„Glasanje za kosovsku vojsku u paketu sa Udruženjem srpskih opština“
17. 05.2015, 8:59 Izvor: Zeri
Izvor: Zeri (tekst je preveden sa albanskog)
Očekuje se da će parlament glasati o Nacrtu zakona o amandmanima 39 zakona koji otvaraju put za pretvaranje Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u Oružane snage Kosova (OSK) u isto vreme sa glasanjem za Udruženje srpskih opština.
Čak i ova dva pitanja, koja su planirana u paketu kako bi se osiguralo da Srpska lista ne spreči formiranje Vojske Kosova, za koju je potrebno da se izmeni Ustav Kosova, ne može da se dogodi bez podrške dve trećine glasova poslanika pripadnika manjina.
Ovo su saopštili izvori lista „Zeri“, iz kosovskih institucija, koji su saopštili i da za ovo pitanje kosovske institucije čekaju „blagoslov“ međunarodne zajednice.
Obijene kuće povratnika u selu Biča kod Kline
17. 05. 2015, 21:12 Izvor: RTV KIM
Foto: RTV KIM
Neidentifikovani počinioci obili su sinoć dve povratničke kuće i dom za smeštaj povratnika u selu Biča kod Kline na Kosovu, kazao je danas za agenciju Beta član veća opštine Klina, Stojan Dončić.
On je rekao da u jednoj kući živi medicinska sestra, Danijela Dončić, ali da je prošle noći spavala u kući njegove porodice, dok su druga kuća i dom za privremeni smeštaj povratnika bili prazni u vreme provale.
Kako je Dončić naveo, lopovi su iz obijenih kuća odneli „neke sitnice“, a kosovska policija danas je obavila uviđaj.
“Od 42 kuće u našem selu njih 40 je u ranijem periodu provaljeno. Samo dve kuće nisu provaljene, jer u njima stalno živi moja i još jedna povratnička porodica,” rekao je Dončić za Betu i dodao da je ovo peti incident u proteklih mesec dana.
Do 1999. godine u Biči je bilo 160 domaćinstava sa oko 700 Srba. Vlada Kosova sa donatorima je izgradila 42 kuće u koje se 2002. godine vratilo oko 200 raseljenih Srba, dok danas u Biči živi njih oko 10.
Tahiri: Sporazum o IBM-u definisao granicu između Srbije i Kosova
17. 05. 2015, 8:35 Izvor: KoSSev
Najveća pobeda dijaloga sa Srbijom je Sporazum o integrisanom upravljanju koji je „definisao granicu između Kosova i Srbije,“ poručila je u intervjuu za Zeri kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, a pred sutrašnji nastavak dijaloga beogradske i prištinske delegacije u Briselu.
„Glavni pregovarač Kosova u tehničkim razgovorima sa Srbijom, Edita Tahiri, izjavila je da je dijalog sa Srbijom doneo mnogo toga dobrog za državu Kosovo. A kao najveću pobedu ovog dijaloga ocenjuje Sporazum o integrisanom upravljanju granicom (IBM), koji je ‘definisao granicu između Kosova i Srbije’,“ navodi Zeri.
| Povezani članci:
Srpski pregovarački tim demantuje Prištinu da će se podići trajni carinski objekti Beograd i Priština dogovorili izgradnju trajnih carinskih objekata |
„Još jedan veoma važan sporazum, prema njenim rečima je Sporazum o normalizaciji odnosa, ali i Sporazum za regionalnu saradnju,“ objasnila je Tahiri, navodi ovaj kosovski list.
O IBM-u srpska i kosovska delegacije bi trebalo da nastave da razgovaraju i ove nedelje. Kako je Tahiri ranije najavila, o ovoj temi bi Beograd i Priština trebalo da razgovaraju 21. maja, a čemu će prethoditi razgovori o telekomunikacijama – sutra 18. maja, ali i o osiguranjem vozila – 20. maja. Što se tiče osiguranja vozila, Tahiri je poručila i da očekuje da će poslednji sastanak o osiguranju vozila biti 4. juna – kada očekuje i potpisivanje sporazuma, kako bi tarife i naknade za osiguranje vozila bile snižene.
Od 1. juna apoteke sa Severa Kosova ne mogu da uvoze lekove
15.05. 2015, 13:56 Izvor: KoSSev
Apoteke na Severu Kosova od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova. Da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom. Farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, međutim, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. A nametnuće se i dodatan problem za sve pacijente koji koriste lekove srpskih proizvođača – srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra. Iz jedne od najsnabdevenijih apoteka na Severu, „Moć prirode“, poručuju da je potrebno da se rok prolongira i pronađe rešenje. U suprotnom, sledi kriza u zdravstvenoj oblasti, a srpski pacijenti će po lekove srpskih proizvođača morati da odlaze u Rašku, ili Novi Pazar. Iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici demantuju nestašicu lekova i pretnju promene tzv. lekarskog šifrarnika.
„Iz Administrativne kancelarije Severne Mitrovice danas su nas obavestili da su dobili mejl od Carine Kosova da od 1. juna nećemo moći da uvozimo lekove bez kosovske licence. To podrazumeva da nije dovoljno što smo mi apoteke registrovali u Agenciji za lekove u Prištini, nego je potrebno da se registrujemo kao veledrogerije i sa druge strane moći ćemo da uvozimo samo one lekove koji su registrovani na Kosovu. Za lekove Galenike, Hemofarma, Aktavisa, Zdravlja, uopšte nećemo moći ni da apliciramo, jer oni nisu registrovani na Kosovu,“ objasnio je za KoSSev farmaceut u apoteci „Moć prirode“, magistar farmacije Miodrag Trajić.
On dodaje da tako svi oni koji budu hteli da kupe srpski lek to više neće moći da urade ni u jednoj apoteci na Severu, već u najbližem gradu u Srbiji, kao što su Raška, ili Novi Pazar:
| Na Severu Kosova registrovana i radi jedna veledrogerija po kosovskom sistemu, ali broj preparata u prodaji nedovoljan
„Na Severu Kosova se registrovala jedna veledrogerija Farmalogis konekt, u Doljanima, koja je krenula da radi, ali vrlo mali lager ima. Nijedna veledrogerija ne može kompletno da pokrije potrebe apoteke, jer nijedna veledrogerija ne može da ima sve preparate. Mi, primera radi, imamo gotovo 14.000 preparata, lekova, kozmetike u apotekama. Da ne radimo sa 3-4 jake veledrogerije u Srbiji, mi ne bismo mogli nikako da pokrijemo taj lager,“ objasnio je takođe Trajić. Od apoteke „Moć prirode“ i sve zdravstvene ustanove na Severu uzimaju lekove. Uzimaju urgentne lekove, ali i one koje nemaju. „Primera radi, desio se napad mladića na mostu. U bolnici nisu imali Orvažil i mi smo morali da otvaramo apoteku i pošaljemo to hitno,“ dodaje Trajić. |
„To praktično znači da će naši pacijenti, da bi uzeli lekove proizvođača iz Srbije, morati da odlaze za Rašku, ili Novi Pazar i to za osnovnu terapiju i biće pogođene sve grupe pacijenata – i do novorođenčadi. Ono što preti nama na Severu, već imamo u enklavama. Bila je akcija Igrajmo za bebe zato što KBC Gračanica nije imao osnovne stvari, čak ni rukavice. Ništa. To može da se dogodi i na Severu,“ objašnjava Trajić.
On ističe i da se na Severu leče pacijenti iz svih srpskih enklava, što problem mogućeg nedostatka srpskih lekova produbljuje još više:
„Mi smo najsnabdevenija apoteka na Severu i Sever jeste specifičan, jer se sve srpske enklave leče u mitrovičkom zdravstvenom centru, gde dobiju terapiju i onda dođu kod nas. Znači, doći ćemo u situaciju da kao što sada ljudi iz enklave dođu ovde, onda ćemo mi odavde da idemo za Rašku i Novi Pazar.“
Razlike u registrima i šifrarnicima pa srpski lekari ne mogu da propišu zamene za srpske lekove
On dalje objašnjava da kao rešenje iz kosovske agencije za lekove vide to što svaki Galenikin lek ima u kosovskom registru zamenu drugog proizvođača. Međutim, prema Trajićevim rečima, to nije rešenje, jer lekovi u kosovskom sistemu nisu registrovani u srpskom. Tako srpski lekari, koji inače rade po registru Republike Srbije ne mogu da propišu zamenu prema kosovskom registru.
„Iz Agencije su nam i rekli da svaki Galenikin lek ima zamenu, ima paralelu. Ali ta zamena uopšte nije registrovana u Srbiji. Naši lekari funkcionišu u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije i propisuju lekove na osnovu šifrarnika i registra Srbije. I naravno da ne mogu da propišu zamenu, jer ne znaju, primera radi, koje su kontraindikacije. Znači, naši lekari poznaju samo lekove koji su registrovani u Agenciji za lekove u Srbiji. Ti lekovi – moguće zamene, nemaju ni uptstvo na srpskom. Lekari ne smeju da ih propišu, a mi bez lekara ne smemo da damo zamenu. A ako damo, onda se desi kontraindikacija – neko izgubi život. Šta ćemo onda?,“ upitao je on.
| Elek demantuje da postoji nestašica lekova, a o promeni šifrarnika ne razmišljaju – rade po sistemu Republike Srbije
U Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici već nekoliko meseci lekovi preko administravnih prelaza stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu. U Zdravstvenim ustanovama na Severu Kosova, prema svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara u nekoliko navrata, nestašica lekova traje već godinu dana. U ovo vreme prošle godine, Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici obišao je i srpski oficir za vezu, Dejan Pavićević, koji se još tada upoznao sa nestašicom lekova i pozvao Srbe sa severa da izađu na kosovske parlamentarne izbore, tada zakazane za 8. jun. Međutim, da postoji nestašica lekova nedavno je u izjavi za KoSSev demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek. On je rekao da su to dezinformacije i da zdravstvu na Severu nedostaju samo rastvori – “kao i svuda u Srbiji”, da preko administrativnih prelaza lekovi putuju kao i između “bilo kojih srpskih gradova”, da se nisu pominjale privremene dozvole za uvoz lekova, da ima “malo problema” sa lekovima strane proizvodnje zbog plaćanja takse od 10 odsto, da jesu upoznati sa junskim rokom za dobijanje kosovskih licenci za uvoz lekova iz Srbije, ali da to rade “nadležni republički organi”, da o problemu menjanja šifrarnika za prepisivanje lekova i dobijanja lekarskih licenci ne razmišljaju, jer oni rade po sistemu Republike Srbije. Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri jenedavno, na ženskoj regionalnoj konferenciji u Južnoj Mitrovici, objasnila i da kosovske vlasti imaju razumevanja, potvrdivši da lekovi iz Srbije za srpske zdravstvene ustanove na Kosovu stižu „u vidu humanitarne pomoći“ i da će se to nastaviti, ali i da se očekuje da se uspostavi sistem licenciranja. |
Lekovi u apotekama na jugu Kosova su iz inostranstva, među njima ima turskih, indijskih, pakistanskih i iz drugih zemalja. Međutim, i Albanci su navikli na srpske lekove, te tako u apoteke na Severu dolaze ne samo ljudi iz enklava, već i Albanci širom Kosova.
„I pacijenti Albanci su se navikli na srpske lekove. I oni dolaze masovno kod nas i kupuju srpske lekove,“ dodaje ovaj farmaceut.
Za registrovanje veledrogerije potrebni licencirani farmaceuti po kosovskom sistemu
Dodatan problem je i to što registrovanje veledrogerije u kosovskom sistemu nije moguće ukoliko apoteka koja želi da se registruje nema licencirane farmaceute po kosovskom sistemu. Međutim, farmaceuti koji su i pokušali da se licenciraju, a čemu prethodi nostrifikovanje diploma, to nisu mogli da urade, jer kancelarija koja vrši nostrifikaciju, to zapravo ne radi već mesecima.
„Mi imamo dva farmaceuta. Jedan je magistar, jedan je diplomirani farmaceut. Oboje su pokušavali da se nostrifikuju, odnosno da se uradi priznanje njihovih diploma da bi dobili kosovsku licencu. Međutim, to radi kancelarija SPARK-a u okviru Evropske unije koja to ne radi već mesecima. A da bi smo mi registrovali našu veledrogeriju i apoteku, moramo da uzmemo kosovske farmaceute iz Prištine, zato što naši farmaceuti, koji podležu nostrifikaciji, ne mogu da ostvare svoje pravo, jer to ide isključivo preko kancelarije SPARK-a koja, kao što sam rekao, mesecima to ne radi. Čak smo dobili od njih informaciju da neki koji su i dobili priznanje Evropske univerzitetske asocijacije, nisu uspeli da ostvare svoje pravo u Prištini,“ objasnio je on.
Pokušavali smo da objasnimo problem
Iz apoteke Moć prirode objašnjavaju da su na više sastanaka sa predstavnicima pregovaračkih delegacija u Briselu i pokušavali da objasne problem uvoza lekova.
„Bojim se da su na sastancima oni to olako shvatali, ali smo im i rekli da ako su doneli tu konačnu odluku da nam tako i kažu i da ćemo javno, kao sada, da kažemo da od 1. juna neće biti lekova. Oni su zahtevali da ne dižemo i stvaramo paniku. Mi ne stvaramo paniku, mi u zdravstvu moramo da se ponašamo odgovorno prema pacijentima. Ne možemo da ćutimo i da tvrdimo da će sve da bude u redu, a onda da ostavimo pacijente bez terapije,“ dodaju iz apoteke Moć prirode.
Ukoliko ne bude bilo uvoza lekova od 1. juna, apoteka Moć prirode je, na primer, snabdevena toliko da će imati sve lekove u narednih mesec dana, nakon toga, počeće nestašice.
Ostalim kompanijama sa Severa Kosova rok za podnošenje zahteva za dobijanje kosovske licence za uvoz kontrolisanih roba, bio je 31. decembar 2014, koji je inače već produžavan prethodno dva puta, a iz ovog roka tada su bile izuzete upravo kompanije koje uvoze lekove i medicinsku opremu, za koje je još tada postavljen rok do 31. maja 2015.
Đurić: Odgovorno obaveštavati javnost o dijalogu
15.05.2015 | 16:45
Javnost mora da bude odgovorno informisana o toku dijaloga u Briselu, rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u razgovoru sa šefom UNMIKA Faridom Zarifom.
Farid Zarif i Marko Đurić (Foto Kancelarija za KiM)
Kako se navodi u saopštenju Kancelarije za KiM Đurić je informisao Zarifa o toku dijaloga Beograda i Prištine i naglasio značaj odgovornog informisanja javnosti o tom procesu, budući da i poruke koje upućuju učesnici dijaloga mogu doprineti normalizaciji ili je otežati.
„Šef UNMIK-a je ovom prilikom apelovao na obe strane da održe zamah u briselskom dijalogu i ostanu privržene implementaciji onoga što je dogovoreno u dosadašnjim fazama procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se pozitivno izrazio o koracima koje su gradonačelnici severne i južne Mitrovice preduzeli u pravcu zajedničkog rešavanja pitanja od obostranog interesa.
Đurić i Zarif razgovarali su i o problemima na terenu, posebno se osvrnuvši na položaj povratnika.
Tokom sastanka bilo je reči i o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj će 26. maja biti razmatran tromesečni izveštaj UN o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Đurić: EU će izvšiti pritisak na Prištinu za razgovore o ZSO
16.05.2015 | 12:47
Jasno smo poslali poruku da smo za dalji napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a bez osnivanja ZSO taj napredak nije moguć, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Marko Đurić.
Marko Đurić (Foto Kim arhiva)
„Svaki dalji korak ide ka stvaranju zajednice srpskih opština, a da bi se bilo šta novo i kvalitetno postiglo neophodno je da bude osnovana Zajedinica srpskih opština i bez toga je nemoguć dalji napredak“, rekao je Đurić.
Upitan o sledećoj rundi pregovora kada je u pitanju tema formiranja zajednice srpskih opština, Đurić je kazao da trenutno postoje napori EU da privoli Prištinu da se do kraja maja održi jedan sastanak koji bi možda trajao i nekoliko dana, a na kome bi bilo reč o toj temi.
„Videćemo, kada je prošli put bio zakazan, znamo šta se dogodilo, ali moj utisak je da će biti izvršen pristisak na Prištinu da se ti razgovori održe“, rekao je Đurić.
Kada su u pitanju poslednji razgovor čija je tema bila energetika, Đurić je kazao da je glavno pitanje ko će kontrolisati prenosnu mrežu i proizvodne pogone, odnosno hidropotencijale.
Podsetio je da na jezeru Gazivode, postoji proizvodnja elektricne energije, i trafo stanica sa koje se snabdeva sever Kosova.
Ko će to kontrolisati je i političko i bezbednosno, i strateško pitanje jer se sa hidropotencijala Gazivode vodom snabdeva ne samo sever, već dobar deo i samog Kosova gde žive Albanci, rekao je Đurić ističući da je to ozbiljna tema.
„Imam utisak da će najspornije pitanje u budućnosti u razgovorima biti ko će biti distributer operativnog sistrema. Mi se borimo da to bude srpska kompanija, jer onaj ko je distributer, po evropskim propisima on je vlasnik svojine“, rekao je Đurić.
Kako je kazao, jedan od glavnih rezultata razgovora trebalo bi da budu pozitivni pomaci koji će doprineti i smirivanju strasti i normalizaciji i poboljšanje odnosa.
„Prištinska delegacija je u razgovorima imala stav koji nije orjentisan ka pronalaženju pragmatičnih rešenja, već je on koncentrisan na statusna pitanja, na pokušaj da se prisvoji ono što nije njihovo. U toj situaciji mi ne možemo da omogućimo takvo ponašsnja, jer oni kao da nisu zaintresovani za dobro i praktično rešenje koje omgućava obema stranama da budu zadovoljne“, rekao je Đurić.
On je kazao da što se tiče prištinske strane, u dijalogu postoji odustvo dobre volje da se normalizuju odnosi.
Upitan o formiranju specijalnog suda za zločine OVK on je kazao da i u pregovorima insistira na tome da mora biti pravde za žrtve na Kosovu i Metohiji.
On je kazao da očekuje da će do kraja maja, u pokrajinskoj skupštini biti glasanja o tome i da će biti podržano formiranje međunarodnog suda za zločine OVK.
Đurić je kazao da je Srbija uvek sa svojim narodom gde god da se nalazi i da je zatraženo povećanje nivoa budnosti i pažnje u južnoj pokrajini, „jer postoje informacije o različitim grupama koje imaju opasne namere, ali da sada neposrednih pretnji i opasnosti nema“.
Kako je kazao, opšta klima je dosta loša.
„Opšta klima koja je stvorena regionu unosi zabrinutost među naše ljude, jer stiče se utisak da postoje albanski političari koji se nisu okrenuli normalizaciji i koji sve one koji nisu deo njihovog naroda vide kao teret“, rekao je Đurić.
Zaplenjeno oružje Srbina u Štrpcu
16.05.2015 | 20:37
Kosovska policija zaplenila je oružje u kući jednog Srbina u Štrpcu. Identitet nije saopšten.
Štrpce
Kako prenosi Kontakt plus radio, policija je zaplenila dve puške i municiju, za koje Srbin nije imao važeću dozvolu.
Srbin, koji je osumnjičen za neovlašćeno posedovanje oružja, nije priveden ali će odlukom tužioca slučaj biti procesuiran redovnim sudskim putem.
Jablanović se neće odazvati pozivu suda
16.05.2015 | 14:28
Predsednik Liste “Srpska” Aleksandar Jablanović izjavio je danas da se neće pojaviti u Đakovici povodom optužnice koju je protiv njega podnelo odeljenje za teška krivična dela Osnovnog tužilaštva iz Đakovice za krivično delo podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir i netoleranciju.
Aleksandar Jablanović
Jablanoviću, koji je bivši ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, 12.maja dostavljen je poziv kosovskog tužioca da se 22. maja javi tužilaštvu u Đakovici u svojstvu okrivljenog.
Jablanović je novinarima rekao da se tužilac “malo zaigrao” u svojim ovlašćenjima i poslu i da ne vidi po kom osnovu ga tužilac tereti, osim što mu je povod za to, kako je objasnio, potpis oko 12 hiljada građana Đakovice koji traže da se on za nešto tereti.
Jablanović je istakao da nema nameru da dokazuje svoju nevinost u ovom slučaju pošto slučaj, kako je rekao i ne postoji, a da pogotovo nema nameru da dokazuje svoju nevinost pred Tužilaštvom u Đakovici, jer je to grad gde nikada nije bio.
“Sa druge strane ja ne bežim od svog odlaska u Đakovicu i to nije nikakava tabu tema, ali mog odlaska u Đakovicu povodom ove konstruisane optužbe i slučaja neće biti sigurno, to budite uvereni, jer ne želim ni na taj način da nekome dajem municiju niti da podstičem lokalno stanovništvo Đakovice na neke nove nemire i proteste, za šta bih ponovo bio ja optužen”, naglasio je Jablanović.
Predsednik Liste “Srpska” je rekao da on nikoga nije pozvao ni na jedan nemir niti protest, a da oni koji na to jesu pozivali, imaju svoje ime i prezime – Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj.
“To su ljudi iz pokreta Samoopredeljenje i Alijanse za budućnost Kosova, to su Aljbin Kurti i Ramuš Haradinaj. Za svako nasilje, za svaki nemir, za svaku netoleranciju koja je nastala, a za šta je kao povod upotrebljena moja izjava koju sam dao u manastiru Zočište, odgovorna su ta dva čoveka i njihove političke opcije i oni koji su lomili I rušili Prištinu, ja sa tim nemam nikakve veze”, podvukao je Jablanović.
On je ocenio da je ceo slučaj usmeren ka tome da se disciplinuju oni koji kosovske Srbe predstavljaju u Prištini, da im se na taj način jasno stavi do znanja šta se sme, šta se ne sme, da se zaplaše i nikada više ne uzmu sebi za pravo da osude incident i napad na Srbe.
Jablanović je rekao da se ne oseća ni najmanje zaplašeno kao ni njegovi saradnici i da će uvek, na svaki način govoriti o problemima Srba, o napadima na Srbe i da neće dozvoliti da zločinci i zločini nad Srbima i nealbancima budu nekažnjeni.
“Uvek ću osuditi napad na Srbe i ja i danas smatram da one koje sam tog dana nazvao onim imenom u Đakovici divljacima, a to je bila isključivo grupa ljudi, nekoliko njih iz pokreta Samoopredeljenje, ja i dalje mislim da su oni to što jesu, a svo uvažavanje i poštovanje imam prema svim građanima Đakovice i prema svim porodicama nestalih ljudi u ratu, kako prema ALbancima, tako prema Srbima, Romima, Bošnjacima”, kazao je Jablanović.
On smatra da je ono što se dešava oko Đakovice jedna velika mrlja ne toliko Albanaca koliko međunarodne zajednice i EU koja je “tim istim Albancima dala pravo da sude, ali ne da sude po pravdi i pravu već po svojoj volji i svom nahođenju”.
Jablanović je smenjen sa mesta ministra za povratak i zajednice nakon nasilnih demonstracija koje su Albanci organizovali u Prištini protiv Vlade Kosova kada je jedan od zahteva bio upravo njegova smena.
E-Novine Kosova i Metohije 