04.05.2015 |08:00 – 23:55 Šiptari napadaju Srbe i danas, rade na etničkom čišćenju i proterivanju Srba sa KiM. Svi ćute i ćute i gledaju Šiptarsko ZLO KOJE JE ZARAZILO I OKUPIRALO SVET….


Izboden Srbin u Pasjanu

Večeras oko 18.30 u Pasjanu kod Gnjilana izboden je nožem meštanin tog sela Zoran Kostić, saznaje RTV Kim.

Portparol Policije Kosova za region Gnjilana Ismet Hašani potvrdio je za naš medij da se večerašnji napad dogodio, i da je povređeni Srbin prebačen u gnjilansku bolnicu, a prema navodima lekara van je životne opasnosti.

Hašani kaže da motiv napada za sada nije poznat, ali da je policija odmah pokrenula istragu.

Kostić, koji je u međuvremenu pušten na kućno lečenje, kaže za RTV Kim da su ga dvojica napadača iz susednog, albanskog sela Vlaštica, zaustavila dok se sa porodicom vraćao iz Gnjilana u Pasjane. Napadači, koji su izašli iz automobila marke Mercedes, izboli su Kostića noževima u predelu leve ruke, noge i grudnog koša.

„Super je prošlo kako je moglo da bude“, kaže Kostić dodajući da su mu život spasili meštani Pasjana koji su bili očevici napada.

„Napad za cilj ima uznemiravanje i proterivanje preostalih Srba iz ovog dela Kosova,“ izjavio je Dragan Nikolić, predsednik opštine Parteš-Pasjane.

U Klinavcu napadnut povratnik

U povratničkom selu Klinavac u opštini Klina sinoć je napadnut sedamdesetogodišnji Vuleta Voštić. Tom prilikom mu je ukraden telefon i novac. Ministar za povratak Dalibor Jevtić osudio je ovaj napad.

U reagovanju nakon sinoćnjeg napada, ministar za povratak i zajednice je istakao da ovaj napad zabrinjava i da je on očigledna posledica nekažnjavanja odgovornih za prethodne napade na povratnike u ovom kraju.

“Napadi na povratnike i njihovi imovinu ne idu u korist nikome, jer svi mi težimo ka izgradnji međusobnog poverenja i društva koje će nesmetano ići napred. Napadi na povratnike i njihovu imovinu u Klini moraju prestati, jer samo na taj način možemo nesmetano raditi na procesu povratku, a povratnike podstaći da se vraćaju na svoja imanja”.

Jevtić navodi da će napadi će prestati onog trenutka kada njihovi vinovnici pronađu i kazne.

“Zato još jednom apelujem da se počinioci ovog i predhodnih napada pronađu i adekvatno kazne. Pozivam nadležne institucije da zaštite povratnike, građane Kosova.”

U povratničkim selima u opštini Klina u poslednjem periodu je bilo nekoliko napada.

“Nema saznanja o umešanosti službi u ubistvo u Peći”

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da MUP nema nikakve informacije o umešanosti domaćih službi u ubistvo dečaka srpske nacionalnosti u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine. Nebojša Stefanović 

„Možda neke druge bezbednosne strukture raspolažu drugim informacijama, ali MUP ne raspolaže novim informacijama o tom slučaju“, odgovorio je Stefanović na pitanje novinara o umešanosti domaćih službi u taj slučaj.

On je dodao da je MUP sve što je imao o tom slučaju prosledio tužilaštvu.

U kafiću Panda u Peći 14. decembra 1998. godine ubijeni su Ivan Obradović, Zoran Stanojević, Svetislav Ristić, Dragan Trifović, Vukosav Gvozdenović i Ivan Radević, stari od 14 godina do 24 godine.

Babin Most: Albanac spasao devojčicu od otmičara

Devetogodšnju M. M. srpske nacionalnosti, iz Babinog Mosta u opštini Obilić, pokušale su da otmu još uvek nepoznate osobe.
Selo Babin Most 

Prema rečima Nenada Denića, predsednika Privremenog organa opštine Obilić, incident se dogodio u četvrtak ujutru na raskrsnici u ovom selu, kada je devojčica krenula u osnovnu školu “Milan Rakić”.

„Pokušaj otmice dogodio se u jutarnjim satima kada je na putu od kuće do škole devojčicu presreo crni džip bez registarskih tablica, pri čemu su dva mladića pokušala da uvuku devojčicu u vozilo. Međutim, otmicu je, prema dosadašnjim saznanjima, osujetio stariji Albanac koji je čuvši vrisku počeo da viče na otmičare. Posle reakcije ovog slučajnog prolaznika, napadači su pobegli“, priča Denić za “Novosti”.

Prema svedočenju Denića, slučaj je odmah projavljen kosovskoj policiji i Kforu.

Na mestu pokušaja otmice, slučajni prolaznici su ispričali kako je dete vrištalo i pokušalo da se otme iz ruku jednog od otmičara kada je pritrčao stariji Albanac, a za njim i još neki meštani. Zahvaljujući njihovoj reakciji, otmičari su se uspaničili i ušli u džip, ostavivši M. M.

„Obavili smo razgovor i sa direktorom škole i roditeljima devojčice. Roditelji su u panici i ne žele pred javnost, a devojčica je potpuno traumirana“, pojašnjava Denić.

Meštani Babinog Mosta, srpskog sela koje se nalazi u opštini Obilić, kraj magistalnog puta Priština – Kosovska Mitrovica, koji su čuli za incident, podsećaju da su nekoliko dana pre pokušaja otmice srpske devojčice, nepoznate osobe slikale ovdašnju osnovnu školu koju pohađa više od stotinu đaka.

Na intervenciju direktora, policija je uspela da identifikuje vozilo, ali je još nepoznato zašto je fotografisana srpska škola u ovom mestu.

Inače, ovo srpsko mesto danas su nadletali helikopteri Kfora.

U Babinom Mostu živi oko 800 Srba i oko 200 Albanaca.

21.10.2014 |08:00 – 23:55 Danas su se prikazali glavni akteri usprešne saradnje na GENOCIDNOM DELOVANJU PROTIV SRBA! Današni niz članaka ih prezentuje….


Klina: Zapaljena kuća povratnika

Nepoznate osobe zapalile su kuću u selu Drsnik u opštini Klina. U trenutku incidenta u kući nije bilo nikog, rekao je poverenik Komesarijata za izbeglice Republike Srbije Božidar Šarković.

Šarković koji je i odbornik u Skupštini opštine Klina rekao je agenciji Beta da je sinoć oko 21 sat zapaljena kuća pokojnog Mladena Dabižljevića navodeći da se njegova supruga Milosava (70) u trenutku incidenta nije nalazila u kući već je u centralnoj Srbiji.

Policija je izvršila uviđaj i istraga je u toku.

Prema Šarkovićevim rečima, to je treća kuća koja je od 2007. godine zapaljena, a oko 20 kuća u tom selu je do sada demolirano.

On je podsetio da je Vlada Kosova uz pomoć donatora obnovila oko 50 kuća u tom selu, u kom je pre rata živelo 130 srpskih porodica, a danas ih je 25.

Drsnik: Kuća izgorela, osumnjičenih nema

Krov i unutrašnjost kuće Milosave Dabižljević iz Drsnika su potpuno izgoreli u sinoćnjem požaru. Policija nema podataka o mogućim počiniocima.Kuća Milosave Dabižljević nakon požara 

U trenutku požara u kući nije bilo nikoga, pošto je Milosava Dabižljević (70) otišla u posetu rodbini u centralnoj Srbiji.

Policija i vatrogasci stigli su na mesto događaja deset minuta nakon poziva meštana.

Meštani Drsnika veruju da je požar namerno izazvan, ali policija o tome nema podataka.

Komandir policijske stanice u Klini Redža Beriša rekao je da, za sada, nema osumnjičenih za ovaj incident.

„Poručujem građanima da nema mesta panici. Policija radi na ovom i drugim slučajevima“, kazao je Beriša.

Bez obzira na poruke policije, povratnici su zabrinuti zbog poslednjih incidenata u Klini kojih je, kako kaže predstavnik sela, u proteklih mesec dana sve više.

„Slika izgorele kuće govori sve. Kako da se osećamo bezbedno kad smo stalno ugroženi. Ovo je peta kuća u ovoj opštini koja je zapaljena, crkva je obijena i opljačkano je to malo novca koji je narod priložio, šume nam stalno seku“, rekao je Miodrag Ribać.

Povratnike je zbog učestalih incidenata obišao ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić.

Jevtić je ponovo apelovao na nadležne organe u opštini Klina da zaštite povratnike i njihovu imovinu.

„Zatražiću od policijske službe da izradi efektivnije operativne planove da bi zaštitili povratnike. Želimo da znamo ko je zapalio ovu kuću, a juče kamenovao drugu. Ko su lopovi koji kradu imovinu povratnika. Očekujem rezultate istrage i ubuduće preventivne mere, da se ovakvi incidenti ne bi dešavali“, navodi Jevtić.

Ministar Jevtić je dodao da će kuća Milosave Dabižljević biti renovirana sredistvima njegovog ministarstva.

Uprkos poslednjim dešavanjima, potpredsednik Opštine Klina Enver Beriša uverava da su Srbi i Albanci izgradili dobre međususedske odnose. On, međutim, smatra da upravo ti dobri odnosi smetaju nekome sa strane.

Ovo je drugi incident u poslednjih 48 sati u opštini Klina u kom su žrtve povratničke porodice.

U nedelju uveče kamenovana je kuća povratničke porodice Konić.

Štrajk glađu srpskih pritvorenika iz Zubinog Potoka?

20. 10.2014, 19:09 Izvor: KoSSev

21/10/2014 > 12:30 – Advokat Faruk Korenica potvrdio da je njegov branjenik Milan Kompirović, stupio u štrajk glađu
Branilac Milana Kompirovića, mitrovički advokat Faruk Korenica potvrdio je da je njegov branjenik stupio u štrajk glađu:
„Milan Kompirović je stupio u štrajk glađu. On ne želi nikog da ucenjuje, već želi da skrene pažnju međunarodne i domaće javnosti da se nepravedno drži u pritvoru i da ni jedan od četrdeset i jednog svedoka tužilaštva nije potvrdio da je on učestvovao u događaju za koji se tereti,“ izjavio je Korenica, dodavši da je moto njegovog klijenta:
„Ne, nikog ne ucenjujem, samo skrećem pažnju da se nepravedno držim u pritvoru.“
Istovremeno, Faruk Korenica, koji je inače branilac i Nebojše Vujačića, a koji je zajedno sa savojim ocem, Ilijom Vujačićem, Oliverom Ivanovićem, Dragoljubom Delibašićem i Aleksandrom Lazovićem optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999 – 2000, ocenjuje da suđenje ovoj petorici Srba može početi pre Nove godine.
KoSSev još uvek ne može da utvrdi da li je i Slobodan Sovrlić stupio u štrajk glađu. Štaviše, nije poznato ni ko je tačno Sovrlićev branilac, jer advokat Dejan A. Vasić, kako je juče naveo u izjavi za KoSSev, poseduje samo punomoćje.
20/10/2014 > 19:00 – Pritvoreni Slobodan Sovrlić i Milan Kompirović iz Zubinog Potoka započeli su danas sa štrajkom glađu, nakon što im je produžen pritvor za dva meseca, KoSSev nezvanično saznaje iz izvora bliskih širem krugu odbrane. KoSSev je pokušao da proveri ovu vest, ali Sovrlićevi i Kompirovićevi branioci, advokati Faruk Korenica i Dejan A. Vasić nisu mogli za sada da potvrde ovu vest. 
Advokat Milana Kompirovića, Faruk Korenica, rekao je za naš portal da u ovom trenutku nema informacije da je njegov klijent danas započeo štrajk glađu, ali da će ga u toku sutrašnjeg dana posetiti i dati više informacija. Advokat Slobodana Sovrlića, Dejan A. Vasić, izjavio je da on nema informacije o štrajku glađu, kao i to da – ima samo punomoćje.
Slobodan Sovrlić se u pritvoru u Severnoj Mitrovici nalazi od 16. maja za navodnu umešanost u događaje iz 2012. godine, kada su se u Zubinom Potoku dogodili napadi na vozila EULEX-a, ali je istovremeno okrivljen i za organizovanje napada na policijsku stanicu u Zubinom Potoku 12. marta, kada je grupa meštana upala u ovu policijsku stanicu, oslobodivši Sovrlića iz pritvora.
Milan Kompirović, koji je inače osumnjičen za saučesništvo u, kako ga je EULEX-ovo tužilaštvo okarakterisalo, nasilnom bekstvu Slobodana Sovrlića iz policijske stanice u Zubinom Potoku, predao se policiji krajem maja, kada mu je i prvobitno određen pritvor od mesec dana, te se tako Sovrlić i Kompirović nazale u pritvoru više od pet meseci.
A ove nedelje se navršava i devet meseci od kada je pritvoren i Oliver Ivanović. Danas se saopštenjem za štampu oglasila i njegova partija GI SDP – Oliver Ivanović, iz koje je naglašeno da od suda očekuje odluku o tome da se Ivanović brani sa slobode i još jednom je naglašeno da se ne mogu porediti procesi protiv Dreničke grupe i slučaj njihovog lidera.
I Oliver Ivanović je u martu štrajkovao glađu, zahtevajući da zbog, kako su on i njegov tim odbrane tada navodili – rizika za bezbednost njega i njegove porodice, iz pritvorne jedinice u Prištini, prebaci u pritvornu jedinicu u Severnoj Mitrovici, što je, posle višednevnog štrajka glađu i učinjeno.
Srpski pritvorenici sa Severa Kosova, uhapšeni krajem prošle i ove godine se sada svi nalaze u pritvornoj jedinici u Severnoj Mitrovici.

„Hvala Ketrin, nije joj bilo lako“

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio, nakon oproštajnog susreta sa Ketrin Ešton, da je ona bili jedini objektivni posrednik u krizama na Zapadnom Balkanu.Eštonova i Dačić (foto MSP RS)

„To mogu da kažem jer sam tokom 24 godine bavljenja politikom bio svedok svih većih kriza u regionu“, rekao je Dačić novinarima u sedištu Evropske službe za spoljne poslove u Briselu, nakon oproštajnog sastanka sa sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

On se posebno zahvalio Ešton što je pomogla da Srbija ove godine uđe u pregovarački proceš pridruživanja EU, kao i na strpljenju koje je pokazala tokom dugih sesija dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom.

„Znam da joj nije bilo lako, a jednom je čak i svoj rođendan morala da provede sa mnom i (kosovskim premijerom) Hašimom Tačijem jer je razgovor trajao ceo dan“, istakao je on.

Dačić je najavio da će sastanak ministara spoljnih poslova i finansija zemalja Zapadnog Balkana u Beogradu biti održan u četvrtak, kao sto je i planirano, uprkos strastima koje su se uzburkale nakon incidenata na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.

„Dijalog je sada normalna stvar, mada nije istorijska“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije, prisećajući se vremena kada je i samo rukovanje sa Tačijem predstavljalo senzaciju.

On je naglasio da je Srbija rešena da ostane na evropskom putu, za koji je rekao da je „dug, ali nepovratan“, kao i da će sprovesti sve na šta se obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Dačić je, u ime Vlade Srbije i predsednika Tomislava Nikolića, poklonio Eštonovoj kopiju ikone Bogorodice Trojeručice, zaštitnice srpskog naroda.

Ešton je ovom prilikom odala priznanje Dačiću zbog državničke hrabrosti ispoljene tokom dijaloga, kao i zbog istrajavanja na evropskom putu.

Ona se prisetila da je sa Dačićem i Tačijem u poslednje dve godine provela čak 430 sati razgovora, a da je sporazum koji je postignut u aprilu prošle godine više njihova, a manje njena zasluga.

„Moja uloga u sklapanju sporazuma je bila majušna, a u otvaranju pregovora o pridruživanju sa Srbijom još manja“, rekla je ona.

Eštonova će sa položaja šefice evropske diplomatije odstupiti u novembru, a kormilo će preuzeti bivša ministarka spoljnih poslova Italije Federika Mogerini.

Uspešna saradnja Kfora i Euleksa

Kfor i Euleks zajedničkim snagama i efektivnom saradnjom uspeli da reše skorašnje kritične događaje na Kosovu, istakli Frančesko Paolo Filjuolo i Gabrijel Meuči.Frančesko Paolo Filjuolo i Gabrijel Meuči (Foto Kfor)

Komandant Kfora Frančesko Paolo Filjuolo i novi šef Euleksa Gabrijel Meuči razgovarali su u Prištini o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i najnovijim događajima koji su uticali na bezbednosnu situaciju u regionu, saopšteno je iz Kfora.

“Kfor, kao treća linija odgovora, obezbeđuje sigurno i mirno okruženje na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kfor je imao i ima jak i uspešan radni odnos sa Euleksom, koji je druga linija odgovora”, navedeno je u saopštenju.

Dvojica zvaničnika su razgovarala i o reorganizaciji Euleksa i njegovom novom mandatu koji će trajati do 14. juna 2016. godine.

Jahjaga odbila zahtev 17 poslanika

21. 10. 2014, 19:01 Izvor: RTK2/Agencije

Izvor: RTK2/Agencije (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Kosovska predsednica Atefete Jahjaga odbila je zahtev 17 poslanika manjina da se obrati Ustavnom sudu za objašnjenje tačke 127 odluke tog suda.
U odgovoru predsednice upućenom nealbanskim zajednicama se kaže da rešenje treba naći unutar ustavnog okvira i da je odgovornost poslanika i političkih partija koje su zastupljene u Skupštini Kosova da pronađu rešenje za političku krizu.
Kako je navedeno, upućivanje tačke 127 ustavnom sudu samo bi odložilo i prolongiralo proces formiranja kosovskih institucija.
Poslanici nealbanskih zajednica u Skupštini Kosova uputili su juče zvanični dopis Jahjagi sa zahtevom da se ona obrati ustavnom sudu Kosova kako bi objasnio tačku 127 svoje ranije donete odluke.
Ta tačka kaže da je ”na poslanicima da nađu rešenje da biraju organe skupštine Kosova poštujući pravilnik o radu skupštine i ustav Kosova”.
Zvanični dopis je potpisalo 17 poslanika nealbanskih zajednica – lista ”Srpska”, Turci, Bošnjaci, Romi, Aškalije i Egipćani, a nisu ga potpisali poslanici skupštine Kosova Nenad Rašić iz Progresivne demokratske stranke, Slobodan Petrović iz liste ”Srpska” i poslanica bošnjačke zajednice Emilija Redžepi.

Sanda Rašković-Ivić: Briselski sporazum je kao pacijent zreo da bude sahranjen

21.10.2014, 13:19 Izvor: KoSSev

Na iznenađenje mnogih, Demokratska stranka Srbije, koja je gotovo nestala ne samo iz medijskog prostora u Srbiji, već i kao parlamentarna stranka, i čiji se do juče neprikosnoven lider – duhovni i programski otac stranke, a za neke, posle Ćosićeve ere i novi ‘otac nacije’ – Vojislav Koštunica, u potpunosti povukao iz javnog života – ponovo osvaja taj isti medijski prostor. Iako u javnosti prepoznata kroz svoju tesnu saradnju sa Koštunicom, odanost stranci, posao nekadašnjeg jugoslovenskog komesara za izbeglice, šefa Koordinacionog centra za KiM, te ambasadora Srbije u Italiji, a iznad svega za nju važno – kroz to da je ćerka Jovana Raškovića, novi lider ove, za mnoge – izrazito mačističke stranke, Sanda Rašković-Ivić, svojim šarmom, obrazovanjem i sofisticiranošću ponovo dobija udarne termine i mesta u srpskim medijima. Nakon što je nedavno izabrana za lidera DSS-a, stranci je u potpunosti okrenuo leđa njen tvorac – Vojislav Koštunica, optuživši svoju dojučerašnju najbližu saradnicu za izdaju programske odrednice o neutralnosti Srbije, zarad ideje o suverenizmu i formiranju šireg nacionalnog bloka, koju je ona predstavila. Za njim su istupili i dojučerašnji stranački prvaci. Stranka je, kako sama nova predsednica kaže, „razvaljena“ – van parlamenta, bez odbora u jednoj trećini Srbije, sa dugom od 800.000 evra, i sa prihodima isključivo iz samofinansiranja. Snažna podrška za nov nastup i aktiviranje stranke upravo je stigla sa Kosova i Metohije. Tokom njene dvodnevne posete KiM-u, Rašković-Ivić je bila u potpunosti otvorena za razgovor sa medijima, uprkos intenzivnim unutarstranačkim aktivnostima koje su bile pred njom. Razgovor koji smo sa predsednicom DSS-a vodili u našoj redakciji u više navrata su prekidale njene stranačke kolege, očekujući je na drugom mestu usled mnogo posla koji je, kako kažu, sada pred njima na terenu.
Juče ste bili u poseti manastiru Visoki Dečani. Kakvu poruku nosite odatle?Pričala sam sa igumanom Savom Janjićem. Od njega sam dobila poruku da je situacija jako teška i ozbiljna, da niko od albanskih zvaničnika u vezi sa događajem oko isticanja zastava velike Albanije u Beogradu nije pokazao imalo kajanja, samokritike, izvinio se. A sa druge strane, u vezi sa grafitima o ISIL-u, kosovski ministar unutrašnjih poslova dao je jednu, po mom mišljenju, zaista sramotnu izjavu – od toga da su to uradili sami monasi, do toga da su to uradila mala deca.

Dečanski monasi i Vladika su i kod kosovskih Albanaca i kod međunarodne zajednice viđeni ne samo kao najumereniji deo srpske zajednice ovde, već i uopšte, srpskog naroda. Sa njima se rado sarađuje. Jeste li i o tome pričali?

Iguman Sava zaista je uvek zastupao pomirljivu politiku. Sećam se njegovih pomirljivih nastupa i za vreme rata. Albanci su tada našli utočište u manastiru. Složili smo se tokom razgovora i oko incidenata koji se sada u Srbiji dešavaju. Mi se tu razumemo. Oboje se bavimo ljudskom dušom, ja kao psihijatar, on kao duhovnik. Razumemo gnev, poniženje i agresivnu reakciju koja iz toga proistekne, ali ljudi treba da uključe racio. Na fudbalskoj utakmici ne smeju da iskaču na teren, ne smeju da razbijaju izloge na pekarama Goranaca, ili Albanaca. Ti ljudi nisu ništa krivi. Sa druge strane, svaki taj razbijeni izlog na Kosovu može značiti ‘razbijanje’ srpskih glava od strane onih koji su opasni i zli.

Kakvi su Vam utisci tokom dvodnevne posete Kosovu?

Vi znate da sam ja bila zadužena za Kosovo i Metohiju, da sam bila predsednica Koordinacionog centra i da sam ovde provodila jako mnogo vremena. Svakako primećujem promene, ali na žalost, na gore. Briselski sporazum je donešen da bi Srbima navodno omogućio lakši i bolji život. To nije tačno. Srbi su u vreme kada sam ja vodila Koordinacioni centar – 2005, 2006, 2007, mogli normalno da se kreću sa dokumentima Republike Srbije. Danas oni to više ne mogu, dok Albanci mogu da se kreću po Srbiji sa dokumentima takozvane Republike Kosovo. Sa druge strane, ima niz poteškoća koje su vezane za obnovu kulturne i crkvene baštine, zato što je to sada pod kosovskim ministarstvom, tako da mi ne možemo svoje svetinje i svoju kulturu da obnavljamo i da je čuvamo onako kako bismo mi to želeli. Da ne govorimo o tome da se sve odvija po kosovskim zakonima, umesto srpskim. Ja sam čak danas i na konferenciji za štampu pozvala gospođu Maju Gojković, predsednicu naše skupštine, da raspiše izbore za četiri opštine na Severu Kosova, jer je mandat privremenih uprava već istekao, te će to biti dobar test za to da se utvrdi da li je država zaista odustala od Kosova i Metohije i povukla se pred Briselom i pred Albancima.

Koliko je realno da Srbija to učini sada? I koliko je ovo što kažete partijsko-politička poruka?

Vidite, ovo nije samo partijsko-politička poruka, već je ovo realna politička poruka građanke Srbije, nekoga kome je stalo da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, a ukoliko je vlast ozbiljna, ona treba da pošalje i neke ozbiljne poruke.

Koje su to ozbiljne poruke?

Ozbiljna poruka bi bila da se barem Sever ne ‘gura’ u naručje Prištine, a upravo su ovi izbori test. Ja sam svesna toga da bi se prekršio Briselski sporazum, ali će njega sve vreme i dalje kršiti Albanci. Albancima ne pada na pamet da menjaju svoj Ustav zato da bi se formirala Zajednica srpskih opština. Oni to neće uraditi, a mi, od kojih se traži da promene Ustav, verovatno ćemo potrčati da to i učinimo.

Da li će se, po Vašem mišljenju, Ustav Srbije i promeniti?

O tome treba da odlučuju građani Srbije na referendumu. O tome nikako ne sme da se odluči samo u Skupštini, zato što je Mitrovdanski ustav donešen 2006. godine na referendumu, te on na referendumu može da ‘padne’, ili može da ‘prođe’. U tom slučaju, aktuelna vlast treba da pusti sve političke aktere – ljude, stranke, udruženja, intelektualce da se izjasne o tome da li Ustav treba menjati, ili ne. No, pre nego što se pristupi tome, treba pre svega da se o tome izjasni Ustavni sud Srbije.

Kosovo i Metohija je srpski SibirMi imamo jako veliko bogatstvo na KiM-u. Kao što Rusi imaju u Sibiru resurse, tako i mi imamo resurse na KiM-u. KiM je srpski Sibir, jer praktično, sve što se nalazi u Mendeljejevoj tablici, nalazi se ovde. To je naš adut i na osnovu toga, možemo da razgovaramo i sa Nemcima i sa Rusima.

Ustavni sud se do sada već nekoliko puta oglašavao povodom odluka koje se tiču Kosova i Metohije. Šta se dogodilo posle toga?

Izjasnio se, ali se odluke ne sprovode. Ne sprovodi se negativno izjašnjenje Ustavnog suda o matičnim knjigama, o katastru, sada treba da se izjasni o Briselskom sporazumu, pa treba da se ide dalje. Mi smo zapravo svi taoci ulaska u EU, a to znači da se država sve vreme povlači zbog EU. U isti kontekst bih postavila događaj sa Partizanovog stadiona, kada je spuštena albanska zastava sa kartom velike Albanije. Za one koji zagovaraju ovakvu ideju izgleda da je velika Albanija nadohvat ruke, osećaju da nikad nisu bili jači nego danas, a zašto? Zato što se Srbija stalno povlači. Država se povlači jer misli – “dobro, tim Briselskim sporazumom, oni dobijaju nešto i primiriće se.” A neće. Zato pozivam da naša država krene ofanzivno i da saopšti – „raspisujemo izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije.“

To bi značilo zaokret kursa od briselskog procesa. Kako bi to država mogla da uradi, a da ostane u formalnom smislu, ali i politički korektnom – na kursu aktuelnog briselskog procesa?

Bilo bi to torpediranje briselskog procesa, a što i da ga ne torpediraju, kada ga torpediraju i Albanci?! Briselski proces drže samo Srbi, kojima je to nauštrb, dok su Albanci to stavili adakta. Ruku u vatru stavljam da Albanci neće menjati svoj ustav.

O Briselskom sporazumu govorite u negativnom kontekstu. Sam briselski proces je opterećen problemima, ako ništa drugo sporošću i stagnacijom u primeni dogovorenih odluka. Kako biste kao lekar ocenili stanje pacijenta koji se zove Briselski sporazum?

Mislim da je Briselski sporazum u komi, a jedini koji ga leči i ko mu daje veštačko disanje je srpska vlast iz Beograda.

Postoji li lek za takvog pacijenta i šta je?

Mislim da je Briselski sporazum kao pacijent zreo da bude sahranjen. Treba krenuti iz početka, treba krenuti sa interesom Srbije, sa interesom srpskog naroda. Treba konačno početi braniti svoj narod, svetinje i resurse.

Da li je to programska ideja koju zastupate, a nasuprot dosadašnjoj političkoj doktrini DSS-a – neutralnosti?

Mi treba da počnemo od suverenizma. Budimo iskreni i realni u tome koliko je Srbija zaista suverena država. Kako mi možemo da budemo neutralni, ukoliko ne znamo gde nam je granica? Kako možemo da budemo država, ukoliko imamo okupacionu stranu u našoj južnoj pokrajini? Potom, ako kao anti-NATO zemlja, imamo veliku NATO bazu u Bondstilu? Ako se nama u Briselu pišu zakoni koje mi moramo sprovoditi u Srbiji, ako nacionalne strategije, kojih ima 106, budu neprimenjive u 90% slučajeva?!

Šta je sa konceptom neutralnosti?

A koncept neutralnosti je odličan za Srbiju u budućnosti. Zašto sada oslonac na Rusiju? Mi već idemo ka EU, a mislimo da to nije dobro. Oslonimo se stoga na Rusiju, a velike sile će se tada dogovoriti hoće li Srbija moći da bude neutralna, ili ne, kao što su se dogovorile u slučaju Švajcarske. Nije se Švajcarska sama toga setila i uradila.

O raskolu sa Koštunicom…Iznenadilo me je. Upravo zato što sam ja sebe doživljavala kao neko ko je apsolutno veran Koštunici. Upravo zato što sam ja gospodina Koštunicu poredila sa svojim ocem, a to nije petparačka priča, jer sam ja to zaista mislila. Moj otac je za mene najvažnija politička figura, uopšte u mom životu i on je moj politički idol. Stoga, ja to ne bih u političke svrhe nikada tako trošila da nisam bila uverena da je to tako i da zaista u gospodinu Koštunici nisam gledala nekoga ko je u stvari, eto, Jovan Rašković.

Zašto onda Koštunica nije imao sluha za priču o suverenizmu?

Ja to ne znam, to morate da pitate njega.

U javnosti se DSS često percipira kao izrazito mačistička stranka, te da osipanje članstva nakon Vašeg izbora može imati veze sa tim da se određeni prvaci unutar DSS-a ne slažu sa tim da na čelu stranke bude žena. Ima li istine u tome?

Neki se moji prijatelji zavitlavaju, pa mi kažu da u jednom delu tog društva sede ‘montanjari’, da je DSS mačistička stranka. Protiv mene je vođena vrlo prljava kampanja. Imam dojavu da će se ona nastaviti i dalje, da će biti vrlo lična. Znate, meni je ostavljen jako velik dug – skoro 800,000 eura. Ja sam to nasledila. Ostavljena mi je stranka koja je razvaljena – mi u jednoj trećini Srbije uopšte nemamo stranku. U 70 opština stranke nema. U drugim opštinama gde stranke ima, imate slabe odbore,  imate i odlične odbore, i tu je situacija otprilike – 50:50. Što se ostale dve trećine tiče, više nije važno ko je podržao mene, a ko Aligrudića. Mi smo sada naši. Sve sam to nasledila. Ja neću da odem iz ove kuće, jer smatram da je to moja kuća, jer se kuća ne napušta onda kada je razvaljena i onda kada je sirota i onda kada ju je napustio i onaj koji ju je gradio.

Iz čega se trenutno finansira DSS?

Mi se trenutno samofinansiramo – iz priloga koje daju sami članovi. Ja, recimo, radim volonterski. Svoju platu primam kao profesor na drugom mestu. Ovo sve što radim – nije moj plaćen rad. Plaća nam se i članarina. Znate, neki stari članovi, koji su pozivali na principe i moral, neka se malo pogledaju. Nemojte da izađem sa tim koliko dugo nisu platili članarinu, a to nisu meseci, već godine u kojima nisu dali nijedan dinar za stranku, a sada kao uvređeni izlaze iz nje, jer se, tobože, ne sledi politika stranke. Politika DSS-a se menjala, ali ostajala je ona osovina koju su Koštunica i pokojni Borislav Pekić utemeljili, a to je nacionalna i demokratska osovina. Mi smo počeli 1992, kao stranka koja drži do demokratskog, nacionalnog  i koja je evrofilna. Pa smo onda sklapali razne saveze – “Koalicija zajedno”, DOS, koalicija sa Verkom Stefanovićem, Velimirom Ilićem , sa G17+…

Kako je onda izvorno evrofilna stranka došla do evroskepticizma?

Mi smo došli do evroskepticizma na Kosovu i Crnoj Gori. Moram da kažem da je držanje EU prema Crnoj Gori, a pogotovo prema Kosovu, bilo sramotno i ono je jasno govorilo o zlim namerama, tako da smo krenuli putem neutralnosti. Ja ću sprovoditi izrazito evroskeptičnu politiku, izrazito antinatovsku politiku, politiku odbrane Ustava, politiku odbrane Kosova. Mislim da treba napraviti nacionalni blok i napraviću ga da se možemo organizovati i brojnije suprotstaviti svemu ovome.

Da li u Srbiji primećujete promene, kada je u pitanju novo jačanje nacionalnih osećanja, posebno kod mlađih generacija?Što se tiče mladih generacija, ja to vidim po svom sinu koji ima sedamnaest godina, i ta deca imaju vrlo jak nacionalan identitet i naboj. Ja verujem u njih i mislim da se to treba negovati. To se ne predstavlja u medijama, gde zapravo imate utisak kao da su svi mladi drugo-srbijanci, a nisu, da su mladi ljudi narkomani, a nisu. Naravno, treba se boriti protiv narkomanije, kocke, svega onoga što može biti zamka za mlade ljude, ali ja mislim da mi imamo vrlo dobru omladinu, samo ih treba podržati u njihovom usmerenju, ohrabriti ih u njihovoj borbi za slobodu, u osećanju ponosa što su Srbi. To sam mogla da vidim na vojnoj paradi. Bilo je mnogo mladih ljudi koji su delovali ponosno, a čula sam i ono što su mediji prosejali kroz svoje sito, a to je da je tamo narod skandirao ,,Srbija, Rusija! Ne treba nam unija!“ Kad imate pola miliona ljudi na Ušću koji vam to skandiraju, mislim da to treba da bude signal za vlast da malo zastane i da vidi kuda će da vodi državu.

Sa kim ćete praviti nacionalni blok?

Započinjem pregovore sa istaknutim intelektualcima u Beogradu. Zamolila sam i kolege u pokrajinskom odboru, takođe predsednike opštinskih odbora, da svako u svojoj sredini radi piramidalno i da pridobija pristalice za naše ideje, ne da uđu u stranku, nego da budu deo pokreta koji će braniti Kosovo, Srbiju, našu slobodu i suverenitet, zalagati se za ekonomski patriotizam, umesto rasprodaje zemlje. Pridobijaćemo partije, takođe – Dveri, Srpski liberalni savet. Razgovaraćemo sa svim strankama koje su zainteresovane. I ovde bih želela da istaknem razlog zašto upotrebljavam termin „suverenizam“, a ne „neutralnost“. Neke stranke se zalažu za neutralnost, druge za evroazijske integracije, treće za veliku Srbiju, a mi treba da se zajedno okupimo oko pitanja odbrane slobode i suvereniteta Srbije, bez obzira na to u kojem pravcu neko želi da ide. Možda i neki koji se zalažu za EU, mislim na stranke nacionalnih manjina, pritom bi želele nešto drugo, ali bi branile slobodu i suverenitet, takođe, i one treba da budu tu.

I sa Demokratskom strankom?

Tu, ipak, nema mesta za DS zato što je DS i krenuo u razvaljivanje države. Prvi je izašao iz neformalnog nacionalnog bloka koji je Koštunica okupio kada je trebalo donositi Ustav.

Jeste li razgovarali sa Vukom Jeremićem?

Nisam imala razgovor sa Vukom Jeremićem, ali i sa njim mislim da razgovaram.

Ovde na Severu ste dobili bezrezervnu podršku u stranci, što široj javnosti može biti donekle i iznenađenje, s obzirom na to da je između Vas i Marka Jakšića bilo određenih nesuglasica, a uz to je Marko Jakšić, takođe, sve ovo vreme, bio prepoznat kao izuzetno odan sledbenik politike Vojislava Koštunice. Uz to, stranku napuštaju utemeljivači. Koja je glavna poruka koju ste dobili od Marka Jakšića?

Glavna poruka Marka Jakšića jeste da mi moramo po svaku cenu da napravimo ovaj nacionalni blok da bismo bili ozbiljni igrači u odbrani Kosova i odbrani suvereniteta Srbije, i da zato moramo da napravimo korak ka bližoj saradnji sa Rusijom. Ja vam ne govorim o evroazijskim integracijama, tamo nas niko i ne zove, već govorim o bližoj saradnji sa Rusijom, da bismo u osloncu na Rusiju odbranili svoj suverenitet. Vidite, pobeda u Novorusiji daje nadu malim narodima.

DSS je kao stranka bila veoma agilna. Takođe, u periodu aktuelizacije briselskog procesa, DSS se na Severu povukao sa javne političke scene…

…To će se menjati drastično.

Kakav je Vaš stav u vezi sa slučajem Slaviše Ristića?

Ja sam Slavišu Ristića uključila u svoj tim, odredivši ga za mog potpredsednika, i time sam poslala vrlo jasnu poruku šta ja mislim o celoj stvari. Kao bivši komesar za izbeglice, sećam se vrlo dobro tih pritisaka na povratnike 2001/2002, kada se na nedeljnom nivou hapsilo po četvoro, petoro ljudi uz pomoć dva svedoka i to je bilo samo da se ljudi zastraše i da se ne vraćaju. Svi oni koji su predstavljali neki simbol otpora i bili čelnici, hapšeni su, ili im je bilo prećeno, ili bi se na Internetu slučajno pojavila lista osoba za hapšenje, dovoljno da niko ne dođe. Mislim da se sada na KiM-u dešava ista stvar. Slučaj Ristića je drugačiji od slučaja Olivera Ivanovića. Ivanoviću je poručeno – „ti si sarađivao, bio si pomirljiv, ali ne dovoljno i zato ćeš platiti,“ a Ristiću – „pravio si problem pa ćeš sada platiti.“

Poternica za njim je raspisana. Sa druge strane, on je u nedavnom intervjuu za jedan portal rekao da je imao signal da će ga država zaštititi. Šta će se dogoditi, hoće li se ‘predati’?

Ja mislim da on u ovoj situaciji nikako ne treba da se predaje, jer to bi bilo kao da ide gladnoj mečki na rupu. Treba da deluje iz ilegale. Moja poruka državi je, “jadna je ona država koja ne štiti svoje građane koji nisu zgrešili, a koje postavlja da budu žrtveni jaganjci nekoj drugoj sili koja nam ne misli dobro.” Svako će doći na red, ako tako budemo radili. Niko nije siguran i zato treba ustati i odbraniti svoje.

Greši li javnost koja DSS trenutno vidi kao Feniksa, ali u pepelu? I ima li taj Feniks snage da izađe iz pepela?

Ja ću dati sve od sebe, a to će se videti možda za godinu dana kada budemo ponovo razgovarale. Videćemo gde smo i koje smo rezultate postigli, ali svakako bez velikog rada, posvećenosti, vere i nade, ne može doći do uspeha.

Gde vidite stranku za pet godina?

Stranku za pet godina vidim kao parlamentarnu stranku, stranku čija će se reč slušati i čuti, vidim je kao srce jednog nacionalnog pokreta koji će pobuditi to srpsko zapreteno osećanje identiteta i želje za slobodom.


O događajima na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija

Mogu samo da spekulišem. Mislim da je u pitanju sprega između, čak možda – i premijerovog brata i NATO kuhinje. Ne treba zaboraviti kontekst da je utakmica igrana 48 časova pre dolaska predsednika Putina, da je dolazak predsednika Putina, diplomatskim jezikom rečeno, zabrinuo Stejt department i uopšte taj američki mejnstrim. Spekulišem da je time pokušano nekoliko stvari – prvo da se Srbiji da do znanja da mogu da nam naprave nered kada hoće, drugo, da se da do znanja da može i velika Albanija, zašto ne, te da se učini grupno poniženje usred Beograda. A treća stvar koja nam je, takođe, poručena, jeste u stvari pokušaj destabilizacije, kako bi se eventualno pokušalo sa odlaganjem Putinove posete. Da je Putinova poseta odložena, to bi onda jako poremetilo odnos između Srbije i Rusije. Ja mnogo štošta zameram ovoj vlasti – od Briselskog sporazuma, do ove bezalternativnosti za EU koja vodi u predaju Kosova, pljačkanje penzionera, pljačkanje naroda, pogotovo srednjeg staleža, podizanje poreza za zanatlije i privatnike, ali mislim da je Putinova poseta jedan vrlo pozitivan signal koji bih pohvalila. U pitanju je blago okretanje ka Rusiji. Kada bi se još samo formalno otvorila kancelarija za saradnju sa Ruskom federacijom, koju, na primer, ima Austrija – sa 519 zaposlenih ljudi, tada bi nas vlast možda i uverila da postoji ekvidistanca, odnosno jednaka udaljenost između Brisela i Moskve. Znate da za Brisel imamo ministarku i pregovarača, odbor za evropske integracije u skupštini, kancelariju za pridruživanje, a za Rusiju nemamo ništa.

Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković: Pravda je pobedila, Upravni sud poništio odluku Vlade Srbije o mom razrešenju

20.10.2014, 18:55 Izvor: NSPM

Upravni sud, odeljenje iz Niša, doneo je presudu kojom je poništio razrešenje Radenka Nedeljkovića sa mesta načelnika Kosovskomitrovačkog okruga. U ekskluzivnoj izjavi za NSPM, Nedeljković je objasnio kako je do toga došlo.
– Kada me je Vlada Republike Srbije razrešila sa mesta načelnika Kosovskomitrovačkog upravnog okruga, pokrenuo sam upravni spor. Upravni sud, odeljenje iz Niša, doneo je presudu da se uvažava moja tužba. Presudu sam dobio 17. oktobra 2014. godine, kojom je poništeno rešenje Vlade Republike Srbije o mom razrešenju. U obrazloženju je navedeno da Vlada kao tuženi organ nije u obavezi da donosi novo rešenje, jer presudom suda ostaje na snazi rešenje o mom postavljenju iz 2010. godine.
Mislim da je ovde jasna situacija i da je moja smena izvršena nezakonito. Zhvaljujući pravnoj državi, pravda je pobedila.
U obrazloženju moje smene je stajalo da nisam sprovodio politiku Vlade u vezi Briselskog sporazuma, a povodom zakazanih izbora za 3. novembar 2013. godine. Kao što znate, te izbore je raspisala predsednica tzv. države Kosovo.
Kada je održana javna rasprava pred Ustavnim sudom Republike Srbije povodom ustavnosti Briselskog sporazuma, resorni ministar Nikola Selaković je u uvodnoj reči istakao da Briselski sporazum nije pravni, već politički akt. Postavlja se pitanje: kako sam ja smenjen ako je Briselski sporazum politički akt, izjavio je za NSPM Radenko Nedeljković.

21. 10.2014, 11:15 -> 13:12

Veliki školski čas u Šumaricama, NOVINARI I „SAVREMENI-NAUČNICI SA LAŽNIM DIPLOMAMA“ RADE NA MINIMIZACIJI SRPSKIH ŽRTAVA PA ETO I OVAJ ČLANAK SA SAJTA RTS-A UPRAVO POREDBENO DEMONSTRIRA SVOJ SMISAO POSTOJANA RTS-A !!!

U znak sećanja na više od tri hiljade civila streljanih u Kragujevcu, u spomen-parku „Kragujevački oktobar“ održan je moleban, a potom i Veliki školski čas, kome su prisustvovali predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministri, ambasadori i delegacije 14 gradova-pobratima Kragujevca.

Nacistički okupatori su 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu, u znak odmazde za gubitke među nemačkim vojnicima, streljali više od tri hiljade civila, među kojima su bili i đaci viših razreda gimnazije i njihovi profesori.

Pripremila Suzana Duka
Ruski i nemački ambasador „rame uz rame“

Nemački ambasador Hajnc Vilhelm kaže da je puka slučajnost što je na Velikom školskom času stajao pored ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina, prenosi Tanjug.

„Naravno mi smo u dobrim odnosima, iako Nemačka i Rusija imaju različitu poziciju i mišljenje po pitanju Ukrajine“, rekao je Vilhelm. Svakako, dodao je ambasador, da smo dobri prijatelji i da održavamo dobre međuljudske odnose.

Vilhelm je rekao i da je je Veliki školski čas momenat koji ga pokreće i prilika da se podseti na tragediju koju su nemački vojnici počinili nad nedužnim civilima.

„Ovo je i prilika kada mi postajemo prijatelji“, rekao je Vilhelm i podsetio da Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka EU.

Velikim školskim časom, Kragujevac i ove godine svetu šalje poruku da se nikada i nigde ne ponovi takav zločin iz Drugog svetskog rata, kada su nemačke okupacione snage u tom gradu i njegovoj okolini straljale hiljade nedužnih muškaraca, žene i dece, među kojima su bili i đaci i profesori Gimnazije.

U okviru Velikog školskog časa, kraj spomenika „Peto tri“ izveden je muzičko-scenski program sačinjen od delova iz više od 30 poema i drama koje su napisali domaći i strani autori u znak sećanja na streljane u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu.

Izbor delova iz poema i drama, izvedenih u protekle tri decenije na Velikom školskom času, priredio je kragujevački književnik Vidosav Stevanović.

Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, dok savremena istraživanja govore da je streljano 2.792 građanina, zato što za toliko osoba raspolažu podacima – ko su, gde su i kada rođeni, i čime su se bavili.

Među streljanima je bilo 270 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.

Od 2011. godine, 21. oktobar je i državni praznik, a za Kragujevac je i poseban datum koji se obeležava brojnim manifestacija tokom oktobra.