29.01.2016 |08:00 -23:59 -Srbija i srpska diplomatija za Kosovo i Metohiju „NAPREDUJE“ kao „@ – puž uz oranje“… jer je vode birani prevaranti, nestručnjaci i lopovi koji su spremni preko leševa da idu kako bi ostvarili svoje narkomansko-političke ambicicije!


Građani Kosovske Mitrovice poručili Oliveru Ivanoviću da izdrži

Istina je jedna i ona će pobediti – Oliver Ivanović nije kriv. Tražimo odmah i bezuslovno slobodu za Olivera, a od svih političkih predstavnika Srba, i ovde i u Beogradu – da svaki razgovor sa predstavnicima međunarodne zajednice započnu pitanjem šta je sa Oliverom i njegovim ljudskim pravima. Osudivši njega, sudi se svima nama. Svi smo mi Oliver, i on je jedan od nas. Srbija će pomoći da bude pravde i za Ivanovića, i za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ovo su ključne poruke sa danas održanog protesta podrške lideru GI SDP i nekadašnjem političkom vođi Srba sa Severa, Oliveru Ivanoviću, u Severnoj Mitrovici. Današnjem skupu podrške prisustvovalo je preko hiljadu građana Severne Mitrovice, ali i ostalih mesta na Kosovu i Metohiji. Protest je održan na centralnom mitrovičkom trgu Šumadija, a završen protestnom šetnjom do zgrade Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici.

Ksenija Božović: Istina je jedna i ona će pobediti – Oliver nije kriv

Građani Kosovske Mitrovice poručili: Oliver nepravedno osuđen, da bude istrajan i da izdrži!

Građane koji su danas učestvovali u protestu podrške pitali smo – koja je njihova poruka Oliveru Ivanoviću:

„Nedužan čovek je u zatvoru zato što je Srbin, da bi Albanci uspostavili sud koji će da sudi za njihove ratne zločine koje su počinili nad srpskim življem. Što su srpskom narodu, ljudima, deci, ženama organe vadili i to ceo svet zna i ne osuđuju, a osuđuju nevinog čoveka.“

„Da što pre izađe iz zatvora.“

„Sve najbolje, daj Bože što pre da izađe.“

„Brzo da dođe kod nas u Mitrovicu, da nam brani grad!“

„Samo da izdrži.“

„Da izdrži. I volela bih da je još naroda, da izađu svi da podrže njegovu borbu, jer smatram da je nepravedno osuđen i da svi treba da budu uz njega – ne samo mi iz Kosovske Mitrovice, nego da treba da dođe ceo Sever Kosova i cela Srbija da ga podrže i da istraju u borbi za njegovu slobodu.“

„Želeo bih lično i u ime svojih prijatelja da mu poručim da izdrži, jer nam je neophodan kao i svaki Srbin i kao jedna od umnijih glava na Severu KiM-a i da izdrži, pre svega zbog sebe i svoje porodice, a onda i zbog nas – svih Srba na Severu i na KiM-u. “

„Poruka je da bude istrajan, da izdrži do kraja i nadam se da će pravda pobediti.“

Sa druge strane, građani sa kojima smo danas razgovarali, imali su različite odgovore na pitanje  da li današnji protest može da utiče na odluku suda:

“Može sigurno da utiče. I dokle god budemo ovako pokazivali srpstvo biće nešto od nas, jer je nedužan čovek u zatvoru.”

“Teško da može da utiče na odluku, možda nešto, ali čisto sumnjam.”

“Kad bi bilo što više ljudi, verovatno da može. Narod može da izvrši neki pritisak na EULEX, na ovaj sraman sud i da ga oslobodi, nadam se.”

“Pošto se kod njih sve unapred zna, teško da može, ali mi smo se okupili da pružimo podršku i iskažemo svoje negodovanje sa ovom sramnom presudom.”

“Nadamo se da može, da malo preispitaju svoju sudsku presudu i da pobedi pravda.”

Potpredsednica GI SDP, Ksenija Božović, istakla je u svom obraćanju da je poruka onima koji sude Oliveru Ivanoviću – jasna, a to je „da ga neće slomiti“.

„Možete podmetati i lažno optuživati, ali istina je jedna i ona će pobediti – Oliver nije kriv. A. to ste vi i u svojoj presudi potvrdili. Ipak, odlučili ste da ni za šta osudite čoveka na devet godina zatvora,“ kazala je Božović, dodajući:

„Juče ste ga opet odveli u zatvor i odvojili od porodice. Na osnovu čega pitamo se. Na osnovu kojih dokaza? Ima dokaza da je Oliver pomogao svima, bez obzira na veru i naciju. Ima dokaza da je razgovarao sa svima, da se zalagao za mir. Ima dokaza da je cenjen i na Kosovu i Metohiji, i u regionu, i u svetu. O tome su svedočili i Srbi i Albanci. A ko je svedočio u korist vaših navodnih dokaza? Niko pošten, jer dokaza za tako monstruoznu optužnicu nemate,“ podvukla je Božović.

Ona je, takođe, dodala da „onima koji su ovde došli sa zadatkom da uspostave vladavinu prava“, poručuju „jasno i glasno  – dosta je bilo“.

„Vlada Srbije da pokaže da poštuje EULEX, koliko EULEX poštuje njene garancije“

„Tamnica Olivera Ivanovića nije ništa drugo do sinonim evropskog zakonodavnog mraka. Od danas smo svi mi Oliver i vešto ćemo se boriti za silu prava, a  protiv vašeg prava sile. Pozivamo i Vladu Srbije da primeni recipročne mere i prema EULEX-u pokaže da ih poštuje koliko oni nju i njene garancije,“ zaključila je Božović.

Kozarev: Oliver se zatvara dok krvnici naše dece uživaju u privilegijama

Protestu podrške lideru GI SDP prisustvovao je i zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev.  On je poručio da Srbi znaju šta je pravo i pravda „mnogo duže i mnogo bolje od onih koji nam tu pravdu i pravo pokušavaju da dele.“

„Ako kažu da nema dokaza za krvnike putnika autobusa koji je dignut u vazduh kod Podijeva, ako nema dokaza za one koji su streljali našu decu u Goraždevcu – o kakvom pravu i pravdi govorimo?“- upitao je Kozarev.

„Nema većeg šamara, onih koji pokušavaju da dele pravdu sada, od toga da se, u trenutku kada Srbija pred svim međunarodnim institucijama traži pravdu i pravo i samo jedno – pravičnost, istinu za Olivera, on zatvara, dok krvnici naše dece, očeva, majki, komšija, prijatelja – uživaju u privilegijama i slobodi,“ dodao je dalje Kozarev, poručivši da će Srbija „pomoći da bude pravde i za Olivera, i za srpski narod na KiM-u“.

„Molim vas da budemo hrabri i dostojanstveni, imajmo nadu da će se i ova farsa od postupka okončati istinom i pravdom. Sačekajmo da se ovaj drugostepeni postupak završi,“ zaključio je zamenik direktora Kancelarije za KiM na protestu u Severnoj Mitrovici.

Protestu je, pored Kozareva prisustvovao i oficir za vezu Beograda sa Prištinom Dejan Pavićević, kao i predsednik Srpske liste Slavko Simić, dok su se okupljenima obratili i i član GI SDP i odbornik SO Severna Mitrovica Igor Simić, književnik i novinar iz Gračanice Živojin Rakočević, predstavnik Udruženja gluvih i nagluvih Kosova i Metohije Svetomir Radisavljević, a pročitano je i pismo predsednika Odbora Vlade Republike Srpske za pomoć Srbima na KiM-u, Milorada Arlova.

Kosovski osnovni sud u Severnoj Mitrovici proglasio je lidera GI SDP Oliver Ivanović 21. januara krivim za „ratni zločin“ iz ’99, za šta je i osuđen na 9 godina zatvora. Još jedan protest podrške nekadašnjem političkom vođi Srba sa Severa KiM-a, prethodno je održan prošle subote – 23. januara i u Beogradu.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala „KoSSev“ nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

PSSE: Usvojena rezolucija povoljnu po Srbiju; Kosovo ubuduće učestvuje u radu

Parlamentarna Skupština Saveta Evrope usvojila je sinoć rezoluciju o stanju ljudskih prava na Kosovu, koju je predložio izvestilac iz Španije – Avgustin Konde. „Obezbeđivanje poštovanja vladavine prava i borba protiv korupcije“ – moraju biti prioriteti za kosovske vlasti, a „široka, endemska korupcija u svim aspektima vlade, pravosuđa i ekonomije“ negativno utiče na živote ljudi na Kosovu – poručili su parlamentarci. Oni su, takođe, pozvali kosovske vlasti da „osude sve etnički motivisane napade“, preporučivši Birou ove skupštine da modifikuje „sadašnji format saradnje sa Skupštinom Kosova“, kako bi u delegaciji Kosova bile zastupljene i manjinske zajednice. Šefica delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini SE, Aleksandra Đurović, izjavila je za Tanjug da je Rezolucija povoljna po Srbiju, s obzirom na to da su odbijena tri amandmana nepovoljna po Srbiju – o obavezi formiranja Zajednice srpskih opština, odbijanju članstva Kosova u UNESCO  i o UNMIK-u, to jest, saradnji Kosova sa INTERPOL-om i EUROPOL-om. Za razliku od ove rezolucije, koju srpski predstavnici u Savetu Evrope, ocenjuju kao statusnu neutralnu, Spoljno politički odbor Evropskog parlamenta je u juče usvojenim rezolucijama o Kosovu i Srbije, pozdravio početak pregovora Srbije za pristup Evropskoj uniji i napredak koji je postignut u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozvavši zemlje članice koje nisu priznale Kosova da to i učine.

Koha: Delegacija Kosova učestvovaće u radu PSSE, iako nije član Saveta Evrope

Kosovski mediji su, izveštavajući o usvajanju Rezolucije, naveli da „iako Kosovo nije član Saveta Evrope, delegacija Skupštine Kosova će ubuduće učestvovati u radu Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, ali i da neće imati pravo glasa.“

Amandman o UNMIK-u prošao samo zahvaljujući jednom glasu

Takođe, prištinski mediji su izvestili i o tome da je amandman o UNMIK-u i saradnji Kosova sa INTERPOL-om i EUROPOL-om usvojen zahvaljujući razlici od jednog glasa.

„Amandman koji je imao veliki odjek u medijima na Kosovu i koji se bavio ‘povratkom’ UNMIK-a na Kosovo, uprkos pokušaju nekih članova da ga izmene, te da umesto ‘Skupština ohrabruje UNMIK’ glasi „Skupština ohrabruje vlasti Kosova’, prošao je bez izmena koje je predložilo 17 članova, uključujući tri članova Albanije – Valjentine Ljeskaj, Petrita Nesljija i Namike Doklje. Albanski član Makedonije, Emira Mehmeti, uopšte nije bila u prostoriji tokom glasanja. Promena je odbijena zahvaljujući samo jednom glasu, 53 protiv i 54 u korist i tri uzdržana – od predstavnika Austrije, Slovenije i Švedske,“ navodi Koha, podsećajući da se nadležnosti UNMIK-a tiču EUROPOL-a i INTERPOL-a.

Ovaj portal, međutim, ističe i da kosovska strana nije podnela nijedan predlog – amandman na rezoluciju.

U rezoluciji, u kojoj su upućene kritike na račun Kosova kada su u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije, ističe se i da je na Kosovu postignut napredak u oblasti demokratije – organizacijom parlamentarnih izbora 2014. godine, a pozdravlja se i usvajanje ustavnih amandmana za formiranje Specijalnog suda.

„PSSE je izrazio žaljenje, međutim, da je zakonodavni rad Skupštine Kosova odložen zbog mnogobrojnih zastoja, otkrivajući nesposobnost političkih snaga da razviju konstruktivan dijalog. Takođe su osuđene nedavne manifestacije nasilja u Skupštini Kosova, koje su ključne i odgovorne za podrivanje poverenja ljudi u demokratske institucije,“ saopšteno je iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Što se tiče zaštite ljudskih prava i odnosa između zajednica, PSSE je pozvao vlasti da „osude sve etnički motivisane napade“, i da „pokažu osećaj odgovornosti u svom javnom diskursu“, kako bi „smirili tenzije.“

PSSE je, takođe, pozvao Beograd i Prištinu da nastave dijalog, sa ciljem normalizacije njihovih odnosa, ocenjujući da su „dostupnost evropske perspektive i za Beograd i za Prištinu“, i „dalje jačanje standarda“ od „velikog značaja za demokratsku sigurnost na Kosovu, kao i za stabilnost zapadnog Balkana u celini.“

Na kraju, PSSE je preporučila da njen Biro izmeni sadašnji format saradnje sa Skupštinom Kosova“, sa ciljem određivanja delegacije koja bi „osigurala zastupljenost i manjinskih zajednica, pored većine i opozicije“.

„Pristup statusno neutralan“

A srpska delegacija u PSSE ocenila je da je rezolucija povoljna po Srbiju.

„Rezolucija je povoljna za nas i ima dosta kritika na račun korupcije i poštovanja ljudskih prava. Gospodin Konde i Savet Evrope imaju stav da ostaju pri statusnoj neutralnosti i poštovanju vrednosti kojima se bavi SE,“ navela je šefica delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini SE u izjavi za Tanjug.

Ona je objasnila da su odbijeni amandmani albanske strane kojim se tražilo da se iz Rezolucije izbriše obaveza formiranja Zajednice srpskih opština i kojim je trebalo da se promeni deo teksta u kojem je navedeno da je UNESCO odbio članstvo Kosova u toj organizaciji, tako da se navede samo rezultat glasanja. Ali i amandman prema kojem bi „Kosovo moglo direktno da sarađuje sa Europolom i Interpolom, a ne preko UNMIK-a,“ što je, kako je navela, deo Rezolucije.

„Oni su u odsustvu izvestioca Kondea, koji nije ponovo izabran na decembarskim izborima u Španiji, hteli to da izmene, ali na plenumu se glasalo i sva tri amandmana su odbijena. Rezolucija je usvojena kakva je bila,“ objasnila je ona.

A član delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini SE, Žarko Obradović je, kako je preneo Tanjug pohvalio rad izvestioca Kondea, navodeći da je „u pitanju veoma kvalitetan dokument“ i da „pozdravlja pristup statusne neutralnosti koji je gospodin Konde primenio u izradi Rezolucije“.

„Rezolucija konstatuje brojne negativne pojave i događaje, na koje Srbija već 17 godina ukazuje, a na koje i do danas nisu dobijeni odgovori,“ dodao je Obradović.

Podsetimo, Spoljno politički odbor Evropskog Parlamenta usvojio je juče rezolucije o Kosovu i Srbiji, u kojim su članovi tog parlamenta pozdravili početak pregovora Srbije za pristup Evropskoj uniji i napredak koji je postignut u normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, naglasivši da bi „tim odnosima pomoglo kada bi sve zemlje članice EU priznale Kosovo“.

„Poslanici Evropskog parlamenta su, takođe, uzeli u obzir da pet zemalja članica EU još uvek nisu zvanično priznale Kosovo, dodajući da, ukoliko bi sve zemlje članice EU to učinile, da bi to donelo veću stabilnost u regionu i pomoglo u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije,“ navedeno je u jučerašnjem saopštenju EP-a.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala „KoSSev“ nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

U Ajovi otvoren prvi strani konzulat – otvorilo ga Kosovo

Foto: Kosovsko ministarstvo spoljnih poslova/sa otvaranja konzulata u Ajovi

U centru grada Des Moines u američkoj saveznoj državi Ajovi, danas je otvoren konzulat Kosova – prva strana diplomatska kancelarija u istoriji ove države, potvrdilo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova. Konzulat je otvorio kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači, uz ambasadorku Kosova u SAD-u Vljoru Čitaku. Ceremoniji otvaranja  prisustvovali su najviši zvaničnici Ajove i predstavnici američkog Stejt departmenta, ali i mnogobrojne medijske ekipe. Nacionalna garda Ajove od 2011. godine blisko sarađuje sa Bezbednosnim snagama Kosova, a iz te, kako i jedna i druga strana ističu – „vojne saradnje“, rodila se inicijativa za dalje produbljivanje saradnje i tešnje povezivanje, te se tako 2013. godine „Republika Kosovo“ zbratimila sa državom Ajovom, da bi se sada – tri godine kasnije, otvorio i prvi konzulat. 

„Nakon više od tri godine priprema, plava i zlatna zastava Republike Kosovo zavijoriće ponosno na zgradi ‘Saddlery’ (jedna od najznamenitijih istorijskih zgrada u Ajovi, prim. red.) na aveniji ‘Court’, označavajući važan korak ka specijalnim vezama između države Ajove i Republike Kosovo,“ napisali su u uvodu nedavnog, dužeg članka „Zašto Kosovo dolazi u Ajovu“, najavljujući večerašnje otvaranje – Kim Hajdeman (Kim Heidemann) i američki general-major Timoti Or (Timothy Orr).

Upravo je ovaj general predložio otvaranje konzulata Kosova za vreme službovanja kosovskog ambasadora Arkana Ismailjija, koji je, potom, uspeo kosovske zvaničnike da ubedi da se otvori konzulat.

„Prijateljstvo Kosova sa narodom Ajove je najstarije za državu Kosovo. Započelo je sa trupama Nacionalne garde koje su učestvovale u okviru mirovnih snaga Ajove još od 2003,“ rekao je Tači na večerašnjem otvaranju konzulata. On je dalje dodao da će se prvobitna saradnja u „izgradnji mira i sektoru bezbednosti“, sada „proširiti na ostale sfere života“.

Među domaćinima su bili senatorka države Ajova – Džoni Ernst (Joni Kay Ernst), guverner Ajove – Teri Brenšted (Terry Edward Branstad), gradonačelnik Des Moinese -Tomas Kouni (Thomas Michael Franklin Cownie) i direktor kancelarije za pitanja južne i centralne Evrope Stejt departmenta – Tomas Jazdgerdi (Thomas K. Yazdgerdi), a uz druge predstavnike Državnog sekretarijata SAD. Ceremoniji je prisustvovalo i više od sto ličnosti iz poslovne zajednice i drugih značajnih sektora Ajove, ali i velik broj medijskih ekipa.

U proteklim danima, tokom priprema za otvaranje konzulata, mediji iz Ajove su detaljno pisali o prijateljskim odnosima Kosova i ove savezne američke države, navodeći imena organizacija i grupa koje su radile zajedno sa kosovskim zvaničnicima kako bi došlo do ovog „poduhvata bez presedana“.

„Ali većina zasluga ide građanima – vojnicima Ajove,“ bili su jednoglasni u oceni, kao i samo zvaničnici.

Sama senatorka Ernst nedavno je istakla da je Nacionalna garda Ajove partner sa Kosovskim bezbednosnim snagama i da sprovodi vojne vežbe sa Kosovom, te da dve „države“ održavaju i obostrane trgovinske veze.

„Ova kancelarija, kroz raznovrsnost usluga za koje se očekuje da pruži, doprineće proširenju saradnje između Kosova i Ajove, pružajući mogućnosti za bliža partnerstva i njihovo promovisanje u ekonomiji i turizmu,“ navelo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, podsećajući na međusodbne bliske civilne i vojne veze od 2011. godine:

„Kosovo i Ajova imaju bliske civilne i vojne veze koje datiraju iz 2011. godine, kada je Nacionalna garda u Ajovi ostvarila saradnju sa Bezbednosnim snagama Kosova, dok je sporazum uzajamnog partnerstva, bratimljenja između Republike Kosovo i države Ajove, potpisan između guvernera Ajove i predsednice Kosova, 2013. godine.“

Od 2003, više od 700 članova Nacionalne garde Ajove bilo je angažovano na Kosovu, dok je više kosovskih delegacija do sada posećivalo Ajovu.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala „KoSSev“ nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

Komandant NATO-a za Evropu sledeće nedelje na Kosovu

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu, general Filip Bridlav, boraviće sledeće nedelje na Kosovu. 

Bridlav će zajedno sa komandantom KFOR-a, general majorom Guljuelmom Luiđi Miljetom, u četvrtak – 4. februara, u 17:45, u kampu „Film city“, održati konferenciju za medije na kojoj će govoriti o, kako je saopšteno iz KFOR-a, ovoj misiji na Kosovu, kao i o NATO operacijama.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala „KoSSev“ nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.

Vučić: Nastavićemo da insistiramo na dijalogu

Premijer Aleksandar Vučić istakao je danas da će Beograd nastaviti da insistira na rešavanju problema sa Prištinom, jer je to od značaja za bolji život i Srba i Albanaca, a ne za neki budući izborni rezultat, što prištinske vlasti imaju na umu.Aleksnadar Vučić

„Mi ćemo nastaviti da insistiramo na dijalogu i na rešavanju problema slobodnog protoka robe i ljudi, zato što ima mesta za srpski biznis u svakom mestu na KIM, ne samo tamo gde Srbi žive“, primetio je premijer.

Takođe, prema njegovim rečima, ima prostora za Albance da razvijaju biznis na celoj teritoriji Srbije.

„Za nas je to bitno da to radimo, ne samo zbog evropskih integracija, već zbog toga što sa tim ljudima moramo da živimo zajedno u godinama i decenijama koje dolaze“, kazao je premijer.

Vučić je istakao da su ga stoga iznenadile izjave koje su stizale iz Prištine posle najnovije runde dijaloga Beograda i Prištine, jer nemaju mnogo veze sa realnošću.

„Govorili su neke stvari koje se uopšte nisu dešavale na našim razgovorima. Ako to nekome više prija neka to tako radi, ali to sa realnošću nema mnogo veze“, poručio je Vučić u izjavi novinarima.

Prema njegovim rečima, očigledno je da neki „od njih“ ne mogu da se izvuku iz dnevnopolitičkih problema i da im je glava u nekim budućim izborima, nego u trenutnom rešavanju problema.

On je izrazio nadu da će uspeti da to prevaziđu i da će moći da ponovo govore o temama važnim za poboljšanje života građana.

Objavljen spisak primljenih stažista

Kancelarija za pitanja zajednica objavila konačan spisak stažista koji će u narednih šest meseci raditi u institucijama Kosova.Prošlogodišnji kandidati koji su prošli stažiranje u institucijama 

Za razliku od prošle godine kada je bilo samo oko 350 prijavljenih za 100 mesta, ove godine taj proj premašio je 800.

Direktor Kancelarije za pitanja zajednica Ivan Tomić rekao je da se nada da će odabrani opravdati poverenje i svojim radom dati značajan doprinos zajednicama kojima pripadaju.

“Nije bilo lako odlučiti se za 100 od 800 kandidata, ali verujem da će oni koji ove godine nisu prošli pokušati ponovo već krajem leta i dobiti šansu da pokažu svoje znanje u opštinama i ministarstvima”, rekao je Tomić.

Stažisti uglavnom dolaze iz opština južno od Ibra, dodaje Tomić istučući da ostaje žaljenje što nema dovoljno kadidata iz opština na severu.

“Nedovoljno poznavanje centralnih institucija, nepojavljivanje u zakazanom terminu ili nedostatak dokumentacije su razlozi zbog kojih broj primljenih stažista iz tog kraja nije veći”, kaže Tomić.

Odabrani kandidati provešće šest meseci u lokalnim i centralnim institucijama Kosova, a kako Tomić kaže, nakon završenog stažiranja nije im zagarantovano radno mesto.

Ovaj projekat Kancelarije za pitanja zajednica podržava ambasada Norveške na Kosovu.

Konačan spisak primljenih kandidata može se naći na zvaničnom sajtu Kancelarije za pitanja zajednica.

Program stažiranja namenjen je nevećinskim zajednicama na centralnom i lokalnom nivou. Zastupljenost nevećinskih zajednica na ovoj listi napravljena je u skladu sa njihovom zastupljenošću u skupštini Kosova, i to po sledećem rasporedu i u skladu sa osvojenim bodovima na intervjuu. Program je finansijski podržan od strane ambasade Kraljevine Norveške.

Srpska zajednica – 49 kandidata
Bošnjačka zajednica – 14 kandidata
Turska zajednica – 9 kandidata
Romska zajednica – 7 kandidata
Egipćanska zajednica – 6 kandidata
Aškalijska zajednica – 6 kandidata
Goranska zajednica – 4 kandidata
Albanska zajednica kao nevećinska zajednica na lokalnom nivou ima 5 kandidata.

Obaveštenje o narednim koracima biće poslato mejlom. Molimo kandidate sa liste da redovno proveravaju svoje e-mail adrese.

Lista primljenih kandidata za Program stažiranja

Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 314 Slavić, Anđelija 22.06.1990 Dobrotin Gračanica Srbin 100.00
2 474 Luković, Novak 19.03.1996 Zvečan Zvečan Srbin 100.00
3 514 Jakovljević, Tamara 21.03.1993 Plemetina Obilić Srbin 100.00
4 856 Panajotović, Jovica 30.10.1991 Šilovo Gnjilane Srbin 100.00
5 126 Janković, Marko 04.10.1992 Šilovo Gnjilane Srbin 99.67
6 325 Živić, Vladica 23.12.1991 Gornja Gušterica Priština Srbin 99.33
7 302 Arsić, Igor 13.10.1985 Čaglavica Gračanica Srbin 98.00
8 849 Lazić, Miljana 01.07.1995 Bresje Kosovo Polje Srbin 97.33
9 385 Šarkočević, Ivan 12.11.1993 Berivojce Štrpce Srbin 97.00
10 264 Stojković, Goran 28.12.1989 Pasjane Parteš Srbin 95.33
11 451 Jović, Aleksandra 23.03.1994 Laplje selo Gračanica Srbin 95.00
12 128 Janković, Milan 27.06.1991 Šilovo Gnjilane Srbin 94.00
13 146 Novaković, Zorica 31.01.1990 Parteš Parteš Srbin 93.75
14 599 Mitić, Mirjana 18.04.1986 Laplje Selo Gračanica Srbin 92.67
15 563 Rašić, Igor 13.06.1990 Gračanica Gračanica Srbin 92.33
16 857 Tasić, Stefan 28.06.1994 Ranilug Ranilug Srbin 92.00
17 393 Vukašinović, Veljko 16.04.1990 Leposavić Leposavić Srbin 91.67
18 495 Maksimović Trajković, Miljana 22.04.1987 Gračanica Gračanica Srbin 91.67
19 455 Simić, Milica 30.03.1991 Laplje selo Gračanica Srbin 91.33
20 087 Čanović, Aleksandar 17.07.1988 Dobrotin Gračanica Srbin 91.00
21 370 Stojković, Snežana 15.05.1990 Gračanica Gračanica Srbin 91.00
22 699 Dešić, Milica 09.03.1993 Gračanica Gračanica Srbin 91.00
23 076 Serafimović, Dragana 16.03.1993 Pasjane Parteš Srbin 90.67
24 144 Maksimović, Milica 18.12.1991 Gračanica Gračanica Srbin 90.00
25 255 Nedeljković, Stefan 11.03.1989 Laplje Selo Gračanica Srbin 90.00
26 323 Đorđević, Snežana 03.08.1992 Staro Gracko Lipljan Srbin 90.00
27 250 Živić, Milan 23.01.1990 Preoce Gračanica Srbin 89.67
28 501 Staletović, Ana 22.10.1986 Berivojce Štrpce Srbin 89.67
29 850 Tripković, Miloš 01.12.1993 Plemetina Obilić Srbin 89.67
30 804 Maksimović, Miloš 21.04.1991 Pasjane Parteš Srbin 89.33
31 284 Cvejić, Milena 21.02.1994 Gračanica Gračanica Srbin 89.00
32 317 Vitošević, Petar 15.07.1986 S. Mitrovica S. Mitrovica Srbin 89.00
33 858 Mitrović, Miroslav 10.10.1986 Parteš Parteš Srbin 89.00
34 203 Nedeljković, Lazar 16.08.1990 Gračanica Gračanica Srbin 88.67
35 436 Đorić, Ivan 14.05.1992 Laplje Selo Gračanica Srbin 88.67
36 229 Stojanović, Ivana 17.08.1995 Gračanica Gračanica Srbin 88.50
37 040 Vučić, Aleksandar 03.06.1992 D.Gušterica Gračanica Srbin 88.33
38 195 Natić, Dragana 10.10.1990 Ranilug Ranilug Srbin 88.33
39 216 Milošević, Miroslav 14.06.1987 Parteš Parteš Srbin 88.33
40 442 Stevanović, Goran 10.10.1989 Strpce Štrpce Srbin 88.33
41 006 Simonović, Milena 23.06.1987 Laplje selo Gračanica Srbin 88.00
42 108 Antić, Aleksandar 14.11.1990 Berivojce Kamenica Srbin 88.00
43 291 Miladinović, Milena 05.06.1992 D. Brnjica Priština Srbin 88.00
44 729 Stefanović, Stevica 16.05.1988 Prilužje Vučitrn Srbin 88.00
45 051 Marković, Marija 04.10.1992 S. Mitrovica S. Mitrovica Srbin 87.67
46 237 Šešlija, Nataša 06.06.1993 Gračanica Gračanica Srbin 87.67
47 497 Rašić, Tamara 04.05.1994 Dobrotin Gračanica Srbin 86.67
48 560 Arsić, Slobodan 18.11.1988 Glogovce Gnjilane Srbin 86.67
49 086 Mitić, Brankica 13.02.1988 Šilovo Gnjilane Srbin 86.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 438 Aliti, Vildana 10.07.1993 Prizren Prizren Bošnjak 100.00
2 530 Hoxha, Arnella 13.08.1993 Orahovac Orahovac Bošnjak 99.00
3 373 Ukić, Sanela 10.08.1993 Gračanica Gračanica Bošnjak 97.00
4 719 Bektešević, Aldijana 18.11.1990 S. Mitrovica S. Mitrovica Bošnjak 96.33
5 653 Veliji, Ahmet 09.05.1992 Mušnikovo Prizren Bošnjak 95.33
6 846 Haliti, Sanel 24.02.1990 Prizren Prizren Bošnjak 95.33
7 371 Murić, Irma 23.12.1994 Peć Peć Bošnjak 95.00
8 103 Dili, Mirnes 26.03.1992 Mušnikovo Prizren Bošnjak 94.75
9 409 Bajrami, Vildon 23.07.1992 Prizren Prizren Bošnjak 94.67
10 340 Zulji, Elmedin 11.12.1992 Prizren Prizren Bošnjak 94.33
11 069 Azizović, Anita 04.07.1986 Prizren Prizren Bošnjak 94.25
12 080 Smaili, Enes 16.02.1995 Mušnikovo Prizren Bošnjak 93.67
13 192 Cucović, Ilda 06.06.1994 Peć Peć Bošnjak 93.67
14 814 Hajdarpašić, Edin 20.12.1990 Vitomirica Peć Bošnjak 93.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 389 Cerkez, Tansel 01.02.1990 Priština Priština Turčin 95.67
2 064 Figen, Janovali 01.04.1993 Priština Priština Turčin 92.75
3 022 Nuza, Fiona 16.11.1992 Priština Priština Turčin 92.25
4 388 Sunguri, Xhanasu 06.05.1995 Priština Priština Turčin 90.67
5 099 Kurteshi, Didem 22.03.1993 Priština Priština Turčin 90.50
6 245 Mustafa, Ali 19.01.1990 Gnjilane Gnjilane Turčin 90.00
7 567 Avdiu, Festona 20.09.1995 Gnjilane Gnjilane Turčin 89.50
8 641 Abdulla, Aysel 08.07.1989 Gnjilane Gnjilane Turčin 84.33
9 640 Imami, Arta 24.09.1991 Gnjilane Gnjilane Turčin 81.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 097 Berisha, Argenita 19.04.1993 Rogove Đakovica Rom 93.50
2 178 Menekshe, Urma 04.08.1995 Prizren Prizren Rom 87.50
3 721 Krasniqi, Qendresa 09.12.1988 Miloševo Gnjilane Rom 87.33
4 310 Morina, Jeton 27.02.1989 Orahovac Orahovac Rom 83.33
5 845 Biondina, Zeneli 18.05.1994 Priština Priština Rom 83.33
6 277 Haxhiu, Teuta 19.01.1989 Priština Piriština Rom 78.00
7 279 Toska, Zonjusha 07.01.1992 Peć Peć Rom 59.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 435 Shabani, Rabije 23.02.1995 Kosovo Polje Kosovo Polje Aškalija 90.00
2 151 Shabani, Arben 22.08.1992 Uroševac Uroševac Aškalija 89.00
3 263 Ilazi, Bajram 04.09.1993 Đurkoc Štimlje Aškalija 87.33
4 037 Limani, Kadri 29.02.1996 Lipljan Lipljan Aškalija 86.00
5 266 Osmani, Valdete 31.03.1992 Uroševac Uroševac Aškalija 86.00
6 240 Osmani, Gyltene 20.04.1994 Uroševac Uroševac Aškalija 85.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 332 Gashi, Enise 26.03.1995 Priština Priština Egipćanin 100.00
2 347 Lala, Fridon 13.06.1991 Priština Đakovica Egipćanin 100.00
3 422 Bellacerka, Lindita 28.05.1996 Đakovica Đakovica Egipćanin 74.50
4 423 Sefa, Atdhe 22.05.1989 Đakovica Đakovica Egipćanin 68.25
5 397 Gerbani, Edon 13.12.1991 Đakovica Đakovica Egipćanin 64.33
6 511 Qehaja, Erodita 14.08.1990 Đakovica Đakovica Egipćanin 59.67
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 275 Neziri, Fatmir 01.09.1993 Ljubižde Prizren Goranac 100.00
2 445 Vejapi, Semija 07.01.1993 Priština Priština Goranac 96.00
3 219 Ibiši, Sait 26.04.1991 S. Mitrovica S. Mitrovica Goranac 93.00
4 688 Hamza, Anita 09.01.1994 Peć Peć Goranac 79.00
Red. br. Br. app. Prezime i ime Datum rođenja Adresa Opština Nacionalnost Bodovi
1 478 Ademi, Amir 10.12.1985 Kišnica Gračanica Albanac 100.00
2 231 Ademi, Arbenita 11.01.1992 Kišnica Gračanica Albanac 97.20
3 446 Azemi, Arbrore 12.12.1990 Kisnica Gračanica Albanac 84.67
4 081 Ramadani, Arte 14.08.1996 Kusce Novo Brdo Albanac 81.67
5 105 Vehapi, Avni 26.06.1990 Suvi Do Gračanica Albanac 59.25
Advertisements

21.01.2016 |08:00 -23:59 – Žalostan je danšnji dan! Dok Šiptarski ekstremisti i teroristi uspešno napreduju ka Evropskom Parlamentu i Uniji, na bazi zauzimanja teritorije Srbije na KiM sa druge strane Evropa sa svojom misijom EULEX-a uspešno uništava predstavnike Srba i njihove porodice, uz podršku Beograda i Vičićeve mafijaške Vlade….Njihive reči zajedno sa svojim „satelitima“, su manipulativne laži na sve što kažu….Zato smo tu, gde jesmo…


EP ratifikovao SSP sa Kosovom

Evropski parlalament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom na redovnom januarskom zasedanju u Strazburu.Evropski parlament.

SSP sa Kosovom stupio je na snagu, nakon što su se o njemu izjasnili poslanici iz 47 zemalja članica EU i to je prvi formalni korak ka članstvu u Uniji.

Ministar za evropske integracije Bekim Čolaku zahvalio je poslanicima EP, koji je danas usvojio Sporazum o stabilizaciji pridruživanju između Kosova i Evropske unije, koji će, kako je rekao, uticati na jačanje reformskih procesa i na „ubrzavanje sna o učlanjenju Kosova u Evropsku uniju“.

„Ovaj sporazum koji sam i ja potpisao u oktobru prošle godine, sada je dobio zeleno svetlo i od Evropskog parlamenta i ostaje samo da uskoro stupi na snagu posle odluke o zaključku Saveta EU. Zahvaljujem svim evropskim poslanicima koji su glasali da se Kosovu obezbedi put ka realizaciji njegovog evropskog sna davanjem saglasnosti na ovaj istorijski sporazum“, napisao je Čolaku na svom Fejsbuk profilu.

Inače, na sajtu EP je objavljeno da je za SSP sa Kosovom glasalo 486 poslanika, protiv je bilo 102, a uzdržanih 81.

Sporazum sa Kosovom, koji ima za cilj unapređivanje političkog dijaloga i trgovine sa EU, potpisali su kosovski premijer Isa Mustafa i visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u oktobru 2015. godine.

Kosovski parlament ratifikovao je sporazum u novembru.

Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora

Lider Građanske incijative SDP Oliver Ivanović osuđen na devet godina zatvora u postupku koji se protiv njega i četvorice Srba više od godinu dana vodio za najteža krivična dela, među kojima je i ratni zločin nad civilima. Ostala četvorica oslobođena optužbi.

Oliver Ivanović 

Ivanoviću je izrečena presuda u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Oliver Ivanović je proglašen krivim za ubistvo grupe Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice i osuđen na devet godina zatvora, a oslobođen je za drugi slučaj ubistva i pokušaja ubistva 2000. godine.

Ivanovića je osudilo Euleksovo sudsko veće, kojim je predsedavala rumunka Roksana Komša, na devet godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih 14. aprila 1999. godine.

Sudija Komša navela je u presudi da su srpske snage tada organizovale akciju čišćenja Južne Mitrovice sa ciljem proterivanja Albanaca, da su brojne albanske porodice silom izbačene iz svojih kuća i stanova i da su muškarci odvojeni od žena i dece.

Ivanović je, kako je navedeno u presudi, bio deo paramilitaraca, nosio plavu uniformu i bio je naoružan, a pred devetoricom Albanaca na pitanje jednog člana srpske paravojne policije „Šta da rade sa njima (Albancima)“ Ivanović je odgovorio: „Što me pitas, postupi po naređenju“.

Sudija je navela da je Ivanović bio svestan operacije proterivanja i ubijanja Albanaca civila i „da je voljno postupao znajući da će doći do ubistva“.

U presudi je navedeno takođe da se nije moglo ustanoviti van svake sumnje da je Ivanović, kada je preduzimao radnje, postupao u svojstvu lidera, vođe srpskih paramilitaraca ili vođe srpske policije.

Ivanović je oslobođen optužbi za krivična dela iz februara 2000. godine.

Vreme od skoro dve godine provedeno u pritvoru biće uračunato u zatvorsku kaznu, a dužan je da nadoknadi troškove suđenja u iznosu od 750 evra.

Kako javlja dopisnik RTS-a, penzionisani pukovnik MUP-a Dragoljub Delibašić oslobođen je optužbi.

Optužbi su oslobođeni i profesor Aleksandar Lazović, pravnik Nebojša Vujačić i advokat Ilija Vujačić koji su se takođe teretili da su tokom 1999. i 2000. godine počinili više krivičnih dela protiv albanskih civila.

Izricanje presude Oliveru Ivanoviću, zakazano za 10 časova, bilo je kratko odloženo zbog tehničkih problema. Rad je nastavljen bez ozvučenja u sudnici.

Pored velikog broja članova porodica, prijatelja, građana i novinarskih ekipa, izricanju presude Ivanoviću i ostalim optuženima prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Dušan Kozarev i oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević.

Oliver Ivanović je uhapšen u januaru 2014. godine, a suđenje pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici počelo je 18. decembra iste godine.

Ivanović i Delibašić su se nalazili u kućnom pritvoru, dok su se ostala trojica Srba branila sa slobode.

Sudski proces trajao je više od godinu dana.

Tahiri: Bez srpskih izbora na Kosovu

Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri je u ime kosovske vlade obećala da prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji “neće biti sprovedeni na Kosovu”.

Edita Tahiri

Tahirijeva je najavu srpskih zvaničnika da će izbori biti održani i na Kosovu nazvala „propagandom koja se neće ostvariti“.

Srbija je uz podršku OEBS-a 2014. godine otvorila 10 biračkih mesta na Kosovu i na njima je pravo glasa imalo 107.958 kosovskih Srba.

Tahiri, koja u Briselu učestvuje u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, je izjavila da su se dve strane dogovorile da se od 15. marta krene sa sprovođenjem sporazuma o priznavanju diploma.

Štrpce: Zaplenjena vozila “Magistrale”

Pripadnici carine Kosova zaplenili su danas oko 12 časova tri vozila preduzeća AD “Magistrala”, radne jedinice na Brezovici.Zaplena vozila (Foto TV Herc)

Kako TV Herc nezvanično saznaje, razlog za zaplenu je taj što vozila nemaju plaćenu carinu u sistemu carine Kosova.

Zaplenjena vozila koriste se za održavanje lokalnih puteva u opštini Štrpce.

12.10. 2015|08:00 -23:59 – Negativna dinamika za život Srba na KiM, opet… Za žaljenje je sve ali eto tu smo i čekamo ih da dođu…


Zahtev Kosova za prijem u UNESCO uvršten u dnevni red; Hašim Tači: „Ovo je mala, ali važna procedularna pobeda“

12.10. 2015, 13:11 Izvor: KoSSev

Foto: B92/Screenshot

Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je danas na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u ovu organizaciju, objavio je Hašim Tači na svom Fejsbuk profilu. Kosovo je, međutim, kako navodi zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, Serđ Kislicija (Sergiy Kyslytsya) – uvršteno u dnevni red Izvršnog saveta konsenzusom, a ne glasanjem. 

„Malo pre u Parizu, Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je u dnevni red i tačku o članstvu Kosova u ovu organizaciju – što je podržalo 47 država. Ovo je mala proceduralna pobeda, ali važna, jer se sada možemo fokusirati na glasanje koje je sledeće nedelje,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine napisao je na svom Twitter nalogu da je odluka o osvajanju  tačke 43 – zahtev Kosova donešena bez glasanja:

„197. sednica Izvršnog odbora. Dnevni red usvojen koncenzusom, ne glasanjem. Stavka 43 – zahtev Kosova za članstvo.“

Povezani članak:

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

Beogradski mediji navode da će se definitivna odluka o članstvu Kosova doneti sledeće srede, iako je prethodno bilo najavljeno da će se to desiti 21. oktobra.

UNESCO-ovom dokumentu, u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO“ koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije, navodi se da Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a i dodaje da je ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta.

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

12.10. 2015, 1:29 Izvor: KoSSev

„Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“  Ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta, navodi se u UNESCO-ovom dokumentu u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije. Izvršni savet UNESCO-a danas razmatra zahtev Kosova za učlanjenje, dok će definitivna odluka o zahtevu, odnosno – preporuka, biti doneta do 21. oktobra. Kosovski zvaničnici ni u finišu ove trke, kako veruju da se nalaze u toj fazi, ne prestaju sa snažnim višegodišnjim lobiranjem, u okviru čega su pojačali vidljivost sinhronizovanih PR poruka. U okviru digitalne diplomatije, preko društvenih mreža, oni na mestima za svoje naslovne fotografije, odavno već imaju postavljene specijalno dizajnirane fotografije na francuskom i engleskom „Kosovo u UNESCO“, a predstavljaju se i štampana dokumenta i monografije u luksuznim izdanjima, koji idu u prilog učlanjenju Kosova u ovu važnu svetsku organizaciju. Sa druge strane, „teška diplomatska borba“, kako su srpski zvaničnici nazvali svoju ‘kontra-kampanju’, nije vidljiva u javnosti. Ipak, dan pred odluku o zahtevu Kosova za učlanjenje, srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio je juče pismo članicama UNESCO, navodeći da je taj zahtev za Srbiju „apsolutno neprihvatljiv“. Premijerovo pismo jedino je zvanično pismo srpskih zvaničnika protiv kosovskog članstva u ovu UN-ovu organizaciju. Iz crkve poručuju da se sa srpske strane radi više nego što se to vidi. Tu je i skoriji izveštaj OEBS-a  „Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ u kojem se navodi da je broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a. 

Na zvaničnoj Internet stranici UNESCO-a, u dokumentu u kojem se navodi „očekivana aktivnost“ – preporuka Izvršnog saveta UNESCO-a, a u vezi sa zahtevom Kosova, nalazi se i zahtev za učlanjanje koji je kosovski ministar za spoljne poslove, Hašim Tači, prosledio ranije UNESCO-u, posredstvom Albanije. U dokumentu se navodi i da je pitanje članstva Kosova ušlo u privremeni dnevni red Saveta, ali i razlozi zašto bi Savet UNESCO-a trebalo da donese pozitivnu odluku kada je u pitanju učlanjenje Kosova.

„Republika Kosovo prihvata UNESCO-ov statut i spremna je da ispuni obaveze koje proizilaze iz njenog zahteva i da doprinese troškovima organizacije,“ navodi se u dokumentu i dodaje da je ovakva odluka u skladu sa tim što „zemlja koja nije članica UN-a, može da podnese zahtev za članstvo u organizaciji i to po preporuci Izvršnog saveta, a glasanjem dvotrećinske većine Generalne konferencije“.

Ujedinjene Nacije nazvale Kosovo „republikom“

Uprkos UN-ovom formalnom nepriznavanju nezavisnosti Kosova, u istom dokumentu se Kosovo, međutim, više puta naziva „republikom“.

Priložen je i spisak imena 47 zemalja koje su potpisale zahtev Kosova za učlanjenje – Albanija, koja je i predala zahtev Kosova, Austrija, Bahrein, Balize, Burkina Faso, Čad, Kosta Rika, Obala Slonovače, Danska, Dominikanska republika, El Salvador, Estonija, Finska, Francsuka, Gabon, Gambia, Nemačka, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Kuvajt, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Holadija, Oman Panama, Papua Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Slovenija, Somalija, Južni Sudan, Švedska, Togo, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Amerika, Velika Britanija, Severna Irska, Ujedinjena Republika Tanzanija i Vanuatu.

Mustafa: Članstvo u UNESCO u „završnoj fazi“ – rezultat snažnog rada kosovskih institucija; Srbiji potrebno „više vremena da bude izlečena od posledica svog zla“

Kosovski premijer, Isa Mustafa poručio je da „Kosovo ulazi u završnu fazu pristupanja UNESCO-u, te da će Kosovo „poštovati sve svetske standarde očuvanja i negovanja kulturne baštine, na osnovu Ustava i sveobuhvatnog plana Martija Ahtisarija i stručnosti UNESCO.“

„Ovo je rezultat snažnog rada kosovskih institucija i poverenja, jer je Kosovo uspelo da stvori u međunarodnoj zajednici snažnu podršku naših prijatelja,“ napisao je Mustafa na svojoj Fejsbuk stranici, istakavši i da je „krajnje vreme za rukovodstvo Srbije da razmotri kako da poboljša svoju zemlju, a ne kako da pogorša Kosovo“, jer je, kako je naveo, „više vremena potrebno“ da Srbija „bude izlečena od posledica svog zla.“

Kosovo „garantuje specijalni status SPC-u“

Kosovska diplomatija je snažno lobirala za članstvo u UNESCO, ne samo od dana podnošenja zahteva za učlanjenje, već i godinama unazad, a niz, gotovo svakodnevnih sastanka lidera kosovske spoljne diplomatije sa zvaničnicima različitih zemalja koje su podržale i koje bi mogle da podrže članstvo Kosova, pred zasedanje Izvršnog saveta, kulminiralo je nedavnim pismom kosovskih zvaničnika delegacijama u UNESCO-u.

‘Kontra-kampanja’: Pismo Premijera i Patrijarha; Nikolić i Vučić „zamolili“ da Slovenija, odnosno Grčka ne podrže članstvo Kosova

‘Kontra-kampanja’ srpskih zvaničnika koja do sada u javnosti nije bila vidljiva, svodila se na pojedinačne izjave, zahteve, molbe i dva zvanična pisma upućena UNESCO – jedno generalnom sekretaru ove organizacije, a jedno članicama UNESCO.

Juče je srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio pismo članicama UNESCO-anavodeći da je zahtev „neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, ali i da „nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.“

Premijer Srbije je prethodno, kako su preneli beogradski mediji, i „zamolio“ grčkog premijera, Aleksisa Ciprasa, da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESCO.

A predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, zamolio je svog slovenačkog kolegu, Boruta Pahora, iako je Slovenija jedna od zemalja koja je potpisala zahtev Kosova za učlanjenje, da „Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji“ po pitanju članstva Kosova u UNESCO,  a uprkos, kako je rekao, različitim stavovima dveju država po pitanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

O pismu kosovskih zvaničnika na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda?; srpska diplomatija radi više nego što se to vidi 

Srbija je zvanično zatražila da pitanje kulturne baštine i imovine SPC bude uvršteno u teme Briselskog dijaloga krajem prošlog meseca, a srpski Patrijarh je pismo UNESCO-u povodom mogućeg članstva Kosova uputio dva meseca nakon kosovskog podnošenja zahteva.

Ipak, kako KoSSev saznaje od izvora bliskom SPC-u,  u vezi sa pitanjem članstva Kosova u UNESCO, radi se „više nego što se to vidi“.

Iz izvora bliskim SPC-u, KoSSev saznaje i da će se o pismu kosovskih zvaničnika i daljem razvoju događaja oko UNESCO-a verovatno raspravljati na sledećem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda.

„Crkva je već ranije izrazila svoje zabrinutosti u pismu Patrijarha generalnom sekretaru UNESCO-a. Budući da je Vlada Srbije već zatražila razgovor o srpskoj baštini u Briselu, SPC očekuje početak tog dijaloga u skladu sa već pomenutim Patrijarhovim pismom,“ navodi za KoSSev, takođe, naš izvor.

„Na dan kada je Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu započeo sednicu, državni kosovski lideri su uputili zajedničko pismo nacionalnim delegacijama, tražeći podršku za članstvo u ovoj agenciji Ujedinjenih nacija,“ javila je prošle nedelje Koha Ditore, dodajući da je u dokumentu „pobrojan niz razloga zašto Kosovo treba da bude deo ovog mehanizma.“

„U pismu koje je potpisala predsednica Atifete Jahjaga, predsednik Skupštine, Kadri Veselji, premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, oni su naveli da će Republika Kosovo nastaviti da preuzima obaveze koje proističu iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana, koji srpskoj crkvi pruža ustavnu zaštitu identiteta, imovine i specijalnu veze sa Srbijom,“ dodaje Koha.

Uz pismo je poslat i izveštaj nekadašnjeg grčkog oficira za vezu na Kosovu i nekadašnjeg specijalnog savetnika Evropske unije za pitanja srpskog nasleđa na Kosovu, a sadašnjeg spoljnog savetnika kosovske vlade za pitanja kulturnog i verskog nasleđa, Dimitrisa Mošopulesa.

OEBS: tendencija rasta broja incidenata nad baštinom SPC-a 2013. 

Iako kosovski zvaničnici, učlanjenjem Kosova u UNESCO – garantuju „specijalan status“ SPC-u, zvanična statistika za sada, međutim, ne ide u prilog tome da će kosovske institucije i zaista zaštiti ugroženu imovinu SPC-a. Pored toga što su srpske crkve i manastiri najviše stradali 1998., 1999. i 2000. te marta 2004., prema najskorijem izveštaju OEBS-a„Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ od prošle godine, broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine je u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a.

„Povećani broj bezbednosnih incidenata pogađa pre svega baštinu Srpske pravoslavne crkve. Ukupno, tokom 2011. godine, Kosovska policija je zabeležila 55 bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne i verske baštine, od čega je 16 incidenata usmereno protiv lokaliteta zaštićenih operativnim naređenjem. Od tih 16 incidenata, dva su se dogodila na lokacijama koja su pod 24-časovnom zaštitom Kosovske policije. U 2012., 36 od ukupno 57 incidenata (63%), pogodilo je lokalitete baštine Srpske pravoslavne crkve, a 2013., 41 od ukupno 87 incidenata (47%) je bilo usmereno protiv baštine Srpske pravoslavne crkve,“ stoji u ovom izveštaju.

OEBS: „Nagli porast provala u crkve prvenstveno usled ekonomske motivacije“; skrnavljenje nadgrobnih spomenika – „neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca“

Međutim OEBS navodi da se „broj incidenata značajno povećao tokom 2013,“ ali i da je ova organizacija „praćenjem situacije“, uočila da je do ovakvog naglog porasta došlo „prvenstveno usled povećanog broja provala u crkve sa ekonomskom motivacijom (ova dela kvalifikuju se ili kaokrađa, ili kao oštećenje verskih objekata)“.

„Osim toga, deset prijavljenih slučajeva nanošenja štete grobljima Srpske pravoslavne crkve dogodilo se samo u januaru 2013. Procenjuje se da ovi incidenti predstavljaju neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) koji su ubijeni u sukobu 2000-2001,“ dodaju iz OSCE-a.



Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatska borba oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je između Srbije i Kosova vođena još od 2009. godine. Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi  se vodila kao kosovska.

Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog saveta UNESCO-a, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova. Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno.

Albanci upali u srpsko selo, vikali „Ubij Srbina“

12.10.2015, 9:37Izvor: B92

Foto: Beta/AP

Albanski navijači sa više od 30 automobila i zastavama Velike Albanije ušli su u srpsko mesto Laplje Selo, vređali meštane i uzvikivali „Ubij Srbina“ i OVK.

Prema rečima meštana navijači su iz automobila u pokretu vukli i udarali prolaznike, pljuvali ih i psovali na srpskom jeziku.

Veće incidente sprečila je kosovska policija koja je intervenisala na poziv meštana i preusmerila kolonu vozila prema Prištini.

Kosovska policija pojačala je patrole u srpskim mestima kako bi sprečila nove incidente.

Posle završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije, u kojoj je pobedom Albanija obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo, slavilo se u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Pored vatrometa i drugih pirotehničkih sredstava, čula se povremeno i pucnjava iz vatrenog oružja, a jedan mladić srpske nacionalnosti tom prilikom je ranjen.

Uhapšen Aljbin Kurti

12.10.2015, 22:10 | Izvor: KoSSev

Foto: Veriu.info

00:10 – Aljbin Kutri oslobođen

Pokret Samoopredeljenje objavio je na svojoj Fejsbuk stranici da je njihov lider oslobođen. Oni navode da je „Kurti oslobođen pritiskom građana“ i dodaju „da će pritisak građana takođe zaustaviti Zajednicu“.

23:30  Sukob policije i aktivista Samoopredeljenja

Kosovska policija sukobila se sa aktivistima Samoopredeljenja koji su se okupili ispred policijske stanice u Prištini, zahtevajući da se lider ovog pokreta, Aljbin Kurti, koji je večeras uhapšen i oslobodi, navode kosovski mediji.

Policija koristi suzavac kako bi rasterala demostrante, dok demostranti koriste kontejnere postavljene na ulici kao štit kako bi sprečili da policija dospe do njih, a služe se i kamenicama. Kosovski mediji navode da je povređen veliki broj policajaca, kao i potpredsednik pokreta Samoopredeljenje Driton Čauši.

22:10 – Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti uhapšen je pre oko sat vremena zajedno sa Glaukom Konjufcem na putu Uroševac – Priština, kada se, zajedno sa još dvojicom aktivista ovog pokreta, vraćao sa stranačkih aktivnosti iz Skoplja, saopštio je ovaj pokret na svojoj Fejsbuk stranici. Oni su petnaestak minuta kasnije, na istoj stranici pozvali građane da se okupe ispred centralne policijske stanice u Prištini koja se nalazi u nekadašnjoj ulici Kragujevačkoj,  popularno – Devedesetdvojci, a sada Ljuana Haradinaja. Iz ovog pokreta tvrde da Kosovska policija, koja je privela Kurtija, nije imala nalog ili bilo kakav dokument.

Samoopredeljenje tvrdi da se Kosovska policija odlučila da „kroz nasilje zaštiti Zajednicu“, da su ovakve akcije „neprihvatljive“, a da je za neodgovornost kriva aktuelna vlast.

„Državna policija i nasilne mere su nepodnošljivi i dovešće do još veće krize u zemlji“, naveli su iz Samoopredeljenja.

Kosovski mediji su kao udarnu, preneli vest da je ovaj opozicioni aktivista uhapšen, a portal Veriu.info objavio je i ekskluzivne fotografije hapšenjaOni su se takođe pozvali na dva saopštenja pokreta Samoopredeljenje. Još uvek, međutim, nema potvrde iz Kosovske policije da je Kurti priveden, odnosno šta mu se stavlja na teret, kao ni to koliko građana se trenutno okupilo ispred policijske stanice u centru Prištine.

Kurti je na sednici kosovske skupštine prošle nedelje bacio suzavac kako bi ovu sednicu i prekinuo. Neke od poslanika, kako su kamere zabeležile, polivao je vodom, a pristalice Samoopredeljenja u skupštini su koristile i pištaljke. Ovo nasilje, kako su jednoglasno ocenili visoki međunarodni predstavnici, upravo je naišlo na njihovu snažnu osudu.

Đurić osudio napad na Jablanovića: Ovakvi napadi nas vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja

12.10. 2015, 9:59|Izvor: KoSSev

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je jutrošnji napad na kuću predsednika opštine Leposavić Dragana Jablanovića rekavši da „nas napadi ovakve vrste vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja“. On je istovremeno dodao da se ne sme dozvoliti da „poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga“.

„Napad na bilo kog Srbina na Kosovu i Metohiji prirodno izaziva strah i preti da destabilizuje situaciju u Pokrajini. Proteklih godina su uloženi ogromni napori kako bi se Srbima u pokrajini omogućilo da, kao i svi drugi žitelji Evrope, žive u atmosferi vladavine prava. Napadi ove vrste vraćaju nas u atmosferu nespokojstva i bezakonja,“ naveo je Đurić i dodao:

„Policija mora da ima svest o tome da napadi na legitimno izabrane političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji imaju posebnu težinu, i da se zato ne sme dozvoliti da, poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga.“

Pročitajte još:

Jablanović o napadu za RTK2: Nemam neprijatelje

Đurić je istovremeno pozvao nadležne organe da pronađu počinioce i utvrde motiv ovog napada.

Podsetimo, na kuću gradonačelnika opštine Leposavić, Dragana Jablanovića, rano jutros bačena je eksplozivna naprava. Povređenih nije bilo, ali je tom prilikom naneta materijalna šteta na kući i jednom vozilu.

Jablanović je, prošle nedelje, razrešen dužnosti sa mesta predsednika Privremenog organa opštine Leposavići na njegovo mesto je imenovan Zoran Todić. On je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije.

06.10.2015|08:00 – 23:55| Na Kosovu i Metohiji mračno i žalosno, od ljudi koji su eksponenti „politike“ koja se eksperimentalno vodi pod geslom, „što gore to bolje“…


Zoran Todić novi predsednik Privremenog organa Leposavića;

Vlada razrešila Dragana Jablanovića a postavila njiegovog komšiju iz ULAZA !!! Prethodnik je išao u neke škole i bio dobar u manipulisanju i krađi na potpis dok novi NIJE IŠAO U ŠKOLE DOK NIJE POSTAO VLAST, A SADA ĆE DA RADI POSAO ZA ONE KOJI GA POSTAVIŠE, NA NJEGOVO IME.

NJEGOV KOMŠIJA JABLANOVIĆ OSTADE PO KOSOVSKOM GRADONAČELNIK LEPOSAVIĆA KOJI GRADI ŠIPTARSKU OPŠTINU LEPOSAVIĆ PUNIM SRCEM I PUNIM DŽEPOVIMA…

06.10.2015, 18:37 | Izvor: KoSSev |

Predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dragan Jablanović razrešen je dužnosti na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije, saznaje KoSSev u Vladi. Jablanović je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije. Na njegovo mesto imenovan je Zoran Todić. Jablanović u svom zahtevu, u koji je KoSSev imao uvid, između ostalog navodi da je imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupio period „potpunog zapostavljanja opštine Leposavić“, koje je „poslednjih nedelja septembra kulminiralo u politički obračun prema njemu i njegovim najbližim saradnicima“, te i da on ne može da „dopusti zapostavljanje opštine koje se, kako kaže, „vrši u cilju njegovog diskreditovanja“.

„Imenovanjem Marka Đurića na mesto direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju nastupa period potpunog zapostavljanja naše opštine od strane Kancelarije za KiM, da bi to zapostavljanje u poslednjim nedeljama septembra 2015. godine kulminiralo u otvoreni politički obračun od strane direktora Kancelarije za KiM prema meni i mojim najbližim saradnicima,“ navodi se u zahtevu Jablanovića i dodaje:

„Ja kao čovek od autoriteta i imena u opštini Leposavić koju sam vodio i u periodu od 1996. do 01. 05. 2001. godine, ne mogu da gledam i da dopustim zapostavljanje naše opštine koje se vrši od strane Kancelarije za KiM, a sve u cilju mog diskreditovanja i rehabilitacije onih ljudi koji su aktivno sprovodili politiku bojkota 2013. godine koja je bila suprotna politici Vlade Srbije.“

Dragan Jablanović: Neka Đurić radi šta misli da treba; Albanci šta traže to i dobiju, nema ZSO bez ukidanja privremenih organa; Srpska će brzo da padne

U uzjavi za KoSSev gradonačelnik Leposavića i doskorašnji predsednik Privremnog organa ove opštine tvrdi da mu nije poznato da je razrešen dužnosti, a da je ovu vest čuo od nas i od još jednog novinara koji ga je pozvao. Jablanović nije želeo da komentariše ovu odluku dalje od onog što je naveo u prethodnom zahtevu za razrešenje, ali je ipak dodao:

„Ja sam sam tražio, nije problem. Neka Marko Đurić radi kako on misli da treba. Do sad je i ova opština bila jedna, a sad će i ona da se pocepa. Ali ova Srpska neće da traje dugo, ovo će brzo da padne. Ako hoće Zajednicu, ovo će morati da ugase.“

Na pitaje na sta misli, Jablanović je odgovorio da se radi o srpskim opštinskim privremenim organima i dodao:

„Pa moraju privremeni organi da prestanu sa radom, ako hoće da se formira Zajednica. To su Albanci tražili, a šta oni traže to se odobri.“

Jablanović u svom zahtevu dalje napominje da Direktor Kancelarije od svog imenovanja  do danas nikad nije u svojstvu direktora posetio opštinu Leposavić i ističe:

„U 2015. godini do današnjeg dana nismo dobili od Kancelarije za KiM nijedan dinar za investicije iako smo usvojili budžet za 2014. i 2015. uz dogovor sa Kancelarijom za KiM sa višemilionskim potraživanjima za određene kapitalne investicije.“

Jablanović zaključuje da će nastaviti da vodi opštinu Leposavić jer, kako navodi, „pored mesta Predsednika Privremenog organa na koje nudi ostavku“, ima jednu „odgovorniju funkciju koju je dobio od građana Leposavića na izborima 2013. godine.

Novoimenovani predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić je i sadašnji predsedavajući kosovske Skupštine opštine Leposavić.

Blic: Haradinaj dao Jablanoviću 100.000 evra

Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je pred prošlogodišnje kosovske izbore donedavnom lideru Srpske liste Aleksandru Jablanoviću dao 100.000 evra, koje ovih dana pokušava da dobije nazad, prenosi danas „Blic“, pozivajući se na više neimenovanih srpskih i albanskih izvora na Kosovu.Aleksandar Jablanović

Haradinaj je, kako piše taj list, u međuvremenu shvatio da je Jablanović pare uzeo za sebe, pa sada intezivno od njega traži „prebijanje duga“, a povraćaj svog novca je prvo tražio od predstavnika Beograda na Kosovu, piše „Blic“.

Taj list objašnjava da je Haradinaj dao 100.000 evra za kampanju Srpske liste kako bi osigurao da posle izbora njegova stranka i Srpska lista zajedno prave vladu.

Izvori „Blica“ kažu da Jablanović nije vratio novac i da je ušao u koaliciju sa Hašimom Tačijem, od koga je takođe uzeo pare.

Haradinaj je ubrzo tražio novac, ali mu je Jablanović objasnio da to nije bio dogovor sa njim, već sa Beogradom, te ga uputio na Kancelariju za Kosovo i Metohiju, gde su Haradinaju rekli da nemaju pojma o čemu priča.

Jablanović je nedavno smenjen sa čela Srpske liste, a umesto njega je postavljen Branimir Stojanović.

Jablanović je za „Blic“ sve demantovao, navodeći da je reč o instinuacijama koje plasiraju neki Srbi sa Kosova.

„Ljudi koji plasiraju te svoje nenormalne gluposti veći su kriminalci od mene. Nakon izbora Srpska lista je trebalo da izabere između dve opcije. U prvom su bili Isa Mustafa i Haradinaj, a u drugoj Tači. Dobili smo preporuku Vlade Srbije da razgovaramo sa prvima, jer je Mustafa umereni političar bez ratne prošlosti“, objasnio je Jablanović.

Dodao je da je Mustafa potom počeo da pregovora sa Tačijem i da se Srpska lista uključila u te razgovore.

Jablanović tvrdi da je poslednji put sa Haradinajem imao kontakt januara 2015. godine, da ga jedva poznaje i da mu ništa ne duguje.

Isa Mustafa ponovo gađan jajima

Članovi opozicionog pokreta Samoopredeljenje ponovo su gađali jajima kosovskog premijera Isu Mustafu, a dvojica njihovih aktivista su uhapšena.Incident u Skupštini Kosova 

Mustafa je, kako navode prištinski mediji, gađan jajima na manifestaciji Dani maline u Podujevu, gde se pojavio zajedno sa predstavnicima američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Sa njim su, dodaje se, bili i šef USAID u Prištini Džejms Houp, predsednik opštine Podujevo Agim Veljiu i zamenik ministra za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj Vezir Jonuzi.

Preuzimajući odgovornost za ovaj incident Samoopredeljenje je saopštilo da je policija privela dvojicu njihovih aktivista koji su učestvovali u napadu, objavio je portal Koha ditore.

„Isa Mustafa po svaku cenu brani svoju Zajednicu (Zajednicu srpskih opština). I kada srpski zvaničnici sa kojima je potpisao taj sporazum našu zemlju nazivaju ISIS-om i kada ometaju svaku međunarodnu inicijativu, Isa Mustafa natavlja da čvrsto stoji iza Zajednice“, navodi se u saopštenju i dodaje da Samoopredeljenje neće dozvoliti normalno funkconisanje vlade sve dok premijer ne povuče potpis sa sporazuma koje je krajem avgusta potpisao sa Beogradom u Briselu.

Inače, mediji podsećaju da je Mustafa od potpisivanja tih dokumenata, više puta bio meta aktivista pokreta Samoopredeljenje.

Tači: Blokada parlamenta neopravdana

Prvi zamenik premijera i lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači izjavio je sinoć da je blokada rada parlamenta nepotrebna i neopravdana, kao i da parlament nije mesto gde treba postavljati uslove.

Hašim Tači 

“To je najmanje trebalo Kosovu, to je nešto što je nepotrebno, nije dobro promišljeno od strane onih koji ometaju rad Skupštine Kosova”, rekao je Tači u interviju za RTV 21, u kome je rekao i da novih izbora neće biti pre 2018. godine.

Ocenio je da se rad parlamenta ne može blokirati u nedogled i da institucije treba da nastave da ostvaruju svoju ulogu.

Kosovska opozicija blokira rad Skupštine Kosova tražeći da se povuku potpisi sa briselskih sporazuma sa Beogradom.

Predsedništvo Skupštine Kosova najavilo je da će parlamet u četvrtak nastaviti rad, a opozicija da ne odustaje od zahteva.

Govoreći o izborima, Tači je naveo da novih izbora, a ni širenja koalicije neće biti.

“Neče biti proširenja koalicije, izbori će biti u junu 2018. godine, zato treba nastaviti zdrav proces konsolidacije države i ići napred”, rekao je Tači.

Upitan da li je predsednica ta koja treba da preuzme ulogu posrednika među strankama, Tači je rekao da Kosovo nije u krizi, da se radi o tehničkim problemima i da će institucije rešiti sadašnju situaciju.

’’U vreme rata Ivanović bio na radnom mestu’’

Nebojša Vlajić, advokat Olivera Ivanovića, kazao je da je današnji svedok Branislav Kokerić potvrdio da je njegov klijent vreme tokom rata proveo u odelu i na radnom mestu, a ne u uniformi.

Oliver Ivanović

Svoj iskaz, na suđenju Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba, u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici dao je svedok odbrane Branislav Kokerić, direktor Feronikla.

Prema rečima advokata Vlajića, direktor jednog od najvećih preduzeća na Kosovu Branislav Kokerić je govorio o svakodnevnom radu tokom 1999. godine. U tom periodu Ivanović je bio njegov zamenik.

“Ono što je rekao je potpuno jasno – Oliver Ivanović je kao što tvrdimo od samog početka, rat na Kosovu proveo na svom radnom mestu, u odelu i sa kravatom, a ne u uniformi kako to tvrdi javni tužilac. To jednostavno znaju svi na Kosovu i to je činjenica”, rekao je Vlajić.

Vlajić je kazao da će tokom narednih petnaest dana svoje iskaze davati svedoci koje je predložila odbrana Olivera Ivanovića, ali da i ostali optuženi u ovom slučaju imaju pravo da predlažu svoje svedoke.

Advokat Miodrag Brkljač  koji brani penzionisanog pukovnika MUP-a Srbije Dragoljuba Delibašića kazao je da je dinamika suđenja vrlo spora i da je nezahvalno govoriti o okončanju ovog procesa.

“Mi ćemo se naravno potruditi da sa našim svedocima radimo mnogo brže nego što je tužilac radio sa svojima i iskreno se nadamo da bismo negde krajem godine, tamo negde u novembru mesecu, možda mogli da finaliziramo celu ovu stvar”,  kaže Brkljač.

Suđenje se nastavlja sutra kada bi iskaz trebalo da da svedok odbane Dragan Milašinović.

Rade Grbić EKSKLUZIVNO o aferi koja trese Medicinski u Kosovskoj Mitrovici: Moja strana priče

06.10. 2015, 14:52|Izvor: KoSSev

Neuobičajeno za Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, od nedavno ovu visokoškolsku ustanovu i – kako je najčešće sami zaposleni predstavljaju – „stub opstanka srpskog naroda i inteligencije na Kosovu i Metohiji“, u javnosti trese ‘afera Rade Grbić’. Dekana najelitnijeg fakulteta na ovom univerzitetu, „deo zaposlenih“ kako sami sebe predstavljaju, od decembra prošle godine, optužuju za teške slučajeve zloupotrebe i korupcije. Grbiću se stavlja na teret da je navodno zaposlio 42 radnika u vreme zabrane zapošljavanja, da je primao studente sa neakreditovanog medicinskog fakulteta „U.S. Medical School“ i priznao ispite koje su oni navodno položili kada je taj privatni fakultet već bio u stečaju, te da je jedna studentkinja dva puta diplomirala. Takođe, Grbića optužuju i da je zajedno sa nekadašnjim direktorom KBC Priština, prof. dr Stojanom Sekulićem, načinio falsifikat Sporazuma između Medicinskog fakulteta Priština i Kliničko-bolničkog centra „Priština“ sa sedištem u Gračanici, potpisanog jula 2012. godine. Od nedavno je u pojedinim lokalnim, međunarodnim i srpskim medijima, počelo i objavljivanje ovih i drugih optužbi na koje se dekan Grbić nije do sada oglašavao. Ekskluzivno za KoSSev, Rade Grbić, u svom kabinetu smeštenom u prizemlju Odeljenja za plućne bolesti Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, odgovara na ove optužbe, najavljujući i pokretanje tužbenog postupka. KoSSev će nastaviti da istražuje temu navodne korupcije na Univerzitetu i u narednim danima.  

U javnost su izašla tri članka u kojima se optužujete za više slučajeva korupcije. Treći članak sa lokalnog medija je u međuvremenu i povučen sa Internet stranice. Šta je od ovih navoda tačno?

Jedino što je tačno jeste to da postoji upis većeg broja studenata u školskoj 2014-2015. godini, dok smo ove godine završili taj upis i nije bilo povećanog broja; i to ne 23 studenta kako je objavljeno. Broj je manji i to se vidi i u izveštaju prosvetne inspekcije. Šestoro studenata je na osnovu dopisa Ministarstva prijavljeno u okviru pozitivne akcije upisa, za Rome i lica sa invaliditetom. Svi ovi ostali navodi su netačni.

Da li Vam je poznato zašto je sa jednog lokalnog portala skinut članak u kojem su iznete žestoke optužbe na Vaš rad, možda i najžešće? Imate li Vi neku ulogu u tome? 

Meni do sada nije pružena prilika da pokažem dokumentaciju koju imam, a koja ide u prilog ispravnosti mog rada, da dobijem šansu da neko vodi razgovor sa mnom. Zašto je članak povučen, ja ne znam, ali ono što je najgore u svemu jeste da se u tim navodima nigde ne navodi ko piše i ko me optužuje. Govori se o grupi nezadovoljnih nastavnika. Ko je ta grupa nezadovoljnih nastavnika? Ovakva stvar je za pokretanje tužbe.

Znate li Vi ko su oni?

Ja znam ko su oni.

A ko su?

Krenulo je sve od decembra prošle godine nakon mog izbora za dekana fakulteta u martu, sa željom da se diskreditujem. Uzmite samo primer studenata “US Medical School”.

Doći ćemo do tog slučaja. Ko bi Vas diskreditovao, i šta? Šta se desilo na izboru za dekana? Ko je bio Vaš najveći protivkandidat?

Ja sam pobedio jednoglasno. Jedan od nastavnika koji učestvuje u napadima na mene jeste profesor Vojkan Nestorović. On je pokušao da postane dekan i izgubio je. Osim jedne, na drugim katedrama nije bio čak ni predložen, dok sam ja na izborima dobio podršku od svih deset katedri, tako da sam na Nastavnom veću bio jedini kandidat.

Da li to znači da Vi prebacujete odgovornost na njega – da su optužbe započele i da dolaze sa njegove strane?

Ja znam da je to ta grupa ljudi i mislim da je u pitanju četvoro-petoro nastavnika. Mi imamo 186 nastavnika i saradnika na fakultetu, dok to piše i potpisuje četvoro-petoro ljudi. Na kraju krajeva, ako je istina to što pišu, zašto ne objave ime i prezime da u tim člancima izađe ko optužuje? Znate zašto ne?! Jer je jedna takva optužba krivično delo. Naravno da će posle ovoga biti krivičnih prijava sa moje strane prema onima koji daju lažne podatke, ali i onih koji objavljuju lažne podatke.

Kao dokaz za optužbe se ipak navodi nalaz inspekcije Ministarstva prosvete da su utvrđene nepravilnosti?

Inspekcijski nadzor je usledio nakon anonimne prijave Ministarstvu prosvete decembra prošle godine. Inspekcijski nadzor nije iniciralo samo Ministarstvo, već anonimna prijava protiv mene.

Dobro. I šta su utvrdili inspekcijski organi?

Pokazaću Vam taj inspekcijski nadzor od 19. maja. Ono što je najvažnije u tom izveštaju nakon inspekcijskog nadzora jeste predlog mera koje treba da se urade. Vidite da postoje četiri mere koje su predložene: „…usaglasiti akte Fakulteta međusobno, kao i sa aktima fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici“.  U Statutu našeg fakulteta bila je jedna greška još iz 2008. godine, dva susedna pasusa u kojima je greška vezana za prijavu doktorske disertacije, ta je greška otklonjena i prošla je i Senat. Odnosi se na drugi navod: „…pridržavajući se Izveštaja Komisije, a stavljajući u isti položaj sve studente kojima su priznati svi ispiti u ‘US Medical School’ preispita odluke o položenim ispitima, imajući u vidu da se svi ispiti položeni u stečaju ne mogu vrednovati.“ Treće: „Da se uskladi program sa sadržajem i načinom vođenja evidencije koju vodi visoko-obrazovna ustanova“ – Službeni glasnik, odnosi se na knjigu doktorskih studija koja postoji još pre početka studija na našem fakultetu. U međuvremenu je izašla nova knjiga i prigovor se ticao da se uzme ta nova knjiga Službenog glasnika, što je i učinjeno i poslednja preporuka – „i na kraju donese odluka obrazovanju Komisije za obrazovanje usmenog doktorskog ispita sa odredbama statuta“, to je jedna greška u preambuli jednog rešenja koje je donešeno, pogrešan član tog statuta.

Dobro. Pročitali ste predlog mera inspekcijske komisije. Da li ovaj izveštaj sadrži i navode o utvrđenoj zloupotrebi?

Ne, ne sadrži, osim što sam Vam rekao da je utvrđen prekobrojan broj studenata. Ono što je u ovom delu najznačajnije jeste to da prosvetna inspekcija ima mandat da poništi prijem studenata i da se on proglasi protivzakonitim. Vi vidite da mi nigde nemamo poništenje prijema studenata ni na prvoj godini studija, ni sa „US Medical School“-a.

Da li je inspekcija, odnosno nadležni republički organi – da li su zatražili mere sankcionisanja protiv Vas?

Ne, ne. Do dana današnjeg nismo dobili bilo kakav akt bilo kog suda koji bi tražio od nas bilo kakvo izjašnjavanje.

Da li ste u  maju, kada ste dobili predloge mera, započeli korekcije?

Imali smo rok od petnaest dana i sve smo ispravili u tom roku. U izveštaju se tražilo i da dostavimo nalog Savetu škole o preuzetom u roku od dvadeset dana od prijema izveštaja. Održali smo Nastavno veće i Savet fakulteta koji su usvojili ovaj izveštaj – da je rukovodstvo fakulteta izvršilo sve naloge. To je poslato Ministarstvu i prema našim informacijama, Ministarstvo je utvrdilo da je sve sprovedeno u skladu sa Statutom.

Kakav ste odgovor dobili od Ministarstva?

Ministarstvo ne vraća odgovor, Ministarstvo reaguje samo ukoliko smatra da niste ispunili zahtev. U tom u slučaju reaguje.

Ipak na naslovnoj stranici Izveštaja piše „Delimičan nadzor“? Šta to znači?

Pretpostavljam da je to nadzor u delu onoga za šta je podnešena anonimna prijava.

Da pređemo na konkretne optužbe protiv Vas. Medijski je najeksploatisanija tema bila slučaj studentkinje A.R. sa “US Medical School” koja je diplomirala na vašem fakultetu. Moje prvo pitanje u vezi sa ovim slučajem jeste, da li je ona kod vas diplomirala dva puta i ako jeste, kako je to moguće?

Mi smo 26.09.2013. godine dobili dopis tadašnjeg ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Jovanovića, koji je poslat svim fakultetima u Srbiji, da je, nakon što je „U.S. Medical School“ otišao u stečaj, a Ministarstvu se obratili roditelji studenata i sami studenti sa ovog fakulteta, Ministarstvo zamolilo da medicinski fakulteti, u okviru svojih nadležnosti, samostalno, ili u saradnji sa Ministarstvom, reše problem studenata ovog bivšeg fakulteta. To su bili studenti sa četvrte godine. Taj fakultet je ranije imao licencu za rad. U vreme kada su oni dobili dozvolu za rad, nisu postojale akreditacije, a kasnije je država uvela akreditacije. Oni nisu stekli uslove za akreditaciju i izgubili su licencu. Taj fakultet je, dakle, bio u stečaju, to znači da više nisu imali dekana, već stečajnog upravnika kojeg određuje država.

Šta se dogodilo sa studentkinjom A.R.?

Nama su merodavna za prijem bila uverenja koje nam je slao stečajni upravnik. Koleginici A.R. je oktobra izdato uverenje o završenim ispitima koje je izdato 2013. godine. Mi smo nju kod nas na fakultet upisali 16.10.2013. godine i u uverenju o položenim ispitima koje smo joj tada priznali, navedeno je da je položila i predmet otorinolaringologija, a uverenje je potpisala stečajna upravnica. Naša komisija utvrdila je i koje diferencijalne ispite treba da polaže. “US Medical School” ima gotovo identičan program sa nama, jer je taj program pisala naša profesorka anatomije koja je bila prodekan kod nas, i program je prilično kompatibilan sa našim. Stečaj na „US Medical School“ nastupio je 29. marta 2013. godine, ali su studenti tamo polagali u aprilskom roku, jer je to bio prvi mesec posle stečaja, a polagali su se ispiti koji su bili prijavljeni u martu za ispitni rok u aprilu. U inspekcijskom nadzoru piše da je prosvetna inspekcija išla u nadzor na taj fakultet i prosvetna inspekcija je utvrdila da su pojedini studenti u aprilu polagali ispite. Prosvetna inspekcija je nas, i fakultet u Kragujevcu, obavestila da postoje studenti koji su polagali ispite nakon stečaja u aprilskom roku. Onda smo mi tražili da nam se pošalje dopis i vidite da se u inspekcijskom nadzoru traži da se ponište.

Šta da se poništi i da li ste poništili?

Ti ispiti. Naravno. U dogovoru sa prosvetnom inspekcijom, za svakog studenta kojeg smo primili, zatražili smo i dostavili uverenje o položenim ispitima sa datumima polaganja. Mi smo utvrdili da je A. R. 15. aprila 2014. polagala otorinolaringologiju na „US Medical School“.

Da li to znači da ste dobili obaveštenje o datumu polaganja ovog ispita nakon što je ona kod vas diplomirala?

Da, i da naglasim da je u inspekcijskom nadzoru navedeno: „Izveštaj o radu ‘US Medical School’-a, konstatovano je da je svim nastavnicima i prosvetnim radnicima prestao radni odnos, te se ne može utvrditi kod kojih nastavnika su polagali.“ Ovo obaveštenje da je A.R. polagala ispit posle stečaja, dobili smo kasnije. I mi smo A.R. poništili ispit, a trebalo je i da se poništi uverenje, jer ona nije dobila diplomu, što smo kasnije, septembra meseca, uverenjem koje je izdato jula meseca 2014. stavili kao nevažeće na osnovu inspekcijskog nadzora. Studentkinja A.R. je u septembru ponovo polagala prethodno poništeni ispit. Za profesora Andrića za kojeg su rekli da je bio u penziji – nije i to je lako proverljivo.

Navode da je profesoru Andriću produžen rad?

Zakon kaže da nastavnik odlazi u penziju nakon što je navršio 65 godina. Profesor Andrić je u avgustu napunio 65 godina, ali kraj školske godine je 30. septembar. Mi smo čak njemu tražili produženje radnog odnosa i njemu je taj zahtev prošao na Senatu. Ne, njemu je tek sada produžen rad i to za ovu godinu, a on je 30. septembra bio u radnom odnosu, a studentkinja A.R. polagala je ispit 9. septembra. Izdato je novo uverenje o diplomiranju.

A.R. je sada lekar, konačno?

Da.

Jeste li bili u kontaktu sa njom od kada je pokrenuta ova afera?

Ne, nismo se čuli. Ne znam ni da li ona negde radi. Koleginica je komunicirala sa studentskom službom i za nju su važila pravila kao i za sve ostale studente. Ona je prijavila i polagala ispit i to je to.

Da li mislite da su iz Ministarstva ipak prebacili odgovornost na fakultete? Ovaj dokument o molbi, preporuci, šta već – da se reši problem studenata sa ‘US Medical School’, ne deluje uverljivo i precizno?

Nisu, jer svaki fakultet ima svoje uslove upisa. Pošto je to cirkularno poslato svim fakultetima, oni ne mogu da definišu uslove pod kojima ćemo mi da primamo studente.

Ko je, osim vašeg fakulteta, poslušao molbu Ministarstva da prihvati ove studente?

Kragujevački fakultet je primao studente.

Beogradski i novosadski nisu?

Beogradski nije, a novosadski je posle te studente od nas primao. Želim da Vam kažem još ovo – odredbom člana 42, stav 13, Zakonom o visokom obrazovanju, propisano je da će u slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad, ili nečeg drugog, ministar, na predlog Nacionalnog saveta, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima. To znači da je zakonska obaveza ministra da tim studentima obezbedi nastavak studiranja.

Koliko ste studenata primili iz „US Medical School“-a?

Mi smo primili 36 studenata za dve školske godine 2013-14. godine i 2014-2015. Za 2014-2015, tražili smo iz Beograda isti dopis, a dobili smo pojedinačne dopise Ministra na osnovu prethodnih pojedinačnih zahteva ovih studenata Ministarstvu.

Dakle, ove dopise potpisivao je aktuelni ministar Verbić, sa datumom znatno kasnijim nakon stečaja „US Medical School“-a?

Da, da, vidite to je već januar 2015.

Koliko ste ovih dopisa dobili?

Ne znam tačno.

Da li su studenti koji su prethodno diplomirali na „US Medical School“-u, pre stečaja, imali isto zvanje kao i na vašem? Jesu li to bili lekari?

Da, taj je fakultet imao rešenje za rad tadašnjeg Ministarstva kada je formiran. Pogledajte, ovaj slučaj i pasus u kojem piše: „Uverenje o diplomiranju, broj 48., u prilogu zahteva koji dostavljate, a koje je na osnovu podataka iz evidencije, u svrhu korišćenja dokaza o visokom obrazovanju do izdavanja diplome o stečenom visokom obrazovanju, na vaše ime je izdala ‘US Medical School'“. To je devojka koja je diplomirala na tom fakultetu pre njihovog stečaja. Medicinska akademija u Beogradu u stečaju kaže: „Položili sve ispite propisane studijskim programom i odbranili diplomski rad i time stekli akademski naziv doktora medicine.“ Hoću da kažem da je njoj Ministarstvo priznalo zvanje. Ovaj dokument je od 19.08.2014. godine.

Kako je to moguće kada je u tom periodu “US Medical School” već izgubio dozvolu za rad – marta 2013. su otišli u stečaj?

Ne, ne, ona je verovatno diplomirala pre toga, ali se tada obratila Ministarstvu za tumačenje diplome.

Ipak, da li možete da priznate da je barem u određenom stepenu bilo nedovoljno preciziranih stavki? Ovo je ipak specifičan slučaj, jer imate jedan privatni fakultet za medicinu u Srbiji, što je već po sebi specifičan slučaj, a posebno zato što su ga pratile kontroverze u vezi sa vlasništvom, mogućom vezom politike, gubljenja licence? Stiče se utisak da je i Ministarstvo prebacilo odgovornost na pojedinačne fakultete. Preporuka je svakako mogla biti preciznija, zar ne? 

Ministarstvo ne može da naredi upis, već samo može da da preporuku za upis. Jedina greška koja je možda učinjena je samo ta što je inspekcijski nadzor urađen malo kasno. Ponavljam da stečajnog upravnika određuje država, i kada on potpiše da je student položio ispite, onda on odgovara za to. Dakle, čitav problem je napravila stečajna upravnica tog fakulteta, iako ne verujem da je to urađeno namerno, jer su ispiti prijavljeni pre stečaja.

Molim Vas, još jednom da potvrdimo, u trenutku kada A.R. traži upis na vaš fakultet, podnosi potrebnu dokumentaciju, vi nemate nijedan dokument na osnovu kojeg se utvrđuje da je sporni ispit položen nakon stečaja „US Medical School“-a, a nemate ni obavezu da tražite dodatne dokumente pored onih koje je podnela? 

Ne, mi nismo imali to.

Optužuju Vas i za zapošljavanja 42 radnika u vreme zabrane?

U izveštaju anketnog odbora za Kosovo i Metohiju iz 2014. o trošenju budžetskih sredstava od 2000-2012, u kojem postoji i uvid u proveru i na našem fakultetu, navodi se: „Na Medicinskom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u radnom odnosu je 255 lica,“ dakle, par meseci nakon mog imenovanja. U izvodu iz elektronske baze podataka poreske uprave Republike Srbije navedeno je da je na našem fakultetu zaposleno 254 lica, dakle, jedno manje.

Šta hoćete time da kažete? Ima li viška radnika?

Da je to tendenciozno pisanje. Nije višak. Ministarstvo određuje svake godine broj zaposlenih i radi normative za svaki fakultet u Srbiji, i na osnovu toga uplaćuje plate. Ono što urade na početku školske godine, to je za celu godinu. Prema normativu Ministarstva, broj je 261, a mi imamo 10 manje od tog broja zaposlenih.

Ako nemate višak, zašto onda navodno 30 otkaza ‘držite u fioci’ i to kada je u pitanju visokoobrazovni kadar?

Nije tačno. To su gluposti. Zakonom o zabrani zapošljavanja, fakulteti su izuzeti iz toga. Vi imate pravo da primate nastavnike i saradnike, a ne smete da primate nenastavno osoblje. Kadrovsku politiku vodi katedra, a ne dekan, katedra podnosi zahtev dekanu za raspisivanje konkursa, jer oni vode računa o tome da li im treba asistent, ili saradnik. Na moju inicijativu, takvi zahtevi idu na nastavno veće i oni odlučuju da li će se raspisati konkurs, a konkurs, na osnovu odluke nastavnog veća, raspisuje dekan. Na prvom nastavnom veću se formira komisija i ona vrši prijem saradnika, ona piše izveštaj potpuno nezavisno od dekana i taj izveštaj ide na uvid javnosti. Za mesec dana, koliko je izveštaj dostavljen na uvid javnosti, svi imaju pravo na prigovor.

Do sada niste imali nijedan prigovor zaposlenih?

Nijedan. Ni na jedan prijem, nijedan prigovor. Moj mandat je da sačuvam ovaj fakultet. Ako je prilikom mog dolaska bilo 255 zaposlenih, a sada imam 254 , pa da li je to prekobrojno, a videli ste da je po normativu Ministarstva broj zaposlenih 261, ponavljam da mi sada imamo manje radnika nego što treba da imamo.

Dobro, na šta su se oni koji su Vas prijavili onda pozvali?

Ne znam, jer je sve rađeno po zakonu. Saradnici i nastavnici se primaju na određeno vreme i to je jedan vremenski period, recimo asistenti na tri godine, nastavnici na pet godina, a posle tih pet godina, faktički nemate na osnovu čega da produžavate ugovor. Kao i na većini fakulteta, i na našem su rađeni aneksi ugovora, a ja sam upravo od njih imao prijavu da je rađeno protivzakonito, stoga sam rekao – „u redu, nema više aneksa ugovora, neka bude i tri meseca“. Prema tome, to su neistine, niko nije ostao bez posla, jednostavno nema aneksa ugovora, dok se ne završi izborni postupak.

Šta je sa optužbom studenta koji je bio 174. na listi upisa i primljen, a nije primljen 81. na listi?

Verujte mi da ne znam. Nisam se na taj navod osvrtao, jer kada se vrši naknadni upis sledi prozivka kandidata, mnogi ne dođu, ili se prebace na drugi fakultet.

Šta je sa navodima o krivičnoj prijavi protiv Vas zbog navodnog sporazuma sa profesorom Sekulićem koji je u tom trenutku bio direktor Kliničko-bolničkog centra i da su zbog tog sporazuma neki nastavnici ostali bez plata?

Prema zakonu o visokom obrazovanju, zarade u zdravstvu mogu da primaju samo zaposleni na kliničkim predmetima, a ne nastavnici na pretkliničkim. Ne može anatom da prima platu u zdravstvu i nigde u Srbiji je ne prima, osim na univerzitetu. Na našem fakultetu je bilo ranije da su i ti nastavnici primali tu platu, koja iznosi oko 60.000 dinara. Međutim 2011. godine Ministarstvo je donelo zakon koji kaže: „Nastavnici i saradnici koji drže nastavu iz kliničkih predmeta ostvaruju radni odnos sa punim radnim vremenom.“ Na našem fakultetu ranije nije postojao nikakav dokument koji to reguliše i pomenuti Anketni odbor pisao je o tome: „Od angažovanih nastavnika, njih 122 su u radnom odnosu sa KBC Priština. Ustanovljeno je da su jula meseca 2012. godine i izborom dekana fakulteta, 122 nastavnika i saradnika nezakonito primali duple plate.“

Prestali su da primaju platu koja iznosi oko 60.000 dinara? Pretkliničari?

Tako je. Napominjem da oni nisu ostali bez plata u prosveti, već u zdravstvu na koje nisu imali pravo. Petoro od tih ljudi su Ćorac, Nestorović, koji su podneli prijavu protiv mene i pišu protiv mene.

Ima li prijava pravnog osnova?

Ne. Nekoliko meseci nakon mog izbora za dekana potpisan je sporazum, ali je državni sekretar i tadašnjem dekanu poslao dopis da se sklopi sporazum, o šta se on oglušio – da se skinu plate nastavnicima sa pretkliničkih predmeta. U Ministarstvu prosvete je 23. februara 2013. održan sastanak sa predstavnicima Ministarstva zdravlja na kojem je donet zaključak da KBC Priština i Medicinski fakultet zaključe sporazum o nastavku tehničke saradnje, da se isplati deset zaostalih plata i mi to upravo i činimo. A pre zaključka, kako se bivši dekan oglušio o zahtev, iz Beograda su nam blokirane sve plate, dakle, uključujući i za kliničare, ukupno po deset plata, kako bi država tako zaštitila svoj budžet.

To bi značilo da su pretkliničari protiv Vas?

Pa nisu. Samo petoro pretkliničara je podnelo tužbu protiv mene, a četrdeset dvoje nije tužilo.

Ako je tako, šta je njima zakonska osnova za pokretanje tužbe?

Oni traže da se utvrdi moja odgovornost zato što sam ja potpisao taj sporazum i nije mi poznat zakonski osnov za to. Ne želim da prejudiciram sudski epilog ove tužbe, ali bićete upoznati sa odlukom.

Na osnovu ovoga što iznosite, da pokušamo da sumiramo moguće i navodne motive za plasiranje optužbi protiv Vas. Od toga da su neki od profesora sa pretkliničkih predmeta nezadovoljni zbog gubitka plate od 60.000 dinara, do mogućeg nezadovoljstva Vašeg protivkandidata na izboru za dekana. Da li postoji još neki motiv?

Postoji, ali nećemo o njemu sada.

Ima li veze sa izborom za rektora?

Ne bih za sada dalje od ovog.

Ako Vam je sve to poznato, da li ste pokušali da se sastanete sa profesorima koje pominjete? I šta su Vam rekli?

Ne, ali smo imali sednice nastavnog veća i ja sam na tim sednicama sve objašnjavao. Njih troje-četvoro nikad nisu dobili podršku nastavnog veća. Ništa ne mogu da im kažem. Nastavno veće je usvojilo i formiranje komisije i donelo odluku za prijem studenata sa „US Medical School“-a. Dokumenta su javno predstavljena na Nastavnom veću i Nastavno veće je izglasalo da se prime studenti.

U delu javnosti koja detaljno prati briselski proces postoji razmišljanje da se sadašnja priča o korupciji na Medicinskom fakultetu otvorila kao naznaka da će se početi sa integracijom fakulteta u kosovski sistem. Drugim rečima, u široj lokalnoj javnosti već godinama postoji snažna percepcija o korupciji na mitrovičkom univerzitetu, te za građane ta priča nije nova. Šta mislite o tome?

Iskreno, ne mislim da ima veze sa tim i ne bih se upuštao u političke konotacije. Da li ima pojedinačnih primera korupcije – verovatno da ima, međutim, pričati o nekoj organizovanoj korupciji na našem fakultetu je nemoguće. Da bi student došao do diplome, on treba da položi 44 ispita. I te gluposti da „fakultet daje diplome“ i „dekan pere diplome“, to su zaista monstruozne stvari – 44 nastavnika treba da potpišu. Kako to da dekan može da ‘da’ diplomu?

Univerzitet ne funkcioniše: 437 nepopunjenih mesta

Univerzitet ne funkcioniše. Mi treba da razgovaramo o tome da je na našem Univerzitetu ukupan broj nepopunjenih mesta 437. Uđite na sajt Univerziteta pa ćete videti. Čak je 67 studenata manje na budžetu, a mi o tome ne razgovaramo. Nas interesuje dvadeset više. Svake godine uz saglasnost Ministarstva primano je po šezdeset studenata više. Sekretar, dekan, prodekan, svi su oni potpisali odluku da se primi više studenata, nije to pojedinačna odluka dekana. Mi smo odlučili da primimo 20 studenata više kada je za tri dana 35 studenata napustilo fakultet jer su odlazili na druge fakultete. Pa i studenti podležu pričama o integraciji, nama je već sada 20-oro napustilo fakultet.

Rektor je rekao da je odbio da potpiše te sporne diplome. Šta to znači?

Te diplome nisu ni stigle do njega, to je netačno.

Kakva je uloga rektora u ovoj, da je nazovemo, pričom sa Vama?

Za tačnost diplome je odgovoran dekan, a ne rektor. Rektor potpisuje da je na čelu neke ustanove, čime dokazuje da je taj fakultet u sastavu Univerziteta. Mi šaljemo diplome Univerzitetu, prvo mi potpišemo diplome, pa ih šaljemo tamo, a uz diplomu ide prilog diplome.

Šta je onda on odbio da potpiše? Rekao je da su to bile sporne diplome?

Ne znam, znam da, kada se studenti koji su diplomirali obrate Ministarstvu, rektor će od prosvetne inspekcije dobiti nalog da potpiše diplome.

Koliko je diploma odbio da potpiše?

Nije odbio još nijednu diplomu, kažem Vam, jer nijednu diplomu nismo ni poslali. Studenti su dobili samo uverenje o diplomiranju.

Jeste li svesni u kojoj meri ovo potresa imidž Medicinskog fakulteta? Šta je za Vas Medicinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici? Kakvu poruku imate za studente i za javnost?

Medicinski fakultet je jedan od najvećih i najboljih fakulteta na Univerzitetu. Tragično je da je u svemu ovome izneto more lažnih optužbi gde je cilj bio da se postignu neki lični interesi, a s druge strane je naneta šteta Fakultetu.

Šta su Vaši sledeći koraci? Pomenuli ste pokretanje tužbi?

Čim se plasiranje lažnih optužbi završi. Biće epiloga, sačekaćemo i tu tužbu koju su protiv mene podneli ti nastavnici.

Što ste do sada čekali da bi razgovarali sa medijima i izneli svoju ‘priču’ u javnost?

Ti portali su objavljivali, a mene niko nije pozvao sa tih portala, bio je prilog na Glasu Amerike, a mene niko nije zvao, Večernje novosti su onda objavile članak, i kažem, niko me nije pozvao.

Možda su Vam poslali mejl?

Jesu, jedan ultimativni mejl u kome treba da se izjasnite u roku od sat vremena. U tom mejlu je pisalo da postoje pritužbe nastavnika i meni je dato ultimativno da se izjasnim o tome u roku od jednog sata pre objavljivanja članka u Večernjim novostima.

Mogli ste da pozovete nekog od medija i novinare da date izjavu, sazovete konferenciju za štampu?

Red je da mediji koji o vama pišu, da vas oni i pozovu. Ja sam imao ponudu drugih medija da pričam o ovome. Nisam pristao na to. Komunicirao sam sa Ministarstvom prosvete i pitao da li treba da dajem demantije, oni su mi rekli da, što se tiče studenata sa ‘US Medical School’-a, protiv mene ne postoji nijedna negativna konotacija i da se ne obazirem na to što par pojedinaca govori.

Dobro, a što je jedan od tekstova, da ga nazovemo protiv Vas, skinut sa jednog od lokalnih portala? Da li ste ih pozvali i rekli im da skinu tekst? Kakva je Vaša uloga u tome? 

Ne, ne. Ja sam samo rekao da će biti tužbe. Jer tamo ima strahovitih elemenata za krivičnu tužbu. Svi medicinski fakulteti u Srbiji na neki način se štite da upisuju najbolje studente, a mi to nismo radili. Nas su stalno na zajednici medicinskih fakulteta prozivali da primamo loše studente, jer nismo imali donju granicu koja bi predstavljala neki minimum koji student mora da ostvari da bi uopšte položio prijemni. Recimo u Beogradu, od šezdeset pitanja na testu, student mora da uradi trideset dva, u Kragujevcu imaju minimum osvojenih bodova. Nama se dešavalo, da kad dođe do proširenja liste, što smo mi i uveli pretprošle godine i što je sada u pravilniku – da student mora da osvoji šezdeset bodova u zbiru na medicini, a pedeset pet na stomatologiji da bi se računalo da je položio prijemni ispit. Prošle godine smo imali drugi upisni rok, jer dovoljan broj studenata nije položio, a ove godine nismo imali drugi upisni rok. Mi smo na taj način zaštitili stomatologiju, jer je bilo svega šesnaest studenata koji su osvojili pedeset pet bodova, organizovali smo drugi upisni rok i nama su poslednje dve generacije zaista kvalitetne. Na tom RTV Miru sam video da su pisali da je to uradio dekan, a kada je u pitanju upis, ja nemam ništa sa tim, jer sve to radi upisna komisija. Petočlana komisija pregleda testove, upisuje studente i tu nema nigde dekanovog potpisa. To je pravilnik za koji su svi glasali i nijedan glas nije bio protiv. Tamo su još napisali da je dekan organizovao drugi upisni rok da bi ostvarivao svoje lične interese, to je već krivično delo.

Ivanović: Nisam kriv, kao ni ostala četvorica

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović izjavio je da on i još četvorica Srba nisu krivi za dela za koja su optuženi i da očekuje da to dokaže u sudskom postupku koji je u toku.

Oliver Ivanović

Suđenje Ivanoviću i još četvorici Srba nastavlja se danas u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, saslušanjem svedoka odbrane nakon što je iskaze u dosadašnjem sudskom postupku dalo 55 svedoka tužilaštva.

„Ja očekujem samo da finiširamo i da potvrdimo ono što, čini mi se, nije više dilema ni za pravo ni za sudsko veće. Prosto, ja nisam kriv kao ni ova četvorica, ali to se sada mora dokazati u redovnom sudskom postupku. Teško, ali je svakako ostvarivo“, rekao je Ivanović.

On je to izjavio novinarima jutros nakon što je izašao iz svog stana u Kosovskoj Mitrovici i nakon što se u pratnji Kosovske policije zaputio prema Osnovnom sudu da bi prisustvovao suđenju.

Ivanović po prvi put nastavak suđenja dočekuje iz kućnog pritvora u kojem se nalazi od 21. septembra kada je napustio mitrovičku bolnicu, a nakon prethodnog višednevnog štrajka glađu.

Ivanović je optužen za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine.

Optužnicom su obuhvaćeni i penzionisani pukovnik MUP-a Srbije Dragoljub Delibašić, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva.

Međunarodnim sudskim većem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici predsedava sudija Roksana Komša.

18.09.2015 |08:00 – 23:55 Tačijevi ministri iz SLS i SRPSKA jesu oduvek saradjivali i ustvari pravdali Kosovske institucije! Sada je Srpska ojačana… Pitamo se ko li pohapsi i razori i utiša sve Srbe koji su stvarni predstavnici Srba??


’’Sreća posle 20 meseci agonije’’

Odluka sudskog veća da Oliveru Ivanoviću posle 20 meseci pritvora bude izrečena mera kućnog pritvora, ostavila je bez mnogo reči njegovu suprugu Milenu Popović Ivanović.Milena Popović Ivanović 

„Konačno, posle 20 meseci agonije, osećam sreću i radost. Ovo se ne može rečima opisati“, kratko je rekla gospođa Ivanović nakon što je saznala da će po okončanju bolničkog tretmana njen suprug doći kući.

Tokom popodneva Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici odlučilo je da Oliver Ivanović kraj suđenja dočeka u kućnom pritvoru.

Ivanović je bio u pritvoru od kraja januara 2014. godine. Sud nije uvažio garancije Vlade Srbije date da bi se on branio sa slobode.

Ivanović je, nakon što mu je pritvor u avgustu produžen do 6. oktobra, počeo štrajk glađu u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, koji je prekinuo dve nedelje kasnije u bolnici.

Lider GI SDP optužen je za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine. Sudi mu se od decembra 2014. godine, a istom optužnicom obuhvaćeni su i Dragoljub Delibašič i još trojica Srba.

Pritvor je ukinut i penzionisanom pukovniku MUP-a Srbije Dragoljubu Delibašiću.

Ivanoviću i Delibašiću određen kućni pritvor

18. 09. 2015, 16:54

Penzionisanom pukovniku MUP-a Srbije Dragoljubu Delibašiću i lideru GI „Srbija demokratija pravda“ Oliveru Ivanoviću je međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici pre nešto više od pola sata odredilo meru kućnog pritvora, potvrdio je za KoSSev branilac Dragoljuba Delibašića, advokat Miodrag Brkljač. Njima je pored mere zamene sudskog pritvora, izrečena mera i zabrane prilaska svedocima, a u obavezi su i da predaju putne isprave. Brkljač je istakao da nije iznenađen ovakvom odlukom sudskog veća, a pretpostavlja da je glavni razlog današnje odluke suda to što su ispitani svi svedoci optužbe. 

Supruga Ivanovića: Oliver je presrećan, zajedno smo se radovali

Supruga Olivera Ivanovića Milena Popović-Ivanović je u izjavi za KoSSev objasnila da će lekarski konzilijum Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, odlučiti kada će Ivanović napustiti bolnicu, u kojoj se nalazi više mesec dana.

„On može odmah da ide u kućni pritvor, međutim, čeka se odluka lekarskog konzilijuma i oni će odlučiti da li može odmah kući, ili će morati još nekoliko dana da bude u bolnici,“ rekla je ona.

Ivanović-Popović je rekla da ne može rečima da opiše kako se oseća, kao i da je ona saopštila svom suprugu odluku sudskog veća.

„Odličan je osećaj i to rečima ne može da se opiše. Ja sam očekivala i prosto sam se nadala ovoj odluci, ali do zadnjeg trenutka nismo smeli da nagađamo. Ja sam mu saopštila tu informaciju i bio je presrećan. Radovali smo se zajedno,“ rekla je ona.

Advokat Vasić: Nisam u potpunosti zadovoljan odlukom

„Iako je mera koju je sud odredio umnogome lakša od mere sudskog pritvora, ne mogu da kažem da sam u potpunosti zadovoljan ovom odlukom, budući da je gospodin Delibašić potpuno nevin, što sam siguran da će i sud shvatiti, naročito nakon izvođenja dokaza koje je predložila odbrana,“ rekao je u izjavi za KoSSev jedan od branilaca Dragoljuba Delibašića, advokat Dejan A. Vasić.

On je dodao da će mera kućnog pritvora Delibašiću olakšati život, s obzirom na to da će moći da bude uz svoju suprugu.

„Upravo pre pola sata su mi javili iz EULEX-ovog suda u Mitrovici da je usvojen zahtev odbrane i da je sud doneo rešenje da će se od danas, od momenta uručenja rešenja njima sprovesti mera kućnog pritvora. Dakle, zamenjen je sudski pritvor merom kućnog pritvora. Druga mera je da se zabrani prilaženje svedocima i treća mera da predaju putnu ispravu,“ objasnio je Brkljač odluku sudskog veća koja se tiče Delibašića i Ivanovića.

On je objasnio da se rešenje o kućnom pritvoru sprovodi odmah i da veruje da će Delibašić već danas biti u kućnom pritvoru, umesto u pritvornoj jedinici u Severnoj Mitrovici.

Brkljač je dodao da nije iznenađen ovakvom odlukom sudskog veća, a da je jedan od, kako pretpostavlja, glavnih razloga za ovakvu odluku suda to što su ispitani svi svedoci optužbe, istakavši i da kućni pritvor „nije ništa drugo nego sudski pritvor koji se izdržava na drugom mestu“.

„Ne, apsolutno nisam iznenađen, samo sam obradovan da je veće konačno uvažilo sve naše zahteve i sve naše argumente koje smo navodili u zahtevima više puta proteklih meseci. Jednostavno je veće sada smatralo da su sada sazreli uslovi za ovakvu odluku, pošto su ispitani svi svedoci i pošto više nema mogućnosti da se, kako su navodili, zastrašuju svedoci. Pretpostavljam da je to bio i glavni argument koje je veće imalo u vidu, uz to da ne postoji opasnost od bekstva,“ objasnio je Brkljač.

GI SDP: Ivanović u kućnom pritvoru – akt dobre volje koji ne zadovoljava pravdu

Da je Ivanoviću određena mera kućnog pritvora, potvrdila je i njegova stranka GI „Srbija demokratija pravda“ u saopštenju za medije, u kojem se navodi:
„Obaveštavamo javnost da je nakon maratonskog većanja, EULEX doneo odluku kojom se našem lideru, gospodinu Ivanoviću mera pritvora zamenjuje merom kućnog pritvora. Ovu odluku uzimamo samo kao akt dobre volje koji ne zadovoljava niti naša očekivanja, niti pravdu, jer je Oliver nevin.“

Iz GI SDP su se istovremeno zahvalili na „ogromnoj podršci“ Ivanoviću koja mu, kako su naveli, neizmerno znači i podsetili da se suđenje Ivanoviću i još četvorici Srba nastavlja već u oktobru, ispitivanjem svedoka odbrane.


Dragoljub Delibašić i Oliver Ivanović proveli su 20 meseci u pritvoru. Njih dvojica su i poslednji optuženi Srbi sa zajedničke optužnice petorice koji su pušteni iz pritvora. Njima se u mitrovičkom kosovskom osnovnom sudu sudi za navodno počinjene ratne zločine. Optužnica protiv petorice Srba – Dragoljuba Delibašića, Olivera Ivanovića, Ilije Vujačića, Nebojše Vujačića i Aleksandra Lazovića je veoma opširna, na više od pedeset stranica i svi oni se optužuju za zločine nad albanskim stanovništvom.

Vasić: Apelacioni sud bi mogao da preinači odluku

Branilac Dragoljuba Delibašića, advokat Dejan A. Vasić izjavio je danas da se pribojava da bi Apelacioni sud u Prištini mogao da preinači odluku o kućnom pritvoru Dragoljubu Delibašiću.Advokat Dejan A. Vasić

Branilac penzionisanog pukovnika MUP-a Srbije Dragoljuba Delibašića, advokat Dejan A. Vasić je rekao da se pribojava odluke Apelacionog suda u Prištini po tom pitanju, s obzirom da su u veću tog suda dvoje pripadnika albanske zajednice i jedan predstavnik Euleksa.

„Odluku ćemo znati u narednih nekoliko dana i nadam se da ona neće u bitnom promeniti danas donešeno rešenje“, rekao je Vasić.

„Moj klijent i ja u potpunosti ćemo biti zadovoljni sudskom pravdom onda kada on bude oslobođen krivične odgovornosti kao potpuno nevin čovek koji je ovaj period u zatvoru proveo potpuno neosnovano“, rekao je Vasić.

Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici odredilo je ranije danas kućni pritvor u trajanju od dva meseca lideru Građanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću i penzionisanom pukovniku MUP-a Srbije Dragoljubu Delibašiću.

Kancelarija za KiM: „Poslednji trenutak da travestija od sudskog postupka preraste u nešto što liči na regularan proces“

18.09.2015, 17:44

Nakon što je lideru Građanske inicijative „Srbija demokratija pravda“ Oliveru Ivanoviću i penzionisanom pukovniku MUP-a Srbije Dragoljubu Delibašiću danas određen kućni pritvor, iz Kancelarije za KiM je saopšteno da je ovo bio „poslednji trenutak“ pokušaja da „travestija od sudskog postupka“ koji se vodi protiv Ivanovića i ostale četvorice Srba preraste u nešto „što makar izdaleka liči na regularan proces“. Iz ove Kancelarije istovremeno dodaju da će učiniti sve da pomognu da se Ivanović oporavi „od nečovečnog tretmana kojem je bio izložen.“ 

„Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici danas nije moglo da donese drugačiju odluku osim da pusti lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića da se brani sa slobode, jer je ovo bio poslednji trenutak da se pokuša da travestija od sudskog postupka koji se protiv njih vodi, preraste u nešto što makar izdaleka liči na regularan proces. To ne znači da će sudsko veće u tome i uspeti, jer je porodicama Ivanovića i ostalih optuženih već naneta nenadoknadiva šteta jednoipogodišnjim odsustvom njihovih najmilijih,“ navodi se u saopštenju.

Iz Kancelarije dalje navode  da je naneta „nepovratna šteta“ ne samo porodicama optuženih, već i „političkom životu i procesu normalizacije“ na Kosovu i Metohiji i dodaju:

„Kancelarija za KiM će u nastavku postupka koji se vodi protiv Ivanovića i još četvorice Srba, učiniti sve da pomogne da se optuženi, do presude koja ne može biti drugačija – nego oslobađajuća, oporavi od nečovečnog tretmana kojem je bio izložen.“

Oliver Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću je danas određena mera kućnog pritvora, posle više od jednoipogodišnjeg pritvora u pritvorskoj jedinici u Severnoj Mitrovici.

Dragoljubu Delibašiću, Oliveru Ivanoviću, Iliji Vujačiću, Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću, sudi se po zajedničkoj optužnici, koju je podigao EULEX-ov tužilac, Sezari Mihalčuku, ispred Specijalnog tužilaštva Kosova 11. avgusta 2014. godine, a u vezi sa ratnim zločinom i teškim ubistvom. Optužnica protiv petorice Srba je veoma opširna, na više od pedeset stranica i sva petorica se optužuju za zločine nad albanskim stanovništvom.

’’U južnoj Mitrovici ne živi ni jedan jedini Srbin’’

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić smatra da je severni deo Kosovske Mitrovice jedina istinski multietnička sredina na Kosovu i pozvao svog kolegu iz južnog dela grada Agima Bahtirija da zapaljivim izjavama ne destabilizuje situaciju na tom području.Goran Rakić 

Bahtiri je ranije izjavio da “Srbija nije prestala sa etničkim čišćenjem severnog dela Mitrovice” i da „Vlada Srbije izdvaja velike fondove za otkup albanske imovine u severnoj Mitrovici“.

Reagujući na tu izjavu, Rakić je mitrovičkom Radiju Kontakt plus rekao da je etničko čišćenje učinjeno u južnom, a ne u severnom delu Mitrovice u kojem danas ne živi, slovom i brojkom, ni jedan Srbin.

U severnoj Mitrovici očuvani su svi nadgrobni spomenici na albanskom groblju dok je na pravoslavnom groblju u južnom delu grada porušeno preko 70 odsto nadgrobnih spomenika, što jasno govori o tome kako se ko ponaša, rekao je Rakić.

On je pozvao Bahtirija da zapaljivim izjavama, koje nemaju dodirnih tačaka sa istinom, ne destabilizuje situaciju u Kosovskoj Mitrovici, već da zajednički rade na rešavanju postojećih problema kako bi poboljšali ekonomsku situaciju u gradu na Ibru.

Loša ekonomska situacija razlog je zbog kojeg neki Albanci prodaju imovinu i pokušavaju da odu sa Kosova, a ne etničko čišćenje i za to nije odgovorna Vlada Srbije, već predstavnici kosovskih Albanaca koji nisu uspeli da im obezbede pre svega posao, ocenio je Rakić.

Gradonačelnik Severne Mitrovice podsetio je da pored Srba u severnom delu Kosovske Mitrovice žive Albanci, Goranci, Crnogorci, Romi.

Nenad Rašić prešao u poslanički klub Srpske liste

Lider Progresivno demokratske stranke Nenad Rašić danas se priključio Srpskoj listi, odnosno njenom poslaničkom klubu u Skupštini Kosova.Nenad Rašić

Odluka o Rašićevom prelasku u poslanički klub Srpske liste doneta je na sastanku sa predsednikom liste Aleksandrom Jablanovićem, saopštio je šef poslaničkog kluba Slavko Simić.

“Ulazak Nenada Rašića u poslanički klub Srpske liste podržali su svi prisutni poslanici parlamentarne grupe Srpske liste”, kaže se u pisanoj izjavi Slavka Simića.

Ovim činom, kako se navodi u saopštenju, šalje se poruka jedinstva srpskih političkih predstavnika.

Iz PDS-a je saopšteno da će Nenad Rašić, u skladu sa današnjom odlukom, svoje aktivnosti u parlamentu Kosova ubuduće obavljati kao član poslaničkog kluba Srpske liste.

„Progresivna demokratska stranka je ovakvu odluku donela rukovodeći se prvenstveno interesima građana Kosova, u cilju poboljšanja kvaliteta i uslova života srpskog stanovništva“, navodi se u saopštenju PDS-a i dodaje da će se ovim poboljšati kvalitet rada poslaničkog kluba Srpske, „naročito u postupku stvaranja Zajednice srpskih opština“.

Gračanica: U bolnicama loše, Dom zdravlja ima sve

Bolnicama na centralnom Kosovu nedostaju lekovi i materijal za rad. Iz opštine poručuju da pomažu koliko mogu. Nešto bolja situacija je u Domu zdravlja u Gračanici.KBC Priština

Problem nedostatka lekova i sanitetskog materijala u domovima zdravlja i bolnicama na centralnom Kosovu već duže vreme pogađa sve one koji se za medicinsku pomoć obrate ovim ustanovama.

Lekovi koji se izdaju na recept mogu ili da se nabave u centralnoj Srbiji, ili da se kupe u privatnim apotekama. Slična je situacija i sa materijalom poput špriceva, zavoja, gaza i ostalog.

Pacijenti koji moraju da budu zbrinuti u nekoj od bolnica, terapiju koja im je određena kupuju. Da je situacija teška, potvrdio nam je i direktor Odeljenja za zdravstvenu zaštitu u Opštini Gračanica Aleksandar Popović.

„Mogu da kažem da je situacija jako loša. Nedostaje sanitetskog materijala, lekova i ostalog. Naše mogućnosti su ograničene, ali se trudimo da pomognemo koliko možemo“, kazao je Popović.

Kada je u pitanju Dom zdravlja u Gračanici stanje je nešto bolje, jer će lekova i sanitetskog materijala biti do kraja godine. Prema rečima direktora Dejana Milanovića u toku su i razgovori o dodatnim sredstvima za sledeću godinu. Najavljuje ponovno funkcionisanje apoteke u okviru ove ustanove.

„Nedavno smo dobili i drugi kontigent lekova. On je stigao 5. septembra. Očekujemo za nedelju dana još jedan, tako da će naša apoteka posle šest godina imati lekova na svojim rafovima i pacijenti neće morati da idu do zdravstvenih ustanova u Srbiji. To će moći od sada da učine i u našoj apotekarskoj ustanovi“, kazao je Milanović.

Milanović kaže i da ambulante u okolnim mestima imaju sve potrebno kao i u Gračanici. Dodaje da će pacijenti uskoro moći da propisanu terapiju dobiju u svojim mestima, odnosno najbližim zdravstvenim ustanovama.

17.09.2015 |08:00 -23:55 Srbi svojom međusobnom neslogom i ljubomorom i željom za vođenjem nečega, da se osećaju kao neke vođe, izazivaju vekovima ovo zlo na Kosovu i Metohiji. E, zato smo gde smo……


Vučić sa Lagardovom: Čestitke i poziv na oprez

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Vašingtonu sa direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, čije su osnovne poruke premijeru i Vladi bile podrška, čestitke, ohrabrenje, ali i oprez. SAD pokazale poštovanje prema odgovornoj politici Srbije u proteklom periodu i dale ohrabrenje da se nastavi sa reformama, rekao je Vučić na kraju posete.

Direktorka MMF-a je istakla da su rezultati bolji od očekivanih, ali da je neophodno zadržati unutrašnji pritisak kako bi oni bili još bolji, a oporavak srpske ekonomije potpun, prenosi Fonet.

Izveštaj Nenada Zafirovića

„Srbija spremna da sarađuje po pitanju izbeglica“

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija, po pitanju izbegličke krize, sarađuje sa svima,spremna je da tako i nastavi i dodao da ne razume zašto je Hrvatskoj problem da obezbedi neophodnu pomoć i podršku izbeglicama.

„Mi sarađujemo sa svima, ali, znate, u našoj zemlji ti ljudi prođu oko 600 kilometara i ostaju mnogo duže nego što su ostali u Hrvatskoj, koja ima taj problem dva dana, a mi imamo četiri meseca“, rekao je Vučić u Vašingtonu.

Vučić je izjavio da Srbija mora da nastavi sa reformama jednakom snagom i energijom kao i do sada, jer posao još nije završen.

„Direktorka Lagard je pohvalila naš rast i pozdravila ekonomski kurs srpske vlade. MMF poštuje našu odgovornost“, rekao je premijer.

Vučić je istakao da je sa Lagardovom razgovarao i o povećanju plata i penzija, kao i da je zajednički zaključak da Srbija nesumnjivo ide napred, što će dogovor sa MMF-om i pokazati.

Premijer Srbije je naglasio da očekuje još bolje rezultate u 2016. i 2017. godini, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Predsednik Vlade Srbije razgovarao je u Vašingtonu i sa generalnim sekretarom Organizacije američkih država Luisom Almagrom.

Aleksandar Vučić i Luis Almagro

Aleksandar Vučić i Luis Almagro

Vučić je na svom Tviter nalogu napisao da treba raditi na jačanju trgovinske razmene sa zemljama Latinske, Severne Amerike i Kariba, prenosi Tanjug.

Srpski premijer je istakao značaj velikog prijateljstva između Srbije i zemalja Latinske Amerike i naglasio da postoji prostor za jačanje trgovinske razmene.

„Spremni smo da učimo od vas i spremni smo da ozbiljnije radimo na pronalaženju načina da vašem tržištu predstavimo naše proizvode“, izjavio je premijer Vučić.

Generalni sekretar Almagro je rekao da Srbija ima velike prijatelje u zemljama Severne i Latinske Amerike, kao i Kariba, i dodao da je neophodno produbiti te veze i ojačati kontakte kako bi Organizacija američkih država mogla više da pomogne Srbiji.

„Moramo da nađemo potencijalna tržišta u našim zemljama koja bi za vas bila zanimljiva“, istakao je Almagro.

Organizacija američkih država okuplja 34 zemlje Severne i Latinske Amerike i Kariba, a Srbija u toj organizaciji ima status posmatrača.

Poštovanje SAD i ohrabrenje za dalje reforme 

Vučić je tokom prethodna dva dana razgovarao sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom Džonom Kerijem, imao je susrete sa kongresmenima i senatorima SAD, a na Institutu „Brukings“ održao predavanje o budućnosti Srbije. Premijer se sastao i sa predsednikom Svetske banke Džimom Kimom, a održao je i niz sastanaka sa predstavnicima vodećih američkih kompanija.

Na kraju posete SAD, premijer Srbije je rekao da je zadovoljan razgovorima koje je vodio u Vašingtonu, jer su SAD pokazale poštovanje prema odgovornoj politici Srbije u proteklom periodu i dale ohrabrenje da se nastavi sa reformama.

„To poštovanje koje su pokazale Sjedinjene Države na najbolji način odslikava veći ugled, drugačiju poziciju Srbije u svetu. Ta pozicija biće sve bolja u godinama koje dolaze. Jedna mala zemlja kao što je naša da ima ovakvo poštovanje, tretman i respekt u SAD – to je veliki uspeh za naše građane i ja im čestitam na tome“, rekao je Vučić novinarima.

Vučić je dodao da će to imati važne i političke i ekonomske posledice za naš narod u budućnosti.

„Dobra, miroljubiva politika, ozbiljna i odgovorna politika donosi rezultat, što u našem regionu nekada ne razumeju“, rekao je Vučić.

Upitan da li su sada rešena neka otvorena pitanja i nesuglasice, Vučić je rekao: „Mi smo znali koje su naše bilateralne nesuglasice i postoje stvari kojem mi želimo, hoćemo i koje ćemo ispuniti. Sjedinjene Države su želele da pokažu svoje poštovanje prema odgovornom i ozbiljnom odnosu Srbije u prethodnom periodu i to se pokazalo. Tako to rade velike sile. Tako to rade najmoćniji na svetu.“

Kako je dodao, SAD su nam dale signal i ohrabrenje da nastavimo sa reformama, sa ozbiljnim i odgovornim ponašanjem.

Mi znamo šta su nam zadaci, ne letimo sa lovorikama nazad, već sa papirima punim beleški, znamo šta nam je činiti za našu zemlju, rekao je premijer, izrazivši očekivanje da će u SAD i u narednom periodu umeti da pokažu koliko su cenili naš rad posle ove posete.

„Nema tu ništa slatko, nema tu mnogo toga lepog, ima mnogo odgovornosti, posvećenosti, rada i ja sam zadovoljan što ćemo moći da pružimo rezultate povodom svih tih pitanja“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, niko iz Srbije nije imao ovoliko važnih i dobrih sastanaka, sa dobrim porukama i drugačijim odnosom prema Srbiji.

„Ponosan sam zbog građana Srbije jer su oni to zaslužili. Zaslužili su jer su verovali u drugačiju politiku, politiku odgovornosti, teških reformi, a ne u politiku sitnih političkih laži, prevara, kakvu smo nekada vodili“, naglasio je Vučić.

Život Srba južno od Ibra

Kako izgleda život Srba južno od Ibra, u kakvom je stanju delo naših predaka, a kakvog ukusa kosmetsko vino, proveravala je ekipa RTS-a. U trodnevnoj poseti južnoj srpskoj pokrajini bili su sa predstavnicima Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Prašnjavim putem iz Peći do manastira Pećka patrijaršija. U njemu dvadesetak sestara. Dok žure da posluže goste pitamo da li im, osim bezbednosti, još nešto nedostaje?

Pripremila Aleksandra Milivojević
„Mi smo srećni što smo u ovoj svetinji i što nas je ova svetinja sačuvala. Mi smo opstali i nadamo se da ćemo opstajati i dalje. I želimo da nam se Srbi vrate, da nismo sami“, kaže Mati Haritina, zamenica igumanije manastira Pećka patrijaršija.

Visoki Dečani takođe su na listi Uneska. Zbog posebne osetljivosti i ranijih događaja jedini su i dalje pod zaštitom Kfora.

„Važna stvar jeste da se u razgovorima koji se vode između Prištine i Beograda i uopšte u svim naporima koje Srbija ulaže – obezbedi dobra i funkcionalna i institucionalna zaštita manastira Visoki Dečani“, kaže otac Sava Janjić.

Kako bratstva i sestrinstva u srpskim manastirima, tako je i stanovništvo željno poseta. Srpska enklava Velika Hoča je bogato vinogorje. U izobilju, nedostaje im samo sloboda kretanja.

„Nekome prođe brzo, a nekome je dan godina“, kaže Slavoljub Aksić, meštanin Velike Hoče.

U Velikoj Hoči živi oko pet stotina Srba. Među njima i jedan Italijan koji pokušava da ih ubedi da je bez obzira na izolaciju, opstanak tu moguć.

Frančesko Skarfi je došao ovamo pre šest godina i pokrenuo malu vinariju. „Srpska zajednica mora da se drži, imaju poseban duh. Plan je da rekonstruišemo selo, napravimo 3D bioskope, obezbedimo bicikle za turiste ali i decu. Planiramo mnogo toga, ovo mesto je posebno“, kaže Frančesko Skarfi.

Posebno je i u Goraždevcu, gde živi oko devet stotina Srba. Iako je teško, uvereni su da će tu opstati. Baš kao crkva brvnara iz 13. veka – najstarija na Balkanu.

Kosovska vlada pronašla put za transformaciju BSK u oružane snage

17.09. 2015, 8:39|Izvor: Blic/Beta|

Premijer Kosova Isa Mustafa je zatražio od ministara i stručnjaka za pitanja bezbednosti da pronađu modalitete pretvaranja Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u „oružane snage“, javlja albanska TV Top Čenel.

Kako navodi ovaj kanal, Mustafa je to zaražio, jer Srpska lista odbija da se vojska Kosova formira putem ustavnih izmena, za koju su potrebne dve trećine poslanika manjina.

Top Čenel je iz izvora u Vladi Kosova saznao da je izrađen plan kako će se BSK transformisati u „oružane snage“, bez potrebe da dođe do ustavnih promena.

Transformacija će se, prema tim izvorima, izvršiti tako što će se izvršiti izmene i dopune Zakona o Bezbednosnim snagama Kosova u kojem će biti ceo tekst predloga zakona o oružanim snagama.

Za to postoji osnov, navode ovi izvori, jer je članom 162. kosovskog ustava predviđeno da se unutrašnja organizacija BSK uredi zakonom.

Novim predlogom zakona neće se promeniti ime, već će to i dalje biti Bezbednosne snage Kosova.

Portparol Vlade Kosova Arban Abraši je potvrdio da se radi na pripremi zakonskog akta koji će omogućiti transformaciju BSK-a.

„Radimo na tehničkim modalitetima ostvarivanja i verujem da ćemo u rekordnom roku izaći sa konkretnim predlozima kako to ostvariti,“ rekao je Abraši.

On je kazao da su o modalitetima transformisanja konsultovani i stručnjaci NATO-a, ali i predstavnici manjina na Kosovu.

Admiral Ferguson u poseti KFOR-u: Istakao značaj podrške razvoju bezbednosnih institucija na Kosovu

16.09. 2015, 19:08|Izvor: KoSSev|

Admiral američke mornarice i  komandant Komande združenih snaga sa sedištem u Napulju (KZS-N), Mark E. Ferguson III, sastao se danas sa komandantom KFOR-a, general-majorom Giljelmom Luiđijem Miljietom, u Glavnom štabu NATO misije na Kosovu – kampu „Film City“, saopšteno je iz KFOR-a. Ferguson je na sastanku, kako se navodi, istakao značaj „pružanja podrške“ KFOR-a „razvoju bezbednosnih institucija“.

„Komandant  KZS-N je izrazio zahvalnost za posvećenost snaga KFOR-a stabilnosti budućnosti Kosova i istakao značaj pružanja podrške razvoju bezbednosnih institucija koje su sposobne da rade bez pomoći NATO-a,“ stoji u saopštenju iz KFOR-a u kojem se dodaje i da je Ferguson od komandanta KFOR-a i osoblja Glavnog štaba dobio „opširne informacije“ o najnovijim dešavanjima vezanim za aktuelnu bezbednosnu i političku situaciju na Kosovu i u regionu Balkana.

Ovo je inače prva poseta admirala Fergusona Glavnom štabu KFOR-a od kad je general Miljieta preuzeo dužnost komandanta KFOR-a, 7. avgusta ove godine.

Lični stav direktora RTK2 povodom saopštenja UNS-a i DNKiM-a

17. 09. 2015, 9:00 Izvor: KoSSev

Nakon što su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društva Kosova i Metohije (DNKiM) juče pozvali direktora RTK2 Žarka Joksimovića da „ne koči stvaranje nezavisnog srpskog TV kanala na Kosovu“, oglasio se i Joksimović tekstom, to jest, svojim ličnim stavom o ovom saopštenju. Tekst je redakciji KoSSeva poslat kasno sinoć, a kako je Joksimović naveo, on nije planirao da se oglašava u vezi sa navedenim stavovima ovih udruženja, ali je to učinio na „našu molbu“. Podsećamo da je u jučerašnjem telefonskom razgovoru sa novinarkom KoSSeva, koja je zatražila komentar Joksimovića na navode iz ova dva novinarska udruženja, a pre objavljivanja naše vesti, direktor RTK2 rekao da „nije ni siguran“ da njegov komentar „želimo da objavimo“, jer se njima „u više navrata dešavalo da KoSSevu pošalju komentar u vezi sa saopštenjima UNS-a“, a da zatim ne bude objavljen.​ Joksimovićev tekst prenosimo u celosti, u izvornoj verziji. 

Ako još nekom nije jasno ko stoji iza skraćenica DN KiM i UNS, u slučajevima kada se pljuje po kanalu RTK2, da se zna!

Medijsko – šićardzijsku trojku skrivenu iza naziva dva novinska udruženja čine, čovek koji bi po slobodno- srpskoj proceni, da bude medijski magnat na Kosovu. Drugi bi to isto ali i malo više, da bude sve i svja na Kosovu pa ako se može, zašto ne i Vladika. Treći bi da iz Beograda razrađuje medijsku strategiju Srba na Kosovu, ali da u svemu tome njegovo parče kolača bude veće nego ove dvojice.

 

UNS i DNKiM pozvali direktora RTK2 da ne koči stvaranje nezavisnog TV kanala; Joksimović tvrdi da KoSSev ne objavljuje stavove RTK2 ​

Niko naravno, pa ni članovi  najužeg rukovodstva ovih udruženja ne znaju, nit se konsultuju kada se sastavljaju saopštenja poput ovog, verovatno pedesetog u nizu, u kome se bljuju nebuloze po srpskom kanalu RTK2.

Pomislićete da je nelogično da esnafska udruženja, umesto da štite i podržavaju rad srpskog medija u Prištini, svu svoju aktivnost posvete ideji zatiranja jedne televizije koja zapošljava osamdesetoro radnika. Čudno nije, kad se zna da je pojava tog kanala sa programom koji proizvodi, ozbiljno pomrsio planove pomenutih medijskih šićardzija da stave u svoje dzepove i novac koji je namenjen za RTK2.

Na bezbroj neistina iznetih u saopštenjima koje sami pišu, a potpisuju ih u ime Udruženja, još nijednom ne predstaviše nijedan argument da bi nekog ubedili da  nismo nezavisni u uredjivačkoj i poslovnoj politici, da nanosimo dugoročnu štetu srpskoj medijskoj zajednici (čitaj: pomenuta trojica), da navodno kao nadređeni vršimo pritisak na novinare da se ne oglašavaju kad su napadani na terenu.

Dokaza nema pa nema ali je bitno da nedelja ne prođe, a da se RTK2 ne ispljuje. Ako se ko pita sta je uloga DN KiM, eto odgovora. Neki će reći apsurd, ako se zna da sam upravo ja nakon 2000. godine registrovao pomenuto udruženje u Prištini.

Šićardzije bi bez sumnje bili glavni promoteri našeg kanala da smo im, kao sto su tražili , na ruke podelili po nekoliko stotina hiljada evra za “slobodno, srpsko, visoko umne televizijske mudrarije”. Kako u RTK-a postoje konkursi za nezavisne produkcije, a na konkursu se niko od njih nije prijavio, eto preuzimam svu krivicu što i ovom prilikom nisu ušićarili.

I da još samo razjasnim optužbu da sam ”brana stvaranju nezavisnog srpskog kanala”. Već deceniju unazad se zalažem za formiranje srpskog tv kanala, mnogo je kolega i onih drugih koji to znaju. Već dve ipo godine svom energijom i iskustvom i naravno saradnicima radim na stvaranju profesionalnog i nepristrasnog kanala. Uspesi su vidljivi, a ne izostaju ni takve konstatacije od nepristrasnih posmatrača. U radu kanala RTK2 postoje problemi zakonske i materjalne prirode.

Lako se može proveriti da sam u svakoj prilici podržavao svaku ideju koja ima za cilj da poboljša zakonske odredbe i materijalnu poziciju srpskog kanala RTK2.

One, koji su clanovi pomenutih udruženja i naravno članovi uprava pominjanog UNS-a i DN KiM- a, pozivam da nas posete u Prištini i da u razgovoru sa kolegama provere kako se radi u gradu, u kome smo najbrojniji srpski kolektiv.  

Što se pominjane “brane” tiče, na kraju teksta priznajem da jesam. Jesam, brana pomenutim šićardzijama i onima koji bi da iz kabineta uređuju program i diktiraju tekstove pa čak i naslove novinarima. Treba li UNS I DN KiM podsećati šta im je obaveza u tom slučaju?! Ne vredi. Oni koji se kriju iz pominjanih udruženja imaju neke za njih mnogo važnije obaveze!

Žarko Joksimović – direktor kanala RTK2 

Ničić pozvao menadžment RTK da u javnosti raspravljaju o odnosima i formiranju srpskog kanala na Kosovu

17.09. 2015, 12:43 Izvor: KoSSev

U nastavku rasprave između Udruženja novinara Srbije (UNS) i Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) sa jedne strane i menadžementa srpskog kanala Radio televizije Kosova (RTK2) sa druge, oglasio se i predsednik DNKiM-a, Budimir Ničić. On je u reakciji na autorski tekst direktora RTK2, Žarka Joksimovića, pozvao rukovodioce RTK i RTK2 da na „bilo kojoj televiziji“ uživo razgovaraju o „svim problemima“ vezanim za RTK2 i UNS, te o formiranju nezavisnog srpskog kanala na Kosovu i o „čemu god žele“. 

„Za paranoju je potrebna stručna osoba, a mi na žalost nemamo u Udruženju novinara Srbije ni jednog psihijatra, ili psihologa za ovako težak oblik paranoje koji bi se posvetio toj osobi i iz tog razloga ne želim da samo s njim polemišem o bilo čemu,“ naveo je Ničić u pisanoj izjavi, reagujući na tekst Joksimovića.

Pročitajte još: 

Lični stav direktora RTK2 povodom saopštenja UNS-a i DNKiM-a

UNS i DNKiM pozvali direktora RTK2 da ne koči stvaranje nezavisnog TV kanala

On je istovremeno pozvao rukovodioce Radio televizije Kosova da u javnosti i uživo raspravljaju o svojim odnosima, te zakonskim okvirima u formiranju srpskog TV kanala.

„Međutim, s obzirom na to da smatram da u menadžmentu RTK postoje i ljudi sa kojima može argumentovano da se razgovara, pozivam generalnog direktora RTK, Mentora Šalju, zamenicu generalnog direktora RTK, Anamari Repić, glavnog urednika RTK2 Nikolu Krstića i direktora RTK2 Žarka Joksimovića da u bilo kojoj emisiji uživo, na kojoj god žele televiziji i sa kojim god žele voditeljem, razgovaramo o svim problemima vezanim za RTK2 i UNS, vezanim za zakonske okvire u formiranju Nezavisnog TV kanala i o čemu god žele,“ poručio je Ničić.

Podsetimo, nakon što je zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u svom izveštaju „Naš plan“ izneo zaključke o medijima na Kosovu, ističući da kanal RTK2 ne „nudi suštinsku nezavisnost“ koja je predviđena planom Martija Ahtisarija, a na to reagovao i direktor ovog kanala, Žarko Joksimović, navodeći da ne postoji nijedan argument koji opravdava tvrdnje Stojanovića, oglasili su se UNS i DNKiM. Oni su  saopštili da podržavaju navode iz izveštaja zamenika premijera Kosova – da je prekršen Ustav Kosova prilikom formiranja kanala na srpskom jeziku, a da direktor RTK2 koči stvaranje nezavisnog srpskog TV kanala na Kosovu. Joksimović je, zatim, autorskim tekstom odgovorio na navode ova dva udruženja, ističući da je „bezbroj neistina“ izneto u saopštenjima UNS-a i DNKiM-a o kanalu kojim on rukovodi, a da pritom ne predstavljaju „nijedan argument“ za svoje navode.

Saslušan poslednji svedok tužilaštva

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici danas je saslušan Gani Mikulovci, poslednji svedok tužilaštva u slučaju koji se vodi protiv Olivera Ivanovića, Dragoljuba Delibašić i još trojice Srba.Oliver Ivanović

Mikulovci je tokom davanja iskaza rekao da te sporne večeri, 3. februara 2000. godine nije video Olivera Ivanovića, kao ni dan kasnije. Takođe je rekao ne poznaje i ostalu četvoricu optuženih Srba.

Svedok je opisivao šta se te večeri dešavalo ispred zgrade u kojoj je živeo u ulici Knjaza Miloša. Ni u jednom momentu nije doveo u vezu petoricu optuženih sa događajima koji im se u optužnici stavljaju na teret.

Odbrana nije imala pitanja za ovog svedoka.

Gani Mikulovci bio je poslednji svedok optužbe, a svedoci odbrane svoje iskaze daće 6. oktobra.

Kako je za TV Most izjavio jedan od advokata odbrane Ljubomir Pantović „nakon saslušanja poslednjeg svedoka tužilaštva biće održana zatvorena sednica na kojoj će se odlučivati da li će sudski pritvor biti ukinut Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću“.

Predsednica Veća Roksana Komša je na današnjem pretresu rekla da će 21. septembra obići lokacije u južnom i severnom delu grada gde su stradali Albanci za čiju su smrt optuženi Ivanović i četvorica Srba.

Sudija Komša je rekla da će obilasku prisustvovati članovi Veća, tužilac, advokati, stranke i svedoci, a moći će da prisustvuju i predstavnici medija na odredjenoj udaljenosti.

Ivanović je optužen za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine.

Optužnicom su obuhvaćeni i penzionisani pukovnik MUP-a Srbije Dragoljub Delibašić koji je takođe u pritvoru, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva i koji se brane sa slobode.

Sutra odluka o pritvoru Ivanoviću

Odluka o ukidanju ili produžetku sudskog pritvora Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću biće saopštena sutra, kazao je za RTV Kim advokat Nebojša Vlajić.Nebojša Vlajic 

Na sednici kojoj su prisustvovali samo okrivljeni i branioci rečeno je da sudijama treba još vremena kako bi odlučli da li će Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću sudski pritvor biti ukinut, produžen ili biti zamenjen nekom lakšom alternativnom merom.

U procesu koji se vodi protiv lidera GI SDP Olivera Ivanovića, Dragoljuba Delibašića i još trojice Srba do sada je saslušano 54 svedoka tužilaštva, i niko od njih nije doveo u vezu optužene sa događajima počinjenim 1999. i 2000.godine, a koji im se optužnicom stavljaju na teren.

Lider Građanse inicijative SDP Oliver Ivanović je optužen za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad civilima tokom 1999. i 2000. godine. U pritvoru se nalazi od 27. januara 2014. godine.

Optužnicom su obuhvaćeni i penzionisani pukovnik MUP-a Srbije Dragoljub Delibašić koji je takođe u pritvoru, otac i sin Ilija i Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović koji su optuženi za ubistvo i pokušaj ubistva i koji se brane sa slobode.

12.08.2015 08:00 – 23:55 Svi dosadašnji potezi Srpske države jesu ustvari BRISANJE SRPSKE DRŽAVE NA Kosovu i Metohiji…


Primena sporazuma o osiguranju vozila od noćas posle ponoći

11. 08. 2015, 11:15 Izvor: KoSSev

14:30 Pogranična policija potvrdila da od noćas posle ponoći počinje da se primenjuje sporazum o međusobnom priznanju polisa osiguranja

Graničnoj policiji Kosova stiglo je zvanično uputstvo za saobraćaj vozila od noćas posle ponoći – 12. avgusta, a koji je potvrđen početkom ovog meseca u Briselu. Sva vozila koja imaju polise osiguranja osiguravajućih kuća iz Srbije i sa srpskim tablicama, odnosno vozila sa kosovskim tablicama i polisama osiguranja kosovskih osiguravajućih kuća, slobodno mogu da prelaze preko tzv. integrisanih graničnih prelaza, oslobođeni dodatnih taksi osiguranja, potvrđeno je KoSSevu u graničnoj policiji Kosova.

Što se tiče srpskih tablica gradova sa KiM-a (KM, PR, UR, PZ, GL, PE), oni će „do daljeg“ moći da prelaze preko ovih prelaza na Severu Kosova, dok vozila sa RKS tablicama i dalje neće moći da ulaze u centralnu Srbiju bez privremenih tablica, za koje ne treba da plaćaju takse.

Od noćas na integrisanim graničnim prelazima počinju da rade i službe osiguranja, ali samo za ona vozila sa stranim tablicama koja ulaze na Kosovo i koja će morati da plaćaju osiguranje.

11: 15​ – Sprovođenje memoranduma o osiguranju vozila, koji su u Briselu, u novoj rundi razgovora početkom avgusta postigli predstavnici Beograda i Prištine, trebalo bi da započne sutra od ponoći, KoSSev saznaje iz neimenovanog izvora u graničnoj policiji Kosova. Granična policija ipak još uvek nije dobila uputstvo za primenu sporazuma prvobitno postignutog 22. juna, zbog čega u ovoj službi naglašavaju da se još uvek radi o nezvaničnim informacijama, a uputstvo se očekuje da uskoro i stigne. Primenom ovog sporazuma, sva vozila sa srpskim tablicama i polisama osiguravajućih društva iz Srbije, uključujući i privatna, njih oko 19, kao i vozila koja su osigurana kod kosovskih osiguravajućih društava sa kosovskim tablicama, biće oslobođena plaćanja taksi, što je nova odluka u odnosu na raniju da se snize cene osiguranja prilikom saobraćanja vozila sa Kosova u centralnu Srbiju i obrnuto. Moguće je, međutim, dodaje naš izvor, da ponovo stigne uputstvo o tome da se vozila sa srpskim tablicama oznaka gradova na KiM-u (KM, PR, PE, PZ, UR, GL) zaustave, a ove tablice i oduzmu na integrisanim graničnim prelazima, što je bio povod i za protest Srba 23. jula prilikom prvog neuspelog pokušaja primene sporazuma, kada je, prema informacijama iz lokalnih samouprava sa Severa, Priština dala uputstvo i za oduzimanje ovih tablica.

„Sporazum bi trebalo da počne da se primenjuje od sutra posle ponoći – od 13. avgusta, nama je tako rečeno, ali su ovo još uvek nezvanične informacije, jer nam uputstvo nije stiglo, ali očekujemo da uskoro i stigne,“ naglasio je neimenovani izvor iz granične policije Kosova za KoSSev.

12:15 – Pacoli potvrdio primenu sporazuma od sutra posle ponoćiU međuvremenu i kosovski mediji su javili da primena sporazuma o osiguranju vozila počinje sutra, pozivajući se na saopštenje šefa tehničke delegacije Kosova za razgovore sa Srbijom, Rahima Pacolija.

„Memorandum o sporazumevanju o obostranom priznanju polisa osiguranja između dve države, Kosova i Srbije, počinje efektivno sa primenom u ponoć 12. avgusta,“ prenosi Koha navode iz ovog saopštenja.

„Građani Kosova mogu slobodno da se kreću u Srbiji sa osiguravajućim društvima TPL +. Takođe, građani Srbije mogu da uđu na teritoriju Kosova sa polisama osiguranja koju poseduju. To olakšava našim sunarodnicima koji iz Preševske doline dolaze na Kosovo,“ objasnio je Pacoli.

„Sva vozila iz Srbije, sa bilo kojim tablicama – priznaju se polise svih osiguravajućih društava, uključujući i privatna, isto tako i sa Kosova i u Srbiju,“ navodi dalje. On dodaje da nijedna strana nije „zvanično ništa izdala“, ali se nadležnim službama na graničnim prelazima izdaju uputstva od strane direkcija.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je, međutim, nakon poslednjih razgovora u Briselu u vezi sa pitanjem osiguranja i prelaska vozila na integrisanim graničnim prelazima sa Kosovom prošle nedelje najavila da će sporazum početi da se primenjuje od noćas.

„Građani će moći da prelaze administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom u oba pravca bez plaćanja ikakve naknade za osiguranje, ali i bez frustracija zbog često kilometrima dugih redova na administrativnim prelazima,“ naveo je Đurić nakon razgovora u Briselu, 5. avgusta, najavljujući primenu sporazuma od 12. avgusta.

Pročitajte još: 

Od 12. avgusta prelazak administrativne linije sa KiM-om bez plaćanja osiguranja​

Sporazum o osiguranju nije otkazan, odložena samo primena

Priština poništila sporazum o osiguranju optužujući Beograd

Protest u Rudaru i na Rudnici: Kosovska granična policija najavila oduzimanje srpskih tablica (VIDEO)

Pacoli: U Srbiju sa kosovskim registarskim tablicama

Cene osiguranja vozila niže, režim kretanja preko IBM-a ostaje isti

I iz kosovske vlade tada je stigla indirektna potvrda da se polise neće plaćati. Kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri izjavila je nakon briselskog sastanka da je „sve spremno za početak sprovođenja sporazuma za osiguranje vozila koji je u interesu građana Republike Kosovo“, jer uklanja „teret plaćanja visokih naknada“ i da od sada pa nadalje nije potrebno „plaćanje dodatnih troškova tokom tranzita u Srbiju.“

Građani Kosova su do sada za ulazak u centralnu Srbiju plaćali oko 100 evra za osiguranje svojih vozila za mesec dana, dok se obrnuto, za ulazak na Kosovo, plaćalo oko 40 evra za dve nedelje, a vozači sa Kosova još uvek nemaju zelene kartone za svoja vozila.

Sporazum o obostranom priznavanju osiguranja vozila srpskih i kosovskih osiguravajućih društava postignut je krajem juna. Njime je tada regulisano sniženo plaćanje osiguranja za vozila sa srpskim registarskim tablicama gradova iz centralne Srbije koja ulaze na KiM, kao i plaćanje osiguranja za ona vozila koja ulaze sa KS tablicama u centralnu Srbiju, ali ne i pitanje registarskih tablica, to jest, korišćenje privremenih tablica za vozila sa RKS tablicama prilikom ulaska u centralnu Srbiju.

Međutim, uoči početka primene ovog sporazuma 23. jula, lokalne samouprave na Severu su dobile nezvanične najave da će se uz primenu sporazuma sprovoditi i odluka o oduzimanju tablica gradova na KiM-u sa oznakama KM, PR, UR, PE, PZ, (srpske tablice), zbog čega su Srbi na Severu protestovali, a Priština potom i odložila primenu sporazuma, optuživši Srbiju da nije uradila „tehničke pripreme“, da bi se prvobitna odluka o sniženju taksi osiguranja, u novoj rundi razgovora početkom avgusta, preinačila u odluku da se građani u potpunosti oslobode plaćanja ovih taksi. Ipak, u vezi sa pitanjem korišćenja tzv. srpskih tablica – gradova na Kosovu, u javnost iz Prištine i Beograda i dalje idu kontradiktorne informacije. Beograd tvrdi da ovaj sporazum ne zadire u to pitanje, dok iz Prištine stižu najave da je korišćenje tablica – KM, PR, PE, UR, PZ, GL nelegalno.

Počela primena sporazuma o osiguranju vozila!

Prema dogovoru Beograda i Prištine, u ponoć je počela primena memoranduma o osiguranju vozila.

Vozila koja su registrovana na Kosovu mogu da pređu na teritoriju centralne Srbije sa polisom TPL plus osiguranja, a vozila sa srpskim tablicama na Kosovo od noćas ulaze uz polisu osiguranja koja važi za Srbiju.

Kosovo-osiguranje

TPL plus osiguranje košta 40 evra na godišnjem nivou za putnička vozila.

Kako je javio Tanjugov reporter sa prelaza Jarinje, u ponoć je na tom prelazu počeo da radi kosovski biro osiguranja, čiji službenici izdaju polise osiguranja svim vozačima osim onima iz Srbije, Makedonije i Albanije.

Na prelazu Jarinje nezvanično kažu da će vozila sa registrarskim oznakama RKS, moći od sada da saobraćaju i u centralnoj Srbiji, ali uz izdavanje probnih tablica i uz neophodno već pomenuto TPL plus osiguranje.

Polise osiguranja koje izdaje kosovski biro osiguranja izdaju se svim stranim vozilima koja ulaze na Kosovo, osim za ona koja su registrovana u Srbiji, Makedoniji i Albaniji.

Tako, na primer, polisa kosovskih osiguranja za putnička vozila registrovana u Crnoj Gori, a koja ulaze na Kosovo, košta 15 evra za 15 dana, a na godišnjem novu 205 evra.

Trebalo je da Sporazum o osiguranju vozila Beograda i Prištine stupi na snagu 24. jula, mesec dana po postizanju, ali je odložen, a Beograd i Priština su za odlaganje krivili jedni druge.

Građani Kosova su do sada za ulazak u centralnu Srbiju plaćali oko 100 evra za osiguranje svojih vozila za mesec dana, dok se obrnuto, za ulazak na Kosovo, plaćalo oko 40 evra za dve nedelje.

Kosovo nije članica Biroa zelenog kartona, pa vozači sa Kosova još nemaju zelene kartone za svoja vozila.

Kosovska (ne)pravda, slučaj građanina Olivera I. -> Da li se u ovom trenutuku nadziru „NOVI IZBORI“ I MANIPULACIJA BIRAČKIM TELOM POD IZGOVOROM BRIGE ZA ZAŠTITU JEDNOG SRBINA !!! Pa gde ste Srbi svo ovo prethodno vreme! Verovatno ste dobro vladali kada nije bilo PAMETNIH SRBA!

PRIZNALI STE KOSOVO KAO DRŽAVU I PRIHVATILI SVE POTREBE TE TVOREVINE KAO DRŽAVE!

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, u pismu upućenom šefu Unmika i šefu Euleksa, traži od njih da se angažuju kako bi Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću bilo omogućeno da se brane sa slobode. Pisma su im uputili i Evropski pokret u Srbiji i zaštitnik građana. Posle protesta u Kosovskoj Mitrovici i Prištini, i u Novom Sadu se okupljaju građani koji podržavaju zahtev da se Oliver Ivanović brani sa slobode. Lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ peti dan štrajkuje glađu.

U pritvoru 560 dana, od kojih je 70 proveo pred sudom. Novo ročište Oliver Ivanović sačekaće takođe u pritvoru, koji mu je produžen do oktobra.

„Juče sam razgovarala sa premijerom Aleksandrom Vučićem, Oliver ima njegovu potpunu podršku i nadam se da će to uticati na Euleks da promeni odluku. Očekujem ove nedelje odluku Apelacionog veća i nadam se da će preinačiti odluku i Oliveru omogućiti ako ne odbranu sa slobode, onda bar da bude u kućnom pritvoru“, rekla je supruga Milena Popović Ivanović.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je u pismu zatražila od Euleksa da preduzme sve mere kako bi se poštovala osnovna Ivanovićeva prava i sačuvalo njegovo zdravlje.

„Ne dovodeći u pitanje načelo nezavisnosti sudstva, molimo Vas da hitno preduzmete mere iz svoje nadležnosti i iskoristite sva formalna i neformalna sredstva koja vam stoje na raspolaganju kako bi se poštovala osnovna ljudska prava i slobode pritvorenih i sprečilo narušavanje Ivanovićevog zdravlja, ali i izbegla destabilizacija društvene i političke klime na KiM“, navodi se u pismu Kancelarije.

Međutim, i pre pisma, Euleks je obrazložio svoju, drugačiju odluku.

„Postoji bojazan od bekstva i zastrašivanja svedoka. Moram da vas podsetim da tužilaštvo još nije izvelo do kraja sve svedoke, postoji još desetina onih koji treba da izađu i budu saslušani pred sudom i to je naš odgovor u ovom trenutku“, rekla je portparolka Euleksa Dragana Nikolić Solomon.

Odbrana podseća da je do sada ispitano 47 svedoka, uključujući dva zaštićena, i da nije zabeležen nijedan pokušaj zastrašivanja niti ometanje postupka.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju podseća i na garancije Vlade Srbije da će i Ivanović i Delibašić do kraja postupka biti dostupni Euleksu. Na garancije podseća i Evropski pokret u Srbiji.

„Držanje Olivera Ivanovića u pritvoru više od 18 meseci, bez mogućnosti da se brani sa slobode uprkos svim garancijama i apelima institucija i javnosti Srbije i Evrope, i uprkos principima pravde i pravičnog suđenja, ne samo da potkopava autoritet misije Euleks na Kosovu, već narušava kredibilitet Evropske unije i, na kraju, ugrožava jedan ljudski život“, saopštio je Evropski pokret.

Za neke pravnike, na delu je haški scenario – najpre hapšenje, a potom traže dokaze.

Za odbranu je sporan i odabir dokaza u postupku – poput tekstova u inostranim novinama, ali i odabir svedoka. Beograd ističe i da su iskazi većine svedoka išli u prilog Ivanoviću.

„Pred Haškim tribunalom bilo je dosta takvih slučajeva da se prvo hapsi, pa se posle traže dokazi. U slučaju Olivera Ivanovića, čak i da su imali dokaze, ne postoji informacija da je on pokušao da na to utiče“, kaže advokat Tomislav Višnjić.

Ivanović je proveo godina i po u pritvoru, te se postavlja pitanje da li je u ovom slučaju pravo zarobljeno u politici, ili se pritvor namerno produžava u iščekivanju Specijalnog suda za zločine na Kosovu koji već čeka oko 100 predmeta.

„To nam govori da je to politički proces s ciljem da se on skloni sa političke scene. S druge strane, da se napravi asimetrija krivice za ono što tek treba da usledi na Kosovu i Metohiji, a to je specijalni sud. Postoji akcija da se ljudi od ugleda iz srpskog korpusa sklone iz političkih zbivanja“, smatra Milivoje Mihajlović, bivši izveštač sa Kosova.

Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu i Metohoji počinio ratni zločin nad civilima 1999. godine. Uhapšen je 15 godina kasnije, nakon što je na prevaru pozvan na razgovor a u javnosti prezentovano kao dobrovoljna predaja i dolazak na saslušanje, uoči šiptarskih lokalnih izbora u Pokrajini.

Đurićevo pismo – flagrantno mešanje u pravosudni sistem EULEX-a! – Na Oliveru Ivanoviću testira se ne-pravosudni sitem pa ako Srbi protesuju za jednog svog Šiptari će za svakog. Jednako kao u Hagu pohapšeni su i osuđeni svi Srbi a oslobođeni svi ne-Srbi koji su fomalno bili uhapšeni…. Kao u doba Turske kada je bila poznata poslovica „Kadija te tuži, kadija ti sudi“, odmah se zna ishod za optuženog. „Pošteno mu sudimo“, pa da ga streljamo…

Sreda, 12. 08. 2015, 9:28 | Izvor: Lajmi.net

Izvor: Lajmi.net (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Predsedavajući Veća za zaštitu sloboda i ljudskih prava (KMLDNj), Bedžet Šalja rekao je da Vlada Srbije traži da osumnjičeni za ratne zločine, Oliver Ivanović, bude pušten da se brani sa slobode – što je flagrantno kršenje rada sudova.

Prema njegovim rečima, pismo direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Marka Đurića, na adrese EULEX-a i UNMIK-a, ne predstavlja prvi slučaj da se Srbija meša u unutrašnje stvari Kosova i u sudski postupak, javio je Lajmi.net.

Šalja je rekao da sumnja da će politički pritisci iz Srbije na sud koji je doneo odluku o pritvoru protiv Ivanovića moći da izmene odluke sudskog veća EULEX-a.

„Srbija nema šta tu da interveniše zato što je to posao suda i sud treba da odluči. Postoji bojazan da će sud činiti ustupke i da će dati drugu meru u slučaju Olivera Ivanovića, jer je sada EULEX-ov sud naveo da Ivanovićeva odbrana nije dostavila dokaze da se on brani sa slobode,“ rekao je Šalja za Lajmi.net.

Prema njegovim rečima, ovaj slučaj predstavlja flagrantnu i nedopustivu intervenciju u pravosudnom sistemu.

„Ovo je notorno i nedopustivo mešanje u pravosudni sistem, jer svaka normalna država neće dozvoliti nikome da se meša u pravosudni sistem. Ali, Kosovo je zemlja koja veoma malo odlučuje u svoje ime i zemlja koja je predmet mnogih međunarodnih pritisaka,“ rekao je Šalja.

Danas nismo dobili povratnu informaciju od UNMIK-a ili EULEX-a, institucija kojima je poslat zvaničan zahtev Srbije za promenu odluke o pritvoru osumnjičenih za ratne zločine – da se Oliver Ivanović brani sa slobode.

UN odbile da Unesku proslede zahtev Kosova

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić potvrdio je za „Blic“ da Ujedinjene nacije „nisu prihvatile da Unesku proslede zahtev Kosova za prijem u tu agenciju“.

Ivica Dačić kaže da pred Unesko neće stići predlog Ujedinjenih nacija da se raspravlja o zahtevu Kosova, ali je upozorio da je to tek prvi korak, prenosi Tanjug.

„Sada se može očekivati da se Kosovo sa svojim zahtevom za prijemom obrati direktno Unesku“, napominje Dačić.

Diplomatska borba definitvno nije gotova, jer se može desiti i da neka treća zemlja u ime Kosova pokrene ovaj zahtev pred izvršnim savetom Uneska, navodi Blic.

List Alo takođe piše, pozivajući se na diplomatske krugove, da su UN odbile da u Unesko proslede zahtev Prištine da Kosovo bude primljeno u tu agenciju.

Zahtev Prištine nije u skladu sa mandatom Unmika, koji se pridržava Rezolucije UN 1244, navodi se u obrazloženju UN povodom predloga da Kosovo bude primljeno u članstvo Uneska, agencije UN specijalizovane za obrazovanje, nauku i kulturu.

„Ujedinjene nacije nisu mogle da pogaze rezoluciju koju su same donele. Ovakvim ishodom praktično je osujećena namera Kosova da sa preporukom svetske organizacije sačeka glasanje u Unesku. Dakle, UN neće proslediti zahtev Prištine, ali Kosovo može direktno da se obrati Unesku ili da neka treća zemlja to učini u ime Prištine. To bi sve bilo neuobičajeno, ali se može očekivati. Zato Srbija, bez obzira na ovu malu pobedu, nastavlja diplomatsku ofanzivu da spreči prijem Kosova u Unesko“, navodi izvor lista.

Uklanjanje Parka mira posle formiranja ZSO?

 10. 08. 2015, 10:04|Izvor: KoSSev|

Foto: Tanjug

Uklanjanje Parka mira sa glavnog mitrovičkog mosta sada zavisi isključivo od uspostavljanja Zajednice srpskih opština, javio je danas Zeri, navodeći da je to stav srpskih zvaničnika, te da je pitanje rešavanja Parka mira trenutno blokirano, ali da će biti deo paketa sporazuma o četiri tačke. Srpski predstavnik u kosovskoj vladi i član srpske delegacije na razgovorima u Briselu, Ljubomir Marić, tvrdi sa druge strane da most na Ibru nije tačka Briselskog sporazuma i da nije deo nikakvog paketa dogovora, posredno potvrđujući ipak da se o njemu neće razgovarati bez formiranja ZSO. „Ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO,“ ​ rekao je Marić za KoSSev. 

Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri za prištinski list potvrdio je da se „barikada na Ibru“, kako se naziva Park mira, ne može ukloniti sve dok se ne formira „Asocijacija“, što je opet naziv kojim kosovski Albanci nazivaju Zajednicu. On je naveo da je ovo pitanje blokirano jer ni Priština, ni Beograd, nisu još uvek uspeli da „potpišu sporazum, kojim se četiri teme uključujuju u paketu“.

Ipak, Bahtiri je još ranije rekao da će se Park mira ukloniti najkasnije u junu ove godine, a da će sam Bahtiri „otići tamo da je ukloni“, što se nije dogodilo, podsetio je Zeri.

Marić: Most nije tačka Briselskog sporazuma; ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO

Sa druge strane, u razgovoru za KoSSev, kosovski ministar za administraciju lokalne uprave, Ljubomir Marić, koji je istovremeno i član srpske delegacije u Briselu, navodi da nema nikakvog sporazuma, niti da je čuo da je iko razgovarao o pitanju glavnog mitrovičkog mosta, kao deo „rešavanja u paketu“.

„Nema nikakvog sporazuma, to su samo medijski navodi koje ne bih komentarisao. Zna se se šta su tri pitanja o kojima se razgovara – telekom, energetika i ZSO. Po pitanju parka, nisam čuo da je iko o tome razgovarao u smislu rešavanja u nekakvom paketu, a sve insinuacije i sve kalkulacije, uključujući i one u medijima, posledica su tog prostora u kojem zapravo nema dogovora,“ kaže Marić.

Na naše pitanje da li to znači da prvobitni tzv. plan EU o revitalizaciji mitrovičkog mosta u tri faze, a sada i nacrt rekonstrukcije mosta bez Parka mira, sa dva kružna toka sa obe strane mosta – nije dogovoren sa srpskom, odnosno prištinskom stranom, Marić priznaje da je EU na razgovorima u Briselu prošle godine predstavila plan u vezi sa mostom, da se o tome razgovaralo i u maju ove godine, ali da nema dogovora, te da glavni mitrovički most nije tačka Briselskog sporazuma.

Istovremeno, Marić nije potvrdio da je nedavna skica rekonstrukcije mosta koja se pojavila u kosovskim medijima, precizna, već bi mogla biti samo jedna od varijanti.

„To su neke varijante koje ne bih ni komentarisao. Dogovora nema. Most nije tačka briselskog sporazuma. On je kao tema prošle godine predstavljen na jednoj od radnih grupa, ali se o tome nije razgovaralo, iako su se odmah, na prištinskoj strani pojavile medijske spekulacije da se o tome pregovara u Briselu. Međutim, ja nisam upoznat sa tim,“ navodi dalje Marić, naglašavajući:

„Ni o čemu drugom ne treba da se razgovara dok se ne formira ZSO.“

Nakon što je 17. i 18. juna prošle godine uklonjena barikada postavljena u leto 2011, istog dana je u prisustvu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, kao i celokupnog političkog rukovodstva sa Severa Kosova, na glavnom mitrovičkom mostu postavljen Park mira, koji su stanovnici sa južne strane grada nazvali novom barikadom. Ultimatum gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija 21. juna prošle godine da se Park mira mora ukloniti prethodio je nasilnim demonstracijama sa južne strane grada 22. juna, kada je povređeno nekoliko desetina međunarodnih policajaca, građana sa juga, kao i dva novinara, a više policijskih i ostalih vozila zapaljeno. Zahvaljujući snažnom obezbeđenju glavnog mosta na Ibru od strane pripadnika specijalne Kosovske policije, američkog, nemačkog KFOR-a, italijanskih karabinjera i specijalne policije EULEX-a, izbegnuto je veće nasilje. U međuvremenu su kosovski zvaničnici više puta najavljivali da će „barikada“ biti i uklonjena.

29.05.2015 |08:00 – 23:55 Današnji dan definasan je kao “ Na Kosovu su mnogi pali“!


Dačić je upravo pokazao svoje lice! KO JE RADIO NA MOTIVACIJI, IZAZIVANJEM PANIKE ZA RASELJAVANJE SRBA SA KIM 99-te?! Ili je svojim nastupom POČEO DA SE POVLAČI U SENKU SA JAVNE POLITIČKE SCENE!!!

„Vernici“ se sakupili da proteruju ljude koji su u veri!

Šiptari svim metodama sprečavaju ono što im nije interes, nisu kao Srbi!

Reč “genocid” odložila Specijalni sud

Dodatno razjašnjenje reči genocid, koja na zahtev nekih zemalja EU stoji u Nacrtu zakona, je razlog odlaganja skupštine o Specijalnom sudu, navodi Driton Lajci.

Kosovo ima loše iskustvo sa međunarodnim sudovima, kao što je Unmikovo i Euleksovo pravosuđe i zbog toga je zahtevalo da se razjasni kako će biti razmatrani svi slučajevi koji bi eventualno bili procesuirani, rekao je Savetnik ministra pravde u kosovskoj vladi Driton Lajci za TV Klan Kosova.

On je dodao da Kosovo teži ka tome da ima što manje optuženih.

Prema njegovim rečima, Kosovo ne želi da u sporazumu sa Holandijom bude ekstradicije optuženih nego da jedan deo Specijalnog suda bude i u Prištini.

Priština, sud za ratne zločine OVK na čekanju

Formiranje specijalnog suda za zločine OVK, uprkos obećanjima Hašima Tačija i Ise Mustafe, nema dovoljnu podršku u parlamentu, pa je izjašnjavanje o tom sudu odloženo na neodređeno vreme. Tačiju leđa okrenulo 11 poslanika DPK. Čeka se reakcija Zapada.

Kosovski premijer Isa Mustafa i ministar spoljnih poslova Hašim Tači našli su se u petak u prilično nelagodnoj poziciji, jer je u parlamentu odloženo glasanje o ustavnim amandmanima koji bi otvorili put za formiranje specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova.

Mustafa: Mogerini preporučila odlaganje rasprave

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da je do odlaganja rasprave i glasanja u parlamentu došlo na preporuku visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Mustafa je naveo da zakoni treba da budu prevedeni i da oduzimaju dosta vremena, i dodao da je o tome direktno razgovarao sa Mogerinijevom, prenosi Beta pisanje prištinskih medija.

Odbacio je kao neistinite konstatacije da vladajuća koalicija ima problema s brojem glasova potrebnim za usvajanje amandmana.

Izjašnjavanje o ovom sudu odloženo je pošto je čak 11 poslanika Demokratske partije Kosova otkazalo poslušnost Tačiju i najavilo da ni po koju cenu neće podržati taj zakon.

Istovremeno, ispred parlamenta su protestovali veterani OVK, tražeći od poslanika da ne glasaju za sud koji „baca senku na njihovu borbu“.

Sud za zločine OVK već mesecima potresa političku scenu Kosova, pošto su Tači i Mustafa obećali Amerikancima i Evropskoj uniji da će skupština usvojiti neophodne zakone.

Američka ambasadorka pri UN Rouzmari di Karlo upozorila je Tačija, pred sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, da će SAD podržati formiranje ovog suda pod kapom UN, ukoliko to u najskorije vreme ne učini Priština.

Za odlaganje je glasalo 78 poslanika, dva su bila uzdržana, a jedan poslanik je bio protiv.

Poslanica iz redova DPK Ganimete Musliju kaže da je ta poslanička grupa zasedala jutros i da je njen stav o Specijalnom sudu jasan, a to je da su oni protiv njegovog formiranja.

Dodala je da, osim poslanika DPK, koji su prošle godine bili protiv – a to su Ganimete Musliu, Nait Hasani i Fadil Demaku – postoje i drugi poslanici te stranke koji su protiv Specijalnog suda. Imena nije želela da saopšti.

Musliju je za TV Klan Kosova rekla da DPK ne snosi odgovornost zašto danas nije bilo dokumentacije iz Brisela o Specijalnom sudu i da o tome odgovor treba da da predsedništvo kosovske skupštine.

Odložen protest ispred kosovske skupštine

Nakon što su obaveštene da je sednica odložena, organizacije proizašle iz bivše OVK, koje su protestovale ispred kosovske skupštine tražeći od poslanika da ne prihvate formiranje Specijalnog suda, prekinule su protest. Pred zgradom je demonstriralo „oko 400 veterana bivše OVK“, koji kažu da „Specijalni sud neće Kosovu doneti ništa dobro“.

Kako navode mediji, oni su „revoltirani zato što domaći i međunarodni sudovi nikada nisu sudili srpskim zločinima i genocidu nad Albancima na Kosovu, što međunarodna zajednica putem Unmika i Euleksa podiže političke optužnice protiv boraca OVK i povodom presude protiv komandanata koji su se borili za slobodu“.

Čelnici kosovskih institucija više puta su ukazivali na to da je Kosovo preuzelo obavezu sprovođenja odluke o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine, kako bi se istražili navodi iz izveštaja Dika Martija.

Za usvajanje ustavnih izmena potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika, kao i dvotrećinska većina poslanika iz manjinskih zajednica.

Međunarodni predstavnici su najavili mogućnost da će, u slučaju da kosovska skupština ne usvoji ustavne promene i zakon o osnivanju Specijalnog suda, to učiniti Savet bezbednosti UN.

Stojanović: Sud je potreban svima za pomirenje

Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović izrazio je žaljenje što je današnja sednica kosovske skupštine o Specijalnom sudu otkazana.

„Očigledno je da naši koalicioni partneri nisu uspeli da obezbede dovoljan broj poslanika koji bi to podržali i sada se nastavlja ubeđivanje poslanika iz albanske zajednice da podrže taj zakon. Naši poslanici su bili u skupštini i spremni da o tome glasaju. Nažalost, do toga još nismo stigli“, rekao je Stojanović Tanjugu.

Rekao je da je, očigledno, albanskim političkim liderima potrebno još vremena da se usvoje amandmani i stvore preduslovi za usvajanje zakona o specijalnom sudu, kao i potom njegovo formiranje.

Sud je, kako je podvukao, važan ne samo za Srbe na Kosovu, već podjednako i za Albance.

Stojanović je izrazio žaljenje što mnogi to ne razumeju, dodajući da neće biti moguće da se stvori normalno društvo ukoliko Specijalni sud ne bude kaznio one koji su počinili najstrašnije zločine.

„To nam je potrebno svima za pomirenje, stvaranje preduslova za normalan život“, podvukao je Stojanović i dodao da, nažalost, neki to vide kao pretnju.

Naglasio je da ne može da se opovrgne da su počinjeni mnogi zločini, da nisu istraženi i da počinioci nisu kažnjeni.

„Mi čekamo istinu, a posebno porodice ubijenih, nestalih i kidnapovanih. Te porodice imaju pravo na istinu, na pronalaženje i kažnjavanje počinilaca“, rekao je Stojanović.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić poručio je da ne sme biti bekstva od pravde.

„Srbija čvrsto stoji iza osnivanja Specijalnog suda. Nema i ne sme biti bekstva od pravde, ratni zločin ne zastareva. Oni koji su odgovorni treba da budu izvedeni pred lice pravde“, rekao je Đurić u izjavi Tanjugu.

Istakao je da Srbija u političkom smislu podržava svaki korak koji nas približava tome – osnivanje Specijalnog suda, procesuiranje onih koji su odgovorni za zločine.

Jevtić: Sud će svakako biti formiran

Specijalni sud za zločine OVK će biti formiran na ovaj ili onaj način, rekao je za B92 ministar za povratak u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić.Dalibor Jevtić (Foto B92)

Jevtić je u Kažiprstu rekao da je formiranje tog suda od izuzetne važnosti zbog pravde i istine i da su kosovske institucije dobile jasnu poruku od Zapada.

“Dobili su poruku da imaju priliku da ga formiraju u okviru svojih zakona, a ako propuste tu šansu, formiraće ga Savet bezbednosti UN”, kaže Jevtić, uprkos odlaganju sednice na kojoj je trebalo da se razgovara o sudu.

Kako je rekao, baš zbog razgovora o formiranju tog suda stigle su izjave šefa kosovske diplomatije Hašima Tačija o tužbi za genocid protiv Srbije.

“Ta izjava je data u kontekstu ovoga što se trenutno dešava, a Specijalni sud je teška tema. Mislim da je ta izjava za internu upotrebu, a sama tužba ili zahtev za reparaciju su pravno nemogući”, rekao je Jevtić.

Na pitanje da li Srbi ostaju u institucijama, kada poslednji primeri pokazuju da druga strana može da opstruira teme važne za Srbe, Jevtić kaže:

“Moramo da budemo u institucijama Kosova, da utičemo da odluke budu u interesu Srba ili da se ne donose odluike koje će u velikoj meri uticati na dalje otvaranje novih problema”, rekao je on.

Kako Jevtić kaže, tako će i Zajednica srpskih opština biti uskoro formirana.

“Nema je godinu i po dana, ali ja kažem da je teško govoriti o rokovima. Za ZSO je potrebna saglasnost tri strane, a treća strana je odlučila da se ne pojavi na razgovorima o ovoj temi u Briselu. Međutim, ovih dana je napravljen prvi važan korak za formiranje ZSO”, rekao je on.

Govoreći o problemima uzurpirane imovine, o čemu govori i današnji slučaj pokušaja iseljenja srpske porodice u Mitrovici, Jevtić kaže da je to “samo jedan od problema koji stoji na putu masovnijeg povratka Srbije”.

Globalna međuverska konferencija: Kosovo promoviše onlajn međuversku toleranciju

29. 05. 2015, 2:53 Izvor: KoSSev

Foto: Twitter nalog Interfaith

Kosovo je domaćin 4. globalne međuverske konferencije „Međuverski dijalog u vreme društvenih medija: Osnaživanje nosioca promena, borba protiv nasilnog ekstremizma i govora mržnje“, koja je otvorena juče i trajaće do 30-og maja, saopštilo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, koje je i organizator ovog skupa, uz podršku više ambasada i međunarodnih misija na Kosovu. Više od 200 učesnika ove godine u Prištini razmenjuje ideje o tome kako da se bore protiv onlajn ekstremizma i govora mržnje, a ministarstvo naglašava da će se na konferenciji istaći „uloga, iskustvo i doprinos Kosova i regiona Balkana globalnoj debati o promovisanju međuverskog dijaloga i borbe protiv nasilnog ekstremizma“. Učesnicima će se, kako je predviđeno, danas obratiti i Viša izvršna direktorka kompanije „Facebook“ Monika Bikert. Iako u zvaničnoj agendi mnogobrojnih govornika nema predviđenih srpskih govornika, portal i Twitter nalog „Interfaith“, na kojem se redovno tvituje i retvituje sa porukama o uspehu konferencije, retvitovao je poruke igumana manastira Visoki Dečani Oca Save Janjića sa ove konferencije da se „naša veza sa Bogom meri sa našom vezom prema komšijama“.

Na konferenciji, pored najviših kosovskih zvaničnika – Atifete Jahjage, Ise Mustafe, Hašima Tačija i Petrita Selimija, učestvuju i globalni verski lideri, međunarodni predstavnici, kao i akademski profesori, uz predstavnike mladih i civilnih organizacija.

Atifete Jahjaga izrazila je zadovoljstvo da će „Republika Kosovo ponovo biti domaćin dijaloga o pronalaženju načina pomoću kojih će društvene mreže moći postati izvoznici znanja i tolerancije, kao i agenti promena i nosioci promena“.

Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, koji će voditi radionicu o digitalnoj diplomatiji, rekao je da se „Kosovo još jednom uspešno pripremilo da ugosti više od 200 ljudi iz celog sveta kako bi razgovarali o međuverskim pitanjima, ove godine sa posebnim osvrtom na borbu protiv slanja nasilnih poruka putem društvenih medija.“

Viša izvršna direktorka Fejsbuka, Monika Bikert, inače direktorka za politike proizvoda pri Fejsbuku, navela je da je „veoma uzbuđena što će izlagati na ovogodišnjoj međuverskoj konferenciji o naporima Fejsbuka usmerenim ka osiguravanju da ta društvena mreža i dalje bude bezbedno i cenjeno mesto za ljude koji žele da razmene stvari i da se povežu sa svojim porodicama i prijateljima“.

Atifete Jahjaga:„Sa jednom veoma dugom tradicijom međuverske tolerancije i saradnje, čak  i u najtežim periodima njegove istorije, Kosovo je izgradilo osnov razumevanja i tolerancije vekovima, i upravo ova tradicija pokazuje koliko je teško pokvariti vrednosti koje su ljudi zajedno sa mukom izgradili.“ 

„Sa zadovoljstvom očekujem priliku da dođem i da se upoznam sa mladim ljudima iz svih krajeva sveta, Balkana i samog Kosova,“ rekla je Bikertova uoči svog dolaska, saopštava kosovsko ministarstvo spoljnih poslova.

Među ostalim vodećim govornicima su i međunarodni tužilac Ser Džefri Najs (Sir Geoffrey Nice) i glavni rabin Norveške, Majkl Melkr (Michael Melchior), koji je govorio juče.

Iako u dnevnom redu rada ove trodnevne govornice nema predviđenih srpskih govornika, uključujući i predstavnike srpske pravoslavne crkve, na Twitter nalogu igumana manastira Visoki Dečani, oca Save Janjića, ima više tvitova i retvitova u vezi sa jučerašnjim – uspešnim danom konferencije, kako dominiraju takvi tvitovi.

I portal na kojem se uz podršku kosovskog ministarstva zvanično promoviše međuverska tolerancija – „Interfaith“, preneo je reči oca Save sa ove konferencije – „Naša veza sa Bogom je merena našom vezom sa našim komšijama,“ dok je sam Sava Janjić poslao svoj tvit: „Duboko impresioniran pronicljivim govorom @rabbimelchior o miru“.

U dnevnom redu rada ove konferencije, organizatori ističu da je ona posvećena „međuverskom dijalogu među mladima, u potrazi za najboljim praksama u korišćenju društvenih medija u sprečavanju poruka mržnje i promovisanju internog dijaloga među kosovskim zajednicama, kao i eksternog dijaloga među svih kosovskim zajednicama i narodima sveta koji prolaze kroz teške periode.“


„IntefaithKosovo“ (http://www.interfaithkosovo.org/):

„Inicijativa međuverskog dijaloga je inovativan pristup diplomatiji kroz civilno društvo. U današnjem svetu naše strukture i institucije postaju sve više isprepletene, zato nam je neophodno poznavati naše susede, kao što je i njima od izuzetne važnosti da poznaju nas. Ukoliko politika sputava jednu stranu, ili drugu, ili čak obe, slobodnija strana treba naći alternativne načine da izgradi razumevanje i poverenje. Etnička većina na Kosovu je dugo temeljila političke reklamacije na samoodređivanju (autodeterminaciji), ali ona ne može značiti političko samoodređivanje jedne etničke grupe, već samoodređivanje u smislu povećane slobode izbora pojedinaca u okviru tolerantnog, ali održivog, društvenog okvira; i religijski identiteti i njihova interakcija igraju vrlo važnu ulogu u ovom odnosu. Kosovo je preduzelo značajne mere u uspostavljanju međuverskog dijaloga na domaćem i međunarodnom nivou, na primer: održavanje godišnje ekumenske konferencije na kojoj učestvuju teoretičari, akademici i istoričari, ali i međunarodni i lokalni predstavnici verskih zajednica; zatim promovisanje tolerancije u osnovnom i srednjem obrazovanju kroz ‘Faith Foundation’ Tony Blaira, odnosno projekte ‘Face to Faith’ i ‘Faith and Globalization Initiative’. Ove aktivnosti samo su neki od projekata kojim se Kosovo obavezuje očuvati i poštovati sve vere. Sa ciljem da ohrabri komunikaciju među verama, ova web stranica će pratiti inicijative, projekte i događaje vezane za međuverski dijalog pod pokrovljem verskih institucija i civilnog društva.“

Iako se kao jedan od partnera navodi i „Srpska pravoslavna crkva na Kosovu“, grupa autora koja vodi ovaj sajt je međutim albansko-međunarodna, a stranice na srpskom su upadljivo neažurirane u odnosu na engleski i albanski sadržaj. Primetan je i upadljivo manji broj tekstova u kojima se promoviše pravoslavna religija. Tako na primer, od poslednja 44 teksta, samo četiri su sa pravoslavnim temama – dva o Dečanima, jedan o crkvi sveti Nikola u Prištini i jedan o Đurđevdanu, dok su ostali tekstovi uglavnom na teme muslimanske i katoličke religije i istorije i nose poruku o bogatstvu kosovske istorije i kulture, kao i tolerancije multikonfesionalnog Kosova.

SPC izopštila Artemija i igumana Nikolaja

Sveti arhijerejski Sabor SPC ekskomunicirao je bivšeg vladiku raško-prizrenskog Artemija i bivšeg igumana manastira Crna Reka Nikolaja.

Sabor je odluku doneo sinoć, a Artemije i Nikolaj će od sada moći da koriste samo svoja svetovna imena, Marko Radosavljević, odnosno Negoslav Nikolić, rečeno je Tanjugu u Patrijaršiji.

Artemije i Nikolaj su praktično anatemisani, što je prvi slučaj u istoriji srpske crkve.

Sabor je u sredu pozvao Artemija da se vrati na put mira i jedinstva Crkve, ali je on to odbio.

Iako je Sabor ranijom odlukom o raščinjenju Artemija postavio u red monaha, bivši vladika je odbio da skine mantiju i vladičanska znamenja.

Artemije je izopšten zbog raskola Crkve, što se smatra prvim raskolom u istoriji SPC.

Inače, bivši vladika raško-prizrenski Artemije nije prihvatio poziv Svetog arhijerejskog Sabora SPC i patrijarha Irineja da, kako su oni od njega tražili, „krene putem mira i jedinstva sa Crkvom“ i negirao je da je u raskolu.

U saopštenju dostavljenom medijima sinoć, Artemije kaže da njegovo odbijanje nije oglušivanje o poziv Sabora i patrijarha već svojevrsno svedočenje o pravoverju.

„Sve dok nepokolebljivo ostajemo u svetootačkoj veri, ništa zajedničko nemamo sa raskolom. Gledano, međutim, vašim očima, Artemije je u raskolu“, piše u saopštenju.

Raščinjeni vladika Artemije odbio da se vrati pod okrilje SPC

Bivši vladika raško-prizrenski Artemije ne prihvata poziv Svetog arhijerejskog Sabora SPC i patrijarha Irineja da, kako su oni od njega tražili, „krene putem mira i jedinstva sa Crkvom“.

U saopštenju dostavljenom medijima, bivši vladika Artemije kaže da njegovo odbijanje nije oglušivanje o poziv Sabora i patrijarha već svojevrsno svedočenje o pravoverju, prenosiTanjug.

„Sve dok nepokolebljivo ostajemo u svetootačkoj veri, ništa zajedničko nemamo sa raskolom. Gledano, međutim, Vašim očima, Artemije je u raskolu“, piše u saopštenju.

Sveti arhijerejski Sabor SPC i patrijarh Irinej pozvali su u sredu bivšeg vladiku Artemija da „krene putem mira i jedinstva sa Crkvom“ ili će Sabor biti primoran da umesto jedinog spasonosnog rešenja preduzme dalje i konačne kanonske mere.

Bivši vladika Artemije, međutim, navodi da je možda administrativno odvojen od SPC, ali da dogmatski nije odvojen od Hrista, a to znači ni od Srpske pravoslavne crkve kakvu je osnovao i predao Sveti Sava.

„Svedočimo Vam da čvrst osećaj imamo da smo bili i, uistinu, ostajemo u pravoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi koju vernici najbolje prepoznaju i prihvataju“, navodi se u saopštenju.

Bivši vladika Artemije negira da je u raskolu, ističući da u crkvenom raskolu može biti samo neko ko je izneverio pravoverje.

„Sadržina Vašeg pisma ne govori da je ono plod Duha Svetog, nego plod duha ljudskog radi pravdanja pred svetom i da bi se reklo: Eto, mi bratoljubivo hoćemo da pomognemo bivšem episkopu, a on nas odbija“, naveo je Artemije koji nikada nije prihvatio odluku Sabora SPC koji ga je raščinio i nije, iako se to od njega očekivalo, skinuo mantiju i vladičanska odličja.

„Umeće narod da prepozna i razluči iskrenost od neiskrenosti, jer pamti sve prethodne događaje“, naveo je bivši vladika Artemije.

Građani sprečili iseljavanje porodice Ilić; u centru grada jake policijske snage

29. 05.2015, 10:19 Izvor: KoSSev



Koha postavila svoj logo na fotografije KoSSeva i Kontakt plusa; „Civilna zaštita zabranjuje Albancima da se vrate u svoje kuće na severu“



15:30  Odluku o obustavi jutrošnje akcije donela Kosovska policija

Komandir Kosovske policije za Sever, Nenad Đurić, potvrdio je za KoSSev da je odluku o obustavljanju jutrošnje akcije deložacije donela Kosovska policija, a „on lično“ sprečio „mogućnost sukoba“.

„Nisu građani sprečili jutrošnju akciju, već je Kosovska policija donela tu odluku, a ja sam bio tamo sve vreme i lično sam sprečio mogućnost sukoba,“ rekao je Đurić. Na naše pitanje zašto to nije jutros saopšteno na licu događaja, te da je novinar KoSSeva bio na licu mesta i neposredno izveštavao sa terena, Đurić je rekao da nije želeo da se tenzije dodatno podižu.

Kosovska policija danas nije iselila porodicu Danila Ilića iz njihove kuće u centru Severne Mitrovice, u blizini osnovne škole „Sveti Sava“, a zahvaljujući građanima koji su se suprotstavljali iseljenju ove porodice. 

Kako izveštava novinar KoSSeva koji se nalazi na terenu, tokom pokušaja iseljavanja prisutno je bilo više desetina policajaca u pancirima, koji su čak i blokirali ulicu Kralja Petra – od kružnog toka sa jedne strane, do male Jugobanke sa druge, kao i deo ulice pored osnovne škole „Sveti Sava“, kojom se prolazi do kuće Ilića.

U pratnji jakih policijskih snaga na mestu deložacije se pojavio i kosovski sudija, Faton Ademi. Zahvaljujući upornim građanima, kojih je bilo oko 40-ak ispred same kuće Ilića, kao i velikom broju građana koji su se okupili i protestvovali sa druge strane ulice, današnje iseljavanje je sprečeno i odloženo. Kuća porodice Ilić se nalazi neposredno pored osnovne škole Sveti Sava u kojoj se u trenutku deložacije odvijala nastava. To je izazvalo veliku paniku i pometnju roditelja, koji su zabrinuti za bezbednost svoje dece pohrlili ka školi.

Građani koji su danas pružili podršku Ilićima su, međutim, posebno bili ogorčeni na lokalnu samoupravu, zbog toga što, kako kažu, na terenu nisu bili ni gradonačelnik, ni predsednik privremenog organa, a posebno na Kosovsku policiju i na to što je „toliki broj policajaca došao da iseli porodicu koja nema gde drugo da živi.“

Danilo llić iz Kosovske Mitrovice je pre trinaest godina kupio kuću u centru Severne Mitrovice, a odluku o tome da bude iseljen je doneo kosovski sud, nakon sudskog spora u kojem Ilić nije učestvovao i koji je dobio jedan kosovski Albanac.

Danilo Ilić, međutim, nije učestvovao u sudskom sporu jer, kako kaže, od suda nije dobio ni jedan poziv za parnicu, osim presude da mora da napusti kuću, a Apelacioni sud u Prištini mesecima ne rešava predlog Ilićevih advokata da postupak ponovo bude rešavan pred sudom.

Вучић: Заклео сам се на Устав Србије, а не другима

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је, говорећи о спремности за диверзификацију гасних извора, да ради у интересу грађана Србије, а не било које велике силе.

„Заклео сам се на Устав Србије, пред српском заставом и одговарам грађанима Србије, а не било којој другој великој сили“, рекао је Вучић новинарима у Палати „Србија“, где је учествовао на округлом столу „Регион успеха“, преноси Танјуг.

Поновио је да је Србија спремна за диверзификацију гасних извора, јер не сме да дозволи да 2019. године нема одакле да узима гас.

Премијер је објаснио да од 2019. године Србија неће више моћи да преузима руски гас из правца Мађарске на Берегову, те да ће се наћи у тешкој ситуацији.

„Ми смо спремни да прихватимо гас од Руса, само ми реците одакле стиже тај гас? Да ли преко Турске и Грчке и ко нам то гарантује, или стиже преко Бугарске, јер je очигледно да преко Берегова неће да стиже“, рекао је Вучић.

Премијер је рекао да Србија из Азербејџана може да добије 300 или 400 милиона кубних метара гаса, што није довољно за фабрике и становништво, а да би гас са Крка био три пута скупљи.

Поновио је да је његов посао да учини све како би у будућности постојала могућност избора и сигурног снадбевања гасом.

„Ја сам крив ако 2019. године ми гас немамо“, рекао је Вучић.

DAČIĆ GLASA ZA PODELU KOSOVA: Nikolić je zakasnio s platformom, kao i nuđenjem autonomije Albancima!

Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da nije upoznat sa sadržajem platforme o Kosovu, i nije mu jasno zbog čega je ona uopšte napisana

Ivica Dačić, ministar spoljnih polsova, rekao je da je platforma predsednika Tomislava Nikolića za Kosovo zakasnela, i da je njemu “bliža” politika koju vodi premijer Aleksandar Vučić.

– Sigurno je da premijer ima kontakte sa predsednikom, da se konsultuju oko međunarodnih tema. Razumem potrebu da Srbija definiše šta neće, ali mislim da to svi već dobro znaju – rekao je Dačić.

ISTRAŽIVANJE: Srbi sve manje žele u Evropsku uniju!

On je kazao da nije upoznat sa sadržajem platforme, i da je najvažnije pitanje zašto se ona uopšte piše.

Foto: Tanjug/Danilo Peternek

– Velika je razlika između političkih deklaracija u Beogradu i potreba ljudi na Kosovu. Možemo u Beogradu da donesemo šta god hoćemo, ali u Prizrenu, koji je nekada bio prestonica, a sada tamo živi 21 Srbin, teško će se vijoriti srpska zastava – rekao je ministar.

Upitan da li Nikolićev tekst može da zavadi Srbiju i Evropsku uniju, Dačić je odgovorio da se ne treba konfrontirati bez razloga i da je Beogradu potrebna jaka “međunarodna pozicija da bi rešavali kosovsko pitanje”.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

DAČIĆ ODBRUSIO EVROPI: Tolerantni ste prema Albancima. Šta bi bilo da neko u Srbiji sanja o ujedinjenju svih Srba!?

Kako je naveo, podela Kosova i Metohije i dalje je najbolje rešenje, ali i taj predlog je zakasneo, kao i nuđenje autonomije unutar Srbije, što Albanci “jednostavno ne prihvataju”.

Foto: Tanjug

Prema njegovim rečima, za predstavnike stranih država najspornije je to što se u tekstu govori o suštinskoj autonomiji Kosova unutar Srbije. On, međutim, ne misli da će se Srbija suočiti sa zahtevom da prizna nezavisnost Kosova.

– Tačno je da se od nas traži da potpišemo sa Prištinom pravno obavezujući sporazum, ali ne mora da znači da će u njemu biti zahtev za međusobno priznavanje. U ovom trenutku niko u Briselu ne zna šta će tačno pisati u tom sporazumu – precizirao je potpredsednik Vlade Srbije.

(Telegraf.rs / Beta.rs)

Lazović i Vujačić ponovo u pritvoru

Aleksandar Lazović i Nebojša Vujačić vraćeni su danas u pritvor, saznaje Radio Kontakt plus.Pritovorska jedinica u Mitrovici

Dvojica Srba iz Kosovske Mitrovice pušteni su da se brane sa slobode pre deset dana, međutim, večeras su ponovo vraćeni u zatvor.

Izvor iz Kosovske policije rekao je za Kontakt plus da su Aleksandar Lazović i Nebojša Vujačić lišeni slobode, a odluku o njihovom povratku u zatvor doneo je Apelacioni sud u Prištini.

Ovu informaciju je potvrdio i advokat Živojin Jokanović koji je kazao da je dobio službenu potvrdu da su obojica Srba vraćena u zatvor na osnovu odluke Apelacionog suda.

Protiv dvojice dvojica Srba vodi se sudski postupak za događaje iz 1999. i 2000. godine u Kosovskoj Mitrovici. Za ista dela optuženi su i Oliver Ivanović, Dragoljub Delibašić i Ilija Vujačić.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

18.03.2015 |08:00-23:55 Počelo da se protestuje, dok se za medije prikazuje kao da smo složni… Da, da „kao rogovi u vreću“…


Incident u Brđanima: Povređen dve osobe

Dva lica su lakše povređena u incidentu koji se danas dogodio u naselju Brđani u severnom delu Kosovske Mitrovice. Albanci blokirali put.Brđane (Foto Kontakt plus) Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić rekao je za Kontakt Plus da je jutros u  9.45 časova u naselju Brđani došlo do incidenta i tom prilikom je polomljeno staklo na bageru, a vozaču albanske nacionalnosti su nanete lakše telesne povrede.

“Kontaktirano je nadležno Tužilaštvo koje je okarakterisalo slučajeve krivičnih dela oštećenje pokretne imovine i lake telesne povrede. Lice albanske nacionalnosti  koje je upravljalo bagerom identifikovalo je osumnjičena lica koja su privedena u Severnu policijsku stanicu sa kojima je rad u toku. Dva privedena lica su srpske nacionalnosti i jedno od njih ima lake telesne povrede” , kazao je Bojić. Nastavite sa čitanjem

%d bloggers like this: