2017-03-30- Kako Albanci opravdavaju svoje tereoristističke akcije prema Srbima!


Primetno je da Albanci za svaki svoj potez imaju spremnu medijsku mašineriju za lažiranje i adekvatno zamagljivanje istine za teror koji vrše nad Srbima sa Kosova i Metohije pokušavajući da Srbe okarakterišu kao potpune Rusofile koji će da osvoje Evropu, Ameriku i ceo svet a pri tome krenuće da unište Albance, koji su svojim terorističkim delovanjem proterali Srbe sa KiM i samoproglašeno formirali prvu terorističku državu na Balkanu u 21 veku!

Povod za objavljivanje ovog članka je u upravo informacije koje se vrte na yahoo. com i foxnews.com:

  1. http://www.foxnews.com/world/2017/03/29/kosovo-albanians-block-roads-to-prevent-serb-rally.html
  2. https://www.yahoo.com/news/m/c0efffde-3ff5-3157-bc53-297afb6bdae6/ss_kosovo-albanians-block-roads.html

NAPRAVLJENA JE ZAMENA TEZA: KAO DA SU ALBANCI SPREČAVALI SRBE IZ SRBIJE DA DODJU NA KOSOVO, DOK SE DESILO DA SU ALBANCI NAPALI SRBE NA KOSOVU I METOHIJI!

Istinitost informacija koje su se desile može se videti na linku: http://kossev.info/strana/arhiva/sns/11549

Lažirana vest koju je preneo yahoo.com i foxnews: da su albanci blokirali 60 autobusa iz Srbije. (tekst je originalno preuzet). 

Albanians in Kosovo have blocked roads to prevent the local Serb minority and people coming from Serbia from holding an electoral rally.

The local media on Wednesday said Albanians raised roadblocks to stop some 60 buses from Serbia and more from the local population from reaching a rally in Leposavic.

President Hashim Thaci, invoking the right to freedom of assembly, strongly denounced the roadblocks as „unacceptable.“

Serbian Prime Minister and presidential candidate Aleksandar Vucic on Tuesday abandoned plans to campaign among the minority Serbs in Kosovo, saying he was not prepared to abide by the conditions set by the Kosovo government.

Tensions between the two countries have risen in the past four months following a series of incidents.

Kosovo declared independence from Serbia in 2008, but Serbia has not recognized it.

Dakle, može se zaključiti kao „da je Srbija pošla na Kosovo i Mtetohiju da mitinguje“ a ne Srbi iz srpskih sredina sa KiM pa su se Albanci našli hrabri da spreče takve postupke…

Tako su nas medijski pobedjivali sa svojom spremnom medijskom mašinom i opravdavali svoj terorizam, dok smo mi nespremno UVEK DOČEKIVALI njihove postupke pa tek kada se otreznimo vidimo šta nam uradiše oni NESTANU… Uklapaju se u kampanju koja se vodi protiv Rusa, pri tome i naši mediji doprinose tom uklapanju dok se hvalimo sa „zecom koji je u šumi“. Naredne informacije odslikavaju ovo mišljenje.

  1. http://finance.yahoo.com/news/serbia-putin-agrees-large-weapons-delivery-balkans-161007545.html
  2. https://www.yahoo.com/news/m/0d06abc8-3a27-3148-b9f5-fb8830c51abc/ss_russia-is-kicking-a.html

Kad neko ko je mali kao Mi, hoćemo da plešemo sa velikim očigledno da ružno stojimo…

ŠTA NAM PORUČUJE TAČI ??? DA JE KiM NJEGOVA DRŽAVA….

Tači za RSE: Spremni smo za dogovore sa Srbima oko formiranja vojske

Američki zvaničnici koji su poslednjih dana posetili Kosovo izrazili su zabrinutost zvaničnog Vašingtona oko procesa transformacije Bezbednosnih snaga Kosova putem zakonskih izmena. Kako su rekli, podržavaju transformaciju ovih snaga samo putem ustavnih promena, u jednom sveobuhvatnom i transparentnom procesu. Da li je pitanje transformacije Bezbednosnih snaga putem zakonskih izmena van diskusije?

Ideja o formiranju Oružanih snaga Kosova nije današnja ideja, to je deo projekta koji se tiče pregleda bezbednosnog sektora. Za formiranje Oružanih snaga Kosova, mi kao Kosovo imamo potpunu saglasnost sa Sjedinjenim državama i NATO-om još od početka 2014. Ja sam se sastao sa Hoytom Yeeom (pomoćnik državnog sekretara SAD-a), kao i sa ambasadorom Delawie (američki ambasador u Prištini).

Ono što je važno jeste da imamo isti cilj, da Kosovo ima svoje oružane snage, da to bude postepeni, sveobuhvatni proces uz prisustvo svih zajednica, uključujući i Srbe. Oni su i sada prisutni ali smo za to da budu još aktivniji, kako bi imali multietničke Oružane snage Kosova, na osnovu NATO standarda. U potpunosti smo saglasni da se ovaj proces desi putem ustavnih promena. Preostalo vreme je nova mogućnost, naročito nakon povratka Srpske liste u institucije Kosova, da sa njima razgovaramo i da ponovo čujemo njihove zabrinutosti što ozbiljnije, kao i njihovu volju, a kako bi svi bili deo ovog procesa unutar zemlje, a u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, posebno sa SAD-om i NATO.

Da li to znači da polako treba da počnu da se ulažu napori za ustavne izmene?

Definitivno smo spremni da krenemo ka ustavnim izmenama. Narednih dana i nedelja ćemo razgovarati sa srpskom zajednicom, sa Srpskom listom, ali i sa svim ostalim zajednicama, kako bi ovo bio dobro organizovan i koordinisan proces. Ne verujem da iko može da se buni protiv ovog prava kosovskih institucija da osnuju vojsku u nedogled, ili da pokuša da stavi veto, jer niko nema pravo na veto.

Želimo da formiramo Vojsku Kosova kako bi bili integrisani deo NATO, a ne da budemo izolovani. Radićemo na koordinaciji unutar zemlje sa svima, ali i na međunarodnoj sceni, kako bi ovo angažovanje svi prihvatili.

Da li imate informacija o eventualnim uslovima srpskih predstavnika za pružanje podrške formiranju Vojske?

Realno, do sada nisu predstavili neku platformu na osnovu koje bi oni mogli da se uključe u ovaj proces, ili neku ideju, osim odbijanja koje je bilo ubrzano, ohrabreno i naručeno iz Beograda. Ne želim da verujem da će sada, nakon povratka u institucije i dalje odbacivati ovo pitanje. Shvatiće da formiranje Oružanih snaga Kosova nije upereno protiv bilo koga, već će biti na usluzi svih građana, bez etničkih razlika, biće multietničke snage po kriterijumima NATO. Narednih dana i nedelja očekujem sastanak s njima kako bi iskreno i odgovorno razgovarali da u skladu sa ustavnim i zakonskim ovlašćenjima krenemo napred.

Ali, naglašavam, bićemo veoma ozbiljni u ovom procesu. Počeo je i okončaće se uspešno, formiraćemo Vojsku Kosova i očuvaćemo partnerstvo sa međunarodnom zajednicom.

Važno je to da agenda o formiranju Oružanih snaga nije više samo lokalnog karaktera, već je agenda najvišeg, svetskog nivoa u šta će se uključiti i Sjedinjene države i NATO. To je bio moj cilj. Ovo je nepovratan proces.

Kako planirate da ubedite srpske predstavnike, s obzirom da su rekli da nikada neće podržati formiranje Vojske?

U politici ne postoji „nikada“. Ne može se reći da se neki proces nikada ne može desiti. Ne postoji snaga koja može da blokira formiranje Oružanih snaga Kosova. To je neotuđivo pravo građana Kosova i institucija jedne nezavisne i suverene zemlje. Sada trebamo da koordinišemo korake, da to bude inkluzivni proces, treba da se saslušaju različita mišljenja, a istovremeno, želim da verujem da su Srbi shvatili da naša ideja nije uperena protiv bilo koga, već je interesu svih.

Da li Vlada Kosova treba da povuče taj zakon, s obzirom da je u toku njegovo razmatranje nakon što ste ga vi predali Skupštini?

Vreme koje je preostalo je dovoljno da se pokrenu otvoreni razgovori sa srpskim predstavnicima. Sam ću da vodim taj proces razgovora s njima. Biće to u potpunosti koordinisan proces sa Vladom i Skupštinom, pošto su i predsednik Skupštine Kadri Veselji i premijer Kosova Isa Mustafa, bili među prvima koji su informisani o mojoj ideji, da ukoliko Srbi u nedogled odbijaju ustavne izmene, onda Kosovo ima svoje zakonsko pravo o formiranju Vojske.

Ta agenda se neće zaustaviti. Ispoštovaće se sve mogućnosti koordinacije sa Srbima, uradiće se sve kako bi oni bili integrisani u procesu. Moje višegodišnje iskustvo saradnje sa njima mi govori da je tako nešto moguće, i da će Srbi biti deo procesa.

Zašto se baš sada insistira toliko na formiranje Vojske?

Zapravo, mi smo zakasnili. Kasneći i nadajući se nekako je tema formiranje Oružanih snaga počelo da pada u zaborav, pa čak i kod naših međunarodnih partnera, što je bila moja zabrinutost. Ideja o formiranju Oružanih snaga je zakonska i ustavna odgovornost, to je naše pravo. Ne formiramo vojsku kako bi napali neku zemlju, naprotiv. Želimo samo da imamo našu vojsku na osnovu NATO standarda, integrisanu u NATO i kako bi imali odbrambenu vojsku na usluzi svih građana na celoj teritoriji Kosova.

Ovo pitanje se uopšte ne veže sa dešavanjima u regionu. Kosovo ne može da plaća cenu navodne regionalne destabilizacije formiranjem Oružanih snaga, to je totalno pogrešna politička procena. Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Republici Srpskoj, Kosovo nije krivo zbog osnaživanja Rusije u Srbiji i zbog isporuke ruskih MIG-ova i ostale vojne pomoći, kao i vojne baze u Srbiji. Kosovo ne može da plaća cenu zbog rizičnih pretenzija Rusije u Crnoj Gori ili političke blokade u Makedoniji.

Kosovo ima svoj put, izgradilo je odlične odnose sa svim susedima, i sa Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, u važnom smo procesu normalizacije odnosa sa Srbijom. Zapravo, smatram da formiranje Oružanih snaga pomaže političkom dijalogu, olakšava normalizaciju odnosa sa Srbijom. I ubeđen sam da to naše pravo podržavaju sve zemlje u susedstvu, osim Srbije.

Pređimo na još neka pitanja. Juče smo na putevima Kosova videli revolt građana koji su protestvovali i blokirali na nekoliko sati puteve u znak protesta na održavanje srpskih predsedničkih izbora na Kosovu i predizbornu kampanju srpskih zvaničnika na Kosovu. Da li Kosovo treba da dopusti predizbornu kampanju druge zemlje unutar svoje teritorije?

Vlada Kosova je donela ispravnu odluku da premijer Srbije Aleksandar Vučić poseti kosovske Srbe. Mislim da od slobodnog kretanja i od uzajamnih poseta niko ne gubi, već to doprinosi međusobnom razumevanju.

Posvećeni smo tome da ispoštujemo i ranije prakse sakupljanja glasova za srpske glasače koji imaju pravo na dvojno državljanstvo, kao i svi ostali građani Kosova. Učešće na predizbornom skupu nije kraj sveta. Ja sam u potpunosti podržao odluku Vlade. Vremensko ogrničenje je diskutabilno. Ali, blokada puteva nije rešenje. Mi smo razgovarali i radili na tome da imamo slobodno kretanje ljudi, zvaničnika i robe, tako da je potpuno neprihvatljivo da se putevi blokiraju.

Da li se Kosovo u Briselu složilo o posetama zvaničnika tokom izborne kampanje?

O tome se ne diskutuje u Briselu. To je autonomna odluka nadležnih organa. Premijer Vučić je podneo regularan zahtev institucijama Kosova, što u jednu ruku znači i priznanje Kosova. Tako da mislim da je sve bilo u skladu sa ranijim praksama.

Ali on na kraju nije došao, rekavši da ne prihvata uslovljavanje Prištine.

To je bila njegova odluka. Ponovo, vremensko ograničenje je za mene diskutabilno, ko tri sata, ko pet sati, svejedno.

Da li imate informacije, da li će se održati izbori, odnosno da li će se sakupljati glasovi u nedelju na Kosovu?

To je sada u rukama odgovornih bezbednosnih organa, u saradnji sa OSCE-om, tako da će sve biti u skladu sa ranijom praksom.

S obzirom da su se srpski predstavnici sada vratili u institucije, kada se može očekivati rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, i da li verujete da će oni podržati sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je uslov za liberalizaciju viza. Da li će se sve ovo, zajedno sa vojskom, diskutovati u paketu?

Kosovo je zakasnilo sa formiranjem Zajednice, naročito nakon odluke Ustavnog suda. Mora što pre da se krene sa izradom statuta Zajednice. Što se tiče demarkacije, mislim da svi treba da budu svesni da bez ratifikacije demarkacije, EU neće promeniti mišljenje. Građani Kosova će nažalost ostati izolovani.

Tako da, nakon njihovog povratka, mislim da je ovo dobra mogućnost da se radi na izglasavanju demarkacije u Skupštini. U suprotnom, neosnivanjem Zajednice, neizglasavanjem demarkacije i bez liberalizacije, ostaćemo kao zemlja, kao društvo, kao država blokirani nepravedno, ali i uz našu krivicu.

Da li se o pitanju Zajednice, vojske i demarkacije hitno treba raspravljati?

Rasprava o tome je već završena, vrtimo se u krug po tim pitanjima. Kosovo sebi treba da da pravac. Da li želi pravi pravac ili da tapka u mestu? To ne smemo da dopustimo. Moramo doneti određene odluke. Da li smo spremni da prevaziđemo ove izazove, ili nam je potreban nov početak?

Ukoliko se ne prevaziđu ti izazovi, da li su izbori rešenje?

To pitanje pripada političkim partijama. Ja kao predsednik ću ispoštovati Ustav i zakon Kosova kada su u pitanju redovni izbori. Ali, ako postoji politički dogovor među njima, ja ću ispoštovati i njihovu volju.

RSE

Srpska ponovo u poslaničkim klupama u Prištini – POZVANI DA BUDU FIKUSI U SKUPŠTINI, KAKO BI SE U STRANIM MEDIJIMA PRIKAZALO, DA SU I SRBI BILI PRISUTNI ALI KAO NEBITNI FAKTOR …. SRBI NIŠTA NE DOBIJAJU U KOSVSKOJ SKUPŠTINI SVOJIM PRISUTVOM OČIGLEDNO, SAMO OPRAVDAVAJU ŠIPTARSKI TERORIZAM NA ŽALOST, MANJINA SE PREGLASA I IDE SE DALJE … ŠIPTARI NISU HTELI U SRPSKU SKUPŠTINU ALI SU SE ŽALILI ZAPADU I OSTALIMA KAKO BI DELOVALI NA DRUGIM POLJIMA, DOK NAŠI TRČEĆI IZLAZE I ULAZE NA MIG, KAKO BI BEOGRAD I VLADA „LAŽNO NAPREDOVALI NA ŠTETU SRBA SA KIM“! ALO, SLEPCI PROGLEDAJTE MALO ŠTA RADITE…

Foto: RTV Kim

U Prištini se održava sednica kosovskog parlamenta, a u poslaničkim klupama, posle pola godine odsustva, mogu se videti i poslanici Srpske. Ova grupa srpskih predstavnika zvanično je odmrzla svoje učešće u kosovskim institucijama. Današnjoj sednici Skupštine, osim srpskih poslanika, prisustvuje i ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić. Dve glavne vesti za kosovske medije koji prate ovu sednicu jeste ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani i deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“. Oba dokumenta izglasana su velikom većinom glasova, iako su se poslanici Samoopredeljenja usprotivili tome što je u ovom sporazumu Kosovo predstavljeno sa fusnotom.

Na dnevnom redu su, među šesnaest tačaka – i ratifikacija Sporazuma o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, izbor jednog člana Sudskog saveta Kosova iz redova srpske zajednice, glasanje o predlogu rezolucije u vezi sa hapšenjem aktivista pokreta „Samoopredeljenje“, razmatranje nacrta zakona o socijalnim preduzećima, zaštita od zračenja i nuklearna sigurnost.

Izglasana deklaracija kojom se Kosovo priznaje „samo kao Republika Kosovo“

Na sednici kosovskog parlamenta u međuvremenu izglasana je i Deklaracija kojom kosovska skupština Kosovo priznaje samo kao „republiku“.

„Kroz ratifikaciju ove deklaracije, međunarodni sporazumi Kosovo tretiraju jedino pod ustavnim imenom Republika Kosovo,“ javila je RTK. Za ovu deklaraciju glasalo je 80 poslanika, dvoje je bilo protiv, bez preciziranja iz kojih redova su bili poslanici koji su glasali protiv.

Na početku sednice predloženo je da se šesta tačka, razmatranje Nacrta zakona o visokom obrazovanju skloni sa dnevnog reda, što su podržali i poslanici Srpske liste, javio je RTV Kim.

U međuvremenu je Sporazum o osnivanju Fonda za Zapadni Balkan, čije će sedište biti u Tirani – i ratifikovan, sa 89 glasova za i samo dva protiv, i to je za kosovske medije jedna od dve udarne vesti sa sednice kosovskog parlamenta.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je, uprkos snažnim kritikama pokreta „Samoopredeljenje“ da se zbog toga što je Kosovo predstavljeno fusnotom, „ruši suverenitet“ Kosova, rekao da se ovim sporazumom „ne krši suverenitet integritet zemlje“, te da je on „u interesu Kosova jer će njegovo sedište biti u Tirani“.

Fond za Zapadni Balkan baviće se pitanjima visokog obrazovanja, naučnog istraživanja i kulture, između „šest zemalja Zapadnog Balkana koje nisu deo Evropske unije“, objasnio je Hodžaj.

Povratak Srpske za sada, sudeći prema trenutnim naslovima, prolazi manje zapaženo u prištinskim medijima. A kako na povratak Srpske gledaju građani, možete da videte u dosadašnjim rezultatima naše ankete, koja je još uvek otvorena i možete da je popunite OVDE.

Vest o odmrzavanju ove liste saopštio je prošle nedelje prvo premijer Srbije, Aleksandar Vučić, za bečki „Standard“, da bi potom potvrdio i šef liste Slavko Simić. Iako se Srpska zamrzla zbog Zakona o Trepči, njeni predstavnici su u jednoj od poslednjih objava naveli da je uslov za povratak usvajanje dekreta za formiranje ZSO, a potom, i ti da  iskoriste sve mogućnosti za sprečavanje formiranja kosovoske vojske, kao i to da bi Prištini „onemogućili izgovore za neformiranje ZSO“.

Advertisements

22.012017|08:00-23:55| Žalosna je sudbina Srbima sa KiM jer naša „diplomatija“ deluje otvoreno u šiptarskom interesu a na štetu Države Srbije…. Šiptarski plaćenici na Vlasti u Srbiji uradili su trajno uništenje budućnosti Srpskoj naciji na KiM realzujući sve za šta su ih Šiptari plaćali…


Kosovski odbojkaški savez primljen u Balkansku federaciju

Odbojkaški savez Kosova (OSK) primljen je u subotu u Balkansku odbojkašku federaciju (BOF). Nakon učlanjenja u Svetsku odbojkašku federaciju (FIVB), evropsku i balkansku „zatvoren je proces pristupanja u međunarodnoj areni“ – poručili su iz kosovskog saveza. 

„Tokom generalne sednice održane u Sarajevu, OSK je automatski primljen u Balkansku odbojkašku federaciju, čime je njen 11. član. Prigovor, koji je imala jedino Srbija, nije uzet u obzir i Skupština je automatski glasala u korist pitanja za Kosovo,“ stoji u saopštenju saveza za Kosova.

Pročitajte još:

Grbić na Kongresu CEV: OSS je protiv prijema Kosova u FIVB

Odbojkaški savez Kosova član Svetske odbojkaške federacije

OSK je primljen u Svetsku odbojkašku federaciju (FIVB) tokom kongresa u Buenos Ajresu, oktobra 2016. godine, a time je ovaj savez automatski postao član i Evropske federacije.

Za razliku od pristupanja OSK-a Balkanskoj federaciji,  predstavnik Odbojkaškog saveza Srbije, tadašnji predsednik ovog saveza – Nenad Golijanin – bio je uzdržan tokom glasanja za učlanjenje kosovskog saveza u svetsku federaciju, zbog čega je, kako su beogradski mediji tada preneli – i smenjen.

27.12.2016 | 08:00 -23:59 | Dok se Vučić dogovara sa Vulinom i sprema savez sa DS-om oko izbora jer je navukao Srbe na Šiptarske izbore, i dobro opelješio pare sa KiM iz rudnika, kosvskih institucija i unazadio Srpski narod u daljem opstanku na KiM, Šiptari slobodno uništavaju sve što podseća i daje orijentir Srbima u mestima gde su živeli, da se NIKADA ne bi vratili…. Jadan li si i bezpomoćan Vučiću sa tvojim Vulinovcima…


Obilić: Počelo rušenje srpske škole, nastava prekinuta

Lokalna samouprava u Obiliću počela je danas sa rušenjem Osnovne škole „Branko Radičević“, poslednje srpske ustanove u tom mestu na Kosovu i Metohiji, a đaci već dva dana ne idu na nastavu, jer nije bezbedno.

Lokalna samouprava, koja je odlučila da sruši deo školske zgrade da bi izgradila parking, počela je rušenje pre podne uklanjanjem crepova krova i prozora, prenosi RTS.

rusenje-skole-branko-radicevic-u-obilicu

Uprava škole, koja se protivi rušenju, ali bez snage da bilo šta učini, odlučila je da prekine nastavu za 40-ak učenika. U školi navode i da nije poštovan načelni dogovor da opština podigne novu školsku zgradu, pa da onda ruši postojeću.

„Deca ne pohađaju nastavu od juče. Iz bezbednosnih razloga, školski odbor je, u koordinaciji sa školskom upravom i lokalnom samoupravom, odlučio da se ne izvodi nastava do daljnjeg,“ objašnjava Aleksandar Popovic, direktor OŠ „Branko Radičević“.

Novcem EU, opština gradi novu zgradu administracije, a na mestu uklonjenog dela školske zgrade treba da bude izgrađen parking za potrebe lokalne samouprave, navodi RTS.

„Imamo garancije od Kancelarije EU u Prištini da će drugi deo zgrade ostati u funkciji i već 9. januara, kada naša deca ponovo krenu na nastavu, biće bezbedna za odvijanje procesa nastave,“ kaže Slaviša Jakovljević, zamenik predsednika opštine Obilić.

Predstavnici Srba u lokalnoj skupštini tvrde da je rušenje dela škole počelo bez pravne odluke.

„Nikakva odluka o rušenju ove škole ne postoji. Niti je prošla proceduru u Skupštini opštini, niti postoji bilo kakav dokument. Mogu da kažem da je rušenje ovog dela zgrade nelegitimno, navodi Boban Andrić, odbornik.

Nenad Denić, predsednik Privremenog organa opštine Obilić, naglašava da je ovo gašenje jedine srpske institucije u gradu Obiliću.

„Ovo je ugnjetavanje prava na vaspitanje i obrazovanje naše dece ovde u Obiliću i gašenje jedine srpske institucije u ovom gradu,“ zaključuje on.

U Obiliću je, posla rata, ostalo desetak Srba, a deca koja pohađaju osnovnu školu uglavnom su iz okolnih sela, navodi RTS.

06.10.2016|08:00-23:59| Marko nemoj da podnosiš ostavke i da gasiš Kancelariju za KiM, znamo sve naredne korake! Borba je traja i trajaće u daljem životu… Izdajnici polako će biti eliminisani jer su očigledni! Oni su bili poznati i ranije pa smo preživeli…. Ako se ti predaš, znači i ti im ideš na ruku da ostvare otimanje i predaju KiM i isti si ko oni!


Čija je srpska imovina na Kosovu i Metohiji?

Da li će Srbija prihvatiti ili odbiti sporazum o telekomunikacijama s Prištinom i predati imovinu Telekoma, premijer još uvek ne može da odgovori. Odluka će u svakom slučaju biti teška jer od nje zavisi sudbina i preostale srpske imovine na Kosovu i Metohiji. Iz Brisela poručuju da nije reč o ultimatumu već o primeni sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama. Kosovski parlament sutra glasa o zakonu po kojem će Priština preuzeti imovinu „Trepče“, zbog čega radnici nastavljaju protest.

Odluka Srbije da li da prihvati ili odbije sporazum o telekomunikacijama sa Prištinom ne odnosi se samo na 19 Telekomovih zgrada izgrađenih na Kosovu i Metohiji, kaže premijer.

Pripremili Andrija Igić i Mirjana Brajković

„Ne plašimo se toga. Ako je to nešto što će posle toga biti uzeto kao presedan i biti korišćeno, u stvari, kao precedent, kao nešto na osnovu čega se donosi pravilo i da u svim drugim oblastima imovina automatski pripada njima, onda možemo odmah da kažemo doviđenja za ‘Trepču’, ‘Gazivode’, za sve drugo što je za našu zemlju i narod od izuzetnog značaja“, ističe premijer Aleksandar Vučić.

U tim razgovorima treba da se vidi da li ima prostora da se nešto popravi ili je sve zakucano, kaže Vučić. Brisel poručuje da za Uniju dijalog Beograda i Prištine nema veze sa ultimatumima, nego sa sprovođenjem dogovora.

„Ovde je reč o tome da su se Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima po kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu“, napominje portparol Evropske komisije Maja Kocijančič.

Nije tačno da su Sporazum o telekomunikacijama i plan za njegovo sprovođenje do kraja usaglašeni, kaže šef Kancelarije za KiM, jer onda ne bi bilo potrebe da se dalje razgovara.

„Ja sam oduševljen izjavom Maje Kocijančič i postavljam joj pitanje gde je bila kad su Srbiju nazivali šakom jada, gde je tada bila njena reakcija i njen komentar? Postavlja se pitanje, ako to što EU radi Srbiji nije ultimatum, kako se zove kad imate obavezu koja vam je nametnuta da sprovedete, imate rok da je sprovedete i sankciju ako ne sprovedete? Kako se to zove ako ne ultimatum? Postavljam pitanje i da li njena izjava znači i da Priština do nedelje ima rok da formira Zajednicu srpskih opština i da li će, ako je ne formira, imati drugačiji tretman i odnos od strane EU“, ističe direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

Telekom je samo jedno od srpskih javnih preduzeća čiju imovinu Priština vodi kao svoju. Tu su i Površinski kopovi, „Elektrokosmet“, „Srbijašume“, Aerodrom, Nacionalni park Šar-planina, „Železnice Srbije“, „NIS Petrol“, Ski-centar Brezovica. Ukupno 200 milijardi evra.

„Oko ‘Trepče’ nije bilo nikakvog dijaloga. Već tri godine sam molio da nam osnovna tema u Briselu bude imovina. Da smo krenuli s tim pre tri godine, da je bilo volje na strani Prištine i EU, ne bismo imali ove probleme. Suštinski problem o kojem razgovaramo sve vreme je problem imovine. Kad pričamo o ‘Gazivodama’ i ‘Valaču’, ne pričamo da li će pet plus pet izvršilaca biti Srbi i Albanci, pričamo čija je to imovina. Kako da kažemo da ‘Gazivode’ nisu srpske i da potezom pera kažemo ‘ovo je od danas albansko i pripada državi Kosovo'“, kaže premijer.

Zbog odluke kosovske vlade da usvoji zakon kojim će preuzeti imovinu „Trepče“, radnici kombinata drugi dan zaredom protestuju. Poručuju da zakon neće proći, „Trepča“ radi, narod živi, i da bez Srbije sledi zatvaranje rudnika i kraj proizvodnje.

„Postoji strah zbog toga što bi primena ovakvog zakona, za koji u ovom trenutku smatram da je neprimenljiv, zaustavila proizvodne aktivnosti i došli bismo u situaciju da odluku o ‘Trpeči’ donose ljudi van ‘Trepče'“, ukazuje generalni direktor „Trepče“ Jovan Dimkić.

Petar Petković, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, ističe da je činjenica da se rudne žile rudnika kopa „Trepča“ većim delom nalaze u centralnoj Srbiji.

„To govori da, ako se zakon usvoji, ostaće mrtvo slovo na papiru, ali i ako ne dođe do razgovora sa pravim vlasnicima, dok ne bude uključena i srpska strana“, dodaje Petković.

Srpski poslanici na sutrašnjem zasedanju kosovske skupštine glasaće protiv zakona.

„Srpska zajednica i srpski politički predstavnici i funkcioneri ‘Trepče’ bili su isključeni iz izrade nacrta zakona, a on je u ovakvom obliku neprihvatljiv. Jednostavno, to je politička odluka kojoj ćemo se suprotstaviti“, naglašava poslanik Slavko Simić.

Građani Srbije su uvek glasali za, i kroz mnoge programe za razvoj Kosova i Metohije, uključujući i Zajam za preporod od jednog procenta na svaku platu, Srbija je u južnu pokrajinu uložila oko dve milijarde dolara.

Prema zvaničnim podacima, u vlasništvu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji nalazi se veliki broj službenih, poslovnih i stambenih zgrada i 319.000 hektara građevinskog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Sve to je 2003. vredelo 624,2 miliona evra.

 

22.01.2016 |08:00 -23:59 Trula nam je Srbija sa trulim političkim predstavnicima! Korov uništi njivu i sve što ovde može da rodi, od ovog silnog korova od ljudi….“Srbija gori a babe od političara se češljaju i samo izjavljuju“…


FIBA: Kosovo prvi put u kvalifikacijama

Prvi put u istoriji će u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u košarci učestvovati i reprezentacija Kosova.Ilustracija 

Međunarodna košarkaška fedracija (FIBA) odredila je žrebom parove kvalifikacija za naredno Evropsko prvenstvo koje će biti održano u septembru 2017. godine.

Žrebom održanim u Minhenu, 27 nacionalnih timova raspoređeno je u sedam grupa a Kosovo će igrati u grupi E sa Slovenijom, Ukrajinom i Bugarskom.

U grupi A su se našli Belgija, Island, Švajcarska i Kipar, grupu B čine Nemačka, Holandija, Austrija i Danska dok će se u okviru grupe C takmičiti Rusija, Bosna i Hercegovina i Švedska.

Poljska, Estonija, Belorusija i Portugal nastupaće u grupi D dok su u grupi F Gruzija, Crna Gora, Slovačka i Albanija.

U okviru grupe G, plasman na predstojeće Evropsko prvenstvo tražiće Makedonija, Mađarska, Velika Britanija i Luksemburg.

Pobednici svake grupe kao i četiri najbolje drugoplasirane ekipe plasiraće se na EuroBasket 2017 čiji će domaćini biti Finska, Izrael, Rumunija i Turska.

Pored domaćina, plasman na predstojeće prvenstvo već su obezbedili Španija i Litvanija, kao finalisti prethodnog Eurobasketa i učesnici kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre Riju 2016. godine, među kojima su Srbija, Letonija, Italija, Hrvatska, Grčka, Francuska i Češka.

Nikolić: Presuda Ivanoviću podseća na seču knezova

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da je osuđujuća presuda Oliveru Ivanoviću doneta da bi se „opravdalo njegovo sklanjanje sa političke scene na Kosovu i Metohiji i da bi se onemogućio da predvodi Srbe u Pokrajini“.

U pisanoj izjavi predsednika Srbije navodi se da je reč o pokušaju da se Srbi obezglave.

„To je pokušaj da se Srbi politički obezglave, a način na koji je to urađeno podseća na seču knezova 4. februara 1804. godine, u kojoj su turske dahije pobile većinu istaknutih Srba, kako bi sprečile borbu za slobodu i pravdu“, navodi Tomislav Nikolić.

Ističe da nikakva presuda ne može da legalizuje proterivanje Srba, koje bi dovelo do toga da se legalizuje otimanje dela teritorije Srbije i srpskih vekovnih ognjišta.

„Oliver Ivanović nije kriv, ili je kriv samo zato što je Srbin“, ocenio je Nikolić.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović juče je osuđen na devet godina zatvora u Osnovnom sudu u Severnoj Kosovskoj Mitrovici zbog ratnog zločina nad Albancima 1999. godine.

“Nešto je trulo u kosovskom pravosuđu”

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je za RTS da nije normalno što pravosuđe i javnost kosovske lidere, koji su bili vođe terorističke OVK, smatraju političarima, dok je Oliver Ivanović označen kao ratni zločinac.

Đurić je najavio da će Vlada u narednim danima pokušati da pronađe najbolje rešenje, ali da neće nijednog trenutka odustati od onoga što je već dogovoreno pred međunarodnom zajednicom, a pozitivno je po Srbiju.

“Najpre treba reći da ima nešto trulo u kosovskom pravosuđu. Nije normalno da su političari ljudi za koje znamo da su bili vođe terorističke grupe OVK, a da su za pravosuđe, domaću i međunarodnu javnost političari, a da je Oliver Ivanović ratni zločinac”, rekao je Đurić, gostujući u Dnevniku RTS-a.

Direktor Kancelarije za KiM ističe da presuda ne treba da bude posmatrana izolovano od ostalih dešavanja, jer šalje negativan signal Srbiji i srpskom narodu i predstavlja neku vrstu javnog poniženja.

Direktor Kancelarije za KiM je istakao da Srbija ima veoma odgovoran i racionalan pristup odnosu sa Prištinom, te da su premijer Vučić i Vlada učinili maksimum u normalizaciji odnosa.

“Sve što s druge strane dobijamo su negativni politički signali i neka vrsta javnog izvrdavanja obaveza. Na to Srbija mora da nađe pravi odgovor”, rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena svojoj obavezi u dijalogu, ali neće odustati kada je reč o onome što joj pripada, što je već dobila.

Izjavu kosovske ministarke za dijalog Edite Tahiri da srpski izbori neće biti sprovedeni na teritoriji Kosova, Đurić je prokomentarisao na šaljiv način.

“Gospođa Tahiri može sama da odluči da li hoće da učestvuje na izborima, da li da, kao i svaki drugi građanin, na njima glasa ili ne, ali sasvim izvesno je da ti izbori treba da budu i biće sprovedeni na celoj teritoriji zemlje”, zaključio je Đurić.

21.01.2016 |08:00 -23:59 – Žalostan je danšnji dan! Dok Šiptarski ekstremisti i teroristi uspešno napreduju ka Evropskom Parlamentu i Uniji, na bazi zauzimanja teritorije Srbije na KiM sa druge strane Evropa sa svojom misijom EULEX-a uspešno uništava predstavnike Srba i njihove porodice, uz podršku Beograda i Vičićeve mafijaške Vlade….Njihive reči zajedno sa svojim „satelitima“, su manipulativne laži na sve što kažu….Zato smo tu, gde jesmo…


EP ratifikovao SSP sa Kosovom

Evropski parlalament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom na redovnom januarskom zasedanju u Strazburu.Evropski parlament.

SSP sa Kosovom stupio je na snagu, nakon što su se o njemu izjasnili poslanici iz 47 zemalja članica EU i to je prvi formalni korak ka članstvu u Uniji.

Ministar za evropske integracije Bekim Čolaku zahvalio je poslanicima EP, koji je danas usvojio Sporazum o stabilizaciji pridruživanju između Kosova i Evropske unije, koji će, kako je rekao, uticati na jačanje reformskih procesa i na „ubrzavanje sna o učlanjenju Kosova u Evropsku uniju“.

„Ovaj sporazum koji sam i ja potpisao u oktobru prošle godine, sada je dobio zeleno svetlo i od Evropskog parlamenta i ostaje samo da uskoro stupi na snagu posle odluke o zaključku Saveta EU. Zahvaljujem svim evropskim poslanicima koji su glasali da se Kosovu obezbedi put ka realizaciji njegovog evropskog sna davanjem saglasnosti na ovaj istorijski sporazum“, napisao je Čolaku na svom Fejsbuk profilu.

Inače, na sajtu EP je objavljeno da je za SSP sa Kosovom glasalo 486 poslanika, protiv je bilo 102, a uzdržanih 81.

Sporazum sa Kosovom, koji ima za cilj unapređivanje političkog dijaloga i trgovine sa EU, potpisali su kosovski premijer Isa Mustafa i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u oktobru 2015. godine.

Kosovski parlament ratifikovao je sporazum u novembru.

Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora u postupku koji se protiv njega i četvorice Srba više od godinu dana vodio za najteža krivična dela, među kojima je i ratni zločin nad civilima. Ostala četvorica oslobođena optužbi.

Oliver Ivanović 

Ivanoviću je izrečena presuda u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Oliver Ivanović je proglašen krivim za ubistvo grupe Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice i osuđen na devet godina zatvora, a oslobođen je za drugi slučaj ubistva i pokušaja ubistva 2000. godine.

Ivanovića je osudilo Euleksovo sudsko veće, kojim je predsedavala rumunka Roksana Komša, na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih 14. aprila 1999. godine.

Sudija Komša navela je u presudi da su srpske snage tada organizovale akciju čišćenja Južne Mitrovice sa ciljem proterivanja Albanaca, da su brojne albanske porodice silom izbačene iz svojih kuća i stanova i da su muškarci odvojeni od žena i dece.

Ivanović je, kako je navedeno u presudi, bio deo paramilitaraca, nosio plavu uniformu i bio je naoružan, a pred devetoricom Albanaca na pitanje jednog člana srpske paravojne policije „Šta da rade sa njima (Albancima)“ Ivanović je odgovorio: „Što me pitas, postupi po naređenju“.

Sudija je navela da je Ivanović bio svestan operacije proterivanja i ubijanja Albanaca civila i „da je voljno postupao znajući da će doći do ubistva“.

U presudi je navedeno takođe da se nije moglo ustanoviti van svake sumnje da je Ivanović, kada je preduzimao radnje, postupao u svojstvu lidera, vođe srpskih paramilitaraca ili vođe srpske policije.

Ivanović je oslobođen optužbi za krivična dela iz februara 2000. godine.

Vreme od skoro dve godine provedeno u pritvoru biće uračunato u zatvorsku kaznu, a dužan je da nadoknadi troškove suđenja u iznosu od 750 evra.

Kako javlja dopisnik RTS-a, penzionisani pukovnik MUP-a Dragoljub Delibašić oslobođen je optužbi.

Optužbi su oslobođeni i profesor Aleksandar Lazović, pravnik Nebojša Vujačić i advokat Ilija Vujačić koji su se takođe teretili da su tokom 1999. i 2000. godine počinili više krivičnih dela protiv albanskih civila.

Izricanje presude Oliveru Ivanoviću, zakazano za 10 časova, bilo je kratko odloženo zbog tehničkih problema. Rad je nastavljen bez ozvučenja u sudnici.

Pored velikog broja članova porodica, prijatelja, građana i novinarskih ekipa, izricanju presude Ivanoviću i ostalim optuženima prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Dušan Kozarev i oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević.

Oliver Ivanović je uhapšen u januaru 2014. godine, a suđenje pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici počelo je 18. decembra iste godine.

Ivanović i Delibašić su se nalazili u kućnom pritvoru, dok su se ostala trojica Srba branila sa slobode.

Sudski proces trajao je više od godinu dana.

Tahiri: Bez srpskih izbora na Kosovu

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je u ime kosovske vlade obećala da prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji “neće biti sprovedeni na Kosovu”.

Edita Tahiri

Tahirijeva je najavu srpskih zvaničnika da će izbori biti održani i na Kosovu nazvala „propagandom koja se neće ostvariti“.

Srbija je uz podršku OEBS-a 2014. godine otvorila 10 biračkih mesta na Kosovu i na njima je pravo glasa imalo 107.958 kosovskih Srba.

Tahiri, koja u Briselu učestvuje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, je izjavila da su se dve strane dogovorile da se od 15. marta krene sa sprovođenjem sporazuma o priznavanju diploma.

Štrpce: Zaplenjena vozila “Magistrale”

Pripadnici carine Kosova zaplenili su danas oko 12 časova tri vozila preduzeća AD “Magistrala”, radne jedinice na Brezovici.Zaplena vozila (Foto TV Herc)

Kako TV Herc nezvanično saznaje, razlog za zaplenu je taj što vozila nemaju plaćenu carinu u sistemu carine Kosova.

Zaplenjena vozila koriste se za održavanje lokalnih puteva u opštini Štrpce.

25.12.2015 |08:00 – 23:59 – Izgleda da se sada Srbija ozbiljnije pritiska od „naših prijatelja“ koji su veći prijatelji sa Šiptarskim teroristima koji su okupirali i zauzeli teritoriju Srbije na KiM!


Kirbi: SAD za ulazak Kosova u UN

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u UN, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi.

“Ne tražimo da Srbija prizna nezavisnost Kosova, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Šta će ta normalizacija na kraju tačno značiti, na Evropskoj uniji je da definiše, ali, po nama, to uključuje i članstvo Kosova u UN”, rekao je Kirbi za “Večernje novosti”, odgovarajući na pitanje da li će priznavanje nezavisnosti KiM biti krunski uslov za članstvo Srbije u Uniji.

Kirbi, koji krajem januara završava mandat u Beogradu, za “Novosti” poručuje da je u poslednje četiri godine Srbija napredovala, ekonomski i politički, i u dijalogu sa Kosovom, odnosima sa susedima.

Na konstataciju lista da pojedini srpski zvaničnici poručuju da je članstvo Kosova u UN neprihvatljiv uslov, Kirbi je podsetio da Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a ona je bila u UN.

Na pitanje hoće li zahtev da Priština dobije stolicu na Ist Riveru biti deo pravno obavezujućeg sporazuma koji EU zahteva na kraju procesa normalizacije, Kirbi je odgovorio da SAD samo asistiraju u tom procesu koji vodi EU, i u ovoj fazi ni na čemu ne insistiraju.

“SAD su priznale Kosovo, ali to je pitanje za EU, gde pet država to nije učinilo. Pravno obavezujući sporazum je jedan u nizu papira koji Beograd i Priština potpisuju. To ste već činili, u aprilu 2013, avgustu 2015. godine”, kazao je Kirbi.

KO PODRŽAVA I ORGANIZOVANO UČI ŠIPTARSKE MASE KAKO DA SE PONAŠAJU I REAGUJU OČIGLEDNO JE PA TAKO I ONE ORGANIZACIJE KOJE SU ZADUŽENE ZA ODGOVARAJUĆE DELOVANJE NA JAVNO MNJENJE REAGUJU I DELUJU U SKLADU SA SVOJIM MENTORIMA. SA DRUGE STRANE (NAŠE) IMAMO VEOMA KONTROLISANO I RASLOJENO DRUŠTVO KOJE BEZCILJNO SE PONAŠA I RADI SVE ZA RAD „LIČNOG“ A NE ZAJEDNIČKOG GLOBALNOG INTERESA NACIJE.

Dačić: Nećemo pordžati Kosovo u UN

Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama koje bi značilo legalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, uključujući i Ujedinjene nacije, poručio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.Ivica Dačić

Dačić je poručio i da je dijalog Beograda i Prištine statusno neutralan, te reagujući na izvu ambasadora SAD Majkla Kirbija, podseto da SAD i Srbija imaju različito viđenje pitanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, što se, kako kaže, moglo videti i prilikom razmatranja zahteva za članstvo Kosova u Unesku.

Ambasador Kirbi je, naime, rekao u intervijuu Novostima da normalizacija odnosa Beograda i Prištine „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

Dačić je, međutim, ukazao da kako i sam ambasador Kirbi kaže, po tom pitanju postoje i razlike između stava SAD i Evropske unije, gde pet država nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Srbija neće menjati svoju principijelnu politiku, uz punu posvećenost dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje svih otvorenih pitanja“, zaključio je Dačić, saopšteno je iz Minitarstva spoljnih poslova.

Tahiri: Srbiju će Zapad izolovati ako ne prizna Kosovo

Ministarka za dijalog u Prištini Edita Tahiri uverena je da Srbija u suštini „zna da će priznati kosovsku nezavisnost“ jer, kako navodi, to je uslov Evropske unije definisan u poglavlju 35.

Čak i ako Srbija na to ne pristane, dodaje Edita Tahiri, Kosovo će biti članica UN, a Srbiju će u tom slučaju Zapad izolovati.

Kako prenosi portal Koha ditore, Tahiri je izjavila da je Srbija ostala na raskrsnici između Istoka i Zapada, dok su „Kosovo i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana izabrale jasnu prozapadnu orijentaciju i evroatlantske integracije“.

Kosovo se, navodi Tahiri, jasno pozicioniralo na stranu Severnoatlantske alijanse i „njegova spoljna politika je jasno na strani Zapada u odnosu na najnovija događanja na međunarodnom bezbednosnom planu, geopolitičke tendencije i međunarodnog terorizma i radikalizma“.

Istovremeno, navodi Tahiri, poglavlje 35 od Srbije jasno traži normalizaciju i dobrosusedske odnose sa Kosovom, poštovanje sporazuma sa Briselom, raspuštanje paralelnih struktura na Kosovu i na kraju čitavog procesa Srbija će, kako bi potvrdila dobrosusedske odnose, priznati nezavisnost Kosova ukoliko zaista želi da se učlani u EU.

Tahiri je tako reagovala na izjavu šefa diplomatije Srbije Ivice Dačića, koji je ranije danas, odgovarajući američkom ambasadoru u Beogradu Majklu Kirbiju, rekao da Srbija, naravno, neće podržati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

Kirbi je pitanje članstva Kosova u UN pokrenuo rekavši da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači i priznavanje nezavisnosti, ali „podrazumeva članstvo Kosova u UN“.

„Molimo se da ne dođe do toga da se branimo silom“

Beograd — Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej rekao je sаdаšnjim i budućim žiteljimа Kosovа i Metohije dа treba da budu jedinstveni u svim pitаnjimа.

IZVOR: BETA PETAK, 25.12.2015. | 23:27

Nаšа porukа svim Srbimа, nаjpre onimа koji su smogli snаge i hrаbrosti i ostаli nа svojim vekovnim ognjištimа, dа i pored mnogih nevoljа i opаsnosti kojimа su svаkodnevno izloženi, ostаnu nа zemlji svojih otаcа i predаkа“, rekao je patrijarh u intervjuu za prištinski časopis „Jedinstvo“.

„A onimа koji su izbegli i koji su prognаni, dа se vrаte, obnove svoje spаljene domove i povrаte svoju uzurpirаnu imovinu“, dodao je patrijarh.

On je rekao da prognаni Srbi sа Kosova ne smeju izgubiti nаdu nа povrаtаk svojim domovimа, iаko spаljenim, svojim svetinjаmа i grobljimа svojih predаkа.

Uputan da prokomentariše svoju izjаvu dа će Srbi svoje svetinje brаniti svim ljudskim sredstvimа, аli аko trebа i silom, on je odgovorio da se svetinje brаne istinom, istorijom i kulturom.

„Kаdа nа ove činjenice nаsrne silа kojа ih ne poštuje i ne uvаžаvа ondа se istine, nаžаlost, brаne silom. Molimo se Gospodu dа nikаdа ne dođemo u priliku dа zemlju brаnimo silom. Bogu hvаlа, nаš nаrod nikаdа nije koristio silu dа osvаjа tuđe zemlje, аli je bio prinuđen dа se brаni i silom. Uzdаmo se u Božju pomoć dа će u međunаrodnim odnosimа pobeđivаti rаzum i dobrа voljа“, kazao je patrijarh.

Patrijarh je dodao da su sveti hramovi kojim je ukrašena kosovskometohijska zemlja nаdа i utehа dа će srpskа „Pаlestinа“ i srpski Jerusаlim biti i zа svаgdа ostаti svetа srpskа zemljа.

„Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog nаrodа, dok budemo pevаli pesme o Kosovu, dok budemo gаjili ljubаv premа Kosovu i dok Kosovo bude nаšа nаdа, mesto nаšeg poklonjenjа, Kosovo je bilo i biće nаše“, rekao je patrijarh Irinej.

On je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice zа srpski nаrod, аli i zа hrišćаnsko nаsleđe uopšte mogao da imа prijem Kosovа u Unesko.

„Niti smemo nit možemo o tome dа rаzmišljаmo. U svаkom slučаju to bi pogubno delovаlo nа srpski nаrod. U tim svetinjаmа je srpski nаrod kroz čitаvu svoju mučnu i strаdаlnu istoriju gledаo svoju duhovnu snаgu. Tаkvu odluku moćnikа srpski nаrod nikаdа ne bi prihvаtio“, rekao je on.

Patrijarh je ocenio da svаkа silom nametnuta neprаvdа nije i ne može biti dugog vekа.

„O tome svedoči istorijа i nаšeg i drugih nаrodа. Sve ono što nije utemeljeno nа prаvdi božjoj i ljudskoj, nije trаjno. Nаdаmo se dа će ovа istinа pobediti kаdа je u pitаnju srpsko Kosovo i srpske svetinje nа Kosovu i Metohiji“, naveo je patrijarh Irinej.

On je dodao da nаjveće zаsluge za odbijanje zahteva Kosova za članstvo u Unesko pripаdаju vrhu Srbije, koji se zdušno zаložio dа šefovimа mnogih držаvа objаsni istorijsku istinu i znаčаj tih svetinjа zа srpski nаrod i srpsku kulturu.

„Nаrаvno, znаčаjnu ulogu imаlа je i nаšа crkvа svojim obrаćаnjem i аpelom poglаvаrimа prаvoslаvnih crkаvа, kаo i poglаvаrimа drugih hrišćаnskih crkаvа i predstаvnicimа religijа“, rekao je patriharh i naveo da je u odbanu svetinja stao i ceo srpski narod.

Đurić: Nakon ZSO na sto moraju doći i druga pitanja

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da nakon Zajednice srpskih opština na sto moraju doći pitanja položaja i imovine SPC na KiM, srpske privatne i društvene imovine, nestalih, priznavanja univerzitetskih diploma i druga pitanja.

Marko Đurić je u intervjuu za novogodišnji broj mitrovičkog Jedinstva rekao da na sto moraju doći i mnoga druga pitanja čije će se rešavanje na najkonkretniji način odraziti na položaj srpske zajednice na KiM.

Direktor Kancelarije za KiM je rekao da je stvarni cilj – ekonomski snažna Srbija sa osnaženim međunarodnim uticajem i kredibilitetom, jer samo takva Srbija može efikasno da štiti svoje državne i nacionalne interese, uključujući i naše legitimne interese na KiM.

EU za Srbiju nije cilj sama po sebi, rekao je Đurić i istakao da ona treba da srpskom narodu omogući da živi u uređenom i prosperitetnom društvu u kojem će biti ovaploćene civilizacijski najnaprednije evropske vrednosti i standardi, tako da i proces pristupnih pregovora treba doživljavati kao niz koraka ka stvaranju takvog društva.

Đurić je izjavio da se nalazimo ne na kraju, već na početku procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

„Do sada je Priština decidirano odbijala da razgovara o stvarima za koje su Srbija i srpski narod najviše zainteresovani, iako je u samom temelju prvog Briselskog sporazuma princip da se pitanja od interesa za obe strane neće rešavati unilateralnim potezima“, rekao je Đurić.

To će naravno morati da se promeni ukoliko prištinska strana i EU, kao posrednik u dijalogu, iskreno žele stabilizaciju prilika u regionu, istakao je direktor Kancelarije za KiM.

Đurić je ocenio da je jasno da je u Prištini došlo vreme za političku smenu generacija i da su neki od političkih lidera Albanaca do te mere opterećeni svojom ratnom prošlošću da predstavljaju prepreku uspostavljanju normalnih političkih procesa na KiM.

„Razumljivo je u neku ruku to što oni čine sve da produže svoj politički vek, pa, ako hoćete, i vreme na slobodi. Na međunarodnoj zajednici koja u velikoj meri upravlja političkim procesima u Pokrajini je da taj otpor slomi“, naglasio je Đurić.

Novinari traže objašnjenje ko napada Marka Đurića?

Osamnaest novinara, uglavnom radnika Mreže Most i RTK2, traži od Udruženja novinara Srbije i Društva novinara KiM pojašnjenje ko je bez njihove saglasnosti objavio saopštenje kojim se, kako navode, napada  direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Kako piše u tekstu koji je poslat sa adrese “Novari KiM”, saopštenje koje je juče izdalo Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije je “nepošteni pokušaj da se stav pojedinca ili manje grupe kolega predstavi kao stav čitavog članstva”.

“Pitamo, da li jučerašnje saopštenje, koje je objavljeno nakon što Marku Đuriću nije dozvoljena najavljena poseta Janjevu, odražava stav rukovodstva UNS i DNKiM, ili njegovog dela, ili možda samo novinara koji su na terenu silom prilika bili uskraćeni za očekivanu izjavu? “, stoji u ovom saopštenju.

Novinari Maja Fićović, Maja Radojević, Nenad Milenković,  Ljiljana Janković,  Sanja Đokić, Maja Milenković, Velibor Tasić,  Nikola Mitić, Sergej Zaporožac, Sonja Milojević, Ivan Radulović,  Slavica Radulović,  Zoran Vlašković,  Nada Smikić, Nikola Krstić, Milica Stojanović, Tanja Gapić i Marko Zakić, inače članovi UNS-a i DNKiM, pitaju predstavnike udruženja “da li je pravi trenutak da napadamo predstavnike institucija Republike Srbije koji svojim maksimalnim zalaganjem i naporima, pomažu srpskom narodu u pokrajini, uključujući i novinare, brane interese i čuvaju institucije Republike Srbije?”

Pomenuti novinari navode da već duže vreme u odlučivanju DNKiM nisu zastupljeni novinari sa celog KiM, jer ih niko ne konsultuje.

“Drage kolege , mada bi to trebalo da znate, moramo da vam naglasimo da smo ravnopravni članovi UNS-a i DNKiM. Zahtevamo da naše udruženje nastavi da brani interese struke, a ne da pojedinci zloupotrebljavaju organizaciju i esnaf za lične obračune i bespotrebno stvaraju međusobne tenzije u osetljivom političkom trenutku za pokrajinu”, stoji u saopštenju koje potpisuju novinari Mreže Most i RTK2.

“Novinari KiM” očekuju da ubuduće budu konsultovani u vezi sa “važnim odlukama” koje donosi Društvo novinara Kosova Metohije.

Don Mate: Nije mi bila najavljena poseta Đurića

Don Mate Palić kaže za RTV Kim da ne zna da li je jučerašnja poseta direktora Kancelarije za KiM Janjevu bila najavljena, ističući da njemu lično nije.Don Mate Palić

Janjevački župnik kaže da je juče od novinara koji su se okupili saznao da Marko Đurić treba da dođe u Janjevo.

„Ne znam da li je poseta najavljena, meni posebno nije. Kada smo se prethodno sreli ja sam ga pozvao da dođe u Janjevo ali nismo tačno zakazali datum“, kazao je Don Mate.

Dodaje da je, nakon tog saznanja, direktora Kancelarije za KiM čekao do oko dva sata popodne, a da je putem medija saznao da Đurić nije dobio dozvolu da poseti Janjevo.

„Želeo bih svakako da se vidim sa njim. Nije mi bilo jasno zašto nije dobio tu dozvolu. Mi se poznajemo. Želeo bih da kao prijatelj i poznanik poseti moju kuću. Juče je bio Blagdan, svakako da bi bilo dobro da je čestitao. On je to učinio putem medija pa ću ja to preneti vernicima“, kaže Don Mate.

22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

12.12.2015 |08:00 – 23:55 Šiptarski lobisti rade na deljem napredku „Republike Kosovo“ širom sveta, dok Srbi sa svojom Vladom „gledaju kud vrane lete…“


SRB: Nacrt rezolucije o KiM pristrasan u korist PR

12. 12. 2015, 20:00|Izvor: B92/Beta

Foto: Beta/AP/arhiva

Srbija je diplomatski putem EP predočila da su delovi nacrta rezolucije o KiM „neuravnoteženi i nedosledni“, naročito kad je reč o dijalogu Beograd – Priština.

Nacrt rezolucije je pre nekoliko dana podnela potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček.- Šiptarska lobistkinja iz Evropskog Parlamenta

„Rezolucije EP privlače široku pažnju medija i javnosti i moraju, što je više moguće, izbegavati utisak da su pristrasne i navijačke za jednu stranu,“ navodi se u pismu koje je šef Misije Srbije pri Evropskoj uniji, ambasador Duško Lopandić, uputio Spoljnopolitičkom odboru EP, a čiju je kopiju u Parlamentu EU dobila agencija Beta.

U diplomatskoj poruci Srbije čelnicima i poslanicima tog odbora EP se skreće pažnja na to da u dokumentu, koji je podnesen, uopšte nema pomena činjenice da su vlasti u Prištini, jednostrano kršeći dijalog sa Beogradom i sadržinu Briselskog sporazuma, prenele u nadležnost Ustavnog suda Kosova ocenu ustavnosti sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Takođe se upozorava da se uopšte ne spominje sudbina, niti od vlasti u Prištini traži da obezbede povratak preko 200.000 sa Kosova izbeglih, privremeno raseljenih Srba.

Ambasador Srbije pri EU ukazuje i na to da se u jednom pasusu nacrta rezolucije, štaviše, „izražava žaljenje zbog odbacivanja molbe Kosova za članstvo u UNESCO zbog“, kako se to navodi u pripremnom dokumentu EP, „aktivnog protivljenja Srbije“.

Poslanica Lunaček se veoma usprotivila odluci UNESCO-a da odbaci molbu Prištine, ocenivši da bi time, naprotiv, bila bolje zaštićena srpska verska i kulturna baština, a u poruci medijima je tada pored ostalog iznela tvrdnju da je reč o „četiri manastira hrišćansko-pravoslavne manjine na Kosovu“.

Ona u nacrtu rezolucije to ipak ovako spominje: „Pohvalno je što je više objekata srpske verske i kulturne baštine, nažalost razorenih 2004., obnovljeno novcem poreskih obveznika Kosova“.

Lopandić je predočio da je s tim u vezi „čvrst stav Srbije da ne priznaje jednostrano proglašenu ‘nezavisnost Kosova’, što nije priznala ni većina u međunarodnoj zajednici, uključujući pet država članica EU“.

On je podsetio na pogrom koji su kosovski Albanci izvršili nad Srbima i njihovim svetinjama i istorijskim objektima 2004. godine, uništivši, pored ostalog, 35 crkava i manastira.

U retkom obraćanju vlasti Srbije Evropskom parlamentu, zvanični Beograd posredstvom Misije pri EU se, takođe, stavlja do znanja da je neosnovan ponuđeni stav u nacrtu rezolucije da „EP žali zbog toga što je načelnik generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković, optužen za ratne zločine, pozvan od KFOR-a u Prištinu“.

„KFOR je“, naglašava u pismu poslanicima EP ambasador Srbije, „legitimna vlast zadužena za red na prostoru, koji je Kosovo i Metohija, na temelju rezolucije 1244 SBUN, kao i bitnih sporazuma“.

„A kad je reč o navodnim ‘optužbama protiv generala Dikovića’, želim da vas obavestim da general Diković nije ‘optužen za ratne zločine’, kako se to kaže u nacrtu vaše rezolucije, od strane bilo koje nacionalne, ili značajne međunarodne pravosudne vlasti,“ podvlači ambasador Lopandić.

Dodaje da je „nadležni tužilac za ratne zločine u Srbiji svojevremeno saopštio da nema osnova za to da se on (general Diković) sumnjiči za krivičnu odgovornost…a general Diković je podneo i privatne tužbe protiv predstavnika nevladinih organizacija koje su ga optuživale“.

U tekstu koji je SPO EP podnela potpredsednica Lunaček se tvrdi da je KFOR morao da traži saglasnost vlasti u Prištini da pozove na sastanak generala Dikovića i „poziva KFOR da deluje zajedno s vlastima Kosova, kako bi se izbegli potezi koji mogu vređati sećanja na žrtve…i štetiti dijalogu Beograd-Priština“.

Šef Misije Srbije pri EU posebno skreće pažnju na činjenicu da „odluka Prištine da, nažalost samo dan pošto je Evropska unija objavila godišnji izveštaj(o proširivanju), suspenduje sporazum o načelima za ustanovljenje Zajednice srpskih opština, predstavlja nezabeležen slučaj kršenja sporazuma utanačenih uz angažovanje EU i šalje očiglednu lošu poruku svima- srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i celoj međunarodnoj zajednici“.

Ambasador Srbije pri EU ističe u pismu „snažno uverenje da Evropski parlament, kroz svoju rezoluciju, mora poslati jasan i nedvosmislen poziv vlastima u Prištini da u potpunosti sprovedu sklopljene sporazume, a što je, nažalost, izostalo u podnesenom nacrtu“.

U nacrtu koji je pripremila poslanica Lunaček se bez ikakvog komentara, ili ocene samo kaže da 2EP prima na znanje odluku Ustavnog suda (Kosova) o privremenoj meri obustavljanje primene bilo kojeg zakonskog akta za Udruženje srpskih opština“.

Ambasador Lopandić, takođe, navodi da je „s iznenađenjem ustanovio da u nacrtu rezolucije nijedne reči nema o zaštiti prava srpskog življa na Kosovu i Metohiji, niti se od kosovskih vlasti traži da obezbede održiv povratak preko 200.000 interno raseljenih lica koja se i dalje nalaze unutar teritorije Srbije“.

„Želim da vas obavestim“, dodaje Lopandić, „da se za proteklih 16 godina (na Kosovo i Metohiju) vratilo samo 12.000 interno raseljenih lica, kako to pokazuju podaci Visokog komesarijata za izbeglice UN“.

Ulrike Lunaček u nacrtu rezolucije predlaže, mada ne spominje izričito ni Srbe na Kosovu, niti srpske izbeglice, da „EP primi na znanje da su nužni dalji napori za zaštitu prava svih manjina na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane“.

Senatorka Ajove protiv Trampovog zahteva: Muslimanski narod Kosova obožava Amerikance, saradnja KBS i Nacionalne garde

 12. 12. 2015, 11:20|Izvor: KoSSev|

Foto: KMAland

Senatorka američke savezne države Ajova Džoni Ernst je među onima koji su kritikovali predsedničkog kandidata Republikanske partije Donalda Trampa zbog komentara o Muslimanima. Čuveni milijarder Tramp je početkom ove nedelje rekao da se muslimanima treba privremeno zabraniti ulaz u SAD, a njegovi komentari usledili su kao reakcija na teroristički napad 2. decembra na Dom za lica sa posebnim potrebama u San Bernandinu u Kaliforniji, kada je ubijeno 14 ljudi. Senatorka Ernst je kao primer za kritiku Trampovog zahteva navela američkog partnera – „pretežno muslimansku državu Kosovo“, čiji narod „obožava Amerikance“, ističući saradnju između Nacionalne garde Ajove i Kosovskih bezbednosnih snaga.

Ernst je na nedeljnoj konferenciji za štampu rekla, javio je radio i portal iz Ajove „KMAland“ – da se ne može složiti sa Trampovim zahtevom, koji je, kako je navela, protiv osnovnih načela samih SAD-a, te da ova država „širom sveta, ima mnogo partnera muslimana“, među kojima je za primer istakla Kosovo i saradnju Nacionalne garde Ajove i Kosovskih bezbednosnih snaga.

„Kosovo je većinski muslimanska zemlja. Naša Nacionalna garda Ajove je partner sa Kosovskim bezbednosnim snagama i činimo brojne, zaista divne stvari. Angažovani smo u trgovini sa Kosovom. Sprovodimo vojne vežbe sa Kosovom,“ rekla je Ernst, dodajući da „narod Kosova voli Amerikance“.

„Na Kosovu ćete verovatno videti ogroman broj američkih zastava koje se vijore isto koliko i kosovskih nacionalnih zastava,“ ističe Ernst, prenosi KMAland i dodaje:

 „Oni obožavaju Amerikance. Oni su naši veliki partneri. Tako da ja ne podržavam komentare da se svim muslimanima zabrani pristup Sjedinjenim državama. Ne slažem se.“

„Ako kraj poglavlja 35 zahteva nezavisnost KiM…“

12.12. 2015, 16:43|Izvor: B92/Fonet|

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je ocenio da će borba Srbije za Kosovo trajati veoma dugo, ali je podsetio da se to dešavalo još nekim zemljama. On je istakao da te zemlje nikada nisu priznale otcepljenje svoje teritorije.

„Ako završetak poglavlja 35 podrazumeva da Srbija prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, mi to nikada nećemo učiniti,“ naglasio je Nikolić.

On je dodao da još ne vidi kako će EU da se saglasi sa tim da Srbija bude članica EU, a da ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije.

Nikolić je ponovio da Srbija želi dobre odnose i sa EU i sa Rusijom, napominjući da je Srbija okružena članicama EU, dok sa Rusijom ima istorijske veze.

Na pitanje da li Srbija može da zadrži svoje prijateljstvo sa Rusijom i kao članica EU, Nikolić je odgovorio da Srbija može da sačuva prijateljstvo sa Rusijom i kao članica EU, ali da verovatno ne bi sačuvala mnoge pogodnosti koje danas ima od Rusije.

„Mi imamo drugačiji način obračuna cene i potrošnje gasa. Mi Rusiji dugujemo novac za isporučene energente, a i dalje dobijamo energente,“ ilustrovao je Nikolić.

Podržavam da se pojačano bombarduje Islamska država, ali nikada neću podržati da se bombarduje država u kojoj je predsednik regularno izabran, rekao je Nikolić i dodao da bi NATO i Rusija trebalo da se udruže radi uništenja tog zla i da potom puste građane Sirije da sami izaberu predsednika.

„Svaka eskalacija rata je teška. Trebalo je ranije suzbiti svaki oblik terorizma, a posebno organizaciju Islamska država u Siriji i Iraku,“ ocenio je Nikolić u intervjuu za nacionalnu argentinsku agenciju Telam, prilikom boravka na inauguraciji predsednika Argentine Maurisija Makrija.

Nikolić je naglasio da je danas očigledno da je potrebno to zlo uništiti na terenu gde postoji, i to zajedničkim snagama Rusije i NATO.

„Saveznički, kao u Drugom svetskom ratu, a kada prođe taj rat, neka se svađaju ponovo,“ rekao je Nikolić.

On je ocenio da se sada postavlja pitanje da li je važnije srušiti Islamsku državu, ili predsednika Asada.

„Ja sam to doživeo u Jugoslaviji, tada je NATO rekao da je toliko važno da se sruši Milošević da zbog toga treba bombardovati narod. Uvek ću da budem na strani Sirije. Neka ih oslobode tog zla, neka ih puste na izbore, pa ko pobedi neka bude predsednik,“ objasnio je Nikolić.

Osvrćući se na problem migranata, Nikolić je istakao da je Srbija uradila za njih sve što je mogla i da je, pri tome, imala „beznačajnu evropsku pomoć“.

Žbogar: Kazniti svaki zločin

Šef kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar zatražio je od tužilaca Kosova da povrate poverenje građana i da kazne svakoga ko je počinio krivično delo.Samuel Žbogar 

“Povratite poverenje građana tako da svako ko to zaslužuje, za svako krivično delo bude kažnjen na Kosovu. Sada je vreme da to uradimo”, rekao je Žbogar na konferenciji tužilaca Kosova u Prištini.

Rekao je da su nedostatak resursa, teškoće u ostvarivanju konfiskacije imovine, zaštita svedoka i nerešeni predmeti neki od izazova sa kojima se suočavaju tužioci.

Žbogar kaže da će EU nastaviti da podržava Tužilački savet Kosova.

Delavi: Pred zakonom su svi jednaki

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavije još jednom je zatražio da se na Kosovu počne primena zakona jednako za sve građane.

Govoreći o aktviranju suzavca na sednicama Skupštine Kosova, Delavi je rekao da poslanici imaju pravo i obavezu da predstave građane Kosova, ali i da pred licem pravde treba da budu ravnopravni.

“Oni su (poslanici opozicije) izabrali suzavac, međutim Skupština nije arena oružja. Dozvolite mi da budem jasan, poslanici imaju pravo da budu glas onih koje predstavljaju, ali i oni treba da poštuju zakon kao i svaki građanin. Pravni sistem koji daje privilegije određenim ljudima osuđen je na neuspeh”, rekao je američki ambasador.

Protest opozicije u Gnjilanu

Kosovska opozicija održala je danas miran protesni skup u centru Gnjilana, zahtevajući od vlade da poništi sporazume o formiranju Zajednice srpskih opština i dogovor o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.Protest opozicije u Gnjilanu

Pred oko 1.500 okupljenih građana, predstavnici tri opozicione partije Ramuš Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova, Visar Imeri iz Samoopredeljenja i Fatmir Ljimaj iz Inicijative za Kosovo poručili su da je potrebno da se što pre oslobode opozicioni poslanici.

Hidajet Hiseni predstavnik Samoopredeljenja iz Gnjilana kaže za Puls da današnje okupljanje nije protest, već manifestacija za republiku Kosovo.

Na trgu ispred narodnog pozorišta aktivisti su nosili transparente „Zajednica neće proći“, a protest je protekao bez incidenata.

Zlato za kosovsku karatistkinju: Pobedila u meču protiv srpske – KUKAVIČLUK SRPSKIH PREDSTAVNIKA SPORTA OD BORE, VLADE I OSTALIH KUKAVICA STVORILO JE POJAVU REPUBLIKE KOSVO NA TAKMIČENJIMA ZA ŠTO BOLJU NJEGOVU PROMOCIJU U SVETU… KADA NEKI SRBIN POČNE DA NAS PREDSTAVLJA U BILO ČEMU, ODMAH GA UDARI FOTELJA I PREDSTAVNIŠTVO U GLAVU, ODMAH IZGUBI HRABROST, ČOJSTVO I POŠTENJE PA POČNE DA LETI, I LETI I LETI….

12.12. 2015, 18:03|Izvor: KoSSev|

Foto: Tviter nalog Astrita Zatrićija

Iako kosovski tekvondisti nisu uspeli na Balkanskom prvenstvu u Zaječaru da se nađu u ringu sa srpskim, odustavši od takmičenja – to se juče ipak dogodilo na prvenstvu u drugoj borilačkoj veštini.

Na Balkanskom prvenstvu u karateu u Dubrovniku, u Hrvatskoj, koje se održava od 11. do 13. decembra, srpska karatistkinja Varja Topalović, izgubila jetakozvani kumite meč od kosovske karatistkinje, Draguše Dielze, u kategoriji 68+ kilograma. Topalovićeva je tako osvojila srebro, a Dielza zlato, dok su karatistkinje Bosne i Hercegovine podelile treće.

Da je Dielza ponela zlato, ritvitovali su i albanski korisnici Tvitera, a uz fotografiju na kojoj kosovska karatistkinja, ispred fotografije kosovske zastave, stoji, takođe, ogrnuta kosovskom zastavom.

„Neverovatno priznanje kosovske nezavisnosti“

„Kakvo neverovatno priznanje kosovske nezavisnosti u kojem učestvuje Srbin,“ bio je jedan od tvitova na vest da je kosovska karatistkinja pobedila srpsku.

Takođe, na ovom takmičenju još jedna kosovska karatistkinja je uspela da ponese medalju. Ortana Fortesa je osvojila treće mesto u kategoriji kumite mečevi, -68 kilograma.

Karatisti srpske reprezentacije su bili uspešniji i to sa ukupno dvadeset medalja – sedam zlatnih, četiri srebrne i devet bronzanih.

Ovo, međutim, nije prvi put da su kosovski i srpski ljubitelji borilačkih veština imali sportske okršaje na balkanskim prvenstvima. To se, takođe, dogodilo i na Balkanskom dečjem šampionatu u karateu krajem maja u Herceg Novom, pa se na nekim od fotografija Karate federacije Kosova mogu naći i one na kojima srpski i kosovski karatisti uz svoje zastave, sa medaljama poziraju za fotografiju.

Kosovski karate savez je krajem decembra prošle godine postao privremeni član Svetske karate federacije.

03.11.2015 |08:00 -23:55 Očigledni šiptarski naleti i napadi od spolja i unutar Srbije …


Očigledni šiptarski naleti i napadi od spolja i unutar Srbije po psihološki programiranim ciljevima da ostvare kosovoinunesko, dok sa druge strane kampanja No Kosovo in Unesko deluje athok nesinhronizovano čak potpuno amaterski jer su KOMUNISTI iz Vlade i Opozicije totalno blokirali sve i razorili bilo kakvu organizaciju…

Žalosna Srbijo, probudi se i izključi TV osvrni se oko sebe!

69. ST PARASCEVA'S CHURCH, in Gojbulja near Vucitrn

 

Haradinaj: ZSO nije po Ahtisariju

Lider Saveza za budućnost KosovaRamuš Haradinaj izjavio je danas da će njegova stranka nastaviti blokadu parlamenta i da se i dalje protivi formiranju Zajednice srpskih opština jer to “nije deo Ahtisarijevog plana o integraciji kosovskih Srba”.

Ramuš Haradinaj

On je, u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”, kazao da se nezavisnost Kosova oslanja na Ahtisarijev plan, a da je sada predložen novi model i pojasnio da se kod “Ahtisarijevog plana radilo o integraciji kosovskih Srba i njihovim pravima, dok je ZSO van svakih dogovorenih standarda”.

Prema njegovim rečima, ZSO bi značio napuštanje Ustava, čime bi bio pokrenut proces koji bi zakomplikovao interno funkcionisanje sistema.

“Postojala bi ideja paralelnih struktura koja bi imala sopstvenog predsednika, zastavu, nadležnosti odlučivanja. Dati ljudima balkansku nadu na nešto drugo u zemlji u kojoj žive nije doprinos integraciji, kao i da je nešto okončano, što nije rešeno”, poručio je on.

62. A CHAPEL at the Serb cemetery in Kosovska Mitrovica

Haradinaj ističe da ZSO ne predstavlja mogućnost da se Srbi sa severa integrišu, već je to bio pre svega zahtev Beograda sa ciljem očuvanja ugleda i dodaje da kosovski Srbi nikada “nisu ni tražili ZSO”.

“Kosovski Srbi su tražili više mesta u skupštini. Imali smo izbore prošle godine i integracija severa je već počela”, uveren je on.

Na konstataciju da većina kosovskih Srba na severu ne želi da bude deo države Kosovo, Haradinaj je odgovorio:

“Oni očigledno ne žele da budu ni deo sveta, ali postoje neke realnosti“.

1. THE HOLY TRINITY MONASTERY, Musutiste, near Suva Reka

Upitan da li on to ne prihvata demokratska pravila, pošto većina u skupštini podržava sporazume, Haradinaj je odgovorio da u kosovskoj demokratiji odluke o teritoriji i granici nisu samo pitanje za vladu, već za celokupno društvo, za dvotrećinsku većinu i odluka koja mora biti doneta konsenzusom.

3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

Govoreći o blokadi parlamenta, Haradinaj je podsetio da je njegova stranka ponudila da se povuku oba sporazuma i da se nastavi rasprava o drugim odlukama.

Ukoliko ne budu bili povučeni sporazumi onda će, prema Haradinaju, dalje biti nastavljen i taj spor.

Na pitanje da li je demokratski koristiti suzavac u skupštini, on je odgovorio da je pre toga učinjeno sve da te odluke ne budu potpisane.

4. ST GABRIEL'S MONASTERY, in Binac near Vitina

Otac Sava: Namera Prištine albanizacija srpske baštine

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić izjavio je danas da je potrebno dati prostor briselskom dijalogu, u kojem bi Beograd i Priština, uz učešće Srpske pravoslavne crkve (SPC), razgovarali o svim modalitetima dugoročne i institucionalne zaštite srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.Visoki Dečani

Veoma je važno da se dijalog Beograda i Prištine održi i donošenje bilo kakvih odluka pre tog dijaloga ugrožava poverenje, poručio je iguman Sava i istakao da je Priština pripremila nacrt zakona o kulturnoj baštini, kao i strategiju.

„To su dokumenti koji marginalizuju ulogu SPC i srpskog nasleđa i potiru ostale elemente Ahtisarijevih mehanizama zaštite što pokazuje namere kosovskih institucija koje dugoročno žele da sprovedu albanizaciju viševekovne srpske baštine na Kosovu“, rekao je iguman Sava za RTS.

Iguman Sava je ukazao da je bilo mnogo stradanja u ratu, ali da je samo na Kosovu nastavljeno sa uništavanjem objekata i groblja i posle neprijateljstava.
„Od 1999. četiri puta Visoki Dečani su oružano napadani što pokazuje da je taj deo baštine ugrožen od strane ekstremista većinske populacije“, kazao je iguman Sava.

Iguman Sava je napomenuo da su crkve i manastiri izvor kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta i da je vekovima srpski narod nalazio utehu i nadu u manastirima i crkvama, u kojima su čuvani identitet i jezik.

„Naša svetinja, vlasništvo i identitet niko nije osporavao. Osmanska vlast je garantovala zaštitu, posebno Visokim Dečanima. Da ne spominjem srednjevekovne dokumente, povelju osnivanja, brojne rukopisne knjige koje su značajna referenca brojnim istoričarima koji su pisali o Kosovu i Metohiji, njihovom značaju za kulturu i civilizaciju Evrope“, rekao je iguman Sava.

Iguman Sava je ukazao da je „bez dijaloga nemoguća saradnja sa kosovskim institucijama i implementacija projekata UNESKO-a“.

„Nadamo se da će većina zemalja shvatiti štetnost ishitrenog poteza eventualnog priznanja Kosova i da će dati priliku dijalogu koji treba da prethodi svakoj odluci“, istakao je iguman Sava.

„Razmotrićemo sve modalitete saradnje kako bi se omogućilo da ljudi žive zajedno, uz priznavanje identiteta“, zaključio je iguman Sava.

Simić i zvaničeno predsednik Srpske liste

Slavko Simić preuzeo je i zvanično dužnost predsednika te građanske inicijative od Aleksandra Jablanovića koji je imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu rada Vlade Srbije.

Aleksandar Jablanović je kazao da je danas urađeno jedino moguće – ispunjen je dogovor koji su predstavnici Srpske liste napravili sa Vučićem.

„Taj dogovor podrazumeva da ja budem angažovan na jednom drugom radnom mestu, a da mesto predsednika Srpske liste prepustimo Slavku Simiću. Simić nije slučajno izabran. On je poslanik koji je osvojio najviše glasova na poslaničkoj listi Srpska lista na izborima 2014. godine“, navao je Jablanović.

Jablanović je rekao da je danas, pored svih spekulacija u medijima poslednjih meseci, počevši od izbora, kako je rekao, lažnih koordinatora i svega drugog što je bilo, urađeno ono što je bilo jedino moguće.

„A to je da se ja povučem sam sa tog mesta i da to mesto prepustim onome ko ima puno pravo i pun legitimitet da preuzme mesto predsednika Srpske liste, a to je Slavko Simić“, pojasnio je Jablanović.

Simić je bio jedan od poslanika koji je podržavao Jablanovićevu odluku da se ne povuče sa mesta predsednika Srpske liste.

Jablanović je potvrdio za Betu da ide na novu dužnost (za državnog sekretara u Ministarstvu za rad Vlade Srbije) i dodao da se nada da će opravdati imenovanje koje je dobio od premijera.

„Na ovaj način se stavlja tačka na jedan napad i na jednu sramnu laž o meni koja se palasirala u medijima od strane pojedinih Srba da sam ja plaćenik (predsedika AZBK) Ramuša Haradinaja. Da sam saradnik stranih službi i izdajnik Republike Srbije“, rekao je Jablanović.

Upitan da li će Srpska lista ostati jedinstvena, Jablanović je ocenio da ta lista mora da vodi jedinstvenu politiku koja je u interesu očuvanja srpskih interesa i politiku koja je u korelaciji sa Vladom Srbije.

„Da li ćemo jedinstveno razmišljati o svakoj temi? Siguran sam da nećemo, jer što više ljudi, to više razlicitih ideja i mišljenja. Ali, merilo i odlika jedne demokratije u kojoj se mi, nadam se, nalazimo jeste različitost mišljenja, a na kraju će preovladati mišljenje većine koje će nam biti zajedničko“, ocenio je Jablanović.

Prema njegovim rečima, Srpsku listu čeka ozbiljan posao da konačno počne da se sprovodi Koalicioni sporazum iz decembra 2014. godine.

Slavko Simić očekuje da će međunarodna zajednica, koja je garant Briseskog sporazuma izvršiti veliki pritisak na Prištinu da se sporazum o ZSO sprovede i da se Zajednica srpskih opština što pre formira.

„To nam garantuje i ratifikovani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Kosova sa EU u čijem se članu pet kaže da ukoliko Kosovo ne bude implementiralo sporazume koje je postiglo sa Beogradom može doći do suspenzije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, pojasnio je Simić.

Jablanović je sredinom septembra, na zahtev većine predstavnika Srpske liste, uz podršku Vlade Srbije, smenjen sa funkcije predsednika Srpske liste, jer se „svojim delovanjem moralno i profesionalno diskvalifikovao pa je njegovo angažovanje postalo pogubno po interese naroda“, saopštila je tada ta inicijativa.

„Kosovo u Unesku bio bi ozbiljan udarac za Srbiju“

Nemamo razloga za optimizam,  uprkos nekoj nadi da odluka o članstvu Kosova u Unesku neće proći na Generalnoj konferenciji, smatra Predrag Radonjić, autor dokumentarnog serijala „Čuvari baštine“ o srpskim pravoslavnim crkvama i manastirima na Kosovu.

Prolazak Kosova u Unesku, po njegovim rečima, bio bi velika greška i ozbiljan udarac za državu Srbiju, Srbe kao naciju, ali i velika prepreka u nastavku briselskog dijaloga.

„Manastiri na Kosovu, a pre svega ova četiri koja su deo svetske kulturne baštine su u korenu indentiteta srpskog nacionalnog bića. Ne samo u Srbiji, već svugde u regionu i svetu oni su deo identiteta srpskog naroda i danas su i zvanično deo srpske kulturne baštine, kao što su zavedeni. Otimanje, preotimanje, preuzimanje, promena titulara zaista je nešto što je vrlo bolno i šokantno i nezabeleženo do sada i mislim da bi tim potezom svi bili na velikom gubitku“.

Radonjić smatra da je srpska diplomatija kasno reagovala pošto je još pre nekoliko godina bilo poznato da će Priština tražiti priključenje ovoj organizaciji i da je izvesno da će njen predlog podržati većina zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova a članice su Izvršnog odbora Uneska.

„Mi smo imali dovoljno vremena da se ozbiljno pozabavimo našom diplomatijom koja bi se tome usprotivila i koja bi na jedan ozbiljan i relevantan način objasnila koliko je loše i pogubno za čitav region i zaista su postojali ozbiljni argumenti da mi do ovakve situacije ne dođemo a delovali smo, kao i po običaju, kada je stvar manje ili više dovedena pred svršen čin. Sada nam ostaje da se samo nadamo nekakvoj šansi da se to ipak neće dogoditi“, zaključuje Radonjić.

Generalna konferencija Uneska počinje danas, a prema najavama ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića, razmatranje preporuke Izvršnog saveta za prijem Kosova moglo bi da se nađe na dnevnom redu 9. novembra.

Propala antikosovska kampanja – Kako se raduju NEPRIJATELJI SRPSKOG RODA

Montevideo, UNESCO te video

Ni delije svojim intelektom nisu ništa mogle: Tužan srpski stadion

Ni delije svojim intelektom nisu ništa mogle: Tužan srpski stadion

Photo: Marko Todorović

Umesto da se ugledaju na kolege s Kosova i budu nosioci progresa i pozitivnih promena, studenti u Srbiji nemaju pametnija posla nego da šetaju od hrama Svetog Save do crkve Svetog Marka. Tom kratkom, a besmislenom šetnjom hteli su da pokažu svetu negodovanje povodom prijema Kosova u UNESCO. Skup je počeo u sredu, u, gle simbolike, mora da su to danima smišljali, 12 časova i 44 minuta (onoliko koliko Hrvatska ima ostrva?), pre nego što je glasanje o predlogu prijema Kosova u UNESCO uopšte počelo. Kasnije su im se pridružili i navijači Crvene zvezde koji su na Marakani, tokom utakmice sa Vojvodinom razvili kič-transparent sa slikom manastira i natpisom „Izgubljeno je samo ono čega se odreknemo“, a onda ispod, da navijački mozak može da razume: „A mi se Kosmeta nikad odreći nećemo“. Ozbiljno ih shvataju samo estradni kvaziintelektualci poput Škabe, izvesnog ankl Džoa i glumaca iz „Montevidea“, koji su nas na lošem srpskom obavestili da će UNESCO Srbe proglasiti Albancima. Urnebesne video zapise ove propale kampanje donosimo ekskluzivno za e-čitaoce, jer mi se ismevanja nacoša nikad odreći nećemo!

Najpre su unajmili narikače i napravili video pozivnicu za protest, napisavši i „Nema predaje“, iako su protest organizovali pre glasanja u UNESCO:

I napravili još jedan dosadan video za one koji ostaju kod kuće i tihuju:

Obezbedili su i selebriti podršku u vidu ankl Džoa i Škaba iz fašističkog Bgd sindikata. Obojica nose majice iz kolekcije Kosmet proleće/leto 1389, prvi se prehladio na kiši, drugi se ušunjao u neki studentski dom i pokušao da bude duhovit: „Drug Tito je rekao da su studenti u pravu, ko smo mi da se protivimo tome, a kamoli ako imamo neko zdravije mišljenje„.

Glumci iz „Montevidea“, od kojih je redakciji jedino prepoznatljivo dete u sredini, takođe su pozvali srbadiju da se pridruži studentariji. Glavni glumac ovog skeča, umesto da se bavi sopstvenom očajnom dikcijom, još gorim akcentom i otvorenim vokalima koji paraju uši (o opštem obrazovanju i da ne govorimo), poručio je Srbima da će UNESCO „sve nas proglasiti Albancima“ i da će dinastiju Nemanjić preimenovati u Nemani. Mora da je mislio na „Nimani“ i najpoznatiju predstavnicu te dinastije, Zanu. Poslušajmo ove majstore za lupetanje:

Serbian Horror Story: October II, lepimo plakate, plačemo i kukamo

Operisan srpski mladić iz Kusca

Sedamnaestogodišnji Velibor Petrović koji je u napadu grupe albanskih mladića u Gornjem Kuscu zadobio teške povrede vilice, operisan je u petak i oseća se bolje.Velibor u bolnici 

Velibor je pre deset dana zadobio teške povrede glave kada je grupa albanskih mladića napala srpske dečake.

Povreda vilice ustanovljena je tek na lekarskoj kontroli u Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici, pošto u subotu kada je primljen nije bilo dežurnog lekara na odeljenju maksilofacijalne hirurgije koji bi pogledao rengenski snimak.

Veliborov otac Zoran, rekao je da je operacija protekla uspešno, da on i supruga redovno obilaze sina i čekaju oporavak.

“Velibor je operisan prošlog petka i operacija je dobro prošla. Trenutno ne oseća bolove, bolje je i nadamo se da će narednih dana situacija biti sve bolja”, kazao je njegov otac Zoran.

On je dodao da će se prema procenama lekara tek nakon mesec dana znati da li će se Velibor potpuno oporaviti ili će biti posledica napada.

Četiri mladića srpske nacionalnosti napadnuta su nakon fudbalske utakmice u Gornjem Kuscu.

Za napad na Velibora Petrovića uhapšen je jedan sedamnaestogodišnji Albanac, a za ostalima se traga.

Henryk M. Broder: Kosovo je projekat Evropske unije

03.11. 2015, 7:42|Izvor: Info-ks|

Izvor: Info-ks (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
Jedan od najboljih njemačkih publicista Henryk M. Broder u svojoj najnovijoj knjizi „Pa to je prava ludnica“ u formi dnevnika bavi se mnogim pitanjima njemačke politike, između ostalih, i „projektom Kosovo“. Broder je u toku šest mjeseci pratio isključivo informativne emisije i pokušao da analizira izjave vodećih političara.
„Što više informacija dobijamo, sve je teže da ih obradimo. Euro nema alternativu, primirje u Ukrajini je krhko, Bliskom istoku preti požar – svakodnevno smo bombardovani sličnim frazama političara. Zar oni zaista ne znaju bolje ili nas svijesno obmanjuju“, pita se Broder, piše srbijasnki portal “Vestionline”, prenosi portal “Lajmi.net”.
On ironično navodi da više ne gleda „kabare i komedije na njemačkoj TV, već isključivo dnevnike“ i posebno je izdvojio izjavu Beate Merk, ministarke za eurointegracije u vladi Bavarske nakon što je 15. februara posjetila Kosovo.
„Ministarka sa upravo vratila sa hitnog puta iz Prištine, glavnog grada suverene i milijardama eura pomognute države od strane EU, gdje je htjela da otkrije šta treba da se učini da se zaustavi rijeka izbjeglica koje hrle ka Njemačkoj“, piše Broder i navodi pitanje na mjestu voditelja Klausa Klebera: „To je jedinstvena situacija: Vi, takoreći, molite vladu u Prištini da pomogne da se zaustave ljudi da žive u jednoj zemlji koja je kreacija Zapada, koja bez SAD i Evrope uopšte ne bi postojala, i u kojoj očigledno vlada režim koji deset godina nije uspio da stvori elementarne uslove za život i mjesto u kome ljudi žele da ostanu. Sada Njemačka treba da im pomogne u tome da zadrže stanovništvo?“
Ministarka se pravila da ne razumije Kleberovo pitanje, kao i mnoga druga u emisiji, napominje Broder, ali je na kraju razgovora ukazala na to da već postoje mnogi projekti koji treba da pomognu razvoju Kosova.
To je bio kraj intervjua, ali ne i istraživanja ovog publiciste.
„Dragi dnevniče, poželeo sam da saznam o kakvim se projektima radi, pa sam jednostavno otišao na internet stranicu predstavništva EU na Kosovu. Prvo sam saznao da ne postoji samo jedan specijalni predstavnik, već da ih ima čak 18 država Unije, a osim toga, tamo djeluju mnoge NVO. To znači, Kosovo je projekat EU koja dobro plaćenim radnim mjestima opskrbljuje državna predstavništva i brojne NVO – od 1999. godine sa više od dvije milijarde eura. Ludilo, zar ne?“
Zatim se autor posvetio analizi projekata „za održivi ekonomski razvoj“, „obezbjeđivanje evropske budućnosti Kosova“, „Kultura za sve – faza 3″… Nažalost, umjesto da se u svojoj zemlji odluče za neki od ovih projekata, hiljade Kosovara kreće na put ka Njemačkoj da bi sreću pronašli u srcu Evrope, ili bolje reći u njenom trezoru“, ironično kaže autor dnevnika i zaključuje:
„To nije nikakvo čudo, jer ovakvim projektima EU predstavlja sebe kao neku vrstu zemaljskog raja u kome teče med i mlijeko, a magarci kake dukate. Pa, pošto 18 predstavnika EU u Prištini nije dovoljno da razbiju ovu sliku, mora jadna Beate Merk iz Minhena da odleti tamo i to im objasni“.

Jeremić: Kosovo nema dve trećine glasova za UNESCO

03.11. 2015, 15:00|Izvor: KoSSev|

Generalna konferencija UNESCO-a usvojila je danas dnevni red na kojem se nalazi i pitanje članstva Kosova u ovoj organizaciji. Srpski zvaničnici započeli su vidljivu kontra-kampanju nekoliko dana pred zasedanje konferencije, navodeći da će se boriti protiv ovog zahteva Kosova. Kako su preneli neki od beogradskih medija, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u te svrhe platio Fejsbuk reklamu, te je pokrenuta i Internet stranicanokosovounesco.com. Međutim, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, navodi da se tenzije po pitanju kosovskog članstva stvaraju kako bi vlasti ishod proslavile kao „spektakularan uspeh“ i da mu nije jasna njihova „histerija“,  jer dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO „ne postoji“.

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti,“ rekao je Jeremić u izjavi za „S“ radio i dodao:

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista.“

Zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a je počelo danas i trajaće do 18. novembra, a očekuje se da pitanje članstva Kosova bude razmatrano 9. novembra. Izvršni savet ove organizacije je prethodno, tokom svog zasedanja, preporučio Generalnoj konferenciji da „prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“