Đurić u ponedeljak u Beogradu sa šefom UNMIK-a Taninom
01.11.2015, 12:30|Izvor: KoSSev|
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić sastaće se u ponedeljak u Beogradu sa novim šefom UNMIK-a Zahirom Taninom, saopštila je danas ova kancelarija, ne i temu sastanka. Avganistanac Zahir Tanin je dužnost desetog po redu redu šefa UNMIK-a, preuzeo 31. avgusta od još jednog Avganistanca – Farida Zarifa i do sada nije bio u fokusu jvnosti. Uloga UNMIK-a je nakon unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova – u potpunosti marginalizovana na terenu, a u javnosti vest o aktivnostima ove misije koja je bila najviše u fokusu jeste pomoć Kosovu pri predaji aplikacije za prijem u UNESCO, o čemu je posebno pisala kosovska štampa. Sastanak dolazi u jeku konačne odluke hoće li Kosovo postati član UNESCO-a.
Tanin je od 2006. godine bio predstavnik Avganistana u UN-u i u tom svojstvu je služio kao predsedavajući Međuvladinih pregovora o reformi Saveta bezbednosti (2008-2014), predsedavajući petog Bijenale sastanka zemalja za prevenciju, borbu i zaustavljanje nelegalne trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem (2014), zamenik predsedavajućeg Odbora za ostvarivanje neotuđivih prava palestinskog naroda (2006-2015) i potpredsednik na šezdeset i trećem, šezdeset i petom i šezdeset i sedmom zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
| Pročitajte još: |
Tanin je bio i analitičar, producent i urednik BBC World Service-a u periodu od 1995. do 2006. godine; istraživač međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomskih i političkih nauka Univerziteta u Londonu od 1994. do 1996. godine. Diplomirao je na Medicinskom univerzitetu u Kabulu 1980. godine. Rođen je 1956. godine, oženjen je i ima dvoje dece.
Uloga i uticaj UNMIK-a smanjeni posle 2008.
Uloga UNMIK-a je od leta 2008. godine, od kada je ova misija “rekonfigurisana”, a nekoliko meseci posle unilateralnog proglašenje nezavisnosti Kosova – u potpunosti marginalizovana na terenu i od tada se uglavnom svodi na pripremu redovnih kvartalnih izveštaja o situaciji na Kosovu koji se šalju u Savet bezbednosti.
Uprkos zvaničnim demantijima, tokom godina dolazilo je do neslaganja između kancelarije UNMIK-a u Mitrovici i štaba u Prištini u vezi sa načinom viđenja i rešavanja situacije na Severu, kao i uloge UNMIK-a u tome. Kancelarija UNMIK-a u Mitrovici, kao i opštinske administrativne kancelarije pod supervizijom UNMIK-a u severnim opštinama, po unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine bile su izložene jakom pritisku da izgube uticaj koji su imale na Severu Kosova, što se u međuvremenu i dogodilo.
Iako misija UNMIK-a i dalje formalno postoji na osnovu važeće rezolucije 1244 i formalno deluje kao statusno neutralna misija, proces “rekonfiguracije”, to jest, drastičnog smanjenja broja osoblja UNMIK-a, mnogi su tada na terenu razumeli upravo kao de fakto priznanje proglašenja nezavisnosti Kosova, tim pre što su u međuvremenu počele da deluju i druge misije, poput Međunarodne civilne kancelarije, osnovane prema – za Srbe neprihvaćenom Ahtisarijevom planu, a potom i EULEX-a. Trenutno, na Kosovu radi oko nekoliko stotina lokalnog i međunarodnog civilnog osoblja, od čega je najveći broj obezbeđenje i tehničko osoblje, dok je u regionu Mitrovice ostalo da radi njih oko četrdesetak.
Miljeta u poseti Leposaviću: Sever bezbedniji
01.10. 2015, 10:25|Izvor: KoSSev|
Bezbednost na Severu Kosova je povećana – zajednički je zaključak komandanta KFOR-a general-majora Giljelma Luiđa Miljiete i gradonačelnika Leposavića Dragana Jablanovića, saopšteno je iz KFOR-a. Oni su se u petak sastali u ovoj opštini, razgovarali i o aktuelnoj situaciji na Kosovu, a Miljeta je, takođe, posetio KFOR-ov kamp na Severu – Noting Hil.
„KFOR će nastaviti da pruža sigurno okruženje na severu i u ostatku Kosova, spreman da kao treća instanca bezbednosnog odgovora interveniše ukoliko je to potrebno,“ poručio je Miljieta i naglasio da „KFOR, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom, promoviše napredak i dijalog u regionu“.
Jablanović je, sa druge strane, komandantu KFOR-a izrazio svoju zahvalnost za „nepristrasno i efikasno držanje KFOR-a“ u održavanju „sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve ljude,“ istakavši da je KFOR „jedna od najpouzdanijih institucija na Kosovu“.
General Miljieta i Jablanović složili su se da se nivo bezbednosti „znatno povećao na severu Kosova,“ dodaje se u saopštenju.
Nakon sastanka, Komandant KFOR-a je posetio kamp Noting Hil gde se sastao sa trupama koje, kako navode iz KFOR-a, deluju u najsevernijem isturenom komandnom mestu KFOR-a.
„Ova jedinica pažljivo prati situaciju na severu, obraćajući posebnu pažnju na tačke prelaza na administrativnoj liniji. Ove trupe održavaju sposobnost da reaguju na bilo koje operativno stanje u regionu i ostaju posvećene sprovođenju mandata KFOR-a na ovom prostoru,“ dodaje se u saopštenju.
Sredinom oktobra Miljieta je posetio i opštinu Zubin Potok, sastavši se sa gradonačelnikom ove opštine, Stevanom Vulovićem i istovremeno posetivši vojnu bazu „Čabra“ koja je, kako je tada saopšteno, bila u procesu rasformiranja.
Jablanoviću funkcija u Ministarstvu rada -> NAGRAĐEN LOPOV Jer je pokrao sve što je mogao po Kosovu i Metohji, uzeo kajmak na 10 000 000e i pride, na njihove familijarno priljave poslove koje rade info iz bezbedonosnih struktura kontinualno da bi otkupio radno mesto u Beogradu platio preko kuma Vulina Vučiću !
To su OTPADNICI SRPSKOG RODA KOJI OKALJAŠE SRPSKU DRŽAVU I SVU SRPSKU BORBU ZA SVOJ NAROD….Sramota…
31.10.2015 | 12:38
Nekadašnji šef Srpske liste Aleksandar Jablanović postavljen je za državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije, objavljeno je u najnovijem broju „Službenog glasnika“.
Aleksandar Jablanović
Rešenje o njegovom postavljenju na tu funkciju potpisao je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić (jednak njihovom OTPADNIŠTVU kada sa njima gradi mrežu ljudi koji predstavljaju Srbiju)
Nakon smene Jablanovića Srpsku predvodi Slavko Simić(kao maska Jablanovićeva), šef poslaničke grupe te liste u kosovskom parlamentu.
Ta porodično-švercerska partija Srpska treba da nosi naziv Janičarska, a Napredna Stranka -Narko-Naftaška stranka…
Srpska lista: Briselski sporazum bačen pod noge
01.11.2015 | 13:36
“Situacija je jasna, dva protesta, tri suzavca i briselski sporazum je bačen pod noge albanskih političara, a u lice međunarodnoj zajednici”, kažu predstavnci Srpske liste povodom odluke Prištine da se sporazum o ZSO zamrzne do mišljenja Ustavnog suda.
Predstavnici Srpske liste u parlamentu.
Povodom izjave kosovskog premijera Ise Mustafe da će u slučaju da predstavnici buduće ZSO raditi u suprotnosti sa zakonima Kosova biti uhapšeni, iz Srpske liste saopštavaju da ih takve izjave ne iznenađuju s obzirom da se “Srbi se hapse i neosnovano drže u pritvoru već 15 godina”.
“Ovo je problem između međunarodne zajednice i albanskih političara, ovo je dnevno politička igra u koju Srbi ne smeju biti uvučuni, ovo je još jedan dokaz neozbiljnosti i nepsremnosti albanske strane da Srbima garantuju bezbednost, opstanak i prosperitet”, navodi se u saopštenju Srpske liste koje potpisuje predsednik Slavko Simić.
Saopšteno je takođe i da poslanički klub Srpske liste ima apsolutno povernje u premijera Srbije Aleksandra Vučića, te da mu zbog toga pružaju bezrezervnu podršku.
Napominju i da albanska nije u stanju da ispunjava pruzete međunarodne obaveze i da zbog toga ne treba da bude članica Uneska.
Marić: Blaga reakcija EU na odluku Prištine
30.10.2015 | 12:55
Koordinator tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić kaže za RTS da zabrinjava to što je odluka o odlaganju formiranja ZSO doneta bez konsultacije sa Srbima, sa onima na koje se sporazum odnosi. Kaže da to ima jednu sasvim drugu poruku koja nije dobra.
Ljubomir MarićKoordinator tima za uspostavljanje ZSO Ljubomir Marić rekao je u Dnevniku RTS-a da prvih šest tačaka Briselskog sporazuma govore o formiranju ZSO.
„Dve i po godine Srbi na Kosovu i Metohiji slušaju razna opravdanja za odlaganje ovog sporazuma. Uvek postoje načini da se to zaista sprovede uz isključiv i jak pritisak međunarodne zajednice, odnosno EU koja je garant ovog sporazuma“, napominje Marić.
Kaže da je reakcija Evropske unije izuzetno blaga i neprimerana ovoj situaciji.
„Ono što zabrinjava je to što je ova odluka donešena bez konsultacije sa Srbima, sa onima na koje se ovaj sporazum odnosi i to ima jednu sasvim drugu poruku koja nije uopšte dobra“, ističe Marić.
Kaže da neće moći da se čeka tek tako da još jednom dođe do odlaganja.
„Ono što zabrinjava je reč suspenzija, to je nešto vrlo opasno i moramo da vidimo šta to znači“, smatra Marić.
Dodaje da je juče bilo konsultacija sa predstvnicima četiri opštine sa severa Kosova i da će danas ti razgovori biti nastavljeni u Beogradu.
„Očekujemo ozbiljnu rekaciju Vlade Srbije“, ističe Marić.
Kaže da je rok za ocenu ustavnosti 60 dana ali da se postavlja pitanje šta se sve može dešavati.
„Ovo je pitanje za Evropsku uniju i moramo ozbiljno da razgovaramo sa njima. Moraju da daju konkretan rok za formiranje ZSO i da kažu da li je suspendovan dogovor o formiranju“, ističe Ljubomir Marić.
EU: Ispunite obaveze, bez komentara na Mustafu
30.10.2015 | 12:30
I Priština i Beograd treba da „ispune obaveze preuzete u okviru dijaloga i da ih sprovedu sledeći svoje unutrašnje procedure“, kažu za Betu u Evropskoj uniji. 
Agencija navodi da je stav kabineta visoke predstavnice EU Federike Mogerini takav da je „u odredbama Briselskog sporazuma teško naći mogućnost da taj akt u celini treba bude preispitan od ustavnog suda Kosova“.
To su agenciji Beta preneli diplomatski izvori u Briselu, osvrćući se na spor koji je izbio između Beograda i Prištine pošto su kosovski zvaničnici najavili da će ustavni sud proceniti ustavnost ne samo uredbe o Zajednici srpskih opština, koju treba da usvoji vlada u Prištini, već i celog Briselskog sporazuma.
Portparolka Federike Mogerini, Maja Kocijančič je izjavila da EU „očekuje da obe strane ispune preuzete obaveze u okviru dijaloga i da ih sprovedu sledeći svoje unutrašnje procedure“ koje Brisel „po pravilu ne komentariše“, što ne govori jasno da li Priština može ili ne da traži procenu ustavnosti celog Sporazuma Beograd-Priština o normalizaciji odnosa.
Predsednik kosovske vlade Isa Mustafa je izjavio da će „tačke sporazuma o ZSO biti prosleđene u Ustavni sud koji će odlučiti“. „Ako Ustavni sud bude rekao da neka od tačaka sporazuma nije u skladu sa kosovskom Ustavom, mi ih nećemo sprovesti, a ako ceo sporazum bude proglašen protivustavnim, onda ga nećemo sprovesti“, dodao je.
Mustafa je rekao da je taj sporazum potpisao tek kada je dobio garancije od EU i Amerike da neće biti moguće formirati „treću vlast na Kosovu“.
Zvaničnici u Briselu su rekli da ne mogu da se osvrću na tu izjavu Mustafe.
Srpski premijer Aleksandar Vučić, koji će danas razgovarati sa glavnom saradnicom Federike Mogerini, nadležnom za Zapadni Balkan, Angelinom Ejhorst, ; izjavio je da Srbija „mora da ima ozbiljan i odgovoran odgovor“ koji će „uslediti u danima koji su pred nama, a koji se tiče pre svega Evropske unije i njihovog odnosa prema svima nama“.
„Neko je stavio svoj potpis, moj potpis nešto znači, potpis bilo koga iz Srbije za mene je nešto značio i Borka Stefanovića i Borisa Tadića i Ivice Dačića. Njima njihovi potpisi ne znače ništa, a to su uradili dan pošto su dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU“, podvukao je Vučić
E-Novine Kosova i Metohije 