22.12.2015 |08:00 – 23:59| ZSO je poslednja šargarepa na najdužem štapu koja je nedostižna i predstavlja teorijski pojam za manipulaciju nad Srbijom kako bi se maskirala PREDAJA TERITORIJALNOG SUVERENITETA SA KOSOVA I METOHIJE! Očigledno da će na njoj raditi izabranici sa sledećih IZBORA…


Ustavni sud: ZSO nije u suprotnosti sa kosovskim zakonima

Zajednica srpskih opština u skladu je sa Ustavom i kosovskim zakonima, odlučio je Ustavni sud, objavio je prištinski portal Ljajmi.net.

Zajednica srpskih opština predviđena je Briselskim sporazumom, koji su krajem avgusta u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine.

Izvori portala Ljajmi.net saopštili su da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika.

U odluci će se, prema istim izvorima, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

Đurić: Za ZSO merodavan samo Briselski sporazum

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić ističe da je za Beograd merodavan samo sporazum potpisan u Briselu 25. avgusta, a da režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obavezu Prištine da te sporazume sprovodi.

„Za nas je merodavan samo sporazum potpisan 25. avgusta. Režirani politički i pravni procesi u Pokrajini i maštoviti izgovori ne utiču na obaveze Prištine da sprovodi sporazume“, rekao je Đurić Tanjugu, komentarišući navode da je kosovski Ustavni sud odlučio da je ZSO u skladu sa Ustavom i zakonima.

Prištinski portal Ljajmi naveo je da će Ustavni sud odluku objaviti pre kraja ove nedelje, tačnije pre novogodišnjih i božićnih praznika, a u odluci će se, prema izvorima tog portala, konstatovati da ZSO nije u suprotnosti sa Ustavom.

Sporazum je krajem oktobra na procenu ustavnosti Ustavnom sudu poslala predsednica Atifete Jahjaga posle niza protesta opozicionih partija u Skupštini i van nje.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da izrada statuta ZSO neće početi pre donošenja mišljenja Ustavnog suda.

NATO uputio formalni poziv Crnoj Gori

Podgorica — Šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić primio je pismo generalnog sekretara NATO-a, u kome se Crna Gora i formalno poziva da otpočne proces pristupanja NATO-u.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:45

Foto: Thinkstock
Iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, uz obaveštenje o Stoltenbergovom pismu, navedeno je da će pristupni pregovori za članstvo u NATO-u trajati nekoliko meseci.

Nakon toga Crna Gora i NATO bi trebalo da potpišu protokol o pristupanju te države Alijansi. Na ministarskom sastanku Alijanse 2. decembra odlučeno je da se Crna Gora pozove u članstvo tog saveza.

Status punopravnog člana NATO-a, kako je ranije najavljeno, Crna Gora bi mogla da stekne za godinu, do godine i po.

Demarkacija CG i Kosova po Ustavu iz 1974.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Džava na Kosovu objavila je da je imala uvid u demarkaciju granice sa Crnom Gorom, koja je kosovsku nezavisnost priznala oktobra 2008. godine, i ocenila da je urađena u skladu sa Ustavom iz 1974, preneli su crnogorski mediji.

Sa potpisivanja sporazuma

„Stejt department je detaljno pregledao demarkaciju granice Kosova i Crne Gore koju je pripremila kosovska Državna komisija za obeležavanje i održavanje državne granice. Demarkacija je obavljena u skladu sa Ustavom SFRJ iz 1974. godine”, saopšteno je iz Aabasade SAD-a u Prištini.

Evropska unija je postavila Kosovu uslov demarkacije zbog liberalizacije viznog režima.

“Napominjemo da je sklapanje Sporazuma o označavanja granice uslov EU za liberalizaciju viznog režima i predstavlja važan korak na putu Kosova prema evropskim integracijama”, navodi se između ostalog u saopštenju Ambasade SAD-a na Kosovu.

Zamenik premijera Kosova i ministar spoljnih poslova Hašim Tači je na svom Tviter nalogu objavio da je Stejt department saopštio da nije bilo greške u, kako je naveo, demarkaciji „granica između dve države“.

Sporazum o demarkaciji Podgorica je potpisala sa Prištinom u Beču 26. avgusta, a pregovori o tom pitanju su počeli novembra 2012.

Poslanici tri opozicione partije na Kosovu protive se ovom sporazumu isto kao i briselskkom sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština, te traže od vlasti da povuku potpis sa tog sporazuma.

Stoga je kosovska vlada pozvala eksperte iz EU i Sjedinjenih Američkih Država, kako bi izvršili reviziju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Koha:Ustavni sud obara deo sporazuma o ZSO

Prištinska Koha ditore tvrdi, pozivajući se na zapadne diplomatske izvore, da se u tim krugovima sada ozbiljno uzima u obzir mogućnost da Ustavni sud donese odluku koja će bar delimično oboriti sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Ustavni sud (Foto info.ks

Prema, kako se navodi, izvorima sa kojima je taj prištinski dnevnik bio u kontaktu,  ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim neki deo spornog Sporazuma, onda će se o sporazumu koji je bio postignut u Briselu ponovo pregovarati.

„Prema jednom visokom zvaničniku jedne zapadne zemlje, o tome se ne govori otvoreno jer se ne želi da se na to gleda kao na podršku Ustavnom sudu da sporazum proglasi neustavnim“, navodi Koha.

List tvrdi i da se sada već i otvoreno čuju razni glasovi da se čini da deo spoorazuma navodno nije u skladu sa idejom o multietničckoj državi koja teži da funkcioniše po evropskim demokratskim standardima i da bi on mogao da bude promenjen.

Prihvatnju briselskog sporazuma, koji su Beograd  Priština potpisali krajem avgusta, protive se tri parlamentarne opozicione stranke, koje praktično već četvrti mesec blokiraju rad Skupštine aktiviranjem suzavca i protestima, koji su za posledicu imali hapšenje nekolicine opozicionih poslanika među kojima je i osnivač radikalnog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Kurti i Hadžiju u kućnom pritvoru

Viši sud u Prištini doneo je odluku da poslaniku Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju pritvor zameni merom kućnog pritvora, javila je prištinska Koha.netAljbin Kurti u Skupštini (Foto Kim)

Kako je saopšteno iz ovog suda, kućni pritvor određen je i za poslanicu Samoopredeljenja Aljbuljenu Hadžiju.

Kurti će u kućnom pritvoru ostati do 28. decembra, a Aljbuljeni Hadžiju do 7. januara iduće godine, piše u saopštenju Višeg suda.

Kurti i Hadžiju su poslanici koji su sa ukupno 13 poslanika opozicije po nalogu tužioca privedeni zbog bacanja suzavca u skupštinskoj sali i sukoba sa policijom koja je obezbeđivala zgradu parlamenta.

Marić: ZSO ključna za primenu Briselskog sporazuma

Ministar administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić izjavio je da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština ključno za uspešnu primenu Briselskog sporazuma.Ljubomir Marić

Marić i američki ambasador u Prištini Greg Delavi razgovarali su o bezbednosti i primeni Briselskog sporazuma, saopšteno je sinoć iz kabineta ministra.

Marić i Delavi su razgovarali i o dosadašnjoj primeni Briselskih sporazuma i funkcionisanju lokalnih samouprava, kao i neophodnosti sprovođenja sporazuma o Zajednici srpskih opština.

Marić je, kako je saopšteno, istakao da je ovaj deo sporazuma ključan za uspešnu primenu Briselskog sporazuma u celosti, ali i delovima sporazuma koji još nisu potpuno implementirani a koji su značajni upravo radi kredibiliteta ovog procesa u sredinama gde Srbi čine većinu.

Ministar administracije lokalne samouprave i ambasador SAD na Kosovu, razgovarali su i o bezbednosnoj situaciji u sredinama u kojima su u poslednje vreme učestali napadi na pripadnike srpske zajednice i o neophodnosti da se primenjuje vladavina prava kao jedini način trajne zaštite i sprečavanja budućih incidenata.

Marić i Delavi su razgovarali o ekonomskom razvoju, kako u većinski srpskim, tako i u ostalim sredinama i neophodnosti pronalaženja održivih rešenja po pitanju društvene imovine kao osnove za investicije u lokalnim samoupravama, navodi se u saopštenju.

Ljajić: Ne bi me iznenadili izbori na proleće

Predsednik SDPS Rasim Ljajić izjavio je da „ne bio bio iznenađen raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće naredne godine“.

IZVOR: BETA UTORAK, 22.12.2015. | 19:51

Foto: Tanjug
„Ne bih se iznenadio raspisivanjem parlamentarnih izbora na proleće, mada nemam nikakvu informaciju o tome, ali svakako će biti raspisivanja lokalnih i pokrajinskih izbora“, rekao je Ljajić.

On je na tribini u organizaciji gradskog odbora SDPS kazao da mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno rad ove stranke.

„Mada nas mediji i istraživanja javnog mnenja ne prate dovoljno što je paradoksalno, tvrdim da smo po organizaciji, infrastrukturi i kvalitetu ljudi među prvih pet srtanaka u Srbiji. Na nekim izborima koji dolaze pokazaćemo svoju punu snagu o čemu govori i ova puna sala u Kraljevu“, rekao je Rasim Ljajić koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

GODINA PRED NAMA Jakšić: Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima

Utorak, 22. decembar 2015, 0:30|Izvor: KoSSev|

Iduća godina je delikatna za Srbe na KiM-u, dok će Kosovo i Metohija 2025. u punoj meri biti deo države Srbije. Svi zajedno – mi i Priština, glasaćemo za mesto poslanika u Skupštini Srbije. Iako sadašnja vlast ne poštuje Ustav Srbije, obećavši zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu, ona ne sprovodi obećanja, jer se boji da će im istorija suditi za izdaju. Oni koji danas vode Kosovsku Mitrovicu su minorne političke ličnosti. Današnji predstavnici Srba u kosovskim institucijama su polusvet koji nije tu da se bori i od njih Srbi ne mogu da očekuju ništa. Ja nisam spreman da učestvujem na kosovskim izborima. Srbi su na Severu Kosova opstali zahvaljujući okupljanjima i protestnim mitinzima. Premijer Srbije kontroliše četiri obaveštajne službe i Srbija može, ali ne želi da spreči nasrtaje na Srbe, a Beograd u svojim rukama drži i nož i pero. Vlada Srbije je neiskrena i igra nečasnu ulogu i ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora direktno da brine o njima, a ne neka imaginarna ZSO. Ovo su samo neke od ključnih poruka nekadašnjeg najuticajnijeg lidera kosovskih Srba, Marka Jakšića, u intervjuu za KoSSev. Međunarodna i kosovska javnost Jakšića je godinama opisivala kao najvećeg ‘hardlajnera’ među inače, do tada, tvrdim Srbima sa Severa, sve do njegove marginalizacije od sredine 2012. godine i početka tzv. normalizacije odnosa – za jedne – Beograda i Prištine, za druge – Srbije i Kosova. Jakšić je danas duboko u opoziciji, ali je za mnoge lokalne Srbe, on i dalje simbol srpskog otpora kosovskoj integraciji na Severu. Ovaj ortoped priprema se da iduće godine dočeka penziju u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj radi od 1976. godine. Istovremeno najavljuje i nove političke aktivnosti opozicije – pokretanje peticije za raspisivanje lokalnih izbora Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Sa njim smo razgovarali i o, kako je više puta naglasio, medijskom mraku u Srbiji, saborcima, budućnosti. Jakšić ističe – srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava i građanima poručuje da „ništa nije gotovo, dok nije gotovo“.

Šta se dogodilo sa srpskom opozicijom na Kosovu i Metohiji? Zašto je ona u ilegali? 

Opozicija nije u ilegali. Sećate se da smo mi ove godine na godišnjicu bombardovanja Srbije, ovde u Kosovskoj Mitrovici, organzovali skup, na kojem su prvaci opozicije – Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, Đorđe Vukadinović, izneli sve predloge. Ali postoji medijski mrak. Nas nema nigde – na državnim televizijama Srbije. Mislim da ima više od tri godine kako se nismo, na primer, pojavili na televiziji „Most“. Nijedno naše saopštenje nije objavljeno kod njih. Nema nas ni na televiziji „Kiss“, niti na ostalim medijima prorežimske priče, sem na sajtovima poput vašeg, Aktera, Nove srpske političke misli. Još nešto, nedavno smo u medija centru u Beogradu, Slaviša Ristić, Slobodan Samardžić i ja održali konferenciju za štampu, nadajući se da će tamo biti više medija, a čime smo hteli da pokažemo da DSS i oni koji više nisu u DSS-u imaju iste političke stavove, imaju isti politički program. Nijedan medij nije bio prisutan. Imajte u vidu da je bila zanimljiva tema, s obzirom na to da su se prvi put, čelnici Demokratske stranke Srbije koji su se fizički razišli, okupili na jednom mestu.

Šta mislite, zašto nisu bili?

Stigla je zabrana, pre svega iz Vlade Srbije da niko od medija ne može da bude prisutan, navodno, jer smo mi državotvorni neprijatelj.



Mediji nisu smeli da objave vest o konferenciji opozicije sa KiM-a



Stiče se utisak da su jedine dve aktivnosti srpske opozicije na KiM-u – saopštenja koja stižu elektronskim putem, i sednice SAP KiM-a?

Pored konferencije u Medija centru sa Slavišom Ristićem i Slobodanom Samardžićem, još jedna informacija o kojoj se malo zna jeste to da smo pre nešto manje od mesec dana, podneli krivičnu prijavu na osnovu člana 7, Krivičnog zakona Srbije protiv Aleksandra Vučića i Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma. Nedeljković, Dobrić i ja podneli smo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Republike Srbije. Vidite i sami da toga faktički nema nigde u javnosti, a posle naše krivične prijave mi smo opet u isto vreme održali, takođe, u Medija centru u Beogradu, konferenciju za štampu, kada je bilo je prisutno više od petnaest medija, ali ovoga puta, na žalost, niko ništa nije smeo da objavi. Imajući u vidu da su oni sigurno podneli izveštaj svojim redakcijama, redakcije nisu jednostavno to smele da objave.

Kakav epilog očekujete od prijava koje ste podneli?

Podneli smo krivične prijave na osnovu najteže optužbe – krivično delo veleizdaje. Pitate me za ishod – znamo da se sada neće raditi ništa, ali to ne znači da sutra, kad se ova vlast promeni, neka nova vlast neće pokrenuti ovo pitanje i izvući prijavu iz fioke. Sada ne očekujemo da će javno tužilaštvo uraditi bilo šta po pitanju tih krivičnih prijava, jer smo, takođe, ranije podneli krivičnu prijavu protiv Borka Stefanovića i njegovih čuvenih ‘dogovora’. Na žalost, do današnjeg dana, od pre skoro četiri godine, tužilaštvo nije reagovalo. Predmet je u fioci, očekujemo da će i ova prijava da završi u fioci. Ali, što se nas tiče, što se tiče Srba sa Kosova i Metohije, spasili smo svoju svest i savest pred Bogom i istorijom.

Sadašnja vlast „razbija“ sve one koji mogu nešto šta da znače na srpskoj političkoj sceni

„Sadašnja vlast ‘razbija’ sve one koji mogu bilo šta da znače na srpskoj političkoj sceni. Vidimo na koji način se razbija Demokratska stranka, vidimo šta je rađeno sa DSS-om. Mi smo se zadnjih godinu dana, umesto da se bavimo opstankom države, pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića, bavili spašavanjem stranke. Otišli su Nenad Popović, Andrija Mladenović, pretila je velika stvar – da se Sanda Rašković smeni. Tako da, ko god da se pojavi i ko god treba da predstavlja neku snagu – ona se razbija. Vidite podelu u okviru Dveri, za kratko vreme Glišić na jednu stranu, Boško Obradović na drugu, sve su oni na svoj način ‘pipkali’ sadašnju vlast, i zbog konkurencije – na srpskom političkom nebu se ne javljaju neke nove snage, ili ideje. Stopiraju ih pre svega oni koji su danas došli na vlast.“

Zar ne mislite da bi upravo način za „razbijanje“ kako nazivate – tog medijskog mraka bilo upravo još češće pojavljivanje u javnosti i na samom terenu, među građanima?

Teško da bi do toga došlo. Setite se samo 24. marta. Održali smo protestnu šetnju ovde, nijedan jedini mediji u Srbiji – od državne televizije, B92, Pink, nije izvestio o tome. I, na osnovu toga stiče se utisak da će, šta god mi radili, govorili – to ostati u mraku – sistem “pas laje, vetar nosi”. Mi se okupljamo, govorimo, pričamo, ali ako se o tome ne piše, kao da se ništa nije desilo.



Tužilac odustao od istrage protiv Slaviše Ristića 



Šta se dogodilo sa Vašim saborcima? Pomenuli ste Slavišu Ristića; Dragiša Milović i ostali. Zašto su se ućutali? Mislite li da su Vaši saborci aktivni koliko bi trebalo da budu?  

Slaviša Ristić se nalazi u malo nezgodnom položaju i protiv njega je pokrenuta istraga. Ono što je za nas i za njega radosna vest jeste da je javni tužilac odustao od istrage i da nema nikakvih elemenata za krivično delo. On je gotovo čitave godine bio odvojen od porodice i sigurno je da je to nešto što je uticalo i na njegov politički život. Tada je bilo pitanje da li će više da se bavi optužbama, ili političkim radom. Dobro je da je to završeno i očekujem da će on ponovo da se aktivira. Što se tiče opštinskog odbora DSS-a u Kosovskoj Mitrovici – i dalje smo u istom sastavu. Kompletno članstvo je tu, nema nikakvih podela. Sada, u subotu 26. decembra, imamo godišnju skupštinu. Očekujem kadrovsko osveženje. Što se tiče ostalih, mislim da je Nedeljković dosta aktivan u okviru Skupštine autonomne pokrajine. Dobrić takođe. Milović je nešto manje aktivan, ali ne znam zašto. Ono što nas raduje jeste da niko DSS nije napustio i prešao u SNS, iako veliki broj ljudi ne radi. Naši istaknuti članovi su ostali bez posla, na primer – Momir Kasalović, Nebojša Minić…Ali ni oni, ni veliki broj njih nisu zbog svog posla promenili ‘partijski dres’, što raduje. S obzirom na to da će 2016. biti izborna godina, izgleda i u užoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, očekujemo da će se ljudi ponovo i aktivirati i krenuti da rade ono što su radili ranijih godina.

Vaš najbliži politički saborac je godinama bio Milan Ivanović. U kakvim ste odnosima danas sa njim? Da li se politički razmimoilazite?

Mi smo politički, na neki način, podeljeni. Srpsko nacionalno veće nije više politički aktivno. Mogu i njega da razumem, jer, na neki način, ukoliko bi bio politički aktivan danas, onda bi možda ugrozio poziciju na kojoj se nalazi. Mi smo sačuvali korektne odnose, ali politički, čini mi se, da se on više pasivizirao, ja sam zadržao ove stavove koje imam, tako da više nismo bliski kao što smo bili ranije.



Predstavnici Srba u kosovskim institucijama – polusvet doveden da sluša, ne da razmišlja; skromnim znanjem se ne brane srpski nacionalni interesi



Da se sada osvrnemo na aktuelnu političku situaciju i političke predstavnike Srba na KiM-u. Pred same kosovske izbore došlo je do svojevrsne smene dotadašnjih srpskih predstavnika, uključujući i Vas. Da li neko od današnjih srpskih predstavnika u kosovskoj vladi – poslanici i ministri – zavređuju Vašu pažnju i poštovanje?

Ne. Moram da citiram, a možda je malo grubo, ono što je rekao Momo Trajković sa kojim se ja najčešće politički ne slažem – to je ipak deo ‘polusveta’. To je deo sveta koji je doveden da sluša. Imate danas jednu činjenicu – stavite kravatu, uzmete tašnu i onda krenete – mislite da možete da vodite narod. Ako želite da se bavite problemom Srba, srpstva, naročito problemom Kosova i Metohije, mislim da to jednostavno nije dovoljno, jer, pre svega, morate da poznajete istoriju, jer se veliki broj stvari ponavlja. Morate da znate i šta se dešava u svetu, kakav je odnos snaga. Oni imaju, da ne koristim neke druge reči, izuzetno skromno, tanko znanje, a sa takvim znanjem ne možete da branite srpske nacionalne interese. Nekada se problemom Kosova i Metohije bavio jedan Jovan Cvijić, koji je bio član osam svetskih akademija nauka, predsednik Srpske akademije nauka, ispred Vlade Srbije je bio zadužen da se bavi problemom Kosova. U novijoj istoriji imali smo pregovore u Beču. Moja malenkost je imala prilike tada da sluša i da bude u društvu sa eminentnim univerzitetskim ličnostima – Dušanom Batakovićem, Leonom Koenom, Slobodanom Samardžićem – sve su to ljudi od digniteta, od pera. A sada imate ovaj profil ljudi koji se bavi Kosovom. Zato smatram da su oni dovedeni da slušaju. Oni nisu tu da razmišljaju.



Današnji predstavnici Srba nisu tu da se bore, Srbi od njih ne mogu da očekuju ništa; ne možete sa pozicije šefa kabineta direktora da ‘uletite’ u polje ministra; ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda



Ipak su oni postavljeni da štite srpske interese u kosovskim institucijama – parlamentu, vladi i opštinama. Šta Srbi mogu od njih da očekuju?

Današnji predstavnici nisu tu da se bore i od njih Srbi ne mogu da očekuju baš ništa. Pitam se zašto su uopšte tamo otišli. Primera radi, ministru za lokalnu samoupravu Mariću – bi mnogo bolje bilo da je ostao šef kabineta direktora u Trepči, nego što je otišao u kosovsku vladu. Ne možete sa pozicije šefa kabineta da ‘uletite’ u polje ministra, već morate da imate neki prethodni politički rad, morate da znate nešto više, bolje, da pročitate malo knjiga. Svaki Srbin ima pravo da se bori za rešenje problema Kosova, ali ako dođete, primera radi, iz Kninske krajine i tu preživljavate, a niste rasli u ovoj sredini, ne poznajete život ovde, vazduh, a onda postanete ministar koji treba da rešava sudbinska srpska pitanja…Da sam na njegovom mestu u tim godinama, ne bih smeo zbog odgovornosti da se prihvatim jedne takve velike dužnosti, a ne bih nikada ni ušao u jedne takve izbore. Ljudima imponuje – to je automobil, to su privilegije koje idu uz to, ali ne možete zbog privilegija da radite protiv svog naroda.



Predstavnici koji danas vode Kosovsku Mitrovicu – minorne političke ličnosti: „Mnogo je mačku goveđa glava“



Kada govorimo o političkim predstavnicima Srba na KiM-u, da se osvrnemo na kratko i na Kosovsku Mitrovicu. Kako ocenjujete rad predstavnika koji danas vode grad?

To nije deo sveta koji može da vodi ovaj grad. Uzmite Spirića za primer… oni su minorne političke ličnosti. I za njega i za ostale koji su tu, ima jedna srpska narodna poslovica, ona kaže – mnogo je mačku goveđa glava. Mislim da je time sve rečeno.



Nisam spreman da učestvujem ni na lokalnim, ni na parlamentarnim kosovskim izborima; Srbe na Severu je sačuvala stalna borba kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge



Od građana se može čuti da, ukoliko bi se okupila drugačija ekipa političkih predstavnika, i sa Vama – da je predvodite, da bi time mogao da se načini pomak za srpske interese unutar kosovskih institucija. Da li biste bili spremni da, zarad zaštite srpskog interesa i srpskog naroda ovde na Severu, razmotrite ideju učešća u kosovskom parlamentu, a pogotovo u ovoj fazi kada je jasno da je vaninstitucionalna borba za Srbe, praktično nepostojeća, te da, koliko god da Srbi ne priznaju kosovske institucije, deluje da je samo kroz institucije moguća borba za srpske interese? 

Imam drugačije političke stavove. Nezavisna država Kosovo i ulazak Srba u te institucije znači da se odričemo Srbije, da gazimo sopstveni Ustav i da na taj način prestaje naša borba za očuvanje Kosova u sastavu Srbije. Ne možete da pripadate i da budete učesnici političke borbe ove države, a da učestvujete u radu druge – ili ste jedna, ili ste druga država. Pre više stotina godina je car Murat pisao caru Lazaru – jedna zemlja, dva gospodara ne može da bude. Tako je i ovde. Srbi će vremenom nestati kao narod ukoliko je njihova matična država nezavisna Republika Kosovo. Znam iz sopstvenog iskustva kako su Srbi živeli 1989. godine u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a u okviru Republike Srbije. Znam kako je vršeno zapošljavanje, znam kakav je egzodus Srba bio i onda kada su titularno bili u okviru države Srbije. Onda se postavlja posebno pitanje kako će oni preživeti i kakva je to borba za bolji život Srba u ovaj nezavisnoj Republici Kosovo. Srbi u institucijama samoproglašene Republike Kosovo nemaju šta da traže, oni tu mogu samo da budu politički dekor. Treba da predstavljaju da su Srbi učesnici neke političke borbe na Kosovu, a sopstvenom narodu ne mogu ništa da pomognu? Još od 2000., kada su prvi predstavnici bili zajedno Haradinaj, Tači, Rada Trajković, Ibrahim Rugova – do današnjeg dana, bez obzira što su Srbi imali predstavnike na nivou Kosova, život Srba se nije poboljšao, broj Srba na KiM-u nije porastao. To što smo na Severu Kosova uspeli da ostanemo, nismo opstali zahvaljujući tome što smo učestvovali u radu Skupštine Kosova, već zahvaljujući jednoj stalnoj borbi Srba, pre svega, kroz demonstracije, okupljanja, javne proteste i mitinge. Samo je to sačuvalo Srbe ovde na Severu Kosova! Ja lično nisam spreman, pre svega, poštujući Ustav sopstvene države, da učestvujem niti na lokalnim, niti na parlamentarnim izborima u Skupštini Kosova. Takođe, čini mi se da neće učestvovati ni moji prijatelji sa kojima smo onda 2013. bojkotovali izbore, a iz razloga o kojima sam govorio.



Vlada Srbije neiskrena i igra nečasnu ulogu



Da Vas podsetim da je upravo Vlada Republike Srbije pozvala Srbe da izađu na kosovske izbore?

Vlada Republike Srbije igra nečasnu ulogu. Moram ja vas da podsetim, 2012. godine, upravo ovde u Kosovskoj Mitrovici, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vulin – svi su oni govorili da će poništiti Borkove dogovore i jačati institucije države Srbije. To je bilo predizborno obećanje i dobili su izbore. Prema tome, Vlada Srbije je neiskrena. Ne samo da nisu poništili Borkove dogovore, koje je poništio Ustavni sud, oni te odluke suda blokiraju i ne sprovode ih u delo, a 2013. pozvali su Srbe da izađu na lokalne izbore i šta smo dobili?

Šta?

Onda smo imali jednu užasno ružnu situaciju – 3. novembra 2013. srpska žandarmerija razlupala je biračke kutije kada su shvatili da postoji apsolutni bojkot Srba. To ovoj vlasti ne može da služi na čast. Ali, svaka vlast je promenljiva, i nadam se da nova vlast neće da krši sopstveni Ustav na koji je položila zakletvu.



Bratislav Dikić nas je pozvao da sa njim lomimo kutije na lokalnim kosovskim izborima 2013. 



Na osnovu čega tvrdite da je to srpska žandarmerija učinila ovde na Severu Kosova – polomila kutije za kosovske izbore?

Dvojicu pripadnika specijalnih jedinica MUP-a Kosovska policijska služba je uhapsila, a ono što je važno da se kaže jeste da ovo što sada vama govorim – govorio sam i na odboru za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije. Niko me nije demantovao, niko me nije optužio da nisam u pravu. Naveo sam imena ličnosti koje su uhvaćene tada. Čini mi se da je nedavno komandant žandarmerije napisao neko protestno pismo protiv Vlade, ili ne znam koga, na kraju pisma je onaj ko je objavio pismo dodao i pitanje – a koja je tvoja uloga 3. novembra 2013. godine kada su rušene biračke kutije? Radenka Nedeljkovića je taj isti Bratislav Dikić pozvao da rušimo biračke kutije i nakon toga smo držali konferenciju za štampu. Bili smo toliko korektni da nismo tada hteli da kažemo ko nas je pozvao, ali smo najavili da će doći do razbijanja biračkih kutija i da mi ne stojimo iza toga, jer nemamo nikakvih motiva za to, s obzirom na to da smo postigli politički uspeh – izlaznost je bila 1%. Na žalost, i na nesreću svih nas, tako nešto se desilo. To nije nikakva tajna, o njoj sam javno govorio i u Skupštini Srbije.



Ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, Srbija mora direktno da brine o njima, a ne imaginarna ZSO; odricanje od brige za Srbe i prenošenje brige na ZSO, pod jurisdikciju Prištine – protivustavno 



U vezi sa političkom borbom za srpske interese – ako ne kroz kosovske institucije za šta se zalažete, šta je po Vama onda rešenje? Na koji način mogu da se zaštite interesi Srba na KiM-u, posebno na Severu Kosova?

Jedini način na koji Srbi mogu da se zaštite ovde jeste da država Srbije radi po Ustavu države Srbije. Ipak, ona taj Ustav permanentno krši. Vi znate da na Severu Kosova imamo takozvana privremena veća koja su faktički nezakonita. Srbija po Ustavu ne sme da ukida opštine, jer onda potpuno gazi Ustav, a predsednik Skupštine Srbije istovremeno ne raspisuje lokalne izbore. Moram da vas podsetim i da je skupština Srbije 2008., posle proglašenja nezavisnog Kosova, raspisala lokalne izbore na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a ne samo na Severu. Da vas podsetim i na to da su poslednji lokalni izbori Republike Srbije, to jest, Skupštine bili 2010. godine, kada su uvedene privremene mere u Kosovskoj Mitrovici i kada je Skupština Srbije raspisala lokalne izbore za Kosovsku Mitrovicu. Dakle, jedino rešenje za opstanak Srba jeste da država Srbije raspiše lokalne izbore, kako bi građani Srbije znali kome pripadaju. Država Srbija, ako želi da sačuva Srbe na KiM-u, mora da jača svoje institucije, i direktno brine o svom stanovništvu, a ne neka imaginarna Zajednica srpskih opština. To što se Srbija odriče toga da brine o Srbima i to prenosi na neku Zajednicu srpskih opština koja će da bude pod jurisdikcijom Prištine i to je nešto što je protiv Ustava države Srbije.



Vlast ne poštuje Ustav jer je previše obećala zapadu 



Kolike su šanse po Vašem mišljenju da se to zaista i dogodi o čemu pričate?

Iskreno govoreći, mi nismo ubeđeni da će država Srbija to da učini. Zašto neće da učini? Zašto matična država ne poštuje sopstveni Ustav?

Zašto?

Ne poštuje, jer je previše toga obećala zapadu, jer previše toga žrtvuje, da bi navodno ušla u Evropsku uniju. Ali, mislim da se u suštini cele stvari krije nešto drugo.



Vlast obećala zapadu da će se truditi da nastane još jedna albanska država na Balkanu 



Šta?

Mislim da su prvi ljudi ove vlasti, a da bi na tu vlast i došli, obećali pre svega velikom broju zapadnih zemalja da se će se svojski truditi da ovde nastane još jedna albanska država na Balkanu. Stoga bi organizovanje lokalnih izbora bilo, da se izrazim tako – nož u leđa stvaranju te albanske države. Oni to nikada neće smeti da naprave. Srbima su, da bi dobili izbore, pričali da će da ponište Borkove dogovore, a strancima, to jest, zapadu – da će da naprave nezavisnu državu Kosovo i sada su se našli u problemu. Ali, bez obzira na to, naše je politički da se borimo i uradimo ono što mi možemo. Da li ćemo da postignemo to kod ove vlasti – videćemo, ali je najgora stvar da se sedi i mirno posmatra, da se ništa ne radi i da se pusti da stvari same teku, a one će teći ka tome da Kosovo i de jure i de fakto postane nezavisna država.



Vlada zbog obećanja zapadu ne ispunjava ni odluke Ustavnog suda Srbije



Da li je u pravu Beograd koji kaže da je suspendovana uredba o ličnim kartama, ili Priština koja kaže da je to samo privremeno?

Ono što mislim u vezi sa pitanjem ličnih karata jeste da je ta uredba potpisana 2011. Marko Đurić je obećao da će navodno da vode pregovore, a da je uredba suspendovana, ne bi se vodili pregovori. Dakle, oni će da vode pregovore kako bi poboljšali taj sporazum u vezi sa ličnim kartama. Na žalost, on uopšte nema potrebe da vodi pregovore i mi smo jedno saopštenje napisali na tu temu kao Patriotski blok gde zahtevamo od Vlade Srbije da poštuje Ustav, ustavni sud Republike Srbije koji je doneo odluku da su ti sporazumi protivni Ustavu države Srbije. Vlast nema ništa da radi drugo, sem da poštuje Ustav i odluke ustavnog suda.



Srpstvo se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava



Da li se u ovako komplikovanoj situaciji tako brani srpstvo? Samo poštovanjem Ustava?

Ono se najbolje brani poštovanjem zakona i Ustava. Ako hoćete da imate uređenu i sigurnu državu, onda morate da poštujete principe i temelje na kojima počiva ta država, a to su pre sve Ustav i zakon.

Obećanje koje ste pomenuli da je, kako kažete, sadašnja vlast Srbije dala zapadnim zemljama, i da se, kako ste rekli, sada zbog toga nalazi u problemu, da li je to jedan od razloga zašto Vlada Srbije ne ispunjava odluke sopstvenog Ustavnog suda, a prema kojima su mnogi od briselskih sporazuma proglašeni neustavnim, kao i uredbe koje se tiču direktno Briselskog sporazuma?

Upravo iz tih razloga ona to ne sme da uradi. Podsetiću vas, imamo problem sa ličnim kartama od pre nekoliko dana, a ranije smo imali problem sa registarskim tablicama. To je nešto što je dogovorila prethodna vlast – vlast koju je činio Boris Tadić, a ova sadašnja je obećala narodu da će te dogovore da ukine. Nije ih ukinula, a Ustavni sud je doneo odluku da su ti Borkovi dogovori nevažeći i obavezala Vladu da ih poništi. Ona ih ne poništava, jer je dala obećanje i zato se našla se u procepu. Za Srbe imaju jednu priču, za zapad ima drugu priču, a zaboga – za Ruse, pak, imaju treću priču. Ne možete voditi politiku po sistemu ni Davidovo, ni carsko, ni spahijsko.



Vlast ne sprovodi obećanja data zapadu jer se boji izdaje



Dobro, zašto onda, ako je, kako kažete, sadašnja vlada Srbije obećala zapadu, a Srbiju vodi ka EU, oni jednostavno ne sprovedu sva ta obećanja i dogovore, nego, kao u slučaju ličnih karata, od njih čujemo da je uredba Prištine suspendovan i to zahvaljujući upravo njihovom angažovanju?

Zato što vidi da će u istoriji ostati zabeležena kao vlada koja je prodala teritoriju Kosova i Metohije. Vidite da se i danas, posle više stotina godina, pominje ime Vuka Brankovića kao tvorca jedne ogromne srpske izdaje. Oni znaju da to može i njih da snađe, ne samo njihove ličnosti, već i njihovu porodicu. Sada su se našli u procepu – sa jedne strane su obećanje dali zapadu, a sa druge strane znaju da će im istorija, narod i stanovništvo i buduće generacije, a da ne kažem i Bog, suditi za tešku izdaju. E to je taj problem u kojem su se oni našli.



Ulazak Srbije u EU – šarena laža; KiM – najbolja njiva, a najbolja njiva se nikad ne prodaje



Hoće li Srbija onda ući u EU?

Mislim da je ulazak u EU samo jedna šarena laža i oni sami znaju da je, kada treba da date deo teritorije – Kosovo i Metohiju, da biste ušli u jedan savez država – to preskupa cena. To do sada nijedna država iz EU nije radila. Zamislite da su Hrvatskoj rekli vi morate da date Istru Italiji da biste ušli u EU. Kada bi Hrvatska na tako nešto pristala? Nikad! Od Srbije se to jednostavno traži, tako da u ovom slučaju, želja za boljim životom, po cenu gubitka Kosova je jedna loša trgovina. Ne možete dati i glupo je dati najbolje, jer Kosovo je po bogatstvu, a naročito po bogatstvu rude, nešto najbogatije i najbolje što Srbija ima. Ne možete mi pričati da će narod u Srbiji živeti bolje ako date najbolje rudnike, njive, teritoriju, prostor. Živećete gore. Najbolja njiva se nikad ne prodaje.



Suština je u obavezama vlasti prema zapadu, a ne u boljem životu Srba



Što se tiče međunarodne zajednice, Kosovo nije, kako ste rekli, naša njiva – oni se prema toj svojini i imovini odnose kao prema kosovskoj?

Ako se sadašnja vlast ne bori dovoljno za svoj interes ovde, a ne bori se, jer je obećala da neće ometati, ponavljam još jednom, stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, onda se ne bori ni za svoju imovinu ovde. Ali, treba znati nešto dublje i jače. Još Londonskim mirom 1913. godine, ondašnje velike sile – Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austro-ugarska, Srbiji su priznale pravo na Kosovo i Metohiju. Rezolucijom 1244 sada, Kosovo je deo državne teritorije Srbije. Šta je ostalo vladi u Beogradu – ostalo je da se bori da se taj prostor ponovo vrati u okvir države Srbije. Ona se ne bori za imovinu, za teritoriju i došla je do jedne floskule koja glasi – daćemo teritoriju, da bismo ušli u EU da bi narod u Srbiji živeo bolje. A kako narod u Srbiji živi bolje, imamo prilike da vidimo kada je potpisan Briselski sporazum, 2013. godine. Imao sam tu čast da u Skupštini Srbije pitam građane Srbije – evo braćo Srbi dali ste Kosovo i Metohiju kroz potpisivanje Briselskog sporazuma, da li danas vi živite bolje, da li vam deca žive bolje? Naprotiv, žive svi gore. To je suština priče – ne u boljem životu Srba, nego u obavezama na koje je vlast pristala, 2012. godine – da ih tzv. zapadne zemlje podrže pri dolasku na vlast, a oni su za kompenzaciju pristali da neće ometati Kosovo da postane posebna državna tvorevina. Upravo se to danas dešava.



Za bezbednosnu situaciju u Kosovskoj Mitrovici najveći krivac sadašnja vlast; u vreme momaka sa mosta manji broj nasrtaja na Srbe; Premijer Srbije kontroliše 4 obaveštajne službe



Da se osvrnemo i na bezbednosnu situaciju. Godinama unazad smo imali bacanje bombi, pucnjave, paljenje automobila. To je zatim u nekom periodu stagniralo, a onda ove godine ponovo isto. Bilo je barem deset paljenja automobila, među kojima je bio i auto naše koleginice, serija pucnjava, uključujući i na naše prostorije, bacanje bombi… Šta Vam to govori?

I moj auto je zapaljen, sećate se. Kada smo branili ovaj grad, negde od 2000. godine, pa kasnije – broj nasrtaja, pre svega na Srbe, bio je mnogo manji u odnosu na neko sadašnje vreme. Imali smo te takozvane momke sa mosta i moram da kažem tada nije bilo trgovine drogom. Čak su i ti momci sa mosta sve one koji su švercovali i trgovali drogom, hvatali i vodili ih do Rudnice i predavali ljudima iz MUP-a Srbije. Na žalost, opet je za to najveći krivac pre svega sadašnja vlast. U Kosovskoj Mitrovici sam imao priliku da pitam i da kažem Aleksandru Vučiću – gospodine ministre, meni ceo grad priča da ste Vi zapalili moja kola, ako niste, možete li da mi kažete ko je moja kola zapalio, imajući u vidu da vi kontrolišete 4 obaveštajne službe u Srbiji, 4 obaveštajne službe pod vašom dirigentskom palicom?!



Srbija sve što se dešava u Kosovskoj Mitrovici – paljevine automobila – može da spreči



Šta ste dobili kao odgovor?

On je obećao da će da pronađe počinioce. Naravno, nisam očekivao da će bilo šta da pronađu, a ono što je do mene bilo ja sam učinio – prijavio Kosovskoj policijskoj službi, obavio sam moju građansku dužnost. Niko do sada ništa nije pronašao. Imamo povećan broj policajaca, ali, nažalost, nikada manje bezbednosti. Zato i mislim da naša država sve ove paljevine i sve ovo što se dešava može da spreči.



Beograd u svojim rukama drži i nož i pero, ne želi da spreči nasrtaje na Srbe 



Kako, ako je otišla sa Kosova?

Beograd je taj koji ima veliki broj formacija. Setimo se samo 2013. godine kad su bili lokalni izbori. Sećate li se da su ovde bili i pripadnici Kobri, i žandarmerije i BIA-e i svih mogućih službi. Ona (država) sve to može da završi, zašto ona to neće – to je jednostavno njena adresa. Imajući ovo u vidu, dolazimo do situacije da što je više policajaca, što više bezbednosnih struktura – Srbima je sve gore i teže, upravo zbog Beograda. Jer Beograd je taj koji na neki način u svojim rukama drži i nož i pero. On ima mogućnosti i načina da to završi i spreči. Mi smo bili u vlasti do 2008. godine i tačno se znalo tada ko je šta radio, sigurno da je i tada bilo nasrtaja, ali taj broj je bio mnogo, mnogo manji, da ne kažem simbolično u odnosu na danas.

Šta Vas uverava da vlast to ne želi da spreči?

Ne znam. Ali, kada je u pitanju ova sadašnja vlast, ja u sve sumnjam. Ne verujem ništa, upravo imajući u vidu da, čini mi se, gore vlasti, gorih vladara Srbija u svom postojanju nije imala.



2016. delikatna za Srbe na KiM-u 



Sumorno ste opisali godinu za nama, zapravo godine za nama. Kakva je onda godina pred nama? 

Iduća godina će biti delikatna za Srbe, a pre svega za nas koji živimo ovde. Mislim da će biti izbora i u Srbiji, i ovde na Kosovu. Mnogo će zavisiti od toga ko će dobiti vlast. Ono čemu se ja nadam, nezavisno od toga ko će biti u vlasti u Srbiji – jeste da Srbi moraju da imaju predstavnike u Skupštini Srbije koji nisu svi za EU. Srbija mora da ima one koji su pre svega za očuvanje Kosova u sastavu države Srbije.

Hoće li biti takvih ako, kao što kažete, vlast razbija opoziciju?

Vi sada imate 250 poslanika u Skupštini Srbije koji su svi listom za ulazak u EU po cenu davanja Kosova. Nadam se da će, (nakon izbora) makar jedna trećina da bude za opstanak Kosova u sastavu države Srbije, jer ako bude te jedne trećine, onda neće doći ni do promene Ustava. Ako ne dođe do promene Ustava, onda su opet naše šanse da zadržimo Kosovo u sastavu države Srbije velike. Najveća prepreka stvaranju nezavisne kosovske države jeste sadašnji ustav Srbije. Zato se i nadam da će naredni izbori pre svega u Srbiji biti ti koji će omogućiti da broj nacionalnih poslanika bude makar jedna trećina, kako bi sprečili ukidanje ovog sadašnjeg Ustava koji garantuje Kosovu da je deo države Srbije.

Ono o čemu se često govori u javnosti jeste upravo izmena Ustava?

Još jednom stvarno moram da vas podsetim da smo mi kao politička stranka, sećate se, u drugom krugu predsedničkih izbora, potpisali jedan sporazum sa SNS-om. U tom sporazumu sve su nas slagali, u jednoj od 5 tačaka sporazuma stoji da će SNS uvek biti protiv promene Ustava Republike Srbije, to je čini mi se tačka 4 sporazuma, tačka 5 sporazuma jeste da ukoliko dođe do toga da Srbija mora zbog ulaska u EU da žrtvuje KiM, onda će SNS zajedno sa DSS-om ići na raspisivanje referenduma u Srbiji. Na žalost i kod te poslednje tačke nas je prevarila SNS i onda ćutke predaje Kosovo, navodno zbog puta u EU i apsolutno se ne drži dogovora, a sa druge strane, navodno da bi smanjila broj poslanika u skupštini Srbije, ona ide na promenu Ustava. Ja se lično nadam da će, ponavljam još jednom, broj poslanika koji nisu za promenu Ustava – biti makar jedna trećina.



Do 2020. odnos snaga u svetu drugačiji; savez Rusije i Kine jači, EU se raspada, 2017. Velika Britanija izlazi iz EU



Vaše prognoze za 2020. godinu?

Lično mislim da će odnos snaga u svetu da bude drugačiji, da će savez Rusije i Kine biti još veći, još jači, da će EU polako, ali sigurno, početi da se raspada, da će već 2017. godine Velika Britanija da izađe iz EU, da će doći do sukoba između tzv. starih i novih zemalja u EU i da niko više u Srbiji neće želeti da bude deo EU.

To biste voleli. Koliko su realne šanse za to?

Imajući u vidu to kako se geopolitičko klatno u svetu menja, kakve su brze promene, ja lično mislim da su šanse velike. Nadam se da ću da pogodim. Ali ako se to ne desi 2020., desiće se sigurno 2025. godine, jer promene koje se dešavaju u svetu idu u tom pravcu i mislim da ih ništa neće sprečiti.



Do 2025. Kosovo u punoj meri deo države Srbije; izlazimo na izbore za poslanike u Skupštini Srbije



A što se tiče konkretno Kosova i Metohije?

Ako ne od 2020., mislim da će 2025. godine Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije.

Da li je to realno? Potpisuju se novi sporazumi sa Prištinom, nedavno su otvorena nova pregovaračka poglavlja, jedno od njih i poglavlje 35. Upravo je poglavlje 35 ključno, a sve se više navodi da će u finišu doći do pravno obavezujućeg dokumenta kojim će zapravo Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu zemlju?

Da, ali znate i to da se stvari u svetu sada dešavaju dosta brzo. Pitanje je kada će to poglavlje definitivno doći na red i da li će ova vlast imati smelosti i snage da to potpiše – a to bi značilo priznanje nezavisnog Kosova. Kažem, velike stvari su u igri, ali, ponavljam, i to geopolitičko klatno se mnogo brzo menja, čak i ovi u sadašnjoj vlasti to osećaju i oni to jako dobro vide. Zato su malo uz Evropsku uniju, malo uz Rusiju, ne zato što previše vole Rusiju, nego zato što se boje da će to klatno biti jače (na strani Rusije). Upravo zato, bez obzira na ovo što se sada dešava, 2025. biće godina kada će Kosovo u punoj meri biti deo države Srbije i kada ćemo svi zajedno, i mi, i Priština, i svi ostali gradovi na Kosovu i Metohiji, sutra izlaziti na izbore kako bismo glasali za mesto poslanika u Skupštini Srbije.



Građani, ništa nije gotovo dok nije gotovo; političari, poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu



Vaša poruka građanima i političarima u novoj godini?

Građanima na Kosovu i Metohiji mogu samo da kažem – ništa još nije gotovo dok nije gotovo, a političarima u Srbiji  –gospodo poštujte Ustav na koji ste položili zakletvu.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Advertisements

20.11.2015 |08:00 -23:55 Ugroženost Srpskog suvereniteta na KiM sve izraženija u daljem napredku separatističkih Šiptarskih instiucija u institucijama rezervisanim za DRŽAVE! Još nije kraj utakmice…


Primetno je da Šiptari imaju veoma organizovani SISTEM ljudi koji veoma dobro kontrolišu situaciju na Svetskom nivou ali i u lokalu! Spremnost i njihova odlučnost u borbi za postavljeni cilj je za svaku pohvalu gde efekno deluju i ostvaruju postavljene zadatke. SVI SU MOBILISANI, PAMETNOM METODOLOGIJOM DELUJU! Veoma su dobri procenjivači ličnosti i političke situacije jer imaju širom sveta stabinu i dobru mrežu ljudi koji sa svojih pozicija upravljaju političkim polugama drugih država! Nastupom „da su ih mnogi priznali i da je šteta ako oni ne ostvare još to što traže“, ili „protesti opozicije KOJA ŠALJE MEDIJSKU SLIKU KONTOLISANOG HAOSA I BUNTOVNIŠTVA PROTIV VLASTI IMA ZA CILJ OPET NANOŠENJE ŠTETE SRBIMA I BORBU ZA NJIHOVU BUDUĆU NEZAVISNOST“, ili “ kada pogledamo projekte koje finansiraju prisutne ambasade na KiM (PARTEŠ) lažne bige o Srpskoj duhovnoj baštini, gde za medijsko prezentovanje spremni su od obuku svoje Šiptare u Srpsku nošnju da bi projekti za IZVEŠTAJE BILI USPEŠNI“  prethodno je DOBRO pripremljen teren za ostvarivanje cilja! Imaju VOJSKU LJUDI IZ IT-a koji ciljano deluju na IT domenu!

Ukoliko se ne organizujemo i delujemo adekvatno, PORAZ NAM JE NEMINOVAN!

Gledano sa naše strane TIM NAM JE SASTAVLJEN OD INDIVIDUALACA KOJI INDIVIDUALNO DELUJU sa svojim kapacitetima! Koji ispred imaju Vojsku Šiptara sa njihovom mrežom i Vojsku Srpskih janičara koji razorno deluju po sistem Srbije. Možda pisanije deluje obeshrabrujuće ali cilj je motivacija na rad u odbrani suvereniteta Države Srbije! Svi koji prihvataju da smo izgubili Kosvo iz Srpskog suvereniteta, u zabludi su jer je SVAKI SRBIN NA KOSOVU SUVERENITET SRBIJE AKO POSTOJI I NE STIDI SE TOGA ŠTO JE SRBIN!

SRBI PROBUDITE SE, DRŽAVA TO SMO MI!

„Kosovo neće tražiti pristanak od Srbije“

Predstavnica Kosova Vlora Čitaku rekla na sednici SB UN posvećenoj radu Unmika, da Priština neće tražiti od Srbije pristanak da se učlani u međunarodne organizacije.Vljora Čitaku

„I to ne zbog sujete, već zato što smo član globalne zajednice i zbog svih građana Kosova, bez obzira na versku i etničku pripadnost“, istakla je, dodajući da Priština ozbiljno shvata svoje međunarodne obaveze i da će dati članicama SB UN argumente da je podrže u budućnosti.

„Obećavamo da ćemo primeniti sve što je dogovoreno sa Srbijom, ali očekujemo isto i od strane Srbije“, kazala je Čitaku.

„Mi na Kosovu smatramo da naši severni susedi zloupotrebljavaju ovu sednicu da u očajničkim pokušajima projektuju lažnu sliku i veštački unesu ideju da nezavisnost i državnost Kosova nisu prihvatljivi“, istakla je.

Dodala je da je Kosovo „slobodna, nezavisna i suverena država“ i da nikada neće pregovarati o pravu da postoji kao ravnopravan član slobodnog sveta.

„Nastavićemo da težimo ka članstvu u međunarodnim zajednicama, mada na tom putemo nailazimo na krivine, ali smo sigurni da ćemo na kraju uspeti“, rekla je Čitaku.

Govoreći o neuspelom pokušaju Kosova da se učlani u Unesko, kazala je da je Kosovo vodilo pozivitnu kampanju, ali da je bilo suočeno sa „brutalnoim, nepoštenom i činjenično netačnom kampanjom“.

„Sada kada postiže veći nivo interakcije sa institucijama EU, Priština smatra da bi trebalo da promeni i prirodu odnosa sa UN“, rekla je, primetivši da se sednica SB UN odvija u posebnom formatu i napomenuvši da će Kosovo od sada biti predstavljeno na nivou ambasadora.

Kako je rekla, „Kosovo je, uz pomoć Unmika, posle rata, kada se dizalo iz pepela i kada je trebalo izgraditi sve strukture, uspelo u tome, mada nije bilo lako“.

„Danas, 16 godina kasnije, Kosovo je nezavisna i suverena država, koju priznaje većina slobodnih zemalja u svetu. Mi smo konstruktivan partner u regionu i šire“, istakla je i dodala da je Kosovo manjinama dalo ogromna ovlašćenja, „čime se ponosi“.

Ona je navela i da su „posvećenost i naporan rad Kosova nagrađeni potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što pokazuje da Kosovo ima evropsku budućnost, i to je njegovo jasno opredeljenje, uz reforme na svim nivoima“.

S druge strane, i EU se obavezala da će dati jasnu „mapu puta“ Kosovu za pristupanje, zaključila je Čitaku, navodeći da Kosovo sada očekuje pozitivne preporuke Evropske komisije kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Đurić odbacio optužbe o paralelnim strukturama

Šef Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odbacio je optužbe ambasadorke Kosova u SAD Vljore Čitaku da na severu Kosova i dalje postoje, kako je rekla, paralelne strukture Srbije.Marko Đurić

“Meni je čudno da neko demokratsko pravo Srba na severu Kosova da protestuju zbog odlaganja primene Sporazuma o ZSO naziva paralelnim strukturama koje nešto sprečavaju. Ako Albanci u Prištini imaju pravo da protestuju zbog Sporazuma o ZSO valjda Srbi na severu Kosova imaju pravo da protestuju zbog odlaganja primene tog sporazuma”, rekao je Đurić u intervjuu za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, za razliku od Albanaca u Prištini čiji su skupovi bili nasilni, Srbi su na Kosovu protestovali mirno, što je njihovo legitimno pravo.

“Ljudi su se okupili, blokirali saobraćaj dva sata i onda su otišli. Prema tome, nema mesta za takve priče (o paralelnim strukturama)”, rekao je Đurić.

Vljora Čitaku sinoć je na sednici Saveta bezbednosti navela da je ministar finansija Kosova Avdulah Hoti sprečen da ode na sever Kosovske Mitrovice, pošto su mu to onemogućile, kako je rekla, paralelne srpske strukture na severu, iako su i one bile tema dijaloga Beograda i Prištine.

“Znači, Srbija još nije rasformirala svoje paralelne strukture na Kosovu”, rekla je Vljora Čitaku.

Dačić: Suspenzija ZSO i Unesko nisu dobar korak

U Njujorku je sinoć održana sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, na kojoj se razmatrao Izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna o radu UMNIK-a.Ivica Dačić na sednici SB UN o Kosovu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić istakao je da je Srbija snažno posvećena Briselskom dijalogu, ali je naglasio da iskoraci u pravcu unilateralizma, poput zahteva za prijem Kosova u Unesko i primeri izigravanja postignutih dogovora, poput suspenzije sporazuma o uspostavljanju ZSO, nisu put u dobrom smeru.

„Odluka kosovskog Ustavnog suda da suspenduje sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština je nezabeležen slučaj izigravanja dogovora postignutih uz posredovanje EU“, rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da su za Beograd ključni razlozi za zaključivanje Briselskog sporazuma bili odsustvo suštinskog napretka u ostvarenju osnovnih ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu.

U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu i Metohiji garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od EU garantovano Briselskim sporazumom, napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, težina odluke Prištine o suspenziji ZSO još je veća kad se uzme u obzir da je njeno objavljivanje usledilo neposredno nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom komisijom.

Ironija je, kako je dodao, što je u ovom Izveštaju Evropska komisija ocenila da su „ispunjena dva važna obećanja“, a upravo suprotno „Priština je poslala jasnu i nedvosmislenu poruku svima – srpskoj zajednici, Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, da ne poštuje dogovore i preuzete obaveze i da nema nameru da omogući iole bolji život i uživanje osnovnih ljudskih prava Srbima u Pokrajini“.

Dačić je naveo i da, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosovu ne postoje osnovni uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih lica, izrazivši žaljenje što ni u ovom poslednjem izveštaju problem interno raseljenih nije dobio prostor i pažnju koju zaslužuje.

„Podsećanja radi, ukazujem da se Republika Srbija i dalje nalazi na nezavidnom, prvom mestu u Evropi po broju interno raseljenih lica. U toku sukoba 1999. godine i nakon ulaska KFOR, više od 210.000 građana je bilo prisiljeno da napusti svoja prebivališta na prostoru Kosova, dok je dodatnih 20.000 lica raseljeno u martovskom nasilju 2004. godine“, naveo je Dačić.

Apelujući na UN i druge predstavnike međunarodne administracije na Kosovu da pomognu da se prevaziđu problemi koji otežavaju povratak interno raseljenih, on je rekao da je to dodatno podstaknuto atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima.

„Ovakvu atmosferu odražava i činjenica da nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca ubistva za više od 1000 Srba koji su ubijeni od 1999. godine“, podsetio je Dačić.

Prema njegovim rečima, budući da se posebno poglavlje izveštaja poklanja severu Kosova, pogrešno se može steći utisak o zadovoljavajućem stanju ljudskih prava pripadnika srpske i drugih nealbanskih zajednica južno od Ibra.

On je posebno naveo da su imovinska prava Srba i danas ugrožena na celom Kosovu, posebno prodajom preduzeća u srpskim sredinama.

Dačić je zahvalio SB na kontinuiranoj pažnji pitanju Kosova i Metohije, izrazivši posebnu zahvalnost predstavnicima Unmika.

Uz ocenu da su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija, kako je istakao, očekuje od međunarodne zajednice, pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja, za koje duboko veruje da je jedini čvrst temelj za uspostavljanje normalnog života za sve na Kosovu i Metohiji.

2016: Kosovo u januaru član Stalnog arbitražnog suda, u julu „država“ potpisnica Apostil konvencije

20.11.2015, 10:35|Izvor: KoSSev|

Kosovo će u januaru 2016. postati član Stalnog arbitražnog suda, a jula iste godine i „država“ potpisnica Konvencije o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava (Apostil konvencija), saopšteno je juče iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova. Pristupne dokumente Kosovo je uputilo 6. novembra na ceremoniji koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova Holandije koje je i potvrdilo ove dve odluke u vezi sa Kosovom.

Iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova poručuju da članstvo u Stalnom arbitražnom sudu, „osim što konsoliduje međunarodni subjektivitet Kosova,“ obezbeđuje Kosovo, kako navode, „važnim alatom za rešavanje različitih međunarodnih sporova sa drugim zemljama, ili strankama“.

„Mogućnost rešavanja problema u ovom sudu je naročito pogodno za poboljšanje poslovne klime i podstiče strane i domaće investitore,“ dodaju iz ovog ministarstva.

Što se tiče Apostil konvencije, u saopštenju se ističe da se njom građani Kosova i „dijaspore“ oslobađaju legalizacije kosovskih konzularnih i drugih dokumenata.

Dokumente o pristupanju je u ime Kosova potpisao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade, Hašim Tači, dok je dokumenta primio šef divizije za ugovore Ministarstva spoljnih poslova Holandije, Josef Damoisu, u prisustvu generalnog sekretara Stalnog biroa Haške konferencije, Kristofa Bernaskonija.

Stalni arbitražni sud je međuvladina organizacija sa 117 zemalja članica i bavi se arbitriranjem sporova među državama, a pruža usluge rešavanje sporova koji uključuju zemlje, državne entitete, međuvladine organizacije i privatna lica. Srbija je postala članica ovog suda 2006. godine, dok je 2014. u ovom sudu dobila takozvanu nacionalnu stolicu.

Apostil konvencija je konvencija o ukidanju legalizacije stranih javnih isprava, potpisnice konvencije pun proces legalizacije zamenjuju takozvanom Apostil potvrdom.

Uredba o ratifikaciji ove Konvencije tadašnja SFRJ je potpisala 5. oktobra 1961. godine, a Republika Srbija je kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije od 05. juna. 2006. godine, nastavila kontinuirano članstvo.

Albanski imam: „Francuska nije bolja od Ljavdrima Muhadžerija“

20.11. 2015, 15:14Izvor: KoSSev|

„Obezglavljivanje koje je počinio Ljavdrim Muhadžeri me je podsetilo na francuske poštanske marke na kojima se Alžircima odsecaju glave,“ rekao je imam džamije „Unazës së Re“ u Tirani, Armand Alji, gostujući u emisiji „Të Paekspozuarit“, prenosi Gazeta Express. On je poručio da Francuska nije bolja od Muhadžerija, ali i da su Albanci licemerni, jer tuguju samo za žrtvama u Francuskoj. 

Alji je, takođe, istakao da bi svaki pravi musliman voleo da živi u kalifatu, dodajući da je svaki pravi musliman spreman da da život za Alaha.

„Svaki pravi musliman voli da živi gde se sudi po islamskom zakonu,“ rekao je on i dodao:
„Svaki istinski musliman spreman je da da svoj život radi Alaha.“

On je, takođe, komentarisao da su „neki Albanci licemerni i pokorni, jer ih ne dotiču žrtve u Palestini i Siriji, već samo one u Francuskoj“.

„Danas živimo u licemernom svetu. Pojedini Albanci su servilni i licemerni. Iako je ubijeno na stotine hiljada nevinih, niko nije tugovao, niti zastavu Palestine, niti Sirije, niti bilo koje druge zemlje nisu stavili,“ rekao je on.

Ljavdrim Muhadžeri se našao se u fokusu medijske pažnje na Balkanu, nakon postavljanja fotografija na svom Fejsbuk profilu prošle godine, na kojima se vidi jedna osoba koju je navodno obezglavio i druga na kojoj drži glavu krvavim rukama sa porukom „Allahu Akbar“.

On je u intervjuu za „Gazeta Dita“ iz Tirane, 2. avgusta 2014, rekao da nije uradio ništa više nego što su radili pripadnici OVK tokom rata na Kosovu 1999 – onima koji su Srbima odavali informacije, te da „će obezglaviti svakog onog ko izda.“

Muhadžeri je bio vođa Albanaca koji su se kao podrška ISIS-u borili u ratu u Iraku i Siriji, međutim, kako su preneli kosovski mediji, on je smenjen sa mesta vođe nakon što je postavio fotografije na Facebook-u odrubljivanja glave, a njega je zamenio Ridvan Haćifi.

„Izjave o izlasku Srba iz Vlade slične suzavcu“

Izjave predstavnika Srba da će Srpska lista napustiti Vladu Kosova ukoliko ne bude primenjen sporazum o formiranju ZSO, poslanik DSK Sadri Ferati poredi sa postupcima opozicije u Skupštini. Takva razmišljanja Srba u institucijama ne opravdava ni srpski poslanik Nenad Rašić.Sadri Ferati i Nenad Rašić

Poslanik DSK u Skupštini Kosova rekao je u emisiji “Dogovor!?” RTV Kim, da smatra da su “pretnje” pojedinih Srba u Vladi Kosova da će napustiti institucije slična bacanju suzavca u Skupštini.

“To vam je slično suzavcu, samo što je ovo verblni suzavac. Opozicija kad god ima nešto protiv ona ne daje argumente nego baci suzavac da proces ne bi mogao da ide dalje. I ovo je isto. Ono o čemu treba razgovarati oni ne znaju, nego samo prete: “ovo će biti posledica ako ne bude po mome”. Umesto da Srpska lista albanskoj zajednici i uopšte Kosovu kaže – ne preti nikakva opasnost od Asocijacije, već ćemo mi to koristiti za uređivanje naših odnosa, naših života, a ne protiv Albanaca, oni kažu “ako kasni zajednica mi ćemo da izađemo”. Pa hajde, da svi samo rušimo. Ja ne znam ko ovde gradi, ovi ovamo suzavcem, ovi ovamo izjavama…”, kaže Ferati.

I Nenad Rašić, predsednik PDS-a i član poslaničkog kluba Srpske liste, smatra da su to nepromišljene izjave.

“Ne znam šta bi se time postiglo. Zar misle da ovako velika koalicija ne može da funkcioniše bez Srba ili bez nekoliko ljudi u vladi? Ma ne. Time se apsolutno ništa ne bi dobilo, samo bi se još više unazadilo i onako vrlo teško stanje za Srbe. U zadnjih godinu i po dana se ništa nije desilo, to je očigledno. Izlaženje iz vlade bi bilo samo skidanje odgovornosti sa sebe, i bilo bi vrlo neracionalno ”, kaže Rašić.

Srpski poslanik i dalje ima kritički stav prema ideji o formiranju ZSO. Kaže da sporazum prihvatio kao “nužno zlo” samo zbog koncepta pomirenja između Srba i Albanaca i bržeg puta Srbije ka EU.

Njegova najveća strahovanja, kada je u pitanju ZSO, odnose se na nerešen status radnika u institucijama koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije.

“Utemeljenje ZSO će značiti ukidanje svih institucija koje i sada funkcionišu po sistemu Vlade Republike Srbije. Očigledno je da Opština Priština, izmeštena u Gračanici, neće moći da funkcioniše. Ja znam da opština Priština u ovom momentu ima 1200 radnika, što znači da 1200 ljudi zavisi od toga. Onog momenta kada se bude utemeljila ZSO to će biti kraj za takve institucije. Ja sam više puta ponavljao da moramo blagovremeno da planiramo šta će mo sa tim ljudima, ali se to i dalje ne dešava” rekao je Rašić.

Za ponašanje opozicije prema sporazumu o formirnaju ZSO, Sadri Ferati iz vladajuće DSK, krivi i pojedine političare na vlasti, ali nije želeo da ih imenuje.

“Ima ponekad ekstremnih i neodgovornih izjava da je ta Asocijacija mehanizam za srpsku zajednicu da ona realizuje svoje ideje severa, autonomije, stvaranje nove Republike Srpske ili trećeg nivoa samoupravljanja, ali za sada u tom dokumentu toga nema. Neki političari su dosta doprineli da opozicija dođe do izražaja. Neki su izjavili da smo morali napraviti teške kompromise, pa ako smo morali da pravimo teške kompromise, što smo ih onda pravili”, kaže Ferati i dodaje da su takve izjave samo doprinele da “opozicija napravi teren da igra i preteruje”.

„Dan zastave treba proslaviti u miru“

Specijalni izaslanik nemačke kancemarke  za Jugoistočni Balkan, Ernest Rajhel, oštro je osudio delovanje kosovske opozicije u kojima je, kako je rekao, oni ucenjuju građane, preneo je Kosova pres.

Ernerst Rajhel

Komentrišući proteste koje je opozicija zakazala za 28. novembar, na albanski nacionalni praznik Dan zastave, Rejhel je rekao da to mora proteći u miru.

„Narod Kosova treba da proslavi Dan zastave u miru i bezbednosti. Opozicija treba da prestane da nasiljem ucenjuje narod Kosova i njihove izabrane predstavnike. To nanosi štetu mladoj demokratiji na Kosovu i njegovom imidžu u svetu. Opozicija treba da poštuje volju većine izabrane na izborima. I dalje se nadam da postoje glasovi razuma u opoziciji i nadam se da će ih neko i poslušati“, rekao je Rejnhel.

Ukinuta vazdušna zona bezbednosti od KiM-a ka centralnoj Srbiji

 20.11. 2015, 13:34|Izvor: KoSSev|

Foto: KFOR

NATO je danas ukinuo vazdušnu zonu bezbednosti koja se proteže 25 kilometara od administrativne linije Kosova ka unutrašnjosti centralne Srbije, a koja je dogovorena Vojnotehničkim sporazumom iz ’99 godine, saopšteno je iz KFOR-a. Istovremeno je saopšteno da se NATO „raduje angažovanosti i posvećenosti Republike Srbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom.“ Gornji vazdušni prostor iznad Kosova, na visini većoj od 8.700 metara, otvoren je početkom marta prošle godine, za civilne letove.

„Danas je Generalni sekretar NATO-a saopštio da je Alijansa ovlastila Komandanta kosovskih snaga da u potpunosti relaksira Vazdušnu zonu bezbednosti – zonu od 25 kilometara koja se preteže preko administrativne linije, a koja je formirana u ranim fazama mirovne misije NATO saveza na Kosovu – KFOR-a,“ navode iz KFOR-a i dodaju da je ova odluka donešena „kao odgovor na potvrdu Srbije ka normalizaciji vazdušnog prostora Balkana“ i da „odslikava pozitivne rezultate saradnje KFOR-a i Vojske Srbije.“

„NATO se raduje angažovanosti i posvećenosti epublike Sbije ka ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog prostora nad Kosovom, što omoguća zakazanim komercijalnim letovima da koriste direktne i određene donje vazdušne puteve. Kao razultat toga, omogućiće se kraći letovi i uštede za korisnike vazdušnog prostora u regionu,“ dodaju iz KFOR-a.

U saopštenju se navodi i da produbljivanje odnosa Srbije i NATO-a „uključuje konstruktivan pristup prema ponovnom otvaranju donjeg vazdušnog pristupa iznad Kosova za civilni saobraćaj, a u okviru sastanaka normalizacije vazduhoplovstva Balkana pod vođstvom NATO-a.“

Ponovo kamenovana srpska kuća u Klini

19. 11. 2015, 19:27|Izvor: RTS|

Kuća porodice Mazić u Klini kamenovana je prošle noći, preneli su RTS-u Srbi koji žive u tom gradu.

U napadu su razbijena stakla na kući. U vreme napada u kući su bili Ruža i Živan Mazić, stari više od 70 godina.

Ovo je peti put da Mazićima kamenuju kuću, a da počinioci nisu otkriveni.

Mazići su sve napade prijavili policiji.

U Klini živi dvadesetak srpskih povratničkih porodica.

09.11. 2015, 08:00 – 23:55|NO Kosovo in UNESCO Ostvarilo se ono što je realno i ako su mnoge zemlje istrpele strašne pritiske i napade od Šiptarskih lobista!


Žalosno je to što ima više do 50% onih koji podržavaju Separatizam Šiptarskih separatista, pa je i očigledno što širom sveta bukte ratovi, patnja, tragedije!

It is regrettable that, why has more than 50% of those who support separatism Shiptar separatists in Kosovo, and is apparently the world over are still raging wars, suffering, tragedy!

Šiptarski Separatisti koji bi da pored dobre volje Srbije koja im je dala prostora za život na njenoj teritoriji i pored toga što su Šiptari nastrali na sve Srpsko stanovništvo i materijalno, sada nastranjem na duhovno hteli bi da preotmu i taj domen !

Srbi, opet ništa nismo dobili čisto da se zna, VREME JE ZA VELIKI POSAO I RAD!

DATA NAM JE ŠANSA DA sačuvamo ono što smo imali i OGROMNA OBAVEZA DA BUDEMO BOLJI I UNAPREDIMO BRIGU O SVOM NARODU i onom što nam je istorija i preci ostavili za na veki vekova +++

I oni koji koji nas uporno napadaju i teže daljem osvajanju, dobro znaju da sve USPEHE KOJE SU OSTVARILI upravo su postigli na našim slabostima i našim popuštanjem i povlačenjem za rad budućeg života i šanse za zajednički život… Naše slabosti koje imamo moramo da popravljamo i barem ostanemo tu gde smo. Rad, rad i dalji PAMETAN rad jedino može da NAM UZ BOŽIJU VERU POMOGNE! Oni koji rade protiv unapređenja nacije i države upošte trebaju odmah da se sklone svojom voljom ili da se promene…

Nije lako vreme koje dolazi, ali dolazi i moramo da ga dočekamo …

Generalna konferencija UNESCO-a: Kosovo nije primljeno

09. 11.2015, 10:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Bokova na zasedanju koje je u toku/video screenshot

13:35 – Odbijen predlog za članstvo Kosova u UNESCO

Kosovo je odbijeno za članstvo u UNESCO, upravo je odlučila Generalna konferencija ove organizacije. 

„Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji,“ izjavio je nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a Vuk Jeremić. Iako data pre desetak dana za srpski radio „S“, ispostavilo se da je ova izjava najpreciznije opisala ono što se danas dogodilo u Parizu.

AFP, AP i TASS greškom izvestili da je Kosovo primljeno u UNESCO

Nekoliko svetskih medijskih agencija je danas greškom objavilo vest da je Kosovo primljeno u UNESCO.

Kako navodi B92, Agencija Frans Pres je tu vest greškom objavila na svom Tviter nalogu, da bi ubrzo ova objava bila obrisana, te objavljena tačna vest.

Istu vest je objavio Asošijeted pres na svom agencijskom servisu, a kako dalje navodi B92, ruska agencija TASS je, takođe, prvobitno izestila da je Kosovo primljeno u UNESCO i zatim objavila ispravku.

Međutim, više od 30 minuta od završetka glasanja, britanski BBC na svom portalu nije imao vest o odluci Generalne skupštine UNESCO-a, kao ni CNN, dodaje B92.

Od 142 države koju su glasale, 92 su podržale članstvo Kosova. Protiv predloga bilo je 50 i time nije ispunjen uslov za prijem Kosova u UNESCO, javile su srpske agencije. Za predlog je trebalo da glasa najmanje 95 zemalja.

12:55 – Predlog Srbije o odlaganju odluke odbijen

Predlog Srbije da se odluka o članstvu Kosova odloži je odbijen, navodi kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači. Predlog je odbijen sa 88 glasova protiv, a 58 „za“. Za nekoliko minuta počeće glasanje za članstvo Kosova u UNESCO.

„Pobedili smo u proceduralnoj bitki za Kosovo na Generalnoj konferenciji UNESCO-a. Pao je predlog Srbije i Rusije za pomeranje odluke,“ naveo je on na svojoj Fejsbuk stranici.

Za predlog Srbije glasalo je ukupno 170 država. Svoj glas „za“ dalo je 58 država, protiv je bilo 88, a 22 su bile uzdržane. Predstavnici 16 zemalja nisu bili prisutni u sali.

Među onim zemljama koje su podržale predlog Srbije su – Rusija, Brazil, Indonezija, Kina, Rumunija, Grčka, Angola, Argentina, Belorusija, Bolivija, Bocvana, Kipar, Kolumbija, Kuba, Eritreja, Španija, Etiopija, Gruzija, Haiti, Indija, Maroko i Meksiko. Protiv srpskog predloga bile su Francuska, Britanija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Belgija, Estonija, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Nemačka, Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati, dok je BiH bila uzdržana, navodi RTS.

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-drugi deo od 92

Zemlje koje su glasale Kosovu za UNESCO-treci deo od 92

12:00 – Predlog Srbije o odlaganju odluke o Kosovu podržale Rusija, Argentina i Kuba

„U toku je žučna rasprava. Srpski predlog podržale Rusija, Argentina i Kuba. Usprotivile se SAD (nema pravo glasa), Velika Britanija i Nemačka,“ navodi RTS.

11.50 – Srbija predložila odlaganje odluke o Kosovu 

Srbija je upravo predložila odlaganje odluke o prijemu Kosova u UNESCO, prenosi RTS.

11:30 – Zasedanje nastavljeno

Nakon pauze od pola sata, u 11.30. je nastavljeno zasedanje Generalne konferencije na kojem se odlučuje o članstvu Kosova.

11:00 – O Kosovu u 11.30

Nakon što je direktorka UNESCO-a, Irina Bokova, završila svoje obraćanje, predsednik Generalne konferencije, Stenli Mutumba Simata, predložio je da se o zahtevu Kosova za učlanjenje u ovu organizaciju razmatra nakon pauze koja će trajati do 11.30.

Pošto treba da se razmatra zahtev Kosova, predlažem da se sednica pauzira i da se nađemo ponovo u tačno 11.30, rekao je on.

10-37: Počelo zasedanje: UNESCO uskoro o Kosovu

Generalna konferencija UNESCO-a na kojoj će se vrlo uskoro raspravljati o zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju nastavlja se danas u Parizu. U ovim trenucima direktorka Irina Bokova govori o ciljevima UNESCO-a, o tome šta će UNESCO u budućnosti da radi, te o sprovedenim projektima. Srpska strana, sa svojim tradicionalnim saveznicima, pre svega Rusijom i Kinom traži odlaganje odluke i veruje da će se to uskoro desiti, dok je zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova i jedan od najagilnijih diplomata u lobiranju za ostvarivanje međunarodnog priznanja Kosova, Petrit Seljimi, za srpski B92 rekao da bi odluka o odlaganju bila jednaka zabrani.

Zasedanje Generalne konferencije uživo, možete pratiti OVDE, klikom na „LIVE WEBCAST“ koji se nalazi u donjem levom uglu (ispod „PROGRAMME OF MEETINGS“), i onda klikom na „English“.

„Čemu odlaganje? Nema nikakve svrhe da se odlaže nešto što je već završeno,“ rekao je ovaj mladi diplomata za televiziju b92.

Iako veruje da će odluka biti „veliko DA“, to „ne znači da će to biti lako glasanje“, smatra drugi mladi kosovski ministar za evropske integracije – Bekim Čolaku koji se javnosti obratio pismom u kojem je poručio da je Kosovo „svakako pobedilo“, pre svega zbog „briljantno“ vođene kampanje Ministarstva spoljnih poslova, predstavljajući „pozitivnu sliku“ o Kosovu. On smatra da obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa „najmoćnijim zemljama demokratskog sveta“, sa druge strane je Srbija koja „uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine“. Ipak, ishod će zavisiti od drugih proračuna i niza razloga, dodao je Čolaku. Ovako je on opisao kampanju:

„Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!).

U pripremi za zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, srpske diplomate i predstavnici vlade su unazad dve nedelje izjavljivali da će se boriti svim silama da to spreče, za razliku od perioda pred izglasavanje odluke Izvršnog Saveta ove organizacije, ranije u oktobru – da se glasanje za članstvo Kosova stavi na dnevni red Konferencije, kada su u svojim izjavama naglašavali da u tom slučaju Srbija ne može puno da učini.

Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, je do sada bio najkonkretniji u stavu da se danas ne može dogoditi da Kosovo postane članica UNESCO-a:

„Možda se malo u domaćoj javnosti stvara više, da kažem, tenzije po tom pitanju, ne bi li na kraju ishod bio proslavljen kao spektakularan uspeh vlasti. Dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO ne postoji. Ja se nadam da neće biti problema po tom pitanju. To bi zaista bio ogroman neuspeh naših vlasti kada bi se desilo bilo šta drugo. Ja sam po tom pitanju optimista,“ rekao je Jeremić u izjavi za srpski „S“.

Izvršni savet UNESCO-a preporučio je krajem oktobra da Kosovo postane član ove UN-ove organizacije. Tada je 27 članica UNESCO-a glasalo za, 14 je bilo protiv, a isto toliko je bilo i uzdržanih.

Ukoliko bi Kosovo danas bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi se vodila kao kosovska.

Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatski rat oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je vođen između Srbije i Kosova još od 2009. godine.

Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno. A srpska kontra-kampanja, biva vidljivija početkom oktobra – nekoliko dana pred zasedanje Izvršnog saveta UNESCO-a.

Ko je pobedio? Šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci (REAKCIJE)

09.11.2015, 14:32|Izvor: KoSSev|

Sa 92 glasova „za“ i 50 protiv, Kosovo danas nije uspelo da se učlani u UNESCO, iako je ranija preporuka Izvršnog saveta ove organizacije bila da „UNESCO prizna Republiku Kosovo“. Iako razočarani, u prvim reakcijama kosovskih zvaničnika, oni nastavljaju da u „pozitivnom duhu“ navode da su svojom višemesečnom kampanjom stekli „nove prijatelje“, te „inspiraciju za još veći rad“, a srpsku kontra-kampanju nazvali su „rasističkom“. Sa druge strane, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, čestitao je građanima i Vladi na uspehu, navodeći da je ovo nastavak borbe za KiM. Srpska pravoslavna crkva je istakla da se pokazalo da u UNESCO-u „ipak ne postoji spremnost da se donose ishitrene političke odluke koje ugrožavaju bezbednost kulturne baštine i dijalog koji Beograd već vodi sa Prištinom“, dok je iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ocenio da je danas pobedila „šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja“. Da je imalo još tri glasa „za“, Kosovo bi se danas učlanilo u najvažniju svetsku organizaciju obrazovanja, nauke i kulture. Za danas popodne najavljena je i vanredna konferencija Predsednika Srbije i premijera Aleksandra Vučića. 

Janjić: Srbija se u UNESCO-u borila da se pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom

Na odluku Generalne konferencije je među prvima reagovao otac Sava Janjić. On je u više objava na svom Tviter nalogu poručio:

„Srbija se u UNESCO-u borila da se sva pitanja kulturne baštine rešavaju dijalogom, a ne političkim preglasavanjima i konfrontacijom #JediniPut.“

„Ako me pitate ko je pobedio, dajem jasan odgovor – pobedila je šansa za pravičan dijalog i izgradnju poverenja, a ne politički pritisci.“

„Privrženost Kosova ka zaštiti baštine mora biti dokazana u praksi, a ne samo rečima. Pred svima nama je nastavak dijaloga.“


SPC: Poverenje se gradi delima

„Očigledno je da se pitanje duhovne i kulturne baštine ne može i ne rešava politizacijom, posebno u situaciji gde je nakon rata na Kosovu i Metohiji uništeno toliko mnogo hrišćanskih pravoslavnih svetinja i grobalja. Poverenje se mora graditi delima, a ne rečima, a ponajmanje negiranjem veoma teške situacije u kojoj već godinama posle rata živi naš verni narod i naše svetinje na Kosovu i Metohiji,“ naglasila je SPC u reakciji na današnju odluku UNESCO-a.

Nikolić: Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država

„Čestitam građanima Srbije što su imali poverenja da ćemo braniti i odbraniti ono što su naši preci čuvali vekovima. Ovo je pravedna i moralna pobeda u skoro nemogućim uslovima, kada često ono što je ispravno, ne može da računa na podršku većine,“ poručio je Nikolić, a preneo B92.

On je takođe, kako dodaje B92, čestitao Vladi Srbije što je „uložila mnogo diplomatskih napora i nije odustajala ni kada se činilo da je sve izgubljeno,“ dodajući i da Srbija ima mnogo prijatelja u svetu koji prijateljstvo „ne zasnivaju na obimu trgovinske razmene i snazi oružja, već na ponašanju naroda i država.“

„Ova pobeda nije izvojevana novcem, već poštovanjem koje svet gaji prema našoj državi i narodu. Dokazali smo da kada svi radimo u interesu Srbije možemo da ostvarimo nemoguće. Ovo je nastavak borbe za Kosovo i Metohiju i znak dovoljno jasan svima da od južne srpske pokrajine nećemo nikada odustati,“ zaključio je on, dodaje B92.

Mustafa: Srbija konstantno vodila „rasističku kampanju“

Sa druge strane, kosovski zvaničnici ističu da ovo nije „kraj“, te da oni nastavljaju svoju kampanju za članstvo i u drugim organizacijama. Oni, takođe, pohvaljuju kosovsku kampanju koja je, kako kažu, 10 meseci aktivno lobirala za članstvo Kosova u UNESCO. Spremni su da „neumorno rade na jačanju države“ i pormovišu je kao „uspešan projekat.“

„Nažalost, jasnu orijentaciju prozapadnog Kosova i njegovu spremnosti da unapredi sve konstruktivne agende, sprečila je Srbija koja je konstantno vodila, posebno tokom ovog procesa, rasističku kampanju protiv Kosova. Ovo je dovelo do toga da neke zemlje koje dele zajedničke interese – postanu saveznice Srbije. Ali, to nas ne pogađa. Zato što smo odlučni da radimo neumorno na jačanju države Kosovo i da je promovišemo kao uspešan projekat, koji služi interesima njenih građana, bez razlike i to je doprinos miru, toleranciji i prosperitetu,“ rekao je kosovski premijer, Isa Mustafa, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Samoopredeljenje: Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva 

Pokret Samoopredeljenje je odluku o neprihvatanju zahteva Kosova za prijem u UNESCO nazvao „sramnom“. Oni na svojoj Fejsbuk stranici dodaju i da ne mogu da se slože sa dijalogom sa Srbijom koja je „neprijatelj koji ne bira sredstva“.

„Diplomatska ofanziva koju je Srbija vodila protiv prijema naše Republike u UNESCO dokazuje vrlo jasno da je, ono šta svi znaju, a neki ne žele da shvate, Srbija neprijatelj koji ne bira sredstva kako bi se borila protiv nas,“ navodi se u saopštenju ovog pokreta i dodaje da oni ne mogu da se slože sa dijalogom, bez da on bude „fundamentalno promenjen“.

Tači: Većina zemalja u svetu glasala za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Kosovo je na nezaustavljivom putu 

„Većina zemalja u svetu glasala je za Kosovo. Na žalost, 3 glasa odlučila su da ne dobijemo potrebnu apsolutnu većinu. Za 10 meseci, samopouzdano i otvoreno smo uradili ono što je važno za građane Kosova i prijatelji su dali mnogo,“ poručio je kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, reagujući na odluku Generalne konferencije UNESCO-a.

On je dodao je Kosovo na „nezaustavljivom putu“ i da će njegova diplomatija nastaviti sa zahtevima za članstvo u drugim organizacijama, „uključujući ponovo i UNESCO.“

Čolaku: Nije trenutak za tugovanje, već za još veći rad

Među prvima je, takođe, reagovao kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku.

„Šteta je što nije postignut dovoljan broj za članstvo u UNESCO danas, ali smo navijali za veliku podršku koju smo uspeli da mobilišemo. 92 zemlje su nas podržale! Ovo nije trenutak za tugovanje, već on treba da se iskoristi kao inspiracija za još veći rad. Ne da nas zaustavi, već da se vratimo još jači,“ napisao je on na svom Fejsbuk profilu.

Pohvalivši ponovo kampanju kosovske diplomatije, on se još jednom osvrnuo na srpsku kontra-kampanju.

„Rasistička kampanja Srbije je nestabilna, neće dozvoliti da na jednoj strani igraju evropsku utakmicu, a na drugoj da stvaraju prepreke,“ dodao je Čolaku, istakavši:

„Zapamtite nastavljamo hladne glave i sa posvećenošću. Još jednom pohvaljujem pozitivan primeran pristup koji su imali svi koji su podržali Kosovo u UNESCO – san koji će definitivno postati stvarnost.“



Više o kontra-kampanji Srbije protiv članstva Kosova u UNESCO, čitajte na našoj tematskoj stranici „Srpska kontra-kampanja: Ne Kosovo u UNESCO“.

Više o tome šta je kosovska diplomatija do sada radila da bi Kosovo dospelo na dnevni red za učlanjenje u UNESCO, ali i na međunarodnom priznavanju kosovske nezavisnosti, čitajte na našoj tematskoj stranici „Lobiranje kosovske diplomatije“.

Šefovi UNMIK-a: Kosovo u UNESCO zbog mira između Srbije i Kosova;

Mekenzi: Kosovo u UNESCO uvreda za UNESCO i UN

09.11.2015, 0:18|Izvor: KoSSev|

Pred zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a koja odlučuje o članstvu Kosova u ovoj organizaciji, četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a – Bernard Kušner, Mihael Štajner, Soren Jesen Petersen i Joakim Riker, uputili su eksplicitno pismo podrške za članstvo Kosova u UNESCO. Opisujući sebe kao „nezavisne činioce“ koji poznaju situaciju, oni poručuju da UNESCO „ne može da dopusti da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu“ i da može da doprinese daljoj „normalizaciji odnosa i dugoročnom miru“ između „Kosova i Srbije“ i „stvaranju prostora za dijalog između nekadašnjih neprijatelja“. Potpuno suprotnog mišljenja je bivši komandant SFOR-a – Sektora Sarajevo Ujedinjenih nacija, penzionisani general-major kanadske vojske Luis Mekenzi. On je ocenio da bi članstvo Kosova u UNESCO bila „uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije“. Video poruku generala Mekenzija pogledajte u nastavku teksta, za kojom sledi i video prilog na engleskom „Zaustavite ludilo“ sa činjenicama i glasovima protiv prijema Kosova u UNESCO.

Pozivajući se na rečenicu Daga Hamarskjolda – „UN nisu stvorene da bi premestile humanost u raj, već da bi je spasile od pakla,“ nekadašnji šefovi UNMIK-a su istakli da je ova misija stigla na Kosovo pre šesnaest godina – nakon „najtamnijeg trenutka u nedavnoj evropskoj prošlosti“, a da je njihov cilj bio da „zemlju vrate nazad iz pakla u koji je utonula i da povrate mir.“

Mekenzi: Bio sam šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO

„Bio sam istinski šokiran kada sam pročitao da Kosovo traži članstvo u UNESCO. Znate, ovo je uprkos činjenici da je vođstvo Kosova poslednjih 15 godina ignorisalo bezobzirno razaranje, razaranje i skrnavljenje srpskih crkava i manastira. Ovo su upravo simboli koje bi UNESCO trebalo da štiti – simboli kulturnog nasleđa,“ rekao je Mekenzi.

„Dati dobrodošlicu Kosovu u UNESCO bila bi uvreda ne samo za UNESCO, već i za same Ujedinjene nacije,“ zaključio je on.

„Kada je UNMIK prvi put stigao na Kosovo u junu 1999. zatekao je društvo u haosu. Nije bilo vlade. Nije bilo policije. Nije bilo zakona. Infrastruktura je u najvećem delu bila uništena. Porodice su tragale za svojim voljenima. Kao što danas znamo, deset hiljada je mrtvih, ili nestalih. Predeli izvan gradova bili su puni masovnih grobnica koje je ostavio Milošević. Oko 60 odsto kuća je uništeno i pola populacije je pobeglo od srpskih bezbednosnih snaga. Takođe, bilo je i napada usled osvete od strane Albanaca koji su se vratili na Kosovo,“ navode oni u svojem pismu.

Ova četvorica nekadašnjih šefova UNMIK-a ističu da je UNMIK pomogao ljudima koji su „tokom 50 godina komunizma, 10 godina represivnog sistema i 18 meseci oružanog konflikta – osiromašeni i obespravljeni“, te dodaju da je Kosovo napravilo, „korak po korak“, „ogroman napredak“, uspostavljajući „opsežne ustavne i institucionalne garancije za zaštitu svih zajednica“.

Nekadašnji šefovi UNMIK-a podsećaju i da je Kosovo nedavno potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da to ne bi bilo moguće bez „izvanrednih postignuća na svakom frontu, uključujući i zaštitu istorijskog, kulturnog i religijskog nasleđa svake kosovske zajednice“.

„U vreme globalne krize i izazova koje su uzrokovali jednoumlje i ekstremističke ideologije, UNESCO se nalazi na prvoj liniji stvaranja novih narativa kroz uključivanje, znanje i razumevanje. Suočavajući se sa ovim izazovima, Kosovu je potreban UNESCO i UNESCO ne može da dopusti sebi da ne pomogne Kosovu i njegovom narodu,“ navode oni takođe u svom pismu.

„UNESCO može da doprinese daljoj normalizaciji odnosa i dugoročnom miru između Kosova i Srbije tako što će poželeti dobrodošlicu Kosovu i stvoriti prostor za dijalog između nekadašnjih neprijatelja u polju međugranične saradnje, kako bi se zaštitila ta klima, uložilo u nauku i obrazovanje i sačuvalo nasleđe,“ zaključili su Kušner, Štajner, Petersen i Riker.

Čolaku o lobiranju za članstvo u UNESCO: Kosovo je u svakom slučaju pobedilo

09.11. 2015, 0:01| Izvor: KoSSev|

Kosovo je „deo nagrade“ dobilo tokom kampanje „svetske klase“ lobiranja za članstvo u UNESCO, koju je „briljantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova“, predstavivši pozitivnu sliku o sebi. Kosovu je iskustvo lobiranja „dobro poslužilo da podigne svest o preprekama“, a „najveća je, bez sumnje, politika Srbije i njenih pristalica“. „Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju“, koja je „najbolje pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas“. Srbija je „mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje od bilo kakvih sredstava, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija.“ „Srbija sa jedne strane hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge strane sužava sebi put preprekama,“ – ovako je kosovski ministar evropskih integracija, Bekim Čolaku, komentarisao kampanju za članstvo Kosova u UNESCO, ali i srpsku kontra-kampanju koja se posebno zahuktala u poslednjim danima pred odluku o kosovskom članstvu. On je u autorskom tekstu, koji je tokom vikenda preneo portal Koha, naveo i šta je Kosovo dobilo lobiranjem za članstvo. Čolaku veruje da će odgovor Generalne konferencije UNESCO-a za Kosovo biti „da“. U nastavku pročitajte njegov tekst u celosti.

Diplomatska kampanja Republike Kosovo za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) dobiće važan odgovor u ponedeljak.

58. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Donji Ratis near Decani

Verujem da će ovaj odgovor biti veliko DA, kao što je 21. oktobra Generalnoj konferenciji ove organizacije gde će se glasati za članstvo naše zemlje jasno preporučio Izvršni odbor. Nedavno je, kada smo uspeli da sprečimo zahtev Srbije da odloži glasanje za kasnije – postignuta mala pobeda.

Međutim, to ne znači da će to biti lako glasanje. Sa jedne strane, bez oklevanja možemo reći da smo imali kampanju svetske klase, intenzivnu i sa snažnim pozitivnim argumentima, koji su morali da ubede dve trećine država članica. Sa druge strane, Srbija je mobilisala sve svoje sposobnosti i ne odustaje ni od jednog sredstva, metoda u svojoj kampanji panike, pretnji i dezinformacija – kako bi ubedila trećinu članica da glasaju protiv (mnogo lakši posao nego da to učini sa 2/3 država!). Podsetimo, obe strane imaju jaku podršku svetskih zemalja – sa jedne strane je Kosovo sa najmoćnijim zemljama demokratskog sveta, sa druge strane je Srbija koja uživa podršku svojih tradicionalnih prijatelja Rusije, Kine itd. Naravno, ishod će zavisiti od drugih proračuna, niza razloga kojim se sada nećemo baviti u ovom kratkom pisanju.

Ali, danas se neću zadržavati mnogo na krajnji rezultat ove epizode naše posvećenosti članstvu. Izabrao sam da pišem sada kada nije poznat rezultat, jer mislim da je ovaj proces već doneo neke važne rezultate koji ne bi trebalo da budu zaboravljeni. Nakon glasanja biće teško da se mirno govori o ovome, jer će fokus biti na rezultatima i brojevima. Spektar boja i nijansi će se svesti na crno i belo – bar za nekoliko dana. Neće nedostajati hvale, kritika i predloga (kasnih) šta je to moglo da bude bolje kako bi se osiguralo najviše glasova – i to će biti rečeno bez obzira na ishod.

42. ST PARASCEVA'S CHURCH, in the village of Zaskok, near Urosevac

Da se vratimo na ono što želim da istaknem: Tokom našeg putovanja prema ovoj stanici već smo dobili deo nagrade. Tokom kampanje lobiranja, koju je brilijantno vodilo Ministarstvo spoljnih poslova, naša zemlja je predstavila pozitivnu sliku i dobila dodatno samopouzdanje u potrazi za svojim uključivanjem i međunarodnim predstavljanjem. Tokom ovog perioda Kosovo je dobilo podršku koja je doprinela našem posvećenom radu. A ovo iskustvo nas čini još spremnijim za druge i slične koji će tek doći. Ovo iskustvo nam je dobro poslužilo da se podigne svest o preprekama pred nama, a najveća je, bez sumnje u tom pogledu, politika Srbije i njenih pristalica. Delimično su zaustavljeni ovim:

(1) Kosovo je vodilo kampanju zasnovanu na pozitivnim argumentima, pokazavši ozbiljan i zreo pristup. Ova kampanja za članstvo je u velikoj meri uticala na način na koji se naša zemlja percipira. Objasnio sam svakome ko je voljan da sluša da je izvor inspiracije da učestvujemo u ovoj organizaciji taj da ojačamo našu posvećenost obrazovanju, kulturi i zaštiti svih kulturnih nasleđa. Ona je, takođe, naglasila da je naš cilj u potpunosti u skladu sa misijom organizacije – promocija moralne i intelektualne solidarnosti među narodima, saradnja u oblasti obrazovanja, nauke i kulture. Prezentovanje onoga što je postignuto modernim pristupom, pozitivnim, profesionalnim, hladne glave – obeležje je i merilo ozbiljne države.11. ST NICHOLAS' CHURCH, in Slovinje near Lipljan

(2) Nakon ove kampanje, Kosovo ima više prijatelja. Pokušaji da koordinišemo i prikupimo glasove uticali su na povećanje angažovanja i naše prisustvo na globalnom nivou. Naravno, Kosovo blisko sarađuje sa svojim partnerima, čija privrženost ima presudnu ulogu u ovom procesu, ali ova kampanja je i podigla diplomatsku aktivnost i razmenu sa mnogim zemljama širom sveta i to nam je pomoglo da ojačamo stare mostove i gradimo nove.3. ST MARK'S OF KORISA MONASTERY, in Korisa near Prizren

3) Kampanja u javnosti je privukla na kosovsku stranu i druge zainteresovane strane, kao i one iz vaninstitucionalnih oblasti – iz umetnosti, kulture i akademske zajednice. Među primerima je pismo koje je poslalo deset svetski priznatih profesora iz nekih od najpopularnijih akademskih institucija širom sveta kao što su Harvard, Oksford, Kembridž, itd. Dalje, deo javne diplomatije je uspešno uključilo mnoge građane, ali i pojedince iz dijaspore širom sveta. Dovoljno je potražiti #KosovoinUNESCO na društvenim mrežama gde se vidi fantastična podrška Kosovu.

Crkva u Petricu OVK minirala i uništila

4) Možda je od većeg značaja za ovu kampanju sticanje iskustva koje će se koristiti, ne samo za članstvo, već i za mnoge druge stvari koje će uslediti. Nije da Kosovo nema iskustvo, mogućnosti i kapacitet u međunarodnom lobiranju za svoje interese, već se sada radi u drugim kontekstima (posle Sporazuma o regionalnom predstavljanju i unapređenju procesa dijaloga za normalizaciju odnosa) i sada se za dobijanje članstva u međunarodnim organizacijama i forumima traži podrška na globalnom nivou.

Albanian terrorism against UNESCO cultural object!

5) Nesumnjivo, država Srbija ne samo da je prepreka, već je vodila i kontra-kampanju, i zato ostaje glavna prepreka za ulazak Kosova u međunarodnu zajednicu (da bude jasno, postoje i druge zemlje koje ne podržavaju ulazak Kosova uprkos stavu Srbije). Jedna evropska Srbija i dobrosusedski odnosi su u interesu Kosova. Ali, to je nešto što će biti postignuto u budućnosti. Kampanja vođena od strane srpskih institucija najbolje je pokazala i dokazala da su sve suprotno od nas. Takvo ponašanje i pristup su uvidele i zemlje EU – gde Srbija traži članstvo. Srbija, sa jedne strane, hoće da igra evropsku utakmicu, a sa druge – sužava sebi put preprekama.

13. THE HOLY TRINITY CHURCH, in Petric near Pec

Dakle, možemo pohvaliti kampanju i tim koji ju je radio svom svojom energijom, koji je kucao na sva vrata da bi Kosovo dobilo članstvo u UNESCO. Ja želim da se to desi u ponedeljak i jedna stvar je sigurna, a to je da je Kosovo u svakom slučaju pobedilo.

Nezadovoljni mupovci posle protesta u Kosovskoj Mitrovici kreću za Beograd: Sastanak sa Đurićem i Stefanovićem

09.11.2015, 11:30|Izvor: KoSSev|

Nakon upravo održanog protesta u Kosovskoj Mitrovici, pod sloganom „Dosta smo čekali“, četvoročlana delegacija pripadnika MUP-a Srbije sa Kosova i Metohije, koji već pola godine, kroz više protesta, pokušavaju da reše svoj, kako tvrde, nezakonito zaključen radno-pravni odnos, upravo kreće za Beograd. Oni će danas u 17 časova voditi razgovore sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem. Policajci kažu da su vođeni razgovori sa Kancelarijom za KiM da se protest odloži, a da se „zauzvrat dobije razgovor u Beogradu“, međutim, policajci su istakli da na to nisu pristali, zahtevajući da se današnji protest ipak održi, ali da se danas vode razgovori i u Beogradu.

„Upravo čekamo vozilo i polazimo za Beograd. Završen je ovaj deo protesta upravo. Ljudi ovde ostaju do daljnjeg,“ rekao je Šekularac u izjavi za KoSSev, dodavši:

„Mi smo se obratili kratko ljudima, objasnili šta je i kako je, ljudi, ponavljam, ostaju tu, mi odlazimo gore.“

Šekularac je naveo da bivši pripadnici MUP-a Srbije imaju dva osnovna zahteva. 

Prvi zahtev je donošenje zakonskog akta kojim će biti regulisan radno pravni status ovih pripradnika MUP-a, s tim da doneti akt bude u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije. Drugi zahtev je da se radnicima koji ne žele da idu u penziju, omogući povratak u MUP Srbije, uz raspoređivanje na radna mesta po gradovima u centralnoj Srbiji.

Policajci su još jednom istakli da su nezadovoljni radnom grupom, formiranom upravo u Beogradu pre šest meseci, uz podršku srpskog premijera Aleksandra Vučića. Istakli su da ni posle šest meseci, „nikakvu povratnu informaciju“ nisu dobili od ove radne grupe ni nakon poslednjeg protesta u Kosovskoj Mitrovici, koji je bio 21. septembrakada su najavili, a u jeku tadašnje najave da će srpski premijer posetiti Kosovo i Metohiju, da će ga dočekati „aplauzom ili protestima“.

Ukoliko zahtevi ovih bivših državnih službenika ne budu ispunjeni ovoga puta, „protest će preći u štrajk glađu“, a do ispunjenja njihovih zahteva. I ovoga puta policajci su o protestu obavestili srpskog predsednika vlade i predsednika Republike.

Oko 800 radnika MUP-a Srbije sa KiM-a zahteva da njihov radni status bude regulisan u skladu za važećim zakonima Republike Srbije. Oko 1.200 policajca i radnika MUP-a na Kosovu i Metohiji penzionisano je 2013. godine, nakon potpisivanja prvog briselsog sporazuma kada je Vlada Srbije donela zaključak da se ukinu radna mesta policajcima sa Kosova i Metohije i da se oni u skladu sa posebnom uredbom penizionišu.


Posebna radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje slučajeva privremeno penzionisanih pripadnika MUP-a sa Kosova počela je sa radom u maju ove godine. Očekivalo se da će rezultat tog rada do kraja maja meseca biti predlog nacrta zakonskog rešenja za ove radnike. Ovim zakonskim aktom koji je trebalo da se po brzoj proceduri usvoji u Skupštini Srbije, očekivalo se da se radno-pravni status za više od 800 radnika srpske policijske administracije i samih policajaca sa Kosova uvede u zakonske okvire, a nakon donošenja i sprovođenja Uredbe Vlade Srbije o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u MUP-u na teritoriji AP Kosova i Metohije, 2013. godine, kojom su sve službe srpskog MUP-a prestale da rade na Kosovu, u decembru iste godine, potpisujući rešenja o prevremenoj i posebnoj penziji. Međutim, predlog nacrta zakonskog rešenja još uvek nije donešen.

15.10.2015 |08:00 -23:55- Vučić i Đurić – Apisi 21.veka za budućnost Srba na KiM!


Znamo od prvog dana kad ste nas IZDALI, i od onog dana kad ste počeli da se borite protiv branitelja Srbije NA KiM… Eto čisto da stoji ta potvrda, u vezi vaših konačnih rezultata rada za Šiptare, zajedno sa VAŠIM NAPREDNIM stručnjacima bez škole ili sa pumpe, ulice, švercerskog klana…

Poglavlje 35 (DOKUMENT): Šta EU očekuje od Srbije za Kosovo a kako to Srbija komentariše!

15.10. 2015, 0:11

„Sveobuhvatna normalizacija“ odnosa sa Kosovom, „rešavanje problema menadžmenta“ hidrosistema Gazivode imenovanog od strane Srbije, prestanak finansiranja i podrške „srpskim strukturama“ (privremenim organima i opštinskim službenicima) na Kosovu, puno poštovanje zakona Kosova na Severu – posebno u pogledu javnih nabavki i opštinskih statuta (upotreba pečata i obeležja u skladu sa zakonima Kosova), transparentnost finansiranja Zajednice srpskih opština, implementacija sporazuma o registarskim tablicama na Severu Kosova za stanovnike Kosova i prihvatanje vidljivih obeležja prilikom zvanične korespondencije (pečati, simboli i zaglavlja pisama) – samo su neke od 35 tačaka – zahteva koje je pred Srbiju postavila Evropska unija u okviru poglavlja 35 – navodi se u Analizi „prelaznih merila“ predloženih u Nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 35, u koju je KoSSev imao uvid. U istom dokumentu se navodi da se od Srbije traži i blokiranje svih alternativnih putnih pravaca i prelaza, usvajanje posebne zakonske regulative u vezi sa Zakonom o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u RS, ali i rešavanje pitanja izmeštenih carinskih ispostava sa prostora Kosova i prestanak izdavanja carinske dokumentacije sa pečatima izmeštenih carinarnica. Beograd, sa druge strane, u ovoj analizi, u sekcijama pod nazivom „komentar“ ističe da je „utisak da primedbe srpske strane na prethodni nacrt izveštaja o skriningu od 18. septembra nisu ozbiljno razmatrane, niti uvažene,“ da pitanje menadžmenta Gazivoda „nije samo pitanje upravljanja hidro-sistemom, jer ono otvara pitanje imovine, vodosnabdevanja i proizvodnje električne energije,“ da je nemoguće raspuštanje privremenih organa pre formiranja ZSO u njenom punom kapacitetu, da je pitanje potpunog poštovanja kosovskih zakona na Severu moguće u potpunosti ispuniti tek u trenutku kada ZSO bude formirana, ili neposredno nakon toga, ali i da je nemoguće ispuniti zahtev o registarskim tablicama na Severu „u kratkom vremenskom periodu,“ jer bi „otpor stanovništva“ bio takav da bi to „dovelo do destabilizacije bezbednosne situacije na Severu KiM-a“. U nastavku objavljujemo integralnu verziju dokumenta sa komentarima iz Beograda.

Analiza prelaznih merila predloženih u Nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 35

„Evropska spoljna politička služba (European External Action Service, EEAS) je 30. septembra 2015. godine državama članicama EU dostavila dokumente koji se odnose na predstojeću raspravu o prelaznim merilima za poglavlje 35 u komitetu za proširenje (CoELA), čime je zvanično započeta procedura za usvajanje dokumenata koji se tiču otvaranja pregovaračkih poglavlja 35 (izveštaja o skrining-u i nacrta zajedničke pregovaračke pozicije).

Finalni nacrt izveštaja EEAS za pregovaračko poglavlje 35 ne sadrži delove koji se odnose na opis usklađenosti sadržaja sa evropskim komunitarnim pravom.

Izveštaj ne sadrži ni standardne delove koji se odnose na ‘Country Alingment and Implementation capacity’ i ‘Assesment of the Degree of the Alingment and Implementation capacity’.

Umesto toga, drugi deo izveštaja se odnosi na Napredak i procenu normalizacije odnosa sa Kosovom (Country process and assesment in the normalization of relations with Kosovo) sa preporukama za definisanje merila.

U izveštaju su nabrojane preporuke za definisanje tzv. ‘prvog seta’ prelaznih merila (A first set of interim benchmarks), a dodat je i treći deo koji se odnosi na zaključak i preporuke (Conclusions and recommendations) za otvaranje poglavlja 35 bez početnih merila.

S tim u vezi, u nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije (Draft Common Position – DCP) predloženo je 35 posrednih merila i jedno opšte načelno merilo, što ukupno iznosi 36 merila (u sklopu prvog seta prelaznih merila), sa mogućnošću dodavanja novih prelaznih merila u zadatom izveštajnom periodu (dva puta godišnje).

Utisak je da primedbe srpske strane na prethodni nacrt izveštaja o skrining-u od 18. septembra nisu ozbiljno razmatrane, niti uvažane.

Prelazna merila (Interim benchmarks)

Izbori (dva merila) – ocenjeno kao visoko zadovoljavajuće i funkcionalno.

(1) – Prestanak finansiranja i podrške srpskim strukturama (npr. privremeni organi i opštinski službenici) u cilju konsolidovanja opštinskih administracija u skladu sa kosovskim zakonodavstvom.

KomentarRaspuštanjem privremenih organa (opština koje funkcionišu u srpskom sistemu) bez posla bi ostalo oko 5.000 ljudi, što znači da bi potencijalno bila ugrožena egzistencija oko 20.000 ljudi. Takođe, ovo bi dovelo i do dodatnog urušavanja autoriteta države kod lokalnog stanovništva i do umanjenja kapaciteta Republike Srbije da deluje u srpskim sredinama na KiM-u. Imajući to vidu, ovo merilo nije moguće sprovesti pre formiranja ZSO u njenom punom kapacitetu, jer tek tada će biti stvoreni preduslovi za integraciju bar vitalnijeg dela postojeće strukture lokalnih samouprava u strukture ZSO, odnosno u njene kancelarije u svim srpskim sredinama.

(2) Puno poštovanje zakona i propisa Kosova u opštinama na severu Kosova, posebno u pogledu javnih nabavki i preostalih otvorenih pitanja vezanih za opštinske statute (npr. upotreba pečata i obeležja u skladu sa zakonima Kosova).

Komentar: Ovo merilo je delom moguće ispuniti uporedo sa formiranjem ZSO (usaglašavanje opštinskih statuta), mada je potpunu ispunjenost navedenih zahteva moguće dostići tek u trenutku kada ZSO bude formirana, ili neposredno nakon toga. Otpor lokalnog stanovništva i kontinuirano nepoštovanje dogovorenog od strane Prištine, čine realizaciju navedenih zahteva nesvrsishodnim pre trenutka formiranja ZSO.

Zajednica srpskih opština (dva merila) – nije data ocena implementacije, napomenuto da budući statut ZSO tek treba da se usaglasi na visokom političkom nivou.

(3) Doprinos nastavku procesa (pisanje Statuta) u skladu sa dogovorenim rokovima i sa zakonima tzv. Kosova, Prvim sporazumom i Principima od 25. avgusta.

Komentar: Usvajanje Statuta ZSO je ključno pitanje u nastavku dijaloga sa Prištinom. Predviđeni rok za njegovo usvajanje (4 meseca od dogovora o Principima postignutog 25. avgusta), po svemu sudeći, neće biti ispoštovan, jer Priština odlaže usvajanje dogovorene uredbe Vlade i početak procedure pred Ustavnim Sudom. Šta više, Priština ovih dana pokušava jednostranim tumačenjima dogovorenog da odloži i početak izrade Statuta ZSO do konačne odluke ustavnog suda o Principima usvojenim u Briselu.

Imajući to u vidu, predviđeni rok od četiri meseca (25. decembar) biće teško ispoštovati u uslovima očigledne opstrukcije od strane Prištine, osim u slučaju značajnih koncesija srpske strane u pogledu suštinskih odredba Statuta.

(4) Transparentnost finansiranja ZSO od strane Republike Srbije.

Komentar: Iako je Principima usvojenim 25. avgusta Srbiji priznato pravo na direktno i neograničeno finansiranje ZSO, realno je očekivati da će biti pokušaja tokom izrade Statuta ZSO da se ovo pravilo što više redukuje, i da se na taj način RS i njen uticaj dodatno potisne sa teritorije KiM-a. Ovo merilo će verovatno vremenom biti šire tumačeno kao problem finansiranja institucija koje funkcionišu u sistemu RS, tako da je ono u perspektivi vezano i za pitanje eventualne integracije opština koje funkcionišu u srpskom sistemu u buduće strukture ZSO. Bez toga verovatno neće biti moguće postići punu transparentnost finansiranja na način kako je tumače najuticajnije članice EU i Priština. Ako se zadrži samo uže tumačenje kojim se tretira samo transparentno finansiranje ZSO, onda to ne bi trebalo da predstavlja problem osim u segmentu prilagođavanja unutrašnje zakonske regulative i planiranja budžeta RS.

Policija (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP RS koji su integrisani u strukture KPS-a.

Komentar: Primedba Srbije da integracija pripadnika MUP nije okončana na dogovoren način, odnosno da još uvek ima pripadnika MUP koje Priština odbija da integriše, nije uzeta u obzir. Ovako formulisano merilo nije obaveza koju je Srbija preuzela bilo kojim sporazumom. Takođe, za takvo postupanje ne postoji osnov u važećim zakonima i propisima RS. Štaviše, institucije RS ni ne mogu da vrše direktnu korespondenciju sa MUP Kosovom, a kamoli da mu podnose izveštaje.

Pravosuđe (4 merila) – ocenjeno kao funkcionalno sa potrebom daljeg unapređenja:

(6) Konstruktivno angažovanje Srbije na postizanju dogovora o sedištu zgrade suda i administrativnom osoblju.

Komentar – Ovo merilo je moguće ispuniti u relativno kratkom roku kada je u pitanju zgrada suda. Kada je u pitanju dogovor o administrativnom osoblju, tu je veliki problem nemogućnost dogovora o sekretaru suda, jer je to ključna pozicija za funkcionisanje institucije.

(7) Potvrđivanje prestanka dužnosti srpskih sudija i tužilaca koji su integrisani u pravosudne institucije na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti sa završetkom integracije sudije i tužilaca u Kosovski sistem.

(8) Usvajanje posebne zakonske regulative vezano za Zakon o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u RS.

Komentar: Ovo merilo je nemoguće ispuniti u skladu sa važećim Ustavom i zakonima.

(9) Podnošenje kvartalnih izveštaja kosovskom savetu sudije i tužilaca o isplatama penzija penzionisanim sudijama i tužiocima koji su integrisani u pravosudne institucije na Kosovu.

Komentar: Ovako formulisano merilo nije obaveza koju je Srbija preuzela bilo kojim sporazumom, takođe, za takvo postupanje ne postoji osnov u važećim zakonima i propisima u RS. Štaviše, institucije RS ni ne mogu da vrše direktnu korespondenciju sa tzv. kosovskim savetom sudija i tužilaca, a kamoli da mu podnose izveštaje.

Civilna zaštita (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(10) Usvajanje odgovarajuće zakonske regulative za prekid finansiranja plata i finansijskih sredstava za civilnu zaštitu na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti uporedo sa završetkom integracije pripadnika civilne zaštite u Kosovske institucije.

Dogovor o oficirima za vezu (4 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće i funkcionalno sa potrebom daljeg unapređenja:

(11) Dosledno poštovanje odredbi o posetama zvaničnika.

Komentar: Sa srpske strane ne postoji problem da se poštuje dogovoreni režim poseta, međutim, trenutno su u toku nastojanja Prištine da se unošenjem novih elemenata u postojeći režim poseta zapravo ograniči mogućnost delovanja Direktoru Kancelarije za KiM i da se ovo svede isključivo na promovisanje rešenja postignutih u briselskom dijalogu. Na osnovu poslednjih razgovora na tehničkom nivou, stiče se utisak da Priština uživa podršku EEAC po ovom pitanju.

(12) Podrška funkcionisanju srpskog oficira za vezu Beograda (na primer – plaćanje troškova zakupa za kancelariju u Prištini).

Komentar: Ovo merilo je moguće relativno lako ispuniti. Procenjeni dug za zakup prostorija koje koristi oficir za vezu u zgradi EU u Prištini je oko 23.000 evra. Trebalo bi ipak imati u vidu da je ta zgrada uzurpirana imovina PIO fonda Republike Srbije.

(13) Prihvatanje vidljivih obeležja, čiji izgled još uvek nije dogovoren, prilikom zvanične korespondencije (pečati, simboli i zaglavlja pisama).

Komentar: Ispunjavanje ovog merila može biti problematično, jer je namera Prištine da na pečatu i memorandumu stoje oznake tzv. Republike Kosovo, a naše institucije dokumenta sa takvim obeležjima ne bi mogla u skladu sa važećim propisima da prihvate.

(14) Obezbeđivanje bezbednosne podrške, kao i pristupa predstavnicima srpske administracije srpskog oficira za vezu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, mada se u narednom periodu mogu očekivati zahtevi Prištine da njihov oficir za vezu bude zvanično primljen od strane Vlade i predsednika Republike Srbije, kako bi se percepcija njegove pozicije simbolično jačala, i u perspektivi izjednačavala sa pozicijom ambasadora međunarodno-priznatih država. Na osnovu poslednjih razgovora na tehničkom nivou, stiče se utisak da ova inicijativa Prištine uživa podršku službenika EEAC.

(15) Podrška procesu normalizacije između KOSST i EMS, uključujući KOSTT koji bi se odnosio na celu teritoriju Kosova, kao i podrška članstvu KOSTT u ENTSO-e.

Komentar: Ovo merilo je preuzeta obaveza Republike Srbije na osnovu prihvaćenog dogovora.

(16) Formiranje kompanije za snabdevanje električnom energijom pod imenom „Elektro Sever“ i ispunjavanje uslova propisanih kosovskim zakonodavstvom i regulatornim okvirom za dobijanje licence za snabdevanje električnom energijom.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u relativnom kratkom vremenskom periodu, uprkos trenutnoj opstrukciji Prištine. Najveći problem u vezi sa funkcionisanjem novih energetskih kompanija će svakako biti uspostavljane sistema naplate električne energije potrošačima. Nemogućnost da se naplati utrošena električna energija u roku od dva meseca bi dovela do bankrota i stečaja novouspostavljenih kompanija.

(17) Doprinos postizanju komercijalnog sporazuma između novoosnovane kompanije „Elektro Sever“  i postojeće distributivne kompanije o pružanju distributivnih usluga.

Komentar: Razgovori sa KEDS-om o komercijalnoj saradnji još uvek nisu ni započeti i nejasno je u kom pravcu će se razvijati. KEDS je u vlasništvu turskih kompanija i trenutno u skladu sa kosovskim propisima ima pravo monopola na teritoriji Kosova i Metohije. KEDS u ovom trenutku ne vrši distribuciju električne energije na Severu Kosova.

(18) Rešavanje problema menadžmenta imenovanog od strane Republike Srbije za upravljanje hidro-sistemom „Gazivode“:

Komentar: Ovo merilo uvodi veoma snažno pitanje Gazivoda u dijalog bez prethodne saglasnosti obe strane. Pitanje Gazivoda nije samo pitanje upravljanje hidro-sistemom, jer ono otvara pitanje imovine, vodosnabdevanja i proizvodnje električne energije.

Sporazum o telekomunikacijama (4 merila) – ocenjeno kao umereno konstruktivno angažovanje Srbije.

(19) Formiranje kompanije MTS po važećim zakonima i pravnim regulativama Kosova, koja će imati trajnu licencu za rad u fiksnoj telefoniji.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u relativnom kratkom vremenskom periodu.

(20) Poštovanje odluka iz Akcionog plana vezano za alokaciju transfernog pozivnog broja za Kosovo i istovremenu registraciju srpske kompanije koja će imati privremenu dozvolu za pružanje mobilnih usluga  na Kosovu.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti ukoliko se obe strane budu držale odredbi Akcionog plana.

(21) Podrška Srbije saradnji telekomunikacionih regulatornih tela.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti.

(22) Saglasnost Srbije da ITU dodeli trocifreni broj za Kosovo, kao i na tekst odluke koja će biti objavljena u službenom biltenu ITU.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u slučaju da su svi prethodni koraci ispunjeni u skladu sa Akcionim planom.

Carina (2 merila)- ocenjena kao zadovoljavajuća.

(23) Rešavanje pitanja izmeštenih carinskih ispostava sa prostora Kosova.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti. To je stvar političke odluke sa simboličkim značenjem, za čije sprovođenje bi bila i neophodna i promena važećih propisa.

(24) Prestanak izdavanja carinske dokumentacije sa pečatima izmeštenih carinarnica u suprotnosti sa obavezama preuzetim dogovorom od 17. januara 2013. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti. To je stvar političke odluke sa simboličkim značenjem, za čije sprovođenje bi bila i neophodna i promena važećih propisa.

Integrisano upravljanje administrativnim prelazima (3 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

(25) Završetak uspostavljanja dogovorenih zajedničkih tačaka prelaza.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti.

(26) Procesuiranje zahteva za pružanje uzajamne pravne pomoći.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti i nedavno su od strane Ministarstva pravde otkrivene preporuke za sprovođenje.

(27) Unapređivanje kontrole i blokiranje svih alternativnih putnih pravaca i prelaza, kako bi se osiguralo da svi putnici i roba koji ulaze, ili izlaze sa Kosova prelaze samo na zvaničnim tačkama prelaza.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, iako je teško naći uporište u pozitivnim propisima.

Sloboda kretanja (2 merila) – ocenjeno kao funkcionalno.

(28) Omogućavanje ulaska državljana trećih država sa Kosova i Srbije.

Komentar: Ovo merilo je formulisano na neprihvatljiv i statusno pristrasan način, jer izraz „državljani trećih država“ implicira da je Kosovo država.

(29) Implementacija sporazuma o registarskim tablicama na severu Kosova za stanovnike Kosova.

Komentar: Ovo merilo nije moguće ispuniti u kratkom vremenskom periodu. Otpor stanovništva sprovođenju ovakve mere bi bio takav da bismo verovatno bili suočeni sa destabilizacijom bezbednosne situacije na severu KiM. U kombinaciji sa početkom naplate struje, ovakva mera bi imala za posledicu potpuno urušavanje autoriteta države i njene sposobnosti da sprovodi politiku Vlade Republike Srbije na KiM. Trebalo bi pokušati sa odlaganjem razgovora o ovoj temi bar dok se ne steknu uslovi za otvaranje mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj i dok dogovor o mostu ne zaživi bar godinu dana. Pretpostavka je da bi tada ovo pitanje moglo postepeno da izgubi relevantnost.

Sloboda kretanje/most u Kosovskoj Mitrovici (2 merila) – ocenjeno da zahteva dodatne napore ka postizanju suštinskog pomaka:

(30) Javna podrška u sprovođenju dogovora od 25. avgusta 2015. godine, posebno predviđenih rokova kako bi most na Ibru bio otvoren za sav saobraćaj do leta, najkasnije do kraja juna 2016. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, ukoliko Priština prethodno ispuni preuzetu obavezu da do 10. oktobra omogući usvajanje Memoranduma o katastarskim razgraničenjima Severne i Južne Mitrovice u naselju Brđani.

(31) Poštovanje rokova naznačenih u Sporazumu od 25. avgusta 2015. godine.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, ukoliko i Priština bude poštovala preuzete obaveze i rokove predviđene dogovorom od 25. avgusta 2015. godine.

Regionalna saradnja (2 merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće:

(32) Omogućavanje učešće Prištine u preostalim regionalnim inicijativama.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti, s tim što je neophodno svaki zahtev zasebno razmotriti, uzimajući u obzir potrebu da Kosovo bude asimetrično predstavljeno u odnosu na suverene države.

(33) Podrška uključivanju predstavnika Kosova u upravljačka tela i administrativne organe regionalnih organizacija.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti u slučajevima gde članstvo i mesta u upravljačkim telima i administraciji nisu rezervisani isključivo na države.

Matične knjige (bez merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

Katastar (bez merila) – ocenjeno kao zadovoljavajuće.

Komentar: Niti jedna odredba Sporazuma o katastru se ne primenjuje. Jedina aktivnost po ovom Sporazumu je kopiranje katastarskih podataka za teritoriju KiM koje sprovodi Republički geodetski zavod (RGZ) po projektu EU. Priština i EU nisu ispunile ništa od preuzetih obaveza i srpska strana je bila prinuđena da pokrene pitanje sprovođenja ovog sporazuma tokom poslednje runde tehničkog dijaloga. Sva tela i mehanizmi koji su trebalo da budu ispunjeni po sporazumu u saradnji Beograda, Prištine i EU, ostalo je do danas mrtvo slovo na papiru. To se pre svega odnosi na Tehničku agenciju i tripartitnu komisiju, koje su predviđene sporazumom, a čiju ulogu Priština sada pokušava jednostrano da zameni osnivanjem sopstvene Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine.

Priznavanje univerzitetskih diploma (1 merilo) – ocenjeno da nije dalo očekivan rezultat:

(34) Konstruktivno angažovanje na uspostavljanju doslednih procedura u cilju implementacije sporazuma iz 2011. godine.

Komentar: Ovo merilo moguće je ispuniti i razgovori po ovom pitanju su već u toku. Problem koji bi mogao da onemogući postizanje dogovora bilo bi odbijanje Prištine da prihvati činjenicu da Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici funkcioniše u sistemu Republike Srbije.

Saradnja sa EULEX-om (1 merilo) – ocenjeno kao zadovoljavajuće, ali sa potrebom unapređenja daljeg odnosa saradnje:

(35) Pružanje podrške u javnosti sprovođenju sudskih procesa koje vodi EULEX, uključujući postupke koje vodi Specijalno veće i tužilaštvo EULEX-a.

Komentar: Ovo merilo je moguće ispuniti samo na bazi procene postupanja EULEX-a svakom pojedinačnom procesu.

Budući sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa (1 merilo opšteg karaktera).

(+1) Srbija treba da ostane posvećena dijalogu u drugim oblastima, omogućavajući dalju normalizaciju u dobroj meri i postepeno težeći sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u skladu sa pregovaračkim okvirom.“

Krađa u manastiru Sokolica na dan slave

Nepoznata osoba ukrala je, na dan slave manastira Sokolica, ogrlicu sa mramorne statue Presvete Bogorodice iz 14. veka koja na njoj stoji 10 godina.Manastir Sokolica

Kako se navodi u saopštenju iz tog manastira, krađa se dogodila juče, u kasnim popodnevnim časovima, kada je nepoznata osoba iskoristila trenutno odsustvo sestara i vernika zbog slave.

Ovakvo svetogrđe se vekovima nije desilo u sokoličkom manastiru, navodi se u saopštenju i dodaje da je ukradena ogrlica molitveni dar žene iz inostranstva koja je tražila i dobila porod.

„Predlažemo počiniocu svetogrđa da ogrlicu časno vrati, da se pokaje i ispovedi. Manastir garantuje da će njegovo ime ostati u tajnosti“, dodaje se u saopštenju.

Manastir Sokolica je ženski manastir koji se nalazi na padinama brda Sokolice, u ataru sela Boljetina, u blizini Zvečana.

Đurić sutra u Pomoravlju

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić posetiće sutra Kosovsko Pomoravlje i tom prilikom obići Kosovsku Kamenicu.Marko Đurić 

Kako je saopšteno iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đurić će svoju posetu početi obilaskom Osnovne škole „Desanka Maksimović“.

“Ova škola redak je primer srpske obrazovne institucije na KiM koja je uspela da se održi u gradu sa većinskim albanskim stanovništvom, a interesantno je da deli dvorište sa albanskom osnovnom školom”, kažu iz Kancelarije.

U istoj zgradi smeštene su i srednje škole, Gimnazija i Tehnička škola.

Nakon toga, Đurić će posetiti predškolsku ustanovu “Pčelica Maja” i crkvu Svetog Nikole u čijoj će porti razgovarati sa meštanima.

Predviđen je i sastanak sa političkim predstavnicima Srba iz Kosovskog Pomoravlja. Sastanku će, pored predstavnika Kancelarije za KiM, prisustvovati tri srpska člana vlade Kosova, načelnik okruga i predsednici privremenih organa i opština u Kosovskom Pomoravlju.

Kosovska policija uhapsila pljačkaše manastirskog blaga iz Banjske

15.10. 2015, 23:36 Izvor: KoSSev

Foto: Novosti (arhiva)

Kosovska policija je danas, posle dužeg operativnog rada, uhapsila dva lica zbog krađe skoro pola kilograma zlatnog nakita sa čudotvorne ikone Majke Božje iz manastira Banjska, dok je treće lice identifikovano i za njim se traga. Zlatni nakit, među kojima i komadi stari preko 120 godina, koji su vernici ostavljali na ovu ikonu u znak zahvalnosti i molitve, nije još uvek pronađen. Nakit je nestao u proteklim mesecima. Zbog radova koji su u toku u ovom manastiru, ikone su sklonjene u pripratu crkve, među kojima je bila i ikona Majke Božije.

„Nakon dužeg operativnog rada i prikupljenih informacija, pripadnici Regionalne direkcije policije –Mitrovica Sever danas su uhapsili dva lica koja su priznala izvršenje ovog krivičnog, takođe identifikovano je i treće osumnjičeno lice. Operativni rad sa licima je još uvek u toku, uz stalnu konsultaciju sa nadležnim tužilaštvom,“ potvrdio je za KoSSev šef regionalne operative Kosovske policije za sever, Željko Bojić.

U cilju dalje istarage, Bojić u ovoj fazi istrage nije mogao da saopšti tačno vreme kada je krađa nastala.

Reč je o neprocenjivoj vrednosti nakita, jer su neki komadi stariji oko 120 godina, težina je 475 gr zlata, a njihova vrednost je oko 16.000 evra dodao je Bojić.

Čudotvorna ikona, inače replika Majke Božije – Kazanske, donešena je sa Svete Gore u Prizren, odakle je, posle martovskog pogroma 2004., sklonjena u Studenicu, da bi potom, ubrzo bila donešena u manastir Banjska. Narod veruje da ima isceliteljske moći.

“Kamenovanje crkve za svaku osudu”

Srpski predstavnici u Vladi Kosova osudili su danas kamenovanje kapije crkve Uspenja presvete Bogorodice u Orahovcu.Crkva Uspenja presvete Bogorodice u Orahovcu 

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović, ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić i administracije i lokalne samouprave Ljubomir Marić istakli su u zajedničkom saopštenju da ovakvi i slični incidenti nanose ogromnu štetu ne samo srpskoj Pravoslavnoj crkvi, nego i svim Srbima na Kosovu.

„Napad na crkvu na dan velikog crkvenog praznika Pokrova Presvete Bogorodice je incident koji je nedopustiv. U želji da stvaramo bolje okruženje, bolji život i sigurniju, kvalitetniju i bolju budućnost moramo nedvosmisleno i sada, zaustaviti ovakve incidente”, navedeno je u saopštenju.

Oni dodaju da je potrebno odmah uhapsiti onekoji su počinili ovo delo nešto kako bi se ubuduće izbegli incidenti.

“Ne može se kreirati bolje sutra i ne mogu brinuti o svetinjama oni koji ih skrnave. Za mir i toleranciju je potrebno poštovanje tuđe vere, a iskreno verujemo da je takvih na Kosovu u velikoj većini”, ističu srpski predstavnici.

Najavljuju da će uložiti napore i “zakucati na vrata svih institucija, međunarodnih i domaćih da zaštite crkvu, srpsku kulturnu baštinu i sve one ljude koji žele bolji život i bolju budućnost”.

Nikolić: U slučaju priznanja Kosova izbio bi građanski rat

Srbija želi da bude u Evropskoj uniji, to i ja želim, ali Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić delegaciji novinara iz Nemačke.

U jednočasovnom razgovoru sa nemačkim novinarima, Nikolić je ocenio „da smo veoma blizu toga da Evropa potpuno otvori svoje karte“ i ukazao da ne zna zašto je neko u Briselu izgubio živce, prenosi Fonet.

Izjava Tomislava Nikolića
„Mogli su da nas ovako još tretiraju kao da nas poštuju“, rekao je Nikolić, koji smatra da je „znak da nas ne poštuju previše“ to što je premijer Srbije na neformalnoj večeri u utorak u Briselu dočekan sa novim zahtevima i amandmanima o kojima ništa nije znao.

Nikolić je istakao da ne odustaje od ideje da Srbija bude član EU, kao i da, sve dok je to moguće, ona želi da učestvuje u razgovorima sa Prištinom i u Briselu sa EU, sve dok EU ne odustane od tih razgovora.

Unija može da odustane od razgovora tako što bi „ogoljeno“ rekla da treba priznati nezavisnost Kosova i Metohije, objasnio je Nikolić i konstatovao da „oni, međutim, izbegavaju da kažu da mi treba da priznamo nezavisnost Kosova i Metohije“.

Nikolić smatra i da je Srbija sada, posle svih pohvala za reforme koje sprovodi ova vlada, vraćena mnogo godina unazad u odnosu sa EU.

„Da li je Srbija napravila neku grešku? Nije. Da li se dogodilo nešto novo? Nije. Mislim da je samo postala brutalno otvorena politika zahteva da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije“, ocenio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, možda će se nekada u Srbiji roditi političar koji će reći da treba priznati nezavisnost Kosova i Metohije i pobediti na izborima, ali danas to nije moguće.

Osvrćući se na razgovore sa Prištinom u Briselu, Nikolić je rekao da EU dostavlja okvir u kojem se razgovara i da je „ovaj novi okvir – okvir EU“.

„Otvoreno ću vam reći – nešto mi liči na ultimatum Austrougarske Srbiji“, ocenio je Nikolić i primetio da se nemački novinari „mršte“ na to poređenje, za koje ne bi voleo da se iskoristi u naslovima njihovih tekstova.

Nikolić je podsetio da je Austrougarska posle Sarajevskog atentata tražila da njeni policijski inspektori u Srbiji istražuju pozadinu, dok se danas od Srbije traži da podnosi izveštaje Prištini o radu policije i pravosuđa u Srbiji.

Smatra da bi, u slučaju da Srbija prizna nezavisnost Kosova, došlo da građanskog rata i da je u to ubeđen.

Nikolić je, pozivajući se na sudbinu nekadašnjeg jugoslovenskog i srpskog predsednika Slobodana Miloševića, podsetio da su građani bili presrećni kada je prestalo bombardovanje, ali da su ga posle kaznili na izborima jer je napustio Kosovo i Metohiju.

Ta veza Srba sa Kosovom i Metohijom je sudbonosna, napomenuo je Nikolić, koji je, povodom zahteva Kosova da postane član Uneska, ocenio da je „počela ofanziva za ponos srpskog naroda“.

Složio bih se da Albanci čuvaju ono što su Albanci gradili i da sa tom baštinom budu član Uneska, a da Srbi čuvaju ono što je srpska kulturna baština, rekao je Nikolić.

On je, pri tome, predočio da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija omogućava povratak jednog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovo.

Naši vekovi se vide u kamenu, „a ne znam u čemu se vide, gde vi nalazite tragove albanskog prisustva na Kosovu i Metohiji starije od 50 godina“, upitao je Nikolić i konstatovao da su i džamije nove.

Govoreći o migrantskoj krizi, on je istakao „najljudskiji odnos Srbije prema izbeglicama pokazan u Evropi“, ali je ukazao da je o humanosti lako govoriti sa strane.

Ljudska sebičnost se pokaže tek kada izbeglice dođu kod vas. Interesuje me kako će reagovati građani pojedinih evropskih zemalja kada, gledano u procentu prema broju stanovnika, budu imali toliko izbeglica koliko Srbija, rekao je Nikolić.

Upitan o odnosima sa Moskvom, Nikolić je rekao da Srbija ne mora da uvodi sankcije Rusiji i poručio da bi Unija „otvoreno trebalo da nam kaže ako nas zbog toga kažnjava“.

„Zvanični stav EU je da ovaj naš stav prema Rusiji još može da se toleriše i to je dobro“, naglasio je Nikolić.

Ističe da je Bosna i Hercegovina suverena država i da je Srbija njen dobar sused, ali je ocenio da ta država ne funkcioniše.

Za to nisu krive ni Srbija, ni Hrvatska, objasnio je Nikolić, koji smatra da je krivica na EU, koja vodi računa o toj državi.

Evropska unija svoje greške ne može da ispravlja tako što će nametati nova rešenja, BiH je država u kojoj narodi treba da se dogovaraju, poručio je Nikolić.

Ukazuje da je to nefunkcionisanje BiH osetio jednom kada je trebalo da članovi Predsedništva BiH borave u Beogradu, pa su dvojica odustala, kao i kada je pozvan da dođe u Sarajevo, ali je jedan član rekao da nije dobar trenutak.

„Ne znam kada će se sva trojica članova Predsedništva BiH složiti da me ponovo pozovu da dođem u Sarajevo, ali ću, naravno, odmah otići“, zaključio je Nikolić.

Drašković: Da kažu šta su posledice odbrane Kosova

Lider SPO Vuk Drašković naveo je da građanima mora biti predočeno i šta će sve biti ugroženo ako se odluči da se podigne kosovski zid prema EU i Zapad.

IZVOR: BETA ČETVRTAK, 15.10.2015. | 22:05

foto: Tanjug
foto: Tanjug

„Surovo bi, i ekonomski i demokratski, postradala cela Srbija. Žrtva haosa, beznađa i propadanja i države i naroda bili bi, takođe, i Srbi sa Kosova“, napisao je Drašković u autorskom tekstu za list „Danas“.

Prenoseći reči patrijarha srpskog Irineja da je „Srbija bez Kosova trup bez glave“, Drašković piše da to znači da je Srbija „mrtva, da je nema, već 15 godina“.

„Srbija je u mukama, i to velikim, ali je Srbija, i bez izgubljenog Kosova, živa, hoće i mora da živi. Da ojača, da se uspravi, da stekne moćne saveznike, da se odveže od mrtvih mitova i, na žalost, još živog poretka koji je i skrivio gubitak Kosova“, napisao je Drašković u tekstu pod naslovom „Kazati Srbiji istinu“.

On je naveo i to da, ako će, na referendumu ili vanrednim izborima, građani Srbije odlučivati između „odbrane Kosova“ i članstva u EU, obaveza je i Vlade i Crkve i Skupštine i SANU i svih medija, da narodu saopšte punu istinu o tome šta se to „brani“ i kakve će, neizbežno, biti posledice opredeljenja za „odbranu Kosova“.

Drašković je naveo da je Srbija 1999. godine „proterana“ sa teritorije Kosova, da je uspostavljena uprava UN i trasiran etapni put ka nezavisnosti, što se i desilo 2008. godine, kao i da je Međunarodni sud pravde u Hagu presudio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno ni međunarodnom pravu ni Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Velika je i silna država Kina, koja nam, uz Rusiju, u SB UN, „čuva“ Kosovo u Srbiji. Za ozbiljno promišljanje je i da li je, baš, prijateljski kada vas neko podstiče da branite ono što nemate, uz rizik golemi da postrada i ono što imate“, naveo je Drašković.

Prema njegovim rečima, nezavisnost Kosova do sada je priznala ubedljiva većina članica UN i 23, od 28, članica EU, kao i da će se taj broj samo povećavati.

Drašković je kao „tragično i za trajnu osudu“ nazvao to što su albanski ekstremisti, u martu 2004, spalili, teško oštetili i oskrnavili više od sto srpskih crkava i manastira na Kosovu i dodao da je „tragično i za trajnu osudu i to što su, u aprilu i maju 1999. vojne i paravojne snage Srbije porušile više od 200 džamija, medresa i tekija, među njima i Bazar džamiju iz 1761, Halil efendijinu džamiju iz 1526, tekiju Bektašija iz 1790. godine“.

„Brojni i varvarski zločini počinjeni su nad kosovskim Srbima 1998. i 1999, ali ta zlodela su praćena i još masovnijim zločinima nad Albancima, čiji su leševi bacani, čak, i u reke i jezera po Srbiji ili tajno zakopavani na poligonima policije u Beogradu. Zlo se ne pobeđuje pamćenjem samo tuđeg zla i ćutanjem o sopstvenom“, naveo je Drašković.

On je ocenio i da srpske crkve, manastire i duhovnu srpsku baštinu na Kosovu, kao i bezbednost Srba, može štititi samo tamošnja policija, mešovita albansko-srpska policija, a EU je vrhovni garant zaštite.

„EU i NATO. Niko drugi. Ne smemo nikada zaboraviti da su nam, u vekovima turske okupacije, i Pećku patrijaršiju i Devič i Gračanicu i Dečane, i stotine još crkava i manastira po Kosmetu, čuvale i sačuvale porodice i bratstva albanskih manastirskih vojvoda“, napisao je Drašković.

Povodom dijaloga o normalizaciji odnosa, koji se vodi u Briselu, Drašković je naveo da u Briselu pregovaraju premijeri Srbije i Kosova, a ne gradonačelnici Beograda i Prištine, dodajući – „lažni nazivi za suštinu ne mogu promeniti suštinu“.

21.06.2015. |08:00-23:55 Pozdrav za sve iz NVO sektora i političare koji dižu kredite na račun naroda i države, od Nemačke! Pare na viđelo pa da se vrati dug…


Nemaci, i ostali donatori nazovi dobročinitelji,koji su nam srušili i uništili državu sada pošto su nam davali te donacije preko LOPOVA, HOŠTAPLERA I PREVARANATAN sada očekuju da se vrate te "donacije koje nisu poklon nego kredit". Prvo nas napadnu i bombardovanjem unište, duhovno i moralno nas razore preko svojih predstavika za slobodno otvoreno društvo, kao pomažu nam dajući i finansirajući JALOVE I NEUPOTREBLJIVE I NEODRŽIVE PROJEKTE, da bi došlo vreme naplate tih "donacija" ustvari KREDITA.  BAŠ SU LJUDI I DOBRE KOMŠIJE KAD NAM OVAKO POMAŽU PREKO NAŠIH DEBILSKO-LOPOVSKIH PREDSTAVNIKA! Birali nam nepismene i nesposobne kako bi nas razorili i u ovom domenu, iz Beograda su prali ogromne sume novca na KiM ali takođe i iz Prištine da bi nam budućnost bila bez budućnosti... ENDE

Vilhelm: Srbija dobila 1,6 milijardi evra od Nemačke

Nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm izjavio je da je Srbija jedna od zemalja koje najviše primaju nemačku razvojnu pomoć i istakao da je od 2.000. godine u okviru razvojne pomoći Srbija od Nemačke dobila više od 1,6 milijardi evra.

Hajnc Vilhelm je, povodom 15 godina nemačko-srpske razvojne saradnje, rekao da su veliki deo te pomoći krediti, te da cela pomoć nije bespovratna i da će Vlada Srbije većinu tog novca morati da vrati, prenosi Tanjug.

Nemački ambasador je rekao da su ti projekti u kontekstu pristupanja EU i istakao da je ova pomoć započela nakon 5. oktobra 2000. godine.

„Od tada smo počeli saradnju sa Srbijom, da se dogovoramo i zajednički implementiramo projekte u različitim sektorima“, rekao je Vilhelm na konferenciji na brodu „MS Delta star“, koji je plovio od Smedereva do Beograda

Ambasador Nemačke je ukazao da su ovo sve srpski projekti i objasnio da Nemačka nije došla u Srbiju sa idejom da joj govori šta treba da radi već je Vlada Srbije predlagala projekte, koji su se realizovali uz podršku nemačke razvojne pomoći.

Vilhelm je rekao da se pomoć u domenu tehničke saradnje odvija sa GIZ-om, a da se ona finansira preko Nemačke razvojne banke.

Upitan kako komentariše saradnju između Nemačke i Srbije na raznim projektima u poslednjih 15 godina, Vilhelm je rekao da je bilans pozitivan i ukazao da Nemačka nije jedini donator u Srbiji.

Istakao je da najviše prostora za unapređenje postoji u usaglašavanju između različitih donatora i sa druge strane usaglašavanja stavova u samoj vladi, koja bi trebalo da koordinira između tih donatora.

Vilhelm je rekao da je kroz razvojnu pomoć Nemačke u proteklih 15 godina dosta toga postignuto i dodao da su ljudi u mnogim lokalnim samoupravama dobili pijaću vodu.

Nemački ambasador je, međutim, rekao da u tom delu postoji još projekata na kojima bi trebalo raditi i naveo primer to što se trenutno sve otpadne vode grada Beograda nefiltrirane izlivaju u Dunav.

Srbiji i dalje potrebna nemačka pomoć 

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je da je nemačka pomoć daleko prisutnija u Srbiji nego što se to vidi u javnosti.

Navela je da je pored razvijanja infrastrukture Nemačka doprinela i prenošenju brojnih veština i znanja i istakla da je Srbiji i dalje potrebna nemačka pomoć.

Udovički je rekla da očekuje još „pet-deset produktivnih godina“ u pružanju nemačke pomoći Srbiji, kao što su one i do sada bile uspešne.

Prema njenim rečima, Srbiji je veoma važno približavanje nemačkom modelu u kome zaposleni, privreda i država zajednički postižu dogovor kako razvijati i unapređivati ograničene resurse.

Udovički je, takođe, navela da je Srbji jako važna saradnja i u reformi javne uprave, naročito na lokalnom nivou.

Govoreći o teškoćama koje opterećuju razvojnu pomoć, ministarka je rekla da uvek postoji roblem usaglašavanja gledišta o tome gde bi ta pomoć trebalo da ide.

Udovički je rekla da u Srbiji nadležni moraju da nauče da planiraju bar dve godine unapred koji su to prioriteti u razvojnoj pomoć.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da PKS i GIZ razvijaju intenzivnu saradnju i nastoje da ponude privredi nove koncepte, kao i da pomognu Srbiji da se orjentiše ka izvozu.

Čadež je naglasio da je saradnja između Nemačke i Srbije prerasla u institucionalnu i da se ona više ne može tumačiti u vidu pilot projekata.

Direktor Nemačke organizacije za nemačku saradnju GIZ Zigmund Miler rekao je da će se konsultantska pomoć GIZ kao deo nemačke razvojne pomoći više usredsrediti na podršku Srbije u procesu pristupanja EU.

„Srbija će zahvaljujući partnerskoj saradnji sve više biti u stanju da ovim putem samostalno korača na sopstvenu odgovornost, a mi ćemo moći sve više da se povlačimo“, podvukao je Miler.

Dodao je da je GIZ za prethodnih 15 godina uložio 120 miliona evra u projekte i programe u Srbiji.

Direktor Nemačke razvojne banke za Srbiju Arne Gus je istakao da od 1,6 milijardi evra, koliko je iznosila razvojna pomoć Nemačke u proteklih 15 godina, preko ove banke došlo 1,5 milijardi.

Utorak „Dan D“ za pregovore Beograda i Prištine

Nova runda pregovora Srpske i Kosovske delegacije na nivou premijera u Briselu nastavlja se u utorak.

IZVOR: B92 NEDELJA, 21.06.2015. | 16:08

Da će biti jako teško najvaljeno je više puta, ali za Srbe na kosovu tema formiranja Zajednice Srpskih opština na Kosovu i Metohiji je od presudne važnostui i nadaju se dogovoru.

„Dan D“, kako najavljuje premijer Vučić, ili i dalje odlaganje formiranja ZSO na Kosovu.

Novu rundu pregovora moglo bi da optereti nedavno hapšenje Ramuša Haradinaja u Sloveniji po srpskoj poternici, i pritisak međunarodne zajednice da se na Kosovu formira sud za ratne zločine.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da će naša delegacija nastaviti sa konstruktivnim prilazom dijalogu, a ukoliko takav bude stav i druge strane, mogu se očekivati konkretni rezultati.

„Mi smo svesni toga da postoje mnoge stvari za koje se ponekad i ne može reći da su potpuno slučajne, ali da ima mnogo teških tema u ovom trenutku, da Srbija pod pritiskom sigurno neće donositi nikakve odluke, ali će Srbija donositi racionalne i odluke koje će uvek gledati u budućnost, ali uz punu zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa“, kaže Dačić.

I zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović očekuje teške pregovore u Briselu kada su sve teme u pitanju, ali kaže da je formiranje ZSO najbitnija tačka.

„Na najvišem političkom nivou se mora dogovoriti ZSO. To je za nas najvažnija tema, ali pored te teme sigurno će biti razgovora i o ove druge dve, tri teme oko kojih će se razgovarati, koje za nas jesu podjednako važne, telekomunikacije i energetika, ali pre svega ZSO i konačno rešavanje okvira u kome ćemo delovati i raditi i konačno stavljanje tačke na proces neizvesnosti“, kaže Branimir Stojanović.

Ministar za administraciju i lokalnu samoupravu u Kosovskoj Vladi Ljubomir Marić izjavio je da bi, ukoliko se u utorak postigne dogovor o formiranju ZSO na Kosovu i Metohiji, ta institucija mogla da bude formirana u roku od dva meseca.

Mustafa najavio strategiju i poseban zakon o „Trepči“

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da će tokom njegovog mandata prioritet imati ekonomija i dodao da se radi na strategiji koja će prethoditi posebnom zakonu o „Trepči“.

Isa Mustafa je za portal Indeksonlajn naveo da postoji spremnost da u upravljanje kompleksom budu uključeni i rudari, a da je vladinim programom predviđena strategija za „Trepču“ koja će prethoditi posebnom zakonu o „Trepči“, prenosi Tanjug.

Kosovski premijer Isa Mustafa (arhivska fotografija)

Kosovski premijer Isa Mustafa (arhivska fotografija)

Prema njegovim rečima, konsultovani su veliki centri ove vrste industrije na globalnom nivou sa ciljem da ovaj gigant „vrati Kosovo na industrijsku mapu sveta“.

Kosovski premijer očekuje i da će formiranje Fonda za garancije kredita povećati investicije na Kosovu i stvoriti nova radna mesta.

Mustafa je najavio da će Fond imati 18 miliona evra za garancije, a da će ukupno učešće fonda u ekonomskim aktivnostima u narednih šest godina biti 360 miliona evra.

Dan sećanja na Jadovno

Srpsko narodno veće, Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske, Eparhija Gornjo-karlovačka i Savez antifašističkih boraca i antifašista obeležavaju Dan sećanja na logor Jadovno – najveće stratište ubijenih za vreme Nezavisne države Hrvatske.

Dan sećanja će se obeležiti pored centralnog spomenika u Jadovnu, navodi se u saopštenju SNV-a, prenosi Tanjug.

 Dan sećanja na Jadovno 1941.(arhivska fotografija)

Dan sećanja na Jadovno 1941.(arhivska fotografija)

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin položiće venac i u ime Vlade Srbije odati počast žrtvama tog logora iz Drugog svetskog rata.

Kompleks logora Gospić–Jadovno–Pag, poznat kao Jadovno, otvoren je 21. aprila 1941. godine, a zatvoren između 15. i 20. avgusta iste godine. Uz jasenovački kompleks ovaj logor najveće je stratište ubijenih za vreme Nezavisne države Hrvatske.

U neobeležene velebitske jame i Jadransko more pobacana su tela desetine hiljada žena, dece i muškaraca. Daleko najveći broj žrtava bili su Srbi i Jevreji.

Najpoznatije stratište tog logorskog kompleksa je Šaranova jama u čijoj blizini je 1988. godine podignut spomenik žrtvama logora Jadovno.

Nad Šaranovom jamom juče je služen parastos povodom Dana sećanja na Jadovno 1941. godine, kada su ustaše na najsvirepiji način ubile više od 40.000 žrtava, uglavnom Srba, prenela je RTRS.

10. 05. 2015 80:00-23:55 Šiptarski terorizam sa Kosova izvozi se i u Makedoniju po istoj metodologiji! Šiptari i Albanci faktor nestabilnosti Balkana, Evrope i Sveta…


Shiptar terrorism exported from Kosovo to Macedonia  using the same methodology! Albanians and Kosovars albanians (Shipars) factor of Instability of the Balkans, Europe and the world …

„Srbija odbacila tajne uslove EU“!

10. 05. 2015, 12:27 Izvor: Večernje novosti

Državni vrh postavlja crvene linije pred zahtevima koji vode ka priznavanju kosovske nezavisnosti. Nikolić: Ako nastave da traže da priznamo KiM, znači da nas ne žele. Dačić: Sad nam naturaju i poštovanje „duha Briselskog sporazuma“
Srbija neće ispunjavati kosovske uslove koji nisu dogovoreni u Briselu, a koji se dodatno stavljaju na spisak zahteva za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU – preneli su „Novostima“ izvori u našem državnom vrhu.
Naime, prema tumačenjima iz Beograda, našoj zemlji se, na mala vrata, nameću zadaci koji nisu ispregovarani, a koji zadiru u teritorijalni integritet Srbije i potvrđuju nepriznatu kosovsku državnost.
Konkretno, očekuje se da u potpunosti predamo Prištini na upravljanje veštačku akumulaciju „Gazivode“ (čiji je najveći deo na teritoriji centralne Srbije), da pristanemo da Kosovo dobije telefonski pozivni broj, bez našeg posredovanja, kao i da uklonimo Park mira na mostu u Kosovskoj Mitrovici.
A ni tu se, prema našem državnom vrhu, uslovi očigledno ne završavaju, jer Srbija još nije upoznata šta će se sve od nje tražiti u kosovskom poglavlju 35 i da li će tu direktno, ili „maskirano“ biti postavljen i zahtev da pristanemo na nezavisnost Kosova.
Sa druge strane, za državni vrh Srbije potpuno je neshvatljivo što se od Beograda traži da ispuni i takozvani duh Briselskog sporazuma i njegovu interpretaciju, a da Albanci nisu realizovali ni ono što je decidirano dogovoreno – formiranje Zajednice srpskih opština.
PONAVLjA SE DEJTONOd Dejtonskog sporazuma do danas implementacija svakog dogovora bila je uvek na štetu Srbije. Tako je i sa briselskim pregovorima – ocenjuje za „Novosti“ Dragomir Anđelković, politički analitičar. – Nikada nije najvažnije ono što se dogovori, već ko kontroliše primenu. Po pravilu, bitno je da se realizuje sve što je isključivo protiv nas, pa i da se doda nova lista uslova, a da se ignoriše ono što je u korist Srbije, a u ovom slučaju je to ZSO. Naša greška u koracima je to što odmah ispunjavamo sve, umesto da posle svakog našeg poteza, tražimo „kontrauslugu“.

Priština je, čak, prekjuče bez objašnjenja otkazala dogovoreni sastanak radnih grupa u Briselu oko nacrta statuta ZSO, što je po direktoru Kancelarije za KiM, Marku Đuriću, grubo kršenje Briselskog sporazuma:

„Naša delegacija u utorak ide u Brisel kako bi međunarodnoj zajednici, koja nije samo posrednik u dijalogu, već i garant sporazuma, ukazala na njegovo flagrantno kršenje. Srbija ne može biti talac Prištine, koja pokušava da blokira naš put u EU.“
Šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, kaže za „Novosti“ da za Srbiju nisu sporne obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom, pošto se ponašamo iskreno, kao odgovorna zemlja i ne igramo „duple igre“:
„Ali, vidimo sada da nam se nameću i obaveze koje su navodno ‘duh i realizacija’ sporazuma, a da se Priština ne pritiska, iako nije ispunila ni ono na šta se obavezala.“
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da će najvažniji uslov za stupanje Srbije u EU biti priznavanje nezavisnosti Kosova, na šta Srbija nikada neće pristati:
„Ako EU nastavi da insistira na priznavanju, to će značiti da nas ne želi u svom sastavu. U takvoj situaciji naša savest će biti čista, jer će svi znati da smo učinili sve da postanemo članica EU.“
Ministarka zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, izjavila je prekjuče da ni predstavnici Evropske Komisije ne mogu da kažu šta su kriterijumi i merila za Poglavlje 35, koje je vezano za normalizaciju odnosa Beograda sa Prištinom:
„Suština tog poglavlja je formiranje ZSO-a, ali kada bismo izašli u javnost sa svim što se dešava, niko u Srbiji ne bi hteo da ide u EU, čak ni najtvrđi zagovornici evropskog puta.“
I šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, Tanja Miščević, kaže za „Novosti“ da još nije poznato šta će obuhvatiti poglavlje 35:
„Jedino što znamo jeste da u njemu treba da se definiše model pregovaranja i praćenje onoga što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine. Konačnu sadržinu tog poglavlja treba da usaglasi Služba spoljnih poslova EU, koju vodi Federika Mogerini i Evropska komisija, ali još nema naznaka iz Brisela kada će se to desiti.“

Vučić u intervjuu za “Wall Street Journal” najavio brisanje Kosova iz Ustava!

 10. maj 2015, 13:13 Izvor: Telepromter

(Veći deo teksta je izvorno preuzet sa portala „Telepromter“, a izvornu verziju sa tekstom o intervju srpskog premijera Aleksandra Vučića časopisu „Wall Street Journal“ pod naslovom „Vučić signalizira zaokret od Kosova“, možete pročitati OVDE)

Domaći mediji u potpunosti su ignorisali Vučićev intervju za američki “Wall Street Journal” u kojem je najavio brisanje Kosova iz Ustava Srbije.

Vučićeva skandalozna izjava da će pokrenuti inicijativu za brisanje Kosova iz Ustava Srbije zarad evropskih integracije izgleda da nije posebno interesantna domaćim medijima – namerno, ili slučajno, prosudite sami.

U tekstu se navodi da premijer Srbije, Aleksandar Vučić, “pokazuje znake” da će predložiti izmene Ustava kojima će se izbaciti odredba o Kosovu kao srpskoj pokrajini zarad sticanja članstva u Evropskoj uniji.

“Wall Street Journal” (WSJ) napominje da se Vučićeva vlada protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, ali dodaje da bi ovaj potez olakšao proces priznavanja Kosova nekoj budućoj srpskoj administraciji.

Vučić je u intervjuu za WSJ još dodao da ne isključuje mogućnost izmene preambule Ustava u kojoj piše da je “Kosovo sastavni deo teritorije Srbije”.

WSJ podseća da su srpski mediji prošlog meseca izvestili da je Vučić govorio o promenama Ustava u naredne dve, tri godine kako bi zadovoljio zahteve Brisela oko evropskih integracija Srbije. Međutim, Vučić kaže da izmena Ustava neće uslediti samo zbog Kosova.

“Moraćemo da razgovaramo o svemu sa našim partnerima iz EU. Moraćemo o tome da pričamo sa srpskim narodom… Ja ne govorim o tome, ali samo kažem da moramo da imamo veoma otvorenu diskusiju o budućnosti Srbije. I to je to. Moramo biti veoma iskren sa našim ljudima. Moramo da sagledamo sve. U redu, ako ga ostavim ovde ili ga izbacimo, šta bi to značilo? Narod Srbije imaće poslednju reč”, rekao je Vučić.

“Moramo biti iskreni sa našim ljudima”?! Da li je iskreno da mi u Srbiji preko američkih medija saznajemo šta Vučića planira da uradi? Da li je to oličenje iskrenosti?

WSJ navodi da je “gospodin Vučić”, koji je rekao da će biti potrebno izvršiti ustavne promene do kraja 2017. godine, dodao da je pokrenuo ovo pitanja, iako je svestan da to nije veoma popularna tema u Srbiji.

Ne da nije popularna tema, nego je taj isti Aleksandar Vučić došao na vlast 2012. godine tako što je glasačima obećao da nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da radi sve u interesu Srbije i naših sugrađana na Kosovu.

WSJ još podseća da priznavanje Kosova nije formalni uslov za članstvo Srbije u EU, jer još uvek postoji pet zemalja EU, uključujući Španiju, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Međutim, “mnogi veruju da će Beograd biti pod jakim pritiskom Berlina, Londona i Brisela ako Srbija želi da dobije članstvo u Uniji”.

Posebno je interesantno to što WSJ primećuje da je Vučićev potez veoma rizičan, napominjući da će to “verovatno zapaliti nacionalistička osećanja u Srbiji”.

Sada, da li je reč o nacionalističkim osećanjima ili poštovanju međunarodnog prava i Ustava Srbije, o tome neka diskutuju sociolozi i pravnici.

To piše u intervjuu koji je Vučić dao za WSJ. Međutim, hajde da vidimo kako su domaći mediji preneli njegove reči.

Vučić: Poseta SAD prilika da nam pomognu na putu ka EU

Aleksandar Vučić je u intervjuu za Vol strit džurnal govorio o naporima Srbije da se priključi EU i rekao da tu “nema povratka”, prenosi Tanjug.

„Imam razočarenja, i lična, i politička kada je reč o Evropskoj uniji… Ali, moj posao je da vodim računa o strateški važnim pitanjima za ovu zemlju,“ naglasio je Vučić.

Premijer je naveo da je Srbija izvukla pouku iz događaja devedesetih godina, a to je da je Srbija izašla oslabljena, destabilizovana i izolovana posle sukoba i ubistva u kojima je više od 100.000 ljudi poginulo u bivšoj Jugoslaviji.

„Video sam posledice (tog puta). Znam kako takvo stanje svesti može da funkcioniše. Znam kakav sam bio pre 20 godina. Moramo da očuvamo mir. Još jedna greška značila bi da gubimo sve, istakao je Vučić u intervjuu uoči posete Vašingtonu sledećeg meseca.“

Ni reči o brisanju Kosova iz preambule Ustava!

Inače, Vučićeve izjave u inostranim medijima po pravilu su dijametralno suprotne od izjava u domaćim medijima. Na primer, Vučić na RTS-u nikada neće izjaviti da priprema brisanje Kosova iz preambule Ustava. Došli smo da zaključka da lažov Aleksandar Vučić vodi jednu politiku u Srbiji, a drugu u inostranstvu.

No, nije toliko ni bitno to što je Vučić najavio brisanje Kosova, svi znamo da Vučića stranci podržavaju samo zbog toga i da je taj potez neizbežan, međutim, posebno je interesantno što mediji namerno ignorišu suštinu Vučićeve izjave. Čak je i WSJ formirao naslov na osnovu najave da će uslediti brisanje Kosova iz Ustava. Ovu cenzurisanu vest prvo je preneo Tanjug, pa zatim i ostali mediji.

Ako Vučić i njegov režim smatraju da međunarodna javnost ima pravo da zna da će Kosovo biti obrisano iz Ustava, zašto javnost u Srbiji nema to isto pravo?

Aleksandar Vučić priča jedno u Srbiji, a čim pređe granicu, njegova priča se u potpunosti menja. Baš kao što je u sekundi uspeo da se transfomiše iz radikala i pro-evropskog naprednjaka. Ko zna šta je Aleksandar Vučić još izjavljivao u inostranstvu, a da mi u Srbiji to ni ne znamo.

Dok Vučić po inostranim medijima izjavljuje kako će Srbija obrisati Kosovo iz Ustava, Vučić i Vulin u Srbiji kao mantru ponavljaju frazu “Srbija nikada neće piznati nezavisnost Kosova”.

700 albanskih izbeglica u Preševu; poginulo 8 policajaca, 14 terorista; ONA planirala napad za 12. maj: Borićemo se do albanske nacionalne države, slobodne i čiste

09. maj 2015, 21:16 Izvor: KoSSev

Foto: Gazeta Express

09/05 – 10/05 > 17:20 – 700 albanskih izbeglica iz Kumanova stiglo u Preševo

Iako je sinoć, kako je prenela agencija FoNet, granica Srbije sa Makedonijom zatvorena, u Preševo je do sada stiglo 700 albanskih izbeglica iz Kumanova, saopštio je gradonačelnik, Mustafa Ragmi, prenosi portal Gazeta Express.

17:00 – ONA planirala napad u Makedoniji za 12. maj, makedonska policija posle dojave pokrenula akciju

ekskluzivnoj izjavi za kosovski portal „Gazeta Fjalja“, jedan navodni pripadnik ONA-e, „koji se nalazi na top poziciji“, rekao je da je ova oružana formacija planirala napad u Makedoniji 12. maja, ali da je makedonska policija dobila dojavu i da ih je u tome preduhitrila, pokrećući juče akciju. Makedonci su počeli juče u 11 časova da napadaju civile, naveo je on, dodajući da se u trenutku napada on nalazio u grupi od desetak pripadnika ONA-e, ali da ih je bilo ukupno 64, te da su se uspeli izvući iz opsade kada su se podelili u dve grupe.

Ovaj pripadnik ONA-e tvrdi da su se članovi ONA-e počeli u Makedoniji „akumulirati“ pre dva dana, međutim, „neko je obavestio makedonsku policiju, nakon što je planirano da deo boraca ONA-e izvede akciju sledeće nedelje protiv makedonske policije i vojske,“ rekao je ovaj izvor za Gazeta Fjalja, a prenose i ostali kosovski mediji.

16:34 – Albanci u Cirihu: „Mi smo Kumanovo“

Nekoliko desetina Albanaca okupilo se danas u Cirihu kako bi izrazili podršku, kako navode kosovski mediji – Albancima u Kumanovu. Njih oko 30-ak nosi crvene i crne zastave, zastave sa likom „istorijskog predsednika“ – Ibrahima Rugove i bele kape. Neki su napisali i poruku „Mi smo Kumanovo“ kako bi „iskazali podršku Albancima koji već dva dana žive u strahu od napada koje sprovodi makedonska država u ovoj opštini,“ piše Telegrafi.

16:15 – Pogledajte dokumentarni film makedonske TV MTV1 starijeg datuma o sukobima u Makedoniji iz 2001. godine, pregovorima sa ONA-om koji se završavaju Ohridskim sporazumom. 

15:52 – Kosovski mediji objavili imena uhapšenih „kosovara“; makedonska policija objavila video „Likvidirana teroristička grupa“

Sami Ukšini, poznat kao komandant Sokolji, Beg Rizaj, Dem Šehu i Muhamet Krasnići – komandant Mališeva četiri su „kosovara“ koje je makedonska policija uhapsila, nakon 16 časova borbi u Kumanovu. Policija je objavila i video pod nazivom „likvidirana teroristička grupa“, navodi Koha. Inače, kosovski mediji, koji u svojim tekstovima upotrebljavaju reč „teroristi“, prenoseći izjave makedonskih zvaničnika, ovu reč koriste pod znacima navoda.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Ivo Kotevski izjavio je da je policija pronašla tela 14 terorista u uniformama, a da je teroristička grupa brojala više od 40 ljudi, te da su teroristi planirali napade na makedonske institucije, prenose mediji.

U dvodnevnim sukobima poginulo je i osam makedonskih policajaca, među njima i Srbin Boban Ivanović.

13:00 – Blic: U Kumanovu poginulo osam policajaca

„U okršaju sa teroristima u Kumanovu danas su poginula još dva makedonska policajca, čime se broj stradalih popeo na osam, javljaju makedonski mediji,“ piše Blic i dodaje da je među poginulim policajcima i Srbin, Boban Ivanović.

 „Televizija ‘Kanal 5’ javlja da su ovi policajci poginuli od eksplozije, dok drugi mediji prenose da nije poznato da li su stradali sinoć, ili jutros,“ dodaje Blic.

12:40 – Koha: do sada ubijeno 7 policajaca, nema informacija o civilnim žrtvama

„Novinar KTV-a se nalazi u Kumanovu i potvrdio je da je do sada potvrđeno da je 7 policajaca mrtvo,“ navodi Koha i dodaje da je gradonačelnik Kumanova izjavio da će sazvati krizni štab i naglasio da nikada do sada ovakve krize nije bilo.

„Ljudi su u panici u ovoj situaciji i bojim se da će se razbiti međuetnička harmonija u ovoj opštini,“ izjavio je gradonačelnik Kumanova, prenosi Koha.

Ovaj portal dodaje da su na ulicama Kumanova prisutne jake snage bezbednosti, da ima zapaljenih kuća, a da je gradonačelnik Kumanova rekao i da će otvoriti centra za ljude koji su ostali bez domova.

10:50 – Tirana: Protest podrške Albancima u Kumanovu

Protest podrške Albancima u Kumanovu održaće se danas posle 18 časova u Tirani, prenose kosovski mediji.

Na društvenim mrežama je distribuiran poziv na proteste pod nazivom „Svi za mir“, koji će početi danas u 18.30 u Tirani, a krenuti od takozvane piramide u ovom gradu, pa do makedonske ambasade.

10:30 – Oslobodilačka nacionalna armija (ONA): Nismo teroristička grupa; pozivamo vladu u Prištini i Tirani da usmere pažnju na reakciju međunarodnih organizacija

Kosovski mediji od jutros prenose novo saopštenje ONA-e u vezi sa sukobima u Kumanovu.

“Oružani sukob u Kumanovu i njegovom okruženju je strukturisan odgovor Oslobodilačke nacionalne armije, a ne terorističke grupe,” stoji u saopštenju ONA-e.

Oni dodaju da su izjave ministarke unutrašnjih poslova Makedonije, Gordane Jankulovske, o broju ubijenih i povređenih pripadnika vojske i policije Makedonije istinite, te da je broj ubijenih i povređenih rezultat njihove „grube reakcije“, koja „neće prestati u narednim danima“, ali i zahtevaju od nje da saopšti imena uhapšenih lica.

„Prevare zvaničnih verzija ministarstva unutrašnjih poslova jasno pokazuje strah koji je zahvatio državne strukture ispred naših reakcija i rastućih albanskih demonstracija svuda – u i izvan Makedonije. Podrška našoj braći u i izvan albanskih teritorija je osetljiva i nastaviće da raste,“ dodaju iz ONA-e.

 Ova organizacija, međutim, ističe i da su njihove snage organizovane i da imaju odgovarajuća sredstva da nastave borbu protiv „zločinačkih struktura Makedonije“, ali i poziva vlade u Prištini i Tirani da pažnju evropskih i međunarodnih organizacija usmere na to da se zaustavi nasilje.

„Pojasniću albanskim vladama u Tirani i Prištini, diplomatske reči su sada beznačajne, već treba da usmere pažnju na to kako bi evropske i međunarodne organizacije pozitivno odgovorile – zaustavile policijsko nasilje nad nevinim civilnim stanovništvom,“ ističe ONA.

„Svi zajedno protiv kleveta, laži, razdora i pseudopatriota, uvereni da ćemo razoriti ovaj zločinački režim, da krčimo put ka slobodi i nacionalnom dostojanstvu,“ stoji u saopštenju  ONA-e, uz potpis navodnog portparola ove organizacije iz Gostivara, dodaju kosovski mediji.

10:00 – Express: Ponovo pucnjava u Kumanovu 

Kosovski portal „Gazeta Express“ prenosi da su se u Kumanovu, jutros posle 7 sati, ponovo čuli uzastopni pucnji.

„Jutros posle sedam sati, počela je ponovo da se čuje uzastopna pucnjava u Kumanovu. Portal Kumanova Sot piše da su se u 7:40 čuli jaki pucnji u gradu, a da helikopter nadleće oblast u kojoj se dogodila poslednja akcija policije,“ navodi ovaj portal.

Express dodaje da su specijalne jedinice policije raspoređene u Komanovu i danas, da je situacija i dalje nestabilna i da se očekuje intervencija međunarodnih faktora, kako bi uticali na normalizaciju situacije.

09:30 – Zvanično: U Kumanovu pet poginulih policajaca, više od 30 povređenih

Kako je preneo Tanjug kasno sinoć, pet pripadnika policije Makedonije je poginulo u jučerašnjoj policijskoj akciji u Kumanovu, a više od 30 je povređeno, dok broj poginulih civila još nije poznat. Akcija je sinoć posle 23 časa još uvek trajala.

“Žrtava na strani terorista ima, ali ne znamo njihov tačan broj,” izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Makedonije, Gordana Jankulovska, na konferenciji za novinare, prenosi Tanjug, navodeći da su trojica poginulih policajaca identifikovana.

“Oni su se borili u terorisčkoj akciji koja nažalost i dalje traje na terenu dok i poslednji terorista ne bude neutralizovan,” dodala je ona, ističući da je policijska akcija počela juče rano ujutru, a protiv grupe koja je imala za cilj napad na državne institucije, prenosi ova agencija.

Jankulovska je istakla, dodaje Tanjug, da je oružana grupa bila opasna, jer je16 sati pružala otpor, kao i da se veliki broj njih predao, dok je deo i dalje pružao otpor.

“Skopska Alsat TV prenosi da je uništena i poslednja grupa od devet terorista od kojih su se četvorica predala policiji, četvorica poginula, a jedan izvršio samoubistvo,” preneo je takođe Tanjug, sinoć posle 23 časa.

09:00 – Oslobodilačka nacionalna armija preuzela odgovornost za oružane borbe u Kumanovu i poručuje: Borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači.

Kosovski portali su sinoć preneli i saopštenje Oslobodilačke nacionalne armije u kojem ova organizacija preuzima odgovornost za oružane sukobe sa makedonskom policijom i vojskom u Kumanovu.

“U stalnoj borbi za slobodu i nacionalno dostojanstvo, snage Narodne oslobodilačke armije u ranim jutarnjim satima, 9. maja 2015. godine, napale su makedonske vojne i policijske snage, koje su danima terorisale civilno stanovništvo,” navodi se u saopštenju ONA-e, u kojem se dodaje da će se “razviti i druge akcije, jače i čvršće u budućnosti”, kako bi “bezuslovno uklonili zločinačke snage Nikole Gruevskog i Alije Ahmetija.”

ONA dodaje i da njen “štab prati akcije na terenu”, te da su zabrinuti zbog “aktivnosti makedonske policije i vojnih snaga koji se plaše svoje nesposobnosti i koji prate nevine stanovnike u albanskim delovima Kumanova.”

“Masakr u naselju Trimava je pravo lice fašističkog stava, što pokazuje koliko je urađeno u makedonskoj prljavoj političkoj moći,” dodaju iz ONA-e i ističu da osuđuju “nepoštovanje” svih onih koji “u nedostatku informacija nastavljaju da blate borce za slobodu, koji su na svom putu,” ali i pozivaju međunarodnu zajednicu da “smanji poziciju distanciranja od zločinačke svrhe političke moći nasilja i terora nad albanskim stanovništvom.”

Nacionalna oslobodilačka armija će, dodaje se u saopštenju, “stati u odbranu naroda i uništiće loše seme koje se raširilo i koje nastavlja da hrani zločin.”

“Svaki dan koji prolazi, protiv slogana koji se šire sa svih strana, Oslobodilačka nacionalna armija raste zajedno sa momcima sa svih albanskih teritorija. Uz lojalnu silu do ideala i zaostavštinom mučenika, borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači,” dodaju iz ONA-e, ističući:

“Mi smo svuda – u narodu, u gradovima i selima i doćićemo da vladamo budućnošću. Živeo albanski narod.”

00:45 – OVK&OVL: Kumanovo, scenario za deportaciju Albanaca

„Takvi scenariji imaju za cilj zastrašivanje i promovisanje proterivanja Albanaca iz njihovih domova. Pozivamo varvarske snage da se povuku iz Kumanova i da ostave mirno stanovništvo, jer smo mi Albanci navikli na takva scenarija od strane srboslovenskih varvara,“ poručila je u svom saopštenju Oslobodilačka vojska Kosova.

09/05 > 22:00 Kosovski mediji: Granica sa Srbijom zatvorena, stižu izbeglice, Jahjaga zabrinuta, AAK duboko zabrinut zbog „ubistva Albanaca na njihovoj zemlji“ u Makedoniji; Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu.

Granica između Srbije i Makedonije u Preševu zatvorena je večeras zbog „realne mogućnosti“ dolaska izbeglica iz Makedonije preko Preševa u Srbiju, javila je agencija „Fonet“, a preneli kosovski mediji. Kosovski mediji prenose i informaciju Tanjuga da je danas, samo u popodnevnim satima, iz Makedonije, preko Kumanova, u Srbiju stiglo oko tridesetak građana koji su, na pitanje carinika, odgovorili da beže iz straha od daljih sukoba u Kumanovu, prenosi Gazeta express, te da je već postignut dogovor za prihvat makedonskih i srpskih izbeglica, koje iz Kumanova dolaze u Vranje, koji je ujedno i bratimljeni grad sa Kumanovom. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga izrazila je „duboku brigu“ za situaciju u Makedoniji i apelovala na sve strane da „poštuju zakon i da se suzdrže od nasilja“. Jahjaga je, kako se navodi u u kratkoj poruci, u stalnoj komunikaciji sa relevantnim „državnim institucijama“.

09/05 23:00  -Bahtiri: Zaustavite nasilje nad Albancima u MakedonijiGradonačelnik Mitrovice, Agim Bahtiri, zatražio je da se „zaustavi nasilje nad Albancima u Makedoniji“:“Pozivam Vladu Makedonije da zabrani vršenje nasilja nad Albancima, jer je to neprihvatljivo, a ne doprinosi stabilnosti Makedonije, niti regiona. Danas, na Dan Evrope, makedonska vlada treba da pokaže da radi na tome kako bi zadovoljila evropske standarde i da se što pre integriše u Evropsku uniju. Neprihvatljivo je da se sprovodi akcija vojne policije koja za sobom ostavlja poginule „, rekao je Bahtiri, prenosi Veriu.info

Gradonačelnik Mitrovice je takođe apelovao da predstavnici albanskih političkih partija u Makedoniji sednu i da se ujedine, jer je to jedini način da se „zaštite prava Albanaca“, a ne da i dalje ostanu podeljeni.

I kosovsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „ncidente nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“, apelujući na uzdržanost od nasilja u Makedoniji. Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra „krajnje neprihvatljivim“, kritikujući pojačanje srpskih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije, dok iz Albanije, uz osude nasilja i pozivanje na poštovanje Ohridskog sporazuma i insistiranja na evroatlantskim integracijama, stižu poruke da je neprihvatljivo da se grupe naoružanih „identifikuju po etničkom poreklu“. Kosovski mediji javili su i da je prva albanska žrtva u sukobima Fadilj Fejzulahu, bivši OVK borac, a nakon rata poljoprivrednik, objavljujući i njegovu sliku. Međutim, kasnije su drugi mediji vest o pogibiji Fejzulahua i demantovali, navodeći da je ranjen, te da se radi o bivšem komandantu UČK, a da je on u kontaktu sa porodicom i da je netačna vest o njegovoj pogibiji javljena ranije danas zbog blokiranog pristupa medija poprištu sukoba.​ U Makedoniji, u Kumanovu, od četiri sata jutros traje policijska akcija protiv „grupe naoružanih osoba“ u kojoj ima poginulih i ranjenih, pre svega policajaca prema do sada dostupnim informacijama. Uveden je i policijski čas. Mediji u Srbiji i regionu, ali i međunarodni, još uvek ne navode precizne informacije o kakvoj se formaciji radi, a tek od večeras, pojedini mediji u Srbiji počeli su da „grupu naoružanih osoba“, nazivaju „teroristi“. Reuters i dalje navodi da se radi o „nespecifikovanoj grupi naoružanh ljudi“, dok se u kosovskim medijima uveliko objavljuju izjave navodnih članova UČK i OVL i saopštenja ovih organizacija koje se bore protiv makedonske policije, u kojima se makedonska strana optužuje za napad na „nedužne civile“ i najavljuje da se ove oružane formacije neće predati i da su već pobedile. A 21. aprila, naoružana grupa od 40 ljudi sa Kosova napala je policijski punkt u opštini Lipikovo u Makedoniji, potvrdilo je tada makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Napadači su tada nosili ambleme UČK-a. Više medija u regionu uživo izveštava o trenutnim sukobima u Makedoniji. 

„Kosovo oštro osuđuje ugrožavanje reda i bezbednosti od strane bilo kog pojedinca ili grupe sa ciljem destabilizacije Makedonije. MIP ujedno apeluje kod svih strana da se uzdrže od nasilja i da nađu rešenje putem političkog dijaloga u okviru institucija Makedonije i Ohridskog sporazuma koji garantuje integritet Makedonije i ispunjavanje prava zajednica,“ navelo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova u današnjem saopštenju povodom, kako je navelo „incidenata nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“.

22:56 – UČK u Makedoniji: Sukobi će noćas biti teži, UČK će zaštititi civile; Nismo se predali, niti ćemo se predatiJedan Član UČK u Makedoniji demantovao je vest koju su preneli makedonski mediji danas da se 20 napadača UČK predalo policiji, javili su Gazetaexpress i Telegrafi. U telefonskoj izjavi za „Novosti 24“, pripadnik UČK kaže da niko iz njihovih redovato nije uradio, prenose ovi portali.Prema njegovim rečima, situacija u Kumanovu je i dalje napeta. On je rekao i da će se sukobi sa makedonskom policijom nastaviti i dalje, a noćas biti još i teži.

Iako navodi da se „nisu predali, niti će se predati“, pripadnik UČK kaže da će zaštiti civilno stanovništvo.

Komentarišući trenutnu situaciju u Kumanovu, on kaže da je u razmeni vatre ubijeno tri civila i četiri policajca, a 20 policajaca ranjeno.

I predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli izrazio je zabrinutost kosovske skupštine povodom događaja u Makedoniji, žaleći zbog žrtava, javljaju kosovski mediji: „Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete na eventualne političke probleme i etničke tenzije treba uzeti sa oprezom i demokratskim sredstvima“, napisao je Veselji na svom Fejsbuk profilu.

„Skupština Republike Kosova izražava zabrinutost zbog događaja u Kumanovu, Republika Makedonija, i tuge za gubitak ljudskih života u ovoj manifestaciji. Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete za moguće političke probleme i da će etničke tenzije rešavati sa oprezom i demokratskim sredstvima,“ navodi Veselji i dodaje:

„Nasilje nije rešenje ni u kakvim okolnostima i ni za koga. Takođe verujemo da je albanski politički faktor u Makedoniji na nivou i da će adekvatno zastupati zabrinutost i interes Albanaca u Makedoniji, te da će naći načina da se prevaziđu slične situacije kroz racionalnost političke zrelosti. Mir i dobrosusedski odnosi su od vitalnog interesa za sve Albance u regionu.“

AAK: Jednaka prava sa Makedoncima

Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra krajnje neprihvatljivim, preneli su kosovski mediji.

„Danas se u Kumanovu desilo ubistvo, povreda nedužnih civila i spaljivanje domova preplašenog albanskog civilnog stanovništva.“ ; „Situacija je vanredna, neizvesnosna i neprihvatljiva i zahteva hitno rešenje.“ ; „Pojačanja u ostatku granice sa Srbijom sa ukopanih stotina pripadnika srpske vojne policije u blizini granice između Srbije i Makedonije, i slanjem vojne opreme, jasno pokazuje ideju eskalacije krhke političke situacije i bezbednost u Makedoniji.“ ; „Tražimo da makedonska vlada odmah obustavi nasilje koje makedonska vojna policija koristi protiv Albanaca, i pitajte međunarodnu zajednicu da interveniše kako bi se situacija smirila, te da svim Albancima garantuje jednaka prava, slobode i odgovornosti samouprave na svim nivoima, jednako kao i za makedonsku zajednicu,“ poruke su AAK.

Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu

Kosovski mediji su preneli i da je Albanija osudila „akte nasilja u Makedoniji“, da „zahteva uzdržanost“, ali i da „procenjuje da je neprihvatljivo da se grupa naoružanih ljudi identifikuje kroz etničko poreklo.“

U pojavljivanju pred novinarima, piše Koha, albanski ministar inostranih poslova Ditmir Bušati zatražio je da se izbegne govor mržnje, a da strane rade u duhu Ohridskog sporazuma, kao jedini način za integraciju Makedonije.

„Naša poruka je jasna: osuditi svaki akt nasilja, s obzirom na to da je to neprihvatljivo za demokratsko društvo. Istovremeno, smatramo neprihvatljivim i da se bilo koja osoba, ili grupa naoružanih, etničke identifikuje, jer je neprihvatljivo da se gubitak života civila i policajaca tumači u pozadini etničkih predrasuda. Izražavamo revolt zbog gubitka ljudskih života u uslovima neizvesnosti. Ali pozivamo na smirenost i uzdržanost. Bilo dalja eskalacija situacije, ne služi demokratskoj stabilnosti i prosperitetu Makedonije „, rekao je Bušati, a preneo TCH.

17.02.2015 |08:00 – 23:55 Dan kada su Šiptari krenuli nezavisno od Srbije na Srpskoj teritoriji da formiraju državu.


VUČIĆU, ŽELEZARU PREPRAVI U TOPIONICU OLOVA I CINKA, IMAŠ RUDU IMAŠ TOPIONICU SAMO JOŠ DA SE RADI! NEMOJ DA JE PRODAJEŠ VEĆ JE OSAVREMENI !!!

Sedma godišnjica od nezavisnosti Kosova

Kosovo danas obeležava sedam godina od proglašenja nezavisnosti.

 Pre sedam godina 17. februara, Kosovo je proglasilo nezavisnost koju je do sada priznalo 110 zemalja.

Povodom godišnjice u Skupštini Kosova danas će biti održana svečana sednica, a tokom dana će biti položeni venci na spomenik prvom predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi,kao i komandantu OVK Ademu Jašariju.

Iz kabineta gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetije saopšteno je da ove godine opština neće izdvojiti sredstva za proslavu godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova pošto „nema para i zato što se Kosovo suočava sa velikim odlaskom njenih građana u zapadnoevropske zemlje“, što su opozicione stranke oštro kritikovale.

Istovremeno, portparol Vlade Kosova, ministar za rad i socijalnu zaštitu Arban Abraši, izjavio je da povodom obeležavanja godišnjice proglašenja nezavisnosti neće biti nekih posebnih manifestacija.

Predsednici Kosova Atifeti Jahjagi i građanima čestitke povodom nezavisnosti uputili su predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama i britanska kraljica Elizabeta Druga.

Spahiju: Nerealna očekivanja od nezavisnosti

Analitičar iz Mitrovice Nedžemdin Spahiju kaže da su građani Kosova imali nerealna očekivanja od nezavisnosti Kosova. Zato je, po njegovom mišljenju, došlo do velikog razočarenja. Nedžmedin Spahiju 

Sedam godina od nezavisnosti Kosova, građani su postali svesni da su sami odgovorni za svoje probleme, kaže za RTV Kim Nedžemdin Spahiju.

„Pre toga su uvek krivili Beograd i Srbiju, a sada je sve u njihovim rukama. Nakon sedam godina je nastupilo veliko razočarenje, veliko razočarenje sobom“.

Spahiju kaže da građani Kosova osamostaljivajem od Srbije nisu dobili ono što su hteli.

„Očekivanja bila daleko od realnih pa zato postoji toliki gnev i pesimizam, zato ima tolikog odliva stanovništva. Ali ipak se mora ići dalje, nema povratka nazad jer je to prirodni proces. To je isto kao kad se dete rodi sa mnogo nedostataka i nije kako to neki očekuju, ali od tog puta nema povratka. Jedini put je da to dete odraste i da krene pravim putem“, rekao je Spahiju.

“Datum koji deli Kosovo od tragične prošlosti”

Povodom sedme godišnjice od proglašenja nezavisnosti Kosova u Skupštini Kosova održana je svečana sednica. Predstavnici srpske zajednice u parlamentu nisu prisustvovali sednici.

Sa današnje svečane sednice Skupštine Kosova 

U prisustvu predsednice Kosova Atifete Jahjage, poslanicima, ambasadorima, predstavnicima EU i međunarodnih organizacija obratili su se predsednik skupštine i premijer Kosova.

Premijer Kosova Isa Mustafa je, zahvaljujući se na podršci Sjedinjenim Američkim Državama, prijateljskim državama u Evropi i NATO-u za otvaranje epohe evro-atlanskih integracija, kazao da je 17 . februar najveličanstveniji dan za Kosovo.

“17. februar 2008. godine je najveličanstveniji datum koji deli najnoviju istoriju od tragične prošlosti Kosova. Proglašenje nezavisnosti Kosva je rezultat rada, angažovanja, znanja i neprestane borbe naroda Kosova za najosnovnije pravo slobode i samostalnosti”.

Mustafa je pozvao prisutne da poštuju sve one koji su se žrtvovali za nezavisnost.

„Danas želim da se zahvalim Ibrahimu Rugovi, Ademu Jašariju i svima onima koji su se žrtvovali za nezavisnost zemlje“, rekao je Mustafa.

Premijer Kosova je kazao da će Vlada Kosova raditi na stvaranju jake države u kojoj će prioritet biti jačanje ekonomskog razvoja i iskorenjivanje siromaštva.

„Svi ćemo raditi zajedno, skupština, vlada i pravosuđe da uspostavimo red i zakon kako bi bila izgrađena pravna država. Nećemo da dozvolimo da institucijama diriguju pojedinci i da razgovori budu premešteni na trgove. Demokratija podrazumeva volju većine, ali i sprovođenje zakona  i reda“.

Mustafa je, ističući da je Kosovo sigurna zemlja za sve, pozvao građane da ga ne napuštaju.

„Ljudi nemaju razloga da odlaze, treba da ostaju. Kosovari nisu narod koji živi od pomoći. Znamo da su se na stotine naših ljudi vratili juna 99. godine iako su imali pravo na azil. Oni tada slobodu nisu zamenjivali azilom, nego su došli u „zemlju slobode“ da rade. Zato danas očekujem da se naši građani vrate i doprinesu razvoju svoje zemlje“, kazao je Mustafa.

Govoreći o dijalogu, Mustafa je rekao da su razgovori sa Srbijom jedini način za rešavanje nasleđenih problema koji vode uzajamnom priznavanju i integraciji u EU i NATO.

On je rekao da Kosvo, primenjujući Ahtisarijev paket i poštujući Ustav Kosova, pruža manjinskim zajednicama veća prava nego bilo koja zemlja na svetu.

„Očekujemo od predstavnika manjinskih zajednica, pre svega od srpske, da učestvuju u radu institucija i da pokažu da su opredeljene za ove institucije u kojima će doprineti u rešavanju problema za sve građane bez ikakvih razlika“.

Govoru predsednika vlade prethodilo je obraćanje predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija koji je kazao da je godišnjica nezavisnosti dan sećanja na generacija koje su dale sve od sebe u borbi za njegovu samostalnost. Rekao je i da je Kosovo zahvalno svima onima koji su pomogli da ono postane slobodno.

Veselji je rekao da je 17. februar prilika da se oceni ono štio je tokom prethodnih sedam godina postignuto u procesu stvaranja nezavisne države.

“Bilo je važnih koraka u tom pravcu, država je konsolidovana, demokratski razvoj institucija je napredovao, zemlja ima makro-ekonomsku stabilnost, ekonomske situacija se poboljšava. Ipak teba puno toga još uraditi jer projekat stvaranja države ima još izazova. Postigli smo da nas prizna 108 država na celom svetu, postali smo i deo mnogih međunarodnih organizacija, ipak imamo joj mnogo toga da uradimo da bi smo zaključili našu međunarodnu subjektivnost. Prepreke su velike, ali i podrška od naših prijatelja”, rekao je Veselji.

On je istakao da bez vladavine prava neće biti napretka u evropskim integracijama

„Bez vladavine zakona neće biti napretka u evro-atlanskim integracijama, bez vladavine zakona nikoneće biti spreman da donosi svoj kapital na Kosovo, bez investicija nećemo imati ni ekonomski razvoj, bez ekonomskog razvoja neće se smanjiti nezaposlenost „, rekao je on.

Predstavnici „Srpske liste u kosovskom parlamentu nisu prisustvovali današnjoj sednici koja je upriličena povodom sedme godišnjice od jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Na sednicu nije došao ni poslanik Progresivno demokratske partije (PDS) Nenad Rašić.

Đurić: Nema razgovora o sukcesiji

Beograd sa Prištinom neće razgovarati o sukcesiji, kaže direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Marko Đurić  

Za Srbiju je, prema njegovim rečima, takav razgovor nemoguć, jer nijedna država ne može na taj način da razgovara sa delom svoje teritorije.

„Ono o čemu, međutim, želimo da razgovaramo jeste status državne, društvene, crkvene, privatne i svake druge imovine. Veliki deo te imovine je uzurpiran ili čak privatizovan jednostranim pseudopravnim aktima Prištine. Nad tom imovinom mi, dakle, nemamo nikakvu faktičku kontrolu. Pravo je, međutim, na našoj strani“, istakao je Đurić za list „Danas“.

Kosovo je po Ustavu deo Srbije, o čijoj imovini Beograd traži da pregovara u Briselu, podsetio je „Danas“ uz pitanje da li će to biti proces razdruživanja, kako tvrde zapadni izvori, u kome će Srbija svoja prava preneti na kosovske Srbe, što bi uz odgovarajuće kosovske zakone omogućilo da sva rudna i prirodna bogatstva južno od Ibra, uključujući ležišta lignita za narednih 16 vekova, sve rezerve hroma u Srbiji, mineralno blago Starog Trga… predaju u ruke Prištine.

Đurić je podsetio da je imovina u civilizovanom svetu svetinja, a da Srbija ima takoreći tapije – dokumente koji dokazuju gde je i koliko država Srbija ulagala na KiM.

„Zanemarivanje prava u ovoj stvari, odnosno legalizacija nekakve revolucionarne pravde, verujem, nije ni u interesu najuticajnijih zapadnih država koje priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost KiM”, rekao je Đurić

On je dodao da je prerano da bilo ko anticipira ishod dijaloga.

Direktor vladine kancelarije za KiM je rekao i da nisu tačne priče da sproazum o pravosuđu vremenski oročen i da bi etnička struktura sudova mogla da se promeni.

„Reč je o zlonamernom i netačnom tumačenju, koje ima za cilj da unese nemir, neizvesnost i strah među Srbe i omete proces izgradnje većinski srpskih institucija“, rekao je Đurić.

Kontekst: Odnosi Srbije i Kosova

1702. 2015, Utorak 21:55 CET – aljazeera.net

Srbija poručuje da ne pristaje na nezavisnost Kosova, a prištinski zvaničnici smatraju da je legalnost njihove države tema o kojoj se više ne pregovara. Tako srpski zvaničnici, ono što Priština zove granicom, nazivaju admistrativnim prelazima. Iz te tačke kreću mnoge nesuglasice u stavovima zvaničnih Beograda i Prištine. Šta novo u odnosima Beograda i Prištine mogu da donesu pregovori u Briselu? Ko koga i zbog čega krivi? Da li će i kada dva naroda moći da razgovaraju bez posrednika koji sjede između njih, teme su večerašnjeg „Konteksta“, a naši gosti su:

U Beogradu: Vuk Drašković, predsjednik Srpskog pokreta obnove, i

U Skoplju: Azem Vlasi, advokat i politički konsultant iz Prištine.

Emisiju vodi Ivana Momčilović Odobašić.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.

Vučić: Nismo mogli da potpišemo ugovor sa Esmarkom, potražićemo najbolje ljude u svetu da vode Železaru (VUČIĆU, ŽELEZARU PREPRAVI U TOPIONICU OLOVA I CINKA, IMAŠ RUDU IMAŠ TOPIONICU SAMO JOŠ DA SE RADI! NEMOJ DA JE PRODAJEŠ VEĆ JE OSAVREMENI !!!)

Premijer Aleksandar Vučić saopštio je na konferenciji za novinare da nije postignut dogovor sa Esmarkom oko prodaje Železare Smederevo.

Aleksandar Vučić na konferenciji posle pregovora sa Esmarkom

– Do poslednjeg trenutka sam želeo da potpišemo dogovor. Više nije imalo smisla i nismo mogli više da izdržimo ni da se borimo. Mi smo ispunili sve obaveze – saopštio je premijer.

Vučić je  kao pravi razlog za odustajanje od Esmarka naveo činjenicu da nisu dobijene garancije da će Železara nastaviti da radi i kad budu potrošene rezerve sirovina.

Izostale garancije za obrtni kapital

– Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital i da neće biti potrošene sve sirovine, a potom fabrika napuštena uz obrazloženje da tržište nije dobro, ne postoji i da na taj načić izgubimo 120 miliona dolara – naveo je Vučić.

On je dodao da je do poslednjeg trenutka molio da se izađe u susret Srbiji, da ima pravo supotpisa, samo da može da kontroliše način trošenja sirovina, odnosno da li će ići po kakvoj ceni nabavke i prodaja čelika.

Fiskalna konsolidacija

„Više meseci radimo na tome da spasemo Železaru da spasemo ono što je bio motor srpske industrije, da povećamo bruto domaći proizvod uz istovremeno teške mere na polju fiskalne konsolidacije da bi nam Srbija postala konačno zdrava ekonomija, da bi smo imali zdravu privredu“, rekao je premijer.

– Dobili smo odgovor da to prihvataju, tražili smo za svaku transakciju za preko 500.000 dolara. Dobili smo odgovor na dva miliona dolara. Nismo mogli više da izdržimo. Ispunili smo sve obaveze prema MMF, obavestili ih – rekao je Vučić i naglasio da to nije kraj Železare.

– Nismo izgubili bitku i rat, koji ćemo dobiti – zaključio je.

On je istovremeno najavio javni poziv već u ponedeljak i to za potpisivanje mednadžerskog ugovora, jer „nismo sposobni da vodimo profitabilno, nismo nikada umeli da napravimo nabavku kako treba i prodaju kako treba“.

– Javnim pozivom pokušaćemo da dobijemo najbolje ljude u svetu – naveo je premijer.

On očekuje da krajem marta Železara počne da radi povećanim kapacitetom, a da do kraja godine bude pokrenuta druga peć.

Radnici ostaju

Svi radnici ostaju na svojim radnim mestima i uslov u našem javnom pozivu za menadžere biće da svi radnici ostaju na svojim radnim mestima – naveo je Vučić.

On je dodao da je do poslednjeg trenutka molio da nam se izađe u susret, da imamo pravo supotpisa, samo da možemo da kontrolišmeo način trošenja sirovina, odnosno da li će ići po kakvoj ceni nabavke i prodaja čelika.

– Dobili smo odgovor da to prihvataju, tražili smo za svaku transakciju za preko 500.000 dolara. Dobili smo odgovor na dva miliona dolara. Nismo mogli više da izdržimo. Ispunili smo sve obaveze prema MMF, obavestili ih – rekao je Vučić i naglasio da to nije kraj železare.

Ova solucija ne znači zaustavljanje privatizacije, do nje mora doći, a ovo je prelazni put do konačnog rešenja, naglasio je premijer.

„Pokušaćemo da dobijemo najbolje ljude“

Premijer je rekao da će Vlada Srbije već od ponedeljka putem javnog poziva naći menadžerski tim, odnosno angažovatiu najbolje ljudi koji će znati da upravljaju Železarom, a krajnji cilj je da druga peć bude pokrenuta krajem godine.

Jedina ozbiljna ponuda

Vučić je rekao i da Vlada Srbije nema zbog čega da se kaje navodeći da je ponuda Esmarka bila jedina ozbiljna i da ne mogu da se kaju za nešto što su radili i pokušavali da urade.
– Analiziram šta smo to pogrešili ali ne ne mogu da vidim – naveo je premijer i dodao da je Vlada tražila način da dogovor sa Esmarkom prihvati.

Javnim pozivom pokušaćemo da dobijemo najbolje ljude u svetu, naveo je premijer, dodajući da očekuje da krajem marta železara počne da radi povećanim kapacitetom, a da do kraja godine bude pokrenuta druga peć.

– To je naš cilj i za to ćemo se boriti – rekao je premijer, napominjući da se onaj ko se bori na kraju mora biti nagrađen.

Za zaposlene najvažnije da nastave da rade

Predsednik Nezavisnog sindikata Železare Smederevo Siniša Prelić rekao je da je zaposlenima najvažnije što će nastaviti da rade.

Ponuda bez ekonomskog opravdanja

Rukovodilac za pružanje savetodavnih usluga KPMG, privatizacionog savetnika Vlade u slučaju Železare, Boris Milošević objasnio je da je njihovo mišljenje bilo da se ide na proglašenje tendera neuspešnim, jer nije bilo moguće naći ekonomsko opravdanje da se komisiji i Vladi predloži zaključenje ugovora.
Druga solucija, javni poziv za izbor menadžmenta, prema njegovim rečima, trenutno se čini manje rizičnom.
– Smatramo da to ne znači zaustavljanje privatizacije, jer ona mora da se dogodi. To je prelazni put do konačnog rešenja. Suštinska promena vlasništva, načina rukovođenja i dobijanje zdrave železare je cilj – poručio je Milošević.

– Za nas je u ovom trenutku najbitnije što je Vlada rekla da ćemo nastaviti da radimo. Uveren sam da će vlada učiniti sve kako bi se našlo rešenje za Železaru – rekao je Prelić dodajući da je bio uključen kao predstavnik zaposlenih u rad komisije i da je bio svedok svih dešavanja.

Ocenivši da su Vlada i premijer učinili sve kako bi Železara mogla da nastavi sa radom, Prelić je poručio da će im se radnici odužiti time što će nastaviti da proizvode kvalitetan čelik.

Pregovori su trajali više od 20 dana i trebalo je da jutros budu završeni. Ali je noćas stigla kontraponuda od Esmarka. Umesto najavljene sednice Vlade, razgovori su nastavljeni i danas u toku dana.

Na pregovorima su bili i gradonačelnik Smedereva, članovi Komisije za privatizaciju Železare Smederevo kao i KPMG, koji je privatizacioni savetnik.

Danas ističe i rok koji je MMF dao Srbiji da se reši pitanje smederevske Železare.

Esmark je 15. februara dao Vladi Srbije kontraponudu, da bi jutros stigla nova ponuda te kompanije.

Na pitanje kakav će uticaj neuspeh tendera imati na dogovor s MMF-om, Vučić je podsetio da od dolaska ove vlade nijednom nije oborne kreditni rejting i da je i ova odluka doneta u roku.

On je rekao da će MMF-u biti lakše posle ove odluke, a da curenja novca više neće biti.

– SA MMF-om je sve u redu, 23. ćemo dobiti aranžman, ali to ne znači da smo rešili problem Železare – rekao je Vučić

Što smo pomagali, pomagali smo 

Odgovarajući na pitanje novinara, Vučić je rekao je 90 odsto obaveza Železare prema državi Srbiji i da, ako neko treba da se pita, onda je to država.
Upitan šta će biti sa državnom pomoći, premijer je kazao da Vlada Srbije ne misli da Železaru ostavi na ovom nivou proizvodnje i zato im se, kaže, žuri.
„Nasledili smo praznu halu bez sirovina, a sada u Železari imamo sirovine u vrednosti od 170 miliona dolara. To je ogromno bogatstvo“, rekao je Vučić.
A na pitanje o pomoći države Železari u budućnosti, Vučić je rekao:
„Ono što smo pomagali, pomagali smo“.

Prema našim informacijama, „Esmark“ je tokom pregovora koji traju već 20 dana odbio nekoliko predloga Vlade koji bi garantovale rad Železare na duže vreme.

Pregovori Vlade Srbije s rukovodstvom Esmarka počeli su 27. januara jer je ta kompanija jedina dala ponudu za kupovinu 80,01 odsto kapitala Železare, na tenderu koji je otvoren 9. januara.

Pregovori su najpre vođeni u Beogradu, a završne razgovore u sedištu Esmarka u Pitsburgu od 12. februara predvodio je ministar finansija Srbije Dušan Vujović.

Sa Esmarkom je pregovarano o 30 elemenata važnih za ugovor koji su se odnosili na obaveze obe strane i garancije za nastavak proizvodnje i zaposlenost u Železari.

Kirbi: Dogovor sa Esmarkom propao zbog lošeg tržišta čelika

Kirbi: Dogovor sa Esmarkom propao zbog lošeg tržišta čelikaIzvor: Tanjug/Danilo Peternek

Ambasadodr SAD u Srbiji Majkl Kirbi kaže da su nepovoljne prilike na tržištu čelika ključni razlog zbog kojeg nije postignut sporazum sa Esmarkom o prodaji Železare Smederevo.

„Esmark nije bio siguran da će čelika biti dovoljno kao i da će biti dovoljno garancija koje bi pružila Vlada Srbije u tom pogledu, pa prema tome nije postignut taj sporazum. To je potpuno razumljivo u postojećim okolnostima”, ocenio je Kirbi odgovarajući na pitanja novinara posle predavanja studentima i profesorima Fakulteta „FIMEK“ (Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment), pri Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu.

Ambasador Kirbi podsetio je da je kompanija „US Steel“ ranije kupila Železaru Smederevo pa proizvodila, a kasnije je ponovo prodala i to za jedan dolar Srbiji.

„Svakako da Srbija ne želi ponovo da se nađe u sličnoj situaciji“, rekao je ambasador Kirbi.

On je dodao da je situacija na tržištu čelika u Evropi i svetu u ovom trenutnu vrlo nepovoljna i naveo primer kompanije Mital koja je, kako je rekao, imala ogromne gubitke – veće od 900 miliona dolara. Naveo je i kompaniju Krup koja je takođe najavila da će imati velike gubitke.

U trenutku koji nije povoljan za proizvodnju čelika, Esmark je najavio da će povećati svoju proizvodnju, rekao je američki ambasador i napomenuo da bi to u stvri trebalo da znači podizanje na nivo od 1,5 miliona unci, što je obim koji Evropa u ovom trenutku ne može da izdrži, odnosno da kupi, objasnio je Kirbi.

On je napomenuo da je svakoj privatnoj kompaniji zarada u osnovi, a tržište ponekad, kako je rekao, ne dozvoljava da to bude ostvareno. „Mislim da su u stvari prilike na tržištu bile razlog zašto je došlo do ove situacije sa Esmarkom“, rekao je Kirbi.

21.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari svakodnevno napadaju Srbe, rade na sistemskom organizovanju ORUŽANIH JEDINICA na Kosovu i Metohiji! „Svet“ gleda i zatvara oči pred pretnjom koja se širi kao KANCER nad SVETOM! MOŽDA NAS POJEDE ALI SIGURNO TU NEĆE STATI !!!


Učestali napadi na Srbe u Kišnici

U Kišnici, nadomak Gračanice, sve su učestaliji napadi na imovinu Srba. Poslednji incidenti dogodili su se juče, kada su kamenovane kuće porodica Krstić i Trajković.Kišnica 

Predsednica Lokalnog odbora za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac Snežana Jovanović kazala je da se poslednji napad na Srbe u Kišnici desio juče kada su polomljena stakla na automobilu Dejana Krstića i bačene kamenice na kuće porodica Krstić i Trajković.

“U Kišnici su u poslednje vreme sve učestaliji napadi, u pitanju je albanska omladina koja baca kamenice na imovinu srpskih porodica, bilo da je pokretna ili nepokretna imovina u pitanju”, kazala je Jovanovićeva.

Ona je dodala da su svi napadi prijavljeni policiji ali da se, osim uviđaja, detaljnija istraga nije sprovodila.

“Nije u pitanju samo materijalna šteta, već pritisak i zastrašivanje kojima su izloženi Srbi koji su u Kišnici manjina”, kazala je Jovanovićeva.

Lokalni odbor za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac obavestio je o ovim incidentima opštinski Odbor za javnu bezbednost i OEBS.

Đurić: Interes stabilnost na Kosovu

Veliki interes Srbije je da na Kosovu postoji stabilnost i bude uspostavljena vladavina prava, koje je, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, u ovom trenutku manje nego pre Briselskog sporazuma.Marko Đurić

Đurić se danas sastao sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Švedske, direktorom za politička pitanja Torbjernom Solstremom, načelnikom odeljenja za pitanja EU proširenja Olom Sveninsonom i ambasadorom Švedske u Beogradu Kristerom Aspom.

Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju oni su u Palati Srbija razgovarali o procesu evropskih integracija, dijalogu Beograda i Prištine i podvukli izuzetan značaj punog sprovođenja dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma.

Đurić je, kako je saopšteno, istakao da je prioritet srpske zajednice na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština i izrazio očekivanje da će se nakon konstituisanja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa.

Tahiri na sednici vlade ponovo: Građani Republike Kosovo, u prolazu kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo

21.11. 2014, 13:12

Na jučerašnjem zasedanju kosovske vlade, šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri, obavestila je članove ove vlade o ishodu nedavnog dijaloga sa Beogradom u Briselu, postignutom sporazumu o oficirima za vezu, te proširenog sporazuma o slobodi kretanja, kao i o sporazumu o energetici i naglasila da će građani Kosova tranzitne prelaze na srpskim granicama moći da koriste, „isključivo sa dokumentima Republike Kosovo,“ što su srpski zvaničnici ranije demantovali. U javnosti, takođe, još uvek nema reakcija ni lokalnih zvaničnika, kao ni iz Beograda o  prekjučerašnjem osnivanju društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok na vanrednoj sednici SO Zubin Potok, kojoj je prisustvovao i srpski oficir za vezu u Prištini, Dejan Pavićević. Ova kompanija će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i ubrzo će biti registrovana po kosovskim zakonima.
„Želela bih da objasnim građanima da se tranzit kroz Srbiju vrši sa ličnim dozvolama države Kosovo, kao što imaju recipročno pravo i građani Srbije da uđu na teritoriju države Kosovo. Međutim, građani Republike Kosovo, kada prolaze kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo, odnosno, da ih koriste za svoje putovanje. Ovo objašnjenje dajem jer je na medijma bilo dezinformacija od strane zvaničnika Srbije,“ izjavila je Tahiri. U saopštenju sa ove sednice, međutim, nema navoda o tome da li je Tahiri govorila i o potvrdama – ‘verifikacijama građana’, koje će izdavati MUP Republike Srbije na administrativnim prelazima za građane sa kosovskim dokumentima.
Ona je takođe najavila da se sa Evropskom unijom intenzivno radi na izgradnji stalnih objekata IBM-a, kao i na sprovođenju sporazuma o energetici, što su srpski zvaničnici takođe ranije demantovali.
„Primećuje se veće interesovanje Srbije za dijalog. Mislim da je veoma povezan sa poglavljem 35, koji je sada već postao uslov za Srbiju, jer je put Srbije ka EU uslovljen odnosima sa Kosovom i normalizacijom međudržavnih odnosa sa Kosovom,“  rekla je Tahiri.
Razjašnjenje  Edite Tahiri za članove kosovske vlade usledilo je samo dva dana nakon što je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici,držeći u ruci srpski pasoš, rekao da je to jedini pasoš sa kojim, „naši građani srpske i albanske nacionalnosti mogu da putuju sa teritorije Republike Srbije.“ On je tada i objasnio da će, umesto kosovskog pasoša, građani Kosova kroz Srbiju moći da prolaze uz ličnu kartu Privremenih institucija u Prištini, ili tzv. UNMIK ličnu kartu i to tako što će im se na administrativnim prelazima izdavati potvrda MUP-a Republike Srbije, kojom se ‘verifikuje’ identitet građanina, koji će koristiti tokom putovanja kroz Srbiju i sa kojom će takođe izlaziti iz Srbije ka drugim zemljama, a da nikakvi pasoši ne dolaze u obzir.
Inače, i na pasošu i na ličnoj karti koji se izdaju na Kosovu, naznačeno je da ova dokumenta izdaje „Republika Kosovo,“ a da je državljanstvo „Kosovar“.
A razjašnjenje sa srpske strane usledilo je nakon što je prvobitna izjava Edite Tahiri o tome da će građani Kosova od 16. novembra moći sa kosovskim pasošima da izlaze sa graničnih prelaza u Srbiji u proteklim danima preplavila Internet portale i društvene mreže, što je bio razlog i za druge srpske zvaničnike da oštro demantuju tu vest u više navrata ovih dana.
Što se tiče sporazuma o energetici, sa srpske strane još uvek nema reakcija u javnosti nakonprekjučerašnjeg formiranja društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok, kompanije koja će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i koja će ubrzo i biti registrovana po kosovskim zakonima, o čemu je za sada javio samo naš portal, a preneli pojedini kosovski mediji. Kompanija je prekjuče osnovana tokom vanredne sednice ove opštine, uz učešće svih 18 odbornika, uključujući i albanske, kao i srpskog oficira za vezu Dejana Pavićevića koji je rekao da se kompanija osniva u skladu sa Briselskim sporazumom. Istoga dana je u ovoj opštini boravio i direktor Kancelarije za KiM, obilazeći povratničku porodicu u jednom od sela.
Dosadašnja jedina kompanija za snabdevanje, distribuciju i naplatu električne energije na Severu Kosova jeste elektrodistribucija Republike Srbije – „Elektrokosmet“.

Oružane snage Kosova do kraja godine

19. 11 2014, 12:16

Prema pisanju kosovskog lista „Kosova Sot“, a prenosi portal „Tribuna“, glavni ljudi u kosovskom ministarstvu za bezbednost smatraju da se zbog kašnjenja u formiranju institucija na Kosovu i produžavanja političke krize odugovlači i proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova (OSK).

Ipak, dosadašnji ministar ovog ministarstva, Agim Čeku, smatra da će se Oružane snage Kosova formirati do kraja godine. Sa druge strane, stručnjaci za bezbednost na Kosovu krive aktuelnu politiku, zbog čega se u kosovskom parlamentu letos nije uspelo da izglasa ustavni amandman kojim bi se vojsci Kosova dao i ustavni legitimitet.
Povezan članak:

Za izglasavanje ustavnih promena u vezi sa vojskom, potrebni su i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada tražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

Agim Čeku je ranije u avgustu rekao za drugi kosovski list „Zeri“, da čak i ako ne bude došlo do ustavnih izmena, Kosovske oružane snage neće ostati ”marginalizovane”. Po njegovim rečima, postoji plan ”B” za razvoj ove vojske bez diranja u ustav, ali uz promenu zakona.
”Ukoliko se bude jasno videlo da ne može da se prevaziđe prepreka, mi smo radili i na planu ‘B’, što znači da nećemo menjati Ustav zbog nedovoljnog broja glasova, već ćemo samo promeniti zakone kako ne bi bili u suprotnosti sa Ustvom,” rekao je tada Čeku.

Kako je stvorena Vojska Kosova: od Drenice do NATO komande

21.11.2014, 12:40

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Kosovo je na pola koraka od osnivanja svoje Armije. Preostalo je još ‘otvaranje’ kosovskog Ustava, izmena članova, kojim će se i zvanično verifikovati transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. U sedamnaestogodišnjem procesu stvaranja kosovske vojske mnogo je cigli ugrađeno, uglavnom uz pomoć međunarodne mašinerije. Izvođači radova, kosovski  Albanci, udarnički su radili.

Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a kosovskoj gerili, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS) ’99, potom – transformacijom u Kosovske bezbednosne snage (KBS) 2008, i sada, u samom finišu – iščekivanju proglašenja Armije Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spašavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ovesnage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Transformacija poruka je podrazumevala i prvobitne demantije Zapada da će Kosovo imati svoju Armiju, pa sve do najnovije izjave američke ambasadorke na Kosovu da je vlada Kosovaispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage OSK.

Što se tiče srpske Armije, ona je na Kosovu razgrađena još 1999. Cigle iz te demontirane tvrđave su spakovane na kamione i tenkove juna ’99, i transportovane u još manju Srbiju. Današnje mlade generacije kosovskometohijskih Srba ne znaju ništa o duhu srpske vojske. Bez obzira na sentimente, njihovim očima su bliskije uniforme vojnika KFOR-a, nego uniforma srpskog vojnika. Posle mnogo decenija, narodna i porodična svetkovina Rado ide Srbin u vojnike  zamenjena je proslavom punoletstva.

Kumanovski sporazum i rezolucija SB UN 1244

Nakon 78 dana bombardovanja tadašnje Jugoslavije, vojno-tehnički, tzv. Kumanovski sporazum, potpisali su na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, general VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović sa jedne, i general NATO-a, Majkl Džekson, sa druge strane.

Federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju, što je podrazumevalo redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, policijske jedinice – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koju grupu, ili pojedince koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su zone vazdušne (ZVB) i kopnene bezbednosti (ZKB), 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije.

Iako su potpisnici VT sporazuma ukazali i na to da je dogovoren povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, a da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog, jedna od najbitnijh odredbi Kumanovskog sporazuma koja u medijima nije spominjana, jeste član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Rezolucija SB UN 1244

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti OUN da 10. juna 1999.godine usvoji Rezoluciju 1244, kojom se uspostavljaju i nadgledaju privremene institucije autonomne samouprave – do političkog rešenja, te prenošenje nakon osnivanja tih institucija -svojih administrativnih odgovornosti uz nadgledanje i podršku konsolidovanju kosovskih lokalnih privremenih institucija i ostalih aktivnosti izgrađivanja mira. Rezolucija je takođe planirala demilitarizovanje osoblja vojske SRJ, ali i povratak dela osoblja za četiri funkcije (uključujući i čuvanje manastira) koje će biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti, a ograničene su na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade, kao i povratak izbeglica.

UNMIK je preuzeo upravljanje nad Kosovom, dok se sa druge strane u rezoluciji potvrdila privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i drugih država u regionu.

Rezolucije je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.

Krucijalni delovi rezolucije 1244 za Srbiju i srpsku zajednicu nisu ispunjeni ni danas. Razgovori o povratku određenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije na KiM-u nisu ni započeti, odnosno zaboravljeni su do te mere da će vam mnogi međunarodni predstavnici, ali i političari iz Beograda, u privatnom razgovoru reći da je neukusno tako nešto i pominjati; kontrola vazdušnog saobraćaja nije vraćena organima SRJ, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a nije ni uspostavljeno bezbedno okruženje za povratak izbeglica i prognanih. Te tačke rezolucije u bukvalnom smislu reči ostale su do danas mrtvo slovo na papiru.

‘Demilitarizacija’ OVK u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS)

UNMIK i NATO su 14. jula ‘99 utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK, da bi potom imenovali Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) koja će preuzeti centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom 1999/8 Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus, a februara 2000, započet program IOM-ove obuke članova OVK za prijem u KZK, nakon što je od 23. jula, do 30. novembra ’99 registrovano 25.723 demobilisanih boraca OVK, a iste godine, u septembru, počelo i formiranje Kosovske policije obukom prve generacije od 176 kandidata, takođe mahom iz redova OVK.

KZK je tako postao ‘nova organizacija’ za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća koje bi pogodile stanovništvo i teritoriju Kosova, sprovođenje operacija potraga i spašavanja ljudi; pružanje pomoći zajednicama i obnavljanje infrastrukture i pomaganje UNMIK-u i KFOR-u. Planovi su uključivali 3000 redovnih pripadnika i 2000 rezervista, dok je 10% od ukupnog broja mesta u KZK-u, rezervisano za civilne kandidate koji bi trebalo da obuhvati i manjine.

‘Demilitarizacijom’ OVK izvršen je njihov prelazak u KZK i KPS i to zajedno sa celokupnom prethodnom OVK strukturom. Tako je bivši oficir jugoslovenske vojske Agim Čeku, kasnije jedan od vodećih komandanata OVK i jedini školovani oficir u kosovskoj gerili, postao komandant KZK-a; ‘oficiri’ OVK-a postali su oficiri KZK-a, dok je ne mali deo bivših pripadnika OVK  prešao u kosovsku policiju, gde su neki od njih imali vodeće uloge. Uticaj OVK je i u civilnom delu posleratnog života među kosovskim Albancima ostao dominantan, kao okosnica najsnažnijeg simbola borbe za slobodu u njihovoj novoj istoriji, ali i subjekat u raspodeli političke i ekonomske moći.

OVPMB i ONA
Demilitarizacija je trajala nekoliko godina, a da nikada nije suštinski sprovedena. KFOR se povremeno ‘hvalio’ akcijama zaplene, odnosno predaje oružja, dok je siromašna statistika predatog oružja jasno ukazivala da su privatni magacini i dalje puni.
Dobar deo naoružanja završio je u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sukobi sa Kosova su se 2000, prelili na jug Srbije; mnogi su videli transformaciju OVK u OVPMB – Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ovi sukobi su obustavljeni 2001, nakon munjevite reakcije tadašnje srpske vlade koja je  formirala Koordinaciono telo za jug Srbije, ali i usled nedostatka podrške velikih sila ovoj oružanoj formaciji. Sukob se sa juga Srbije  iste godine prelio u severozapadni deo Makedonije, i to pod vođstvom nove oružane albanske formacije, Oslobodilačke nacionalnce armije – ONA, a okončan je kada se umešala međunarodna zajednica i sela dve strane za pregovarački sto. Ključna tačka tzv. Ohridskog sporazuma iz leta 2001, bilo je uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog jezika u mestima u kojima Albanci čine barem 20% od ukupnog stanovništva.
Kontroverze

Srpska strana je sve vreme optuživala prvo OVK, potom KZK i KPS da se radi o terorističkoj organizaciji, odnosno osobama koje su počinile ozbiljne ratne zločine i sprovodile kriminalne aktivnosti, pre svega nad Srbima, Romima i svojim političkim neistomišljenicima – ubistva, kidnapovanja, vađenje i trgovina organima, trgovina belim robljem i narkoticima. U Srbiji je 1998.godine objavljena tzv. Bela knjiga u kojoj je kroz konkretna imena i podatke objašnjena sprega između terorizma, kriminala i politike na Kosovu u stvaranjudruge albanske države u Srbiji.

Još krajem novembra 1997. godine Stejt department je UČK proglasio za terorističku organizaciju da bi već sledeće godine istu uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video snimak američke podrške OVK iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji Specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo, Ričard Holbruk, sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.

Albansko pitanje je zvanično internacionalizovano u novembru 1997, kada su se tri maskirana lica OVK pojavila na sahrani ubijenog nastavnika Halita Gecija u Drenici, pozdravljena od strane hiljade okupljenih Albanaca, da bi potom usledilo i prvo saopštenje za javnost, sa potpisom OVK.

I KZK i KPS su takođe pratile kontraverze. Neki od članova KPS-a su se povezivali sa korupcijom, spregom sa lokalnim kriminalnim grupama, švercovanjem oružja i etničkom diskriminacijom, dok su KZK pratile još ozbiljnije optužbe. U novembru 1999. OEBS je u svojim izveštajima prijavio prve zločine koje su počinili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Potom su i UN ukazale na umešanost nekih članova korpusa u atentate, koji su imali terorističku matricu na Kosovu.

Srpski policijski izveštaji su i dalje beležili aktivnost oružanih grupa na Kosovu i Metohiji usmerenih ka zastrašivanju i proterivanju preostalih Srba, ali i ka eliminaciji svedoka ratnih zločina koje je počinila OVK. Oni su ove aktivnosti jasno dovodili u vezu sa nekadašnjim članovima OVK, a potom visokim oficirima u KZK-u. Sami obaveštajci KFOR-a su takođe u svojim izveštajima potvrđivali iste informacije.
Jedna od najtežih optužbi ticala se povezanosti KZK-a sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom – ANA, formacijom koja se pojavila nakon rata na Kosovu, u prisustvu međunarodnih snaga. Dok su u javnost stizale vesti o maskiranim grupama koje presreću automobile i građane, kao i saopštenja za štampu sa potpisom ove organizacije, međunarodni predstavnici su demantovali postojanje ove formacije.

Ipak, u  aprilu 2003. godine, 12 oficira KZK-a je osumnjičeno za umešanost u miniranje železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, kada su i poginula dva pripadnika ove formacije usled pogrešnog rukovanja eksplozivom, a ANA izdala saopštenje, preuzevši odgovornost za ovaj bombaški napad. Tadašnji šef UNMIK-a, Majkl Štajner je potom suspendovao dvojicu visokih oficira KZK-a, Rahmana Ramu i Nuredina Ljuštakua zbog sumnje da su učestvovali u ovoj akciji, ali i zbog sumnje da su povezani sa tom terorističkom organizacijom.

U maju 2004, novi šef UNMIK-a, Hari Holkeri je u svom saopštenju, međutim, naveo da je istragom utvrđeno da ne postoji osnov za krivično gonjenje osumnjičenih u tom slučaju.

Nekoliko godina kasnije, Rahman Rama je postao general KBS, danas je on general-major, Nuredin Ljuštaku je takođe postao oficir u istoj organizaciji, ali je on nedugo potom podneo ostavku nezadovoljan načinom kadrovske politike u KBS.

Kosovske bezbednosne snage – jedan korak do kosovske vojske

Iako su međunarodni predstavnici i nekoliko godina nakon formiranja KZK-a oštro u javnosti demantovali bilo kakvu mogućnost njegove transformacije u oružane snage, nakon usvajanja Ustava Kosova 4.marta 2008. godine, a po prethodnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, KZK je raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Ustav je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija, koji se takođe bavio formiranjem Bezbednosnih snaga.

Na pomenutoj sednici, ministar KBS-a zatražio je i da se posebnom odlukom vlade formira fakultet pri Univerzitetu u Prištini, na kojem će se vršiti obučavanje komandnog kadra. Čeku je tada rekao da je najava osnivanja Oružanih snaga Kosova obavljena u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i ostalim strateškim faktorima, a da je provera celokupnog sektora bezbednosti urađena pod supervizijom savetodavnog tima NATO-a.

Odluci o osnivanju KBS prethodili su sastanci Saveta za bezbednost Kosova na kojima je prihvaćena analizaStrateškog sagledavanja sektora bezbednosti na Kosovu. Tokom ovih sastanaka identifikovane su realne potrebe Kosova i njenih građana, kao i kapaciteti svih institucija u oblasti bezbednosti.

Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009, osnovan je KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.

Međunarodni predstavnici su i ovoga puta naglasili da KBS nisu vojne snage u punom značenju te reči, većdobrovoljne, multietničke, lako naoružane bezbednosne snage pod demokratskim i civilnim nadzorom, a da jedina misija KBS-a jeste izvođenje operacija civilne zaštite na Kosovu, pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih i drugih nepogoda.

Suštinski, kosovski Albanci su poslali jasnu poruku, baš kao i na sahrani ubijenog učitelja 1997. godine – da imaju svoju vojsku.

Živa diplomatija Ministarstva KBS

Samo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga u protekle dve godine bilo je najaktivnije u svojim međunarodnim ‘diplomatskim’ aktivnostima, uspostavljajući i jačajući saradnju sa ministarstvima odbrane različitih zemalja, čime je praktično Kosovo radilo na uspostavljanju legitimiteta svoje državnosti i vojske.

Ovo ministarstvo je od 2009. pa sve do sada, potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom; bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Predstavnici ministarstva sastajali su sa ambasadorima gotovo svih zemalja na Kosovu, ali i sa predstavnicima ministarstava odbrane Crne Gore, Portugala, Slovenije, Albanije, Turske, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske, Latvije, Japana, kao i oficirima vojne akademije Holandije.

Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om; Agim Čeku se sastajao sa admiralima NATO-a, ambasadorom SAD-a u NATO-u, delegacijom oružanih snaga Amerike, generalom američke nacionalne garde, sekretarom za operativu u štabu NATO-a, specijalnom predstavnicom sekretara NATO-a za pitanje žena, mira i bezbednosti, direktorom Međunarodnog vojnog osoblja za Operacije u NATO-u, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, itd.

Agim Čeku je sa svojim saradnicima posećivao i senat u Ajovi, Pentagon, Stejt Department, kao i mnoge međunarodne samite o bezbednosti, dok su se kontigenti KBS-a obučavali u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontigente KBS-a su podučavale Nacionalne garde Ajove i vojska Turske.

Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu. Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za 4 miliona evra. (Budžet vojske Srbije za ovu godinu je oko 60 milijardi dinara, što čini oko 515 miliona eura).

Za sada nema javno dostupnih informacija da su se predstavnici KBS-a sastali sa predstavnicima Vojske Srbije. Međutim, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Džehaj, tvrdi da će se u svetlu Briselskog sporazuma uvesti i saradnja Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi se saradnja Prištine i Beograda poboljšala. „Kosovske bezbednosne snage bi uskoro trebalo da preuzmu vojni mandat na Kosovu i, u nekoj kasnijoj fazi, odgovornost od KFOR-a. Potencijalna saradnja te dve institucije (VS i KBS, prim. red.) je od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost u regionu,“ rekao je Džehaj za SETIMES januara ove godine, komentarišući susret komandanta KFOR-a, Salvatora Farine, sa generalom Vojske Srbije, Ljubišom Dikovićem.

Reakcija NATO-a, SB UN i SAD na osnivanje Oružanih snaga Kosova – OSK
Nakon sada već čuvene martovske sednice kosovske vlade, iz Ujedinjenih nacija nije niti demantovano, niti potvrđeno da li osnivanje Oružanih snaga Kosova krši još uvek pravno važeću Rezoluciju 1244. Iz ove organizacije su reagovali tako što su podsetili da rezolucija 1244 ostaje na snazi, te da su obavešteni o odluci Vlade Kosova o transformaciji KBS-a u vojsku, ali da opet podsećaju da mandat za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu nastavlja da bude u nadležnosti KFOR-a.

Zamoljen da objasni kako gleda na činjenicu da je rezolucija 1244 SBUN i dalje na snazi i da zato Kosovo ne može da ima vojsku, prethodni zapovednik KFOR-a, Folker Halbauer, rekao je: „Postoje najmanje dva sveta – jedan je svet rezolucije UN 1244, u kojem živi KFOR i obavlja svoj zadatak, sa ciljem da  nepristrasno i bez predrasuda podržava pozitivni razvoj na Kosovu. Rezolucijom 1244 SBUN je utvrđeno da Kosovo prvobitno ne može da ima vojsku. A drugi svet jeste stvarnost koju ne može da se ignoriše – to je nezavisnost Kosova.“
NATO se još uvek nije konkretno oglasio po pitanju formiranja vojske Kosova, ali je komandant KFOR-a, general-major Salvatore Farina, 23. aprila 2014, nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Crne Gore, Draganom Samardžićem i komandantom KBS, Kadrijem Kastratijem, rekao da NATOpodržava KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, ali ne odlučuje o strukturi, mandatu i misiji tih snaga, jer je to u nadležnosti domaćih kosovskih institucija.
SAD su nedavno – 29. aprila, preko svoje ambasadorke na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, zvanično potvrdile da podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova. “Vlada Kosova je ispunila sve obaveze vezane za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage,” rekla je Džejkobson, dodavši da ne isključuje mogućnost da će i manjine podržati formiranje OSK-a.
Članovi kosovskog ustava i predstavnici manjinsikih zajednica

Kosovo sada radi na promeni devet članova Ustava da reguliše mandat i zadatke oružanih snaga. Iako je Hašim Tači izjavio da se sa delom ustavnih promena počinje odmah, ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika.

Ustavni sud Kosova je dao ocenu – nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici. Oni traže da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu. Za ustavne promene je inače nephodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Paradoksalno, snaga srpskih poslanika se time po prvi put osetila u ovom parlamentu.

Poslanica Rada Trajković je više puta izjavljivala da niti ona, niti poslanici iz njene stranke, hoće da glasaju za formiranje vojske Kosova, te da to neće učiniti čak i ako bude produžen mandat rezervisanih mesta.

„Ne, rezervisana mesta nisu bila uslov Srba da glasaju za Oružane snage. Ja ne mogu da govorim u ime svih, ali ja neću glasati za vojsku Kosova, čak i ako mandat rezervisanih mesta bude produžen,” izjavila je Trajković danas kosovskim medijima. Istovremeno, kosovski mediji su preneli da partije Slobodana Petrovića i Nenada Rašića traže dva dopunska mandata za rezervisana mesta u zamenu za glas za osnivanje vojske Kosova, te da su nešto fleksibilnije po ovom pitanju turska u bošnjačka manjina. Potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić je u razgovoru za naš portal pre par dana na pitanje da li će svojim glasom podržati formiranje OSK ukoliko dobiju rezervisana mesta, rekao: “Ja na to mogu da odgovorim samo ukoliko i kada mi to ponude.”

Konačno, nakon više neuspelih pokušaja da se na sednici parlamenta razmotre ustavne promene u vezi sa formiranjem vojske Kosova, te nakon višednevnih međusobnih sastanaka vodećih političkih partija, sastanaka sa američkom ambasadorkom na Kosovu, kosovski parlament je juče raspušten kao nefunkcionalan i Kosovo se sada sprema za vanredne izbore. Kosovski premijer Hašim Tači je neposredno pred raspuštanje kosovskog parlamenta, rekao da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji. Tači je prethodno i najavio mogućnost da se formiranje OSK-a i pitanje rezervisanih mesta za manjine ostavi za naredni saziv Skupštine.

Reakcija Srbije  

U poslednjem polukoraku sedamnaestogodišnjeg marša do cilja – proglašenju Oružanih snaga Kosova, reakcija Srbije je suštinski nevidljiva i ukoliko je ima – ona je neubedljiva.

Nakon odluke kosovske vlade da se KBS transformiše u OSK, tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN. Sednica još uvek nije održana.

Zvaničnici Republike Srbije istovremeno su podcrtali da je međunarodna zajednica dala čvrste garancije da je Sever Kosova i Metohije zona u kojoj ne može biti Kosovskih oružanih snaga, a da su te garancije date tokom pregovora o Briselskom sporazumu.

U medijima se povremeno pojavljuju spekulativne poruke i spisak lepih želja srpskih zvaničnika da kosovska vojska ne može da uđe na Sever Kosova do 2018. godine,  a da nakon 2018. to može da učini samo u slučajuvanredne situacije – u svrhu pomoći u slučaju prirodne katastrofe i to samo uz saglasnost predstavnika lokalne zajednice. Međutim, u javnosti se do sada nije pojavila nijedna pisana garancija, ili makar usmena od strane međunarodnih predstavnika da će to zaista i biti tako. Uostalom, zvanično opravdanje svih bezbednosnihformacija Kosova od ’99 bila je upravo mantra reagovanje u vanrednim situacijama.

Reagovao je i srpski predsednik Tomislav Nikolić koji je 1. maja, na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom za EU, Ketrin Ešton, kazao da se mora razgovarati o novim okolnostima poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. On je naglasio je da južna srpska pokrajina nije ni od koga ugrožena i stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska. “Ali, ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je to učinjeno sa policijom,” saopšteno je tada iz Nikolićevog kabineta. Ovu izjavu je u međuvremenu začinio i čuveni Milovan Drecun i ove nedelje sočno uzviknuo medijima da bi u slučaju formiranja Oružanih snaga Kosova, kosovski Srbi mogli da formiraju svoju vojsku.

Za to vreme, Kosovski Albanci s razlogom slave vojno strateško-taktičku operaciju, kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Srbima na Kosovu i Metohiji izgleda da preostaje jedino da sačekaju da vide koji će novi srpski poslanici glasati za Oružane snage Kosova, jer se one drugačije ne mogu ustavno-pravno osnovati.

Istraživački tim KoSSeva

Čedomir Antić: Ako je velika Albanija mit, zašto ruše Makedoniju?

19. 11. 2014, 11:46

Istoričar o razlozima zbog kojih su Albanci „štićenici“ zapada tokom dva veka: Vašington je podržao nezavisno Kosovo iz potrebe da hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države

ZAPADNE sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

POGAŽENA SAMOBITNOST SRBA U ALBANIJI

* Predstavnici Srba u Albaniji smatraju sebe jednom od najugroženijih manjina u ovoj zemlji. Šta pokazuju istraživanja vašeg Naprednog kluba?
– Mislim da je velika greška zvanične Srbije što sa Ramom raspravlja o statusu Kosova. Posebno, s obzirom na činjenicu da je Briselskim sporazumom Srbija ne samo faktički priznala nezavisnost, već je i odobrila integraciju severa u albansku državu. Kada Rama drži predavanje o Evropi i evropskim vrednostima i to poveže sa nezavisnošću Kosova, treba mu reći kakva su prava Srba u Albaniji. Srbi nemaju pravo da vrate svoja imena i prezimena, preti im novčana kazna ako se izjasne drugačije na popisu, nemaju svoje škole… Njihova kulturna samobitnost je odavno pogažena. Njih ne progone, zato što za tim više nema potrebe.

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države. Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane. Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

PALE “SVOJE“ TEKOVINE

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

Puno angažovanje SAD na Balkanu

21.11. 2014, 11:32

Novi direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu, Tomas Jazdgerdi, izjavio je danas da su SAD u potpunosti angažovane kada je reč o pružanju pomoći u rešavanju nekih dugotrajnih pitanja, odnosno nezavršenog posla na Balkanu.
Jazdgerdi je za „Glas Amerike“ rekao da Vašington podržava budućnost celog regiona „u okviru evroatlantske zajednice“.
Američki diplomata je naveo „ključna pitanja“ u kojima su SAD „u potpunosti angažovane“ i gde se „smatraju kredibilnim partnerom u regionu“.
Jazdgerdi je rekao da su to „pružanje pomoći u održavanju dijaloga Kosova i Srbije, davanje podrške Crnoj Gori da uradi stvari koje su potrebne da bi se pridružila NATO-u, podsticanje Grčke i Makedonije da reše spor oko imena, pomaganje Bosni i Hercegovini da postane funkcionalnija u odnosu na što sve ostalo izgleda malo lakše“.
Komentarisao je i rast ruskog uticaja u regionu i eventualne planove Vašingtona da se tome suprostavi, navodi američki radio.
„Mislim da to nije pitanje suprostavljanja ruskom uticaju, već pružanja podrške građanima u regionu da ostvare svoje aspiracije u pogledu integracije. To nam je veoma važno“, kazao je on.
Jazdgerdi je rekao da SAD nisu „protiv toga da zemlje održavaju odnose sa Rusijom i pojedine, kao Srbija, imaju istorijske i kulturne veze sa Rusijom“, ali da „ako želite da se pridružite evropskom klubu, što mislim da sve zemlje u regionu žele, onda moraju da donesu odgovarajuće zaključke i usklade svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska unija“.

„Bojkotujmo proizvode iz Srbije“

21. 11. 2014, 10:39 Izvor: Kosovapress

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog. Izvinjavamo se znog mogućih grešaka u prevodu)
Predsednik Poslovnog saveza Kosova, Agim Šahini, apelovao je na sve potrošače da bojkotuju srpske proizvode na Kosovu, kao i proizvode onih zemalja koje nisu priznale Kosovo.
U intervjuu za Kosovapress, Šahini, je rekao da će se kampanja, koja je počela 15. oktobra, nastaviti do 28. novembra, a do tada, kako je rekao Šahin, proizvođači će biti svesni lokalnih proizvoda.
„Glavni cilj kampanje, ‘Ja koristim domaće prozivode, a vi?’ jeste to da mi od 2003. godine svake godine imamo poslovnu nedelju, i uvek samo na Kosovu. Ove godine projekat se organizuje i u drugim državama, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Preševsku dolinu, kao i azijske zemlje, poput Turske, ostale zemlje Evropske unije u cilju promovisanja lokalnih firmi, domaćih proizvoda, podizanja nacionalne svesti, korišćenja obradivog zemljišta i domaćih prozivoda. Imaćemo priliku da podignemo nivo socijalne zaštite čitavog albanskog naroda, a drugo, uzećemo takođe učešće na stranim tržištima, jer su Kosovo i Albanija, ali i druge zemlje, preplavljene stranim proizvodima koje koriste potrošači,“ rekao je Šahini.
Kako je kazao, sa ovom kampanjom pozivamo sve kupce da koriste proizvode sa nacionalnom etiketom, proizvode naše države, a ne strane.
„Svest potrošača mora da se promeni. Žao mi je onoga što se desilo na fudbalskom terenu. I dalje se ne shvata da je fudbal igra – gde imate pobednika i gubitnika i kada neko pristane da igra, ne bi trebalo da bude dodatnih gubitaka, ili pobede. Tako su naši nacionalni fudbalski momci bili zlostavljani, maltretirani, pred očima predsednika Srbije, pred očima 3500 srpskih policajaca koji ih nisu zaštitili. Mislim, kako će se braniti neko ako bude otišao tamo,“ rekao je Šahin.
Tokom kampanje će se promovisati lokalna preduzeća na Kosovu i u inostranstvu.
„Ova kampanja će imati različite aktivnosti, promociju biznisa u mnogim zemljama, a na okruglim stolovima afirmisaćemo domaće proizvode, kao i univerzitet, jer su većina našeg stanovništva mladi koji su, statistički posmatrano, najveći potrošači i utiču na veću proizvodnju. Podizaćemo svest mladih i na kraju uraditi analizu, posle koje ćemo objaviti efekte kampanje. Prethodnih godina, imali smo uspeh jer smo nakon kampanja povećavali potrošnju domaćih proizvoda za preko 30 %,“ rekao je Šahin.
On smatra da je besmislen uvoz proizvoda koji na Kosovo ulaze bez ikakvih kriterijuma, kako je rekao, nije ni čudo da imamo mnoge bolesti koje su često neizlečive i koje su nastale zbog hrane ispod standarda. Kosovske državne institucije treba da vode više računa i da imaju veću kontrolu nad proizvodnjom lokalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.
„Kosovska preduzeća nisu mnogo prisutna na tržištu Albanije, zašto? Jer građani Albanije već dug niz godina koriste proizvode iz Grčke, Italije, Srbije, koji stižu preko različitih distributera i marketinga. U glavama ljudi usađeno je da su to proizvodi, a sa druge strane, našim proizvodima nedostaje nacionalna podrška,“ rekao je on.
Šahin je naglasio da potrošačka svest u Albaniji nije ista kao na Kosovu, te da zbog toga kosovski proizvodi nisu prisutni na albanskom tržištu.
„I te poslove pogađaju lični interesi i interesi kompanija, ali ćemo mi raditi mnogo više kako bi se povećalo korišćenje nacionalnih proizvoda, uključujući i konkurentnost cena,“ rekao je Šahin.
A čitav intervju, možete pogledati OVDE

„Tači je treći put pobedio“

„Politički lideri su pali na ispitu. Nivo političke elite je pao najniže“, kaže Aljbinot Maljoku osvrćući se na krizu nakon parlamentarnih izbora na kosovskoj poltičkoj sceni. Ranđel Nojkić smatra da su predstavnici Srba propustili još jednu šansu da se profilišu kao važan faktor.Randjel Nojkić i Aljbinot Maljoku u studiju RTV Kim

Politikolog Aljbinot Maljoku je u emisiji „Dogovor!?“ RTV Kim razdoblje od 10. juna do sklapanja koalicije između Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nazvao „mračnim periodom za Kosovo“.

Maljoku je istakao da je Isa Mustafa, koga su kada je došao na čelo stranke nazivali spasiteljom stranke, poslednjim potezima pokazao da mu nije previše stalo do stranačkih interesa.

„Njemu nije stalo do toga da ojača stranku, već mu je stalo do toga da spasi sebe“, kaže Maljoku.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić, smatra da je postizborna koalicija bila poprilično jaka i da je dogovor da Ramuš Haradinaj bude zajednički kandidat za premijera bio poprilično čvrst, ali da ga je prekršio lider DSK
„Tu nije bio dosledan gospodin Isa Mustafa. On je srušio taj blok. Onog trenutka kada su ostali iz bloka videli da on tajno pregovara sa drugom stranom, Haradinaj je objavio raspad bloka“, kaže Nojkić.

Maljoku je dodao da je jedini kao pobednik iz ove institucionalne krize izašao Hašim Tači koji je, kako kaže, sačuvao svoju poziciju.

„Ne može niko da spori da je on po treći put pobednik. U celom ovom procesu, ništa izgubio nije, jedini je, figurativno rečeno, čist sa papirima u smislu pobede. Dobio je glasove 8. juna i izdržao sve do juče…“, kaže Maljoku.

Ranđel Nokić je, govoreći o ponašanju srpskih predstavnika i njihovj poziciji na političkoj sceni Kosova rekao da oni nisu iskoristili istorijsku šansu koju su imali.

„Toliko se govorilo o jedinstvu Srba, o jedinstvu Srpske liste, a jedinstva uopšte nije bilo. Mogli ste videti kako je bilo navijanja iz jednog ili drugog bloka unutar Srpske liste. Zbog toga niko nije prihvatio odgovornost da izađe sa jednim zajedničkim stavom i kaže nego su čekali da im neko drugi ponudi rešenje“, naveo je Nojkić i istakao da nije sve izgubljeno, ukoliko srpski predstavnici zauzmu jasan stav.

Sa njim se slaže i Maljoku koji je kaže da je neutralnost Srba, koje ja je bila prisutna u poslednjih nekoliko meseci, neisplativa.

„Niko ne može uraditi posao za njih i u obavezi su da završavaju svoj deo posla. Uveren sam da je Srpske lista kao stranka i stranka gospodina Rašića stala na stranu, na primer, bloka i da su otišli kod američke ambasadorke da kažu mi ćemo ih podržati. Zbog privilegovanosti koje imaju zajednice na Kosovu i Ustav bi se promenio samo da se Tači sruši“, rekao je Maljoku.

„Srbi moraju da imaju svoj stav, nezavisno i od Beograda i od Prištine. Ne sporim da treba da imaju konsultacije sa Beogradom i da se dogovaraju. Treba da imaju jasan stav i da upućuju signale i jednima i drugima. Ako sedite i čekate da vam kažu šta treba da radite, pravite duplu grešku. Ako vi imate inicijativu i kažete ovo je dobro rešenje i donosi rezultate, uvažiće vas oni koji vas slušaju. Ovde je problem što niko nema inicijativu“, naglasio je Nojkić.

On je objasnio da se u redovima Srpske liste nalaze ljudi koji su ranije bili na važnim pozicijama, te da treba da snose odgovornost za svoje postupke.

„Srpska lista nije čista. Ako se bude češljala odgovornost po pitanju  privatizacije i kriminala, postoje ljudi koji su imali vrlo važne pozicije u celom tom procesu. Ako neko kaže tamo je bilo kriminalnih radnji, onda vi snosite i odgovornost“, rekao je Nojkić.

Rašić: Manji značaj Srba u budućoj vladi

Ministar za rad Nenad Rašić kaže da će formiranje koalicije između DPK i DSK “smanjiti neophodnost” da Srbi budu na visokim pozicijama u vladi.Nenad Rašić 

On smatra da će to nepovoljno uticati na rešavanje pitanja srpske zajednice.

Rašić je agenciji Beta rekao da će buduća parlamentarna većina i Vlada Kosova biti stabilni i bez mnogo unutrašnjih turbulencuija.

„Nažalost, kada je reč o srpskoj zajednici, sve to će značiti smanjenje neophodnosti Srba da budu na bitnim visokim vladinim funkcijama. Samim tim, najverovatnije, biće smanjen i broj ministarstava koja bi mogli da vode Srbi“, rekao je Rašić.

Dodao je da po Ustavu Kosova Srbima u novoj Vladi pripada bar jedno ministarstvo.

Rašić je naveo da je koalicija stranaka Hašima Tačija i Ise Mustafe dobrodošla zbog šireg političkog spektra i stabilinije političke odgovornosti na Kosovu.

Rašić je i predsednik parlamentarne Progresivne demokratske stranke (PDS) i poslanik u novom sazivu Skupstine Kosova.

Naveo je da postoji mogućnost da Srbi dobiju drugo ministarstvo u novoj vladi, ali to nije ekskluzivno pravo samo za Srbe, nego svih nealbanskih zajednica.

„Eventualna moralno-politička satisfakcija za srpsku zajednicu može da postoji u dobijanju mesta zamenika premijera, što bi, prema prethodnim iskustvima, bilo moguće. Ali, i eventualnim dobijanjem te političke fukncije Srbi opet neće imati iste pozicije, pa time ni mogućnosti da odlučuju kao što su mogli u odlazećoj vladi“, rekao je Rašić.

Rašić je podsetio da su Srbi u odlazećoj Vladi Kosova imali tri ministra, jednog zamenika premijera i to u većem delu mandata, kao I šest zamenika ministara, a početkom prošle godine Srbi su dobili I dodatnu poziciju državnog ministra.

On je kao pozitivno ocenio to što je nedavno odlazeća Vlada izdvojila oko 20 miliona evra za kapitalne investicije za sever Kosova, što, kako je rekao, uklazuje na rešenost da se stvore mehanizmi za integraciju svih zajednica na severu Kosova.

M. Bamije: Šef Euleksa obmanjuje kosovsku javnost

Bivša tužiteljka Euleksa Maria Bamije poručila je šefu te međunarodne institucije Gabrijeleu Meučiju da svojim izjavama obmanjuje kosovsku javnost, piše danas prištinski dnevnik „Koha ditore“Marija Bamije

 „Vi ste još jednom u saopštenju za medije obmanuli narod Kosova. Oni bi više verovali Euleksu, kada bi Euleks bio iskreniji prema njima“, navodi u reagovanju bivša tuziteljka Bamije.

Ona je ukazala da se „ne vodi istraga protiv Jaroslave Novotne, ili Džonatana Ratela i da oni nisu suspendovani“.

„Do ovog trenutka, protiv njih se ne vodi nikakva istraga“, precizirala je Bamije.

Ona u reagovanju navodi da je Euleks tek godinu dana nakon njenih prijava počeo sa pripremama zakonskih odredbi za borbu protiv korupcije.

„Vi čak nemate ni zakonske odredbe da zaštitite osobe koje prijavljuju korupciju. Vi imate zadatak da štitite vaše saradnike. Bila je jedna specijalna jedinica koja je počela sa radom godinu dana nakon što sam ukazala na korupciju. Molim vas, recite Kosovu zašto je istraga počela godinu dana kasnije“, navodi Bamije.

Prema njenim navodima, ona je 2012. ukazala na korupciju i te godine „uopšte nisu kontrolisani računari Frančeska Florija i Jaroslave Novotne“.

Suspendovana tužiteljka je navela i da „niko nije kontrolisao njihove telefone i dnevnike. Istraga protiv Florija počela je tek nakon mog i policijskog pritiska“.

„Postavite pitanje zašto je Džonatan Ratel blokirao sve slučajeve u koje je bio uključen ŠIK (obaveštajna služba). Zašto je kolega koji je radio na slučaju „DUH“ pobegao sa Kosova“, pita Bamije šefa Euleksa.

Ona je poručila šefu Euleks da bude iskren i da ne krije ništa pred kosovskom javnosću, jer će sve tajne biti otkrivene.

’’Pacijenti neće trpeti’’

Dom zdravlja Gračanica je i dalje u finansijskim problemima, ali nadam se da će se uskoro ovaj problem rešiti, kaže novi vršilac dužnosti direktora Dejan Milanović.Dejan Milanović 

Gostujući u emisiji „Uz jutarnju kafu“ RTV Kim, dr Milanović je kazao da su u toku pregovori sa dobavljačima kako bi ova zdravstvena ustanova mogla normalno da funkcionuiše.

Prema njegovim rečima, pomaci su vidljivi jer od nedavno Dom zdravlja raspolaže ampuliranom terapijom koja će biti dovoljna za nekoliko meseci, a transport pacijenata u kliničko-bolničke centre u centralnoj Srbiji obavljaće se neometano.

„Transport pacijenata se obavlja bez problema, goriva ima dovoljno, tako da pacijenti neće trpeti. Dobili smo sanitetsko vozilo od KBC Priština, tako sada raspolažemo sa dovoljno vozila, goriva i svih ostalih energenata koji su nepohodni kako bi se transporti obavljali redovno“, kaže dr Milanović.

On ističe da će, uz pomoć lokalne samouprave, Dom zdravlja uskoro biti u mogućnosti da pruži svu potrebnu medicinsku pomoć pacijentima, kako na centralnom Kosovu, tako i šire.

„Veliki broj pacijenata dolazi iz Kosovskog pomoravlja i Dom zdravlja im pruža zdravstvenu uslugu. Jedino što ne mogu da ostvare je propisivanje lekova na recept, jer ne može neko imati zdravstveni karton u Gnjilanu, a dobiti prepisanu terapiju u Gračanici“, kaže dr Milanović.

On dodaje da od nedavno postoji saradnja i sa Dijagnostičkim centrom u Gračanici i da pacijenti mogu i tamo uraditi besplatne preglede i analize.

Odlukom Vlade Republike Srbije Dejan Milanović je 25. okotobra preuzeo dužnost v.d. direktora Doma zdravlja Gračanica.

Prema rečima Milanovića, bivši direktor dr Aleksa Andrejević je smenjen sa te funkcije zbog loše organizacije posla, neadekvatne komunikacije sa osobljem Doma zdravlja i sa pacijentima, a razlog je i nesposobnost rukovodioca da blagovremeno nabavlja medicinska sredstva nepohodna za rad ove ustanove.

14.10.2014 |08:00 – 23:55 Zašto se provokativno izazivaju Srbi na BITKU sa ALBANCIMA=ŠIPTARIMA? Da li to Evropa testira zajedno i jedne i druge koliko su zreli???


Naša policija samo spava i posmatra! Smeniti ministra policije nije sramota, da je čovek od časti sam bi se povukao zbog svih incidenata koji mu padaju na teret! Takođe i vojska ima svojih odgovornosti U SVEMU osim da paradira i glumi nekakvu SILU!

IZGLEDA DA I VLADA MORA HITNO DA SE SKLANJA JER SU URADILI VEOMA MNOGO ZA KOSOVSKU NEZAVISNOST I UTRLI DALJI OPSTANAK SRBA NA SRPSKOM KIM! 

Šiptari se svesno IŽIVLJAVAJU SLIČNO KAO 80-tih i 90-tih na svemu Srpskom i testiraraju stpljenje dok ne uđemo u konflikt, samo su ovoga puta mnogo opremljeniji i imaju „srce“ za razliku od nas gde smo mi moralno posrnuli i destruktivnim metodama tehnički uništeni! 

Uz predsedavanje srpskog general-majora Kosovo se učlanilo u RACVIAC

14. 10. 2014, 17:07

Na poslednjem sastanku upravnog odbora  međunarodne organizacije Centar za bezbednosnu saradnju – RACVIAC, od 9. do 10. oktobra, kojim je predsedavao odlazeći predsednik upravnog odbora ove organizacije, srpski general-major Milan Mojsilović, Kosovo se učlanilo u RACVIAC; Srbija zatražila da učešće Kosova bude u skladu sa Sporazumima o normalizaciji odnosa i regionalnom predstavljanju i saradnji

„Kosovo se danas učlanilo u značajnu međunarodnu bezbednosnu organizaciju – RACVIAC (Centar za bezbednosnu saradnju, sa sedištem u Zagrebu), koja je osnovana 2000. godine sa ciljem podsticanja dijaloga i saradnje po pitanju bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, kroz partnerstvo između zemalja regiona i njihovih međunarodnih partnera,“ saopšteno je 10. oktobra iz kosovskog ministarstva inostranih poslova.

Kosovo se ovim putem istovremeno zahvalilo svima koji su omogućili Kosovu da pristupi ovoj organizaciji.

„Ministarstvo inostranih poslova Kosova se zahvaljuje svim državama članicama kao i unutrašnjim mehanizmima na Kosovu koji su omogućili učlanjenje u ovoj nezavisnog organizaciji, koja pored vojne komponente, u njenom delokrugu ima i akademski deo,“ navodi se u ovom saopštenju.

Iz kosovskog ministarstva se takođe dodaje da je učlanjenje Kosova u ovu organizaciju jugoistočne Evrope značajno po mnogim „civilno-vojnim reformskim procesima bezbednosnog sektora, saradnje protiv terorizma, regionalne saradnje u oblasti bezbednosti, upravljanja nepogodama i katastrofama, evropskih i evro-atlantskih integracija, kontrole naoružanja, ili mera za izgradnju poverenja i bezbednosti.“genetal Mojsilovic Milan

Da se Kosovo učlanilo u RACVIAC, potvrdila je i ova organizacija, na čijem je sajtu saopšteno da je na poslednjem sastanku upravnog odbora RACVIAC-a, to jest, Multinacionalne savetodavne grupe (MAG), kojim je predsedavao odlazeći predsednik upravnog odbora, a vojni predstavnik Srbije u NATO-u, general-major Milan Mojsilović, Kosovo pozvano da na trajnoj osnovi, na svim nivoima, pod jednakim uslovima kao i ostale članice, učestvuje u svim aktivnostima ove organizacije i njene savetodavne grupe.

„U završnom delu, MAG je pozvao Kosovo* da učestvuje na trajnoj osnovi, na svim nivoima, a pod jednakim uslovima, u svim aktivnostima i sastancima RACVIAC-a/MAG-a,“ stoji u saopštenju RACVIAC-a, u kojem se dodaje i da je Srbija zatražila da učešće Kosova bude u skladu sa Sporazumima o normalizaciju odnosa Srbije i Kosova i regionalnom predstavljanju.

„Republika Srbija je izjavila da učešće Kosova mora da bude u skladu sa Sporazumom o principima normalizacije odnosa i Sporazumom o regionalnom predstavljanju i saradnji i u skladu sa Gimnič formulom i Rezolucijom Ujedinjenih nacija Saveta bezbednosti 1244. Učešće Kosova se ne tiče bezbednosnih snaga,“ navodi se u saopštenju RACVIAC-a.


Srbija je jedna od zemalja potpisnica sporazuma o osnivanju RACVIAC-a, i ona je potpisivanjem dokumenta o osnivanju, peta zemlja koja je ratifikovala taj dokument.

RACVIAC blisko sarađuje sa međunarodnim organizacijama kao što su UN, NATO, EU, OEBS, SELEC, DCAF, UNDP, ITF, RCC, MARRI i slično, dok postoje tri vrste članstva u ovoj organizaciji – članice, zemlje koje su i deo Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) – Albanija, Bosna, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Turska; pridružene članice, zemlje koje podržavaju i doprinose bezbednosnom dijalogu u jugoistočnoj Evropi – Austrija, Češka Republika, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija i posmatrači, zemlje, institucije, ili organizacije koje mogu da učestvuju u aktivnostima RACVIAC-a kao posmatrači, a nakon odobrenja MAG-a. U ove zemlje spadaju Kanada, Grčka, Poljska, Slovačka, Ukrajina i Amerika, dok su Australija, Belgija, Irska, Litvanija i Ukrajina izrazile interesovanje u vezi sa radom RACVIAC-a.

Predsednika MAG-a, biraju članovi MAG-a, za period od godinu dana. Tako je za poslednjeg, bivšeg predsednika MAG-a, izabran general-major Milan Mojsilović, a za period od oktobra 2013. do oktobra 2014. Na poslednjem sastanku MAG-a, članovi ove grupe su odlučili da će njega zameniti pomoćnik ministra inostranih poslova Hrvatske, Vesna Batistić-Kos.Zastava Albanije na stadionu Srbija Albanije u BG

Hadža i Zabelji iz Dreničke grupe večeras pušteni iz pritvora

10..2014, 22:41Izvor: KoSSev

Dvojica optuženih iz Dreničke grupe, Ismet Hadža i Avni Zabelji, večeras su odlukom Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici pušteni iz pritvora, potvrdio je branilac Sahita Jašarija, advokat Tahir Recaj, a kasnije i branilac Ismeta Hadže, advokat Mahmut Haljimi, preneli su kosovski elektronski mediji. Kosovski mediji, međutim, nisu potvrdili da li su njih dvojica pušteni uz odluku da se brane sa slobode. KoSSev je večeras kasno kontaktirao EULEX kako bi potvrdio ovu vest, a prve informacije iz EULEX-a se mogu očekvati rano ujutru. Ovo je drugo puštanje Hadže iz pritvora kada je sredinom avgusta pušten uz kauciju od dvadeset hiljada evra, ali je nakon toga ponovo vraćen u pritvor.
“Čuli smo svedoke koji su dali iskaze u vezi sa optuženima i za dela za koja se terete i procenjeno je da je nepotrebno da oni i dalje budu u pritvoru. Ne znamo da li je tužilac zadovoljan i da li će podneti žalbu, ali je prvostepeni sud doneo odluku da budu pušteni iz pritvora,” rekao je Recaj.
Pročitajte još: Odlazeći šef EULEX-a: Slučaj „Drenica“ i suđenje Oliveru Ivanoviću velik uspeh EULEX-aIsmet Hadža vraćen u pritvor

GI SDP: Dvostruki aršini EULEX-ovog pravosuđa

Članu Dreničke grupe Ismetu Hadži odobreno da se brani sa slobode

Svedok u slučaju Dreničke grupe 2: I Hašim Tači među onima koji su bili odgovorni za zatvor u Likovcu

Prvi dan suđenja Dreničkoj grupi 2

Suđenje Dreničkoj grupi – svedok „A“ o svojim prvim danima u zatvoru u Likovcu

Branioci Dreničke grupe o svedocima: „Izdajnici, ili heroji pravde?!“

Nastavak suđenja Dreničkoj grupi: branioci veruju u „pravičnost sudskog veća“

2. dan suđenja Dreničkoj grupi – u sudu prisutni Ljuštaku, Jašari i Hadža

Ljuštaku, Jašari i Hadža danas u sudnici u Severnoj Mitrovici?

Izdat nalog za hapšenje Ljuštakua, Jašarija i Hadže

U međuvremenu je vest o tome da je Osnovni sud u Mitrovici doneo odluku da Hadža i Zabelji budu pušteni iz pritvora, potvrdio i branilac Ismeta Hadže, advokat Mahmut Haljimi za kosovski portal “Koha”.

KoSSev je kasno večeras pokušao da od EULEX-a dobije potvrdu ove vesti. Dežuran portparol EULEX-a, Dragana Nikolić-Solomon, nije, međutim, mogla da potvrdi vest o puštanju iz pritvora Hadže i Zabeljija, pokušavši da od EULEX-ove jedinice za pravosuđe dobije potrebnu informaciju i naglasivši da će sutra ujutru imati više detalja.

Ismet Hadža i Avni Zabelji su dvojica članova Dreničke grupe, od petnaest bivših komandanata u boraca UČK-a, koji su podeljeni prema sudskim procesima na osnovu tri različita slučaja i koji se terete za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u Likovcu, 1998. i 1999. godine. U prvom slučaju ove grupe, među optuženima je bio i Hadža zajedno sa Sulejmanom Selimijem, Nedžatom Ćubreljijem i Šefkijem Husenijem. Njima je nedavno i izrečena oslobađajuća presuda. Međutim, protiv Hadže je podignuta optužnica i u drugom slučaju u kojem je optužen i Avni Zabelji, u slučaju takozvane Dreničke grupe 1, pa se Hadža tako ponovo našao pred sudom, sa još šestoricom okrivljenih, i svi se terete za ratne zločine nad civilnim stanovništvom.
Suđenje u slučaju Dreničke grupe 1 počelo je 22. maja 2014, i sve vreme se odvija u prostorijama Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici, a tužilac koji vodi ovaj slučaj je kao i u slučaju petorice optuženih Srba, Sezari Mihalčuku.
Ismet Hadža se inače sredinom avgusta, a dva dana nakon što je Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv petorice Srba (Oliver Ivanović, Dragoljub Delibašić, Ilija Vujačić, Nebojša Vujačić i Aleksandar Lazović) našao na slobodi, kada je pušten iz pritvora uz kauciju od dvadeset hiljada evra. Ovakva odluka suda bila je povod da partija GI SDP, čiji je lider pritvoreni Oliver Ivanović proveo gotovo sedam meseci u pritvoru čekajući na podizanje optužnice, optuži EULEX da primenjuje dvostruke standarde, podsećajući javnost da su zahtevi da se njihov lider brani sa slobode – „odbijani uvek istim obrazloženjima.“
Ismet Hadža je ubrzo i vraćen u pritvor, što su neki protumačili kao da je to urađeno usled pritiska javnosti.

„Redžepi vređa zdravu pamet“

Iguman Sava Janjić oglasio se povodom izjave Redžepija da su grafite pisali maloletnici koji su uhapšeni, ocenivši da je „neodgovorna i suštinski pogrešna“.Grafiti na pomoćnom objektu (Foto manastir Visoki Dečani)

 „Tri kosovska mladića su samo zadržana u policiji, ali ne u vezi sa grafitima, već zato što su uzvikivali UČK parole ispred manastira. Uostalom, ko je ponovo pisao parole i to nedaleko od samog KFOR-ovog kontrolnog punkta? Ovakve izjave vređaju zdravu pamet i služe prikrivanju stvarnih problema na terenu“, rekao je iguman manastira Visoki Dečani.

Janjić navodi da je izjava kosovskog ministra da KFOR treba da se povuče i da se bezbednost Visokih Dečana preda Kosovskoj policiji, apsurdna.

„Kosovska policija, uz dužno poštovanje, u pojedinim delovima Kosova, predstavlja više problem nego deo rešenja i još nije u stanju da deluje nezavisno od lokalnih političkih i drugih struktura“, zaključio je Janjić.

Prethodno je kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi rekao je da je grafite po zidovima Dečana, prema dosad raspoloživim informacijama, ispisalo troje maloletnika.

Redžepi je kazao da je to vandalski čin i da će policija razgovarati i sa roditeljima tih maloletnika kako bi bilo jasno da se takve, kako je naveo, gluposti ne ponove.

Juče ujutru su se na kapiji manastira Visoki Dečani pojavili novi grafiti ISIS i AKSH “ nakon što su u nedelju na pomoćnim objektima u manastirskom imanju ispisani grafiti „ISIS – Islamska država Iraka i Sirije“, Kalifat dolazi (Chaliphate is coming), Oslobodilačka vojska Kosova (UÇK), Albanska nacionalna armija (AKSH).

Iguman manastira Sava Janjić rekao je sinoć Tanjugu da su monasi zabrinuti i šokirani zbog pretećih grafita na objektima u manastirskom imanju i da očekuju još intenzivnije mere bezbednosti od Kfora i Policije Kosova.

Redžepi smatra da će manastir Dečane mnogo bolje čuvati kosovska policija nego pripadnici KFOR-a.

On je rekao da iguman Sava Janjić treba da razmisli i da traži da se KFOR povuče, a da Policija Kosova preuzme zaštitu manastira.

Redžepi je takođe naveo da je „sramotno“ da na istom mestu stoji ispisano ISIS koja je teroristička organizacija i OVK koja se, kako kaže, borila za oslobođenje Kosova.

Picula u delegaciji EP za Kosovo

Hrvatski evroposlanik Tonino Picula izabran je za predsednika Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Kosovom u narednih pet godina.Tonino Picula 

„BiH i Kosovo suočavaju se sa ozbiljnim i zahtevnim izazovima u svojoj ambiciji da s vremenom pristupe Evropskoj uniji. Zajedno s kolegama iz delegacije uložiću sve svoje iskustvo, znanje i dobru volju da im pomognem u ostvarenju te ambicije“, naveo je Picula u saopštenju, prenose mediji.

Delegacija EP za BiH i Kosovo ima 24 člana.

Tonino Picula bio je ministar spoljnih poslova Hrvatske u vladi Ivice Račana od 2000. do 2003.

Jahjaga čeka još ove nedelje

Na ideje lidera kosovskih partija za izlazak iz političke i institucionalne blokade, predsednica Kosova Atifete Jahjaga čekaće još ove nedelje, piše Tribuna.

U suprotnom, Jahjaga može vrlo brzo da odluči i deluje, odnosno da preduzme konkretne korake za raspisivanje novih vanrednih parlamentarnih izbora.

Za sada ni vladajući DPK, ni postizborni opozicioni blok DSK, AZBK, IK i Samoopredelenje ne daju signale da je moguć kompromis kako bi se konstituisale institucije nakon vanrednih parlamentarnih izbora 8. juna.

Kosovska predsednica je još jednom stavila do znanja političkim liderima da sadašnja kriza ne šteti samo unutrašnjim odnosima na Kosovu, već da ima štete i na spoljno-političkom planu, posebno među strateškim partnerima kakvi su SAD i EU.

Drecun: Radikalni islam ukorenjen na Kosovu

Milovan Drecun ocenio je da kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi koji je izjavio da su grafite na manastirskoj imovini pisala trojica albanskih mladića, želi da omalovaži i umanji težinu tog događaja, a da je priča zapravo suviše ozbiljna.

Milovan Drecun

 „Poslednjih dvadesetak godina na ovim prostorima se stvara jedna snažna baza islamskog džihada koja ima pun potencijal za regrutoivanje džihadista što se sada pokazalo na primeru Sirije i Iraka“, rekao je Drecun novinarima u parlamentu.

Prema njegovim rečima, iako je ta baza poprimila regionalni karakter, nema odgovarajućeg odgovora.

„Još uvek nema snažne zajedničke regionalne akcije i akcija celokupne međunarodne zajednice da se to suzbije, ta baza je posebno jaka na KiM gde se u više stotina džamija propoveda radikalni islam, džihadistička ideologija koja u prvi plan stavlja da su hrišćani prirodni neprijatelji muslimanima. Sa tom radikalnom ideologijom odrastaju mnoga deca na KiM i postaju plen džihadista“, rekao je Drecun.

Kako je istakao, ovo što se sada desilo sa ispisvanjem poruka u Dečanima nije nimalo bezazleno, te da pokazuje prisustvo mreže radikalnog islama koji je izuzetno jaka na području Dečana, Peći i da se ne može nikako prihvatiti objašnjenje da su to uradili maloletnici i da to nema nikakvu težinu.

Vokri: Albanija u psihološkoj prednosti

Predsednik Fudbalskog saveza Kosova Fadilj Vokri očekuje dobar meč između fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije. „Uvek navijam za fudbal, nama su i jedna i druga zemlja komšije, ali kao Albanci veću podršku dajemo Albaniji“, kaže Vokri.Fadilj Vokri (Foto Kim)

Reprezentacije Srbije i Albanije nastavljaju večeras kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. godine u Francuskoj utakmicom na Partizanovom stadionu u Beogradu od 20.45h.

Navijačima Albanije juče je definitivno zabranjeno prisustvo na stadionu tokom ovog fudbalskog meča.

Predsednik FK Kosova Fadilj Vokri kaže da je ova odluka dobra zbog bezbednosti navijača.

„Ja sam pristalica toga da navijači mogu da gledaju fudbal svugde na svetu, pa i ovde to ne treba da bude izuzetak. Međutim, s jedne strane možda je i bolje zbog sigurnosti, mada sve ovo oko  utakmice dobija druge dimenzije koje ne bi trebalo, a to je ipak samo fudbalska utakmica, jedna fešta“.

Reprezentacija Albanije je prvoplasirana u grupi I nakon pobede u Portugaliji i remija sa Danskom, dok Srbija u ovaj meč ulazi posle slabog izdanja protiv Jermenije kada je osvojila samo bod.

„ Milsim da je Albanija u jednoj psihološkoj prednosti jer ima četiri boda više. Dobila je Portugal, dok je Srbija u zadnjem trenutku iščupala bod protiv Jermenije. Mislim da će biti jedna dobra utakmica, a nadam se da će gledaoci uživati u jednom takvom spektaklu“, kaže za RTV Kim predsednik FS Kosova, ističući da Albanija ima dobar tim koji ostvaruje rezulate.

Na pitanje za koga će navijati nekadašnji igrač Partizana i reprezentativac Jugoslavije, Vokri kaže: „Uvek navijam za fudbal i mislim da to treba da bude jedna dobra utakmica. Nama su i jedna i druga zemlja komšije, ali mi smo Albanci i to ne možemo da izbegnemo i zato postoji malo veća doza podrške za Albaniju. Ali ne bi bilo ništa nerazumljivo da to bude i za Srbiju“, rekao je Vokri koji za reprezentaciju SFRJ odigrao 12 utakmica.

Članovi Odbora za hitna pitanja FIFA su doneli su početkom januara ove godine odluku o omogućavanju odigravanja prijateljskih utakmica seniorske selekcije FS Kosova. Iako se tome žestoko protivi Fudbalski savez Srbije, reprezentacija Kosova odigrala je dve prijateljske utakmice.

Fadilj Vokri očekuje da će Kosovo uskoro odigrati prijateljsku utakmicu i sa reprezentacijom Srbije.

„Nabolji potez na ovim prostorima bio bi organizovanje prijateljske utakmice između reprezentacija Srbije i Kosova. Ja mislim da će jednog dana do toga sigurno doći, a nadam se da će to doći što pre, jer moramo da gledamo unapred a ne unazad“, ističe Vokri.

On očekuje da će FS Kosova uskor postati i punopravni član FIFA i UEFA.

Fadilj Vokri je od 1986. godine do 1989. igrao u Partizanu, na 27 prvenstvenih utakmica postigao je 13 golova. Za za reprezentaciju SFR Jugoslavije postigao je 6 golova u 12 utakmica.

Dron, zastava, pa tuča! (FOTO)

Meč između Srbije i Albanije prekinut je pred kraj prvog dela posle provokacije navijača gostujuće ekipe, posle kog je usledio opšti metež na stadionu.

Starsport
Starsport

U 42. minutu nad stadionom Partizana se pojavila letelica na daljinsko upravljanje koja je nosila albansku zastavu sa porukom na kojoj je bila mapa velike Albanije i male Srbije. Sudija je prekinuo meč, zastavu je uhvatio Stefan Mitrović, a nekoliko igrača Albanije prišlo je i započelo sukob.

U tim trenucima je i situacija na tribinama bila napeta, nekoliko baklji je ubačeno na teren, a zatim je sve kulminiralo nakon provokacije i reakcije ekipa na terenu.

Stvari su se uskomešale, neki navijači su i uleteli na teren, a sudija Martin Etkinson je ubrzo pokazao igračima da odu u svlačionicu.

Nekoliko navijača koji su ušli u teren napali su Albance dok su bežali u tunel.

Ova utakmica je bila proglašena događajem visokog rizika, pa je odlučeno da albanski navijači ne gostuju. Ipak, na internetu i na nekim portalima su njihove navijačke vođe poručile da stižu u Beograd.

Posle ovakvog događaja, jasno je da će uslediti verovatno žestoke kazne UEFA.

Svakako će biti kažnjena Srbija kao organizator meča, a ostaje da se vidi i šta će biti sa igračima Albanije koji su ušli u fizički sukob sa Mitrovićem, ali i sa njihovim savezom, zbog toga što su njihovi navijači ipak došli na gostovanje.

Starsport
Starsport
Starsport
Starsport
Starsport
Starsport
Starsport
Starsport
Starsport

14.10. 2014, 22:46 -> 23:06

Incident na stadionu, uhapšen brat albanskog premijera

Brat albanskog premijera uhapšen na stadionu Partizana zbog izazivanja incidenta sa zastavom sa mapom takozvane Velike Albanije, potvrđeno je RTS-u.

Orfi Rama, brat albanskog premijera Edija Rame, uhapšen je večeras u VIP loži stadiona Partizana pod osnovanom sumnjom da je organizovao i rukovodio incidentom sa zastavom sa mapom takozvane Velike Albanije posle kojeg je prekinuta fudbalska utakmica reprezentacija Srbije i Albanije.

Fudbalska utakmica između Srbije i Albanije prekinuta je u Beogradu u finišu prvog poluvremena nakon što se dogodio incident jer se iznad terena pojavio mali leteći objekat sa zastavom sa mapom takozvane Velike Albanije.

Uhapšen brat premijera Albanije

Beograd — Olsi Rama, brat premijera Albanije Edija Rame, uhapšen je zbog osnovane sumnje da je organizovao incident na utakmici Srbija-Albanija, nezvanično saznaje B92

Kako prenosi RTS, Rama je upravljao bespilotnom letelicom, koja je poletela sa krova crkve u Humskoj.

Prema saznjanjima B92 uhapšena je grupa Albanaca u VIP loži stadiona Partizana, među kojima je bio i Rama, a, kako prenose mediji, pripadnicima policije je pokazao pasoš Sjedinjenih Američkih Država.

Iako nema zvaničnih potvrda i detalja o ovom slučaju, od ranije je bilo poznato da će biti uhapšeni svi navijači Albanije koji se pojave na stadionu.

Rama je bio u VIP loži, sa delegacijom iz Albanije, čije prisustvo nije zabranjeno, a kako pišu beogradski mediji, Rama i njegova pratnja su se na stadionu našli na „insistiranje ambasadora iz Evropske unije“.

Veliki incident se dogodio u jeku nagoveštaja poboljšanja odnosa Srbije i Albanije, zbog čega je za 22. oktobar najavljena poseta Beogradu premijera Albanije Edija Rame, što bi bio prvi slučaj dolaska premijera Albanije u Srbiju u poslednjih 70 godina. 

Utakmica između Srbije i Albanije prekinuta je nakon skandalozne provokacije albanskih navijača, koji su na bespilotnu letelicu okačili zastavu tzv. velike Albanije, a nakon toga je izbio opšti metež na stadionu i tuča na terenu.

U 42. minutu nad stadionom Partizana se pojavila letelica na daljinsko upravljanje koja je nosila albansku zastavu sa porukom na kojoj je bila mapa velike Albanije i male Srbije. Sudija je prekinuo meč, zastavu je uhvatio Stefan Mitrović, a nekoliko igrača Albanije prišlo je i započelo tuču.

Više fotografija i informacija na ovom linku.

Dva čoveka čiji su likovi bili na zastavi koja je isprovocirala nerede na stadionu Partizana su političar Ismail Đemali i ratni vođa Isa Boljetini.

26.09.2014 | 08:00 – 23:55 Nestabilno životno okruženje za Srbe svakodnevnica! Etnički pritisak nad Srbima izvode Šiptari, EUlex, KPS sve sa ciljem proterivanja i iseljavanja sa prostora KiM i stvaranja etnički čiste Šiptarske države! A Vučić i „Dr. Stefanović=Lopov“ bavese i podržavaju PARADU „PONOSA“ ne sprečavaju Šiptarsko nadiranje!


Zvečan: Bomba u dvorištu

Nepoznate osobe bacile su sinoć eksplozivnu napravu, najverovatnije ručnu bombu, u dvorište kuće čiji je vlasnik Srbin u selu Žitkovac, u opštini Zvečan. Povređenih nema.

Željko Bojić (Foto KPR)
Regionalni šef operative kosovske policije Željko Bojić izjavio je Kontakt plus radiju da se incident dogodio sinoć u 23.10, da je pričinjena materijalna šteta na dva objekta i da prilikom eksplozije nije bilo povređenih.

Bojić je kazao da je, kako pokazuju prvi rezultati istrage, bačena ručna bomba u dvorište kuće čiji je vlasnik Srbin B. M. iz tog mesta.

“Istraga u vezi sa ovim slučajem je u toku, policijske istražne jedinice su izašle na lice mesta”, kazao je Bojić.

Novo Brdo: Izboden pas i pucnjava na pijaci

U novobrdskom selu Bostane Albanac je nožem izbo psa komšije Srbina. Mića Martinović, vlasnik povređenog psa ovčara, strahuje za svoju i bezbednost dece.

selo Bostane 

 Konflikt između komšija zbog pasa traje nekoliko meseci, od kako se Albanac doselio u Bostane.

Mića Martinović, čiji je pas bio dva puta na meti napada komšije Albanca Agrona Kućija, kaže da je do prvog sukoba došlo dok je čuvao ovce u blizini svoje kuće.

„On je šetao svog rotvajlera, a ja sam čuvao ovce. Psi su počeli da laju i došlo je do sukoba. Moj komšija je izvadio nož i izbo mog psa. Mislio sam da je mrtav“, objašnjava Martinović.

Nakon izvinjenja komšije, Martinović je odlučio da slučaj ne prijavi policiji.

Do drugog sukoba je došlo 31. Avgusta, kada je komšija Albanac sa nožem u rukama ušao u dvorište Martinovića u selu Bostane u opštini Novo Brdo i nakon kraće rasprave i pretnji da će mu pobiti svu stoku i živinu u dvorištu, ponovo izbo psa.

Kući je tada rekao Martinoviću da je povod za njegovu burnu reakciju ulazak Martinovićevog psa u njegovo dvorište i sukob se sa Agronovim psom.

Martinović kaže da nije moguće da se to dogodilo. Njegov pas, kako Mića tvrdi, bez njega i stada ovaca koje čuva, ne ide nigde. Ovaj slučaj je prijavljen policiji.

„Policija nije u izveštaju navela da je komšija imao nož i da je hteo da ubije psa. Rekli su da se to podrazumeva“, kazao je Martinović.

Iako je komandir policije zadužen za opštinu Novo Brdo, Šukrija Aliju, rekao da se ovakvi slučajevi neće ponoviti i da nema razloga za brigu, petočlana porodica Martinović se ne oseća sigurno u svom domu.

„Moja deca studiraju u Kosovskoj Mitrovici i stalno putuju. Put je veoma loš i mračno je, plašim za njihovu bezbednist. Ušao je u naše dvorište i izbo psa, sledeći put može da uradi i nešto mnogo gore“, kazala je Mićina supruga Radunka.
Gradonačelnik Opštine Novo Brdo Svetislav Ivanović upoznat je sa problemom porodice Martinović.

„Pokušao sam da sa komandirom policije razgovaram o načinu na koji bi slučaj porodice Martinović mogao da se reši. Na žalost, nismo dobili odgovor koji će ovoj porodici garantovati bezbednost“, rekao je Ivanović.

Komandir policije Šukrija Aliju kaže da je bezbednosna situacija u Novom Brdu veoma dobra. Kao jedini problem naveo je nedavni incident na pijaci u jednom od novobrdskih zaselaka, kada je došlo do tuče prilikom koje je jedna naoružana osoba ispalila više hitaca iz automatskog oružja. Osumnjičeni za pucnjavu je još uvek u bekstvu.

S.Mladenović: Albanski jezik u srpske škole i obrnuto

„U srpske škole treba uvesti albanski jezik, a u albanske srpski“, rekao je na obeležavanju Evropskog dana jezika u Prištini Slaviša Mladenović.

SlavišaMladenović na sajmu

slavisa mladenovic

 Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović rekao je da u školama treba da postoji višejezičnost, jer evropski standard diktira ovakav sistem obrazovanja.

„Za to je potrebno vreme. Temu bi trebalo obraditi kroz dijalog Beograda i Prištine i postići politički konsenzus. Što se tiče prihvatanja ove ideje, to je neophodno. Evropa će našim omladincima diktirati potrebu da govore oba jezika“, naglašava Mladenović.

Slaviša Mladenović kaže da na Kosovu postoji napredak u poštovanju službenih jezika, ali da on još uvek nije dovoljan.

Kao primer navodi uništavanje saobraćajnih i topografskih znakova širom Kosova. Ističe da to nije slučaj samo sa natpisima na srpskom već, na severu Kosova, i na albanskom jeziku.

Dodaje da je sledeće godine u planu organizacija tematskog monitoringa o poštovanju službenih jezika u policiji.

Novinari srpskih redakcija predočili su Mladenoviću brojne zamerke o nepoštovanju srpskog kao službenog jezika na konferencijama, prijemima i u zvaničnim dokumentima.

„Svesni smo da su brojni mediji na srpskom sprečeni da informacije prenose brzo, što srpsku zajednicu isključuje iz društvenog života. Mi uvek reagujemo i činimo sve da se prestane sa takvom praksom. Situacija je takva da moramo pojedinačno reagovati, sve dok institucije postanu potpuno svesne da se svi moraju služiti sa oba jezika“, navodi Mladenović.

Šef regionalnog centra OEBS-a u Prištini Nil Tobin rekao je da je ovaj sajam jezika organizovan u sklopu kontinuiranih nastojanja misije da se zaštite jezička prava.

„Cilj jezičkog sajma je da se promoviše višejezičnost kao jedna jako važna vrednost za lično i profesionalno obogaćivanje i dalji razvoj multietničkog društva na Kosovu“, kaže Tobin.

Sajmu su prisustvovali đaci škola iz Prištine, Gračanice i Dragaša. Domaćini događaja su misija OEBS-a na Kosovu i Kancelarija poverenika za jezike. Na jezičkim štandovima deljeni su raznovrsni materijali koji promovišu višejezičnost na Kosovu.

Odlažeći šef EULEX-a: Slučaj „Drenica“ i suđenje Oliveru Ivanoviću velik uspeh EULEX-a

26.09. 2014, 14:39

Slučaj „Drenica“ i suđenje Oliveru Ivanoviću su jedni od najvećih uspeha EULEX-a po mišljenju odlazećeg šefa ove misije – Nemca Bernta Borharta. Šef kancelarije EU na Kosovu, Samuel Žbogar, pohvalio je EULEX za „odličan posao“ u poslednje dve godine pod rukovodstvom Bernta Borharta. Borhart odlazi ove nedelje, ali još uvek nije saopšteno ko će ga zameniti.
„Verujem da pravično suđenje, u kojem odbrana i tužilaštvo imaju pravo da iznesu svoje argumente i u kojem sudsko veće pažljivo odmerava težinu iznetih dokaza, predstavlja uspeh, bez obzira da li će okrivljeni biti proglašen krivim, ili ne. Suđenje Oliveru Ivanoviću i Dreničkoj grupi, koja se održavaju u Osnovnom sudu u Mitrovici, omogućava svim stanovnicima Kosova da zacele stare rane i nastave da žive svoje živote sa pogledom uperenim ka budućnosti,“ rekao je Borhart na oproštajnoj konferenciji za štampu sinoć u Prištini.

Bogato iskustvo diplomate na Kosovu: od zamenika Viljama Vokera do šefa EULEX-aNemac Bernt Borhart je na dužnost šefa EULEX-a stupio u februaru 2012. godine, preuzevši dužnost od francuskog generala Gzavijea de Marnjaka. Borhart je između ostalih dužnosti od 2007. do 2010 bio i  ambasador Nemačke u Albaniji,  a pre toga je bio i šef nemačke kancelarije na Kosovu, u vreme kada ova kancelarija sebe još uvek nije nazivala ambasadom. U bogatoj diplomatskoj biografiji ovog Nemca, za Srbe je posebno interesantan podatak da je Borhart bio zamenik Vilijema Vokera  u Kosovskoj verifikacionoj misiji OEBS-a, koja je prethodila bombardovanju tadašnje SRJ.
Borhart je istakao da je cilj EULEX-a pružanje podrške Kosovu u oblasti vladavine prava na putu ka evropskim integracijama, te da uprkos teškoćama i izazovima, EULEX nije uplašen, a misija je uspešna.
„Čvrsto sam uveren da pozitivan put prenosa odgovornosti sa EULEX-a na kosovske organe vlasti treba da se nastavi i da će biti nastavljen. Pozivam vas da zajedno radite na sprovođenju preostalih delova sporazuma proisteklog iz dijaloga u Briselu,“ rekao je Borhart, koji je pomenuo i napade na osoblje EULEX-a na Severu Kosova, ali i uspeh EULEX-a na ovoj teritoriji:
„Misija nije uplašena, uprkos dva ozbiljna napada na naše osoblje tokom mojeg rada ovde, jedan sa fatalnim ishodom i jedno ubistvo u pokušaju. EULEX sprovodi svoj mandat na severu Kosova.“
Borhart je govorio i o uspehu u ekshumaciju tela nestalih lica:
„U traganju istine o nestalim licima, osoblje EULEX-a koje je deo tima kosovskog odeljenja za sudsku medicinu je do sada uradio 426 ekshumacija, dok je 422 delova ostataka ponovo povezano.“
Šef kancelarije EU na Kosovu, Samuel Žbogar, koji je takođe prisustvovao ovoj konferenciji za štampu, pohvalio je EULEX za „odličan posao“ naročito u poslednje dve godine pod rukovodstvom Bernta Borharta.
„Za vreme Vašeg boravka, kao šef EULEX-a, uspeli ste da od Misije stvorite pravog partnera Kosova; snagu na koju Kosovo može da računa kao podršku na svom putu da obezbedi bolju budućnost za svoje građane. Detaljno ste naveli koliko je EULEX postigao u zajedničkoj odgovornosti sa kosovskim institucijama i prenosu ovlašćenja u brojnim ključnim oblastima i napredak je vidljiv i značajan,“ naveo je Žbogar.
Među većim brojem prusutnih kosovskih zvaničnika na oproštajnom prijemu u hotelu „Emerald“ u Prištini, bili su i ministar za rad, Nenad Rašić, zamenik ministra policije, Saša Rašić, kao i šefica Administrativne kancelarije za Mitrovicu, Adrijana Hodžić.

O slučaju Drenička grupa

Slučaj suđenja Dreničkoj grupi, koje je u toku, propratilo je nekoliko kontraverzi. Pre samog početka suđenja desio se prvi do danas nerazjašnjen događaj, a koji se ticao nestanka tri člana ove grupe iz Kliničkog centra u Prištini, gde su, umesto u pritvoru, ova lica bila u bolnici zbog navodnih zdravstvenih problema.
Tako su dva dana pred početak suđenja Dreničkoj grupi 1, troje optuženih – Sami Ljuštaku, Sahit Jašari i Ismet Hadža nestali iz Kliničkog centra u Prištini. Nakon što se nisu pojavili na prvom ročištu suđenja, 22. maja, EULEX-ov sudija Darius Sielicki je tada i izdao nalog za njihovo hapšenje, da bi se oni gotovo istog dana predali kosovskoj policiji, a sutradan i pojavili u sudu.
Ova tri člana Dreničke grupe su se predala nakon trodnevnih pregovora sa EULEX-om, kosovskom policijom i zatvorskom službom, kako su tada izveštavali kosovski mediji.
Sve vreme je, međutim, javnosti ostalo nejasno da li su se nakon bega optuženi nalazili u prištinskom kliničkom centru – kako je tvrdila odbrana, ili van bolnice, s obzirom na to da ni policiji, ni lekarima, pristalice ove trojice optuženika nisu dozvoljavale da uđu u sobe u kojima su se navodno nalazili, takođe su javljali kosovski medji.
Potom, uprkos tome što je EULEX-ov sudija prvobitno izdao nalog za hapšenje ova tri člana Dreničke grupe, tretirajući ih tako beguncima, on je ipak narednog dana, a nakon što su se ova trojica odbeglih pojavila u sudnici, rekao da ne želi da čuje obrazloženje optuženih u vezi sa njihovim odsustvovanjem sa suđenja prvog dana i čak dodao da, ukoliko ga kosovske vlasti obaveste da okrivljeni nisu pobegli, onda „nemaju o čemu da razgovaraju“.
„Juče je objavljeno da Vaš klijent nije pobegao. Ukoliko me kosovske vlasti obaveste da nije bilo bežanja, nemamo o čemu da razgovaramo. Sa druge strane, ukoliko bi Vaš klijent bio označen kao begunac, onda biste naravno imali prava da odgovorite,“ rekao je tada Sielicki.
Međutim, ovaj EULEX-ov sudija je imao kontradiktorne izjave i u vezi sa odlukom da optuženi iz ovog slučaja budu u pritvoru u Dubravi, umesto u zatvoru u Severnoj Mitrovici, kako je prvobitno odlučio. Odluku da članovi Dreničke grupe ne ostanu u pritvoru u Severnoj Mitrovici, Sielicki je obrazložio strahom od reakcije srpskog stanovništva sa Severa.
„Promenio sam odluku, jer smo se uplašili da srpska lokalna populacija ne bi raširenih ruku prihvatila konvoj vozila koji bi dovezao optužene,“ rekao je tada Sielicki.
Međutim, narednog dana, Sielicki je dao suprotno obrazloženje zašto okrivljeni ne bi trebalo da budu u pritvoru u Severnoj Mitrovici, odnosno, zašto bi mogli da se na suđenja u Severnu Mitrovicu dovoze iz zatvora u Dubravi, koji se nalazi u opštini Istok.
„Videli smo da je situaciija ovde u Mitrovici mirna i da nema nasilja od strane drugih osoba, tako da nema razloga da držimo optužene u pritvoru u Mitrovici, i oni se mogu prebaciti danas nazad u Dubravu,“ objasnio je tada Sielicki.
Konačno, srpsku javnost je posebno iznenadila vest da je Ismetu Hadži odobrena odbrana sa slobode, dok istovremeno EULEX-ovo tužilaštvo nije odobrilo nijedan zahtev Oliveru Ivanoviću i Dragoljubu Delibašiću da se brane sa slobode, uprkos tome što je srpska vlada dala grancije za ova dva lica, koja su uz to do tada provela gotovo sedam meseci u pritvoru bez optužnice, i uprkos tome što je Oliver Ivanović u međunarodnoj i kosovskoj javnosti viđen kao najumereniji i najkooperativniji srpski političar sa Severa Kosova, dostupan u svakom trenutku, te dojučerašnji partner međunarodnim organizacijama i predstavnicima, pa i samom EULEX-u.
Ismet Hadža je kasnije i vraćen u pritvor, što su neki protumačili da je to urađeno usled pritiska javnosti.

Ističe rok za prigovor o optužnici

Danas ističe rok od 30 dana za podnošenje prigovora na zajedničku optužnicu kojom se petorica Srba terete za teške zločine nad albanskim stanovništvom.

Oliver Ivanović u sudnici 

Na ročištu za prvo saslušanje, održano 26. avgusta u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici Oliveru Ivanoviću, Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Laziću predsedavajuća sudskog veća Roksana Komša odredila je rok od 30 dana za podnošenje bilo kakvih prigovora na dokaze date u optužnici, bilo kakav zahtev da se optužnica odbaci kao zakonski zabranjena, ukoliko krivično delo u optužnici nije opisano u skladu sa zakonom.

Advokati lidera GI SDP Olivera Ivanovića, Nebojša Vlajić i penzionisanog pukovnika MUP-a  Dragoljuba Delibašića, Miodrag Brkljač su u izjavama za agenciju Beta potvrdili da je odbrana, postupajući po nalogu sudskog veća, u naznačenom roku podnela zahtev za odbacivanje optužnice, prigovore na dokaze i listu svedoka koje će odbrana izvesti na sud ukoliko do suđenja dođe.

„Kolege i ja smo podneli zahtev za odbacivanje optužnice, jer smatramo da optužnica nije zrela da bi se iznela na glavni pretres, odnosno da bi se po njoj sudilo. To je naš stav, ostaje nam da sačekamo stav suda“, rekao je Brkljač.

On je dodao da zakonom nije definisan rok u kome će predsedavajuća sudskog veća Roksana Komša razmotriti podneske odbrane i o njima odlučiti.

„Stvari će se odvijati po njenoj odluci, ukoliko usvoji zahtev za odbacivanje optužnice, suđenja neće biti, u suprotnom nam ostaje da sačekamo kada će da zakaže glavni pretres“, kazao je Brkljač.

Na ročištu za prvo saslušanje petorica optuženih Srba su se izjasnili da nisu krivi.

Oliver Ivanović i Dragoljub Delibašić su pod istragom od 21. februara 2013. godine, a 1. oktobra prošle godine protiv Ivanovića istraga je proširena za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Odlukom Specijalnog tužioca 10. marta ove godine istraga je proširena protiv Ilije i Nebojše Vujačića i Aleksandra Lazića.

Policajci optuženi za prebijanje Vulinovog telohranitelja odbijaju da im se sudi u Severnoj Mitrovici

25.09.2014, 20:15 Izvor: Gazeta Express/KoSSev

EULEX-ovo tužilaštvo zahteva da se saslušanje u slučaju u kojem se jedanaest kosovskih policajaca tereti da su pretukli telohranitelja nekadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, premesti u Osnovni sud u Severnoj Mitrovici, dok policajci to odbijaju, piše kosovski portal „Gazeta express“. 
Iako je suđenje u ovom slučaju još uvek u toku, zahtev za premeštaj suđenja je podnešen nakon što su srpski svedoci, koji se nisu pojavili ni na jednom saslušanju, izjavili da se plaše da svedoče u Prištini, a što je nateralo tužioca Natali Vikari da zatraži tprebacivanje suđenja u Osnovni sud u Severnoj Mitrovici. Međutim, okrivljeni su kategorično protiv odlaska na Sever.
Branilac jednog od okrivljenog, advokat Sevdaim Abdulahu je izjavio da je zahtev neprihvatljiv i da će mu se suprotstaviti u bilo kojem obliku.
Svi okrivljeni su odbili ovakvu odluku tužioca, a sudsko veće će 8. oktobra doneti definitivnu odluku u vezi sa ovim zahtevom.
EULEX je prošle godine podigao optužnicu protiv jedanaest pripadnika kosovske policije, koji su optuženi za nasilje nad telohraniteljom nekadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina koje se dogodilo nakon privođenja Vulinovog obezbeđenja, a po završetku božićne liturgije u manastiru Gračanica.
Kosovska policija je tada privela desetoricu mladića koji su bili deo Vulinovog obezbeđenja, i koji su se policiji, kako je iz policije tada rečeno, „učinili sumnjivim,“ a zatim ih tukli, po svedočenju privedenih mladića. Tada je najteže povređen 30-godišnji Darko Vlasaj iz Leposavića, koji je imao teške telesne povrede mokraćne cevi, a zbog kojih je i zadržan na odeljenju urologije u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Po Vlasajevom svedočenju, kosovski policajci su ga tukli u toaletu zgrade suda u Prištini.

DSS: Sporazum o slobodnom kretanju – novo posredno priznanje nezavisnosti Kosova

26.09. 2014, 12:47

Pokrajinski odbor Demokratske stranke Srbije ocenio je da Briselski sporazum o slobodnom kretanju kroz Srbiju osoba sa kosovskim putnim dokumentima predstavlja „veliki paradoks“ i „novo posredno priznanje nezavisnosti Kosova.“
„Sporazum nije statusno neutralan i još jedan je dokaz o posrednom priznanju nezavisne države Kosovo od strane zvaničnih vlasti u Beogradu,“ navodi DSS i dodaje da je dogovor „postignut u tišini i sa željom da se sakrije od javnosti Srbije.“
Pročitajte još: Sever Kosova: Osniva se kompanija za distribuciju struje i počinje naplata?Kosovska delegacija u Briselu danas o fondu za Sever, telekomunikacijama i energetici

DSS, takođe, podcrtava da je „paradoks to što građani države Srbije u južnoj srpskoj pokrajini nemaju slobodu kretanja, dok građani samoproglašene republike Kosovo sa separtatističkim dokumentima mogu slobodno da se kreću od Horgoša do Dragaša.“

Istovremeno, DSS podseća javnost da „građani Kosova i Metohije izuzev stanovika severa, i to samo na severu Kosova i Metohije, sa ličnim dokumentima države Srbije, niti mogu, niti smeju da se kreću južnom srpskom pokrajinom,“ dodajući da „svaka osoba koju Kosovska policija zaustavi južno od Ibra, s kolima i dokumentima države Srbije se krivično procesuira s rigoroznim kaznama od oduzimanja vozila do tri meseca zatvora.“
Radne grupe Beograda i Prištine postigle su 17. septembra sporazum o slobodnom kretanju, koji se odnosi na aerodrom Nikola Tesla i još pet graničnih prelaza između Srbije i trećih zemalja.
Na osnovu ovog sporazuma, svi koji imaju kosovske putne isprave moći će preko Srbije da putuju u treće zemlje preko aerodroma i kopnenih graničnih prelaza sa Hrvatskom i Mađarskom, a sporazum bi trebalo da bude sproveden u roku od dva meseca.

Američki sudija se vraća u Ustavni sud

Američki sudija Robert Karolan vratiće se privremeno u kosovski Ustavni sud dok se ne konstituišu institucije u Prištini, piše „Koha ditore“.

Karolan je sredinom ovog meseca odbio drugi mandat u ovom sudu zbog razloga lične prirode.

Usled njegovog odlaska, Ustavni sud je ostao bez kvoruma za obradu političkih predmeta i pitanja, pa je predsednica Kosova Atifete Jahjaga odbila da on bude zamenjen drugim sudijom dok se pitanje konstituisanja institucija ne reši, navodi list.

Mediji su objavili da je Karolan napustio Ustavni sud zbog neslaganja sa dve poslednje odluke ove institucije, onoj o određivanju mandatara za formiranje vlade i odlukom o predsedniku Skupštine Kosova, po kojoj Isa Mustafa iz Demokratskog saveza Kosova 17. jula nije ustavno izabran na tu poziciju.

Jahjaga: Kašnjenje zabrinjava centre moći

Centri odlučivanja uznemireni su zbog kašnjenja u formiranju kosovskih institucija, izjavila je Atifete Jahjaga nakon razgovora sa brojnim državnicima na marginama zasedanja GS UN.

Atifete Jahjaga 

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je danas za portal Ekspres (www.gazetaexpress.com), u izjavi iz Njujorka rekla da će ispuniti sve ustavne i zakonske obaveze u stvaranju novih institucija.

Predsednica Kosova najavila je u razgovoru sa predsednicima i premijerima država nastavak konsultacija započetih nakon drugog neuspelog glasanja za predsednika Skupštine Kosova.

„Videli ste da sam dan pre polaska za Njujork započela konsultacije sa liderima parlamentarnih politčkih partija. Ti sastanci imaju za cilj da olakšaju diskusije i da saslušam sve političke partije i
parlamentarne političke subjekte i njihove poglede na izlazak iz krize, uvek poštujući nezavisnost Skupštine Kosova kao institucije i slobodan glas građana Kosova“, rekla je ona.

I ovom prilikom ponovila je, da je rešenje unutar Skupštine Kosova, te da su poslanici ti koji treba da pronađu rešenje.

Kandidat za premijera Kosova ispred postizbornog koalicionog bloka Ramuš Haradinaj danas je izjavio da su oni protiv toga da Jahjaga u isto vreme razgovara sa predstavnicima svih politčkih partija, već da sastanci predsednice sa predstavnicima partija budu odvojeni.