2017-03-30- Kako Albanci opravdavaju svoje tereoristističke akcije prema Srbima!


Primetno je da Albanci za svaki svoj potez imaju spremnu medijsku mašineriju za lažiranje i adekvatno zamagljivanje istine za teror koji vrše nad Srbima sa Kosova i Metohije pokušavajući da Srbe okarakterišu kao potpune Rusofile koji će da osvoje Evropu, Ameriku i ceo svet a pri tome krenuće da unište Albance, koji su svojim terorističkim delovanjem proterali Srbe sa KiM i samoproglašeno formirali prvu terorističku državu na Balkanu u 21 veku!

Povod za objavljivanje ovog članka je u upravo informacije koje se vrte na yahoo. com i foxnews.com:

  1. http://www.foxnews.com/world/2017/03/29/kosovo-albanians-block-roads-to-prevent-serb-rally.html
  2. https://www.yahoo.com/news/m/c0efffde-3ff5-3157-bc53-297afb6bdae6/ss_kosovo-albanians-block-roads.html

NAPRAVLJENA JE ZAMENA TEZA: KAO DA SU ALBANCI SPREČAVALI SRBE IZ SRBIJE DA DODJU NA KOSOVO, DOK SE DESILO DA SU ALBANCI NAPALI SRBE NA KOSOVU I METOHIJI!

Istinitost informacija koje su se desile može se videti na linku: http://kossev.info/strana/arhiva/sns/11549

Lažirana vest koju je preneo yahoo.com i foxnews: da su albanci blokirali 60 autobusa iz Srbije. (tekst je originalno preuzet). 

Albanians in Kosovo have blocked roads to prevent the local Serb minority and people coming from Serbia from holding an electoral rally.

The local media on Wednesday said Albanians raised roadblocks to stop some 60 buses from Serbia and more from the local population from reaching a rally in Leposavic.

President Hashim Thaci, invoking the right to freedom of assembly, strongly denounced the roadblocks as „unacceptable.“

Serbian Prime Minister and presidential candidate Aleksandar Vucic on Tuesday abandoned plans to campaign among the minority Serbs in Kosovo, saying he was not prepared to abide by the conditions set by the Kosovo government.

Tensions between the two countries have risen in the past four months following a series of incidents.

Kosovo declared independence from Serbia in 2008, but Serbia has not recognized it.

Dakle, može se zaključiti kao „da je Srbija pošla na Kosovo i Mtetohiju da mitinguje“ a ne Srbi iz srpskih sredina sa KiM pa su se Albanci našli hrabri da spreče takve postupke…

Tako su nas medijski pobedjivali sa svojom spremnom medijskom mašinom i opravdavali svoj terorizam, dok smo mi nespremno UVEK DOČEKIVALI njihove postupke pa tek kada se otreznimo vidimo šta nam uradiše oni NESTANU… Uklapaju se u kampanju koja se vodi protiv Rusa, pri tome i naši mediji doprinose tom uklapanju dok se hvalimo sa „zecom koji je u šumi“. Naredne informacije odslikavaju ovo mišljenje.

  1. http://finance.yahoo.com/news/serbia-putin-agrees-large-weapons-delivery-balkans-161007545.html
  2. https://www.yahoo.com/news/m/0d06abc8-3a27-3148-b9f5-fb8830c51abc/ss_russia-is-kicking-a.html

Kad neko ko je mali kao Mi, hoćemo da plešemo sa velikim očigledno da ružno stojimo…

ŠTA NAM PORUČUJE TAČI ??? DA JE KiM NJEGOVA DRŽAVA….

Tači za RSE: Spremni smo za dogovore sa Srbima oko formiranja vojske

Američki zvaničnici koji su poslednjih dana posetili Kosovo izrazili su zabrinutost zvaničnog Vašingtona oko procesa transformacije Bezbednosnih snaga Kosova putem zakonskih izmena. Kako su rekli, podržavaju transformaciju ovih snaga samo putem ustavnih promena, u jednom sveobuhvatnom i transparentnom procesu. Da li je pitanje transformacije Bezbednosnih snaga putem zakonskih izmena van diskusije?

Ideja o formiranju Oružanih snaga Kosova nije današnja ideja, to je deo projekta koji se tiče pregleda bezbednosnog sektora. Za formiranje Oružanih snaga Kosova, mi kao Kosovo imamo potpunu saglasnost sa Sjedinjenim državama i NATO-om još od početka 2014. Ja sam se sastao sa Hoytom Yeeom (pomoćnik državnog sekretara SAD-a), kao i sa ambasadorom Delawie (američki ambasador u Prištini).

Ono što je važno jeste da imamo isti cilj, da Kosovo ima svoje oružane snage, da to bude postepeni, sveobuhvatni proces uz prisustvo svih zajednica, uključujući i Srbe. Oni su i sada prisutni ali smo za to da budu još aktivniji, kako bi imali multietničke Oružane snage Kosova, na osnovu NATO standarda. U potpunosti smo saglasni da se ovaj proces desi putem ustavnih promena. Preostalo vreme je nova mogućnost, naročito nakon povratka Srpske liste u institucije Kosova, da sa njima razgovaramo i da ponovo čujemo njihove zabrinutosti što ozbiljnije, kao i njihovu volju, a kako bi svi bili deo ovog procesa unutar zemlje, a u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, posebno sa SAD-om i NATO.

Da li to znači da polako treba da počnu da se ulažu napori za ustavne izmene?

Definitivno smo spremni da krenemo ka ustavnim izmenama. Narednih dana i nedelja ćemo razgovarati sa srpskom zajednicom, sa Srpskom listom, ali i sa svim ostalim zajednicama, kako bi ovo bio dobro organizovan i koordinisan proces. Ne verujem da iko može da se buni protiv ovog prava kosovskih institucija da osnuju vojsku u nedogled, ili da pokuša da stavi veto, jer niko nema pravo na veto.

Želimo da formiramo Vojsku Kosova kako bi bili integrisani deo NATO, a ne da budemo izolovani. Radićemo na koordinaciji unutar zemlje sa svima, ali i na međunarodnoj sceni, kako bi ovo angažovanje svi prihvatili.

Da li imate informacija o eventualnim uslovima srpskih predstavnika za pružanje podrške formiranju Vojske?

Realno, do sada nisu predstavili neku platformu na osnovu koje bi oni mogli da se uključe u ovaj proces, ili neku ideju, osim odbijanja koje je bilo ubrzano, ohrabreno i naručeno iz Beograda. Ne želim da verujem da će sada, nakon povratka u institucije i dalje odbacivati ovo pitanje. Shvatiće da formiranje Oružanih snaga Kosova nije upereno protiv bilo koga, već će biti na usluzi svih građana, bez etničkih razlika, biće multietničke snage po kriterijumima NATO. Narednih dana i nedelja očekujem sastanak s njima kako bi iskreno i odgovorno razgovarali da u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima krenemo napred.

Ali, naglašavam, bićemo veoma ozbiljni u ovom procesu. Počeo je i okončaće se uspešno, formiraćemo Vojsku Kosova i očuvaćemo partnerstvo sa međunarodnom zajednicom.

Važno je to da agenda o formiranju Oružanih snaga nije više samo lokalnog karaktera, već je agenda najvišeg, svetskog nivoa u šta će se uključiti i Sjedinjene države i NATO. To je bio moj cilj. Ovo je nepovratan proces.

Kako planirate da ubedite srpske predstavnike, s obzirom da su rekli da nikada neće podržati formiranje Vojske?

U politici ne postoji „nikada“. Ne može se reći da se neki proces nikada ne može desiti. Ne postoji snaga koja može da blokira formiranje Oružanih snaga Kosova. To je neotuđivo pravo građana Kosova i institucija jedne nezavisne i suverene zemlje. Sada trebamo da koordinišemo korake, da to bude inkluzivni proces, treba da se saslušaju različita mišljenja, a istovremeno, želim da verujem da su Srbi shvatili da naša ideja nije uperena protiv bilo koga, već je interesu svih.

Da li Vlada Kosova treba da povuče taj zakon, s obzirom da je u toku njegovo razmatranje nakon što ste ga vi predali Skupštini?

Vreme koje je preostalo je dovoljno da se pokrenu otvoreni razgovori sa srpskim predstavnicima. Sam ću da vodim taj proces razgovora s njima. Biće to u potpunosti koordinisan proces sa Vladom i Skupštinom, pošto su i predsednik Skupštine Kadri Veselji i premijer Kosova Isa Mustafa, bili među prvima koji su informisani o mojoj ideji, da ukoliko Srbi u nedogled odbijaju ustavne izmene, onda Kosovo ima svoje zakonsko pravo o formiranju Vojske.

Ta agenda se neće zaustaviti. Ispoštovaće se sve mogućnosti koordinacije sa Srbima, uradiće se sve kako bi oni bili integrisani u procesu. Moje višegodišnje iskustvo saradnje sa njima mi govori da je tako nešto moguće, i da će Srbi biti deo procesa.

Zašto se baš sada insistira toliko na formiranje Vojske?

Zapravo, mi smo zakasnili. Kasneći i nadajući se nekako je tema formiranje Oružanih snaga počelo da pada u zaborav, pa čak i kod naših međunarodnih partnera, što je bila moja zabrinutost. Ideja o formiranju Oružanih snaga je zakonska i ustavna odgovornost, to je naše pravo. Ne formiramo vojsku kako bi napali neku zemlju, naprotiv. Želimo samo da imamo našu vojsku na osnovu NATO standarda, integrisanu u NATO i kako bi imali odbrambenu vojsku na usluzi svih građana na celoj teritoriji Kosova.

Ovo pitanje se uopšte ne veže sa dešavanjima u regionu. Kosovo ne može da plaća cenu navodne regionalne destabilizacije formiranjem Oružanih snaga, to je totalno pogrešna politička procena. Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Republici Srpskoj, Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Srbiji i zbog isporuke ruskih MIG-ova i ostale vojne pomoći, kao i vojne baze u Srbiji. Kosovo ne može da plaća cenu zbog rizičnih pretenzija Rusije u Crnoj Gori ili političke blokade u Makedoniji.

Kosovo ima svoj put, izgradilo je odlične odnose sa svim susedima, i sa Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, u važnom smo procesu normalizacije odnosa sa Srbijom. Zapravo, smatram da formiranje Oružanih snaga pomaže političkom dijalogu, olakšava normalizaciju odnosa sa Srbijom. I ubeđen sam da to naše pravo podržavaju sve zemlje u susedstvu, osim Srbije.

Pređimo na još neka pitanja. Juče smo na putevima Kosova videli revolt građana koji su protestvovali i blokirali na nekoliko sati puteve u znak protesta na održavanje srpskih predsedničkih izbora na Kosovu i predizbornu kampanju srpskih zvaničnika na Kosovu. Da li Kosovo treba da dopusti predizbornu kampanju druge zemlje unutar svoje teritorije?

Vlada Kosova je donela ispravnu odluku da premijer Srbije Aleksandar Vučić poseti kosovske Srbe. Mislim da od slobodnog kretanja i od uzajamnih poseta niko ne gubi, već to doprinosi međusobnom razumevanju.

Posvećeni smo tome da ispoštujemo i ranije prakse sakupljanja glasova za srpske glasače koji imaju pravo na dvojno državljanstvo, kao i svi ostali građani Kosova. Učešće na predizbornom skupu nije kraj sveta. Ja sam u potpunosti podržao odluku Vlade. Vremensko ogrničenje je diskutabilno. Ali, blokada puteva nije rešenje. Mi smo razgovarali i radili na tome da imamo slobodno kretanje ljudi, zvaničnika i robe, tako da je potpuno neprihvatljivo da se putevi blokiraju.

Da li se Kosovo u Briselu složilo o posetama zvaničnika tokom izborne kampanje?

O tome se ne diskutuje u Briselu. To je autonomna odluka nadležnih organa. Premijer Vučić je podneo regularan zahtev institucijama Kosova, što u jednu ruku znači i priznanje Kosova. Tako da mislim da je sve bilo u skladu sa ranijim praksama.

Ali on na kraju nije došao, rekavši da ne prihvata uslovljavanje Prištine.

To je bila njegova odluka. Ponovo, vremensko ograničenje je za mene diskutabilno, ko tri sata, ko pet sati, svejedno.

Da li imate informacije, da li će se održati izbori, odnosno da li će se sakupljati glasovi u nedelju na Kosovu?

To je sada u rukama odgovornih bezbednosnih organa, u saradnji sa OSCE-om, tako da će sve biti u skladu sa ranijom praksom.

S obzirom da su se srpski predstavnici sada vratili u institucije, kada se može očekivati rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, i da li verujete da će oni podržati sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je uslov za liberalizaciju viza. Da li će se sve ovo, zajedno sa vojskom, diskutovati u paketu?

Kosovo je zakasnilo sa formiranjem Zajednice, naročito nakon odluke Ustavnog suda. Mora što pre da se krene sa izradom statuta Zajednice. Što se tiče demarkacije, mislim da svi treba da budu svesni da bez ratifikacije demarkacije, EU neće promeniti mišljenje. Građani Kosova će nažalost ostati izolovani.

Tako da, nakon njihovog povratka, mislim da je ovo dobra mogućnost da se radi na izglasavanju demarkacije u Skupštini. U suprotnom, neosnivanjem Zajednice, neizglasavanjem demarkacije i bez liberalizacije, ostaćemo kao zemlja, kao društvo, kao država blokirani nepravedno, ali i uz našu krivicu.

Da li se o pitanju Zajednice, vojske i demarkacije hitno treba raspravljati?

Rasprava o tome je već završena, vrtimo se u krug po tim pitanjima. Kosovo sebi treba da da pravac. Da li želi pravi pravac ili da tapka u mestu? To ne smemo da dopustimo. Moramo doneti određene odluke. Da li smo spremni da prevaziđemo ove izazove, ili nam je potreban nov početak?

Ukoliko se ne prevaziđu ti izazovi, da li su izbori rešenje?

To pitanje pripada političkim partijama. Ja kao predsednik ću ispoštovati Ustav i zakon Kosova kada su u pitanju redovni izbori. Ali, ako postoji politički dogovor među njima, ja ću ispoštovati i njihovu volju.

RSE

Srpska ponovo u poslaničkim klupama u Prištini – POZVANI DA BUDU FIKUSI U SKUPŠTINI, KAKO BI SE U STRANIM MEDIJIMA PRIKAZALO, DA SU I SRBI BILI PRISUTNI ALI KAO NEBITNI FAKTOR …. SRBI NIŠTA NE DOBIJAJU U KOSVSKOJ SKUPŠTINI SVOJIM PRISUTVOM OČIGLEDNO, SAMO OPRAVDAVAJU ŠIPTARSKI TERORIZAM NA ŽALOST, MANJINA SE PREGLASA I IDE SE DALJE … ŠIPTARI NISU HTELI U SRPSKU SKUPŠTINU ALI SU SE ŽALILI ZAPADU I OSTALIMA KAKO BI DELOVALI NA DRUGIM POLJIMA, DOK NAŠI TRČEĆI IZLAZE I ULAZE NA MIG, KAKO BI BEOGRAD I VLADA „LAŽNO NAPREDOVALI NA ŠTETU SRBA SA KIM“! ALO, SLEPCI PROGLEDAJTE MALO ŠTA RADITE…

Foto: RTV Kim

U Prištini se održava sednica kosovskog parlamenta, a u poslaničkim klupama, posle pola godine odsustva, mogu se videti i poslanici Srpske. Ova grupa srpskih predstavnika zvanično je odmrzla svoje učešće u kosovskim institucijama. Današnjoj sednici Skupštine, osim srpskih poslanika, prisustvuje i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić. Dve glavne vesti za kosovske medije koji prate ovu sednicu jeste ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani i deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“. Oba dokumenta izglasana su velikom većinom glasova, iako su se poslanici Samoopredeljenja usprotivili tome što je u ovom sporazumu Kosovo predstavljeno sa fusnotom.

Na dnevnom redu su, među šesnaest tačaka – i ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, izbor jednog člana Sudskog saveta Kosova iz redova srpske zajednice, glasanje o predlogu rezolucije u vezi sa hapšenjem aktivista pokreta „Samoopredeljenje“, razmatranje nacrta zakona o socijalnim preduzećima, zaštita od zračenja i nuklearna sigurnost.

Izglasana deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“

Na sednici kosovskog parlamenta u međuvremenu izglasana je i Deklaracija kojom kosovska skupština Kosovo priznaje samo kao „republiku“.

„Kroz ratifikaciju ove deklaracije, međunarodni sporazumi Kosovo tretiraju jedino pod ustavnim imenom Republika Kosovo,“ javila je RTK. Za ovu deklaraciju glasalo je 80 poslanika, dvoje je bilo protiv, bez preciziranja iz kojih redova su bili poslanici koji su glasali protiv.

Na početku sednice predloženo je da se šesta tačka, razmatranje Nacrta zakona o visokom obrazovanju skloni sa dnevnog reda, što su podržali i poslanici Srpske liste, javio je RTV Kim.

U međuvremenu je Sporazum o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani – i ratifikovan, sa 89 glasova za i samo dva protiv, i to je za kosovske medije jedna od dve udarne vesti sa sednice kosovskog parlamenta.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je, uprkos snažnim kritikama pokreta „Samoopredeljenje“ da se zbog toga što je Kosovo predstavljeno fusnotom, „ruši suverenitet“ Kosova, rekao da se ovim sporazumom „ne krši suverenitet integritet zemlje“, te da je on „u interesu Kosova jer će njegovo sedište biti u Tirani“.

Fond za Zapadni Balkan baviće se pitanjima visokog obrazovanja, naučnog istraživanja i kulture, između „šest zemalja Zapadnog Balkana koje nisu deo Evropske unije“, objasnio je Hodžaj.

Povratak Srpske za sada, sudeći prema trenutnim naslovima, prolazi manje zapaženo u prištinskim medijima. A kako na povratak Srpske gledaju građani, možete da videte u dosadašnjim rezultatima naše ankete, koja je još uvek otvorena i možete da je popunite OVDE.

Vest o odmrzavanju ove liste saopštio je prošle nedelje prvo premijer Srbije, Aleksandar Vučić, za bečki „Standard“, da bi potom potvrdio i šef liste Slavko Simić. Iako se Srpska zamrzla zbog Zakona o Trepči, njeni predstavnici su u jednoj od poslednjih objava naveli da je uslov za povratak usvajanje dekreta za formiranje ZSO, a potom, i ti da  iskoriste sve mogućnosti za sprečavanje formiranja kosovoske vojske, kao i to da bi Prištini „onemogućili izgovore za neformiranje ZSO“.

Advertisements

09.03.2017|08:00-23:59| Da li smo previše uljuljkani i zaslepljeni političarskim izjavama i obećenjima?! Realno, Šiptari su struktuirali svoj UČK u Vojsku pa zovi je kako hoćeš!


Dok smo u procepu kao društvo i država koja je u ozbiljnim problemima moralnim, finasijskim, duhovnim, kulturnim društvenim u celini, sa druge strane imamo ekspanziju i napredak koji su nas pobedili na našim slabostima… Svakodnevno je evidentantan napredak ka samostalnosti i nezavisnosti i ako nam se prezentuje drugačije, dok je kod nas prisutna otuđenost, zadlepljenost novotarijama i lenjost koja ne doprinosi razvoju. Serije, realiti, totalna hipnoza, apatija i otudjenost  odslikavaju društveni prikaz Srbije. Nalazimo se u grču i psihološkoj blokadi za razvoj Srbije i društva u celini. Šta je to sa nama… Svakim danom idemo sve više ka dnu. Razbijene su sve mogoćnosti za bilo kako organizovanje i napredovanje. Partije manipulišu, hipnotišu i terorišu svoj narod i dovedoše ga na granici uništenja i nestajanja pa zbog toga slabljenja otvara se prostor za one koji napreduju…

Vlada Kosova: Razmotrićemo zakon o vojsci, formiranje u saradnji sa međunarodnim partnerima

Formiranje Vojske Kosova „ne može da ostane talac Beograda“

Iz ove kosovske institucije podsećaju da je Generalni sekretar, Jens Stoltenberg, tokom svoje poslednje posete Kosovu, sredinom februara, istakao da će NATO nastaviti saradnju sa KBS-om, ali samo prema postojećem mandatu. Podsećaju i da je tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora Ise Mustafe i Stoltenberga, Generalni sekretar Alijanse zatražio da se preispita promena KBS-a kroz zakon. Slične stavove imali su i ambasador SAD i ambasador Britanije na Kosovu, ističe se. Ipak, dodaje se i da formiranje kosovske vojske ne može da „ostane talac Beograda“.

Pročitajte još:

Tači posle Stoltenberga: Ne možemo da ostanemo talac političke volje Srbije

Stoltenberg Prištini: Preispitivanje podrške NATO, jednostrani koraci nisu od pomoći, budite u bliskom kontaktu sa Beogradom

Ministar Haki Demoli protiv transformacije KBS-a? (Dokument)

Nacrt zakona o formiranju Vojske Kosova prosleđen skupštini, sutra pred predsedništvom

Vojska ujedinila vladajuće stranke i opoziciju na Kosovu; ambasada SAD za formiranje kroz Ustav

Prelazak na „plan B“: Kosovo ove nedelje dobija vojsku?

„Premijer smatra da formiranje Vojska Kosova ne može da ostane talac Srbije, odnosno Beograda. Unapređenje uloge KBS-a u ulogu vojske je u interesu svih građana Kosova, bez obzira na njihovu etničku  pripadnost. Vlada Republike Kosova je opredeljena da Kosovo ima svoju vojsku, u okviru Ustava Republike Kosovo i uz podršku i koordinaciju sa našim strateškim partnerima, Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om,“ zaključuje se.

Kosovski predsednik, Hašim Tači, predao je pre dva dana kosovskoj skupštini Nacrt zakona o transformisanju KBS-a, nakon čega ga je predsedništvo ove skupštine prosledilo Vladi Kosova. Da li će se i kada ovaj nacrt zakona naći pred kosovskim poslanicima zavisi upravo od vlade.

Transformisanju KBS-a kroz izmene u zakonu, umesto onih u Ustavu, usprotivili su se, međutim, NATO i ambasada SAD na Kosovu, poručivši da bi ih ovakav način formiranja vojske primorao na to da preispitaju saradnju sa Kosovskim bezbednosnim snagama i podršku koju su im do sada pružali. A u najnovijim reakcijama, i ministar spoljnih poslova Norveške, Borge Brende i ambasador SAD-a u Beogradu, Kajl Skat, ocenili da bi vojska trebalo da se formira izmenama u kosovskom ustavu.

Sa druge strane, Hašim Tači, poručio je juče da su spremni da sačekaju sa izmenama u zakonu ukoliko bi međunarodna zajednica pružila garancije da će predstavnici Srba, koji ne učestvuju u radu kosovskih institucija od oktobra 2016. – glasati za izmene u Ustavu.

Usvajanje zakona o formiranju Vojske Kosova – Tačijev „plan B“

Transformacija KBS-a u „Oružane snage Kosova“ bila je moguća samo usvajanjem ustavnih amandmana, za koje su potrebni dvotrećinski glasovi manjinskih zajednica od najmanje dve trećine prisutnih poslanika u kosovskoj skupštini.

Dok su predstavnici Srpske liste u više navrata naglašavali da ne podržava formiranje kosovske vojske i da neće glasati za amandmane, kosovski mediji su, sa druge strane, prenosili da su različiti vojni zvaničnici isticali važnost da se vojska formira u saglasnosti sa svim zajednicama na Kosovu.

Kosovska skupština je sredinom februara, međutim, usvojila Rezoluciju o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage, čime se prešlo na „plan B“. Njom je zapravo najavljena izmena zakona, odnosno misije uloge sadašnjeg KBS, umesto dotadašnjeg plana da se oružane snage zvanično formiraju ustavnim putem.

Novi nacrt zakona pripremili su kosovsko predsedništvo i Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga. Iako sadašnji KBS (Kosovske bezbednosne snage) neće moći usvajanjem ovog zakona da promeni i svoj naziv u KOS („Kosovske oružane snage“), predlaže se promena misije KBS, pa će tako njihova uloga, ukoliko se zakon bude i usvojio, kako se u Prištini nadaju ovog puta, umesto reagovanja u slučaju prirodnih katastrofa – biti „učešće u odbrani suvereniteta“. Bezbednosne snage biće opremljene „odgovarajućim oružjem“. O nacrtu Zakona o transformaciji KBS-a u vojsku Kosova kosovska skupština trebalo bi da raspravlja tokom ove sednice, preneli su ranije kosovski mediji.

Prelazak na „plan B“: Kosovo ove nedelje dobija vojsku?

Prištinski Express: KBS ne menja naziv, već misiju – postaje vojska, braniće suverenitet i štitiće građane

„Kosovske bezbednosne snage postaće naredne sedmice vojska, kroz novi zakon. On predviđa da će misija KBS-a biti zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike. Ali KBS neće promeniti svoje ime i baviće se zaštitom građana, zaštitom imovine i interesa države. One će biti naoružane u skladu sa potrebama KBS-a. Zakon je pripremljen od strane predsedništva u saradnji sa Ministarstvom KBS-a,“ preneo je sinoć prištinski Express. 

Isti portal dodaje da se, „uprkos međunarodnim komplikacijama“, očekuje da će promenu misije KBS-a podržati glavne zemlje NATO-a.

„Međutim, prema novom nacrtu, ne očekuje se da će doći do promene naziva KBS-a, već samo misije. Iz organizacije sa ciljem reagovanja u slučaju prirodnih katastrofa, njihova uloga biće učestvovanje u odbrani suvereniteta. Prema nacrtu, regrutovanje u KBS biće dobrovoljno. KBS će biti opremljene odgovarajućim oružjem, u skladu sa potrebama KBS-a za obavljanje svoje misije i zadatka,“ navodi se u članu 6. Nacrta zakona, pojašnjava ovaj portal.

Tači: Transformacija KBS ustavna, neophodna kako bi KBS zvanično počeo proces učlanjenja u NATO

Detalji o ovom zakonu su se u javnosti pojavili nakon Tačijeve najave da će, u skladu sa njegovim „ustavnim moćima, biti preduzete akcije neophodne za legalnu transformaciju dugo očekivane kosovske vojske“.

Tokom jučerašnje ceremonije obeležavanja „Epopeje OVK“ u prištinskoj kasarni koja sada nosi naziv „Adem Jašari“, Tači se pripadnicima KBS obratio rečima:

„Za mene kao vrhovnog komandanta i iznad svega, vas – građana Republike Kosova, ovo su vojnici i oficiri Vojske Republike Kosova.“

„Kao što to očekuju i svi građani Kosova, preko novog Zakona o bezbednosnim snagama Kosova, Bezbednosne snage Kosova će za misiju imati zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo, građana i zajednica, imovine i interesa Republike Kosova, kao i da doprinese u izgradnji i očuvanju regionalnog i globalnog mira i stabilnosti,“  rekao je takođe Tači.

Transformacija KBS-a u „Oružane snage Kosova“ bila je moguća samo usvajanjem ustavnih amandmana, za koje su potrebni dvotrećinski glasovi manjinskih zajednica od najmanje dve trećine prisutnih poslanika u kosovskoj skupštini.

Srpska lista, koja od oktobra prošle godine ne učestvuje u radu kosovskih institucija – u više navrata je naglašavala da ne podržava formiranje kosovske vojske i da neće glasati za amandmane, kao što su to činili sprski poslanici u ranijim sazivima kosovske skupštine.

Kosovski mediji su, sa druge strane, prenosili da su različiti vojni zvaničnici isticali važnost da se vojska formira u saglasnosti sa svim zajednicama na Kosovu.

Kosovska skupština je sredinom februara usvojila Rezoluciju o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage. U Nacrtu rezolucije se, u prvoj tački, navodi da se Vlada Kosova ovlašćuje da prvo koordiniše, a potom i Skupštini prosledi na usvajanje stategiju za transformaciju BSK u OSK.

Ovom rezolucijom se prešlo na „plan B“. Njom je zapravo najavljena izmena zakona, odnosno misije uloge sadašnjeg KBS, umesto dotadašnjeg plana da se Oružane snage zvanično formiraju ustavnim putem.

„Ova prirodna transformacija je u potpunosti ustavna i neophodna, kako bi KBS zvanično počeo proces učlanjenja u NATO,“ istakao je, pozivajući članice NATO-a da „nastave da pomažu KBS, onako kako su to činile i ranije,“ i dodajući da izmene zakona neće uticati na misiju KFOR na Kosovu.

„Susedne zemlje, koje imaju svoje vojske, moraju da razumeju da je ova transformacija kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku korak koji je potpuno normalan za suverene i nezavisne države. Misija KFOR-a nastaviće da funkcioniše kao i do sada i ova transformacija neće uticati na njegovu misiju,“ dodao je kosovski predsednik.

Plan B – o jačanju KBS kroz izmenu zakona umesto formiranja Oružanih snaga preko Ustava još početkom godine

To da bi se moglo krenuti zaobilaznim putem – promenom zakona kojim se „ojačava“ uloga KBS – odnosno „planom B“ kako su ga pojedini stručnjaci za bezbednost u Prištini nazvali, u medijima je bilo vidljivo već početkom ove godine.

„Nužno nam trebaju promene, ako ne promene koje su suštinske za Ustav Kosova, onda promene u zakonima, takođe predlažem da idemo na plan B – da ojačamo zakon o KBS-u, čime će ime ostati isto, ali će se u suštini poboljšati vojni zadaci,“ u januaru je rekao Ramadan Ćehaja, poznavalac vojnih i bezbednosnih pitanja iz Prištine. On je tada takođe naglasio da se sa promenom zakona treba, potom, u roku od godinu dana stvoriti mogućnost da Kosovo dobije svoju vojsku.

 

05.03.2017 |08:00-23:59| Ovi izbori ne donose išta dobro osim, nestabilnosti… Upornost okupatora, da teroriste preimenuje u legitimnu Vojsku Šiptara je očigledna i neprestana, kako bi se onima kojima je svest obrisana ili je nemaju da je oduvek Kosovo Šiptarija….


„Transformacija BSK u vojsku je ustavna i neophodna“

Hašim Tači izjavio je danas da po Ustav Kosova ima dovoljno nadležnosti kako bi preduzeo sve zakonske mere i započeo transformaciju BSK u kosovsku vojsku.Hsašim Tači u kasarni Adem Jašari (Foto Predsedništvo Kosova)

 Tači je na otvaranju manifestaciju „Epopeja Oslobodilačke vojske Kosova“ u kasarni „Adem Jašari“, rekao da su pred prisutnima pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova, ali da su za njega i sve građane Kosova to vojnici i oficiri kosovske vojske.

Istakao je da kao predsednik Kosova želi da se proces transformisanja BSK-a u Vojsku Kosova dogodi transparentnim procesom koji će pratiti ustavne izmene.

„Kao što to očekuju i svi građani Kosova, preko novog Zakona Bezbednosne snage Kosova će za misiju imati zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosova, građana i zajednica, imovine i interesa, kao i da doprinese u izgradnji i očuvanju regionalnog i globalnog mira i stabilnosti“, istakao je Tači.

Tači je istakao da je transformacija BSK u vojsku ustavna i neohodna i ovom prilikom pozvao članice NATO da nastave da pomažu BSK.

Dodao je da transformacija BSK neće uticati na nadležnosti KFOR-a.

„Još jedno u nizu osporavanja prava srpskog naroda“

Marko Ðurić kazao je povodom protivljenja pojedinih opozicionih albanskih političara iz Prištine da se na Kosovu održe izbori za predsednika Srbije, da je reč o još jednom u nizu napada na prava srpskog naroda. Marko Đurić u Kamenici (Foto arhiva Kim)

 “Vodeći albanski političari na KiM i u regionu na sto su kao zvaničnu stavili ekspanzionističku i šovinističku velikoalbansku platformu. Jedna od njenih odlika je i nastojanje da se našem narodu na KiM suze ili ukinu elementarna politička, ekonomska i druga prava”, naveo je Ðurić u izjavi objavljenoj na njegovoj Fejsbuk stranici.

U najavama albanske opozicije u Prištini da će ometati izborni proces na KiM Ðurić vidi jasnu nit zajedničkog delovanja sa strankama i kandidatima u drugim delovima Srbije koji otvoreno priželjkuju i propagiraju ukrajinski i makedonski scenario u našoj zemlji.

“Srbija će istrajati u borbi za zaštitu interesa svojih sugrađana i sunarodnika na nasem jugu”, poručio je Ðurić.

Prema njegovim rečima, najbolji odgovor na sve ove pokušaje je demokratsko okupljanje oko politike očuvanja stabilnosti, jačanja institucija, oporavka ekonomije, jačanje saradnje sa svima uz čvrstu politiku zaštite nacionalnih interesa – politike Aleksandra Vučića.

Pronađeno ukradeno vozilo Doma zdravlja u Prilužju

Sanitetsko vozilo Doma zdravlja u Prilužju, ukradeno prošle godine, pronašla je policija u Kosovskom pomoravlju, u opštini Kamenica i vratila ga matičnoj ustanovi.

Ukradeno vozilo (Foto Dom zdravlja Prilužje)

Zaposleni u Domu zdravlja su preneli RTS-u da je policija vozilo pronašla zaglavljeno u šumi, i da su njime najverovatnije prevozili stoku.

Lopovi su sanitetskom vozilu promenili namenu. Iz vozila su izbacili sanitetsku opremu i napravili teretno vozilo.

U pronađenom kombiju su ostali tragovi životinjskog otpada, verovatno goveda, koja su prevozili u oblasti administrativne linije Kosova i centralne Srbije. Vozilo je prefarbano crnom bojom. U prilično je lošem tehničkom stanju.

Domu zdravlja u Prilužju vozilo je ukradeno početkom decembra prošle godine. Sa njim je ukradeno i jedno privatno vozilo.

Tada je Dom zadravlja u Prilužju kod Vučitrna, ostao na jednom sanitetskom vozilu.

„Desetkovani smo ovom krađom, biće teško da izađemo u susret svim pacijentima radi prevoza do najbližeg bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici“, rečeno je tada RTS-u u Domu zdravlja u Prilužju.

U toj ustanovi, zdravstvene usluge osim žiteljima Prilužja, pružaju i stanovnicima Graca, Babinog Mosta, Crkvene Vodice i Plemetine. U tim selima ima više od četiri hiljade Srba.