07.03.2016 |08:00 – 23:59 – Ucene, manipulacije, finasijski interesi ALI NIŠTA DOBRO ZA OBIČNE LJUDE…


Život Srba povratnika u Klini

U poslednjih nekoliko meseci pojačani su napadi na srpska domaćinstva u Klini i okolnim selima. Srbima se neretko preti, a njihovu imovinu i dalje uništavaju nepoznati počinioci. U opštini Klina živelo je oko 7.000 Srba, a sada je, u samoj varošici samo 50 povratnika, među njima svega šestoro dece.

Porodična kuća Ljubice Radosavljević u Klini nedavno je kamenovana. Incident je prijavljen Kosovskoj policiji koja je obavila uviđaj.

Ljubica Radosavljević rekla je da se mnogo uplašila.

„Policija me je pitala da li ću da idem ili ostajem, a gde da idem rekla sam, ovde hoću da živim,“ kaže Ljubica.

Kuća Milovana Ribaća u Drsniku izgorela je dok je bio u poseti svojoj porodici koja živi u Kraljevu. Počinioci nisu uhapšeni.

„I pored ove paljevine dolazim, hoću da zaštitim imovinu i očekujem da mi se kuća obnovi,“ kaže Milovan Ribać.

„Kad nam pale kuće kako možeš da budeš bezbedan. Osam kuća nam je upaljeno i to noću, a ukupno 17 je uništeno,“ priča Miomir Ribać iz sela Drsnik.

U Dolcu i srušene i obnovljene kuće a tek poneki povratnik. Slobodan Bacić neumorno radi na obnovi imanja.

„Odavde niko ne može da me otera. Čovek treba da oseti šta znači Kosovo. Za Kosovo moraš srcem i dušom da se boriš. Moraš da budeš ovde. Srbija mora da učini sve da ja ovde ostanem,“ kaže Slobodan Bacić.

Suočeni sa strahom i nemaštinom, pojedini Srbi odlučuju se za prodaju imanja.

Vinka Radosavljević, načelnik Pećkog okruga kaže da se najviše napadaju oni koji su najstariji – to su staračka domaćinstva i porodice koje su malo izolovane.

Prema njenim rečima, zbog svakog napada dođe do toga da po jedna porodica ode.

Ministar za zajednice i povratak u kosovskoj Vladi Dalibor Jeftić kaže da, zbog loše političke situacije u Pokrajini, povratka gotovo da nema. Uprkos tome, plan za povratak postoji.

„U određenom roku u naredne tri godine planiramo da vratimo sve one koji su izrazili želju da se dobrovoljno vrate,“ rekao je Jeftić.

Nedavno raspisane poternice Osnovnog suda u Peći za 14-oricom Srba iz Kline zbog navodnih ratnih zločina dodatno su uznemirile povratnike. Kažu da su se optužnice pojavile tek kada su oni izrazili želju da se vrate.

Moguća blokada robe iz Srbije?

Vlada Kosova dala je Beogradu rok da do kraja marta prizna ADR uverenja neophodna za transport opasnih materijala kroz Srbiju izdata u Prištini.

Kako prenosi list Kohaditore navedeno je da će Vlada Kosova ukoliko se ne priznaju ADR uverenja,uvesti reciprocitetne mere i srpskim kamionima blokirati ulazak na Kosovo.

ADR uverenja potrebna su za transport materija kao što su nafta ili prirodni gas, i Vlada Srbije ne dozvoljava ulazak šlepera koje ih prevoze u Srbiju, jer ne priznaje ADR uverenje Ministarstva infrastrukture Kosova.

Ovo je poslednja mera koju Srbija još primenjuje u odnosu na kosovske kompanije, pošto je sve ostale, uključujući i onu za Fluid iz Gnjilana uklonila par dana pre održavanja sastanka zemalja CEFTE u Briselu.

List podseća da su sprske vlasti do nedavno blokirale i kamione sa Kosova u kojima su bili sokovi namenjeni izvozu.

Ivanovićeva odbrana još uvek čeka pismenu presudu

Euleksovo sudsko veće koje je lidera GI SDP Olivera Ivanovića osudilo na devet godina zatvora, još uvek nije dostavilo pismenu presudu njegovoj odbrani, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.Oliver Ivanović 

Olivera Ivanovića je 21. januara u prvostepenom postupku Euleksovo sudsko veće osudilo na 9 godina zatvora. Rok za dostavu presude u zvaničnoj formi je 15 dana, ali po zakonu sud može zatražiti produženje od 60 dana, što je i učinjeno u ovom slučaju. Krajnji rok za dostavu presude ističe 4. aprila.

„Ja se nadam da će sudija izraditi i dostaviti presudu u zakonskom roku“, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.

Dodatni rok od 60 dana za dostavljanje zvanične forme presude je nerazuman, smatra Ksenija Božović, jer, kako kaže, nije potrebno toliko vremena da se presuda, koja je već pročitana, prevede i dostavi braniocima.

„Očeigledno je da se još uvek preispituje presuda koja je pročitana jer je ona skandalozna. Oduvek je odluka koju Euleksovo tužilaštvo i pravosuđe treba da donese u korist Olivera Ivanovića saopštavana u krajnjim rokovima, tako da me ovo kašnjenje ne iznenađuje. Njima je poslednji rok 4. april, tako da će verovatno sačekati zadnji dan i tada će uručiti tu pismenu presudu“, kazala je Božovićeva.

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora za krivično delo ratni zločin počinjen nad albanskim civilima 1999. godine.

Postupku protiv njega i četvorice Srba vodio se više od godinu dana. Ostala četvorica kojima se takođe sudilo za više krivičnih dela protiv albanskih civila oslobođena su optužbi.

Patriotski blok: Preko 21.000 potpisa za raspisivanje lokalnih izbora na Severu Kosova

Preko 21.000 potpisa prikupljeno je u peticiji za raspisivanje lokalnih izbora u opštinama na Severu Kosova, koju je, krajem prošle godine, pokrenuo Patriotski blok. Delegacija ovog opozicionog bloka zatražiće, takođe, prijem kod premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Narodne skupštine Srbije Maje Gojković, u četvrtak, 10. marta, kada bi peticiju trebalo da predaju GojkovićevojNakon sastanka sa Premiejrom, predstavnici Patriotskog bloka bi u četvrtak u 13 časova trebalo da održe i konferenciju za medije ispred Narodne Skupštine u Beogradu. Delegaciju će predvoditi potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slaviša Ristić, Goran Marković ispred pokreta Dveri, nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković i predsednik opštinskog odbora DSS-a Nemanja Jakšić. 

„Naša peticija garantuje svima nama da se Srbija nije odrekla ovog prostora, jer ako država Srbija organizuje lokalne izbore na ovom prostoru, a organizuje ih po Ustavu Republike Srbije, onda je to pravi dokaz da je ovaj deo prostora deo Republike Srbije,“ kazao je Marko Jakšić.

Jakšić: Stidim se kao čovek

„Još jednu stvar moram da vam kažem, a to je da se kao čovek stidim što su neki Srbi tamo u nekoj skupštini glasali ili pomogli da se Hašim Tači izabere za predsednika separatističke samoproglašene države Kosovo,“ rekao je Jakšić, osvrnuvši se na prisustvo poslanika Srpske na sednici kada je Hašim Tači izabran za novog predsednika Kosova.

On je, međutim, istakao i da je skeptičan kada je u pitanju prihvatanje peticije od strane Narodne Skupštine Srbije, kritikujući istovremeno Vladu u ostavci zbog potpisanih briselskih sporazuma.

„Očekujem da će da se udovolji ovom zahtevu, mada sam u dubini duše skeptik, jer onaj ko je potpisao Briselski sporazum, ko se drznuo i postavio klasičnu granicu između Kosova i Srbije, onaj ko je prodao MUP ovde na ovom prostoru, ko se odrekao suda, civilne zaštite, koji se odriče institucija Srbije – on neće da organizuje lokalne izbore ovde, jer ne sme od svojih mentora, imajući u vidu da je vlast Vučića marionetska vlast koju zapad trpi pre svega zbog toga što ona obavlja tzv. puzajuće priznanje Kosova,“ kazao je on.

Parlamentarne izbore za Srbiju na KiM-u organizuje OEBS – dokaz da KiM nisu deo državne teritorije Srbije

Jakšić se, takođe, osvrnuo i na izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića – da će se parlamentarni izbori održati i na KiM-u.

„Ono čime se Marko Đurić hvali – da će oni da organizuju parlamentarne izbore na prostoru KiM-a jeste obična laž. Laž je, jer se ti izbori organizuju po principu dijaspore. Organizuje ih OEBS – to je dokaz da mi nismo deo državne teritorije Srbije, a brojanje glasova vrši se, kao i za sve Srbe iz dijaspore – u Republici Srbiji.“

Današnjoj konferenciji prisustvovao je i predsednik Nove srpske demokratije iz Crne Gore, Andrija Mandić, koji je podržao peticiju.

Peticija za raspisivanje lokalnih izbora po Ustavu i zakonima Republike Srbije na Severu KiM-a pokrenuta je 26. decembra prošle godine i trajala je do 5. marta i potpisivana je na celoj teritoriji Kosova i Metohije.

Lokalni izbori po Ustavu i zakonima Srbije su na KiM-u poslednji put održani 2013. godine, da bi zatim, po održavanju kosovskih lokalnih izbora bile raspuštene Skupštine opštine po srpskom sistemu i uvedeni privremeni organi. Iako je Ustavni sud odluku Vlade Srbije o raspuštanju ovih opština i formiranju privremenih organa, proglasila neustavnom, prema odluci Ustavnog suda, predsednik Narodne skupštine Srbije je morao u roku od dva meseca, a od dana raspuštanja ovih opština, da raspiše izbore za odbornike, kako bi se konstituisala nova jedinica lokalne samouprave, što se nije dogodilo. Tako ulogu lokalne samouprave u ovim opštinama i dalje nose privremeni organi.

U prizrenskim Svetim Arhangelima grafička kolonija „I kako posle svega u UNESCO“

U manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena danas je otvorena grafička kolonija sa temom „I kako posle svega u UNESCO“. Osmoro umetnika stvaraće u narednih sedam dana, a zatim će njihovi radovi biti izloženi 17. marta u Domu kulture Gračanica i atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu. Katalog sa radovima biće prosleđen na sve diplomatske adrese glavnih članica UNESCO-a.

Kako se ideja za ovu koloniju javila nakon konkurisanja Kosova za prijem u članstvo UNESCO-a, umetnici će stvarati na temu porušenih crkava i manastira i spomeničkog nasleđa, a njihovim radovima će se, kako navode iz Doma kulture Gračanica, skrenuti pažnja na ugroženost preostalog srpskog verskog nasleđa Kosova i Metohije, kao i pozvati da se ono adekvatno zaštiti.

Učesnici kolonije su – Velizar Krstić, Suzana Vučković, Nenad Kostić, Goran Ćeličanin, Miroslav Šavelić, Nikola Milosavljević, Milena Cvetković i Jovana Milovanović.

Koloniju su podržali Kancelarija za Kosovo i Metohiju, opština Gračanica i Skupština grada Prištine.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

15.02. 2015 08:00 -23:55 Srbija bi danas trebala da slavi Dan Državnosti! Tužno je što ga ekumanistički slavi Premijer i nije domaćin u svojoj kući klanja se vani dok na Kosovu imamo „dve vode koje stihijski teku“, samo rečima!


Sretenje na Severu: Đurić – Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije; SAP KiM – Krivične prijave protiv Vučića i Dačića zbog nepoštovanja Ustava

15.02. 2015, 15:29 Izvor: KoSSev

„Dok je Vlade Srbije, i ovde na Kosovu i Metohiji slaviće se Dan državnosti Republike Srbije, zbog toga što su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. To jeste i to će biti politika svake Vlade Srbije. I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ reči su direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, sa svečane Sretenjske akademije. Dan državnosti Srbije obeležen je danas u Kosovskoj Mitrovici. Centralnoj manifestaciji u Mitrovičkom dvoru, pored Đurića, prisustvovali su i nedavno smenjeni srpski ministar u kosovskoj vladi, Aleksandar Jablanović, uz gradonačelnika Gorana Rakića, kao i predsednika Privremenog organa, Aleksandra Spirića, koji je i pokrovitelj ove manifestacije. Iako najavljen, počasni građanin Kosovske Mitrovice i nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vulin, danas se nije pojavio. Grad je okićen zastavama, a pored zastava Republike Srbije, istaknute su i zastave sa kraljevskim grbom četiri ocila, kao i zastave Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić:“Današnji datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru Srbije. Današnji dan obeležavamo ne samo kao Dan državnosti, već i kao praznik njene ustavnosti i slobodarske tradicije. On je, ne samo dan kada obeležavamo početak nacionalnog oslobođenja, već dan kada obeležavamo snažan hod Srbije u osvajanju ličnih, ljudskih prava i sloboda.“

Gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić:

„Mi želimo da se Kosovska Mitrovica razvije u živu demokratiju, sa boljom ekonomijom, koja će biti izvor stabilnosti i pružiti mladima siguran život, sa prosperitetom u profesionalnom smislu. Kao građani Kosovske Mitrovice imamo obavezu da pokažemo na pravedan i transparentan, politički, pravni i regulatorni sistem, radi podsticanja rasta i unapređenja dinamičnosti u ekonomiji.“

„Ono čega treba da budemo svesni i svakog dana u godini, a ne samo na Dan državnosti, to je da se za srpstvo bori i jačajući srpsku kulturu. Za srpstvo se borimo i čuvajući naš jezik, čuvajući ćirilicu, živeći srpski,“ istakao je Đurić koji je na današnjoj svečanoj akademiji govorio o modernizaciji Srbije, ali ne, kako je istakao, po cenu svojih korena, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.

„Srbija može i mora da se uspešno modernizuje jedino oslanjajući se na svoj nacionalni identitet, na svoje poreklo, na svoje korene koji su ovde na KiM-u. Koren današnje Srbije u Beogradu, i onaj u Subotici, i u svakom drugom gradu na ovom našem Balkanskom poluostrvu gde živi srpski narod – je i ovde na KiM-u,“ rekao je Direktor Kancelarije.

Marko Đurić je dodao i da se Sretenje sa ponosom slavi u Kosovskoj Mitrovici, te i da će Vlada Srbije „kamenom voljom“ braniti ono što je srpsko na Kosovu i Metohiji.

„I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ istakao je Đirić.

SAP KiM: Krivične prijave protiv srpskog premijera i vicepremijera

Vukadinović: Suština Briselskog sporazuma zaokruživanje teritorijalnog integriteta Kosova i proterivanje srpskih institucija sa KiM-a

„Ali svakim korakom, svakim Briselskim sastankom, svakim novim danom, kap po kap, korak po korak, zapravo se pokazuje njegova stvarna i jedina suština, a ta suština je – ponavljamo i moramo ponavljati, dok ne ubedimo svoje kolebljive i zaboravne, ili zaboravu sklone i oportunizmu sklone sunarodnike i sugrađane, i ove na Kosovu i Metohiji, a naročitu u ostatku Srbije, dakle, ta suština je da se zaokruži teritorijalni integritet Republike Kosovo, ili Kosova, da se očiste, odnosno proteraju srpske institucije sa teritorije Kosova i da Kosovo na kraju tog procesa dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Nema druge suštine,“ rekao je vidno uzbuđen Vukadinović tokom svečane sednice SAP KiM-a, dodajući da su predstavnici te skupštine „poslednji bastioni srpske države na ovim prostorima“.

A sa druge strane, sada već opoziciona snaga gradskim vlastima – SAP KiM, takođe je, održao svoju svečanu sednicu povodom Dana državnosti, a sat vremena pre državne proslave.

U krcatoj sali amfiteatra Tehničke škole, uz srpske zastave, na početku sednice koja je bila otvorena za javnost, intonirana je srpska himna, a učesnici ovog skupa iz više srpskih opština sa Kosova i Metohije, aplauzom su pozdravili specijalne goste iz Beograda – analitičara Đorđa Vukadinovića i profesora beogradskog univerziteta, Slobodana Antonića. Takođe, za razliku od prošle godine – kada su samo novinari KoSSev-a i Jedinstva propratili ovaj događaj, ove godine je bilo upadljivo više novinarskih i televizijskih ekipa.

Tokom današnje svečane sednice ove opozicione srpske organizacije, usvojeno je više zaključaka, a jedan od glavnih događaja sednice bilo je „potpisivanje krivičnih prijava“ protiv premijera Srbije, Aleksandra Vučića i vicepremijera i ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, a zbog „nepoštovanja Ustava i zakona Republike Srbije.“

„Braćo i sestre! U nastavku političke borbe mi smo najavili da ćemo podneti krivične prijave protiv sadašnjeg i bivšeg Premijera Republike Srbije, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, zbog nepoštovanja zakona i Ustava Republike Srbije. To smo već neko vreme najavljivali, a danas ćemo našu inicijativu pretvoriti u delo i početi sa potpisivanjem te krivične prijave, pa vas molim da ko bude hteo – potpiše obrazac te krivične prijave,“ rekao je zamenik predsednika ove skupštine, Dobrosav Dobrić, nakon čega je usledilo i potpisivanje.

A nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković je istakao i da je na Kosovu i Metohiji, izvršeno „pravno nasilje“, te da je sama srpska vlast stvorila „nezavisnu državu Kosovo“, dok je, osvrćući se na sporazum o pravosuđu, on kazao da je tim sporazumom postignuto to da diplome Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici budu nevažeće.

„Postignuto je da diplome i pravosudni ispit koji su stečeni posle 1999. godine na pravnom Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ne važe. Znači, Priština nije htela da prihvati da neko može sutra konkurisati sa tim diplomama. Ovo je pitanje za Rektora Univerziteta i pitanje za Dekana i oni ozbiljno treba da se pozabave ovim problemom,“ objasnio je Nedeljković, poručivši da srpski narod na Kosovu i Metohiji „mora da se trgne, da se ujedini i da digne glas“.

Na glavnoj kapiji Bogoslovije u Prizrenu natpis „UÇK“

15. 02. 2015, 18:22 Izvor: KoSSev

Foto: ERPKiM

Na glavnoj kapiji srpske pravoslavne Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“, u Prizrenu, danas je osvanuo natpis „UÇK“, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Vladika Raško-prizrenski, Teodosije, izrazio je razočaranje i zabrinutost zbog ovog incidenta, dok će Bogoslovija zatražiti pojačane mere bezbednosti. Iz Eparhije ipak ističu da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna i da postoji razumevanje predstavnika lokalnih institucija i verskih zajednica. U Prizrenu je danas, uprkos ovom incidentu, uz liturgiju koju je služio Vladika Teodosije i pojanje hora iz Beograda „Sveti Aleksandar Nevski“, proslavljen praznik Sretenje. Vernici iz Beograda su u Prizren doputovali sa starešinom hrama Svetog Save u Beogradu, protojerejem stavroforom Radivojem Panićem.

„Ovo je još jedna u nizu provokacija ispisivanja pretećih grafita na objektima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, nakon grafita u Dečanima, Lipljanu i Đakovici. Episkop Raško-prizrenski Teodosije izrazio je ozbiljnu zabrinutost i razočaranje ovom najnovijom provokacijom, pošto do sada, od obnove Prizrenske Bogoslovije, u poslednje četiri godine, nije zabeležen sličan incident. Najverovatnije je reč o neodgovornoj provokaciji pojedinaca koji žele da naruše međuljudske odnose. Bogoslovija će zatražiti pojačane mere bezbednosti i istragu o ovom slučaju,“ navela je Eparhija Raško-prizrenska u svom saopštenju povodom današnjeg incidenta.

Iz ove Eparhije podsećaju i da Kosovska policija već obezbeđuje Bogosloviju, Eparhijski dvor, Bogorodicu Ljevišku, saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu i manastir Svetog Arhangela, ali kako policajci koji obezbeđuju Bogosloviju „nisu primetili ispisivanje grafita“, Eparhija smatra da trenutna zaštita Bogoslovije nije dovoljna, jer se policijski punkt nalazi u dvorištu, sa druge strane kapije.

U Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu, trenutno se školuje 40 učenika. U toku je i obnova dve najveće zgrade kompleksa, čime će škola od sledeće godine moći da radi u punom kapacitetu, a obnova objekata izvodi se finansijskim sredstvima Evropske komisije, Norveške vlade, Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije i Ruske pravoslavne crkve, koja od samog početka rada Bogoslovije daje veliku podršku radu ove škole.

Ipak, Eparhija je dodala i da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, uprkos incidentu.

„I pored ovog incidenta, može se reći da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, jer đaci svakodnevno odlaze do obližnjeg sabornog hrama na bogosluženja i neometano se izvodi nastavni program ove crkveno-školske ustanove,“ navodi Eparhija i dodaje da postoji razumevanje sa predstavnicima lokalnih institucija i verskih zajednica.

Bogoslovija je najstarija škola u gradu koja je nedavno proslavila 140 godina postojanja, naglašava Eparhija, ali i ističe da je to još jedan razlog zašto ovakvi incidenti „nanose štetu“ Prizrenu i njegovim građanima.

Zbog toga se moraju preduzeti odlučnije mere zaštite, kako se ne bi dozvolilo pojedincima da kvare i narušavaju ono što je ostvareno u poslednjih četiri godine, zaključuje se u saopštenju Eparhije raškoprizrenske.

Reper Gold Ag uz tradicionalne zvukove albanske muzike peva o etničkoj Albaniji, u spotu OVK ubija srpsku miliciju i albanskog izdajicu

15. 02. 2015, 20:32 Izvor: KoSSev/Telegraf

Foto: Print screen

Telegraf je danas objavio vest o tome da je nedavno objavljen „skandalozan spot“  na YOUTUBE-u, u kojem albanski „vojnici“ na Kosovu ubijaju srpske policajce, te da je ovaj spot, „očekivano“ izazvao lavinu komentara sa srpske strane.

Reč je o mešavini repa i zvukova albanske tradicionalne muzike u pesmi „Puška slobode“ koju izvodi poznati albanski reper „Gold Ag“, čije je pravo ime  Arian Aguši, zajedno sa pevačicom Hisni Kljinaku, u produkciji Albana Furtune, dok je video spot radio „Mproduction“.

Portal „Indeksonline“ je krajem januara,  javio da je ovaj reper uradio „novi muzički projekat“, pod nazivom „Puška slobode“.

U spotu se prikazuje pripadnik „OVK“ koji ispod kamenja, u brdima, otkopava albansku zastavu koju penje na vrh planine, drži je sa raširenim rukama, dok se zastava nalazi i na spomeniku „palom heroju OVK“ Zahiru Pajazitu, iz Podujeva, poginulom u Vučitrnu 1997, u okršaju sa jugoslovenskom vojskom, a čija se statua nalazi u centru Prištine, preko puta hotela „Grand“.

U drugom delu spota, pripadnik OVK iz zasede ubija navodne srpske policajce, dok prati i Albanca, navodnog izdajicu, koji srpskim policajcima otkriva položaje OVK.

Kasnije, pripadnici OVK likvidiraju i ‘izdajicu’ koji dolazi u selo i pokušava da se pozdravi sa borcima OVK.

Spot se završava poselom Albanaca u jednoj kući – sa borcima OVK, starijim Albancima i malim detetom u albanskoj nošnji, gde se peva uz sviranje na tradicionalnim instrumentima i pripoveda o ‘herojstvima’ albanskim.

U samom tekstu pesme se, pored Zahira Pajazitija, veličaju i ostali albanski ustanici, Etnička (velika) Albanija – sa Skopljem, Preševom, Albanijom, Prištinom, itd, i albanski česti simboli u pesmama – srce, orao, borba i sloboda, sa porukom pevača da je on sve to.

„Banjsko zlato“ na krilima ekumene

15.02. 2015, 10:30 Izvor: RTS

(Tekst je izvorno preuzet)

Dobrotvorna priredba u korist obnove manastira Banjska u Zvečanu, održana prošle nedelje u ekskluzivnim enterijerima bečke „Kuće industrije“ na Švarcenbergovom trgu, pokazuje dve stvari. Prvo – manifestacije srpske kulturne baštine sele se sa periferije u centar grada. Drugo – hrišćanske crkve koje deluju na prostorima Austrije i Beča, organizovane kroz nekoliko ekumenskih institucija, polako preuzimaju kolektivno pokroviteljstvo nad brigom o srednjevekovnim draguljima srpske sakralne arhitekture na Kosovu.

Ako pogledamo poslednja dva velika talasa iz modernog vremena, koja su dovela u pitanje opstanak hrišćanskog sakralnog nasleđa na Kosovu – zapuštenost pod komunistima i albanske pogrome iz proleća 2004, može se reći da se Srpska pravoslavna crkva prvi put našla u ugodnoj poziciji gosta na donatorskom skupu, organizovanom njoj u pomoć.

Posao su preuzeli drugi, pre svega katoličko udruženje „Pro Orijente“, koje je osnovao austrijski kardinal, Karl Konig, još za vreme trajanja Drugog vatikanskog koncila (1962-65) kao nezvanična platforma za pomoć novoformiranim službenim ekumenskim gremijima.

„Pro Orijente“ i Bečka nadbiskupija povezane su organizaciono i personalno kroz frontalnu poziciju bečkog nadbiskupa i vatikanskog kardinala, Kristofa Šenborna.

Drugi organizator bilo je nedavno osnovano udruženje „Pravoslavni Beč“, koje je opet samo produžena ruka austrijske Pravoslavne biskupske konferencija, gremija sazvanog u život 2009. godine zajedničkim radom sedam patrijaršija – Vaseljenske u Konstantinopolju, kao i onih u Antiohiji, Rusiji, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Gruziji.

Svi elementi glomaznog organizacionog paketa navedeni su ovde sa ciljem da se pokaže kako iza priredbe posvećene manastiru Banjska stoji čitav jedan katoličko-pravoslavni joint-venture koji se tek uhodava.

Još konkretnije – ako Srbi očekuju da će Zapad ikada priznati da je ne samo požurio sa priznanjem Kosova, već i sam sebi međunarodno-pravno vezao ruke, onda bi na oku trebalo držati hrišćanske ekumenske institucije. One bi prve mogle izaći sa jasnim definicijama učinjenog.

Carevi i kraljevi među sobom

Iako planiran kao prvi govornik, kardinal Šenborn je te večeri hitno otputovao za Vatikan, kako bi prisustvovao pripremama za Papino najuže Kardinalsko veće, takozvanu „K-9“ grupu, čijim je zasedanjem prošle nedelje papska država zakoračila u dramatičan period unutrašnjih reformi.

Toliko hitno, da su ga gosti i publika okupljena na priredbi u bečkoj „Kući industrije“ čekali skoro sat vremena, pre nego što je u njegovo ime nastupio Erih Lajtenberger iz „Pro Orijente“.

Promišljeni organizatorski dizajn nastavljen je i u daljem toku priredbe. Najpre je Lajtenberger govorio o „dva krila“ koja zaštitnički stoje iznad hrišćanskog nasleđa na Kosovu, dok je posle njega mitropolit vaseljenski Arsenios (Patrijarhat Konstantinopolj) održao govor demonstrativno upotrebljavajući termin „Pravoslavna crkva“, a ne, kako je uobičajeno, „pravoslavne crkve“.

Posle službenih nastupa organizatora, izvedena je jednočinka „Banjsko zlato“ autorke Jasmine Stoiljković, nekad glumice iz Prištine, sada Kosovske Mitrovice, a nakon toga prikazan dokumentarni film o albanskim pogromima iz marta 2004.

„Banjsko zlato“ prigodno meša elemente srpsko-vizantijskog dvorskog ceremonijala, lokalnih folklornih tradicija (zurle, bubanj, kolo), srednjevekovne vizantijske muzike i istočnog crkvenog obreda – sve skupa monumentalno i akademski, ali kroz visoki kvalitet umetničkog nastupa vrlo atraktivno.

Dramsku liniju nosi lik vladara iz dinastije Nemanjića, kralj Milutin (Stefan Uroš II), inače unuk velikog župana i kralja Stefana Prvovenčanog i deda cara Dušana Silnog (Stefan Uroš IV). Milutin je planski podizao manastir Banjsku kao vlastitu grobnicu i bio u njoj zaista i sahranjen 1321, ali kako je od početka narednog veka taj prostor deo po deo padao pod vlast Osmanlija, tako su njegovi posmrtni ostaci ubrzo preneti u Bugarsku, a građevina polako rušena namerom osvajača i zubom vremena.

Milutina je igrao, uglavnom čitao, beogradski glumac Vojin Ćetković, koji se sve vreme borio da pronađe pogodnu kraljevsku lokaciju na bini: Umesto da u standardnom regalističkom maniru „drži dvor“ u sredini, on je stalno bežao na stranu. Kao problem se očito pokazao portret cara Franje Josipa koji dominira pročeljem svečane sale.

Ali refleks po kome su neki bili spremni da taj tableau vivant doživljavaju kao vizualizaciju autoriteta i subordinacije, u smislu „srednjevekovni srpski kralj stoji ispod austrougarskog cara“ tu nije bio na mestu. S obzirom na okolnosti u kojima je ova priredba organizovana i direktnu nameru koja stoji iza nje, prigodna simbolika bi pre bila „hrišćanski carevi i kraljevi među sobom“.

Pojednostavljeno, vreme je da Srbi konačno iskorače iz nacionalnog stereotipa koji ih primorava da svaku političku simboliku Zapada tumače kroz osećaje potčinjenosti i inferiornosti.

Tim pre što je i sama Banjska izabrana ne samo kao sakralni objekat za čiju se revitalizaciju prikupljaju sredstva, već i kao simbol isprepletenosti evropskih kultura. U arhitektonskom smislu, taj manastir naime predstavlja školski primer povezanosti srpske srednjevekovne države sa ostatkom Evrope.

Kralj Milutin je bio prvi veliki vladar Nemanjića, koji je uspešno otimao moć od Vizantije – proširio je dvor, uveo vizantijski ceremonijal, administrativno konsolidovao kraljevinu.

Kad je gradio, uglavnom se odlučivao za Srpsko-vizantijski stil (grčki krst kao tlocrt), ali je za svoje poslednje počivalište odabrao Raški stil, odnosnu srpsku inačicu zapadne Romanike.

Zbog toga je manastir Banjska izdužena bazilikalna građevina – kao na primer, Studenica, Visoki Dečani ili Mileševo – sa kupolom iznad preseka glavnog i poprečnog broda i, barem u originalnom izgledu, dvema kulama na zapadnom portalu (vestverk).

Da je srpska srednjevekovna arhitektura tu kasnila iza velikih kontinentalnih stilova nije sporno. U vreme kada je Milutin podizao svoju grobnu crkvu u romaničkom stilu, kraj trinaestog veka, ostatkom Evrope je već sto godina i nešto vladala Gotika. Ono što je tu međutim bitno je da su se i tada na tim prostorima tražile stilske i kulturne kopče između Istočne i Zapadne crkve, te da su sve vreme skoro paralelno bila u funkciji sva tri lokalna graditeljska stila – evropska Romanika, srpska interpretacija vizantijskog stila i Moravski stil kao autohtoni srpski stil.

Gotika nikada nije stigla do srpske srednjevekovne države, kao ni Renesansa ili Barok. Srbija je do kraja 15 veka ispala iz svih umetničkih i arhitektonskih stilova, i više od toga, bila je izbrisana i sa geografske karte. Probudila se ponovo tek u vremenu kad je arhitektonskom slikom evropskih gradova počeo da dominira Istorizam, mešavina svega i svačega, a najviše personalnog manirizma pojedinih velikih graditelja.

U trenutku kada se „dva krila“ ekumene, Katolička i Pravoslavna crkva, u akcionističkom maniru vraćaju obnovi Banjske, vraćaju se i vremenu kada je Srbija prvi put bila u Evropi, dok je istovremeno sa carem u Konstantinopolju trgovala i ratovala za veći politički uticaj.

Ako se pogledaju fotografije sa bečke priredbe, samo je jedan korak od simbolike „hrišćanski kraljevi i carevi među sobom“ do vizuelnog uskog grla u kojem car Franjo Josip stoji stešnjen između dva video-panela na kojima se raširila Milutinova Banjska.

Ekumena kao politički program

Ali premda vešto konstruisana, simbolika Banjske bi se rasprsla kao mehurić od sapunice da iza nje ne stoji bečki ekumenski politički program razvijen na liniji između katoličke Nadbiskupije i Pravoslavne biskupske konferencije.

Vrlo bitan akter u tom projektu koji se sprovodi metodom fokusiranog političkog akcionizma u kombinaciji sa dugim dahom hrišćanske crkve je i vladika Andrej, mitropolit SPC za Austriju, Švajcarsku i Italiju.

Pored bilateralnog ambasadora Petra Jankovića i multilateralnog Vuka Žugića, vladika Andrej se sve češće pojavljuje u neformalnoj ulozi trećeg srpskog ambasadora u Beču. Ekumenske procese on u svojim javnim nastupima uvek dovodi u vezu sa terminima kao što su „odgovornost“, „zajedništvo“, „brisanje granica“ i „disciplina“.

„Pripadništvo široj hrišćanskoj zajednici zahteva disciplinu i kompromise“ njegova je rečenica sa novogodišnjeg prijema koji je držao za predstavnike ekumene i ostale goste.

Sada na priredbi u Beču, Andrej se sklonio u drugi plan i binu prepustio kosovskom vladiki Teodosiju, koji je po njemu „duhom kao bivši patrijarh Pavle, ali na svetovni način“, što znači da ne stoji samo u kontaktu sa nebeskim menadžmentom, već se intenzivno bavi i ovozemaljskim poslovima u korist svoje decimovane pastve, posredujući između nje i kosovskih državnih institucija. („Taj zna kako se zovu najvažniji svetski i evropski političari“, s puno duha opisuje Andrej Teodosija.)

Donatorska priredba u korist manastira Banjske samo je jedna mala ploča na aktuelnom putu hrišćanske ekumene.

Njena politička poruka je oslabljena time da nije izabran objekt oštećen ili potpuno uništen od strane kosovskih Albanaca u proleće pre 11 godina, već jedan čije se dugo umiranje provlačilo kroz nekoliko vekova osmanlijske vladavine. S d ruge strane, ta se poruka pojačava time da je u rano leto iduće godine planiran prvi koncil na kome će se posle pauze od hiljadu i dvesta godina okupiti istočne crkve.

Poslednji put, Istočna i Zapadna crkva su se našle na ekumenskom koncilu u Nikeji (danas Iznik) 787. Od tada, Katolička crkva je održala 14 koncila, pravoslavne niti jedan. Sada se, na inicijativu Bartolomea iz Konstantinopolja i Kirila iz Moskve počelo s pripremama za koncil – za početak zajednički pravoslavni (14 crkava), a za koju hiljadicu godina ko zna, treba biti optimista, možda čak i ekumenski!

Koncil pravoslavnih crkava planiran je za Duhove iduće godine (50 dana posle uskršnje nedelje) u prostoru Hagie Irine, crkve na istom istorijskom platou na kom stoji i nešto mlađa Hagija Sofija. U Crkvi Svete Irine je 381 održan Drugi ekumenski koncil, desetak godina pre nego što je hrišćanstvo postalo državna religija u tada još jedinstvenom Rimskom carstvu.

Ljudi i crkve vole tu vrstu simbolike. Da vidimo koliko će im ona pomoći kada se sve hrišćanske crkve iz Beča okupe 24. aprila u Katedrali Svetog Stefana na zajedničkoj službi u počast žrtvama turskog genocida nad Jermenima pre tačno sto godina.

Bez obzira kako je široko ili naprotiv usko definišemo, hrišćanska ekumena je od ideje danas postala (spora) realnost. Gledano iz srpske nacionalne vizure, približavanje s Katoličkom crkvom može razljutiti samo one koji od Srpske pravoslavne crkve ne očekuju duhovnu utehu, već razlog za distinkciju i odvajanje od drugih, za usamljeno istrajavanje u ekskluzivnoj interpretaciji istorije.

NIKOLIĆ:ZAUSTAVITI EROZIJU AUTONOMIJE SEVERNOG KOSOVA

15.02. 2015, 10:03 Izvor: RTK2/Agencije/Politika

Izvor: RTK2/Agencije (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, kaže da Srbija mora da zaustavi eroziju autonomije severnog Kosova.
Nikolić je u intervjuu „Politici“‘ rekao da nije odustao od platforme za Kosovo i da će to sigurno predložiti Vladi zato što je očigledno da se nešto u EU promenilo u odnosu prema Srbiji.
S premijerom Aleksandrom Vučićem razgovaram da predlog bude takav da bude prihvaćen u Vladi, dodao je predsednik Srbije.
„Ako ne bude prihvaćen ja ću iz toga da se sklonim i da sačekam“, istakao je Nikolić.
Prema rečima predsednika Srbije, stvari se komplikuju i ta platforma mora da bude brže pripremljena nego što je ranije planirano.
„Ponovo smo imali težak sastanak u Briselu na kome se raspravljalo isključivo o zahtevima administracije u Prištini. Nisam optimista da mi možemo da nametnemo bilo koju svoju ideju i da je ostvarrimo u potpunosti, ali sam optimista da više ne možemo da prihvatimo sve što se nameće, a da to ne razmotrimo sa stanovišta srpskog interesa. Ušli smo u ono što je bezmalo srce jednog društva i države“, smatra predsednik Nikolić.
Predsednik je istakao da Vlada Srbije postiže najviše u datim okolnostima, samo je pitanje možemo li da dozvolimo da se i dalje sami sabijamo u date okolnosti.
„Počinje fluktuacija ljudi na Kosovu kakve nije bilo do sada, to nosi određene bezbednosne rizike, to potpuno menja situaciju na terenu. Mi smo jasno bili ograničili veliku autonomiju severnog Kosova i Metohije u odnosu na prištinsku administraciju i ta autonomija mora da opstane. Za to moramo da se izborimo, zato što je teško prihvatiti da sledeće oblasti budu školstvo, zdravstvo. Moramo zaustaviti eroziju autonomije severenog Kosova“, rekao je Nikolić.
Na pitanje „Politike“ da li je to moguće, Nikolić je rekao da to mora da se uradi, inače bi, kako kaže, neki albanski političari bili u pravu.

19.08.2013 | 08:00 – 23:55 Dačić misli da naredbama i zastrašivanjem može da popravi izlaznost na Šiptarske izbore!


Dačić misli da naredbama i zastrašivanjem može da popravi izlaznost na Šiptarske izbore! On tu naredbu može izdati samo svojim političkim poltronima koji ne misle svojom glavom i ne gledaju svojim očima a koji za rad Vlasti hoće da urade sve za svog „šefa“-„prijatelja“!

Naravno da je narod svestan šta mu je spremila Beogradska vlast -> predaju u Šiptarske ruke! Očigledno da maksimalno radi na uključivanju birača iz Srbije kako bi nadoknadio brojku koja će biti umanjena zbog bojkota Srba koji se ne slažu sa Briselskim sporazumima, zbog isključenosti kada su postizani sporazumi koji se tiču našeg života a i ponuđenih rešenja kojim se Kosovo predaje u nadležnost Šiptarskog sistema i uspostvlja integrisana granica između Srbije i Kosova odnosno direktno i praktično na terenu priznaje NEZAVISNOG KOSOVA a ostaje smo još i FORMALIZACIJA I VERIFIKACIJE KROZ MEĐUNARODNE DOKUMENTE!

Ovim otvorenim zalaganjima za izbore Dačić će slično kao Tadić dobiti adekvatne međunarodne nagrade za doprinose u „stvaranju mira=predaje dela svoje teritorije „ i kasnije mesto gde će moći mirno da se povuče i troši svoj krvavi novac od prodaje Miloševića i Srpskog naroda sa KiM! Kakva slučajnost da su trenutno baš aktivni i na vodećim pozicijama, baš svi oni ljudi koji su svojevremeno 99-te pozivali ljude da beže i napuštaju KiM! Dobro ih se sećamo!

19.08.2013 | 15:24

’’Smena funkcionera na KiM ako rade suprotno od vlade’’

Izvor: Tanjug |

Premijer Srbije Ivica Dačic izjavio je da će biti smenjeni svi funkcioneri na Kosovu i Metohiji koji budu radili suprotno od Vlade Srbije.

Ivica Dačić u Tekerišu (Foto: MUP Srbije)

Premijer Srbije je rekao da je u interesu Srba sa Kosova da izađu na lokalne izbore kako bi dobili svoje legitimne i legalno izabrane predstavnike i podsetio da će Vlada Srbije preduzeti mere koje će pokazati njeno jasno opredeljenje za izlazak Srba.

On je naglasio da će biti smenjeni svi funkconeri na Kosovu i Metohiji koji budu vodili politiku suprotnu od vladine.

„To znači da će uslediti promena na Kosovu i Metohiji u državnim organima u kojima se nalaze oni koji vode suprotnu politiku“, rekao je Dačić.

Premijer je podsetio da se Vlada zalaže za jedinstvenu listu Srba.

19.08.2013 | 21:48

Kancelarija registruje birače s KiM

IZVOR: BETABeograd — Kancelarija za KiM zatražila je od Grada Novog Sada i lokalnih samouprava pomoć za registraciju interno raseljenih sa Kosova za kosovske lokalne izbore.

Ilustracija (Beta, arhiva)
 Ilustracija (Beta, arhiva)

U pismu gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću koje je objavila Radiotelevizija Vojvodine, iz vladine kancelarije su tražili da im se obezbedi jedna kancelarija i nekoliko sluzbenika koji će pomoći u registraciji.

Kako se navodi u pismu, pomoć u registraciji interno raseljenih lica neophodna je jer je što veći „izlazak Srba i nealbanaca na prestojeće izbore od velikog značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu“.

Zamenik načelnika za opšte poslove Novog Sada Milovan Amidžić rekao je da u tom gradu ima 5.311 interno raseljenih sa Kosova, a da od tog broja oko 4.500 ima pravo glasa.

Amidžić je dodao da je to prvi dopis, odnosno prvi zahtev vladine kancelarije upućen gradskoj upravi.

„Za sve što dodatno budu tražili od nas, mi ćemo im izaći u susret u skladu s nadležnostima grada“, rekao je Amidžić.

19.08.2013 | 14:11 -> 17:32

MUP: Član Dveri nije vređao Dačića

IZVOR: B92MUP Srbije demantovao je navode medija da je funkcioner pokreta Dveri Slaviša Miletić priveden zbog verbalnog sukoba s premijerom Ivicom Dačićem.

Foto: Beta
Foto: Beta

Slaviša Miletić, član rukovodstva Pokreta Dveri, uhapšen je danas na proslavi 99-godišnjice Cerske bitke, ali ne zbog verbalnog sukoba s premijerom Dačićem, rečeno je za B92 u MUP-u.

„Ta osoba nije bila u kontaktu sa premijerom Dačićem, niti je bilo ikakvog verbalnog sukoba“, rečeno je u MUP-u.

U Ministarstvu dodaju da je Miletić priveden zbog remećenja javnog reda i mira, nakon čega je pušten, kao i da taj događaj nije uticao na odvijanje proslave povodom obeležavanja 99. godišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

„Slaviša Miletić je odranije poznat policiji i ima pet prekršajnih prijava zbog remećenja javnog reda i mira, koje su u postupku, dok je za drsko i bezobzirno ponašanje pravosnažno osuđen“, rečeno u MUP-u.

Ranije danas pokret Dveri je u saopštenju naveo da je Miletić predvodio delegaciju Pokreta Dveri koja je prisustvovala obeležavanju Cerske bitke i prilikom dolaska predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića došao je u verbalni sukob sa Dačićem, koji je trebalo da otvori manifestaciju.

Miletić se obratio Dačiću, kako se dalje navodi u saopštenju, kao „izdajniku Kosova i Metohije, i zapitao ga kako ga nije sramota da dolazi na ovakva značajna istorijska mesta srpskog naroda, koja simbolišu herojstvo i borbu za slobodu, kada je premijer Vlade koja krši sopstveni Ustav i predaje deo državne teritorije terorističkom režimu u Prištini“.

„Umesto Dačićevog odgovora usledila je reakcija policijskih organa koji su priveli Miletića i na taj način poslali jasnu poruku da Srbija klizi u diktaturu i vanredno stanje u kome neće biti moguće izreći ni reč kritike prema režimu koji je na vlast došao na pokradenim izborima prošle godine, pritom kršeći sva svoja predizborna obećanja“, stoji još u saopštenju Dveri.

Taj pokret zahteva da se uhapšeni Slaviša Miletić odmah pusti, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova podsećaju „da uloga policije nije da progoni građane koji govore istinu i bore se za Srbiju, već da zaštiti državu od krivičnih dela izdaje i kršenja ustavnog poretka“.

Iz kabineta premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova za sada nema komentara na ovu vest.

19.08.2013 | 11:36

Radnici privremeno odustali od blokade Kosovskog okruga

Izvor: KIM |

Zbog neredovne isplate privremene novčane naknade, tzv. minimalca, u Kosovskom-upravnom okrugu u Gračanici okupilo se nekoliko desetina korisnika ove naknade.

Zgrada okruga (Foto KIM)

Predstavnik radnika Momčilo Nedeljković KIM radiju je kazao da je namera okupljenih bila da zbog neisplaćenih privremenih novčanih naknada stupe u štrajk i blokiraju Kosovski-upravni okrug.

Nedeljković je dodao da se od toga odustalo jer su od načelnika Vladete Kostića dobili infomaciju da je u Beogradu i da će isplata minimalca biti današnja tema njegovog sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije.

“Načelnik nam je kazao da će danas u Beogradu biti rešavano pitanje isplate minimalca. Namera nam je bila da danas blokiramo srpske institucije koje se nalaze u zgradi Kosovsko-upravnog okruga u Gračanici, ali smo odlučili da sačekamo odgovor kada će biti isplata minimalca”, kazao je Nedeljković i istakao da se sa privremenom novčanom naknadom kasni sedam meseci.

Nedeljković kaže da je kašnjenjem minimalca ozbiljno ugrožen opstanak korisnka ove naknade na Kosovu.

On je pozvao Vladu Srbije da reaguje hitno kako bi taj problem bio rešen.

19.08.2013 | 15:40 > 21:13

Preko opštinskog sajta lakši pristup informacijama

Izvor: KIM |

Masovna upotreba računara i interneta doveli su do mogućnosti da korisnici usluga javne uprave više ne moraju za svaku potvrdu i uverenje da odu do šaltera. Istraživali smo da li je sve to moguće i preko sajta opštine Gračanica.

Foto KIM

Od samog osnivanja opstina Gračanica ima svoju internet prezentaciju. Prema rečima predstavnika opštine, sajt je osmišljen tako da informiše meštane, ali i ostale posetioce o aktuelnim događajima u opštini.

Savetnik gradonačelnika Gračanice Nebojša Perić misli da je internet značajan i za privlačenje investicija. On ističe da je gračanička opština jedna od retkih koje imaju dve veb stranice. Jedna je preko vladinog portala adruga je u saradnji sa civilnim društvom.

“Na svaki način pokušavamo da uputimo naše potencijalne investitore u same postupke. Izvesna kompanija iz Makedonije je pretraživanjem stranice došla na ideju da razvije biznis ovde. Isto tako, imamo i slučaj gde je kompanija iz Slovenije, informišući se preko naše veb stranice, došla na ideju da nam ponudi saradnju vezanu za izgradnju solarne elektrane”, kazao je Perić KIM radiju.

Prema rečima šefa Odeljenja informacionih tehnologija Vlade Popovića, više stotina građana svake nedelje posećuje opštinski sajt.

“Opština se trudi da svojim građanima omogući lakši pristup dokumentima. Imamo dve veb stranice. Jedna je zvanična i na njoj postoji mogućnost apliciranja za građevinske dozvole, izvode iz matičnih knjiga i tako dalje. Ta aplikacija  trenutno ne funkcioniše zbog tehničkih problema, ali će oni biti rešeni prelaskom u novu opštinsku zgradu. Druga stranica se ažurira svakodnevno i ona je informativnog karaktera”, rekao je Popović.

O planovima i aktuelnim događajima u opštini, meštani mogu saznati više i preko društvenih mreža.

Brankica Kostić iz Gračanice kaže da opštinski sajt ređe posećuje zbog nepreglednosti.

“Ranije sa mnogo češće posećivala sajt opštine, sada kasne sa vestima i izgubili su na aktuelnosti. Ne znam ko sada uređuje sajt, ali ranije je bio mnogo pregledniji”, kazala je Kostićeva.

Vlada Ilić iz Preoca kaže da mu ovaj sajt služi za informisanje.

“Sajt posećujem zato što se preko njega informišem o budućim planovima”.

Osim ličnih dokumenata, građani uz korisničko ime i lozinku na ovoj veb-stranici mogu proveriti stanje na svojim komunalnim računima, kao i status zahteva ili žalbi koje su uputili.

29.04.2013 | 00:33 -> 14:57 Osam godina vlasniku „Medikusa“


IZVOR: B92, TANJUG

Priština — Vlasnik klinike „Medikus“ Ljutfi Derviši i njegov sin Arban osuđeni su na ukupno 15 godina i tri meseca zatvora zbog nelegalnih transplantacija organa na KiM.

Foto: Beta
Foto: Beta 

Cokolj Hajdini je osuđen na tri godine zatvora, Abdula Dulja i Islam Bitići su kažnjeni na po jednu godinu uslovno, dok su oslobođeni Driton Jilta i Ilir Redžaj.

Prema optužnici, na klinici „Medikus“, koja se nalazi nedaleko od Prištine, izvršeno je oko 30 nelegalnih transplantacija bubrega. Presudu u Opštinskom sudu u Prištini doneo je sudija Džonatan Ratel.

Ljutfi Derviši kažnjen je sa osam godina zatvora, njegov sin Arban Derviši sa sedam godina i tri meseca zatvora, a imaju obavezu da plate i 10.000 evra, odnosno 2.500 evra.

Novcem koji će njih dvojica platiti biće obeštećene žrtve, javlja „Koha“.

U optužnici je navedeno da je na toj klinici, koja se nalazi nedaleko od Prištine, izvršeno oko 30 nelegalnih transplantacija bubrega.

Siromašnim ljudima iz Turske, Rusije, Moldavije i Kazahstana bilo je lažno obećavano da će dobiti do 15.000 evra po vađenju bubrega, koji su prodavani bogatim pacijentima radi transplantacije.

Foto: Beta

Ti bogati primaoci organa plaćali su i više od 70.000 evra za tranplantaciju bubrega na klinici Medikus. Vlasnik kosovske klinike „Medikus“ Ljutfi Derviši odbacio je na suđenju optužbe za nelegalno presađivanje bubrega.

Početkom meseca, jedan od devetoro optuženih izjasnio se krivim za „nelegalnu medicinsku aktivnost“.

Derviši je optužen da je bio deo lanca trgovine organima i jedan od sedmorice kosovskih Albanaca i dvojice stranaca optuženih za trgovinu ljudskim organima, za organizovani kriminal i za nezakonite aktivnosti u klinici „Medikus“. U odsustvu se sudilo turskom lekaru Jusufu Sonmezu i Izraelcu Moši Harelu, a prema optužnici, vođe kriminalne grupe bili su Derviši, Sonmez i Harel.

Klinika „Medikus“ je radila bez zvanične dozvole, dok je Sonmez imao dozvolu za rad na Kosovu, koju mu je izdalo ministarstvo zdravlja.

Klinika „Medikus“, koja je zatvorena 2008. godine, pominje se i u izveštaju Saveta Evrope, u kome se navodi da su pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“ trgovali organima zarobljenika tokom sukoba 1999. godine.

29.04.2013 | 21:47

„SNS nastavlja politiku Tadića“

IZVOR: B92Beograd — Potvrdilo se ono što smo govorili, da SNS nastavlja politiku Borisa Tadić, rekao je Vladan Glišić aludirajući da izjavu Tomislava Nikolića u Sarajevu.

Glišić, koji je član starešinstva Dveri, u emisiji „Između dve vatre“ na B92 rekao je da je sama njegova izjava bila prilično nespretna, a ono što je potreslo ljude tamo je izjava da su Srbi Bosanci, da je u kampanji rekao da će se izvinjavati sigurno ne bi dobio toliko glsaova.

Nasa istorija ima mnogo više razolga da se izvinjava građanima Republike Srpske, rekao je Glišić.

Jelena Milić, direktorka centra za Evroatlantske studije, za istu izjavu predsednika Nikolića kaže da je došla „bolje ikad nego nikad“, ali i dodala da je skeptična.

„Ja sam skeptična, imajuci u vidu što on sedi u studiju i kaže klečim. Aleksandar Vulin je sam rekao „bolje da se ponizi predsednik nego ceo narod“. Čini mi se da međunarodna zajednica želi da „smandrlja“ celu ovu priču. Imam strah koliko su čvrste osnove Brislskog sporazuma. Ne verujem većinu strvari SNS-u, nije mi jasno da oni koji su palili Jarinje, ambasade, da su se sada promenili. Mislim da je moglo i drugačije, Srbija i region su mali i neke stvari su se mogle isterati do kraja. Meni je SNS neuverljiv, suviše toga im se omane“, navodi Milićeva.

Glišić je rekao da nije bilo potrebe za izvinjenjem Nikolića.

„Da je nastavio sa svojim predizbornim obećanjima, on bi morao da zahteva da se nijedan čovek više ne izruči Hagu. Vrlo je sporno šta se u Srebrenici desilo, genocida nije bilo, ali je bilo ratnog zlocina. Stav Dveri je da se nijedan građanin Srbije više ne izruči Hagu“.

Sa druge strane, Milićeva je rekla da prihvata odluke tih sudova, ali i da aktivno učestvuje u kritici istih i dodala da joj se ne sviđa kaznena politika haškog tribunala.

Glišić je rekao da je podneo krivične prijave protiv premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića jer su prekršili Ustav.

„Ljudi dole će imati strašne posledice, jer su oni učinili krivično delo za koje će jednog dana, kada siđu sa vlasti, odgovarati. Oni su izvukli naše građane iz našeg pravnog sistema i predali ih Tačiju. Ništa nisu postigli, čak ni to što pričaju da će zaustaviti Kosovo ka UN, Tačijevo Kosovo će biti država kada krene ka EU. A Srbija? Srbija će biti ostatak, otvara se niz problema, imaćemo sada gomilu problema i u Vojvodini i u Raškoj“, naveo je Glišić.

Jelena Milić je rekla da pozdravlja sporozum potpisan u Briselu.

„Ta normalizaca je jako važna, to je veliki korak napred, ostaje sada pitanje sadrzaja tog sporazuma, ostaje pitanje oblasti koje nisu pokrivene sporazumom i ostaje pitanje implementacije. Recimo, Rada Trajković smatra da nije „palo nebo“, ali zivot ide dalje, rekle je jednu dobru stvar, da su zakoni u skludu sa evropskim standardima“, rekla je Milićeva.

Gosti emisije prokomentarisali su i seks-aferu koja potresa SPC, sa vladikom Kačavendom.

Glišić je rekao da ne želi da učestvuje u medijskoj podmetačni i da se ovaj skandal aktivirao po potpisivanju sporazuma u Briselu.

„Crkva će to rešiti na pravi način. To je osveta države, jer crkva neće da bude deo onoga sto Brisel i Vašington traže od Srbije. Kritika prema crkvi se ne sprovodi u medijima, nego na jedan sasvim drugačiji način“, kaže Glišić.

Jelena Milić je na isto pitanje rekla: „Razočarana sam“.

29.04.2013 | 20:58

Dačić: Vlada ne predaje Kosovo

IZVOR: BETABeograd — Premijer Ivica Dačić izjavio je da Vlada Srbije ne predaje i ne izdaje Kosovo, već da ga i dalje smatra svojim sastavnim delom, ali „da se mora preživeti“.

Foto: Tanjug, arhiva

Dačić je to rekao na beogradskom aerodromu gde je prisustvovaopovratku zemnih ostataka kraljice Marije Karađorđević u Srbiju, na pitanje novinara da li se poslednjim potezima Vlade Srbije oko Kosova poništavaju ostvarenja iz vremena Balkanskih ratova.

„U vreme vladavine mnogih pripadnika porodice Karađorđević Kosovo nije bilo u sastavu Srbije, ali smo ga na kraju vratili“, rekao je premijer, na šta je patrijarh Irinej dodao da je razlika u tome što je tada srpski narod bio prisutan na Kosovu u većem broju.

Dačić je rekao da je teško porediti Srbiju iz vremena (vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića) Karađorđa ali je ocenio da je Srbija danas „mnogo veća“ nego što je bila u njegovo i u vreme nakon Balkanskih ratova.

Upitan da li se može očekivati da se u Srbiju vrati monarhija, Dačić je rekao da on nije govorio o obliku političkog sistema, već da se vraćanjem zemnih ostataka kraljice Marije ispravlja istorijska nepravda i da svako ima svoje mesto u istoriji.

„A kada se bude donosio Ustav, o toj temi se može razgovarati“, rekao je Dačić.

29.04.2013 | 21:12

Premijer i patrijarh:Istorijski dan

IZVOR: BETABeograd — Povratak zemnih ostataka kraljice Marije u Srbiju je istorijski dan, ne samo za porodicu Karađorđević, već i za celu zemlju, ocenili srpski premijer i patrijarh

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„To je veliki dan i za celu Jugoslaviju, čija je ona bila kraljica. Verujem da su kraljicu Mariju svi voleli i poštovali. Ona se nije bavila politikom, već dužnostima svake majke, a brinula je i o onima kojima je tuđa pomoć bila preko potrebna“, rekao je Irinej.

On je dodao da je kraljica Marija mnoge hranila i utešila, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Irinej je ocenio da je povratkom u Srbiju zemnih ostataka kraljice Marije nakon 52 godine ispravljena velika nepravda.

„To dugo nije bilo moguće. Ali su, bogu hvala, nastale promene koje su omogućile da je dočekamo u dvoru u kojem je živela a u kojem je doživela velike tragedije“, rekao je on.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Dačić je ocenio da država Srbija tim činom pokazuje da poštuje svoju istoriju i da svaki narod koji to ne čini iz istorije ne može da izvuče pouke za pokoljenja koja dolaze.

„Mi smo proživljavali teške trenutke. Preživljavamo ih i sada a nisam siguran da ih nećemo imati i u budućnosti“, rekao je Dačić.

On je ocenio da povratak ostataka kraljice Marije predstavlja akt nacionalnog pomirenja i učvršćivanja jedinstva cele zemlje.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Svi akti od formiranja Odbora za povratak zemnih ostataka Karađorđevića potvrduju da se okrećemo sebi i da će istorija biti nešto što će nas spajati. Povratak će biti čin kojim će se cela Srbija ponositi i koji će biti vezivno tkivo kojim ćemo graditi jedinstvo“, rekao je Dačić.

Savetnik predsednika Srbije Oliver Antić izrazio je zadovoljstvo što su ti zemni ostaci vraćeni u Srbiju, iako je bilo potrebno da prođe više od pola veka da pravda trijumfuje.

„Poznato je da je pravda spora ali je na ovim prostorima posebno spora“, rekao je on.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Antić je dodao da je kraljica Marija bila potomak britanske kraljice Viktorije i da je bila otelotvorenje vrlina svake vrste – mudrosti, hrabrosti i skromnosti, zbog čega je bila najomiljenija kraljica.

„Bila je najsvetliji dragulj na našoj kruni. Zato postoji prava simbolika što je predsednik Srbije odlučio da se Orden Karađorđeve zvezde, sa brilijantima i rubinima, izvadi iz potamnele prošlosti u kojoj je bio 80 godina i da se nosi ispred njenog kovčega, kada bude održana sahrana na Oplencu 26. maja“, rekao je on.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Princ Aleksandar Karađorđević podsetio je da je njegova baba umrla 21. juna 1961. godine i da je bila sahranjena na kraljevskom groblju nadomak Vindzora u Velikoj Britaniji.

„Iako okružena precima i rođacima, bila je daleko od Srbije, naše zemlje i naroda koji je volela svim srcem i čiji je veliki zadužbinar bila. Povratak u Srbiju bila je njena velika želja i ona se danas konačno vratila da bude sahranjena pored supruga i sinova“, rekao je on.

29. apr 2013, 20:00 -> 20:09

Briselski sporazum znači evropsku budućnost

Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas smatra da referendum o briselskom sporazumu nije potreban, jer ga je podržalo oko 90 odsto poslanika u Skupštini. Gostujući u emisiji „Oko“, najavio je da će DS, ako Vlada ipak odluči da ga raspiše, pozvati birače da podrže sporazum.

Referendum o briselskom sporazumu nije potreban, jer ga je podržala velika većina u Skupštini Srbije, ocenio je predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas gostujući u emisiji Oko. Objašnjava da referendum ima smisla samo ako treba da pomogne da se dobije široka podrška, ali da isto tako „može da bude i opasan“, pogotovo ako ne izađe 50 odstoupisanih glasača.

Dragan-Djilas.jpg„Ako Vlada ipak odluči da raspiše referendum, onda će ga DS podržati, jer između briselskog sporazuma i evropske budućnosti je znak jednakosti“, kazao je Đilas.

Predsednik DS-a objašnjava i da su poslanici te stranke u Skupštini podržali sporazum, jer suprotna opcija znači izolaciju zemlje i dovodi u pitanje bezbednost Srba na Kosmetu.

Ipak, ocenjuje da građanima treba govoriti istinu, a to je da je Srbija ovim sporazumom nešto dobila, a nešto izgubila.

„Treba Srbima na severu reći da od sutra više neće biti predstavnika MUP-a Srbije, ali da će ipak tamo gde žive Srbi biti policajac Srbin, da škole neće biti u sistemu Srbije, nego iz sistema Kosova, ali će deca učiti po našim programima“, kaže Đilas i objašnjava da će slična pravila važiti i za zdravstvo i sudstvo.

Predsednik DS-a smatra da je sporazum ne treba predstavljati kao veliki uspeh, jer je to „neka vrsta poraza“, ali da „treba da to prihvatimo i krenemo u budućnost jedinstveni“.

Đilas je kritikovao rad pojedinih ministara u aktuelnoj vladi, ali je rekao i da će sada DS sve svoje snage koncentrisati na dobijanje datuma za pregovore sa EU, jer je Evropa zajednički cilj.

„DS nije secesionistička stranka“

Govoreći o zahtevima za raspisivanje vanrednih pokrajinskih izbora u Vojvodini, Đilas je rekao da je to loša ideja i da je ta stranka na vlast u pokrajini došla na legalnim i legitimnim izborima.

„Tako bih ja mogao da tražim raspisivanje predsedničkih izbora, jer i predsednik Nikolić danas ima manji rejting nego ranije, a u njegovoj bivšoj stranci postoji čovek koji ima duplo veći rejting“, kaže Đilas.

Ocenjuje i da politički protivnici žele da agresivnom kampanjom prikažu DS kao secesionističku stranku i kao primer za to naveo je pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, kojeg optužuju da želi da odvoji Vojvodinu od ostatka Srbije, iako je reč
o sinu pravoslavnog sveštenika.

Đilas je kritikovao „kao veoma opasnu“ izjavu funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojana Kostreša da bi Vojvodini trebalo dati prava koja se sada daju Srbima na Kosovu.

„Srbima su ta prava data u odnosu na albansku većinu sa kojom su ratovali“, kaže Đilas i postavlja pitanje „u odnosu na koga građani Vojvodine treba u Srbiji da dobiju ta prava“.

Predsednik DS-a ocenio je i da nije dobro što predsednik Srbije Tomislav Nikolić uvodi praksu da svaki predsednik Srbije mora da se izvinjava za zločine u Srebrenici 1995. godine.

Đilas smatra da je dobro „što je Nikolić shvatio da je izvinjenje za Srebrenicu potrebno“, ali da je loše što to nije shvatio ranije.

29.04.2013 | 10:51

Razbuktao se požar kod Leposavića

Izvor: TV Most |

Požar kod sela Rodelj u opštini Leposavić protekle noći se ponovo razbuktao, zbog čega su od jutros vatrogasne ekipe, pripadnici civilne zaštite i radnici Šumskog gazdinstva ponovo na terenu.

Vatrogasne ekipe od jutros nastoje da zaustave širenje požara prema lokaciji Letine, gde su zasadi borove šume i jedna kuća.

Zbog gustog dima, visokih temperatutra i nepristupačnog terena otežno je gašenje požara u ataru sela Rodelj gde je juče izgorelo oko 15 hektra hrastove šume, a na području Borčana u požaru je izgorelo oko 60 hektara bukove šume.

Požar se juče ponovo razbuktao oko 20 časova.

Nikolić: Očekujemo da pozicija Izraela o KiM bude očuvana

Tanjug | 29. april 2013. 09:53 > 13:28 |

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se na početku dvodnevne posete Izraelu sa predsednikom Šimonom Peresom

 Tomislav Nikolić i Šimon Peres u Jerusalimu / Tanjug-AP

Tomislav Nikolić i Šimon Peres u Jerusalimu / Tanjug-AP

JERUSALIM – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić založio se danas u Jarusalimu za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Izraela i zahvalio toj zemlji na principijelnoj podršci stavu Srbije o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije, izrazivši pri tom nadu da će ta pozicija biti očuvana.

Nikolić je, posle razgovora sa izraelskim predsednikom Šimonom Peresom, kome je uputio poziv za uzvratnu posetu Srbiji, rekao da je njegova poseta Izraelu izraz zahvalnosti Srbije i njegove lične na tom doslednom i principijelnom stavu.

„Moja poseta je izraz zahvalnosti i za podršku naporima koje ulažemo sa ciljem iznalaženja rešenja koje bi bilo u interesu stabilnosti. Srbija je posebno zahvalna na razumevanju sa kojim država Izrael pristupa tom pitanju od velikog značaja za nas. Očekujemo da će postojeća pozicija biti sačuvana“, kazao je Nikolić.

Nikolić je poručio da u „državu Izrael dolazi sa velikim zadovoljstvom i u uverenju da će njegova poseta rezultirati daljim jačanjem saradnje Srbije i Izraela na obostranu korist.
„Moja poseta se realizuje u svetskim i regionalnim okolnostima koje još više nameću potrebu jačanja bilateralne saradnje Srbije i Izraela i na taj način jačanja njihovih pojedinačnih i zajedničkih kapaciteta za suočavanje sa izazovima savremenog sveta“, kazao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, Srbija želi da dalje unapređuje ekonomsku saradnju sa državnom Izrael, a njegova poseta ima za cilj da reafirmiše mogućnosti i potrebu za daljem jačanjem saradnje u oblasti investicija, finansija, poljoprivrede, informacionih tehnologija i vojnobezbednosnom sektoru.

On je rekao i da kao posebnu čast i privilegiju doživljava to što će imati priliku da u ime Srbije i njenih građana oda počast žrtvama holokausta u memorijalnom centru Jad Vašem.
„Kako sam obaveštan, tu postoji i poseban deo posvećen logoru Jasenovac u kome je tokom Drugog svetskog rata na teritoriji takozvane Nezavisne države Hrvatske vršena masovna egzekucija na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma“, kazao je Nikolić.

On je istakao da je za njega posebna privilegija i poznanstvo i razgovor sa predsednikom Izraela Šimonom Peresom, koji je, kako je rekao, inspiracija svim nacionalno odgovornim liderima u svetu.

Istovremeno, on je Peresa pozvao da uzvrati posetu i dođe u Srbiju.

Predsednik Izraela izjavio je da je veoma zadovoljan što EU ozbiljno razmatra Srbiju kao novu članicu zbog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, ističući da sve konflike treba rešavati na taj način.

„Vi na Balkanu prolazite kroz fazu evrointregracija, koje sada oživljavaju. Veoma sam srećan što EU sada ozbiljno razmatra mogućnost da prihvati Srbiju kao novu članicu. Takođe sam veoma srećan zbog vašeg dijaloga sa Kosovom. Svi konflikti treba da budu razrešeni dijalogom“, poručio je Peres posle razgovora sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.

Izraelski predsednik se založio za jačanje saradnje dve zemlje, ističući prijateljstvo dva naroda i mogućnost za obogaćivanje tog prijateljastva novim sadržajima.
„I predsednik Nikolić i ja želimo da gradimo svet koji se zasniva na nauci i novim tehnologijama u novim svetskim odnosima“, rekao je Peres.

On je preneo uveravanja Nikoliću da će u Izraelu uvek biti prihvaćen kao pravi prijatelj, kod ljudi koji koji žele prijateljstvo sa srpskim narodom.
„Želimo da to prijateljstvo u budućnosti ispunimo novim sadržajima, pre svega saradnjom u oblasti nauke, tehnologije i poljoprivrede“, kazao je Peres.

On je dodao da je posebno zadovoljan sto je u delegaciji Srbije i ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežavić, ističući da je poljoprivreda za Izrael važno naučno područje.

Peres je Nikoliću poželeo dobrodošlicu i prestonoci Izaela ističući da se nada da će poseta srpskog predsednika biti „puna prijateljstva i zadovoljstva“.

%d bloggers like this: