Izvor TV Most
Pripadnici KFOR-a i danas, treći dan zaredom, drže u blokadi alternativni putni pravac koji od Leška, na severu Kosova, vodi do policijskog punkta u Rudnici, u centralnoj Srbiji.
Predstavnici opštine Leposavić nisu uspeli da razgovaraju sa oficirima KFOR-a. Zabranjen je saobraćaj za sva teretna vozila kojima se iz centralne Srbije prevoze komercijalna roba i životne namirnice, pa Srbi na severu Kosova tvrde da im je ugroženo snabdevanje.
Dragan Pavlović, prevoznik iz Leposavića koji je bio u koloni vozila rekao je da ih vojnici KFOR-a kontrolišu i fotografišu na punktovima.
„Ako se ova situacija nastavi mi koji živimo na severu Kosova ugroženi smo i materijalno i životno“, rekao je Pavlović novinarima.
Član Opštinskog veća Leposavić Zoran Milojević, koji je danas sa grupom novinara obišao blokadu u mestu Tresava, rekao je da se „zbog blokade puta oseća nestašica životnih namirnica koje se od prošle godine na sever Pokrajine dopremaju alternativnim putevima“.
„Nećemo da koristimo administrativne prelaze koje kontrolišu kosovski policajci i carinici i gde su uključeni pripadnici Euleksa“, rekao je Milojević i dodao da je blokada puteva na severu Kosova političko pitanje.
„To mora da se rešava na relaciji Beograd-Priština, mi smo na nivou lokalnih samouprava u četiri opštine na severu Kosova i Metohije uradili svoj deo posla, trudimo se da olakšamo snabdevanje stanovništva, ali više od toga ne možemo da uradimo“, rekao je Milojević.
Prema njegovim rečima, Srbi sa severa Kosova neće prihvatiti kosovske institucije i svim legitimnim i demokratskim sredstvima će se boriti za očuvanje institucija države Srbije.
Pripadnici KFOR-a drže u blokadi i drugi alternativni put koji od Jarinja preko Vučje Rupe vodi do Rudnice.
Srbi koji su desetak dana u međuzoni blokirali jednu kolovoznu traku povukli su se sa puta tako da se putnički saobraćaj odvija bez zastoja.
09.08.2012 | 14:29 > 16:31
Drevs: Barikada na ibarskom mostu je “sramota”
Komandant KFOR-a Erhard Drevs kaže da je barikada koju su Srbi postavili na glavnom ibarskom mostu u ovom gradu „sramota“ koju treba što pre ukloniti.
„Mislim da je ova barikada sramota, ne zbog toga što služi za sprečavanje slobode kretanja, nego pre svega što predstavlja simbol razdvajanja jednog grada koji je stvarno u stanju i spreman da živi zajedno“, rekao je Drevs tokom posete Kosovskoj Mitrovici.
Upitan da li će KFOR ukloniti barikadu koja se nalazi na severnoj strani glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici, Drevs je odgovorio da je mišljenja da treba da se skloni što je pre moguće.
Drevs je ocenio da barikada na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici ima veoma značajnu političku simboliku i da uklanjanje čvrstih političkih simbola vojnim sredstvima nije dobro.
On je objasnio da se svest kod ljudi koji su postavili taj simbol (barikadu) ne može time skloniti i da su imali dosta situacija u prošlosti da ulanjanje političkih simbola vojnim sredstvima nije davalo dobre rezultate.
Zato uvek treba odmeriti šta se dobija, a šta gubi takvim potezima, rekao je komandant KFOR-a koji se u južnom delu Kosovske Mitrovice sastao sa tamošnjim gradonačelnikom Avnijem Kastratijem.
Drevs je ocenio da pored svakodnevnih problema koje imaju i ostali gradovi na Kosovu, kao što su nezaposlenost i privredni razvoj, Kosovska Mitrovica ima još problema koji su osetljiviji nego u ostalim gradovima.
Svima nam je jasno da će privredni razvoj Mitrovice, biti moguć tek kad se ovaj konflikt završi, kazao je Drevs.
Barikada na glavnom ibarskom mostu je jedna od onih koju KFOR nije uklonio, a koja je postavljena prošlog leta nakon izbijanja krize na severu Kosova.
Ova barikada od kamenja, velikih betonskih blokova i šljunka je ojačana tako što je izbetonirana. U neposrednoj blizini barikade nalaze se lokalni Srbi koji danonoćno tu dežuraju.
09.08.2012 | 14:55 > 15:03
Privatizovano društveno preduzeće „Ratar“
Društveno preduzeće „Ratar“ iz Lapljeg Sela nedavno je privatizovano, potvrđeno je KIM radiju iz Kosovske agencije za privatizaciju (KAP).
KIM radiju, međutim, nije odgovoreno na pitanje kome je i za koliku sumu novca „Ratar“ prodat.
Kako KIM radio nezvanično saznaje, radnicima „Ratara“ isplaćena je otpremnina zavisno od godina radnog staža, pa su pojedini dobili i po nekoliko desetina hiljada evra.
U Kosovskoj agenciji za privatizaciju kažu da su otpremninu dobili radnici koji su ispunili kriterijume iz UNMIK-ove uredbe 2003/13.
„Od 9. maja 2003 godine, radnicima privatizovanih društvenih preduzeća koji ispunjavaju kriterijume određene članom 10.4 ove uredbe, pripada 20% od prodajne cene“, objašnjavaju u KAP-u i dodaju da su u slučaju „Ratara“ radnici dobili otpremninu za deo imovine ovog preduzeća koji je prodat do sada.
Takođe se navodi da je Unija sindikata Kosova u skladu sa članom 10.5 ove UNMIK-ove uredbe obavezna da izvrši prenos na lični račun svakog kvalifikovanog radnika.
U ovom preduzeću je pre rata na Kosovu bilo zaposleno 80 radnika a do nedavno su tu radilo samo tridesetak radnika.
Iz Kosovske agencije za privatizaciju je potvrđeno da je „Ratar“ bio pod upravom ove agencije pa je s toga uveden u proces privatizovanja. Takođe je navedeno da su od ovog preduzeća nastala dva nova.
Bivši direktor DP „Ratar“ iz Lapljeg Sela Momčilo Trajković nije želeo da komentariše prodaju ovog preduzeća, jer kako nam je rekao, on nije bio na čelu Ratara od novembra prošle godine.
Društveno preduzeće „Ratar“ je do 1999. godine raspolagalo zemljištem površine od 1100 hektara. Nakon sukoba uzurpiran je deo zemljišta pa je „Rataru“ na korišćenje ostalo preko 700 hektara.
09.08.2012 | 17:08 > 17:36
KIPRED: Kosovo podeljeno i polulegitimno
Kosovo je podeljeno iznutra, to je međunarodno polulegitimna država koja ulazi u period prestanka nadgledane nezavisnosti, navodi se u najnovijem izveštaju KIPRED-a.
Institut za istraživanja i razvoj politika (KIPRED) iz Prištine objavio je izveštaj u kome se navodi da je postoje uspesi u primeni Ahtisarijevog plana, kao što je stvaranje novih opština sa srpskom većinom, decentralizacija, zaštita verskog i kulturnog nasleđa, usvajanje nacionalnih simbola, zastave i himne koji odražavaju multietnički karakter Kosova.
Kao pozitivno je navedeno i stvaranje multietničke Kosovske policije i postepeno uključivanje nevećinskih zajednica u javne institucije.
„Zato je veoma izvesno da će se službeno okončanje nadgledane nezavisnosti Kosova slaviti. Ljudima na Kosovu, kao i onima u inostranstvu, govoriće se o ogromnim dostignućima nove države i njenih međunarodnih supervizora“, navodi se u izveštaju.
Autori izveštaja, direktor instituta KIPRED Iljir Deda i viši istraživač u institutu Špend Kursani, kažu da će to slavlje zaobići realne probleme Kosova, jer ono ostaje podeljeno iznutra i s ograničenom legitimnošću spolja.
Pored toga što nedostaje primena usvojenih zakona, Kosovo ima duboke probleme s osnovnim demokratskim funkcionisanjem, navodi se u izveštaju.
„Severni deo ostaje de fakto podeljen, što je situacija koja može da umanji sav uspeh postignut na jugu. Bezbednost države i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala će se i dalje oslanjati na tela čiji mandat proističe iz Rezolucije Saveta Bezbednosti UN 1244, iz 1999, odnosno Kfora i Euleksa“, navodi se u izveštaju.
Zatvaranje Medjunarodne civilne kancelarije zato neće predstavljati okončanje i prenos nadležnosti s odgovarajućih međunarodnih vojnih misija i misija vladavine prava na kosovske vlasti i Kosovske Snage
Bezbednosti, kako je predvideo Ahtisarijev plan, već će odluke o međunarodnim misijama zavisiti od promena Rezolucije 1244, što zavisi od Rusije čije eventualne odluke zavise od volje Srbije i njene pozicije prema Kosovu, navodi se u analizi.
Istiovremeno Evropska Unija nije našla način da uključi Kosovo u planove proširenja, zbog pet svojih članica koje ne priznaju Kosovo.
„EU ne može potpisati ugovorne sporazume s ne-državama i potreban joj je konsenzus svih država članica da bi nastavila potpisivanje ugovornih sporazuma. Zbog nemogućnosti da ubedi svoje članice da priznaju Kosovo, EU ne može da potpuno iskoristi svoj uticaj na Prištinu“, kaže se u izveštaju.
Dodaje se da je Kosovo tako stavljeno u poziciju da traži normalizaciju odnosa sa Srbijom u nadi da će ti „novi odnosi“ dovesti do toga da članice EU koje ne priznaju Kosovo promene svoju poziciju prema statusu Kosova.
„To bi rezultiralo s više priznavanja u globalnom smislu te eventualno članstvom u UN i drugim relevantnim medjunarodnim organizacijama“, navodi se u izveštaju.
09.08.2012 | 15:59
Pantić odbacuje tvrdnje Drevsa
Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić odbacio je danas tvrdnje komandanta KFOR-a Erharda Drevsa da je barikada na mostu u tom gradu „sramna“ i ocenio da je ona simbol otpora Srba nasilju iz Prištine.
Pantić je za agenciju Beta kazao da je barikada na glavnom mostu na Ibru koji Kosovsku Mitrovicu deli na srpski i albanski deo, postavljena posle „jednostranih i nasilnih akcija Prištine i posledica je nasilja koje se 13 godina vrši nad Srbima na Kosovu i Metohiji“.
Gradonačelnik Kosovske Mitrovice je dodao da barikadom Srbi „nisu i ne žele da izazovu nestabilnost, već je to odgovor na nasilje kome su bili izloženi“.
„Tačno je da je, kako je izjavio komandant KFOR-a, barikada na mostu barikada srama, ali nje treba da se stide KFOR i međunarodna zajednica, jer su u njihovom prisustvu Albanci pokušali da mimo Rezolucije 1244 SB UN i svih dogovora međunarodne zajednice i Vlade Srbije uspostave kontrolu nad čitavim severom Pokrajine“, rekao je on.
Pantić je dodao da je Priština takvu akciju izvela u trenutku kada su već trajali pregovori o Kosovu između Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima, KFOR može da pokuša da silom ukloni barikadu, ali građani neće lako na to pristati sve dok ne dobiju čvrste garancije da Priština nikada više neće pokušati da nasiljem uspostavi svoje institucije.
Komandant KFOR-a nemački general Erhard Drevs zatražio je ranije danas da bude uklonjena barikada s mosta koji Kosovsku Mitrovicu deli na srpski i albanski deo.
Tokom posete južnom, albanskom, delu grada, Drevs je novinarima kazao da je barikada na mostu „sramota“ jer predstavlja simbol podele grada, kao i „moćan politički simbol“.
Prema njegovim rečima, KFOR barikadu može da ukloni silom, ali to ne bi bilo idealno rešenje.
„Mi (KFOR) možemo da ih uklonimo silom, ali to neće dobro shvatiti oni koji su ih postavili. Dakle, neće promeniti ništa u njihovim glavama“, rekao je komandant KFOR-a.
E-Novine Kosova i Metohije 