12.08. 2015|08:00 – 23:55 Srbi sa KiM mogu da maštaju o ZSO dok im Albanci trebaju nešo daju, imaju potez i piona više kojim ostvaruju svoju pobedu! Naši nepismeni igrači koji nepismeno igraju i uvek gube sve, vode narod mentalno bez kapaciteta ljudi koji su se NAMETALAI MILOM ILI SILOM!


Janjić: ZSO moćan instrument ukoliko bude bilo pilota u avionu. Prošlo je doba Srpske liste

12.08. 2015, 13:30 Izvor: KoSSev

Nekadašnji direktor i osnivač Foruma za etničke odnose, doktor pravnih nauka – teorijskog određenja pojma „nacija“, naučni savetnik Instituta za društvene nauke u Beogradu, a pre svega, prepoznatljivo lice na javnoj sceni Srbije, regiona i sveta – kao aktivni učesnik stotina mirovnih, međuetničkih i ostalih stručno-političkih inicijativa na temu međuetničkih odnosa – Dušan Janjić, ekskluzivno za KoSSev u Kosovskoj Mitrovici govori o tome zašto je sporazum o ZSO najpovoljniji od preostala tri po kosovske Srbe, ali samo ukoliko bude bilo „pilota u avionu“; zašto su, sa druge strane, nacionalni saveti manjina koji postoje u Srbiji u prednosti u odnosu na ZSO, zašto Albanci sa juga Srbije formiraju zajednicu albanskih opština; šta je politički motiv zatvaranja Olivera Ivanovića; zašto međunarodne predstavnike nije interesovala demokratija na Severu Kosova tokom kosovskih lokalnih izbora; zašto treba zatvoriti OEBS čim prestane Dačićevo predsedavanje; i zašto je prošlo doba za postojanje Srpske liste. U međuvremenu su i Albanci iz dve opštine na jugu Srbije danas izglasali i svoju, kako je nazivaju, Zajednicu albanskih opština, uz već postojeći Nacionalni savet manjina. Janjić u ovom intervjuu upravo postavlja obrnuti prioritet ovih tela.



ZSO-u nadležnosti u nadzoru, koordiniranju i izveštavanju. Imaće savet od sedam gradonačelnika i odbor sa političarima, administrativcima i stručnim kadrom



Od četiri sporazuma postignuta u poslednjoj rundi razgovora u Briselu koji je, po Vašem mišljenju, najpovoljniji za Srbe na Kosovu?

U političkom smislu to je sporazum o zajednici opština. ZSO je institucija koja opstaje kao institucija autonomije. Da budem vrlo precizan, ne radi se ni o kakvoj izvršnoj vlasti, ni o kakvom entitetu, ni o nevladinoj organizaciji, radi se o onome što je izvan Srbije, po Evropi, a pogotovo Skandinaviji, poznato kao samoadministriranje. Dakle, ove opštine u kojima pretežno žive Srbi, dobile su mogućnost samoadministriranja. ZSO će imati značajne nadležnosti ali samo u oblastima nadzora, koordiniranja i izveštavanja. ZSO će imati savet, to jest, autonomiju nacionalne zajednice, a savet će činiti sedam od deset gradonačelnika. Sledeća stvar koja će činiti ZSO je odbor a koji će biti sačinjen od stručnih ljudi, političara i administrativaca. To je jedan instrument koji može mnogo da pomogne ako ima pilota u avionu, ako ima neko ko će to voziti i ko će umeti da vozi.

Hoće li umeti to neko da vozi?

Dakle, ko će biti predsednik je jako važno. Međutim, ako se o tome odluči na uobičajen način na koji se glasa i ovde, na Kosovu, među Srbima i širom Balkana – onda mrka kapa. Taj predsednik mora da bude plod konsenzusa, jaka ličnost, koja razgovara sa Albancima na albanskom i Srbima na korektnom srpskom i sa strancima.

Da li među postojećom garniturom političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji vidite nekog takvog?

Ja govorim kakav treba da bude. Naravno da ima takvih, ali ih možda nema u Srpskoj listi, u Rašićevoj stranci i sličnima, ali takav sigurno da postoji. Nije red da Beograd o tome odluči. Kada bi se ljudi dogovorili oko kriterijuma, bilo bi to nešto drugo. U Skupštini može da bude onaj kojeg izabere Skupština, ali ko će činiti Savet i odbor, to moraju biti stručni ljudi. To je prilika da se pokaže da li su Srpska lista, koja drži monopol, i kancelarija za KiM, sposobne da iskorače prema stručnim, kvalifikovanim i mladim ljudima. Zbog pravila koja su donešena zbog ekonomske krize u Srbiji, Kancelarija neće moći da direktno finansira i da samo ona finansira ZSO, ali ono što ona može jeste da uz finansiranje, najveći deo novca, i to je moj savet – utroši da šalje stručne i kvalifikovane ljude iz Beograda, čak iz Zagreba ako treba.

Kao na primer?

Može i Milorad Pupovac da bude savetnik.  Ako Vučić ima Toni Blera – u čemu je problem da neko ima Pupovca? Ili, u čemu je problem uzeti nekog iz slovenačke zajednice iz Italije? U svakom slučaju, potrebni su Srbi koji će pomoći ljudima ovde da obavljaju poslove – mislim na pomoćnike, savetnike, operativni rad. Ako se to ne iskoristi, verujte, za par godina ljudi će reći – pa to je ništa, ali ako se iskoristi, Srbi dobijaju jedan moćan mehanizam za lobiranje, koordinaciju, a koordinacija je moć. Ako vi udružite deset opština u jednom zahtevu prema centralnoj vlasti, ili prema Evropskoj uniji, ili prema podršci ključnih projekata urbanog razvoja, ruralnog razvoja, energetike, a tu mogućnost nemaju opštine sa većinskim albanskim stanovništvom, to je moć.

Da li je to je dovoljno?

To nije dovoljno, tu postoji fabrička greška. Da budem vrlo precizan, ono što je potpisano 25. avgusta odgovara rezoluciji Skupštine Srbije i predlogu Vlade Srbije, ali je to u potpunom raskoraku sa onom famoznom platformom predsednika Nikolića. Tamo je, ako se sećate, obećavan entitet, kao i to da Beograd odlučuje kako će Albanci da žive, pa Skupština Kosova…taj koncept bahatog centralizma da će neko iz centra, ovog puta iz Beograda, da određuje pravila života i tamo gde ima uticaj i tamo gde uopšte nema uticaj…



„Fabrička greška“ – U Srbiji se nisu setili nacionalnog saveta, moćnije institucije od ZSO



Šta pokušavate da kažete? Gde je tu konkretno fabrička greška?

Fabrička greška je ta da se od tada do dana današnjeg nisu setili jedne stvari koja postoji u Srbiji, a to je autonomija nacionalne zajednice, savet. Savet imaju Albanci i Mađari. Ko god zna kako funkcioniše nacionalni savet Mađara, znače da je to jedna moćna institucija. Savet za nacionale manjine Srbije ima veće ingerencije u odbrani jednog užeg dela jezika, kulture identiteta od ZSO. Mislim da Srbija ima obavezu da pomogne, to je standard Saveta Evrope. Žao mi je što se Dačić nije setio toga dok predsedava, žao mi je što Nikolić ne zna šta ima u Srbiji, ali mislim da na svom putu ka Evropskoj uniji, Kosovo mora da uvede te mehanizme.

Ali zašto se onda u Briselu nije razgovaralo o formiranju saveta na koji se ima pravo, sa kako kažete, većim ingerencijama nego ovako mukotrpno o osnivanju ZSO?

Jer Srbija to nije tražila.



Albanci iz opština sa juga Srbije po modelu: „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“; njihov politički motiv je da se stalno povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji. Nemoguće je usitnjavati region



Danas Albanci glasaju za Zajednicu albanskih opština i to upravo Albanci koji već sede u nacionalnom savetu Albanaca. Zašto bi Albanci formirali zajednicu ako im Savet daje veća ovlašćenja i mogućnosti od zajednice?

Prvo što je to kopiranje jednog modela – „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“, drugo oni baš i nisu razumeli šta je to dogovoreno u Briselu. U Briselu je dogovorena Zajednica opština većinski nastanjenim Srbima. Konkretno, u Srbiji je samo Preševo većinski nastanjeno Albancima i po toj logici bi Preševo samo sa sobom činilo zajednicu jer struktura stanovništva u Bujanovcu je pola-pola, u Medveđi su Albanci ispod 10 odsto. Drugo, ako misle da traže Zajednicu opština gde god da žive Albanci, to ne postoji, to nije ni Srbima dato. Nisu ni svi Srbi u zajednici opština.

Gde je prednost nacionalnog saveta nad zajednicom?

Razlog je sistemske prirode. Zajednica opština je decentralizacija – to je prenos administrativnih ovlašćenja opština i on nije tako efikasan u zaštiti nacionalnih identiteta kakav je nacionalni savet Albanaca, u Srbiji na primer.

Pa što onda, po Vašem mišljenju, to rade?

Očigledno je to politički motiv da se stalno Albanci iz ovih opština povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji, i u ovome su očigledno jači od pameti, jer pamet kaže da oni to ne mogu dobiti. Preševo nije nikad bilo predmet međunarodnog spajanja, nije bilo nikad iznad Srbije, nije nikad funkcionisalo kao samostalno organizaciono društvo i treći razlog je da oni imaju jedan moćni instrument kakav je nacionalni savet koji se bavi pitanjima identiteta. To što su Albanci unutar sebe podeljeni i što je trenutno na vlasti u tom savetu jedna grupa komandanata OVK i ljudi dosta problematičnog bekgraunda, ne opravdava činjenicu da Savet ne postoji i da je nekad vrlo dobro radio.

Dakle, ima veze sa položajem Srba na Kosovu i Metohiji?

Moguće je da se neko pribojava da Srbi sa Kosova dobiju svoju manjinsku zaštitu i da to sada pokušavaju da preko Albanaca iz Preševa unapred pokaže da to nije moguće, ali mislim da je realnija priča da se u Srbiji pokrenuo proces ustavnih promena i da Albanci pokušavaju da na ovaj način sebi stvore startnu poziciju. Ponavljam, nemoguće je praviti zajednicu od jedne opštine i nemoguće je deliti na tako sitne region-delove. Čak ni u Sandžaku, u kojem postoje tri većinske opštine nastanjene bošnjačkim stanovništvom neće moći da dobiju status regije, jer, po evropskim standardima, regija ima dva miliona stanovnika.



Nacionalni savet može da upravlja i ima izvršna ovlašćenja. ZSO ima pravo inicijative, ne i izvršna ovlašćenja



Da pojasnimo čitaocima. Šta može da radi takav Savet kakav postoji u Srbiji? Na primer, Nacionalni savet Mađara ili Albanaca, a šta je to što ne može da radi ZSO?

Zajednica samo koordinira obavljanje javnih poslova koji pripadaju opštinama. Savet radi sve što se tiče održanja i jačanja nacionalnog identiteta. Konkretno, Savet može da proglasi koja je institucija od značaja za srpsku zajednicu. Institucija od značaja za srpsku zajednicu je, na primer, pozorište i ima pravo da ga stavi na finansiranje centralnog budžeta, mora da ga finansira Vlada, a Savet upravlja pozorištem i tako ima izvršna ovlašćenja. Tako je primera radi, peto pozorište u Italiji pozorište iz Trsta. Na primer, savet ima pravo na nacionalne medije i obaveza Vlade je da ih finansira. Savet ima pravo da kaže u sledećem primeru – ‘mi hoćemo da se ovaj institut za jezik i književnost koji ništa ne radi, unapredi u zavod srpskog jezika, kulture i književnosti, a to znači materijalne ili nematerijalne i da obavlja usluge paradržavnog organa, da brine o dvojezičnim tablama. To ne može da radi Zajednica.

Recimo – institut za kulturu u Leposaviću?

Po meni institut za kulturu u Leposaviću iz Prištine, čiji su radnici uglavnom u Beogradu i okolo, koliko ja znam, treba pretvoriti u zavod. Treba da znate da nacionalni savet u Srbiji odlučuje o nastavnom planu i programu, koje knjige će uvesti.

Šta onda može ZSO?

Pa videli ste da on ima pravo inicijative. Nema pravo na izvršna ovlašćenja, sem ako se u statutu nešto tako ne definiše, ali po sporazumu, nema.

Da li postoji mogućnost da se ingerencije ZSO-a nadgrade sa ingerencijama Saveta?

Bolje je imati dva instrumenta nego jedan. Zašto ne bismo imali i laser i skener. Mi sad imamo skener i to je linija decentralizacije i koordinacije i to niko ne sme da otme jednoj zajednici. Znam da ovo što govorim se ne sviđa ljudima iz Vlade. Oni stalno govore da je dovoljno ono što piše u Ustavu Vlade, ali ako pažljivo pročitamo Ustav Kosova, ja Vam garantujem da ćemo naći neki nacionalni savet.



Unaprediti ZSO kroz nacionalni savet manjina. Razumem psihološko-politički problem kosovskih Srba da priznaju da su manjina



Dobro, u čemu onda vidite šansu kada kažete da je sporazum o ZSO to najbolji od četiri sporazuma?

Vidim šansu u ovome – uzeti ono što je sada osvojeno, kadrovski ojačati i boriti se za Savet jer u ovom drugom briselskom sporazumu, što bi rekli Danke Deutschland, pisaće unapređenje srpske zajednice. ‘Ajmo to da interpretiramo kroz Savet. Ja znam šta je psihološko-politički problem Srba ovde, a to je da priznaju da su manjina. Ja ih razumem. Ali bolje je priznati da si mali da bi postao jak, održivi, veliki, nego tvrditi da si jak a iseljavati se.

Kada kažete da nas razumete da li razumete i to da nam je teško sada priznati da smo mali kao zajednica koja je, koliko do juče, bila konstitutivni narod u svojoj državi?

Razumem. I meni je teško da priznam, ali nemam dva metra visine. Dakle, nema pet miliona Srba, ima ih koliko ih ima. Okolnosti su takve da Srbija nije priznala Kosovo, ali Kosovo proširuje suverenitet ovde na celoj teritoriji i prema zakonodavstvu Kosova – i Srbi su konstitutivna zajednica. Šta to znači – imamo tri službena jezika – srpski, albanski i engleski.



Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti



Vidite li šansu za uspeh ZSO uprkos brojnim kritikama u javnosti, odnosno među samim Srbima sa Kosova i Metohije?

Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Svi su smišljali nekakve varijante o podeli Kosova, ali Vučić je na kraju morao da se bori sa onim što su mu ostavili u nasleđe. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti. Ako je neko mislio da se mogla dobiti Republika Srpska, a zaboravlja koliko je Srba proterano 2004., zaboravlja koliko je bila odvojena zajednica severna i južna, zaboravlja koliko je Srba sa juga ušlo u kosovske institucije 2006. Da se potpuno razumemo, ja verujem u svest Vučića i odlučnost da se sve to završi.

U tom kontekstu, sa kakvim poruka Vučić dolazi na Kosovo?

To ne znam. Ali ako mislite na ovo‚“pobedili smo 5-0″ to je Đurić. Ne razumem taj govor jer ovo nije bila utakmica, ovo je bilo čitavo prvenstvo. Mislim da je hteo da se približi svom šefu i da je hteo da ima ono poput Bajerna, ili sličnih slika, možda je to sve samo dobro smišljeno jer je narod to lepo primio. Vučić je, sa druge strane, sve to veoma lepo i politički pripremio. Svedok sam da je dva dana pre briselskog razgovora, javno mnjenje imalo mišljenje da su Dačić i Vučić izdajnici. Nije ideja urušavanje, ideja je da ljudi iz Srpske liste, ljudi iz Vlade, privremeno stave sa strane interese ljudi iz Srpske liste i da pogledaju interese cele srpske zajednice.



Urušavanje podrške Srpskoj



Kako to da urade sa njima kad još nije Zajednica ni formirana? Da li delite mišljenje javnosti da predstavnici Srpske ne pokazuju transparentnost u radu?

U istorijskim udžbenicima se kapitalizam predstavljao tako da su ovce pojele ljude. Hajde, neka su ovde ovce pojele ljude na prvim lokalnim izborima i to je prvi kapital. Srpska lista, dobro vođena od Vulina i Beograda, potvrdila je taj rezultat, pa je počelo forsiranje pobednika. I liberali su postali Srpska lista, pa mislim i da su Oliverovi bili za parlamentarne izbore, svi su postali Srpska lista i svi su forsirali pobednika. To je kapital i nije za potcenjivanje. To je jedan ozbiljni kapital.

Šta ih onda preporučuje?

Pozicija gradonačelnika, na primer. Treba da budu sedam gradonačelnika od deset. Jasno je da među njima neće biti ovaj što će biti u zatvoru iz Štrpca i već se smanjila konkurencija. Ja govorim o predstojećim parlamentarnim izborima i o ZSO. Ne treba oni sada da imaju treću funkciju. Ono čemu sad prisustvujem je nezadovoljstvo. Jer je došlo do otpuštanja ljudi, do zatvaranja preduzeća. Svi veruju da se to dešava jer neke srpske liste hoće da privatizuju i preprodaju. To je činjenica koju bismo pozdravili u nekim drugim okolnostima da preduzeće iz Kline popravlja krov Skupštine u Leposaviću i ostale projekte koje čeka. Međutim, ovde ljudi to vide kao koruptivni posao i slimboličko osvajanje institucije, jasan signal svima da stanu u azilantski red. Ovde postoji nešto što se zove urušavanje podrške Srpskoj listi. Ja ne znam šta bih prigovorio Rakiću, Stojanoviću, Kostiću, ne znam dovoljno ljude, ali vidim rezultate, čujem šta građani pričaju. Preti opasnost za jedan finansijski vakum, da ne proradi taj fond za Sever Kosova, da ne dođu ti milioni i da imamo sedam meseci bez evra i da nemamo potpise Žbogara.

Ovde se vakum već oseća…

Vakum postoji već dve godine. Treba da dođe novi budžet, pa novi izbori i ko će onda da veruje u ZSO? O tome govorim, da je to deo jedne celine.



Brisel 2 će se završiti sa pravnog-obavezujućim sporazumom. Ne može pre deset godina. Svaka nova vlada naslediće obavezu potpisanog sporazuma



Kada, po Vašim informacijama, počinje Brisel 2?

Brzo. Sada u septembru ili oktobru. Šta je Brisel 2? Pa valjda piše u ugovoru o sporazumu o energetici u verziji Vlade Srbije da ona polaže pravo na imovinu. S druge strane, u verziji Vlade Kosova piše da oni polažu na to pravo. Dakle, to pitanje ostavljeno je za raspravljanje. Pitanje imovine, pitanje platnog prometa, pitanje međusobnog potraživanja, pitanje povratka, položaja zajednice i pitanje saradnje u međunarodnim organizacijama i pitanje prekogranične saradnje lokalne zajednice ide u Brisel 2.

Koliko dugo može da traje pregovaranje o tim temama?

Pa trajaće koliko i pregovaranje Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji. Brisel 2 je popis tema o kojima treba raspraviti. Biće i dalje susreta premijera, ali ne tako često. Ja mogu da kažem da će Brisel 2 trajati do onog finalnog Brisela, do onog pravnog-obavezujućeg sporazuma, pošto je Srbija ispunila sve obaveze po poglavlju 35. Da budem slobodan da kažem – da to ne može bez deset godina. Ništa preko noći. Da se neko nije igrao politike i nije pokušao da napravi privatno preduzeće sa opštinom Zubin Potok i da tako doskoči i preuzme Gazivode, na kraju se pokazalo da smo i Gazivode i ove impulse mogli da imamo još pre dve godine da se neko nije igrao sa baznom stanicom.

Pošto će se za deset godina vlade i u Srbiji i u Prištini verovatno promeniti, da li bi te buduće vlade mogle da anuliraju sporazume? Može li imati nekih reperkusija?

Neće imati nikakve. Ono što je potpisano – potpisano je i svaka Vlada koja dođe, ona to nasleđuje. Ja sam za to da ljudi koji su bili tu tokom pregovara ostanu, ne na istim funkcijama, ali da su tu.

Zašto su ona ostala tri sporazuma manje dobra od sporazuma za ZSO?

Prvi put je Evropska Unija prekršila svoje pravilo o transparentnosti. Shvatili su da je politički osetljivo, dogovorili se da svaka strana priča priču koja njima odgovora i zbog istine su objavili prvog dana po sporazumima i engleski i srpski tekst sporazuma. Mislim da je ovaj sporazum jako važan za Mitrovicu i konačno će biti uređena pešačka zona, u Brđanima će započeti katastarske aktivnosti. Znam da je to u korist Albanaca i Bošnjaka, ali na drugim mestima biće u korist Srba.



Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica



Da li Vam, prema sporazumu o slobodi kretanja i uređivanju glavnog mosta, uspostavljanje kružnog toka kod glavnog mosta u severnoj Kosovskoj Mitrovici liči zapravo na uspostavljanje četvrte zone poverenja u Severnoj Mitrovici?

Ta zona poverenja je uspostavljena početkom dvehiljaditih. Tada je Savet Evrope shvatio da to ne funkcioniše i inicirao projekat „Mitrovica-podeljeni grad“. Ja sam bio sa srpske strane u tom projektu i tvrdim da sam video sliku Mitrovice već tada.

Kao jednog grada?

Kao gradske zajednice opština, koja će u tranzicionom periodu od dva do tri mandata funkcionisati preko zajedničkih projekata, ne zajedničkih tela, zato je Srbima dozvoljeno da naprave opštinu Kosovska Mitrovica. Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica. Njihovi pregovori, uz prisustvo Dušana Janjića su doneli taj rezultat, ali su neki iz Beograda imali direktnu komunikaciju sa Štajnerom i zaustavili pregovore pa smo dobili onih sedam tačaka i iseljavanje Srba.

Na koga mislite iz Beograda?

Pa optužnice će reći ko je u pitanju. Zna se ko je tog jutra otišao na godišnji odmor, a onda pozivao ljude da napuste Kosovo. Ko je tražio da se zajedno sa Italijanima i Špancima pakuje Srbe u kamione…“NN“ lice.



Srpska je bila nametnuto rešenje. Vulin se sviđa međunarodnoj zajednici jer je efikasan. Strance na Severu nije interesovala demokratija već bezbednost



Da se vratimo na aktuelne predstavnike koji pozivaju Srbe na Kosovu i Metohiji da ostanu i u novim okolnostima. Šta mislite o Srpskoj listi?

Srpska lista je bilo rešenje koje je nametnuto u teškoj situaciji. Trebalo je motivisati ljude da izađu na kosovske lokalne izbore 2013. Napravljen je prećutni dogovor između međunarodne zajednice, Prištine i Beograda da se napravi jedna velika lista koja bi probila taj led straha izlaska na izbore, koja bi direktno bila u odgovornosti Beograda jer je to odgovaralo međunarodnoj zajednici. Vulin uopšte nije u lošim odnosima sa međunarodnom zajednicom kako smo mi zaključili, očigledno im se sviđa jer je vrlo efikasan, završavao je mnogo stvari i dobro je to vodio. U tom momentu je to bilo funkcionalno. Na pitanje šta je prioritet tih izbora, oni su rekli da njih ne interesuje demokratija i ko će pobediti, njih interesuje bezbednost. Moraju da se uspostave opštine pod kosovskim kriterijumima, a kako će to biti i da li će to biti fer, ili ne, to njih nije interesovalo i oni se tu nisu mešali jer je tu OEBS. Ne treba da govorim o tome da su u Mitrovici izbori bili nefer i nedemokratski, prekinuti su na dva mesta. I za Leposavić i Lešak su glasovi prebrojani izvan biračkog mesta, dakle to je bio jedan dogovor, kao i upad na biračko mestu u Mitrovici. Dakle, ako iko misli da Oliver Ivanović sedi u zatvoru samo zbog komandne odgovornosti, da, ali tu postoje i tabu političke teme – trebalo ga je skloniti iz drugog kruga.



Oliver Ivanović bi pobedio. Neko iz Beograda ili sa lokala mu nije verovao da naprave zajedničku listu. Njegovo suđenje politizovano od početka. OEBS zatvoriti jer ničemu ne služe



Zašto?

Pobedio bi. Problem je što u tom momentu očigledno neko iz Beograda nije verovao Oliveru Ivanoviću da s njim napravi zajedničku listu, ili neko na lokalnom nivou nije hteo da napravi zajedničku listu, a on se sve vreme nudio.

Znate li kakav nepopularni odjek će imati ovo što ste malo pre govorili kada su u pitanju određene međunarodne institucije, posebno u delu gde govorite o prošlim kosovskim lokalnim izborima? A drugo pitanje se tiče Ivanovića, zar upravo iz Beograda ne stižu poruke podrške njemu? Uključujući i Premijera?

OEBS mene nikad nije voleo i ja ponavljam da njih treba zatvoriti čim prestane predsedavanje Dačiću, oni nam ničemu više ne služe. Hrvati su ih s pravom izbacili čim su dobili sporazum o pridruživanju, tako da ja ne razumem šta će nama OEBS? Lično imam dobru saradnju sa OEBS-om, ali ne sa onim stacioniranim u Srbiji. OEBS nema razloga da bude u Srbiji jer oni imaju misiju da šire demokratiju gde je nema, a svi izveštaji govore da su izbori bili demokratski u Srbiji. Mogu odgovorno da tvrdim da ovi na Kosovu nisu bili demokratski. Ja imam samo jedan alibi za OEBS, a to je da je za vreme izbora na Kosovu bio samo uslužan i svrsishodan i dali su prednost bezbednosti nad fer i demokratskim izborima. Činjenica je da prvi i drugi krug izbora nisu bili legalni, kao što jesu bili legitimni, a opravdani su razlozima jedne nove prakse, uvođenjem Srba u jedan novi sistem, uvođenjem Srba u kosovske opštine i to je bio cilj oko kojeg su se svi dogovorili, a sve drugo je problematično, sve do onog paničnog bežanja iz Leposavića gde ih niko nije napao, zatvaranje biračkog mesta  pre vremena u Zubinom Potoku gde ih niko nije napao.

A za Olivera Ivanovića?

Ja ne kažem da je Olivera Ivanovića Beograd smestio u zatvor, već samo kažem da je njegovo suđenje od početka politizovano. Govorim o političkom delu u optužnici, u kojoj je sadržan i etnički motivisan zločin. Ja ne govorim o tome da li je on to uradio. Ima i drugi kontekst – Zašto je on baš sada uhapšen? Zašto nisu sačekali da prođe glasanje? Ko je to uradio? Ja nemam dokaz. Ja sam među prvima potpisao zahtev da se on brani sa slobode. I Beograd se uključio samo u to da se on brani sa slobode.

Može li suđenje Oliveru Ivanoviću da se prebaci na Specijalni sud?

To već traje predugo. Mada, za standarde međunarodne zajednice i nije predugo. Hoću samo jednu stvar da kažem – svi smo mi zaboravili da je Delibašić u zatvoru, a on je bio trn u oku međunarodnoj zajednici, on je bio važniji sa stanovišta operativne odgovornosti, za  razliku od Olivera koji je bio čovek sa dobrim kontaktima sa međunarodnom zajednicom i čovek koji je bio državni sekretar malo nakon što mu je istekla funkcija državnog sekretara, on je uhapšen. Zaštićeni svedoci su srpske nacionalnosti.

Kako znate to?

Pratim postupak. Ovo suđenje je pod visokim političkim pritiskom pogotovo kad je u pitanju Oliver Ivanović. Po meni je to suđenje u kome je važna meta za destrukciju paralelnih institucija Srbije i jedan od ciljeva tog suđenja je Delibašić. Oliver je jednostavno simbolički važan svim stranama. Svi mi koji smo podržali Olivera u štrajku glađu, zaprao smo rekli da on ima političku moć, a to nijedan Sud ne voli. Nisam siguran koliko smo mu pomogli tom podrškom.



U Srpskoj postoje kvalitetni ljudi. Njeno vreme ipak prošlo



Ako je u trenutku održavanja izbora i formiranja vlasti nakon izbora bilo funkcionalno imati Srpsku listu, šta je danas? Doći će novi izbori. Gde vidite, u kome vidite politički manevarski prostor za Srbe sa KiM-a?

Razumem ja Srpsku listu i populizam. Tamo postoje kvalitetni ljudi. Ne možemo reći da se Gračanica ne vodi profesionalno, ali sa druge strane imate zajednice koje su katastrofalno organizovane, imate ljude na pozicijama koji su pod krivičnim gonjenjem. Znate sad kakav je to udar za Srpsku listu kad počnu da stižu krivične prijave protiv njenih viđenih ljudi. Prošlo je doba Srpske liste iz dva razloga. Za nove parlamentarne izbore, Srpska lista nema prepoznate stranke jer koalicija nema status parlamentarne stranke, osim da je parlamentarna koalicija. Kad budu došli novi izbori oni nemaju 50% mesta u biračkim odborima. Što znači prošlo je doba. Verujte, vreme će pokazati da jedna jedina parlamentarna stranka je DPS nema ko drugi. Oni jedini imaju status parlamentarne partije. Ono što je bila pobeda i što je donelo benefite ljudima, sada pokazuje svoj minus. Verovatno će i ljudi iz Srpske pokušati nešto da se registruju kao neka stranka, ali onda neće imati parlamentarni status što je startni minus. To je jedan razlog, a drugi razlog je to što dolaze prijave, krivični postupci, razni finansijeri koji su poznati kao organizatori koji se faktički nalaze u izbeglištvu. Traži ih EULEX, Srbija ih ne isporučuje i imaju ozbiljne probleme. EULEX onda ucenjuje. Taj specijalni sud koji se ovde lažno predstavlja kao sud za OVK je budući stalni sud za ratne zločine i organizovani kriminal.

U Preševu formirana Asocijacija albanskih opština

Predstavnici pet političkih stranaka Albanaca na području Preševa, Bujanovca i Medveđe danas su na zajedničkoj sednici odbornika formirali asocijaciju tri opštine.

Albanski odbornici glasali za Asocijaciju (Foto Tanjug)

Cilj je da Albanci na jugu Srbije dobiju ista prava kao što imaju Srbi u ZSO na Kosovu.

Sednici u zgradi Skupštine opštine Preševo, međutim, nisu prisustvovali odbornici iz Medveđe, u kojoj se sutra održavaju lokalni izbori, a predsednik je Nacionalnog saveta Albanaca Jonus Musliu uveren je da će se i oni uskoro saglasiti s tom odlukom.

„Ne želim to da komentarišem… I oni će se saglasiti uskoro sa nama jer niko od njih ne živi bolje od nas“, rekao je Musliu.

Sednici na kojoj je doneta odluka o formiranju asocijaciji albanskih opština nisu prisustvovali ni odbornici dve političke partije Albanaca iz opština na jugu Srbije, dok je odluka doneta većinom glasova prisutnih 68 odbornika.

Odluku su podržali Pokret za demokratski progres Jonusa Musliua, Grupa građana koja ima odbornike, a koju predvodi Ramzi Ljatifi, Demokratska partija čiji je lider Nagip Arifi, Demokratska partija Albanaca koju predvodi Ragmi Mustafa i Demokratska unija doline na čijem je čelu Skender Bestani, a na sednici se nisu pojavili odbornici Demokratske unije Albanaca Rami Zulfijua i Pokreta za demokratsko delovanje Rize Haljimija.

Musliu je novinarima nakon sednice rekao da je cilj asocijacije da Albancima obezbedi prava koja su predviđena za Srbe u Zajednici srpskih opština, a što se pre svega odnosi na prava u oblasti policije, sudstva, zdravstva…

Upitan da li je osnivanje asocijacije u skladu sa pravnim sistemom Srbije, Musliu je upitao „zašto ne bi bilo“, jer Albanci, dodao je, ne traže ništa više od onoga što imaju Srbi u ZSO.

Musliju, međutim, nije konkretno odgovorio na pitanje čime će se konkretno baviti asocijacija i koja će ovlašćenja imati, osim što je rekao da će uskoro biti formirane radne grupe koje će raditi na donošenju statuta.

U opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa od 114 odbornika 74 je albanske nacionalnosti.

Stranke koje su ranije podržale inicijativu predsednika Nacionalnog saveta Albanaca o formiranju asocijacije imaju 41 odbornika, a one koje se protive 33..

Vulin: Zahtev Albanije nije prijateljski

Zahtev Albanije da Unesko stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji nije prijateljski akt i ne vodi dobrosusedskim odnosima.Aleksandar Vulin 

To je poručio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vulin je novinarima u Šapcu, rekao da će se Srbija boriti protiv toga i da mu je žao što se Albanija odlučila na takav korak.

„Žao mi je što je Albanija uradila to što je uradila, to nije nešto što pomaže dobrosusedskim odnosima, to ne vraća poverenje u regionu i govori o tome da neke zemlje ne vode računa ili malo vode računa o tome šta Srbija i Srbi osećaju“, istakao je Vulin.

Ministar je naveo da je to mogla da učini i neka druga zemlja, ali da uvek treba biti osetljiv kada su u pitanju naši susedi i region.

Vulin je rekao da je poznato da Albanija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da se oko toga ne slažemo, da se Srbija nikada neće sa time složiti i priznati Kosovo kao nezavisnu državu.

On je ponovio da bi zemlje u našem okruženju morale da vode računa o tome šta Srbija misli i oseća i da je to mogla da učini neka druga država ako je već bilo „stalo do toga da se Kosovo predloži za članstvo u Unesko“.

„Jasno je da je pravo na našoj strani, da Kosovo ne može da bude član Uneska, zato što nije država i zato što nije član UN“, rekao je Vulin.

On je dodao da je važnije od toga to što su oni koji su palili manastire i činili pogrom marta 2004. godine da su zapravo zapalili spomenike pod zaštitom Uneska, te da ne bi smeli da imaju pravo da menjaju ime kulturnog nasleđa.

„Ja znam da je mnogima problem što su najznačajniji kulturni spomenici na prostoru Kosova i Metohije srpski spomenici i ja znam da je Unesko baš prepoznao srpske spomenike, ali to ne treba da bude razlog da se prebriše srpsko ime, to ne može da bude opravdanje da se pokuša i zaboravi istorija čitavog jednog naroda“, naveo je Vulin.

On je rekao i da je politika Vlade Srbije da vodi računa o saradnji sa komšilukom.

„Sve u istoriji jednom prođe, a mi ostajemo jedni drugima i zato ne treba praviti ovakve poteze koje je napravila Albanija“, rekao je Vulin.

Albanija je podnela zvanični zahtev da Izvršni savet Uneska, na sednici u oktobru, stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji.

Pored Albanije, zahtev su podržale, kako je juče rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, još 44 zemlje članice Uneska – od ukupno 195, ali da to ne mora da znači da će zahtev i biti stavljen na dnevni red.

Seljimi: Rekordna podrška u Unesku

Zahtev za članstvo Kosova u Unesku podnet je od strane Albanije i potpisan od 44 države članice ove oragnizacije, što je rekordan broj zabeležen u novijoj istoriji, rekao je Petrit Seljimi.Petrit Seljimi

Zamenik ministra inostranih poslova Kosova je, na vanrednoj konfereciji za novinare organizovanoj tim povodom, podsetio da ć́e Izvršni odbor Uneska razmotriti zahtev za članstvo Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji 3. oktobra, a kako je rekao, očekuje se da će Generalna skupština ove organizacije o njemu glasati u prvoj nedelji novembra.

Zahtev Kosova Izvršnom odboru je prosledila generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a za prijem će biti potrebno 2/3 glasova.

„Kosovo je sada osiguralo glasove 19 zemalja članica Izvršnog odbora, što predstavlja pozitivnu vest „, kazao je Seljimi na konferenciji za novinare.

22.05.2015 |08:00 – 23:55 Vučičeva i Dačičeva – „Srpska“ mafijaška Vlada, plačka Srbiju različitim metodama od prodaje Kosova i Metohije za Šiptarske interese…. Izgleda da ovo plutajuće đubre treba da oduva neki vetar i izbistri vodu!


Napadnut autobus sa studentima

Autobus sa studentima Pravnog fakulteta Prištinskog Univerziteta isturenog odeljenja u Vranju napadnut je sinoć oko 23 sata, javio je portal KoSSev.

Prema pisanju KoSSeva incident se dogodio na putu prema Vranju, nakon što su studenti prešli administrativni prelaz kod naselja Končulj.

Jedan od studenata Milan Kralj rekao je da su trojica mladića starosti oko 19 godina su kamenicama napali autobus i na njemu oštetili stakla.

“Bili smo preplašeni, ovo je prvi put da nam se ovako nesto dešava, meni i mojim kolegama nije bilo svejedno, osećali smo se ugroženo”, rekao je  Kralj.

Međutim, iz policijske stanice u Bujanovcu, u razgovoru za KoSSev, kazali su da su na autobus Kolašin prevoza, koji je prevozio studente iz Kosovske Mitrovice nazad za Vranje, bacana jaja i da nije pričinjena nikakva materijalna šteta.

Policija je nakon incidenta uzela izjave od putnika autobusa, a rečeno je i da su počinioci maloletna lica.

Končulj je mesto naseljeno pretežno albanskim stanovništvom.

Dogovoreno 6 trajnih prelaza: Prelaz prema Medveđi „pomaže poboljšanju ekonomske situacije“, prelaz na Severu „doprinosi borbi protiv krijumčarenje i nezakonitog prelaska“

22. 05. 2015, 15:18 Izvor: KoSSev

U Briselu je juče dogovoren plan o izgradnji šest „trajnih graničnih prelaza po IBM modelu“ između Kosova i Srbije, kao i otvaranje dva nova – „Kapia e Sfirces“ i prelaz od Zubinog Potoka prema Novom Pazaru, saopšteno je danas iz kancelarije kosovskog premijera, a nakon jučerašnjeg razgovora u Briselu u vezi sa sporazumom o slobodi kretanja. Dogovoreno je, takođe, da se uspostavi carina na graničnom prelazu „Mutivode“, a razgovarano je i o „eliminisanju birokratije srpske strane“ na administrativnim prelazima posebno tokom leta, kada se „povećava protok na graničnim prelazima sa Srbijom zbog prisustva kosovske dijaspore“, a zbog čega je kosovska strana zatražila od Evropske unije i da pre početka leta zakaže specijalan trilateralan sastanak u vezi sa ovim pitanjem. Iz kosovske vlade dodaju i da će otvaranjem prelaza „Kapia e Sfirces“ pomoći da se poboljša „ekonomska situacija“ stanovnika iz ovog „graničnog pojasa“,  jer je teren „veoma pogodan za seoski turizam“, dok će prelaz na Severu Kosova „omogućiti povećanu kontrolu granice i doprineti borbi protiv negativnih pojava“ – krijumčarenje i nezakonito prelaska, jer je „ova tačka ranije korišćena kao ilegalan put za šverc“. Do objavljivanja ove vesti zvaničnog saopštenja srpske strane u vezi sa jučerašnjim razgovorima o slobodi kretanja nije bilo, kao ni potvrde da li je postignut sporazum o izgradnji trajnih prelaza. KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja Kancelariji za Kosovo i Metohiju u vezi sa informacijama iz današnjeg saopštenja kancelarije kosovskog premijera.

„Sastanak o ovim pitanjima je održan u konstruktivnoj klimi razgovora i ostvaren je napredak i dogovor oko plana da se izgradi šest trajnih graničnih prelaza po IBM modelu, između Republike Kosovo i Srbije, koji će biti sproveden i finansirani od strane Evropske komisije,“ navodi se u saopštenju kosovske vlade.

Kako se dalje dodaje, Evropska komisija je potvrdila da je u završnoj fazi potpisivanja ugovora sa UNOPS-om, kao partnerom u primeni, da će „uskoro doći do izgradnje objekata“, da je budžet za „izgradnju stalnih IBM objekata“ iz IPA fondove „za obe zemlje“ – preko 21 milion.

Otvaranje dva nova „granična prelaza“

„Sporazum za otvaranje dva nova granična prelaza između Republike Kosovo i Srbije, predviđa otvaranje graničnog prelaza poznatog kao Kapia e Sfirces između Kamenice i Medveđe, kao i granični prelaz koji leži između Zubinog Potoka i Novog Pazara,“ dodaje se u saopštenju i objašnjava da je zahtev za otvaranje „graničnog prelaza Kapi e Sfirces kosovska strana napravila na osnovu zvaničnih zahteva podnetih od strane opštine Medveđa i Kamenice,“ a koji je „Vlada Kosova u potpunosti podržala kroz iniciranje ovog pitanja u dijalogu u Briselu.“

„Otvaranje tačke prelaza Kapia e Sfirces će maksimalno olakšati slobodno kretanje Albanaca iz Preševske doline, a posebno onih iz Medveđe, jer će skratiti putovanje za oko 100 km,“ objasnila je kosovska ministarka za dijalog, Edita Tahiri, dodaje se u saopštenju. Ona je istakla da će sada građani na ovoj relaciji putovati do Kosova „samo 28 kilometara“, a da će u periodu tokom letnjih odmora, ovaj „novi granični prelaz“ omogućiti  kosovskoj dijaspori „brži pristup Kosovu“.

Dogovoreno je i da se „uspostavi carina na graničnom prelazu Mutivode“, a na zahtev albanskih stanovnika u opštini Medveđa.

Kapia e Sfirces pomaže ekonomskoj situaciji građana, graničan prelaz na Severu u borbi protiv krijumčarenja

„Na osnovu analize stručnjaka, procenjuje se da će ovaj novi granični prelaz (Kapi e Sfirces, prim. red.)  pomoći da se poboljša ekonomska situacija stanovnika ovog graničnog pojasa, jer je teren veoma pogodan za seoski turizam,“ navodi se takođe u saopštenju i dodaje:

„Još jedan granični prelaz će biti otvoren u severnom delu Kosova, u blizini opštine Zubin Potok, čija će funkcionalnost omogućiti povećanu kontrolu granice i doprineti borbi protiv negativnih pojava, kao što su krijumčarenje i nezakonit prelazak, jer je ova tačka ranije korišćena kao ilegalan put za šverc“.

Razgovarano o „eliminisanju birokratije srpske strane“. Kosovska strana zatražila trilateralan sastanak pre početka leta

„Takođe je razgovarano o daljem napretku sporazuma o slobodi kretanja i eliminisanju birokratije srpske strane, posebno tokom leta, kada se povećava protok na graničnim prelazima sa Srbijom, a zbog prisustva kosovske dijaspore. Po tom pitanju kosovska strana je zatražila od Evropske unije da pre početka leta zakaže specijalan trilateralan sastanak,“ ističe se u saopštenju iz kancelarije premijera Kosova.

Na jučerašnjem sastanku u Briselu, Priština dalje navodi, zaključeno je i da je primena IBM sporazuma do sada  „uglavnom dobra“, a da je u kontekstu unapređenja njegovog sprovođenja dogovoreno da se nastavi sa širom upotrebom sistema EU razmene carinskih informacija (SEED), inače dizajniranog za sve zemlje istočne Evrope, „od strane obe zemlje“, a u saopštenju su navedena i imena učesnika kosovske delegacije, koju je predvodila Tahiri.

Rama u Prištini otkriva spomenik

Premijer Albanije Edi Rama će u subotu u Prištini otkriti spomenik Ismailju Ćemailiju, jednom od lidera pokreta za nezavisnost Albanije 1912. godine.

IZVOR: TANJUG PETAK, 22.05.2015. | 18:48

foto: Beta/AP
foto: Beta/AP

Kako prenose albanski mediji, ovaj spomenik će simbolizovati Ćemailjijevu ulogu u borbi za nezavisnost Albanaca i napredak albanskog naroda.

Opština Priština je saopštila da će spomenik biti postavljen u suorganizaciji sa opštinom Valona, gde je Ćemailji rođen.

Nastupiće hor filharmonije Kosova i ansambal „Redžo Mulići“.

U novembru 2014. godine gradonačelnik Prištine Spend Ahmeti sa delegacijom intelektualaca iz grada Valone dogovorili su detalje projekta postavljanja spomenika Ismail Čemajliju u Prištini i Hasana Prištine u Valoni.

Ahmeti: „Velika Albanija“ nije projekat Albanaca

Lider Demokratske unije za integracije, partije Albanaca i manje članice vladajuće koalicije u Makedoniji Ali Ahmeti tvrdi da „velika Albanija“ nije projekat Albanaca i da su kumanovski događaji rezultat nepoverenja njegovih sunarodnika u evroatlantsku budućnost te države.

Ali Ahmeti je pozvao susedne zemlje da imaju u vidu stabilnost Makedonije i regiona i da doprinose miru, te da budu konstruktivne u vezi sa svim otvorenim pitanjima, prenosiTanjug.

Ali Ahmeti (arhivska fotografija)

Ali Ahmeti (arhivska fotografija)

„Mi smo posvećeni velikoj Evropi sa prestonicom u Briselu, gde ćemo svi – Albanci, Grci, Srbi, Nemci i ostali živeti dobro“, rekao je Ahmeti za grčki Katimerini, preneli su makedonski mediji.

Dodao je da svi treba da se angažuju na iznalaženju političkog rešenja, da se nastave reforme koje je preporučila Evropska komisija i da se „intenziviraju pregovori sa Atinom kako bi se otvorio put za trajan mir, stabilnost i bezbednost ne samo u Makedoniji nego i u čitavomn regionu Zapadnog Balkana“.

Događaji u Kumanovu, ističe, treba da se razmotre uz učešće međunarodnih organizacija i NATO-a.

Upitan da li incident može da se odrazi na međuetničke odnose dveju zajednica u Makedoniji, Ahmeti je izrazio duboko uverenje da će se tenzije smanjiti čim zemlja postane članica NATO-a.

„Nesigurnost i neizvesnost u integracije, kao i u posvećenost dostizanju strateških ciljeva, izazivaju nesigurnost i kod Albanaca“, tvrdi Ahmeti, bivši komandant OVK.

Ahmeti je ranije priznao da je bio u kontaktu sa teroristima u vreme oružanog sukoba u Kumanovu.

Članovi ove oružane grupe su navodno tražili od Ahmetija da posreduje i da im omogući da izađu iz obruča, ali im je on rekao da ne može da im otvori koridor već da oni sami moraju da nađu rešenje, posle čega su, kako je rekao, oni odlučili da se predaju.

Inače, makedonski zvaničnici su najpre saopštili da je u tim sukobima 9. maja poginulo 14 terorista, uglavnom sa Kosova i Metohije, ali je taj broj kasnije zvanično korigovan na 10, od kojih su devetorica sa KiM.

Kosovsko ministarstvo za povratak potvrdilo da će međuministarska grupa „doneti odluku o formiranju radne grupe“ za Brđane

22. 05. 2015, 15:21 Izvor: KoSSev

Iz kabineta kosovskog ministra za povratak i zajednice Dalibora Jevtića danas je potvrđeno da su u prethodna dva dana vođeni razgovori sa predstavnicima srpske i albanske zajednice iz naselja Brđani, te da će se na prvom sastanku nedavno formirane međuministarske grupe za povratak, doneti odluka o formiranju posebne radne grupe za ovo naselje. A u naselju Brđani već skoro dva meseca deluju dve radne grupe sastavljene od albanskih i srpskih stanovnika naselja koje vode dvojica gradonačelnika – Severne i Južne Mitrovice i koje su formirane nakon poslednjeg incidenta 20. marta.

Povezani članci:Bahtiri, Rakić, Marić i Jevtić u Suvom Dolu o povratku u Brđane​Rakić, Jevtić i Marić juče u Brđanima; u sredu sastanak radnih grupa Albanaca i Srba

Brđani: Obustavljena gradnja kuća na sedam dana; formiraju se radne grupe srpskih i albanskih predstavnika

U prethodna dva dana vođeni su intenzivni razgovori ministara za povratak i zajednice u kosovskoj vladi Dalibora Jevtića, i za lokalnu samoupravu, Ljubomira Marića, sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice, Goranom Rakićem i Agimom Bahtirijem i sa predstavnicima Srba u naselju Brđani i raseljenim Albancima iz ovog naselja, navodi se u saopštenju.

Tom prilikom je dogovoreno formiranje radne grupe koje bi se bavilo problemom povratka albanskih porodica u ovo naselje.

Kako se navodi „radnu grupu činiće sve strane i predstavnici relevantnih kosovskih institucija i međunarodnih organizacija, kako be se pitanje povratka u naselje Brđane rešilo na jedan transparentan način, koji će za rezultat imati dugoročno mirno rešenje.

Odluka o formiranju radne grupe za Brđane biće doneta na prvom sastanku međuministarske grupe za povratak

Dačić u Tirani

Srbija podržava sva nastojanja za postizanje integrisanog, sveobuhvatnog i održivog ekonomskog rasta u regionu do 2020. godine, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić na godišnjem sastanku Regionalnog saveta za saradnju i Sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se danas i sutra održava u Tirani.

 Posle prve godine primene više od 80 mera za ekonomski razvoj regiona – rast direktnih stranih investicija, zarada i trgovinske razmene u jugoistočnoj Evropi, zapošljavanje više od 300.000 visokoobrazovanih kadrova u regionu do 2020 – rezultati su više nego skromni, ocenjeno je na godišnjem sastanku saveta za regionalnu saradnju u Tirani.
Pripremila Danijela Cvetković

Srbija pokazala doslednost

Ivica Dačić je rekao da je na putu ka ostvarenju svog glavnog spoljnopolitičkog cilja, članstva u Evropskoj uniji, Srbija demonstrirala doslednost, kroz ostvarivanje ambiciozne reformske agende i kroz konstruktivan pristup u dijalogu sa Prištinom.

Dačić je ocenio da je 1,5 godinu nakon otvaranja pregovora o pristupanju, došlo vreme da se pređe na novu, zahtevniju fazu u odnosu sa EU i otvore prva pregovaračka poglavlja.

Kako je naglasio, sastanci koji su u prethodnom periodu održani u Beogradu i Prištini, u formatu „Zapadnobalkanske šestorke“, doprineli su daljem jačanju stabilnosti regiona.

Stopa ekonomskog rasta u regionu je tek nešto iznad nule. Od početka krize koja je pogodila sve zemlje regiona, koja je udvostručila spoljni dug svake od njih, bez posla ostalo je više od 800.000 ljudi.

„Najveći problem je zapošljavanje. Dakle, tu najviše škripi upravo zbog toga što su tržište rada i obrazovna politika dosta neusklađene u ovom trenutku i zbog onoga čega smo svi bili svesni, a to je trostruki ozbiljni ekonomski udar od 2008. do danas“, rekao je generalni sekretar Saveta Goran Svilanović, koji je danas ponovo izabran na ovu funkciju.

Za ekonomsko integrisanje i stabilizaciju regiona potreban je i dijalog političkih elita u regionu. Zato se veliki značaj u Albaniji pridaje predstojećoj poseti premijera Srbije Aleksandra Vučića Tirani, gde će sa albanskim kolegom Edijem Ramom i zvaničnicima razgovarati i o projektima od regionalnog značaja.

„Zato je i poseta premijera Rame Beogradu bila veoma korisna. Siguran sam da će i poseta Vučića biti značajna pre svega za razvoj odnosa Srbije i Albanije, ali i za stabilnost u čitavom regionu“, ističe šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

„Kao prvo, ta poseta je veoma važna prekretnica na bilateralnom nivou, jer smo prošle godine imali prvu posetu albanskog premijera Srbiji posle sedam decenija, a sada srpski premijer dolazi u Albaniju. Kao drugo, poseta srpskog premijera je važna i zbog demokratske stabilnosti u regionu“, kaže albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati.

Dačić je ranije danas istakao da podržava izbor Gorana Svilanovića za generalnog sekretara Regionalnog saveta za saradnju u drugom mandatu.

„Tokom mandata aktuelnog generalnog sekretara, RSS je dodatno dobio na značaju kako u našem regionu tako i u Briselu, prevashodno zahvaljujući njegovom konstantnom zalaganju za nastavak evropskih integracija Zapadnog Balkana. U tom periodu uvećan je budžet RSS, a zahvaljujući radu Gorana Svilanovića i konstruktivnom postavljanju Republike Srbije, usvojene su izmene Statuta RSS, što je dovelo do sveobuhvatnog uključivanja svih učesnika iz regiona Zapadnog Balkana u rad RSS“, rekao je Dačić.

Šef srpske diplomatije ocenio je i da je region „ostvario vidljive rezultate na planu evropskih integracija, ali da se pred svima još nalaze i brojni izazovi“.

Slava u Prištini: Nostalgija za gradom, ali i nada da će se vratiti

Na proslavi praznika posvećenog svetom Nikoli, pravoslavni hram u Prištini bio je pun vernika. Raseljeni Prištevci doputovali su povodom obeležavanja crkvene slave iz Beograda, Kragujevca, Niša.

  • Sa liturgije u crkvi Svetog Nikole u Prištini (Foto Kim)

Prazničnu liturgiju i litiju oko hrama zajedno su predvodili gračanički sveštenici i prištinski paroh. Sekretar eprahije Raško-prizrenske, otac Sava je u obraćanju okupljenima rekao da Srbi kao narod moraju da dožive preobražaj posle svih muka koje su ga snašle, kako bi očuvali veru u bolje sutra.

„Nikad nije sve izgubljeno, nema kraja izgubljeno, čovek uvek treba da veruje u bolje, u svetlost Hristovu, ali ne onako slepački, nego da živimo pravedno. Samo ako pravedno živimo, možemo da imamo pravednu nadu u bolje sutra i da će se naša oteta zemlja vratiti“, kazao je otac Sava.

U dvorište crkve jutros su najpre došli preostali prištinski Srbi i meštani iz susednih sela koji redovno prisustvuju obeležavanju ovog praznika.

Poslednjih godina na ovaj dan u Prištinu dolaze i raseljeni iz ovog grada. Želja da prisustvuju proslavi ovog praznika, ali i nadanja da će se jednog dana vratiti u svoj grad su velika.

„Kako godine prolaze, u meni i svima nama je sve veća bol i sve veća nostalgija za ovim hramom, za ovim okupljanjem i za našim gradom. Isterali su nas iz našeg grada i raskućili, mi smo rasejani po celo Srbiji. Verujte mi, ne smatramo da su to naša stalna staništa, u nama je tuga, ali i velika želja da se vratimo na svoje“, kazala je predsednica Kola srpskih sestara iz Prištine Zagorka Pavlović.

Za prištinskog paroha Darka Marinkovića i njegovu porodicu ovo je veliki dan, danas posebno, jer je ova sveštenička porodica pripremila slavski kolač i bila domaćin.

„Veliki je emotivni naboj. Velka je i ljubav prema ovom mestu da bi se čovek prihvatio tako nečega. Moj utisak sa jutrošnje liturgije je što je krug litije bio sastavljen na nekoliko mesta, toliko je ljudi bilo da smo se sastavili, da nismo mogli da prođemo u jednom krugu svi zajedno. To je posticaj za mene kao sveštenika i današnjeg domaćina. Današnja slika nije čest slučaj ovde kod nas, već samo kada je hramovna slava, samo kada su veći praznici, samo kada je neki povod drugi i kada su slavlja u pitanju“.

Obeležavanju slave u Prištini prisustvovao je i zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović.

„Oseća je lep, ali me obuzme i neko osećanje tuge, jer znam da svi ovi ljudi kada budu izašli sa ove kapije da neće otići u svoje stanove, niti u kuće u kojima su živeli do 1999. godine, već će se rasejati na neka druga mesta. Obaveza i dalje stoji, da radimo da se što više ljudi vrati, da se povratak ne svede na to da se naši ljudi vraćaju u neka sela, već da dođemo do toga da oni koji žele i koji mogu, da se vrate i u gradove“, rekao je Stojanović.

Danas, na praznik, u hram Svetog Nikole stigla je i ikona ovog svetitelja, poklon ruskog naroda.

’’Tražimo pravdu za srpske žrtve’’

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji od 1998-2000 protivi se da Specijalni sud za ratne zločine počinjene nad Srbima bude lociran u Prištini.Sa ranijih protesta Udruženja nestalih u Gračanici (Foto arhiva KIM)

„Taj sud bi isključivo radio po ustavu i zakonu tzv. Republike Kosova“, navodi se u saopštenju ovog udruženja koje je dostavljeno našoj redakciji.

„Specijalni sud za zločine nad Srbima će oformiti i podržati premijeri, ministri, lideri albanskih partija, posleratni zločinci i bivše vođe terorističke UČK koji rukovode albanskim parlamentom u Prištini. Zdrav um ne može da prihvati da dželati budu tužioci i sudije u tom sudu“, dodaje se u tom saopštenju, uz podsećanje da će članovi ove organizacije „po cenu sopstvenih života tražiti pravdu za srpske žrtve“.

Do utorka o Sudu za OVK?

Skupština Kosova će se do utorka, odnosno pre sednice Saveta bezbednosti UN, izjasniti o formiranju Specijanlog suda za ratne zločine bivše OVK, piše „Zeri“.Skupština Kosova (

Kako navodi list, kosovska skupština još nije sazvana, ali „Zeri“ navodi pozivajući se na pouzdane izvore, da će plenarna sednica biti održana pre sednice SB UN.

Kako se navodi, predsednik skupštine Kadri Veselji je za danas zakazao sednicu predsedništva parlamenta na kojoj će se odlučiti da li će vanredna i plenarna sednica biti održane istog dana, a na kojima treba da se usvoje promene ustavnih amandmana koji otvaraju put za formiranje Specijalnog Suda za ratne zločine.

Jedan od šefova poslaničkih grupa je potvrdio za „Zeri“ da je za danas sazvana sednica predsednistva skupštine bez prethodnog materijala, ali da mu je rečeno da će na samom sastanku biti obavešteni o prirodi sastanka, navodi „Zeri“.

Veselinović gradi hotel, plac kupio od Đokovića

 22.05.2015, 7:19 Izvor: Blic

Zvonko Veselinović, biznismen sa Kosova, od Srđana Đokovića je kupio zemljište na Kopaoniku na kome će za dvadesetak dana početi da gradi hotel sa pet zvezdica, saznaje „Blic“.
Veselinović je otkupio i idejni projekat koji je uradio Saobraćajni institut CIP, a sve to bi trebalo da ga košta oko 600.000 evra. Predugovor je potpisan, a Veselinović će zvanično postati vlasnik za dvadesetak dana, kada bi i građevinska dozvola trebalo da postane pravosnažna.
Radi se o parceli površine oko 900 kvadrata, na kojoj je sada kafić „Novak“, a nekad je tu bio kafić „Doli Bel“, koji je Srđan Đoković kupio pre nekoliko godina i gde je planirao da izgradi hotel. Iako je za novi objekat izrađen i urbanistički projekat, koji je opština Raška 20. decembra 2013. godine usvojila, i iako su pribavljeni svi drugi papiri za gradnju, Đokovići su odustali od gradnje.

Posvećen NoletuVažno je da će Srbija do kraja novembra dobiti jedan od najelitnijih hotela, koji će biti ponos Kopaonika i koji će dati novi impuls razvoju turizma. Hotel će se zvati „Doli Bel“ i sigurno će jedan deo u njemu biti posvećen Noletu – kaže Veselinović.

Izvor „Blica“ tvrdi da je posao sklopljen na inicijativu Srđana Đoković, koji je ceo projekat i ideju ponudio Veselinoviću.

– Za porodicu Đoković ovaj kompleks bio je više emotivni nego poslovni interes. Oni su, naime, vezani za Kopaonik zato što je Novak tu napravio prve korake u tenisu. Zbog toga su i krenuli u ceo taj posao, ali prošle godine su odustali pa je Srđan Đoković ponudio Veselinoviću da kupi plac, pod uslovom da izgradi hotel i da ništa ne menja u idejnom rešenju. Veselinović i Srđan Đoković su prijatelji već decenijama, jer su i jedan i drugi iz Zvečana, pa je cela transakcija bila vezana samo za pokrivanje troškova onog što je dosad uloženo – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da bi početkom juna sva papirologija trebalo da se završi i da bi tada i gradnja trebalo da počne.

– Hotel će izgledati kao planinska kuća i biće nešto neviđeno na Kopaoniku. Neće biti veliki, imaće 14 superluksuznih apartmana, tri sobe i podzemne garaže. Planirane su tri podzemne etaže, prizemlje sa galerijom, dva sprata i dva nivoa potkrovlja. Na tom prostoru biće izgrađen bazen i spa centar, imaće solarnu energiju i zvaće se „Doli Bel“, a biće u vlasništvu porodične firme Veselinovića „Inkop“ d.o.o iz Ćuprije. Ovih dana počeće rušenje sadašnjeg restorana „Novak“ – tvrdi naš izvor.

Naša saznanja potvrdio je i Zvonko Veselinović.

– Pravno objekat još nije u mom vlasništvu, ali ovih dana bi trebalo da postane, jer smo predugovorom definisali da ga naša kompanija preuzme kada izdata građevinska dozvola postane pravosnažna. Srđan Đoković se nije javljao na telefon poznat redakciji, a ni kompanija „Femili sport“ nije odgovorila na naša pitanja.

11.11.2014 |08:00 – 23:55 Posle jučerašnjeg nastupa premijera Albanije Edija Rame, današnji nastup je politički mnogo opasniji po Srbiju! Njegovi efekti posete ako se ozbiljno sagledaju tek predstoje i ako naši Beogradski političari ne primećuju njegove efekte… neka se raspitaju!


“Euleks pokušao da zataška istragu”

Suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije kaže za list Danas da je vrh misije na nju vršio pritisak i da su blokirali istragu o trostrukom ubistvu.Marija Bamije

Marija Bamije je pod istragom zbog sumnje da je predala tajna dokumenta prištinskom listu „Koha ditore“.

U dokumentima se navodi da su međunarodne sudije na Kosovu u zemenu za novac puštale na slobodu osumnjičene.

Reč je o slučaju trostrukog ubistva, za koje su dva počinioca bila osuđena na visoke zatvorske kazne, a trećeg je italijanski istražni sudija Frančesko Florit navodno pustio iz zatvora nakon što je primio mito od 300.000 evra, navodi list ’’Danas’’.

’’Tužiteljka Bamije dodaje da su joj oni zabranili da govori sa Nazimom Blacom, a Ratel nije želeo da ona istraži slučaj Američkog univerziteta (AUK)“. Nazim Blac je, podseća ’’Danas’’, osuđen na 4,5 godina, jer je bio član grupe egzekutora na Kosovu.

Na pitanje da li je tačno da je optužila tužioca Džonatana Ratela za pritisak, prikrivanje krivičnih dela i veze sa kriminalcima na Kosovu, ona je rekla da „svi oni idu na večere i prijeme sa visokim zvaničnicima i razgovaraju o predmetima’’.

Ponekad su, dodala je Bamije, osobe sa kojima pričaju povezane sa kriminalcima, te poverljive informacije procure, što je i dokazano u slučaju Vila Grmija, koji je tužiteljka Novotna prekinula.

„Njeno mešanje u moje predmete, i činjenica da su moje odluke procurile iz njene kancelarije potvrđuju da nije umešan samo Ratel, već i drugi. Inače, da, Ratel je vršio pritisak ne mane tako što je blokirao neke moje istrage“, rekla je Bamije.

Ona je rekla i da joj je Ratel pretio i da je pokušao sve kako bi bila uhapšena, da ju je pritiskao Euleks i da se sada protiv nje vodi istraga, jer je izašla u javnost.

„Euleks ne veruje da su za moju istragu važni zakoni uzbunjivača, te smatraju da njihove standardne operativne procedure treba da imaju primat nad zakonima“, rekla je ona.

Na pitanje koje je zvanično objašnjenje za njenu suspenziju, Bamije je rekla to što je dala tajne dokumente kosovskom dnevniku „Koha ditore“, što, prema njenim rečima nije tačno.

Na pitanje da li zna da je neko pokušao da zataška njenu istragu i ko je to bio, Bamije je rekla da su u pitanju više strukture Euleksa, „ali da ne zna ko tačno“.

Bamije: Postoje dokazi za moje tvrdnje

„Postoji vrlo jaka veza između kriminala i politike na Kosovu. Bilo je navoda da su neki Srbi umešani u zloupotrebe u vezi procesa privatizacije, ali nikada nisam dobila priliku da te slučajeve privedem kraju“, rekla je za Kim suspendovana tužiteljka Euleksa Marija Bamije.

Marija Bamije pred novinarima 

Bamije ima poverenja u imenovanog istražitelja korupcije u Euleksu Žan-Pol Žakea i nada se da će rezultati njegove istrage potvrditi njene navode.

„Dokazi za sve o čemu sam pričala postoje, imam dokaze za sve moje tvrdnje“, kazala je Bamije.

Ona ostavlja mogućnost je bilo slučajeva korupcije unutar misije Euleks u koje su bili uključeni i pripadnici srpske zajednice sa Kosova.

„Bilo je navoda da su neki Srbi umešani u zloupotrebe u vezi procesa privatizacije. To je sve što znam, ali nisam istraživala te slučajeve da bih mogla da tvrdim da li se nešto dogodilo ili nije. Ja sam bacila pogled na te slučajeve, ali nikada nisam dobila priliku da posao privedem kraju“, navela je Bamije.

Bivša tužiteljka Euleksa nema saznanja da je neko unutar misije pokušavao da zaustavi istrage o zločinima počinjenim nad Srbima. Nada se da će Specijalni istražni tim Euleksa koji istražuje navode o ratnim zločinima za koje sumnja da su odgovorni neki aktuelni kosovski političari, uspešno privesti posao kraju.

„Imam poverenja u njihovu istragu. Lično poznajem neke od tih ljudi i znam da su posvećeni poslu. Iznad svega su pošteni“, rekla je Bamije.

Ona nema bliže informacije o slučaju Olivera Ivanovića, budući da se „slučaj koji istraživao njen kolega odnosi na drugi region na Kosovu“.

„Nemam detalja o tom slučaju, ali znam da je on zadržan u pritvoru. U nekim drugim slučajevima, kao u mom slučaju povezanom sa eksplozijom bombi, optuženima je dozvoljavano da se brane sa slobode. Nikada nisam razumela da osoba optužena za teško ubistvo i izazivanje opšte opasnosti, dakle, za vrlo ozbiljne prestupe, može da se brani sa slobode. Bez obzira na sve, u mom slučaju je optuženima to bilo dozvoljeno“.

Marija Bamije je navela da Euleks ne sprovodi pravdu, već isključivo politiku, ističući da na Kosovu postoji izuzetno jaka sprega politike i kriminala.

„Jedan od problema je što se EULEKS previše približio političarima i političkim figurama koje imaju dodira sa ljudima van sistema. Ponekad informacije o slučajevima procure na raznim društvenim događajima, pa ti posebni događaji tako utiču na slučajeve kojima se bavimo“, kazala je Bamije.

Ona smatra da su jasni razlozi iz kojih u njenom slučaju nisu važila opšta pravila kada su uzbunjivači javnosti u pitanju.

„Euleks ne želi da zna ili možda ne veruje da se zakon odnosi i na njih. A ja ne verujem da bi to, u njihovom slučaju, dobro zvučalo pred bilo kojim sudom“.

Marija Bamije očekuje da će se u dogledno vreme vratiti na Kosovo, navodeći da tada neće biti deo Euleksa u kome je, kao tužiteljka, radila sedam godina. Krivično je, između ostalih, gonila gradonačelnika Kačanika Džabira Žarkua, grupu iz Uroševca koja je organizovala bombaške napade, bivšeg komandanta OVK Samija Ljuštakua, zamenika kosovskog premijera Bujara Bukošija, ministra za povratak Branislava Grbića i bivšeg savetnika u kosovskom ministarstvu zdravlja Iljira Toljaja.

Šta je postignuto Raminom posetom

Beograd — Marko Đurić smatra da je posetom albanskog premijera Srbiji moglo mnogo toga da se postigne, ali nije postignuto ništa i za to je odgovorna albanska strana.

Foto: Tanjug

Sa njegovim mišljenjem se ne slaže Riza Halimi, poslanik u Skupštini Srbije, koji tvrdi da ipak ima pozitivnih rezultata Ramine posete.

Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo, je u Vestima B92 rekao da će saradnja sa Albanijom morati da sačeka neko drugo vreme.

„Bojim se da ova poseta nije previše toga donela. Od gostiju nismo dobili saglasnost da se prevaziđe prošlost i da se iskoristi pružena ruka i nastavi saradnja. Mogli smo da postignemo mnogo, a nismo postigli ništa. Odgovorsnost za to je na našim gostima. Mi smo sačuvali Sriju od poniženja, a saradnja će morati da sačeka drugo vreme.“

Halimi je svoje neslaganje sa stavom Đurića potkrepio činjenicom da su potpisana tri sporazuma tokom Ramine posete Srbiji.

„Potpisana su tri sporazuma, a najvažniji je onaj o obrazovanju u Preševskoj dolini na koji se čekalo dugi niz godina. Po meni je napravljen preokret u odnosima i važno je da se hrabro nastavi ovim putem“, rekao je Halimi dodavši da „ništa ne bi trebalo da pokvari svečano raspoloženje u Preševu jer je ovo prva poseta albanskog premijera“.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u Kažiprstu B92 ocenio da je poseta Edija Rame Beogradu bila neozbiljna i da je albanski premijer prekršio diplomatski protokol i dogovor o kojim će se temama govoriti.

Na pitanje zašto je Edija Ramu nazvao ljudskim dronom i manipulatorom, Đurić je rekao:

„Mislim da rečnik koji je koristio albanski premijer nije bio u duhu poboljšanja odnosa dve zemlje, ali Srbija neće odustati od namere da poboljša odnose u regionu i sa Albanijom. Srbiji želi dobar odnos sa Albancima i nadamo se da ćemo u budućnosti bolje razgovarati sa albanskim političarima i nadamo se da će Albanci to prepoznati, jer izazivanje incidenata neće nahraniti Albance i rešiti probleme.“

Halimi je zaključio da „ako su i Srbija i Albanija okrenute Evropskoj Uniji onda je saradnja ove dve zemlje neophodna“.

On je dodao i da „ako je model koji se na Kosovu koristi prema Albancima dobar, onda treba i da se primenjuje“.

Podsetimo, premijer Albanije Edi Rama izjavio je u Preševu da Albanci koji žive u opštinama na jugu Srbije imaju manje prava nego Srbi na Kosovu.

Albanski premijer se nakon posete Srbiji vratio u Albaniju preko Kosova, zastavši da pozdravi grupu Albanaca koji su nosili zastavu sa mapom „velike Albanije“Rama je je juče za B92 izjavio da je Velika Albanija zastareli mit.

KiM: Rama i mapa „velike Albanije“

Priština — Albanski premijer se nakon posete Srbiji vratio u Albaniju preko Kosova, zastavši da pozdravi grupu Albanaca koji su nosili zastavu sa mapom „velike Albanije“.

Printskrin: RTS
 Kako je javio RTS, Edi Rama je po prelasku administrativnog prelaza Končulj zastao i pozdravio Albance koji su držali zastavu „velike Albanije“. Okupljeni su izvikivali – „velika Albanija“.

Zbog iste takve zastave prekinuta je fudbalska utakmica Srbija – Albanija, 14. oktobra u Beogradu.

Vestima TV B92 albanski premijer Edi Rama je kazao da je Velika Albanija zastareli mit.

Samo nekoliko sati ranije Rama je u Preševu izjavio da albanski narod ne sanja o stvaranju „velike Albanije“, već o „velikoj Evropi koja će obuhvatati sve albanske teritorije“.

Kolona vozila u kojoj je bio albanski premijer uputila se prema Prizrenu i ka prelazu Vrbnica, javlja RTS.

Na povratku iz Srbije večerao u Prizrenu

Premijer Albanije Edi Rama se na povratku iz Srbije zadržao na večeri u Prizrenu na Kosovu, u društvu ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja i
gradonačelnika Prizrena Ramadana Muje.

Rami je na graničnom prelazu Bela zemlja, kod Končulja priređen topao doček od strane nekoliko stotina građana opština Kamenica i Gnjilane, koji su nakon informacija da se Rama za Albaniju vraća preko Kosova izašli i čekali nekoliko sati da ga pozdrave.

Albanski premijer je izašao iz automobila i pozdravio se sa nekolicinom građana koji su mu oduševljeno klicali, a onda nastavio put prema Prizrenu, gde je večerao u društvu Hodžaja i Muje.

Tokom boravka na Kosovu Rama nije davao izjave medijima.

„Ni Hilari nije tražila priznanje“

Beograd — Ni tadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton tokom posete Beogradu nije tražila da priznamo Kosovo, a to je učinio albanski premijer, kaže Ivica Dačić.

 Šef srpske diplomatije je u Kažiprstu B92 ocenio da je poseta Edija Rame Beogradu bila neozbiljna i da je albanski premijer prekršio diplomatski protokol i dogovor o kojim će se temama govoriti.

Dačić je rekao da da nije reč o tome da je premijer Albanije nekog iznenadio svojom izjavom.

„Uopšte nije reč o tome da li nas je izjava Rame o Kosovu iznenadila. Mi znamo šta zemlje misle o statusu Kosova. Ovde je reč o nečemu drugom. Ustaljena je diplomatska praksa da kada se radi o narodima koji su bili posvađani, postoje unapred dogovorene teme o kojima će se govoriti i formulacije koje će biti korišćene“, kaže Dačić.

On je dodao da je izlaganje premijera Vučića bilo okrenuto budućnosti dok je Rama izjavom da Beograd treba da prizna nezavisnost Kosova, napravio „nediplomatski gest“ koji nijedan strani poliitičar koji je pre njega posetio Srbiju, nije počinio.

„Srbija je pokazala uzdržanost, sve je organizovano bez ijednog incidenta. Odnosi sa Albanijom su dugo opterećeni pitanjem Kosova ali dovoljno smo se tukli. Moramo i dalje da živimo zajedno i da razgovaramo, nemamo drugi izbor, to su nam komšije u Albaniji, a Albanci sa juga Srbije su naši građani“, kazao je Dačić.

Ambasadori pozitivno o reakciji VučićaIvica Dačić prisustvovao je sastanku premijera Aleksandra Vučića i ambasadora zemalja Kvinte. Dačić je naveo da su ambasadori pozitivno ocenili ponašanje Srbije i Vučića, kao i da su pozitivno govorili o uzdržanosti na provokacije premijera Albanije Edija Rame.

On je rekao i da poseta Rame nije ispunila svoj cilj, a cilj je bio, kako je rekao, „da se napravi korak napred u odnosima između Srbije i Albanije.

„Srbija se pokazala kao odgovorna, Ramine poruke nisu u skladu sa ciljevima posete. Nismo ništa postigli s njom“, ocenio je Dačič.

Što se tiče izjave Edija Rame u Preševu da Albanci na jugu Srbije imaju manja prava nego Srbi na Kosovu, Dačić je rekao da su takve izjave besmislene.

„Da li je Rama premijer Kosova ili Albanije. O čemu on treba da govori? Kakav je položaj Srba u Albaniji? Oni neće da potpišu sporazum o nacionalnim manjinama jer smatraju da je kod njih sve u redu. U redu je jer ni nema Srba, jer su ih sve albanizovali. Umesto da govori o Srbima u Albaniji, Rama govori o Srbima na Kosovu“, rekao je Dačić.

On je dodao i da je poseta podigla tenzije na obe strane i ponovio da poseta nije ispunila ono zbog čega je i organizovana, a to je normalizacija odnosa dve zemlje.

Upitan da prokomentariše kako će povratak Vojislava Šešelja iz Haga uticati na Vladu Srbije, Dačić je kazao da „političke opasnosti nema“.

„Šešelj nije član Vlade, njegov povratak iz Haga je humano pitanje. Mi smo tražili da se okonča ta farsa u Haškom tribunalu a ako neko u 21. veku misli da su Split i Dubrovnik Srbija, onda se to može tumačiti kao ozbiljno ali ja ne vidim da takve ideje imaju podršku u Srbiji“, rekao je Dačić.

On je dodao da ne razmišlja o eventualnoj rekonstrukciji Vlade Srbije.

„Radim svoj posao, premijer vodi računa o radu Vlade. Ako znate šta je globalni cilj naše Vlade, ne reagujem na na razne priče jer ako reagujem, to je kraj. Ako Vučić i ja reagujemo na nešto, dolazi do ozbiljne krize u našim odnosima. Ja ne vidim nikakve probleme“, kazao je Dačić.

25.01. 2014 08:00-23:55 Dok se ova vlada sprema da pokupi prnje i skloni ključne izdajnike Srpske države i naroda sa ključnih pozicija, posle novih IZBORA gde je narod na KiM predat i ostavljen,nema orijentaciju kuda dalje . Srpska policija integrisalja se u KPS policiju, Šiptarski policajci počeli da rade na severu! Srbija ludački sprovodi po Briselu SVE samo da se dočepa EU!


Evo doprinosa ove vlade Srbije SNS-SPS-URS koja je trajala do početka 2014-te oko dogovora sa ZEMLJOM KOSOVO oko posebnog prezentovanja u telekomunikacionom sistemu Sveta!

Kosovo se identifikuje putem facebooka kao posebna država tome je doprinela vlada VUčić-Dačić-Dinkić jer su oni zaključili taj dogovor

Kosovo se identifikuje putem facebooka kao posebna država tome je doprinela vlada Vučić-Dačić-Dinkić jer su oni zaključili taj dogovor oko telekomunikacija u Briselu i upravo priznali Kosovu pravo da se prezentuje kao nova Država!

5.01. 2014, 11:15 -> 22:19

Naprednjaci se odlučili za izbore

Predložiću Predsedništvu SNS-a da proverimo volju naroda, rekao lider naprednjaka Aleksandar Vučić na izbornoj skupštini stranke. Očekujem da Predsedništvo podrži predlog, kaže Nebojša Stefanović i navodi da će stranka predložiti da se izbori održe 16. marta. Nastavite sa čitanjem

%d bloggers like this: