA ZA SRBE ODMAH-NATO ODMAZDA NAD ZAROBLJENIM SRBIMA U LIBIJI!

Verovatno je NATO hteo više od Vojne neutralnosti, čim to nije dobio odmah nastavio sa KUKAVIČKIM UBIJANJEM SRBA, zarobljenika-civila!

Žalosno i tužno je to kako smo ucenjeni sa svih strana! A Beograd i Beograđani hoće da se ponašaju kao FAKTOR na Balkanu… Prigrabili SVE samo za „GLAVNI“ GRAD, a ostatak Srbije oni će polako da prodaju parče po parče da bi samo oni živeli… Naše delovanje naših „bezbedonosnih struktura“, „obaveštajnih“ i neobaveštajnih je žalosno kolika je nesposobnost i nekonkretnost na terenu! Ako su imali informacije i nadzirali zarobljenike, gde je ta dugo očekivana reakcija pa i otkup ljudskih života! Verovatno, sebičnom Beogradu nisu se davale pare ili su jednostavno ljudi zaboravljeni posle nedelju dana priče…. E Srbi i Srbijo, koliko ste za mali i neljudi… izgubili smo ljudskosti i brige za druge svoje i tuđe, totalna sebičnost ima da nas uništi, bezpovratno…

Predsednik Tomislav Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o NATO

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Autorski tekst predsednika Republike Srbije prenosimo u celosti

AUTORSKI TEKST PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE PRENOSIMO U CELOSTI:

NAKON što je Skupština gotovo jednoglasno usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, od 12. 02. 2016. (sa 156 glasova za i 1 glasom protiv), osetio sam potrebu da sa javnošću podelim razloge zbog kojih sam potpisao taj zakon. Ne zato što postoji potreba da se opravdam, već zato što postoje brojne maliciozne i netačne informacije i interpretacije Sporazuma, koje želim da demantujem činjenicama i uklonim nedoumice. Zakonom se utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zakon uspostavlja pravni okvir za saradnju, koja je otpočela još 2006. godine, potpisivanjem SOFA sporazuma. Vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i Vlada Republike Srbije, su pre deset godina ušle u proces saradnje sa organizacijom NATO, na dobrovoljnoj osnovi, i u nju su bila uključena sva nadležna ministarstva i institucije RS. Vlada Republike Srbije, koju su tada činile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, je 2011. godine donela odluku o započinjanju procesa izrade IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), čiji su prioriteti: podizanje političkog dijaloga, vojne i odbrambene saradnje, javne diplomatije, naučne saradnje, saradnje u vanrednim okolnostima, kao i zaštiti poverljivih informacija. IPAP je usvojen 2014. godine. Pre nas su IPAP usvojile Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Rusija ima uspostavljen institucionalni stepen saradnje sa NATO u formi Saveta (NATO-Russia Council), što je mnogo viši i razvijeniji oblik saradnje, kroz više od dvadeset radnih grupa i komiteta, a učestvovala je i u NATO misijama. Savet je trenutno suspendovan, a kao razlog su navedeni situacija na Krimu i, generalno, rusko postavljanje prema Ukrajini. Rusija je potpisala SOFA sporazum 2005. godine, a u Partnerstvu za mir je od 1994. godine.

Srbija stoji na čvrstim pozicijama vojne neutralnosti. Ni jedan potez državnog vrha Republike Srbije, niti bilo koji propis, od 2012. godine, nije doveo u pitanje takvu poziciju. Saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i incijative.

Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angazovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU.

Srbija je inicirala osnivanje Poverilačkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničko remontnog Zavoda Kragujevac, novembra 2011. a isti je odobren od strane NATO sredinom 2013. godine. Tim fondom je predviđena ukupna donacija od 3,7 mil evra za Zavod u Kragujevcu i to za nabavku odgovarajuće opreme i obuku. Nakon završetka projekta, novonabavljena oprema ostaće u Zavodu i on će biti osposobljen kao regionalni centar za uništavanje viška municije i opreme koja postoji u velikom obimu u regionu (oko 150.000 t). Velika Britanija je vodeća država u implementaciji Projekta, a najveći donator za sada je SAD sa 500 hiljada evra. U projektu učestvuju kao donatori i partnerske zemlje, Švajcarska i Irska. Srbija učestvuje sa 450 hiljada evra, a očekuje se zarada od prodaje prerađenog materijala od oko 700 hiljada evra.

U okviru sporazuma je predviđeno uništavanje oko 2 hiljade komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Tu municiju ne možemo ni da koristimo, niti da prodamo, a neuslovno se skladišti. Ona može da prouzrokuje nesreću sličnu onoj u Paraćinu. Da budem potpuno jasan. Niko nas ne primorava da uništimo tu municiju. Mi nemamo ni mogućnosti ni sredstva da to učinimo i to se čini isključivo u našem interesu i na naš zahtev. Remontni Zavod Kragujevac već radi na uništavanju viška municije, ali s obzirom na veliku količinu zastarele municije (oko 8 000 t) i na staru opremu i tehnologiju i visoke troškove, trebalo bi puno vremena, uz ogroman bezbednosni rizik.

NATO je podržao ovu inicijativu u cilju povećanja regionalne bezbednosti. Inače treba pomenuti da su sa NATO već realizovani slični poverilački fondovi: uništavanje 28.000 komada viškova malog i lakog naoružanja, u vrednosti od 375 hiljada evra, tokom 2003. godine. Zatim 2005. godine, kada su uništene zalihe protivpešadijskih mina, (oko 1,7 miliona evra). Projekat se realizovao dve godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.

Što se tiče odredaba Zakona, koje regulištu diplomatski imunitet, on jeste predviđen za pripadnike NATO koji se sa našom dozvolom nalaze na teritoriji Srbije i tu važi princip reciprociteta, odnosno, pripadnici naše vojske takođe uživaju diplomatski imunitet u zemljama potpisnicama. Pravila o imunitetu su uspostavljena osnivanjem Vojne kancelarije NATO, 7. decembra 2006. godina, što je potpisao ministar odbrane Zoran Stanković.

Što se tiče odredaba o oslobađanju od plaćanja carine i poreskih dažbina, na njih se takođe primenjuje princip reciprociteta ustanovljen Partnerstvom za mir. Predstavnici zemalja potpisnica Partnerstva za mir su oslobođeni dažbina u zemlji u kojoj izvršavaju određenu ugovorenu aktivnost.

Srbija veoma vešto nalazi balans u veoma kompleksnim međunarodnim političkim i bezbednosnim odnosima i smatram da podizanje tenzije u javnosti, oko dogovora koji se postižu u interesu naše zemlje, niukom slučaju ne doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i težnji da se očuva bezbednost zemlje i bolji život svih građana. Naprotiv.

Inače, sa NATO je do sada potpisano 5 sporazuma koji su potvrđeni sledećim zakonima:

  1. Zakon o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Crne Gore i Organizacije Severnoatlantskog pakta(NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama(4. novembra 2005. godine)
  2. Okvirni dokument partnerstva za mir(14. decembra 2006. godine)
  3. Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju-Saveznički odbor 135(AC 135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema(9. maj 2011. godine)
  4. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju(8. jula 2011. godine)
  5. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (19. februar 2016. godine)

Vučić: Pitam Amerikance da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je zvanično potvrđeno da su dvoje otetih srpskih državljana, Slađana Stanković i Jovica Stepić, ubijeni u Sabrati, u vazdušnim napadima američkih snaga koje su bombardovale položaje islamista. Ahmed Abaši, koji blisko sarađuje sa ID uz veliku materijalnu korist, je najodgovorniji za kidnapovanje Srba, kaže Vučić. Premijer je upitao SAD da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi.

„Ono što je naša služba sa 100 posto sigurnosti mogla da potvrdi je da su naši državljani u Libiji stradali u vazdušnom udaru američkih snaga. SAD je bombardovala položaje Islamske države“, naveo je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. Premijer je uputio izraze najdubljeg saučešća porodicama poginulih.

Pripremili Sanja Ljubisavljević i Veljko Medić

„Ovo je tužan dan za našu zemlju“, naglasio je Vučić i dodao da će tela biti dopremljena u ponedeljak u kasnim poslepodnevnim satima.

Vučić je rekao da je, prema operativnim saznanjima najodgvorniji za kidnapovanje pripadnik porodice Ahmeda Abašija, koja se bavi krijumčarenjem i prebacivanjem ljudi prema Italiji, a koji nije pripadnik ID, ali blisko sarađuje s njima.

Premijer je dodao da je to bila prva velika talačka kriza s kojom se suočila Srbija, da je srpska služba postupala izuzetno profesionalno, i da veruje da bi građani Srbije bili oslobođeni da nisu ubijeni u američkom bombardovanju.

Srbija nije nikad direktno pregovarala s onima koji su Srbe oteli, dodao je, ali je držala stvari pod kontrolom i nedeljno dobijala dokaze o zdravstvneom stanju dvoje državljana, kao i da je srpska služba sarađovala s ruskom, američkom i drugim službama bezbednosti.

I danas je, kako je rekao, razgovarao s američkim službama i da po svemu sudeći oni nisu imali saznanja da se osobe srpske nacionalsnoti ali i drugi stranci nalaze na lokaciji koja je bombardovana.

„U sukobu drugih zemalja, ali i tuđih interesa, kao strašna kolateralna šteta, stradali su Srbi, ali i neki drugi“, rekao je Vučić, dodajući da su libijske snage nudile Srbiji zajedničku akciju oslobađanja, ali da je procenjeno da bi takva akcija dovela do mnogo žrtava.

Vučić je rekao i da je ambasador SAD izjavio saučešće Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ranije danas rekao da su oteti srpski državljani najverovatnije ubijeni u vazdušnim napadima SAD.

Ako sam kriv za američke bombe, prihvatam

„Ako sam kriv za američko bombardovanje, prihvatam“, rekao je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na navode i optužbe pojedinih medija da je za stradanje dvoje Srba u Libiji odgovorna vlast u Srbiji, a da je on već otputovao u London.

S druge strane, kako je naveo, neće da dozvoli da neko vređa pripadnike službe bezbednosti, koji su radili danonoćno.

„Nikada nismo prošli tako da problem ne rešimo, i ovo smo bili na putu da rešimo, već smo oslobodili šestoro naših ljudi. I ove bismo oslobodili da nije bilo američkih bombi“, poručio je premijer.

„A to da je moj NATO, na to bolje da ne odgovaram. Jedino, što smatram da Srbija ima dovoljno mudrih ljudi da nikad ne dođemo u situaciju da se ponove slučajevi ni Milice Rakić ni mnogih drugih. A oni koji misle da je rešenje u tome da se bijemo s celim svetom, u tome neću da učestvujem“, dodao je Vučić.

Kako je naveo, u svakom slučaju je spreman da postavi pitanje, pa i Amerikancima, da li su znali ko se nalazi na lokaciji koju su bombardovali.

„Za sada smo dobili nezvanični odgovor od CIA, a ja čekam i zvanični odgovor na to pitanje“, zaključio je premijer.

Ponašaću se u najboljem interesu Srbije

Vučić kaže da nije spreman da zaoštrava i kvari odnose sa SAD, jer su nam oni potrebni kao prijatelji i partneri, a ne kao neprijatelji, te će se zato ponašati ozbiljno i odgovorno, u najbojem interesu Srbije.

Premijer je rekao da nije teško od SAD napraviti neprijatelje, ali da to neće vratiti živote stradalih.

To, primetio je, nije zato što on nije hrabar, jer, dodao je, još dva meseca će biti premijer i imaće petlju i hrabrosti da svakom kaže šta misli.

„Ali, to što ću nekoga da opsujem sad neće vratiti u život Jovicu i Slađanu. Tako da ću da se ponašam ozbiljno, odgovorno i u najboljem interesu Srbije. Makar to ne bilo u najboljem interesu mom lično, niti političke stranke koju vodim“, kazao je premijer.

Ako neko zna ko je terorista u Libiji, a ko nije, neka kaže

Vučić je izjavio je da je Srbija o oslobađanju dvoje otetih državljana u Libiji pregovarala sa različitim predstavnicima krila libijskih vlasti, a da se njihova otmica „izvesno“ nije dogodila slučajno.

Vučić je rekao da je samo BIA imala njegovo odobrenje da u potpunosti rukovodi slučajem otmice i da su traženi najbolji načini da se oteti oslobode.

„Ako mi vi kažete ko je u Libiji terorista, a ko nije, svaka vam čast“, rekao je Vučić i dodao da je bilo bezbroj posrednika koji su, kako je naveo, „nudli svakojaka čuda“.

„Čovek po imenu Ganudi davao je kontradiktorne informacije o samoj otmici i o njegovim kontaktima sa našim ljudima postoje veoma kontradiktorne informacije. Stavovi prisutnih Libijaca o samom viđenju otmice dramatično su različiti u odnosu na ono što su rekli pojedini srpski državljani“, rekao je Vučić.

Istakao je da je srpska služba razgovarala sa ruskom, američkom, austrijskom, češkom, italijanskom službom bezbednosti, te da su najkonrektnije informacije dobijene od Španije, 12. februara, o lokaciji otetih, koju je kasnije BIA proveravala sa američkom CIA i FBI.

Upitan kako je i zašto je došlo do otmice i da li je bila ciljana, Vučić je rekao da veruje da se nije dogodila slučajno.

„Sa izvesnošću mogu da kažem da se nije dogodila slučajno, prema informacijama kojima naše službe raspolažu. Pitanje je samo da li su baš oni bili meta, ja bih rekao da ne. Oni su se slučajno ili greškom našli u tom automobilu“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da, prema njegovim saznanjima, Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nalog za putovanje tokom koga su u Libiji oteti srpski državljani, iako je to uobičajena praksa, ali je odbacio spekulacije da je u konvoju bilo novca.

Premijer je rekao da u Libiji ima 250 srpskih državljana koje su vlasti molile da napuste tu zemlju i dodao da se on zalaže da se Ambasada u Tripoliju zatvori, ali će se konsultovati sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Porodicama poginulih država će pomoći koliko može, kaže Vučić i dodaje da je imao najteži zadatak da tu informaciju saopšti porodicama.

Vozač i služžbenik srpske ambasade u Libiji, Jovica Stepić i Slađana Stanković, oteti su 8. novembra proššle godine.

Pentagon:Nejasne okolnosti smrti državljana Srbije

Pentagon nije imao informacije da u kampu ID, u kojem je stradalo dvoje srpskih državljana, ima i civila, naveo je portparol Pentagona Peter Kuk.

IZVOR: B92 SUBOTA, 20.02.2016. | 21:53

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Pentagon se pisanom izjavom oglasio povodom smrti srpskih državljana koji su ubijeni u vazdušnom napadu snaga SAD u Sabratu na Islamske države.

„Videli smo izveštaje o tome da su dvoje srpskih talaca ubijeni u Libiji. U ovom trenutku nemamo informacije koje bi ukazivale da su njihove smrti posledice udara koje su vojne snage SAD sprovele protiv pripadnika ID i kampa Islamske države u Libiji“, navodi su izjavio portparola Pentagona Petera Kuka.

Pročitajte još:

Kako je naveo, snage SAD su posmatrale taj kamp nedeljama.

„U vreme napada nije bilo pokazatelja da u kampu ima i civila. Iako okolnosti njihove smrti ostaju nejasne, izražavamo najdublje saučešće srpskoj vladi i porodicama ubijenih“, rekao je Kuk.

On je dodao da sve informacije koje možgu, podeliće sa srpskom vladom.

„Kada sprovodimo operacije, vojska SAD preduzima izuzetno opsežne mere da bi ograničila rizik od civilnih žrtava i u kampanji protiv ID nastavićemo to da činimo“, navodi se u saopštenju.

FHP: Srbija da suđenje osmorici bivših pripadnika Kobri OVK prepusti Kosovu

Fond za humanitarno pravo iz Beograda (FHP) reagovao je na presudu niškog suda osmorici nekadašnjih pripadnika OVK.Najveći pravni nedostatak predmeta OVK slučaja „Kobre“, kako se zvala jedinica u kojoj su bili ovi pripadnici, smatra FHP, tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči na Višem sudu u Nišu 9. februara, ovo delo se „nije moglo prekvalifikovati“ u ponovljenom postupku. Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što „načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu“. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, „mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti“. Čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se „ne sme suditi u odsustvu“, ako je moguće i „poželjno da mu se sudi u drugoj državi“, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan Specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju. Saopštenje FHP pročitajte u celosti u nastavku:

Kosovsko ministarstvo pravde: Sud da povuče odluku

U međuvremenu se, povodom odluke niškog suda, oglasilo i Ministarstvo pravosuđa Kosova, poručivši da „Srbija nastavlja da deluje u suprotnosti sa međunarodnim pravom i novom realnošću na Kosovu“, da odluka suda „krši princip pozitivnog prava same srpske države, koja u velikoj meri zloupotrebljava toleranciju međunarodnih mehanizama“, te da bi zato „ovu situaciju trebalo pažljivo da razmotre međunarodna tela na Kosovu, posebno EULEX“. Ova odluka krši prava građana Kosova koja su ima garantovana Ustavom i „međunarodnim instrumentima“, ocenjuje kosovsko ministarstvo pravde.

„Logika pravnih i pravosudnih organa Srbije je zastarela i pripada bivšem sistemu Savezne Republike Jugoslavije, koja više ne postoji kao takva, kao država, kao oblik državne vlasti, niti kao pravni sistem i ne može naslediti pravne osnove za građane koji pripadaju novoj realnosti – državnoj, administrativnoj i političkoj,“ dodaju iz kosovskog ministarstva.

„Za pravni sistem Kosova odluke ove vrste su bez pravnog dejstva i tražimo od Srbije da ih povuče. Takođe, tražimo od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju da povuče ovakvu odluku,“ naveli su, takođe, iz ovog ministarstva, dodajući da će kosovske institucije nastaviti da koriste sve mehanizme kako se „nalozi za hapšenje, bez zakonske osnove, ne bi sproveli u EUROPOL-u i INTERPOL-u“ i sličnim međunarodnim orgnizacijama.


Pročitajte još:

Niški sud: 8 pripadnika OVK osuđena na po 15 godina zatvora zbog ubistva srpskih vojnika; Mustafa: Vojnici „dobili zaslužen odgovor“

„Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku/Shyqer Maloku, Džafer Gaši/Xhafer Gashi, Demuš Gacaferi/Demush Gacaferi, Dem Maljoku/Dem Maloku, Argon Isufi/Argon Isufi, Anton Čuni/Anton Quni, Alija Rabit/Alija Rabit i Rustem Beriša/Rustem Berisha, kojima se sudi u odsustvu, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.

Izmenjenom optužnicom iz oktobra 2015. godine, osmorici optuženih se stavlja na teret krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Oni se terete da su, kao pripadnici terorističke grupe „Kobre“ koja je delovala u okviru OVK, u septembru 1998. godine na jugoslovensko-albanskoj granici postavili nagazne mine i iz zasede napali pripadnike Vojske Jugoslavije (VJ), kojom prilikom je šest pripadnika VJ poginulo a šest ranjeno. Optuženi nisu dostupni organima gonjenja Republike Srbije, pa im se stoga sudilo u odsustvu na osnovu člana 381 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji ovakav proces dopušta ako su optuženi u bekstvu ili nedostupni državnim organima, ali „samo kada postoje naročito opravdani razlozi”.

U ovom predmetu prvu optužnicu podiglo je vojno tužilaštvo 1999. godine, da bi nakon prelaska vojnih predmeta u nadležnost tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Protiv ove presude žalbu je izjavio samo branilac optuženih. U žalbenom postupku presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje, a predmet je prešao u nadležnost Višeg suda u Nišu.

Najveći pravni nedostatak ovog predmeta tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči 9. februara, ovo delo se nije moglo prekvalifikovati u ponovljenom postupku. Naime, prema članu 453 ZKP-a, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženih, što je slučaj u ovom predmetu, „presuda se u ponovljenom postupku ne sme izmeniti na njihovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije” [kurziv FHP]. ZKP međutim ne pojašnjava šta znači „na štetu optuženih“. FHP smatra da citirana odredba ZKP-a nije bila prepreka da se predmetno krivično delo prekvalifikuje u ratni zločin, ukoliko su okolnosti slučaja na to ukazivale, te da se nadležnost u ovom predmetu prenese na TRZ.

Naime, u vreme događaja iz optužnice, odnosno u septembru 1998. godine, na Kosovu se odvijao oružani sukob između oružanih snaga SRJ i OVK, a optuženi u ovom predmetu pripadaju jednoj strani u oružanom sukobu, te krivično delo opisano u optužnici u ovim okolnostima može biti samo ratni zločin, a ne krivično delo terorizma. Haški tribunal je nesumnjivo utvrdio da se u septembru 1998. godine na Kosovu odvijao oružani sukob (vidi npr. predmet Haradinaj, par. 100), a TRZ takođe prepoznaje da je sukob na Kosovu trajao već od 1998. godine.

Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti. Tako gledano, a prema odredbi člana 453 ZKP-a, prekvalifikacija dela u ratni zločin ne bi bila na štetu optuženih, štaviše za njih bi bila povoljnija. Sa druge strane, mora se imati u vidu da nije svaka vrsta napada na pripadnike druge strane u sukobu dozvoljena, ali je takav zaključak u ovom predmetu trebalo da donese TRZ, kao jedino kompetentno nacionalno tužilaštvo, te da, shodno tome, nastavi gonjenje ili od njega odustane.

Najzad, čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Naime, izbegavanje suđenja u odsustvu za ratne i druge zločine prema međunarodnom pravu je danas standard, uspostavljen da bi se sprečila politička suđenja. Brojni nacionalni sistemi, međunarodni sudovi i međunarodne organizacije predviđaju zabranu suđenja u odsustvu, pa je tako Privremena misija Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) regulativom iz 2001. godine zabranila suđenja u odsustvu za kršenja međunarodnog humanitarnog prava; ZKP Bosne i Hercegovine (član 247) previđa generalnu zabranu suđenja u odsustvu; tako postupa i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (član 63); itd.

Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se ne sme suditi u odsustvu ako je moguće i poželjno da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju.“

Kadeti u uniformama Kosovske policije na akademiji u Vučitrnu klanjaju Alahu na strelištu

FOTO: Zeri

Kadeti Kosovske policije u Vučitrnu se svakog četvrtka i petka mole. Zeri je objavio fotografije na kojima grupa od dvadeseteka ovih kadeta petkom klanja Alahu na zemlji, u blizini autobusa koji ih je doveo na strelište ove policijske akademije.

„Oni to rade čak i pod uniformom Kosovske policije,“ napisao je Zeri.

Ovi kadeti diplomiraće u martu.

EU o incidentima u Skupštini Kosova: „Štetni za institucionalni život i građane“

Evropska unija osudila je juče incidente koji su se dogodili u Skupštini Kosova i istovremeno pozvala sve strane na uzdržanost od nasilja i povratak dijalogu. EU, u svom saopštenju objavljenom na zvaničnoj Internet stranici Spoljnopolitičkog saveta EU, ističe da je opstrukcija rada skupštine „štetna za institucionalni život i za građane Kosova“.

„Pozivamo na uzdržavanje od nasilja u bilo kom obliku i na vraćanje dijalogu, zasnovanom na principima demokratske vlasti i demokratske opozicije, koje funkcionišu unutar demokratskih institucija,“ ističu iz EU.

Iz Evropske unije, takođe, navode da je potrebno da se sve strane uzdrže od „upotrebe zapaljive retorike“, koja, kako se navodi, samo produbljuje podele i otežava dijalog.

„Politički ciljevi treba da budu postignuti kroz demokratski proces, u interesu naroda Kosova,“ zaključuju iz EU.

Poslanici kosovske opozicije juče su ponovo bacili suzavac u salu Skupštine Kosova. Suzavac je bačen čak tri puta, a sednica, koja je trebalo da počne u 10 časova, više puta je odlagana, te je zvanično počela u 15 časova. Sa sednice je udaljeno ukupno 18 poslanika opozicije, a njih devetoro je uhapšeno. Njima je određeno četrdesetosmočasovno zadržavanje, a terete za dela „vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja (gas)“, kao i za „opstrukciju službenih lica u vršenju službene dužnosti“.

Kosovska opozicija od početka oktobra 2015. bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, a pre tri dana je opozicija održala još jedan protest koji je, uprkos bojazni da bi mogao biti nasilniji, i velikom broju ljudi, završen po prvi put mirno.

Đurić: Srbi treba da imaju kandidata za predsednika Kosova

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izjavio da Srbi na Kosovu treba da imaju svog kandidata za predsednika Kosova.

Marko Đurić 

„Savetovali smo predstavnike Srpske liste da se tako postave. Mislim da će doneti odluku u interesu Srba, a ako Srbi ne budu imali svog kandidata, ne izgleda realno da podrže Tačija“, rekao je Đurić.

On je naveo da ne veruje u autentičnost političkih problema i „politickog haosa u Prištini“.

„Taj politički haos u Prištini, ne verujem u njegovu autentičnost, verujem u to da su delovi vladajućih stranaka umešani u haos i da je u pitanju politička igra za vlast između klanova koji se bave politikom. Mi u svemu tome ne vidimo interes za srpski narod“, rekao je Đurić.

On je kazao da sadašnji rečnik i politički diskurs u pokrajini ne doprinosi boljim odnosima.

Đurić ističe da će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da glasaju na predstojećim izborima u Srbiji, kao što je bio slučaj i sa parlamentarnim izborima 2014. godine.

„Odvajanje novca za Fond preporuka, ne obaveza“

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da mu nije jasan otpor, i da je neverovatno da nekome smeta poziv da se na dobrovoljnoj osnovi odvoje sredstava za humantirani Fond Eparhije raško-prizrenske.

„To je malo za rubriku verovali ili ne. Nekome smeta poziv da se, državni funkcioneri pre svega, na dobrovoljnoj osnovi odreknu dela sredstava za humantirani Fond, kojim se između ostalih, finansiraju i narodne kuhinje“, rekao je Đurić za RTS.

Prema njegovim rečima, reč je o pozivu na dobrovoljnom, humanitarnom nivou, jer je, dodao je, naša crkva najprisutnija humanitarna organizacija na Kosovu i to nema nikakve veze sa diskusijom da li je država odvojena od crkve i slično.

On je podsetio na značaj rada Eparhije raško-prizrenske, ističući da bez aktivnog rada eparhije svih ovih teških 16 godina na KiM, pitanje da li bi pomoći u mnogim ugroženim sredinama i bilo.

„Ovde se ne pogađa suština. Pitao sam da li bi funkcioneri i oni koji primaju duple plate odvojili novac da pomognu Fond. Nije obaveza, već je poziv na dobrovoljno izdvajanje dela zarade. Sramota me je i u njihovo ime“, napominje Đurić.

Božović: Još nema pismene presude Ivanoviću

Ni posle skoro mesec dana braniocima Olivera Ivanovića još nije stigla presuda Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici u zvaničnoj formi, izjavila je danas potpredsednica GI SDP Ksenija Božović.Ksenija Božović

Krajnji rok za dostavu presude je kraj marta, rekla je ona dodavši da ne shvata zašto je Euleks revnostan i odluke donosi brzo samo u stvarima koje idu na štetu odbrane lidera njene stranke.

“Advokati svakodnevno rade na pripremi žalbe, ali su nemoćni da išta preduzmu dok ne stigne presuda, koja je Ivanoviću samo pročitana, i u pismenoj formi“, rekla je Božović za RTV Mir.

Ona je ocenila da bi Briselski sporazum o pravosuđu, koji podrazumeva integraciju srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem, mogao da pozitivno utiče na pravičan ishod slučaja Ivanović, ali je konstatovala da je njegova implementacija na terenu veoma spora.

Haradinaj vratio poslanički mandat

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto poslanika u Skupštini Kosova.Ramuš Haradinaj

Haradinaj je u saopštenju dostavljenom medijima rekao da je Skupština postala institucija za pokriće ustavnih povreda.

„U mom mandata poslanika pokušao sam da pokažem zabrinutost za ozbiljne probleme od interesa za zemlju, uključujući i greške koje su napravljene sa potpisivanjem dva sporazuma,  o spornom razgraničenju i ZSO, ali sam ignorisan od strane uzurpatora vlasti Skupštine”, rekao je Haradinaj u obrazloženju.

Haradinaj je kazao da “Skupština Kosova nije demokratska institucija” i da zbog toga ne vidi sebe ka zakonodavca.

Delavi: Razočaran sam

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi rekao je da je razočaran time što je opozicija ponovo u Skupštini Kosova upotrebila suzavac.Greg Delavi danas u Skupštini Kosova 

Delavi koji je danas boravio u Skupštini Kosova rekao je novinarima nakon napuštanja zgrade parlamenta da je razočaran današnjim ponašanjem opozicije.

“Samo dva dana nakon što smo proslavili rođendan Kosova, za žaljenje je što sada vidim da postoje ljudi koji pokušavaju da prekrše demokratiju”, rekao je američki ambasador, pozivajući sve strane da rade zajedno kroz dijalog.

“Pozivam sve da izbegnu rečnik koji otežava mogućnost dijaloga i razvoj Kosova”, rekao je ambasador SAD-a.

„Izbor Tačija za predsednika Kosova sledeće sedmice“

Vladajuća koalicija namerava da na sednici Skupštine Kosova, koja bi trebalo da bude održana sledećeg četvrtka, izabere lidera DPK Hašima Tačija za predsednika Kosova, piše portal gazetablic.com.Hašim Tači 

Pozivajući se na izvore unutar koalicije, portal piše da će početkom sledeće nedelje na sednici Predsedništva Skupštine Kosova biti određen datum održavanja naredne sednice na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Kosova.

„U ponedeljak ili utorak će biti održana sednica Predsedništva gde će se odrediti datum održavanja sednice na kojoj će biti izabran predsednik. Najkasnije sednica će biti zakazana za četvrtak“, rekao je izvor portala i dodao da će to biti redovna sednica Skupštine Kosova.

„Pokazaćemo opoziciji da se ne povlačimo“, rekao je on.

Prema tom izvoru koalicija za najavljeno zasedanje i izbor novog predsednika ima podršku međunarodnog faktora, a kako je navedeno, poziv za sednicu će biti dostavljen svim poslanicima opozicije.

„Oni poslanici koji pokušaju da ometaju održavanje sednice biće suspendovani, mogu čak biti i uhapšeni. Koalicija je odlučnija nego bilo kada. Za to imamo podršku i ambasadora zemalja velike petorke“, rekao je izvor portala.

Opozicija je još jednom potvrdila da će učiniti sve da onemogući izbor Tačija za predsednika Kosova.

Moguće je da na dan kada na dnevnom redu Skupštine bude izbor predsednika Kosova u Prištini budu organizovani novi protesti.

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

11.11.2015|08:00 -23:59 |Naše samopouzdanje je palo jer smo verovali neprijatelju, uništavali smo svoje institucije i nismo u prvom koraku pregovora insistirali na principu: „korak ustupanja njima a onda korak ustupanja nama“! Ili su pregovarači težili da Beograd faktički sve prihvati što Šiptari traže za svoju nezavisnu „NO UNESKO Državu“


„Kome sada da verujemo u nastavku dijaloga?“

11.11.2015, 12:40|Izvor: B92/Beta|

Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da Beograd nastavlja rad na nacrtu Statuta o ZSO i očekuje od EU pritisak na Prištinu da primeni sporazum.

Srbija je ogorčena, jer je Priština napustila Briselski sporazum i javno odbija da sprovodi sporazum o ZSO, rekao je Đurić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije i istakao da odluka Ustavnog suda Kosova o suspenziji tog sporazuma kazuje da Priština nikada nije ni imala nameru da ga sprovodi.

„Šta će sada reći i uraditi EU nakon suspenzije? Zamislite samo da je bilo obrnuto i da je Vlada Srbije izašla s takvom inicijativom i izašao izvan samog teksta Briselskog sporazuma. Uveren sam da bi reakcija bila momentalna i energična,“ rekao je Đurić.

On je ukazao da od 25. avgusta, kad je sporazum usvojen, Priština nije učinila ništa kako bi donela izvršnu uredbu o osnivanju ZSO, kao i da se zbog toga još nije video bilo kakav ozbiljniji pritisak EU.

„Naprotiv, ono što smo videli jeste kontinuirana podrška Prištini u pitanju evrointegracija. Ta situacija je u političkom smislu neodrživa. Postavlja se pitanje kome i na koji način mi možemo da verujemo u produžetku dijaloga vezano za bilo šta, ako ne postoji spremnost da se na Prištinu izvrši minimalni pritisak da spovede makar jednu elementarnu obavezu iz Briselskog sporazuma,“ rekao je Đurić.

On je upitao i do kada će trajati „farsa čiji je jedini cilj da onemogući Srbima na KiM-u da imaju više prava, da izvrgne ruglu poverenje koje pokušavaju da se izgradi u Briselu i čiji je cilj da omalovaži i ponizi Srbiju i srpski narod.“

„Tako se ne grade normalni odnos ni poverenje, a ni trajna stabilnost i budućnost,“ istakao je Đurić.

On je naveo da će Beograd narednih dana obaviti intenzivne konsultacija s predstavnicma Srba sa KiM-a i odluke o daljim koracima donositi u saradnji sa njima.

Srbija će nastaviti da sprovodi Briselski sporazum i deo koji se tiče osnivanja ZSO i već danas će nastaviti aktivnosti na izradi nacrta statuta ZSO, rekao je Đurić i istakao da ozbiljna ekipa stručnjaka radi na tom nacrtu.

Ustavni sud Kosova je suspendovao sporazum o Zajednici srpskih opština koji je deo Briselskog sporazuma. Prema navodima srpskih zvaničnika, rok za formiranje te zajednice je četiri meseca od 25. avgsuta, kada je sporazum usvojen.

Đurić je na konferenciji za novinare rekao da je na današnjoj sednici Vlade Srbije bilo reči i o glasanju u UNESCO-u, na kome zahtev za članstvo Kosova u tu agenciju UN-a nije prošao.

Državama iz okruženja koje su podržale članstvo Kosovo on je uputio izreku: „Ko ne želi brata za brata, imaće tuđina za gospodara“.

„Iskreno se nadam da će države u regionu u narednom periodu biti opredeljene više za saradnju. Srbija želi da ima što je moguće prijateljskije odnose sa svima njima, a da bi svi oni trebalo da izvuku pouku iz ove stare narodne mudrosti“, rekao je Đurić.

On je naveo da Srbija nastavlja da radi na očuvanju kulturne i duhovne baštine na KiM-u.

Lunaček: Sporazum o ZSO podložan promeni

11. 11. 2015, 15:27|Izvor: RTK2|

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček govorila o SSP-u, o odbijanju zahteva Kosova za članstvo u Unesko, ali i o odluci Ustavnog suda da se suspenduje sporazum o ZSO.

Lunačekova je na početku svog izlaganja istakla da je veoma zadovoljna potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je kosovska Skupština veoma brzo ratifikovala. Ona je takođe pozvala kosovsku opoziciju da se vrati u Skupštinu.

„To je prvi put da imamo ugovorne odnose između EU i Kosova, to je nekakav prvi korak u procesu evropskih integracija i da Kosovo postane zemlja kandidat. Još uvek ima puno toga da se uradi, ali ovo je prvi korak i drago mi je da smo to postigli. Šta znači SSP? To podrazumeva bolje uslove za proizvode sa Kosova kako bi se izvozili u zemljama EU, ali ne radi se samo o biznisu, već i o razmeni u obrazovanju, o istraživačkim programima, o velikom broju mladih obrazovanih ljudi koji će želeti da dođu u EU. To je pozitivna stvar u vezi sa sporazumom “, rekla je Lunaček.

Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda o suspendovanju sporazuma o Zajednici Srpskih opština, Lunaček je rekla da ukoliko se konačno utvrdi da je sporazum o ZSO u suprotnosti sa Ustavom Kosova, taj sporazum treba menjat, ali i obratiti Venecijanskoj komisiji. „Ne mislim da je to neprijateljski akt prema Srbiji. Treba videti sta će Ustavni sud konačno odlučiti, to je prvo na šta treba čekati“, kazala je Lunaček.

Kada je u pitanju dijalog između Beograda i Prištine, Lunaček je istakla da će od predstavnice EU Federike Mogerini zatražiti da urade procenu koji su to postignuti sporazumi implementirani i da se na taj način otkolne nesuglasice ko šta radi i ne radi. „Kosovo i Srbije moraju da imaju dobre međusobne odnose, u suprotnom nema napretka“.

Izvestilac Evropskog Parlamenta za Kosovo je predstavnicima opozicionih partija na Kosovu uputila apel da se vrate u skupštinske klupe, da ne ometaju rad Skupštine i usvoje budžet za narednu ugodinu, ukoliko se to ne reši na vreme, konstatovala je, ispaštaće građani Kosova.

Marić: Loša poruka

Koordinator tima za uspostavljanje ZSO, Ljubomir Marić rekao je da odluka kosovskog Ustavnog suda o suspenziji dela Briselskog sporazuma predstavlja lošu poruku, koja će dodatno otežati pregovarački proces u Briselu.

Marić je za RTS rekao i da će zbog ove odluke biti teže svakome ko želi konstruktivno da razgovara, jer se „sve što se s jedne strane radi dobro, sa druge strane blokira“.

„Prosto je neverovatna odluka Ustavnog suda dan posle odluke Uneska da ne primi Kosovo i jednostavno, izricanje ovakve privremene mere u ovakvom momentu je loša poruka i dodatno će otežati i proces koji se odvija u Briselu i sigurno da će biti mnogo teže i vladi Srbije i svakom ko ide u Brisel da konstruktivno razgovara“, poručio je Marić, koji je i ministar lokalne samouprave u kosovskoj vladi.

„Sve ono što je dobro za Srbe na Kosovu i Metohiji dočekuje se na na najgori mogući način, dakle stopira se i opstruira“, upozorio je Marić.

Marić je dodao i da je od međunarodne zajednice čuo da zahteva od Prištine da sprovede dogovoreno, ali da se po aktivnostima ne vidi da je to tako.

EK bez komentara na odluku Ustavnog suda

U Evropskoj komisiji danas nisu hteli da komentarišu odluku kosovskog Ustavnog suda da privremeno suspenduje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Maja Kocijančić

„Mi ne komementarišemo tekuće pravne postupke“, saopštila je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Ona je ponovila raniju izjavu da Brisel od obe strane u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine očekuje primenu sporazuma o ZSO.

Ustavni sud Kosova suspendovao je juče sporazum o ZSO, koji su 25. avgusta sklopili predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa.

Sud će do januara sledeće godine doneti mišljenje da li je taj sporazum u skladu sa ustavom Kosova.

Vlasi: Iz ustava da izbacite da je Kosovo Srbija

Dijalog Prštine i Beograda treba privremeno da bude prekinut i Srbija treba da se obaveže da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kaže Azem Vlasi.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 21:16

„Vlada Kosova treba da ima kratku pauzu u razgovorima sa Srbijom u Briselu. Treba da se redizajniraju svi kontakti i razgovori sa Srbijom, imajući u vidu aktivnosti Srbije protiv Kosova i to treba da dovede do promene pristupa Kosova prema ovim razgovorima“, rekao je politički analitičar za prištinski portal OraInfo.

Govoreči o toma kako da se prevaziđe institucionalna kriza i problemi u odnosima sa Srbijom, Vlasi je preporučio da se Beograd obaveže da neče voditi političke, diplomatske i propagandne aktivnosti protiv Kosova i njegovog položaja u međunarodnim mehanizmima.

„Srbija treba otvoreno da se izjasni da neće imati teritorijalne pretenzije prema Kosovu, kako je sada slučaj, i da poštuje postojeće granice između Kosova i Srbije kao međudržavne granice“, rekao je Vlasi

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se javno obaveze da će u roku od jedne godine iz Ustava Srbije biti uklonjena odredba da je Kosovo sastavni deo Srbije.

Vlasi smatra da sporazumi koji su postignuti u Briselu, kao što je slučaj sa Sporazumom o ZSO, treba da se zamene odlukom Vlade Kosova o formiranju ove zajednice.

Haradinaj: Bolje da udaraju poslanici, nego da…

Vlast treba da stavi van snage sporazum koje je postignut sa Srbijom o ZSO, kao i odluku o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom, kaže Ramuš Haradinaj.

IZVOR: BETA SREDA, 11.11.2015. | 20:47

Osim toga, prema rečima lidera opozicione Alijanse za budućnost Kosova, te odluke treba staviti van snage jer bi situacija u slučaju protesta mogla da se otrgne kontroli.

„Do deblokade Skupštine će doći samo ako se ponište sporazumi u sadašnjoj verziji“, rekao je Haradinaj za prištinsku televiziju KTV i dodao da opozicija nije protiv međunarodnih obaveza.

Haradinaj smatra da je bolje da poslanici udaraju flašama sa vodom nego da ljudi umiru na granici.

„Premijer Kosova ima istu snagu kada su u pitanju sporazumi sa onom koju ima Ustavni sud, ali je za potrebna politička volja premijera“, kazao je Haradinaj.

On je od Vlade zatražio „da popravi“ sporazum o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom pre nego što ga dostavi Skupštini na ratifikaciju.

Oteta pa puštena ćerka Emilije Redžepi

Dvadesetjednogodišnja ćerka poslanice u kosovskom parlamentu Emilie Redžepi – Sabrina Redžepi, oteta je ali je kasnije puštena, javili su kasno sinoć pojedini kosovski mediji.

Emilija Redžepi 

Poslanica Emilia Redžepi rekla je za Klan Kosova da su njenu ćerku otela dvojica muškaraca i ubacila u auto, šaljući ovoj poslanici poruku na taj način.

Redžepi je, međutim, u izjavi za Kohu izrazila sumnju da je „konflikt“ koji je imala sa DPK u Prizrenu poslužio kao „izgovor“ nepoznatim ljudima da njenu ćerku kidnapuju na nekoliko minuta.

„Moja ćerku su kidnapovale dve osobe i pustile je posle, tako da to šalje poruku – ’tvoja majka mora da bude pažljiva šta radi’,“ rekla je Redžepi za ovaj kosovski list.

Nikakvi drugi detalji nisu za sada poznati. Emilia Redžepi je predstavnica bošnjačke zajednice u kosovskom parlamentu.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić najavio je, na konferenciji za novinare, da će povećanje plata od naredne godine u prosveti iznositi četiri, zdravstvu tri, na univerzitetu i višem školstvu, u vojsci i policiji dva odsto. Penzije će biti povećane linearno 1,25 odsto, najavljuje premijer.

Od januara 2016, učitelji i nastavnici u osnovnim i srednjim školama imaće plate četiri odsto veće, izjavio je premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Pripremila Mirjana Brajković
Vučić: Zašitićemo živote naših ljudi u Libiji

Premijer je istakao da sa velikom izvesnošću može da kaže da su srpski državljani oteti u Libiji živi i dodao da se pregovori sa različitim akterima nastavljaju.

Vučić je rekao da je ekipa srpskih obaveštajaca i bezbednjaka, kao i radnika Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa Veljkom Odalovićem, sinoć otišla u Libiju.

„Nimalo prijatna situacija za nas. Iziskuje ogromne napore i trud, ali Srbija će sve da uradi da zaštiti i sačuva živote tih ljudi“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da ne može da iznosi više detalja.

„Mislim da je to značajno i ja čestitam učiteljima i nastavnicima, a mi smo se potrudili da to bude najveće povećanje“, rekao je premijer na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je precizirao da za oko 141.000 zaposlenih u prosveti, ukupno povećanje plata iznosi blizu četiri milijarde, odnosno oko dve milijarde za zaposlene u osnovnim školama i 1,98 milijardi za zaposlene u srednjim školama.

Vučić je naveo da će plate za dva odsto biti povećane fakultetskim profesorima, što je, prema njegovim rečima, pretilo da ugrozi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prema njegovim rečima, razgovori sa MMF-om bili su teški i postojala je realna opasnost da dođe do prekida razgovora, zbog neslaganja o povećanju plata za prosvetne radnike i univerzitetske profesore.

„MMF je bio protiv bilo kakvog povećanja plate univerzitetskim profesorima jer su smatrali da su preplaćeni. Mi smo insistirali jer želimo da imamo veliku reformu u sferi obrazovanja“, rekao je premijer.

U zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite plate će biti povećane tri odsto, najavio je premijer i dodao da ukupno povećanje iznosi oko tri milijarde za zdravstvo, a u ustanovama socijalne zaštite oko 210 miliona.

Plate zaposlenima u vojsci i policiji od januara 2016. biće uvećane dva odsto, što znači da je ukupno povećanje oko osam milijardi dinara.

Vučić je najavio da će biti povećane plate i svima onima u javnom sektoru koji su imali primanja manja od 25.000 dinara.

Premijer je naglasio da za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima povećanje plata nije predviđeno.

Povećanje zarada znači dodatni trošak za budžet od 44 miliona evra. Manje nego što će koštati povećanje penzija. Premijer je najavio i da će penzije biti linearno povećane 1,25 odsto.

Vučić je rekao da je broj penzionera u Srbiji 1.736.154, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a koji će ovim povećanjem imati penzije veće nego što su ikada imali, i u realnom smislu zbog nulte stope inflacije.

„Naša odluka je za sve penzionere da linearno povećamo penzije za 1,25 odsto“, naglasio je Vučić, primetivši da opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje po budžet od plata.

Ukazao je da to znači da će penzioner koji je imao penziju 20.000 dinara, a nije mu smanjivana, dobijati 20.250, onaj koji je imao 40.000 imaće 40.500, a onaj koji je imao 80.000 imaće 81.000 dinara.

MMF je, prema njegovim rečima, zahtevao da povećanje penzija bude niže.

„Povećanja nisu mala“ 

Vučić je ocenio da povećanje penzija i plata nije malo, ukazujući da je za samo godinu dana od početka reformskog programa Vlada uspela da izdejstvuje povećanja, te da je to značajan uspeh.

„Ne slažem se da su to mala povećanja i neću da se slažem sa onima koji se dodvoravaju ljudima i misle da može da bude i više. Ne mislim da je četiri odsto malo, za samo godinu dana otkako smo počeli da sprovodimo program štednje. Mislim da je to ozbiljan i značajan uspeh“, primetio je premijer.

Moglo je, rekao je premijer, povećanje da bude i veće zato što se ove godine uštedelo 600 miliona evra, koliko je deficit manji od očekivanog, ali podseća da je sa MMF-om dogovoreno da je zarad stabilne ekonomije neophodno da se trošak za plate svede na sedam odsto BDP-a, a za penzije na 11 odsto.

Vučić je istakao da se slaže da su penzioneri zaradili svoje penzije i da su nam mnogo toga ostavili, ali je neko ko je vladao pre to uništio.

„Mi danas 50 odsto penzija isplaćujemo iz budžeta, a ne iz PIO fonda, jer su neki pojeli ono što su zaradili penzioneri“, podsetio je Vučić.

Premijer je dodao da zna da nije još dovoljno da se lepo živi, navodeći da, ako uspemo na takav način da se ponašamo dalje, već sledeće godine ćemo moći da kažemo da opipljivo živimo bolje.

„Danas građani ne žive lošije nego pre godinu dana. Plate u Srbiji na kraju 2015. će biti veće nego na kraju 2014“, primetio je Vučić i dodao da je u ukupnom platnom fondu privatni sektor nadomestio javni, što ga posebno raduje.

Ipak, premijer je dodao da je zabrinut zbog daljeg visokog procenta sive ekonomije, za čije suzbijanje je potrebna podrška građana.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se ne igra“

Premijer je ocenio da će treća revizija sa MMF-om biti odobrena i da ne veruje da će se oko toga čak sastajati Bord direktora, jer je Srbija odgovorno radila.

Vučić je dodao da su predmet bili rezultati u trećem kvartalu 2015. godine i sve ono što je potrebno da se predvidi za budžet sledeće godine.

Istakao je da je posle poplava bila teška situacija, gotovo na ivici bankrotstva zbog „neodgovornih odluka mnogih koji su zemlju vodili uz galopirajući javni dug, ogroman fiskalni deficit“.

Vučić: Beograd uvek spreman za dijalog

Premijer je istakao da je Beograd uvek spreman za dijalog sa Prištinom i da ne želi da koristi teške reči u vezi sa novim događajima i odlukama prištinskih vlasti.

„Ne želim da koristim teške reči. Neću ni danas. Mi smo za dijalog uvek spremni. Ako smem da kažem, umoran sam od ubrzane proizvodnje negativnih događaja u Prištini i nečijeg ćutanja“, poručio je Vučić.

Upitan da li su budžetom za iduću godinu predviđena sredstva za ZSO, Vučić je potvrdno odgovorio rekavši ćemo „uvek u okviru naših rezervi imati dovoljno novca za ZSO“.

„Nadam se da će neki ljudi biti odgovorniji i da će se mnogo ozbiljnije ponašati nego danas oko Kosova“, zaključio je Vučić.

„U teškim uslovima krenuli smo u te i takve reforme“, rekao je Vučić i dodao da je sve što je dogovoreno sa MMF-om rezultatima prevaziđeno i nadmašeno.

Sa MMF-om je dogovoreno da se akcize na naftu povećaju sa 137 na 139 dinara, ali to, pojašnjava premijer, nije urađeno zbog povećanja plata i penzija, već da bi se umanjila pretplata za javne servise – biće obavezna, ali ne veća od 150 dinara.

Vučić je rekao da očekuje da će rast na kraju godine biti i veći, jer MMF nije uračunao nove fabrike koje su počele da rade – Metanolsko-sirćetni kompleks i Azotaru.

„Srbiji se veruje, sa Srbijom se niko ne igra“, poručio je premijer i dodao da će Srbija ispuniti sve obaveze koje se odnose na racionalizaciju državne uprave.

Prema njegovim rečima, postoji 11.000 ljudi koji su se prijavili za odlazak u penziju, a treba da ode 9.000.

„Problem je što nismo sposobni da pronađemo kojih je to 9.000 koji treba da odu“, podvukao je Vučić.

Kritikovao je to što se svi bave nekim drugim poslovima umesto tog važnog, zbog čega smo u tome bili veoma spori i MMF nam to, kako je rekao, s pravom zamera.

„Suštinski, niko neće biti otpušten, ali je neophodno da se vidi kako je najbolje sprovesti racionalizaciju da se ne bi desilo da ode čitav jedan sektor, rekao je Vučić i zaključio: „U ovom poslu kaskamo usled moje greške i greške ministara“.

„Prodaja Telekoma samo za dobru cenu“

Vučić je rekao da će Telekom biti prodat ako budemo mogli da dobijemo dobru cenu, a ako ne bude dobre cene, nećemo ga prodati.

Komentarišući protest zaposlenih u Telekomu i sve druge proteste, Vučić je rekao da svakog dana čuje ljude koji se s pravom i bez dovoljno argumenata bune, traže i žele više.

Na protestu Telekoma, prema njegovim rečima, bio je veliki broj ljudi, 2.820, a među njima i mnogi predsednici mesnih odbora SNS-a, kao i članovi stranke.

Vučić je naveo da ih razume, kao i sve učesnike drugih protesta, ali da to pokazuje još jednu našu osobinu, a to je da bismo želeli da se komšija promeni, a kod nas sve da ostane po starom.

„Sačuvaj mi moje radno mesto, šta me briga za sve drugo“, kritikovao je premijer, dodajući da razume zabrinutost tih ljudi za svoju budućnost, ali da on mora da brine o celoj Srbiji.

S tim u vezi je naveo da je nivo nezaposlenosti pao ispod 20 odsto.

Lično je razočaran, kako je kazao, različitim reakcijama, navodeći da poslednja istraživanja u koja je imao uvid pokazuje da samo mali broj ljudi u Srbiji podržava i razume ono što Vlada radi.

Vučić je dodao da više od 90 odsto građana želi da se ništa ne promeni i samo da imaju više novca u novčaniku i džepu, što je, primetio je, nemoguće.

„Ako narod misli da je Telekom zlatna koka, srebrnina, da će bolje da radi sledeće godine nego ove, ako misli da baš ništa ne treba da se menja, a da država ima para da baca, i da samo kaže ‘daj još para ovamo’, a da na drugoj strani ne tražimo račun u radnji, nemoguće je da opstanemo“, poručio je premijer.

Vujović: Verujemo u sebe, na dobrom smo putu

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da Vlada Srbije veruje u sebe, i da je na dobrom putu, a o tome najbolje govori to što je preokrenuta prognoza rasta i to sa minus jedan na plus 0,75 odsto.

„To znači da reforme daju rezultate. Svakim danom sve bolje rezultate pokazuju“, poručio je Vujović na konferenciji za novinare.

Iako su povećanja plata i penzija skromna, rekao je Vujović, trebalo bi prepoznati i priznati rezultate vlade

Ministar finansija Dušan Vujović

Ministar finansija Dušan Vujović

Podsetio je da je, bez obzira na katastrofalne poplave, Srbija „izašla iz rupe“, i preokrenula trend pada u rast BDP-a.

Pre godinu dana, podsetio je ministar, niko nije verovao da će deficit opšte države moći da bude 5,9 odsto, a danas govorimo o oko četiri odsto deficita, a kako je dodao, otvaramo prostor za regulisanje starih dugova.

„Napredujemo ne samo u fiskalnom nego i u svakom drugom smislu. Oživljavanje stope rasta, pratiće nova radna mesta i investicije“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, vlada je smanjila potrebu za finansiranjem za 600 miliona evra, što će smanjiti zaduženje i kamate za sledeću godinu.

„To su značajne uštede koje će nam pomoći da izađemo na stabilan put rasta“, rekao je Vujović.

Kako je rekao, strukturni deficit je smanjen na 3,5 odsto.

„Planovi su bili takvi da smo mislili da ćemo smanjiti za dva odsto, a smanjili smo ga za 2,45 odsto. Prošli smo 60 odsto puta koji smo planirali za tri godine, i naći ćemo se u poziciji održivog razvoja“, rekao je Vujović.

Sada ostaje, kako je dodao, teži deo strukturnih reformi, na tome će da se radi u narednih šest meseci.

„Siguran sam da ćemo ako budemo verovali u sebe imati dobar rezultat“, rekao je Vujović.

21.09.2015 |08:00 – 23:55 Početak kraja „SRPSKE LISTE“ – ujedno i te famozne složne družine lopova, okupljenih da završe posao Šiptarima u onim oblastima gde nikada nisu mogli bez srpskih potpisa…


Današnja aktuelna tema je jednostavno uništenje liste Srpska i rasturanje tog  veštačkog društva koje je uspešno jednokratno poslužilo NVO organizacijama (Dušanu Janjiću  sa svojom ekipom AKTIV-u), Strancima (Kancelarijama za Evropske projekte i OSCE-u, EU, KFOR, EULEX) i Beograđanima (Vladi i pratećim mafijašima) i Šiptarima (Tačiju, Haradinaju,Sonji Biserko,Nataši Kandić, OVK vođama, Samoopredeljenju i svim ostalim biznismenima) za prljavi posao koji se sprovodio u Briselu, GAŠENJE SRPSKIH OSTATAKA INSTITUCIJA I DOVOLJNO INTEGRISANJE SRBA UCENOM ILI PREVAROM U ŠIPTARSKU REPUBLIKU KOSOVA! Ništa neće SIGURNO BITI NI OD TE FAMOZNE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA JER OPŠTINSKI POHLEPNICI, svest građana i naravno sve ostalo treba da bude na sasvim drugom nivou! Da smo bolji, bolji bi i bili…

Potreban broj ljudi je integrisan prema dobroj volji lokalaca „političara“ – koji su mnogo pre pohrlili tajnim kanalima u KOSOVSKO-ŠIPTARSKO DRUŠTVO, da im završe posao UNIŠTENJA OTPORA PEMA SAMOPROGLAŠENOJ KOSOVSKOJ TVOREVINI… One koje nisu želeli u svojoj blizini ili imali netrpeljivosti prema RADNIM I ODGOVORNIM LJUDIMA te su svesno odgurali u PENZIJU  a na njihova mesta ubacili NOVE NJIHOVE ROĐAKE – KOJIMA TREBA POSAO…

I kako čovek da gleda ovu nepravdu, terorizam, plačku, mafijašluk, nepotizam, lokal-patriotizam, starosedeoce i došljake,obične građane, izbegle i raseljene koji su perušteni Božijoj volji i sami sebi, a eksponeti „politike-stratezi društva“ prezentuju da se POMAŽE SRBIMA NA KOSOVU I METOHIJI! Ako se i šalje nešto, onda to ne stiže na mesto gde treba da stigne… Oni koji UZIMAJU TAMO ILI OVAMO, skreću ga u SVOJE DŽEPOVE, i ako se svi eksponenti DEKLARIŠU DA SE ZALAŽU ZA SRPSKI NAROD I SRPDKU DRŽAVU…

“Srpska” traži povlačenje Jablanovića

Najviši predstavnici “Srpke liste” zatražili su danas neodložno povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u okviru ove stranke. Aleksandar Jablanović

 Kako se u proglasu koji je dostavljen medijima konstatuje “ne pristupaju svi predstavnici srpske sa podjednakom odgovornošću realizaciji ciljeva od kojih će u narednim godinama i decenijama u velikoj meri zavisiti opstanak srpskog naroda na teritoriji Kosova.

Dodaje se da najistaknutiji politički predstavnici „Srpske liste“ iz svih srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, smatraju da “samovoljno delovanje neodgovornih pojedinaca, podstaknuto ličnim, lukrativnim ili usko-stranačkim interesima nanosi veliku štetu interesima čitavog srpskog naroda”.

smena-Srpska

“U tom smislu, zahtevamo neodložno povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u okviru „Srpske liste“. Smatramo da je gospodin Jablanović svojim delovanjem u poslednjih godinu dana sam sebe moralno i profesionalno diskvalifikovao u meri u kojoj njegovo dalje angažovanje u kapacitetu jednog od političkih lidera postaje pogubno po interese srpskog naroda i ugrožava dalju realizaciju ranije definisanih ciljeva”, kaže se u saopštenju.

Jablanoviću se zamera “samovoljno i neusaglašeno delovanje” prilikom pregovora o formiranju koalicione vlade gde je, kako se dodaje “jasno demonstrirao da su mu lični i stranački interesi važniji od interesa naroda koji ga je birao”.

Takođe dodaje se da je Jablanović netransparentno trošio novac “koji je trebalo da bude namenjen političkoj borbi srpskog naroda za ostvarivanje osnovnih prava, a ne ličnom bogaćenju”.

“Ono što izaziva dodatnu zabrinutost jeste i činjenica da se u poslednje vreme gospodin Jablanović ne ustručava ni da javno podriva interne dogovore u okviru „Srpske liste“, a u čijem je sklapanju i sam učestvovao. Pitamo se zato da li je ovo otvoreno podrivanje funkcionisanja „Srpske liste“ posledica neodgovorne ideje Aleksandra Jablanovića da inicira podele i zatim pokuša da formira sopstvenu poslaničku grupu uz pomoć Nenada Rašića ili je to samo posledica neobuzdane želje da se nametanjem svojih kadrovskih rešenja domogne što većeg broja funkcionerskih fotelja”, ističe se u saopštenju.

Na kraju se naglašava da povlačenje Jablanovića ne bi trebalo da predstavlja početak novih podela među Srbima već bi ono trebalo da pruži novi impuls zajedništvu i udruženom delovanju ka zacrtanim ciljevima.

Saopštenje su potpisali predstavnici Srba u Vladi Kosova, kao i gradonačelnici devet opština sa većinski srpskim stanovništvom. Proglas jedino nije potpisao gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović.

„Proglas srpskom narodu istaknutih predstavnika Srpske“: Jablanović da se povuče sa svih funkcija

21. 09.2015, 19:44 Izvor: KoSSev

Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, kosovski ministar za zajednice i povratak, Dalibor Jevtić i ministar administracije lokalne samouprave, Ljubomir Marić, zajedno sa kosovskim gradonačelnicima devet opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, zatražili su večeras „neodložno povlačenje“ predsednika liste „Srpska“, Aleksandra Jablanovića, „sa svih funkcija“ u ovoj listi. Ovi, kako se u prvom „zajedničkom proglasu srpskom narodu“ Srpske navodi – „istaknuti predstavnici“, Jablanoviću zameraju „ugrožavanje opstanka Srpske liste“ tokom pregovora o koalicionoj kosovskoj vladi, „netransparentno trošenje novca“ namenjenog „političkoj borbi srpskog naroda“, te „javno podrivanje internih dogovora“ Srpske liste.  Ipak, u dužem proglasu, nisu priloženi konkretni detalji o nelegalnom trošenju novca, kao ni na koji način je Jablanović podrivao zajedničke dogovore. Inače, u kosovskim i srpskim medijima se od nedavno mogu pročitati više članaka upravo o navodnoj korupciji, nepotizmu i nenamenskom trošenju sredstava Aleksandra Jablanovića, kao i njegovim navodnim tajnim dogovorima sa pojedinim visokim predstavnicima kosovske vlade, a poslednji takav članak objavljen je danas u jednom dnevnom srpskom listu.

„Gospodinu Jablanoviću posebno zameramo samovoljno i neusaglašeno delovanje prilikom pregovora o formiranju koalicione vlade sa predstavnicima albanskih stranaka, kada je, pokušavajući da obezbedi sopstvenu funkciju i uticaj, svesno ugrozio opstanak Srpske liste,“ navode gradonačelnici i predstavnici Srba u kosovskoj vladi. Srpski gradonačelnici i članovi kosovske vlade dodaju i da se Jablanović „oglušio“ o interese srpskog naroda i preporuke Vlade Srbije o ciljevima i načinu vođenja ovih razgovora i tako „demonstrirao“ da su mu „lični i stranački interesi važniji od interesa naroda koji ga je birao“.

Ceo prvi zajednički proglas srpskom narodu istaknutih predstavnika Srpske liste možete pogledati OVDE i OVDE.

Proglas, kako se navodi u tekstu mejla uz koji je i dostavljen proglas, nije potpisao gradonačelnik opštine Leposavić, Dragan Jablanović.



A šta je Aleksandar Jablanović neposredno po objavljivanju proglasa rekao u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, pročitajte u POSEBNOJ VESTI.


„Takođe, gospodinu Jablanoviću zameramo netransparentno trošenje novca koji bi trebalo da bude namenjen političkoj borbi srpskog naroda za ostvarivanje osnovnih prava, a ne ličnom bogaćenju ma kog pojedinca, pa makar se on zvao i Aleksandar Jablanović,“ dodaju oni dalje i navode da je Jablanović „svojim delovanjem u poslednjih godinu dana sam sebe moralno i profesionalno diskvalifikovao.“

Gradonačelnici i srpski članovi kosovske vlade ističu i da ono što izaziva „dodatnu zabrinutost“ jeste, kako navode, činjenica da se u poslednje vreme Jablanović ne ustručava da javno podriva interne dogovore u okviru Srpske liste, te se pitaju da li je to posledica Jablanovićeve „neodgovorne ideje“ da inicira podele i zatim pokuša da formira sopstvenu poslaničku grupu uz pomoć Nenada Rašića, ili je to posledica „neobuzdane želje da se domogne što većeg broja funkcionerskih fotelja“ radi „ličnog bogaćenja i uskog kruga ljudi“ okupljenih oko njega.

U proglasu se naglašava i da povlačenje Jablanovića ne bi trebalo da predstavlja „početak novih podela među Srbima na Kosovu i Metohiji“, već da „pruži novi impuls zajedništvu i udruženom delovanju ka zacrtanim ciljevima“, te bude „opomena i poziv na odgovorno obavljanje javnih funkcija.“

MUTNE RADNJE VLASTI U LEPOSAVIĆUJablanovići nameštali poslove Albancima?!

Autor: Jelena Đondović | 21.09.2015. 20:04 – 22.09.2015. 09:39

Dragan Jablanović, gradonačelnik Leposavića i predsednik Privremenog organa (PO) te opštine, bez dozvole i suprotno smernicama Vlade Srbije, koja mu je direktno i poverila mandat, poslove na renoviranju zgrade opštine i poslove nadzora i izrade projektne dokumentacije dao je dvema albanskim firmama!

Reč je o građevinskoj firmi „Ljirigzioni“ ŠPK-a iz Srbice i „Projektuesi“ ŠPK-a iz Južne Mitrovice, saznaje „Alo!“.
Ovaj njegov postupak samo je jedan u nizu onih koje je samovoljno sprovodio u saradnji sa svojim sinom, inače liderom Srpske liste Aleksandarom Jablanovićem. Naime, otac i sin su i za većinu ostalih poslova, teških oko osam miliona evra, koliko im je Vlada Srbije dala za ovu godinu, angažovali albanske firme.
– Svi investicioni poslovi u opštini Leposavić rađeni u poslednje vreme su dati albanskim firmama, kao i nadzor nad tim poslovima i izrada projektne dokumentacije, i to ne samo bez odobravanja Vlade Srbije nego i direktno suprotno datim instrukcijama – otrkiva naš izvor blizak Vladi Srbije, i tvrdi da je to izazvalo revolt među građanima na severu Kosova.
Naš sagovornik otkriva i da je Dragan Jablanović bez održavanja sednice PO falsifikovao, odnosno samostalno i protivzakonito doneo oluku o usvajanju završnog računa budžeta Opštine Leposavić za 2014. godinu.
– Falsifikat je urađen 15.6.2015. godine, kada je potpisan konkretan dokument i odluka poslata Trezoru NBS. Tek 20.6.2015. godine Jablanović je sazvao veće u nameri da ozakoni nelegalno donetu odluku – kaže naš izvor.
Sa druge strane Dragan Jablanović za naš list tvrdi da je potpuno „čist“, kao i da je ispoštovao sve instrukcije Vlade Srbije.
– Pa ja ništa ne bih mogao da radim sam, za sve najpre pitamo Kancelariju za KiM, koja naše zahteve prosleđuje Ministarstvu finansija. Tek kada nam oni odobre, mi možemo da radimo. Istina je da smo angažovali konzorcijum albanskih firmi, ali samo za izvođenje radova, jer je projekt za zgradu bio završen još pre rata, pa ga nije trebalo raditi nanovo. Firme smo izabrali na tenderu, a među podizvođačima ima srpskih firmi. Jedini razlog što nismo izabrali samo srpske je što ne postoji nijedna naša firma koja ima dovoljno ljudskih resursa i koja bi uopšte mogla da uradi tako nešto – tvrdi Jablanović za „Alo!“. On pak ne poriče da je završni račun potpisao i poslao, pa da je tek onda održao sastanak veća koje je taj račun verifikovalo.
– Taj 15. jun bio je poslednji dan kada je završni račun morao da se preda, i tog dana sam poslao odluku, dakle, samo činjenično stanje šta smo uradili te godine. Dogovorio sam se sa većem da se nađemo nekoliko dana kasnije kako bismo natenane sve prešli i proverili što smo uradili i nijedan član veća nije imao zamerku na poslatu odluku. Sve ovo mi nameštaju članovi veća koji ne mogu da podnesu što sam im ukinuo beneficije koje su imali, poput toga da im svako jutro za doručak u kancelariju stižu po dva ovala mesa – tvrdi Jablanović.

Sin bezakonito trošio stranačke pare?

Lider Srpske liste Aleksandar Jablanović u više navrata zloupotrebljavao je finansijska sredstva iz budžeta Kosova namenjena za funkcionisanje njegovog političkog subjekta, objavili su ovog vikenda kosovski mediji. Naš izvor blizak srpskim vlastima potvrđuje ovu priču i navodi da je Jablanović iz kosovskog budžeta za 2014. i januar 2015. preuzeo 214.625,00 evra (za 2014. 143.750 evra i za januar 2015. 70.857,00 evra). – Za prvi iznos od 143.750,00 evra postoji dokumentacija o utrošenih 89.995 evra, dok za preostalih 53.754,10 Aleksandar Jablanović nije imao pokriće. On takođe nije na odgovarajući način opravdao ni iznos od 70.875,00 evra, što je preuzeo u januaru 2015. Navodno je 2.668 evra dato za obrazovne usluge i usluge obučavanja, koje nisu održane, dok je 41.369 dato firmi koja nije registrovana za navedene aktivnosti – prenosi naš sagovornik. Komentarišući navedene optužbe, Aleksandar Jablanović kaže za „Alo!“ da su one besmislene. – To su apsolutne dezinformacije koje, pri tom, šire Srbi iz Gračanice, a prenose albanski mediji. Novac koji mi od Kosova dobijamo stoji na računu pod lupom. Napadaju me jer neću da trošim novac onako kako bi oni hteli. Osim toga, moram svaka tri meseca da podnesem izveštaj Centralnoj izbornoj komisiji Kosova, koja je veoma stroga. Mislim da bi se samo lud čovek usudio da pokuša nešto da proneveri – tvrdi Jablanović junior za „Alo!“.

Jablanović EKSKLUZIVNO: Proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe

 21. 09. 2015, 20:50 | Izvor: KoSSev |

Ne dozvoljavam ljudima iz Štrpca i Gračanice da glume male diktatore i da koriste novac iz Srpske liste za specijalne potrebe i račune. Nisam dozvolio da se novcem Srpske liste pokriju troškovi predizborne kampanje Vladete Kostića. Novac Srpske liste je novac koji može da se koristi isključivo za rad Srpske i isključivo kada bude došlo vreme za parlamentarne izbore. Proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe. Njegovi tvorci pokazuju elementarno neznanje – ja nisam na čelu GI „Srpska“ već GI „Srpska lista“. Pritisak dolazi od Branimira Stojanovića i jednog dela Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pojedinci Srpske svojim angažmanom u kosovskoj vladi nisu uspeli da odgovore na izazove koji su ih snašli na tim mestima i prikrivaju to. Očigledno je i da smo radili u dve kolone. Gradonačelnici sa Severa su me pozvali danas i izrazili žaljenje što su pod ucenom morali da potpišu proglas. Očekujem da mi se oni jave kada im nešto bude opet trebalo. Proganjan sam i proživeo sam i psihičku torturu, jer su mi interesi Srba uvek bitni. Svima na Kosovu i Metohiji se i komanduje sa jednog mesta, a to je iz Vlade Republike Srbije i od našeg Premijera. Pred nama su velike teme, kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, a najmanja tema jeste ko će voditi Zajednicu. Zajednica će nadživeti svakoga od nas. Premijer je jako informisan o svemu što se ovde dešava. Kod kosovskih Albanaca nisam omiljen. Neki drugi Srbi su njihovi miljenici. Ovo su ključne poruke predsednika liste „Srpska“ u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, neposredno nakon što su, kako su sebe opisali – „istaknuti predstavnici“ Srpske u „zajedničkom proglasu srpskom narodu“ zatražili povlačenje Aleksandra Jablanovića sa svih funkcija u Srpskoj.  Od nedavno se u kosovskim i srpskim medijima mogu pročitati i više članaka upravo o navodnoj korupciji, nepotizmu i nenamenskom trošenju sredstava Aleksandra Jablanovića, kao i njegovim navodnim tajnim dogovorima sa pojedinim visokim predstavnicima kosovske vlade, a poslednji takav članak objavljen je danas u jednom dnevnom srpskom listu.

Kako reagujete na proglas koji je izdala Srpska, reklo bi se prvi proglas i u kojem traže Vaše povlačenje?

To je jedna smešna situacija, ali je sa druge strane i ozbiljna, pošto pojedini politički predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji pokazuju elementarno nepoznavanje političkih dešavanja na terenu. Naime, građanska inicijativa liste „Srpska“ iz 2013, u čije ime su oni danas uputili proglas i sa čijeg mesta me pozivaju da se sklonim je građanska inicijativa na čijem čelu ja i nisam. Na čelu te inicijative je gospodin Vladeta Kostić, ja vodim građanski inicijativu „Srpska lista“ koja je formirana u aprilu 2014. i koju sam registrovao kod Centralne izborne komisije za učešće na parlamentarnim izborima.

„Da pravimo koaliciju sa Mustafom i Tačijem napravili bismo je za dva minuta, ali nećemo da je pravimo. Mi smo tu koaliciju napravili 9. decembra 2014. po nalogu i u dogovoru sa Vladom Republike Srbije“

Meni je ova situacija manje-više poznata i razlozi zbog kojih potpisnici proglasa mene pozivaju na ostavku su smešni. Ja sam danas, pre nego što se sav ovaj cirkus desio u medijima, a jeste cirkus, pozvao ministra finansija Abdulaha Hotija i zatražio da koliko već sutra, ili prekosutra, pošalje vanrednu reviziju iz ministarstva i da ta revizija jasno utvrdi i objavi javno rezultate da li je Srpska lista i da li je jedan cent sa računa Srpske liste ilegalno potrošen ili nenamenski. Mi izveštaje predajemo svaka tri meseca i tu nema nikakvog problema. A što se tiče drugog razloga, da ja, navodno, sa Mustafom i Tačijem pravim neku koaliciju su takođe smešni. Da pravimo takvu koaliciju, mi bismo je napravili za dva minuta, ali nećemo da je pravimo. Mi smo tu koaliciju napravili 09. decembra 2014. po nalogu i u dogovoru sa Vladom Republike Srbije i mi se tog koalicionog sporazuma pridržavamo i dan danas.

Da li je neko razgovarao prethodno sa Vama? Jeste li znali da će ovaj proglas biti objavljen?

Unutar poslaničkog kluba i sa mnom lično niko nije razgovarao na tu temu i nije mi ukazao da postoji neki problem, a problema realno i nema. Jedini je problem taj što ja ne dozvoljavam pojedincima da se ponašaju kako hoće i da glume neke male diktatore na terenu.

Šta to konkretno znači? Ko su ti „mali diktatori“?

Pa to konkretno znači da ja ne dozvoljavam ljudima iz Štrpca i Gračanice da koriste novac iz Srpske liste za to za šta su oni naumili da ga koriste.

Za šta su „naumili“ da ga koriste?

Pa oni imaju uvek neke svoje specijalne potrebe, neke specijalne račune, neke kampanje i akcije u kojima se jedna od te dve opštine u svakom trenutku nalazi i ja na to nisam pristao.

Molim Vas, navedite neki primer ovog što ste sada rekli?

Od mene je traženo da ja novcem Srpske liste pokrijem troškove predizborne kampanje za lokalne izbore kandidata za gradonačelnika Gračanice, Vladete Kostića, što ja nisam hteo. Novac Srpske liste je novac koji može da se koristi isključivo za rad Srpske liste i isključivo kada bude došlo vreme za parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji.

U „proglasu“ ipak ovog puta Vašu ostavku traže i politički predstavnici sa Severa, od Ljubomira Marića, preko gradonačelnika sa Severa – Stevana Vulovića, Gorana Rakića i Vučine Jankovića. Kako to komentarišete?

Da vam kažem, ja sam danas bio u kontaktu sa većinom tih ljudi koji su potpisali taj proglas. Oni su mene pozvali. Izražavaju žaljenje, ali su pritisnuti raznim ucenama i da to moraju da urade zbog tih ucena. To je jedini razlog što su oni danas ovo potpisali. Ne vidim gde je tu pravo gradonačelnika da se mešaju u rad Srpske liste koja je izašla na parlamentarne izbore, a oni u tom trenutku nisu učestvovali kao kandidati za poslanike unutar te liste.

„Svi zajedno i lepo, ovakvi kakvi smo da izađemo na izbore pred narod, pa da narod kaže za koga smatra da je radio dobro, a za koga loše“

Ako je rešenje problema Srba na Kosovu i Metohiji moja ostavka, ja sam spreman da tu ostavku dam, ali pod jednim malim uslovom – da te ostavke daju i oni u svojim opštinama na funkcijama gradonačelnika, pa da svi zajedno i lepo, ovakvi kakvi smo, izađemo na izbore pred narod, pa da narod kaže za koga smatra da je radio dobro, a za koga loše.

Znate li odakle dolazi taj pritisak? Iz Gračanice, da kažemo uslovno, ili iz Beograda?

Ja lično mislim da taj pritisak dolazi od strane gospodina Branimira Stojanovića i jednim delom iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Međutim, tu je drugo pitanje – pojedince koje smo postavili na odgovornim mestima unutar vlade Kosova i Metohije, svojim angažmanom nisu uspeli da odgovore na izazove koji su ih snašli na tim mestima i jednostavno žele da svoju nesposobnost i rad bez rezultata prikriju tako što će mene optužiti za nešto i govore da sam ja u zadnjih godinu dana pokazao ko sam i šta sam. Ja sam siguran da sam za godinu dana zaista pokazao ko sam. Podsetiću vas, ja sam sa mesta ministra najoštrije napao one Albance koji su napali grupu srpskih povratnika i vernika koji su pokušali da posete Đakovicu za Badnji dan i uđu u crkvu. Zbog toga sam bio proganjan i proživeo i psihičku torturu, da ne kažem i fizičku, koja je ipak sprečena od strane policije i ja sam jasno pokazao ko sam i šta radim i da su mi interesi Srba uvek bitni.

Znate da su mediji često objavljivali napise o navodnim delima korupcije i nenamenskog trošenja sredstava sa Vaše strane? Da li je do sada neko predao prijavu sudu za navodna dela korupcije koja Vam se pripisuju u medijima? Evo, danas je i jedan dnevni list u Srbiji objavio članak o tome?

Dajte molim vas. Znate šta je tu u pitanju? Nije moguće da vi odaberete izvođača radova u nekoj opštini po principu da li se vama neko sviđa, ili ne sviđa. Postoji zakon o javnim nabavkama. Taj zakon važi u svakoj opštini podjednako i firma koja ispunjava sve uslove i da najnižu moguću cenu, dobija taj posao. Proverite druge opštine i nađite mi jednu opštinu na Kosovu i Metohiji u kojoj ne radi barem jedna albanska firma. To što su pojedine firme sa Severa sa lošim finansijskim i nedovoljnom tehničkom opremljenošću konkurisale za pojedine poslove, to nije odgovornost nijedne opštine ponaosob. Jednostavno, nemate zakonski osnov da eliminišete albanske firme iz procesa javnih nabavki. Oni učestvuju u ovakvim procedurama poslednjih deset godina, a mi na Severu smo u tome novi. Kad kažem ‘mi’ – mislim na naše ljude koji imaju privatne firme i mnoge od tih firmi, to jest, većina ne ispunjava elementarne uslove koje Zakon o javnim nabavkama Kosova traži. U časopisu „Alo“, konkretno, navedeno je da se radi o novcu koji je došao iz Srbije. To nije tačno. Novac koji dođe iz Srbije, procedura javnih nabavki se sprovodi po Zakonu o javnim nabavkama Republike Srbije i tu je jednostavno nemoguće da neka albanska firma u stvari i konkuriše.

Postoje neke nezvanične najave da će Premijer Srbije uskoro posetiti Severno Kosovo. Da li možda vidite neku vezu u tome da se sa terena pokreće ovakva inicijativa pred samu posetu?

Ne. Ne mislim da to ima ikakve veze sa Premijerom. On je jedna ozbiljna i odgovorna osoba i on nema vremena da se sa ovakvim stvarima bavi.

Nisam mislila na samog Premijera?

Ne verujem da sve ovo ima veze sa tim. Sumnjam. To je više želja nekih pojedinaca da što više vlasti stave u svoje ruke i oni misle da se sa jednog mesta može komandovati svima na Kosovu i Metohiji. Svima na Kosovu i Metohiji se i komanduje, sa druge strane, i mi samo sa tog jednog mesta i primamo komandu, a to je iz Vlade Republike Srbije i od našeg Premijera.

Ima li onda to veze, neposredno pre formiranje ZSO, sa mogućnošću za planove ko će biti prvi čovek ZSO-a?

Ne znam zaista. Očigledno da me neki ljudi povezuju sa tim mestom. Ja nisam stvarno nikada o takvom mestu razmišljao, niti mi je ono bilo u tom smislu zanimljivo pošto i na ovom mestu gde sam sada, imam mnogo obaveza i posla da bi mi opet nove obaveze dale novu glavobolju da ne mogu da ih obavim na pravi način.

Kako onda vidite ovaj proglas u jednoj reči?

Taj proglas je najobičnija politička farsa koja ne može da uspe.

Šta ćete dalje da radite?

Ništa. Kao što sam i do sada radio – ništa po pitanju provokacija i prozivki, ali sve po pitanju interesa Srba na Kosovu i Metohiji. Mi se trudimo da se zakoni koji dođu u skupštinu pred poslanike – što bolje pročitaju, da se na te zakone ulože amandmani. Trudili smo se na svaki mogući način da doprinesemo da se nešto na terenu popravi. Očigledno da smo radili u dve kolone. Očigledno da neki misle samo o tome ko će biti na kojoj poziciji, ali ja bih voleo da se konkretno kaže šta sam ja to pogrešno uradio, a šta su oni uradili ispravno i napravili rezultati u svojim opštinama u poslednje dve i po godine.

Očekujete li da Vam se, slikovito – sutra, jave Rakić, Janković, Vulović i Marić? Kada se budete sreli, šta očekujete da će Vam reći, odnosno da ćete reći im reći?

Ja očekujem da će mi se javiti kada im nešto bude trebalo i to je to.

Šta ćete reći Premijeru ako i kada bude posetio Sever Kosova?

Na ovo se svakako neću obazirati, a Premijeru ću izneti ovo što smo i do sada radili, ono što mislimo da je od nas u budućem periodu neophodno da se radi sa velikom pažnjom. To znači da su pred nama velike teme, kao što su formiranje Zajednice srpskih opština, a najmanja tema unutar te teme jeste ko će voditi Zajednicu. To je nebitno. Nadam se da će Zajednica nadživeti svakoga od nas. Ima tu jako puno tema o kojima možemo sa Premijerom da razgovaramo. On je jako informisan o svemu što se ovde dešava i jednostavno sa Premijerom se vodi ozbiljan razgovor, jer Premijer radi jedan odgovoran i ozbiljan posao kada po pitanju nas, uključujući i one u Briselu.

Jeste li popravili odnose sa albanskom zajednicom na Kosovu?

Ja sam kosovskim Albancima nemam neki odnos. To što se meni stavlja na teret da ja sa njima sad razgovaram i da se tajno viđam. Ja sam jedna od retkih osoba sa kojom oni teško da žele da se vide. Mi se viđamo i razgovaramo samo u okviru onoga što je naš koalicioni sporazum nama nametnuo, oko čega moramo ponekad da imamo kontakte. Inače nisam, slobodno mogu da vam kažem, nisam omiljen. Neki drugi Srbi su njihovi miljenici.

Bivši mupovci sa protesta u Kosovskoj Mitrovici: Dočekaćemo Vučića aplauzom ili protestima

 21.09. 2015, 14:03|Izvor: KoSSev|

Oko 300 privremeno penzionisanih radnika MUP-a Srbije sa KiM-a protestovalo je danas ispred zgrade Kancelarije za KiM, zahtevajući još jednom da se njihov radno-pravni status reši. Koordinator radne grupe radnika MUP-a sa KiM-a Rajko Šekularac istakao je da je glavni razlog današnjeg protesta to što posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučaja privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa KiM-a, formirana u aprilu ove godine, „već četvrti-peti mesec“ nije uspela da donese predlog zakona, iako su oni, kako navodi za radnike sa KiM-a – dostavili sopstveni predlog zakona sa kojim bi bili zadovoljni. Šekularac je istovremeno poručio da, s obzirom na to da, kako je rekao, Premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić dolazi u Kosovsku Mitrovicu u narednim danima, oni će ga, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, kako je istakao, „dočekati protestima“. Po završetku protesta, bivši radnici MUP-a krenuli su ka administrativnom prelazu Jarinje, gde će, kako su najavili, na sat vremena blokirati put.  

„Ta radna grupa ili, možda bolje reći neradna grupa, već četvrti-peti mesec nije uspela da donese svoj predlog zakona, iako smo mi njima dostavili naš predlog zakona sa kojim bi mi bili zadovoljni. Zato smo danas odlučili da protestujemo i da još jednom svoje zahteve iznesemo i uputimo direktno Premijeru jer očigledno je da jedini on može rešiti naš radno-pravni status,“ rekao je Šekularac i dodao da je sastanak koji su predstavnici svih policijskih uprava sa KiM-a 17. septembra u Beogradu imali sa posebnom radnom grupom MUP-a Srbije bio „naporan“.

„Mogu vam reći da je sastanak bio naporan i da je svega tu bilo. Pokušali su da postave pitanje našeg legitimiteta, na šta smo im mi odgovorili da smo mi naš legitimitet dokazali protestima u martu. Zatim pitanje jedinstva – koga mi predstavljamo, da li Sever ili jug. Na to smo im rekli da mi predstavljamo sve radnike policijskih uprava sa KiM-a,“ kazao je Šekularac.

Povezani članci:

Kosovska Mitrovica: Srpski policajci ponovo protestuju, sutra i blokada Jarinja na sat vremena​

Srpski MUP-ovci sa Kosova: Očekujemo zakonski akt o regulisanju našeg statusa​

Srbija formira radnu grupu za rešavanje problema neintegrisanih radnika MUP-a sa KiM-a​

Ujedinjeni policajci Severa i juga: Sutra protest, pozivaju i ostale službe da im se pridruže

Neintegrisani radnici MUP-a iz Kos. Mitrovice uputili pismo Premijeru Srbije – traže sastanak, od iduće nedelje protesti​

Neintegrisani radnici MUP-a RS sa juga: Držaćemo u blokadi lokalne samouprave dok Đurić i Vučić ne dođu da razgovaraju sa nama

Neintegrisani radnici MUP-a večeras razgovarali sa zamenikom Direktora Kancelarije za KiM: Intenziviraćemo komunikaciju

Šta traže pripadnici srpskog MUP-a u Severnoj Mitrovici?

On je istovremeno poručio da će, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, Premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića, čiji se dolazak u Kosovsku Mitrovicu očekuje u narednim danima, dočekati protestima.

„S obzirom na to da Premijer dolazi u Mitrovicu u narednim danima, ukoliko naši zahtevi budu ispoštovani i ukoliko se aktivno bude radilo na tome – mi ćemo ga dočekati aplauzima. U suprotnom, dočekaćemo ga protestima, gde vas pozivam da budemo u što većem broju i prisilimo i primoramo Premijera da mora sesti i razgovarati sa nama, i uraditi nešto da se naš status napokon reši,“ istakao je Šekularac.

Po završetku protesta, bivši radnici MUP-a Srbije sa KiM-a organizovano su u autobusima krenuli ka administrativnom prelazu Jarinje, za gde su najavili jednočasovnu blokadu puta iz pravca Rudnice.

Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

30.03.2015 |08:00-23:58 – Manipulisanje mase a gašenje Srpskih institucija pred našim očima…Pod izgovorom „elementarni uslovi za srbe“ = mogu da žive na nivou 19-tog veka….


Pavićević: Niko iz Civilne zaštite neće ostati bez posla

Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da nijedan čovek iz Civilne zaštite na severu Kosova neće ostati bez posla i zaduženja. 

Dejan Pavićević

„Ne očekujem da će ti ljudi koji su do sada radili za svoju državu to sada prestati“, rekao je Pavićević za „Večernje novosti“.

„Uvek su bili tu“, nastavio je on, „da učine da se svi osećaju sigurnije i nastaviće da rade iste poslove u okviru sektora za vanredne situacije i raznih drugih institucija na KiM“.

Ovako je on, navode „Novosti“, objasnio šta podrazumeva dogovor o Civilnoj zaštiti poštignut prošle nedelja sa albanskom stranom i gde će se zaposliti pripadnice te službe koji ne žele integraciju u novi sistem.

Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahira izjavila je nedavno da je postignut dogovor o raspuštanju organizacije Civilne zaštite na severu Kosova.

Ona je tada precizirala da su sporazum o raspuštanju Civilne zaštite postigli Beograd, Priština i EU, kao i da je sporazumom predviđeno da pripadnici Civilne zaštite budu integrisani u institucije Kosova.

Tahiri je još dodala da će sporazum biti sproveden do 1. septembra 2015. godine.

Pavićević je na pitanje beogradskog dnevnika hoće li Zajednica srpskih opština (ZSO) imati veća ovlašćenja od onih koje postojeći zakon predviđa za asocijaciju ostalih kosovskih opština, rekao da sa ZSO „ne želimo da stvaramo nekakav entitet ili feud na KiM“.

„Želimo elementarne uslove koji bi dugoročno garantovali sigurnost i prosperitet Srba na KiM, a ovlašćenja na kojima insistiramo samo su garant toga. Sve u vezi sa ZSO precizirano je Briselskim sporazumom i manje od toga niti možemo, niti želim da prihvatimo“, rekao je Pavićević.

Na pitanje da li ima uvid u stanje srpske imovine na KiM, i da li postoji mehanizam da se zaštite vlasnička prava srpskih firmi, Pavićević je rekao da se sistemsko rešenje tog pitanja mora naći u okviru briselskog dijaloga.

„Ako već svi govore o uspostavljanju pune vladavine prava na KiM, onda to mora podrazumevati pravnu i svaku drugu zaštitu srpske imovine. Poreklo imovine je lako dokazivo, bilo da je to generacijsko ulaganje u porodičnu kući ili ulaganje naše države i naroda u privredne subjekte na KiM“, rekao je Pavićević.

Građani Severne Mitrovice o integraciji civilne zaštite: „To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa“

30. 03. 2015, 17:38 Izvor: KoSSev

Iako je vest da su Beograd i Priština postigli sporazum o integraciji civilne zaštite sa Severa Kosova odjeknula kako u srpskoj, tako i u kosovskoj javnosti, većina građana u Severnoj Mitrovici „ne zna“ da je postignut još jedan Briselski sporazum – pokazuje današnja tonska anketa KoSSeva sa ulica ovog grada. Oni građani koji su informisani o rezultatima novog sporazuma, međutim, smatraju da je integracija civilne zaštite u kosovski sistem loša odluka, te i da će to uticati na bezbednost građana na Severu. Većina građana, takođe, nije bila raspoložena za razgovor, dok su ovog puta mladi bili informisaniji.

„Ne znam Boga mi“, „Ne, nisam. Nisam za to čuo“, „Nisam. Ništa ne mislim o tome, jer ništa ne znam“ i „Nisam ja odavde“, bili su neki odgovora građana sa ulica Severne Mitrovice na pitanje novinara KoSSeva da li su čuli da će civilna zaštita biti integrisana u kosovski sistem.

Međutim, jedan mlađi sagovornik je istakao da je čuo za sporazum o integraciji civilne zaštite, ali i da je i ovaj sporazum, ostvaren bez učešća lokalne zajednice.

˝Da čuo sam, u medijima ovih dana. Kao i svaki sporazum, na žalost, i ovaj je prošao bez učešća ljudi odavde i barem traženja mišljenja ljudi odavde. Nisam baš upoznat sa svim detaljima, ali mislim da je trebalo naći neko drugo rešenje,” kazao je ovaj mladić.

On je istovremeno istakao da će i integracija civilne zaštite uticati na bezbednost građana na Severu, iako to nije oružana formacija, kao i da je trebalo naći neku drugo rešenje.

„U neku ruku hoće. Civilna zaštita nije oružana formacija, ali je pružala barem određenu dozu sigurnosti ljudima ovde. Poznavajući Kumanovski sporazum – u njemu jasno stoji da Srbija ima pravo da 999 pripadnika Vojske Srbije pošalje na Sever i mislim da je trebalo da nađu neko rešenje između ta dva.“

Još jedan od naših današnjih sagovornika je izrazio svoje nezadovoljstvo.

„Da čuo sam, naravno. Mislim da je integracija civilne zaštite loša za stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici svakako. Ko će štititi interese stanovništva?“ upitao je naš sagovornik.

„Da, mislim da će biti ugrožena (bezbednost) i to mnogo,“ takođe je rekao je jedan od mlađih ispitanika.

Međutim, jedan od mladića sa kojim smo danas razgovarali, tvrdi da bezbednost građana na Severu neće biti ugrožena, te da civilnu zaštitu nije video „u akciji“.

„Jesam, čuo sam neke priče koje kruže gradom i nešto sam čitao na Internetu, ali šta je tu istina, ne znam. Još ništa zvanično nisam pročitao, ili čuo,“ odgovorio je ovaj mladić na pitanje da li je čuo da će civilna zaštita biti integrisana u kosovske institucije.

On je dodao:

„Moje mišljenje je da neće biti ugrožena bezbednost građana, zato što neku civilnu zaštitu nisam video u akciji i ne znam čime bi doprinela bezbednosti našeg grada.“

Bilo je i onih koji su sa nevericom slušali pitanja i komentarisali da „od toga nema ništa“.

„To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa,“ rekao je jedan od starijih sugrađana, dok je drugi upitao našeg novinara „Kome sada pripadaju?“, misleći na pripadnike civilne zaštite.

Poslušajte u nastavku TONSKU ANKETU sa ulica Severne Mitrovice.

Završen protest bivših pripadnika OVK

Protest bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) završen je danas u Prištini nakon sastanka koji su njihovi predstavnici imali s komisijom Vlade Kosova za veterane.

Protest veterana OVK 

Demonstrantima, koji su u jednom trenutku upali i u dvorište Vlade Kosova, na sastanku je obećano da će naredne nedelje biti objavljeni spiskovi onih kojima je priznato pravo da budu proglašeni veteranima OVK.

Predsednik Odbora za zaštitu prava boraca bivše OVK Dževdet Ćerići je posle susreta s vladinom komisijom rekao učesnicima protesta da imaju čvrsta obećanja.

Stotinak bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova zahtevalo je objavljivanje spiskova veterana OVK i bunilo se zbog najave formiranja Specijalnog suda za zločine bivše OVK.

Protest su obezbeđivale jake snage Policije Kosova. Među njima su bili i pripadnici specijalnih jedinica.

Rama: Kosovo i Makedonija u Jadransko jonsku strategiju

30.03. 2015, 16:42 Izvor: Tanjug

Premijer Albanije, Edi Rama, predložio je da se Kosovo i Makedonija po ubrzanoj proceduri uključe u regionalnu Jadransko jonsku strategiju, piše danas „Koha ditore“.

Rama je na skupu u Peskara, Italija, ponovio da makroregionalna treba da pratri i nacionalne strategije.
„Da tražimo rešenje izvan Evrope isto bi bilo kao da tražimo rešenje van istorije. Ponavljam da makrostrateške strategije treba da idu na osnovu nacionalnih“, rekao je Rama skupu.

On je izrazio nadu da će aktivna faza makroregionalne strategije Jadransko jonskog primorja biti omogućen poristup i za četiri zemlje koje nisu članice EU, a članice su te regionalne strategije.
„Nadam se da će ubrzanom procedurom u regionalnu strategiju biti uključeni Kosovo i Makedonija čime bi ta saradnja bila kompletirana“, rekao je Rama.

Makroregionalna strategija je „jedan novi put koji bi ojačao odnose među susedima, ali i mirovnu strategiju posredstvom ekonomske i socialne saradnje“, rekao je Rama, prenosi „Koha ditore“.

Evropska komisija je juna prošle godine predstavila evropsku strategiju namenjenu razvoju Jadransko – jonskog regiona.

Jačanje ekonomije i socijalnog razvoja, i brža integracija Zapadnog Balkana u EU ciljevi su nove evropske Strategije za Jadransko-jonski region, a „rad na zajedničkim prioritetima put je za brži napredak regiona“, poruka je Brisela.

U pitanju je treća evropska makro – regionalna strategija (posle Dunavske i Baltičke), čiji je cilj da se zemlje definisane, na prvom mestu, ali ne i isključivo, basenom Jadranskog i Jonskog mora bolje povežu i bliže sarađuju u oblasti transporta, energetike, turizma, zaštite životne sredine i promocije pomorske privrede.

Jadransko – jonska inicijativa trenutno okuplja osam zemalja regiona od kojih su četiri članice EU (Grčka, Italija, Slovenija i Hrvatska) i četiri zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija).

Jadransko – jonski region obuhvata osam država sa 70 miliona stanovnika.

Kosovo članica Tenisa Evrope

28.03. 2015, 22:35 Izvor: KoSSev

Foto: Tenis Evropa – Predsednik Tenisa Evrope čestita predsedniku Teniskog saveza Kosova

Kosovo je postalo 50. članica regionalnog udruženja Svetske teniske federacije, Tenisa Evrope, saopšteno je danas iz ove sportske organizacije. Članstvo Kosova stupa na snagu 1. januara 2016. godine, kada će teniseri sa Kosova moći da se po prvi put takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičejima Tenisa Evrope. Teniski savez Srbije se nije oglasio povodom još jednog sportskog priznanja. 

„Kosovo je postalo 50. članica Tenisa Evrope, regionalnog Udruženja sportskog upravnog tela Međunarodne teniske federacije. Tenis se stoga pridružuje rastućoj listi sportova da formalno odobri članstvo Kosovu, a sledeći odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta od decembra prošle godine da dodeli puno priznanje Olimpijskog komiteta Kosova, u skladu sa pravilom 3.7 Olimpijske povelje,“ navodi se na zvaničnoj Internet stranici Tenisa Evrope.

U saopštenju se dodaje da je odluka o članstvu Kosova doneta na godišnjoj skupštini ove organizacije u Lozani prošle subote, na kojoj je aplikacija Kosova postigla potrebnu dvotrećinsku većinu glasova za članstvo, te da Kosovo stoga postaje prvi novi član Tenisa Evrope od pridruživanja Crne Gore ovom udruženju 2006. godine.

Iz ove sportske organizacije, međutim ističu da Tenis Evrope sarađuje sa Teniskim savezom Kosova u poslednjih nekoliko godina, tako što je kosovski teniski savez dobijao „skromnu razvojnu pomoć u vidu podrške Tenis 10 programa (turnir za decu do 10 godina), opreme i tečhničkih poseta.“

„Članstvo Kosova stupiće na snagu od 1. januara 2016, kada će igrači sa Kosova moći da se takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičenjima Tenisa Evrope po prvi put,“ dodaje su saopštenju Tenisa Evrope.

Povezani članci: 

Tenis Evropa odbio je u martu prošle godine zahtev kosovskog teniskog saveza za prijem u ovu organizaciju, kada je 20 delegata bilo protiv članstva Kosova, 30 za, uz 15 uzdržanih.

Tada je, kako su srpski mediji naveli, Teniski savez Srbije, predvođen počasnim predsednikom, Slobodanom Živojinovićem i generalnim direktorom, Dušanom Orlandićem, a uz podršku predsednika TSS-a,Vuka Jeremića, zapravo „izvojevao novu pobedu“, navodeći da je to bila „jedna od težih diplomatsko-sportskih bitaka“.

„Živojinović je uoči glasanja održao izvanredan govor pred svim delegatima, gde je objasnio značaj poštovanja sportskog i međunarodnog prava, poručivši da Kosovo nije članica UN-a i da s obzirom na to ne bi trebalo da bude primljeno u Tenis Evropu,“ prenele su tada Novosti.


Šesnaest međunarodnih saveza + MOK

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Sa konferencije srpskih i albanskih aktivista civilnog društva u Beogradu: Civilno društvo nije nikad prestajalo da međusobno razgovara

30. 03. 2015, 17:22 Izvor: KoSSev

Aktivisti civilnog društva Srbije i Kosova nikad nisu prestali da jedni sa drugima pričaju i nisu gubili svoje veze, a to postoji još od osamdesetih godina prošlog veka. Znali su da će i nakon rata koji nisu želeli, biti ključan deo, a saradnja između srpskih i albanskih civilnih organizacija čini „novu normalnost“, nasuprot „postojeće normalnosti“ – „malo mržnje, mnogo ignorisanja i česte indiferentnosti“, a koja se po svojim pozitivnim efektima ne može pronaći na drugom mestu u svetu u postojećem  kontekstu. Uloga civilnog društva nije samo da podiže svest, već i da bude dobar hroničar u onome što je postignuto. Političke elite do sada su postizale dogovore često bez otvorenosti za javnost, a civilne organizacije su te koje beleženjem događaja jesu korektivan faktor. U saradnji civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, civilno društvo sa Severa Kosova i sami kosovski Srbi, međutim, do sada su bili izostavljeni iz procesa dijaloga i zajedničkih programa saradnje. „Biti oko stola, ne znači da ste za stolom“, ovo su neke od poruka sa današnjih panela susreta aktivista civilnog društva centralne Srbije i Kosova koji se dešava u Beogradu. 

U toku je jednodnevna konferencija srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva u hotelu „Metropol Pallace“ na kojoj se razgovara o ulozi civilnog društva u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i kosovskih Srba.

Na konferenciji, koju organizuje Balkanski fond za demokratiju (BTD), uz finansijsku pomoć britanske ambasade u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija sa Kosova, kao i međunarodnih predstavnika. Među njima se nalaze i neki predstavnici civilnog sektora i medijske zajednice kosovskih Srba, među kojima je većina sa Severa. Na skupu su prisutne i Južne vesti kao jedini medij iz centralne Srbije, dok su beogradski mediji koji su pozvani da prate ovaj skup odsutni, a o čemu je ranije danas javio i radio Kim.

U prepodnevnom radu konferencije učestvovali su i britanski ambasador Denis Kif, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, kao i akademski istraživač sa Londonske škole za ekonomiju, Džoana Hanson.

„Civilno društvo nije nikada prestalo da međusobno razgovara i mi smo miljama ispred,“ rekao je Vejvoda, upoređujući, sa jedne strane, spor proces političkog dijaloga, i plodonosne saradnje civilne zajednice sa druge. Vejvoda je naglasio da je za napredak dijaloga suštinski potrebna energija sa samog terena, od samih ljudi i aktivista civilnog društva.

Britanski ambasador Denis Kif naglasio je važnost projekata koje realizuje Balkanski fond za demokratiju, u čitavom regionu, ocenivši da će ova ambasada nastaviti da podržava ovakve projekte. On je naglasio da ulogu svoje ambasade vidi u tome da se Srbiji pruži pomoć u tome da, kako je rekao, bude „u potpunosti sposobna“ da se pridruži EU, a što podrazumeva i to da se „modernizuje i osposobi“ u delu kako bi „negovala odnose sa svojim susedima“, ali i da se to isto učini i sa susedima Srbije.

Oba učesnika su saglasna u tome da se Briselski sporazum na terenu sporo sprovodi, kao i da se čitav briselski pregovarački proces sporo odvija, istovremeno naglasivši i napredak u samom procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Govoreći o potrebi proaktivnog delovanja lokalnih nevladinih organizacija i ostalih aktivista civilnog društva, Hanson se osvrnula na žalbe koje sluša o tome da Zajednica srpskih opština i posle dve godine od Briselskog sporazuma nije formirana, odnosno da statut nije još uvek donešen, dodavši da je to upravo prostor u koji civilno društvo treba da uđe svojim proaktivnim delovanjem.

„Civilno društvo uvek treba da da svoje ideje u vezi sa ovim statutom, kako bi se razvila dalja, mnogo fokusiranija diskusija u vezi sa njim,“ rekla je Hanson.

Hanson je apelovala na predstavnike iz Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da dopru do predstavnika civilnog društva na samom terenu.

„Saznajte kako razmišljaju ljudi na samom terenu, debatujte i razgovarajte , razmenjujte vesti i širite te vesti,“ naglasila je Hanson.

Konferencija u Beogradu se održava kao završnica ovogodišnjeg programa razmene pod nazivom „Razmena profesionalnog rada za program jačanja dijaloga“ (PWEEPD), koji drugu godinu za redom, BTD organizuje za profesionalno osoblje, aktiviste civilnog društva, tink tenk organizacije, kao i univerzitete između Kosova i Srbije.

Do sada je u dvogodišnjem programu ostvareno 14 razmena između 15 organizacija. Ove godine su ostvarene i dve razmene više nego prošle godine, a takođe, po prvi put ove godine, u programu razmene učestvuju i  srpske organizacije sa Kosova, i to sa Severa.

Srpski predstavnici sa Severa učestvovali su danas i u jednom od panela u kojem se govorilo o jačanju dijaloga kroz saradnju sa civilnim društvom. Aleksandar Rapajić iz organizacije ECMI naglasio je da se most između Srbije i Kosova gradi kroz pozitivno rešavanje „pitanja manjina“ – položaja kosovskih Srba i Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Najvažnije za kosovske Srbe jeste da se osećaju bezbedno, a onda i da se radi na prosperitetu njihovog opstanka. Jedan deo u tom pravcu jeste jačanje civilnih organizacija kroz finansiranje i treninge, dok je odgovornost u najvećoj meri na kosovskoj vladi, koja treba da dokaže kosovskim Srbima da su bezbedni i poželjni,“ rekao je Rapajić.

Programski direktor NVO „Aktiv“, Branislav Nešović, naglasio je da se u procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, najmanje vodilo računa o tome da u taj proces budu uključeni oni koji su predmet procesa dijaloga, a to su Srbi sa Kosova, odnosno sa Severa.

„Biti oko stola ne znači da sedite za stolom,“ rekao je Nešović, dodavši da problem Srba sa Severa Kosova već duže vreme nailazi na nerazumevanje i u Beogradu i u Prištini, uključujući i zajednicu civilnog društva.

Kim radio:
Beograd: Mediji nezainteresovani za konferenciju o Kosovu

Na konferenciji, koju je organizovao Balkanski fond za demokratiju (BTD) uz pomoć ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija, kao i međunarodnih predstavnika.

Iako je ovo, prema rečima panelista, prva konferencija ovakvog tipa koja se održava u Beogradu, nijedan od nacionalnih medija, među kojima i javni servis RTS, nisu pokazali interesovanje da građane informišu o ovom događaju.

Moderatorka jednog od panela, Sonja Liht, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, istakla je da „ako događaju ne prisustvuju političari visokog ranga – mediji nisu zainteresovani da taj događaj prate“.

Osim panelista koji dolaze iz srpskog i albanskog civilnog sektora sa Kosova, na konferenciji učestvuju između ostalih i britanski ambasador, Denis Kif, potpredsednik Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, te Džoana Hansen, doktorka nauka sa Londonske škole za ekonomiju.

Cilj ove konferencije je, prema navodima organizatora, da obezbedi prostor za konstruktivne i praktične refleksije o ulozi civilnog društva u odnosima Srbija – Kosovo, kao i da pokrene niz ciljanih diskusija o tome kako se saradnja na konkretnim pitanjima može sprovesti i unaprediti.

Nešović je, takođe, naglasio da 15 godina rešavanja problema Kosova od 1999, nije dovoljno vreme da se taj, po njegovim rečima, složen i osetljiv problem reši, replicirajući predstavniku iz Prištine, Naimu Rašitiju, iz Istraživačke grupe za balkansku politiku, koji je kritikovao sporost u rešavanju ovog problema.

„Vreme nam ponestaje,“ prethodno je rekao Rašiti.

Predsednica fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je naglasila da su učesnici na današnjem skupu naučili nešto novo, a to je da predstavnici srpskog civilnog društva sa Kosova moraju biti više uključeni u postojeći dijalog između kosovskih i srpskih civilnih organizacija.

„Sve ono o čemu smo danas pričali biće, mora da bude uključeno, i mi ćemo morati da vidimo  kako da uključimo više razgovora u Nacionalni konvent,“ naglasila je Liht, napominjući da će ono što je čula od predstavnika sa Severa, biti i uključeno u grupu onih organizacija i stručnjaka koji čine deo Nacionalnog konventa, a koji se bave poglavljem 35.

U neformalnim delovima ove konferencije, od albanskih predstavnika sa Kosova se moglo čuti da im je u Beogradu prijatno, da vole da dođu u „ovaj lep i otvoren grad“, a bilo je i onih koji su prvi put došli u prestonicu Srbije.

„Juče sam greškom liftom otišao u suteren hotela i video sam sve one lepe slike bivše SFRJ. Danas sam imao prilike da na ulicama Beograda vidim i stara jugoslovenska kola. Drago mi je što sam osetio priču mojih roditelja koji su pamtili i jedno lepo vreme te bivše zemlje, dok sam ja o Beogradu slušao kao sedmogodišnji dečak 1999, i znate da ga nisam zamišljao po dobrom,“ rekao je jedan od civilnih aktivista iz Prištine, Dardan Abazi, iz prištinskog Instituta za razvoj politike.

Konferencija se večeras nastavlja četvrtim panelom o mogućnostima i izazovima  regionalne saradnje, nakon čega se zatvara poslednjim, petim, o „putu napred“.

DPK pripremila rezoluciju o genocidu Srba nad Albancima

30. 03. 2015, 20:44 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Poslanička grupa DPK-a podnela je na današnjem zasedanju Skupštine Kosova zahtev za izglasavanje Rezolucije o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine.

Potpredsednica Skupštine Kosova i predstavnica bošnjačke parlamentarne grupe 6 Duda Balje, ocenjuje da će rezolucija najviše štete naneti srpskoj zajednici koja i dalje bojkotuje rad skupštine.

„Mislim da je bitno da se ravetli sudbina nestalih lica, međutim u ovom momentu kada Srbi nisu u parlamentu, kada srpski poslanici ne prisustvuju sednici, i kada se dešava bojkot centralnih vlasti od strane srpskih političara, mislim da će ovakva rezolucija ići najviše na štetu srpskoj zajednici“, rekla je za RTK2 Duda Balje.

Ona je najavila da će se o zahtevu za usvajanje Rezolucije o genocidu će se raspravljati na narednoj sednici i ona će verovatno biti usvojena jer, kako kaže, predstavnici DDK i DSK imaju dovoljan broj glasova da je izglasaju.

Bojkot predstavnika Srpske liste Balje je okarakterisala kao nezreli politički čin.

„Srpski glasovi su bitni kada se raspravlja i kada se traži dvotrećinski broj glasova manjinskih poslanika. Međutim, mi smo bez njih usvojili i budžet, raspravljali o RTK-u i još o mnogim temama. Mislim da su Srbi deo čitave ove priče, deo kosovskog društva i mislim da su mnogo, mnogo toga propustili zbog bojkota“, rekla je ona i dodala da bojkot srpskih poslanika negativno utiče i na ostale manjinske zajednice.

Nakon sastanka predsedništva, predsednik skupštine Kadri Veselji je na pitanje novinara da li su predstavnici Srpske liste uputili zahtev za povratak u parlament, odgovorio:

„Ovde smo se satali da bi rešavali pitanja većine, takav zahtev još nismo dobili. Ukoliko dobijemo bilo kakav zahtev, naša odluka će biti transparentna i u interesu naših birača“, naglasio je Veselji.

Poslanici Skupštine Kosova nastaviće plenarnu sednicu 2. aprila.

Svedoči bivši pripadnik OVK

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici nastavljeno je suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba davanjem iskaza svedoka tužilaštva Halita Beranija.Halit Berani 

Berani (65), koji se predstavio kao pozorišni režiser, svedoči o događajima koji su se u Kosovskoj Mitrovici dogodili aprila 1999. i februara 2000. godine i on je 18 svedok tužilaštva.

Berani je bio pripadnik OVK, a poznat je po tome što je 17. marta 2004. novinarima na Kosovu preneo lažnu informaciju kako su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibar, nakon čega je počeo martovski pogrom nad Srbima.

Berani je tokom 2002. godine bio jedan od prvih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Vejvoda: Evropa ne želi novi Kipar

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda ocenio je da je vlastima u Beogradu i Prištini u interesu da dođe do sprovođenja Briselskog sporazuma, istakavši da se već 10 godina svim vlastima govori da Evropa ne želi novi Kipar.

Ivan Vejvoda

„Otvaranje poglavlja 35 o Kosovu je veoma bitno“, rekao je Vejvoda za B92.

On smatra da Beogradu i Prištini puno toga zavisi od primene Briselskog sporazuma, i to Prištini dobijanje Sporazuma o stabilizaciji, a Beogradu otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

Vejvoda kaže da i Beograd i Priština razumeju realnost, odnosno da nema boljitka ako se ne ide napred, i da zbog toga treba očekivati rezultate.

Koha: Uslovi „Srpske“ za povratak

Zahtev Liste „Srpska“ za povratak u kosovske institucije, između ostalih, biće da Zajednica srpskih opština profunkcioniše do novembra, prenosi „Koha Ditore“.Gračanica 

List navodi da će zahtev biti i da njeno sedište bude u Gračanici, kao i i da obrazovanje i zdravstvo ostanu u sistemu Srbije.

Izvor „Koha Ditore“ navodi i da se očekuje da Lista danas ili sutra objavi odluku o povratku u institucije posle dva meseca bojkota, ukoliko se ispune ti uslovi.

Među uslovima je i da se o ZSO razgovara u Briselu i da se objavi statut Zajednice

List takođe navodi da najveće šanse da bude na čelu ZSO ima aktuelni gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.

Precizirajući ovlašćenja na kojima Lista „Srpska“ insistira, „Koha Ditore“ navodi da bi obrazovanje i zdravstvo bili finansirani iz Srbije, ali preko „posebnog bankarskog računa u Centralnoj banci Kosova“, kao što bi se finansirali i zajednički projekti 10 opština koje bi prethodno usvojila ZSO.

„Koha Ditore“ navodi da Lista ima i određene ekonomske zahteve u vezi sa stranim investicijama u srpskim opštinama i da je, u vezi s tim, premijer Isa Mustafa obećao donošenje zakona o stranim investicijama do maja.

Zahtev Liste je i usvajanje rebalansa budžeta za stvaranje boljih finansijskih uslova za opštine sa srpskom većinom, kao i popis stanovništva u opštinama na severu Kosova gde nije spoveden kako treba, prenosi „Koha Ditore“.

Sve te zahteve Lista „Srpska“ je usmeno iznela u razgovorima sa premijerom Kosova i ostalim zvaničnicima vlade, piše list.

Istovremeno, zvaničnici Vlade Kosova koji učestvuju u razgovorima sa Listom, odbili su da to nazovu zahtevima, a zamenik ministra lokalne samouprave Bajram Gecaj je rekao da se razgovaralo o ciljevima vlade u skladu sa platformom.

„To mogu biti aspiracije Liste Srpska, ali o njima treba da se pregovara u Briselu“, rekao je Gecaj i odbacio mogućnost da vlada poklekne pred srpskim zahtevima, posebno kada je reč o obrazovanju i zdravstvu.

„Platforma vlade ne predviđa takvu vrstu organizovanja. Tema ZSO je u početnoj fazi tako da i dalje nemamo sadržinske diskusije u vezi sa tim. Ministarka Edita Tahiri nekoliko puta je rekla da prvo treba sprovesti postojeće sporazume“, zaključio je Gecaj, a prenosi „Koha“.

Koha: Srpski policajac govori o zločinima srpske države

26.03. 2015, 13:04 Izvor: Koha

Izvor: Koha (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Bivši srpski policajac, Slobodan Stojanović, jedan je od glavnih protagonista grozota 1998. tokom rata na Kosovu, ispričao je u emisiji „Specijal“ Radio televizije Kosovo, Mendu Hiseni, misleći na srpske zločine počinjene nad albanskim civilima.

Stojanović je bio član 37. specijalne policijske jedinice Srbije. Od 2009. je penzionisan. U penziju je otišao kao komandir policijske stanice „Crna trava,“ uprave policije u Leskovcu.

U nastavku pogledajte emisiju.

29.01.2015 |08:00 – 23:55 Šiptari uspešno upravljaju svim procesima na KiM iz Srbije->Beograda! Srbi sa KiM su sekundarna stvar i kada stradaju i kada ih napadaju i kada propadaju…Dokle misle ovi Šiptari više da nas uništavaju???


Jahjaga potpisala zakon kojim se sprečava likvidacija Trepče

 29.01. 2015, 14:36

Izvor: Kossova press

(Tekst je preveden sa albanskog)

Kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, objavila je na Fejsbuku da je potpisala zakon o javnim preduzećima koji predviđa reorganizaciju nekih preduzeća i njihove imovine, a koji je prethodno usvojen na sednici Skupštine 19. januara.

Na svom Fejsbuk nalogu Jahjaga je najavila da je svrha ovog zakona da se obezbedi vreme i prostor za Vladu Kosova da spreči likvidaciju Trepče, koja je neotuđivo vlasništvo Kosova i njenih građana, a kako bi se stvorili uslovi koji će pomoći ekonomski razvoj Kosova.

„Nadam se da će ovaj zakon omogućiti Vladi i Skupštini da pronađu dugoročno i održivo rešenje za Trepču, koja je vitalno bogatstvo Kosova, a što bi povećalo prosperitet svih njenih građana,“ napisala je Jahjaga.

Dačić u martu u Prištini kao predsedavajući OEBS-a

29.01. 2015, 17:50

Izvor: Tanjug

Ministar spoljnih poslova Srbije i predsedavajući OEBS-a, Ivica Dačić, posetio je danas Misiju OEBS-a u Beogradu i najavio da će u februaru posetiti i misije u Skoplju i Podgorici, a u martu i onu u Prištini.

Misija OEBS-a u Beogadu je prva koju je Dačić posetio u svojstvu predsedavajućeg te organizacije, a u skladu sa prethodnom najavom da će kao predsedavajući obići sve misije OEBS-a na zapadnom Balkanu.

Govoreći o poseti Misiji OEBS-a u Prištini, šef srpske diplomatije je istakao da ta poseta neće biti statusnog karaktera.

„Ja ću biti na čelu delegacije međunarodne organizacije OEBS i moja poseta neće imati nikakve veze sa statusnim pitanjem, niti će značiti bilo kakvu promenu stava Srbije,“ izjavio je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom Misije OEBS-a u Beogradu, Peterom Burkhardom.

Burkhard je rekao da je sa Dačićem danas razgovarao o primeni mandata Misije OEBS-a i izrazio zadovoljstvo zbog toga što su mnogi od prioriteta koje je Srbija najavila kao predsedavajući te organizacije 2015. godine, teme svakodnevnog rada Misije u Beogradu.

Udruženje kidnapovanih sa KiM-a traži sastanak sa Vučićem

29.01. 2015, 15:21 Izvor: Tanjug

Udruženje kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, zatražilo je danas sastanak sa premijerom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pred njegov odlazak 9. februara u Brisel, gde će učestvovati u dijalogu Beograda i Prištine.

Sastanak u Briselu je „veoma bitan za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, mora biti bitan i za porodice čiji su članovi oteti i ubijeni na Kosovu i Metohiji 1998, 1999 i 2000. godine. Zato Vas molimo da primite predstavnike Udruženja, kako bi još jednom Vama predočili našu tragediju i probleme na koje nailazimo,“ navodi se u saopštenju Udruženja.

Oni smatraju i da nema bitnijeg razgovora, nego što je razgovor kada su u pitanju ljudski životi i dodaju da porodice otetih i ubijenih traže slobodu za svoje najbliže, kako bi se vratili svojoj deci i svojim porodicima.

Nove demonstracije u subotu, ili sredu? Kosovska opozicija na „konsultacijama“ sa ambasadorima

29. 01. 2015, 13:26 Izvor: KoSSev

Pokret „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija nastavlja sa demonstracijama i danas u 15 časova saopštiće će datume i vreme novih protestaKosovska opozicija – Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova – Ramuša Haradinaja i NISMA – Fatmira Ljimaja, dogovorila se kasno sinoć da nastavi sa protestima sve do ispunjenja zahteva koje uporno postavljaju – razrešenje srpskog ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Aleksandra Jablanovića i donošenje tzv. Zakona o Trepči kojim bi ovaj kombinat postao javno preduzeće i tako se stavio pod kontrolu prištinskih vlasti, uključujući i pogone na Severu. Jučerašnjem sastanku opozicije, međutim, prethodio je sastanak Aljbina Kurtija sa šefom Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Samuelom Žbogarom, a zatim je, nakon sastanka predstavnika opozicije, usledio i sastanak Ramuša Haradinaja sa američkom ambasadorkom na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, kao i ambasadorom Velike Britanije na Kosovu, Janom Klifom.

Dva su moguća datuma za organizovanje narednih demonstracija na Kosovu – subota ove nedelje, ili sreda sledeće nedelje, javila je Gazetaexpress.

Kosovska opozicija nije uspela da sakupi dovoljno potpisa za vanrednu sednicu Skupštine na kojoj je trebalo da se glasa o razrešenju Jablanovića

Kosovska opozicija nije uspela da sakupi 40 potpisa koliko je potrebno kako bi se zakazala vanredna sednica, na kojoj je opozicija htela da rezreši dužnosti Jablanovića. Do sada su sakupili 36 potpisa, a jedna od liderki Alijanse za budućnost Kosova, Donika Kadaj Bujupi, tvrdi da je kosovska vlada izvršila pritisak kako koalicioni poslanici ne bi potpisali zasedanje vanredne skupštine, piše Gazeta Tribuna.

„Vlada je izvršila pritisak kroz koalicione poslanike u parlamentu i nije dozvolila održavanje sednice, vršeći pritisak na poslanike da ne potpišu ovu inicijativu. Imamo 36 potpisa, čak i koalicije,“ objasnila je Kadaj-Bujupi.

Ramuš Haradinaj je za RTK izjavio da je opozicija spremna da koordiniše aktivnosti, uključujući i demonstracije i dodao:

„Mi govorimo o pravu na protest, zahtevima i našoj spremnosti da se nastavi sa protestom. Od danas pozivam građane da se pridruže protestu. Izražavamo spremnost da ne koristimo nasilje,“ rekao je Haradinaj.

Da će ABK podržate proteste, potvrdio je sinoć i Aljbin Kurti, dodajući da će datum početka protesta biti poznat danas.

„Potvrđeno je da će AAK i Inicijativa za Kosovo biti na sledećem okupljanju. Datum ćemo objaviti sutra. Nismo krivi za nasilje koje se dogodilo zbog okrutne brutalnosti intervencije policije,“ rekao je Kurti.

Haradinaj – konstultacije sa ambasadorima

A kasno sinoć, Haradinaj se sastao sa ambasadorkom  SAD na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, kao i sa ambasadorom Velike Britanije na Kosovu, Janom Klifom. Tokom sastanka ovi ambasadori su izrazili zabrinutost zbog nasilja na poslednjim demonstracijama u Prištini, potvrdio je Haradinaj, prenosi RTK.

„To je nasilje koje muči ljude i ovo nasilje je dodatno zabrinulo građane i njihove legitimne zahteve. Ipak, mi smo u principu protiv nasilja, ne podržavamo nasilje, ne podržavamo bilo čije nasilne akte na Kosovu, ali nećemo se odreći fer zahteva naših građana i nastavićemo sa demonstracijama,“ dodao je Haradinaj.

Kurti na sastanku sa Žbogarom

Tokom jučerašnjeg dana, pre sastanka koalicije i Haradinaja sa ambasadorima, lideri Samoopredeljenja, Aljbin Kurti i Visar Imeri su se sastali i sa Samuelom Žbogarom, u prostorijama ove partije, saopšteno je iz Samoopredeljenja.

Kako se navodi u sopštenju na njihovom sajtu, na ovom sastanku su albanski opozicionari sa prvim čovekom EU Kancelarije na Kosovu razgovarali o dešavanjima na Kosovu, sa posebnim naglaskom na demonstracije širom Kosova i dva zahteva – razrešenje Jablanovića i Zakon o Trepči.

Oni su, dodaje se u saopštenju, još jednom potvrdili svoje zahteve Žbogaru, a ubrzo nakon ovog sastanka iKancelarija EU na Kosovu je saopštila da „apeluje na političke lidere da ujedine svoje snage kako bi odgovorili na nade građana“, te da je „pravo mesto za to je Skupština.“


Tokom višečasovnog nasilja u utorak na ulicama Prištine, uhapšeno je 160 demonstranata, povređeno 72 policajaca i 26 građana. Među povređenim policajcima je i 12 sa ozbiljnim povredama.

A na prethodnim demonstracija u subotu u Prištinipovređeno je oko dvadesetak policajaca, nekoliko građana, a privedeno je više od dvadeset demonstranata, napadnute su tri ekipe srpskih novinara, kamenovane su zgrade vlade i crnogorske ambasade i pričinjena velika materijalna šteta.

FHP: Diković umešan u ratne zločine

29.01. 2015, 15:30 Izvor: B92/Beta/N1/Blic

Fond za humanitarno pravo saopštio je da poseduje dokumente koji ukazuju na to da je načelnik Generalštaba, Ljubiša Diković, direktno odgovoran za ratne zločine.

Kako je saopšteno na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen dosije „Rudnica“, Diković je odgovoran za zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo, kao i za skrivanje tela u masovnoj grobnici u Raškoj.

Dosije, između ostalog, pruža uvid u podatke i dokaze o četiri zločina pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a počinjene u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u kojima su ubijeni civili – kosovski Albanci, čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i u postupak „asanacije bojišta“, u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana petnaest godina.

U Fondu navode da je dokument nastao na osnovu autentičnih vojnih i policijskih dokumenata, izjava preživelih zločina, članova porodica žrtava, forenzičkih izveštaja, svedočenja oficira VJ i zvaničnika MUP-a pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i druge relevantne građe.

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, pozvala je Tužilaštvo za ratne zločine da što pre pokrene istragu o ratnim zločinima na Kosovu, koji se dovode u vezu masovnom grobnicom kod Raške, u kojoj su pronađena tela 52 ubijena civila.

Sandra Orlović je dodala da je veoma važno da se otkrije ko su ljudi koji su ubijeni, ko je za te zločine odgovoran, ko je i na koji način prevozio i sakrivao tela u masovne grobnice u Srbiji i taj čin okarakterisala kao „produžen zločin prema žrtvama i njihovim porodicama“.

Kako je ona navela, Fond je došao do podataka koji jasno ukazuju da su u zločine počinjene na Kosovu – u selima Rezala, Staro Čikatovo, Donja Zabela i Gladno Selo, umešani pripadnici 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, na čijem je čelu bio sadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković.

Ona je navela da – i svedočenja preživelih i pisani i javno dostupni dokumenati – ukazuju na to da su delovi 37. brigade bili prisutni u četiri sela tokom izvršenja zločina u aprilu i maju 1999. godine.

Sandra Orlović je navela da se iz dokumenata vidi i da su u prevozu i sakrivanju tela, nakon zločina, učestvovale zvanične institucije i vojni i policijski organi Srbije.

Predstavnica Fonda, Milica Kostić, kazala je da su se zločini u ta četiri sela na Kosovu odvijali po „ustaljenom principu Vojske Jugoslavije“, odnosno da je vojska ulazila u sela rano ujutru, žene i decu proterivala u Albaniju, a muškarce ubijala.

Predstavnica Tužilaštva za ratne zločine, Jasna Janković, kazala je da tužilaštvo radi na identifikaciji tela pronađenih u masovnoj grobnici i da je to početak predistražnog postupka. Ona je dodala da je cilj tužilaštva da se otkriju odgovorni za ove zločine.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u maju 2010. godine otkrilo „potencijalnu masovnu grobnicu“ na lokaciji „Rudnica“ kod Raške, u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca, ubijenih između 1998. do 1999. godine.

Iskopavanja na lokaciji „Rudnica“ počela su 23. aprila 2014. godine, na osnovu naredbe Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Do oktobra prošle godine, EULEX-u su predati posmrtni ostaci ukupno 52 osobe, čime je, kako je tada saopštila Komisija Vlade Srbije za nestale, okončan proces predaje svih pronađenih, ekshumiranih i identifikovanih posmrtnih ostakaka sa lokacije „Rudnica“, čiji je identitet utvrđen metodom analize DNK.

Već optuživali Dikovića

Fond za humanitarno pravo je sa istom tvrdnjom izašao u javnost januara 2012. godine. Tada je direktorka Fonda bila Nataša Kandić.

Fond je tada naveo da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnika Ljubiša Diković, odgovoran za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, tokom 1998. i 1999. godine, kada je bio komandant 37. motorizovane brigade tadašnje Vojske Jugoslavije, jedinice koja je dejstvovala na području Drenice.

Na sajtu Fonda je objavljen dokument „Dosije Diković Ljubiše“ u kojem se navodi da „prvi čovek Vojske Srbije nema čistu ratnu prošlost“.

„Iako je imao obavezu da spreči zločine, Diković to nije učinio, a postoje i dokazi koji svedoče o bezobzirnoj pljački albanske imovine, u kojoj je i sam učestvovao,“ rekla je tada Nataša Kandić.

Tužilaštvo za ratne zločine tada je saopštilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju u krivičnu odgovornost načelnika Generalštaba, Ljubiše Dikovića, za ratne zločine.

I tadašnji ministar odbrane, Dragan Šutanovac, naveo je da su te optužbe neosnovane.

Šutanovac je tada rekao da je dosije Fonda u pojedinim segmentima ne samo neprimeren, nego i „monstruozan“ i očekuje da načelnik generalštaba zatraži sudsku zaštitu.

Načelnik Generalštaba VS, Ljubiša Diković, podneo je tužbu protiv direktorke FHP, Nataše Kandić, zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu.

Nije poznato kako je i da li je taj proces završen.

Vučić: Vodi se kampanja protiv VS

Beograd — Vidi se da se vodi kampanja protiv Vojske Srbije, da jedan deo političke javnosti i političara pokušava da sruši sve ono što je u Srbiji dobro, rekao je Vučić.

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je poručio da Srbiju neće uspeti da sruše.

Vučić je rekao da se vidi nastavak kampanje protiv institucije koja ima najveću podršku javnosti Srbije navodeći da su napadi na Vojsku Srbije počeli nakon doprinosa u odbrani Srbije od poplava, nastavljeni posle velike parade povodom oslobođenja Beograda i da to ima veze i sa izazivanjem nestabilnosti u Srbiji.

„Moja poruka svima njima je da Srbiju neće umeti i neće moći i neće uspeti da sruše“, rekao je premijer.

On je odgovarajući na pitanja novinara o navodima Fonda za humanitarno pravo da imaju dokumente koji pokazuju da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljibiša Diković odgovoran za ratne zločine na KiM, rekao da su slične optužbe bile i pre tri ili četiri godine.

„Ono što je za mene veoma važno to je da vidim nastavak kampanje protiv institucije koja ima najveću podršku javnosti Srbije i očigledno je da, ne ulazeći u detalje, jer ne znam šta su govorili ljudi iz Fonda za humanitarno pravo, jedan deo političke javnosti i političara pokušava da sruši sve ono što je u Srbiji dobro“, rekao je Vučić.

Kako je naveo, oni ne uživaju nikakvo poverenje u narodu i važno im je da se sruše sve institucije i svi ljudi koji nešto dobro znače ili koji predstavljaju nekakvu nadu za naš narod.

On je dodao da o svakom pojedinačnom navodu i o svemu mora uvek otvoreno, ozbiljno i odgovorno da se razgovara i da je lično uveren da Diković nije nikakav ratni zločinac.

„Ali to što sam ja uveren ne znači ništa i na institucijama je da rade svoj posao i institucije će, kao u slučaju pokazivanja neozbiljnosti i neodgovornosti nekih političara, nekih nezavisnih institucija koje su podržavale te neodgovorne političare u svojim izjavama, pokazati da li je ovo istina ili ne“, dodao je Vučić.

Na pitanje zašto ti napadi dolaze sada premijer je objasnio da su napadi na VS počeli posle njenog najvećeg doprinosa u odbrani od poplava i da su nastavljeni još većom žestinom posle velike parade povodom oslobođenja Beograda.

„Naravno to ima veze i sa izazivanjem nestabilnosti u Srbiji. Ja želim da umirim građane Srbije i da kažem da bez obzira na sve što su neki radili prethodnih dana, a uglavnom su se služili neistinama i mislim da se to juče konačno i videlo…bez obzira na sve ono što je tek pred nama, da će Srbija da ostane i politički i ekonomski stabilna i da će biti iz dana u dan sve jača“, poručio je premijer.

MO: Kampanja protiv sistema odbrane

Iako MO ne navodi šta spada u kampanju za narušavanje sistema odbrane, treba istaći da su slične ocene iznošene u slučaju zahteva ombudsmana Saše Jankovića da se ispitaju navodi o nezakonitim radnjama VBA.

Ministarstvo odbrane smatra da su tvrdnje FHP o načelniku Generalštaba Ljubiši Dikoviću nastavak orkestrirane kampanje protiv sistema odbrane Republike Srbije.

Ministarstvo odbrane je u pisanom saopštenju najoštrije osudilo istupanje predstavnika Fonda za humanitarno pravo, koji su danas naveli da je Diković odgovoran za ratne zločine u selima Razala i Staro Čitakovo na Kosovu i Metohiji, u aprilu i maju 1999. godine, kada je komandovao 37. motorizovanom brigadom.

„Tvrdnje o posedovanju navodnih dokumenata koji ukazuju na odgovornost načelnika Generalštaba generala Ljubiše Dikovića za počinjene zločine, doživljavaju se kao nastavak očigledne orkestrirane kampanje protiv sistema odbrane„, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Kako se navodi, u pitanju je „direktno narušavanje ugleda Srbije i njene Vojske“. 

„Ministar odbrane Bratislav Gašić pruža bezrezervnu podršku generalu Dikoviću, koji već godinama sa uspehom vodi Vojsku Srbije“, piše u saopštenju.

Takođe, ističe se da je „utoliko jasnije da se radi o smišljenim navodima, jer je reč o istim tvrdnjama koje su javnosti predočavane i 2011. godine, kada je Ljubiša Diković imenovan za načelnika Generalštaba“.

„Zbog takvih optužbi general Diković je 2012. godine podneo tužbu protiv Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić, a proces je u toku“, ističe se u saopštenju.

Ministarstvo saopštava da se FHP ponovo poziva na „navodna vojna i policijska dokumenta i izjave svedoka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu“ i da tako ostaje do danas jedina institucija koja sa navedenim zločinima povezuje generala Dikovića.

To unosi opravdanu sumnju u stvarne namere i cilj ovakvih optužbi, koje je Ministarstvo odbrane oštro osudilo i 2011. godine, a to čini i danas, u uverenju da će javnost znati da odvoji neargumentovane optužbe od ugleda koji Vojska Srbije uživa kao institucija od najvišeg poverenja građana“, navodi se u saopštenju.

U FHP su ranije danas naveli da je dokument „Dosije Rudnica“, na osnovu kog se optužuje Diković, nastao na osnovu autentičnih vojnih i policijskih dokumenata, izjava onih koji su zločin preživeli, članova porodica žrtava, forenzičkih izveštaja, svedočenja oficira VJ i zvaničnika MUP-a pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i druge relevantne građe.

Iste optužbe 2012. godine

Fond za humanitarno pravo je sličnu tvrdnju iznelo u javnost u januaru 2012. godine. Tada je direktorka Fonda bila Nataša Kandić.

Fond je tada naveo da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković odgovoran za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, tokom 1998. i 1999. godine, kada je bio komandant 37. motorizovane brigade tadašnje Vojske Jugoslavije, jedinice koja je dejstvovala na području Drenice.

Na sajtu Fonda je objavljen dokument „Dosije Diković Ljubiše“ u kojem se navodi da prvi čovek Vojske Srbije „nema čistu ratnu prošlost“.

Tužilaštvo za ratne zločine tada je saopštilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju u krivičnu odgovornost za ratne zločine načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića.

I tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac naveo je da su te optužbe neosnovane.

Šutanovac je tada rekao da je dosije Fonda u pojedinim segmentima ne samo neprimeren nego i „monstruozan“ i da očekuje da načelnik Generalštaba zatraži sudsku zaštitu. 

Načelnik Generalštaba VS Ljubiša Diković podneo je tužbu protiv direktorke FHP Nataše Kandić zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu.

%d bloggers like this: