Mustafa od aprila predsednik, Tači premijer?
06.11.2015, 10:18 -> 10:30 IZVOR:RTS
Kosovska politička scena bi u aprilu sledeće godine mogla da doživi promene, kojima bi Hašim Tači ponovo postao premijer, prenosi prištinski list „Zeri“.
Aktuelni premijer Isa Mustafa predao bi tu dužnost u zamenu za poziciju predsednika Kosova.
Navodno, obaveze koje Kosovo ima pred međunarodnom zajednicom a tiču se sprovođenja sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština i osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine pripadnika bivše OVK, predstavljaju teško ostvarivu misiju za Isu Mustafu, uzimajući u obzir veliko protivljenje opozicije.
Politički analitičari, navodi list, ne isključuju takvu mogućnost.
Poslanik Demokratskog saveza Kosova Arben Gaši je nedavno izjavio za TV Klan Kosova da bi najbolja opcija bila da Isa Mustafa postane predsednik a Hašim Tači da se vrati na mesto premijera.
Žbogar EKSKLUZIVNO: Normalizacija odnosa podrazumeva popravljanje odnosa između Beograda i Prištine, kosovskih Srba i Albanaca i Kosova sa EU
06.11.2015, 7:00|Izvor: KoSSev|
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvi ugovorni odnos i prvi formalni politički dijalog između Kosova i Evropske unije. Sa druge strane, zvanični Beograd otvoriće uskoro pregovaračka poglavlja sa EU. Od ovih procesa se očekuje da i jedni i drugi nastave svoj evropski put, a da pri tom izbegavaju uzajamno blokiranje, te da „postepeno dođe do sveobuhvatne normalizacije odnosa“ između Kosova i Srbije. Za one koji imaju nedoumicu da li se normalizacija odnosa odvija između zvaničnog Beograda i Prištine – kako političari u Beogradu tumače svojim biračima, ili Kosova i Srbije, kako se tumači na Kosovu, Evropska unija je omogućila „dijalog između Beograda i Prištine u cilju jačanja procesa normalizacije između Kosova i Srbije“. Sama normalizacija odnosa podrazumeva popravljanje odnosa između Beograda i Prištine, Srba i Albanaca na Kosovu i Kosova sa Evropskom unijom. Ovo u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev kaže Specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije EU u Prištini – Samuel Žbogar, nekoliko sati pred posetu evropskog komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, koji će danas razgovarati sa najvišim kosovskim zvaničnicima o sprovođenju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, ratifikovan ranije ove nedelje u kosovskom parlamentu bez glasova opozicije, ali sa glasovima srpskih poslanika. Intervju sa Žbogarom rađen je putem mejla.
Šta je to konkretno drugačije za kosovsku politiku, ali i život građana nakon potpisivanja SSP-a?
Potpisivanje i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU je veoma dobra vest i veliki korak napred u odnosima Kosova i EU, od kojih će koristi imati svako na Kosovu. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju predstavlja prvi ugovorni odnos i prvi formalni politički dijalog između Kosova i Evropske unije. Sporazum će obezbediti veći ekonomski prosperitet, pravnu sigurnost, odgovornost vlade, kao i političku stabilnost na Kosovu. On će omogućiti postepeno usklađivanje zakonodavstva Kosova sa zakonima i standardima Evropske unije. Veći standardi za zaštitu potrošača dovešće do povećanja bezbednosti za potrošače. SSP će povećati konkurenciju, potencijalno dovesti do sniženja cena i proširenja asortimana roba i usluga. I na kraju, usklađivanje sa standardima EU dovešće do predvidljivijeg poslovnog ambijenta, uz veću sigurnost za domaće i strane investitore, a to znači više radnih mesta za ljude na Kosovu.
Koja je glavna karakteristika, odnosno razlika procesa potpisivanja SSP-a od strane Prištine i procesa pridruživanja Kosova EU, u odnosu na proces koji sa EU vodi zvanični Beograd? Odnosno, da li su jedno drugim uslovljeni i na koji način?
Kosovo je potpisalo SSP, a Srbiji će se uskoro otvoriti pregovaračka poglavlja sa EU. Oba procesa pokazaće posvećenost Srbije i Kosova u daljem angažmanu ka vidljivom i održivom poboljšanju međusobnih odnosa. Ovaj proces osiguraće da i Srbija i Kosovo mogu da nastave svojim evropskim putevima, a da pri tom, u tim naporima, izbegavaju uzajamno blokiranje. Takođe, taj proces treba postepeno da dovede do sveobuhvatne normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Šta se od Kosova u 2016. očekuje konkretno da uradi na putu pridruživanja EU, odnosno, posle potpisivanja SSP-a? I koji su glavni problemi, odnosno izazovi?
Trebaće vremena da taj Sporazum deluje. To nije magični lek za sve – koji će odmah da pokaže rezultate. Sporazum treba da se sprovede na dogovoren način i dogovorenim tempom. SSP nosi nove odgovornosti vlastima na Kosovu koje će one morati da ispune. Kosovske institucije su se obavezale da postojeće zakone i buduće zakonodavstvo postepeno usklade sa zakonima EU i da relevantno zakonodavstvo bude u potpunosti primenjivano. Dakle, SSP treba da se iskoristi, a Vlada Kosova ima ključnu ulogu u daljem sprovođenju vladavine prava i pravosuđa – da osigura funkcionisanje relevantnih institucija, da poboljša poslovnu klimu, ojača izvoz, kao i da se fokusira na kvalitet domaćih proizvoda kroz jačanje institucija za osiguranje kvaliteta.
Kako biste prosečnom stanovniku Severa Kosova objasnili vrlo konkretno šta u paketu političkih odluka, konkretnih mera i krajnjih rezultata – znači pojam „normalizacija odnosa“?
Kada govorimo o normalizaciji, mislio sam na nekoliko nivoa: normalizacija između Beograda i Prištine, normalizacija između Srba i Albanaca na Kosovu i normalizacija odnosa Kosova sa Evropskom unijom. Ovo su procesi koji treba da budu izgrađeni tokom dužeg vremenskog perioda. Dva premijera su od 2012. postigla nekoliko sporazuma koji grade i jačaju ove procese normalizacije. Mi sada imamo situaciju u kojoj se dva premijera sastaju, razgovaraju, pregovaraju i na kraju rešavaju zajednička pitanja. Oficiri za vezu sede u Beogradu i Prištini. Kosovo je član nekoliko regionalnih organizacija, zajedno sa Srbijom i zemljama regiona. Policija na Severu je kosovska policija, a ipak ne pobuđuje strah među građanima. Radi sa na tome da se isto učini i kada je u pitanju pravosuđe. Prihodi sa prelaza na Severu se koriste za razvoj severnih opština. Posle izbora u kojima je značajan broj kosovskih Srba učestvovao, predstavnici Srba sede u Skupštini, i imaju važne odgovornosti u okviru Vlade. Ovo su sve procesi koji vode ka normalizaciji.
Da li se radi o normalizaciji odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, kako političari u Beogradu tumače svojim biračima, ili Kosova i Srbije, kako se tumači na Kosovu?
Evropska unija omogućila je dijalog između Beograda i Prištine u cilju jačanja procesa normalizacije između Kosova i Srbije. Video sam da je u glavama pregovarača sa obe strane cilj da se situacija poboljša. Stoga, ne verujem da po o ovom pitanju postoji pogrešna percepcija bilo na Kosovu, ili u Srbiji.
Nasilje koje se direktno primenjuje u političkom – institucionalnom i parlamentarnom životu Kosova, na primer, od prošle godine, sve do uzastopne primene otrovnog gasa – suzavca, i drugih oblika nasilnog ponašanja na ulicama i u parlamentu Kosova, za Vas je slika čega? Zrelosti društva, građanskih sloboda, sazrevanja mlade demokratije, ili radikalizacije društvenog i političkog života i procesa?
Nasilje je, u bilo kojoj sferi života, nešto što ne bi trebalo da bude prihvatljiva norma nijednom ljudskom biću, jer direktno ugrožava zdravlje i verovatno živote ljudi. To je daleko iznad građanskih prava. To je, takođe, naravno i protiv zakona. Nasilje u parlamentu, koje su podstakli članovi parlamenta, a koji bi, po definiciji, trebalo da budu primer za sprovođenje zakona koje su oni prethodno usvojili – neprihvatljivo je, neopravdano, i predstavlja pogrešan primer ljudima na Kosovu. Unutrašnje probleme Kosova bi, stoga, trebalo da reše kosovski političari i to kroz dijalog i demokratski proces. Političke elite na Kosovu bi trebalo da nađu način da bolje komuniciraju.
Da li je za EU legitimna odluka kosovske predsednice da međunarodno postignut sporazum, to jest, sporazum direktno postignut na briselskom stolu, uputi kosovskom ustavnom sudu na ocenu njegovog legitimiteta i ustavnosti? I da li to znači da se kosovski zakon stavio iznad međunarodnog sporazuma? Šta bi se po Vama, sa aspekta EU politike na Kosovu, moglo desiti ukoliko bi kosovski ustavni sud odbacio Sporazum o ZSO kao neustavan?
U sporazumu iz avgusta 2015. godine, strane su se složile da će Ustavni sud da razmotri dekret Vlade sa opštim principima/glavnim elementima sporazuma. S obzirom na trenutnu političku situaciju na Kosovu, predsednik je odlučio da, umesto Vlade, zatraži mišljenje suda. Ustavni sud ima 60 dana da odluči o zahtevu. Kao i uvek, u principu, mi ćemo poštovati odluku Ustavnog suda o ovom pitanju.
Šta će se nalaziti na i oko glavnog ibarskog mosta nakon što se ograde budu skinule narednog leta? Kako zamišljate život dva dela grada? Da li je Kosovska Mitrovica za Vas jedan grad ili dva?
Prema odredbama sporazuma o slobodi kretanja, Evropska unija je preuzela odgovornost za revitalizaciju mosta i okoline. Uskoro ćemo raspisati lokalni tender za izvođenje radova na mostu. Kako stvari stoje, most će, pored pešačkog prolaza, imati biciklističke staze i klupe. U blizini mosta su planirane i dve kružne raskrsnice – severno i južno, košarkaški teren, rekonstrukcija čitavog područja sa drvećem, popločavanje i osvetljenje duž nasipa. Pored toga, planirano je i dečje igralište. Dakle, pored mosta biće dosta objekata koje će građani sa obe strane mosta neposredno da koriste. Jasno je da su dve opštine sada u Mitrovici. Trebalo bi da za cilj imamo stvaranje uslova u kojima opštinske granice neće predstavljati prepreku za saradnju i interakciju ljudi sa obe strane mosta.
Zašto je čitav proces revitalizacije mosta, od prvih planova pre godinu dana, prolongiranja, pa sve do sada, bio tako malo vidljiv u javnosti? Donosile su se velike odluke i planovi, ali javnost i na severu i na jugu ima nepodeljen utisak da je to rađeno daleko od njenih očiju?
Sporazum u vezi sa revitalizacijom mosta postignut je u kontekstu jednog od sporazuma dijaloga – dogovora o slobodi kretanja. Kao i kod drugih sporazuma, pregovori se odvijaju u Briselu. Ovo je izbor i srpskih i kosovskih vlasti. I kao princip, EU kao posrednik obema stranama ostavlja da tumače i objašnjavaju sporazum. Sa naše strane, mi smo javnost obavestili o početku radova na revitalizaciji. EU će nastaviti da informiše javnost o svim važnijim događajima u vezi sa mostom i njegovom okolinom.
Javnost na Severu nema puno prilika da zvaničnike EU viđa na Severu, čak ni same činovnike iz lokalnih kancelarija. Da li ćete promeniti praksu, i možda češće dolaziti na teren, na Sever Kosova?
Tokom poslednje dve godine redovno sam bio u kontaktu sa gradonačelnicima i opštinskim zvaničnicima. Ja redovno putujem na Sever, zaista mnogo češće nego u bilo koji drugi region na Kosovu. Lično i kada to prilike zahtevaju, svakodnevno se bavim pitanjima koja su za ljude na Severu relevantna, kao što je Fond za razvoj Severa. Moje osoblje koje upravlja brojnim projektima na Severu, takođe svakodnevno putuje tamo. U Severnoj Mitrovici imamo malu kancelariju sa dva međunarodna i tri nacionalna službenika. Kancelarija je otvorena za javnost i u stalnom je kontaktu sa zvaničnicima sa Severa i predstavnicima civilnog društva. Prošle nedelje smo, takođe, zaključili šestu raspravu o širokom spektru tema u cilju povećanja podrške medijima na Severu i povećanja vidljivosti predstavnika institucija sa centralnog nivoa na Severu. Debate su održane u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Zaista, svaka tema je u saradnji sa medijima na Severu pažljivo odabrana kako bi odslikala i bila glas onoga što brine građane koji tamo žive. Takva kampanja na terenu za vidiljivost nastaviće se, takođe, u narednim mesecima.
Sa kojim medijima sa Severa ste pažljivo odabrali te teme?
Poziv za izjavu o zainteresovanosti za saradnju poslat je u avgustu na adrese KoSSeva, televizije „Mir“, televizije „Most“ i radija „Kontakt Plus“. Samo je televizija „Mir“ odgovorila, tako da su oni bili implementni partner. Ipak, tokom sprovođenja projekta sarađivali smo i sa drugim medijima, pa ste tako i Vi bili učesnik debate o slobodi medija koja se održala 8. oktobra u Leposaviću, zajedno sa direktorom srpskog kanala Radio-televizije Kosova, Žarkom Joksimovićem, predsednikom Društva novinara Kosova i Metohije, Budimirom Ničićem i urednikom radija „Kontakt plus“, Željkom Tvrdišićem.
Očekuje se odluka o učlanjenju Kosova u UNESCO-a. Podržavate li, profesionalno i lično, prijem Kosova u UNESCO?
EU nije član UNESCO-a, nećemo glasati, a mi nemamo stav o kandidaturi Kosova za članstvo u UNESCO. Na svakoj pojedinačnoj državi članici je da odluči. Ipak, jedna stvar je jasna. Kampanja je, nažalost, srušila veliki broj mostova koje ćemo mi zajednički morati da ponovo da izgradimo posle glasanja, bez obzira na rezultat.
Hvala što ste odgovarali za KoSSev.
Žbogar: EU bez stava o kandidaturi Kosova u UNESCO
06. 11.2015, 9:30|Izvor: KoSSev|
Evropska unija nema stav o kandidaturi Kosova za članstvo u UNESCO, ali je jasno da je kampanja, na žalost, srušila „veliki broj mostova“ koji će morati da se zajednički ponovo izgrade posle glasanja, „bez obzira na rezultat“, rekao je specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu i šef Kancelarije Evropske unije u Prištini – Samuel Žbogar udanašnjem ekskluzivnom intervjuu za KoSSev. Svaka država članica EU ponaosob odlučuje o kandidaturi Kosova.
„EU nije član UNESCO-a, nećemo glasati, a mi nemamo stav o kandidaturi Kosova za članstvo u UNESCO. Na svakoj pojedinačnoj državi članici je da odluči,“ kaže Žbogar.
On je, međutim, istakao da je kampanja, na žalost srušila „veliki broj mostova“:
„Ipak, jedna stvar je jasna. Kampanja je, nažalost, srušila veliki broj mostova koje ćemo mi zajednički morati da ponovo da izgradimo posle glasanja, bez obzira na rezultat.“
U Parizu je u toku zasedanje Generalne konferencije UNESCO-a, na kojoj će se za tri dana odlučivati o članstvu Kosova u ovu UN-ovu agenciju, a sa čijim prijemom se Srbija ne slaže. Izvršni savet UNESCO-a je prethodno, 21. oktobra,preporučio Generalnoj konferenciji ove organizacije da „Republika Kosovo postane član UNESCO-a“.
Lavrov: Pokušaj politizacije Uneska, krše 1244
06.11.2015, 14:44 | Izvor: B 92|
Pokušaji da se dozvoli članstvo Kosovu u Unesko vodi ka politizaciji aktivnosti te organizacije, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.
Lavrov je nakon sastanka sa generalnom direktorkom Unesko Irinom Bokovom
„Uz svu kompleksnost medjunarodnog života, veoma je važno da se izbegne politizacija aktivnosti Unesko, tako vidimo sada situaciju u vezi pokušaja da se dozvoli članstvo Kosova organizaciji kršenjem Rezolucije SB UN 1244“, rekao je Lavrov, preneo je Tas.
Šef ruske diplomatije istakao je potrebu „pružanja podrške na svaki mogući način u duhu kompromisa i donošenja rešenja konsenzusom“.
Prema njegovim rečima, generalna direktorka Unesko Irina Bokova „ima takav talenat u potpunosti i aktivno promoviše konstruktivna rešenja“.
Rezolucija 1244 SB UN doneta 10. juna 1999. godine, predviđa niz mera za rešavanje situacije na Kosovu davanjem „suštinske autonomije i samouprave“ tom regionu, a poštujući u isto vreme „suverenitet i teritorijani integritet Jugoslavije“, navela je ruska novinska agencija.
Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da će se o prijemu Kosova glasati u ponedeljak, kao i da postoji sve više sluha za mogućnost odlaganja tog glasanja.
Bahtiri predlaže ukidanje opštine Severna Mitrovica
06.11.2015 | 11:32
Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri predložio je ukidanje opštine sa srpskom većinom Severna Mitrovica kako bi se, kako je naveo, “sprečilo etničko čišćenje Albanaca”.
Kosovska Mitrovica
Bahtiri je ovu ideju izneo nakon što je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić u naselju Bošnjačka mahala u severnom delu Mitrovice pre par dana uručio ključeve stanarima dve zgrade koje su izgrađene sredstvima Vlade Srbije.
Bahtiri je, kako prenosi dnevnik Koha ditore, naveo dve mogućnosti da se zaustavi “etničko čišćenje Albanaca” – ukidanje opštine Severna Mitrovica ili da pod nadležnost opštine u južnoj Mitrovici pređu naselja sa severa Brđani i Bošnjačka mahala.
Rakić: Bahtiri pokušava da prikrije sopstveni neuspeh
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić izjavio je danas da gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri pokušava da prikrije svoj neuspeh predlažući ukidanje opštine sa srpskom većinom.
O navodnom etničkom čišćenju govori gradonačelnik koji u svom gradu nema, ni slovom ni brojkom, ni jednog Srbina osim sveštenika koji se nedavno vratio u hram Svetog Save u Južnoj Mitrovici koji su Albanci spalili 2004. godine, rekao je Rakić.
„Ovakve izjave služe da bi se skrenula pažnja sa osnovnih problema sa kojima se suočavaju Albanci, a to je loša ekonomska situacija i sa činjenice da njihov gradonačelnik nije do sada uradio ništa da takvo stanje popravi“, naveo je Rakić u pisanoj izjavi dostavljenoj Kontakt Plus radiju.
„Gradonačelnik Bahtiri bi, ako obiđe pravoslavno groblje u njegovoj opštini na kojem je skoro 80 odsto nadgrobnih spomenika porušeno i oskrnavljeno, mogao lako da nađe tragove onoga o čemu ovih dana govori, a to je etničko čišćenje i nehuman odnos i prema živima i prema mrtvima“, poručio je Rakić.
Gradonačelnik Severne Mitrovice apelovao je na sve da se suzdrže od zapaljivih izjava koje mogu da destabilizuju situaciju i izazovu nesagledive posledice u gradu gde još uvek nema dogovora o razgraničenju dve opštine.
„Želja da se ukine opština Severna Mitrovica u kojoj su Srbi većina, ostaće samo želja pojedinaca koja ne bi ni bila važna toliko da se oni ne nalaze na odgovornim funkcijama. Severna Mitrovica je jedina istinski multietnička opština i sredina na Kosovu“, istakao je Rakić.
Kosovo ne može da zaštiti srpsko nasleđe
06.11.2015 | 10:16
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je da je izjava potpredsednice Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček da će srpsko versko i kulturno nasleđe biti najbolje zaštićeno ako Kosovo postane članica Uneska, „lažan argument onih koji guraju Kosovo u Unesko“.
Ivica Dačić u Gračanici
Komentarišući izjavu Lunačekove, Dačić je u izjavi za list Danas postavio pitanje „zašto do sada srpsko versko i kulturno nasleđe nije bilo dobro zaštićeno“.
„Zašto do sada srpsko versko i kulturno nasleđe nije bilo dobro zaštićeno, već je Kosovo u prisustvu međunarodnih snaga uništilo ili oštetilo više od 200 crkava, manastira i drugih verskih objekata, više od deset hiljada ikona je odneto, pokradeno, ruše se čak i nadgrobni spomenici. I mi treba da poverujemo da će biti bolja zaštita, a u isto vreme se štampaju verski kalendari u kojima se naše crkve i manastiri označavaju kao albanski“, rekao je Dačić.
Ministar je prekjuče na zasedanju Generalne konferencije Uneska apelovao na tu organizaciju da odloži debatu o članstvu Kosova i tako pruži šansu dijalogu.
Dačić je pozvao Unesko da ostane veran svojim izvornim principima, sačuva moralni kredibilitet i ne dozvoli da bude politizovan i zloupotrebljen.
Ulrike Lunaček je u intervjuu za Radio „Slobodna Evropa“ rekla da lobiranje Srbije protiv Kosova „govori da Srbija ne želi da zaštiti svoje nasleđe, što inače, čini Unesko“.
O prijemu Kosova u Unesko u ponedeljak?
06.11.2015 | 11:18
Prijem Kosova u Unesko definitivno je uvršten u dnevni red Generalne konferencije te organizacije za ponedeljak, 9. novembar, ali i dalje postoje šanse da se rasprava o toj tački odloži za dve godine, rekao je agenciji Beta ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.
Manastir Gračanica
Prema Tanaskovićevim rečima, „na Birou Generalne konferencije Uneska jutros je konačno odlučeno da se o tački dnevnog reda – Prijem Kosova u članstvo, razgovara i odlučuje u ponedeljak nege oko podne“.
Tanasković je međutim naglasio da je ishod glasanja i dalje neizvestan i podsetio da će Srbija predložiti da se rasprava o prijemu Kosova odloži.
„Srbija će predložiti da se rasprava o ovoj tački odloži do naredne (Generalne) konferencije 2017. Ako taj naš predlog dobije prostu većinu, onda do glasanja o prijemu Kosova uopšte ne bi ni došlo“, rekao je ambasador Srbije.
Po njegovim rečima, „sve veći broj država ima sluha za ovu konstruktivnu ideju odlaganja“, ali je „neizvesno da li će to biti i dovoljno“.
„U slučaju da predlog za odlaganje rasprave o ovoj tački ne dobije potrebnu većinu, glasaće se o prvobitnom predlogu odluke koji je podnela Albanija sa grupom država. U tom slučaju, porebna je dvotrećinska većina da bi predlog bio usvojen, a Kosovo primljeno u Unesko“, podsetio je Tanasković.
„Tu je stvar krajnje neizvesna i mislim da će možda odlučivati svega nekoliko glasova, što znači da ima šansi da predlog bude usvojen, ali ima isto tako veoma ozbiljnih šansi da ne bude usvojen“, dodao je ambasador Srbije.
Generalna konferencija ima 195 članica. Za prijem Kosova u Unesko potrebna je dvotrećinska većina od broja onih koji su glasali.
Tanasković je rekao da će se tačan broj zemalja koje će imati pravo glasa u odlučivanju o Kosovu znati kada još nekoliko zemalja preda svoje kredencijale, ali je dodao da najverovatnije desetak zemalja neće imati pravo glasa.
Han: Dijalog sa Srbijom je obaveza Kosova
06.11.2015 | 11:50
Kosovo sada treba da se usredsredi na sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uključujući i normalizaciju odnosa sa Beogradom, poručio je danas Johanes Han u Prištini.
Johanes Han i Isa Mustafa (Foto Kim)
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han rekao je nakon razgovora sa premijerom Kosova Isom Mustafom da se napredak Kosova ocenjuje u svakom trenutku, a da preliminarni nalazi pokazuju da je zabeležen suštinski napredak.
„U okviru SSP-a nastavak dijaloga sa Srbijom je pravna obaveza Kosova i od suštinkog značaja za dalji napredak ka EU“, poručio je Han.
Premijer Kosova Isa Mustafa rekao je da je komesaru Hanu garantovao da će se nastaviti sa dijalogom sa Srbijom jer je, kako je rekao, on koristan za normalizaciju odnosa.
„Takođe ostajemo dosledni u sprovođenju sporazuma koje smo sklopili, očekujući epilog i odluku Ustavnog suda u vezi sa Zajednicom srpskih opština.
Evropski komesar se osvrnuo na nedavna dešavanja u Skupštini Kosova, ističući da Evropska unija smatra da je nasilje nešto što ne treba da se dešava u jednoj zemlji koja ima aspiracije učlanjenja.
„Demokratski izabrani zastupnici naroda ne treba da budu pod pretnjom nasilne manjine. Kosovo sad treba da se usredsredi na sporazum o SSP-u“, kazao je Han.
Premijer Kosova Isa Mustafa obavestio je medije da je u toku razgovora upoznao komesara sa namerom Kosova da postane članica Uneska.
„Takođe sam zatražio podršku zemalja Evrospke unije imajući u vidu sve naše obaveze koje smo ispunili za očuvanje kulturne i verske baštine. Dao sam garancije da ćemo ispuniti sve preporuke Evropske unije koje se tiču kulturne baštine kao i zakona koji je u procesu pripreme“, rekao je Mustafa.
Evropski komesar je danas prisustvovao i svečanoj sednici Skupštine Kosova na kojoj se obratio poslanicima.
E-Novine Kosova i Metohije 