05. 11. 2015| 08:00 – 23:59 |Amatersko egzistiranje nazovi liste „Srpska“ za rad ličnog profita ostaviće im beleg zajedno sa ovom Vladom Srbije, koja se metodoma „mutavih ljudi“ kao „nismo znali ili tako nešto“ ponašaju se baš kao ono djube što se odlaže na đubrištu Srpske istorije…

Kosovska Kamenica: Srpski đak napadnut na velikom odmoru

05. 11. 2015, 11:16 | Izvor: RTS |

U blizini škole u Kosovskoj Kamenici grupa albanskih srednjoškolaca fizički je napala učenika Vukašina Nikolića. Roditelji i đaci traže uvođenje školskog policajca. U policiji kažu da su otkrili napadača i da su slučaj predali pravosuđu.

Dve škole u krugu od 500 metara. Jedna srpska, druga albanska. Veliki odmor je vreme kada učenici po doručak dolaze na isto mesto.

Učenik Vukašin Nikolić kaže da ga je po povratku sa velikog odmora šestorica Albanaca presrelo.

„Prvo su me verbalno maltertirali, a zatim su me zaustavili i krenuli fizički da me maltretiraju. Uhvatili su me za vrat i zatim me šutnuli. Govorili su mi nešto u vezi sa fudbalskom utakmicom Albanija-Srbija,“ navodi Nikolić.

Zbog incidenta nekoliko roditelja srpskih đaka je dan provelo u školskom dvorištu. Roditelji napadnutog dečaka razgovarali su sa komandirom policije i pokazali mu lekarski nalaz.

Otac napadnutog đaka, Nenad Nikolić, kaže da su mu u policiji rekli da će se pozabaviti slučajem.

„Ne znam da li će, ili neće. A na kraju, moram da dežuram ispred škole za vreme velikog odmora,“ dodaje Nikolić.

Portparol policije u Gnjilanu, Ismet Hašani, napominje da bi poditelji trebalo da obrate pažnju na svoju decu.

„I prošle nedelje smo imali isti problem kada su se Srbi svađali sa nekom albanskom decom. Svi mi, kao društvo, bismo morali to da sprečimo. Kamenica važi za jedan od najmirnijih gradova,“ kaže Hašani.

Predsednik đačkog parlamenta, Đorđe Nikolić, ističe da je reč o višegodišnjem problemu.

„Ovo nije od juče i ja mislim da je neko od logičnih rešenja uvođenje školskog policajca. U lokalnoj samoupravi u Kamenici kažu da ima dana kada je rizik držati nastavu u srpskim školama,“ kaže Nikolić.

Predsednik opštinskog veća Kosovske Kamenice, Miloš Filić, podseća da je na dan utakmice Srbija-Albanija nastava u školi nije održana, zbog straha roditelja da bi Albanci mogli da im napadnu decu.

U Kamenici je oko 400 đaka koji imaju nastavu na srpskom jeziku. Nakon rata, jedan objekat koriste tri škole – Gimnazija, Tehnička i osnovna škola.

Haradinaj: Protesti tokom novembra

05.11.2015 | 09:23 | Politika | Beta | 

Lider Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj kaže da je sa liderima opozicije postigao dogovor da se protesti organizuju ovog meseca.Ramuš Haradinaj

Haradinaj je pozdravio inicijativu da se Sporazum o Zajednici srpskih opština dostavi Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, ali je ocenio da njegova primena ne treba da bude obustavljena do odluke Ustavnog suda, već da taj sporazum svakako treba staviti van snage.

U intrervjuu za prištinsku kablovsku televiziju Rokum, Haradinaj je odgovorio i američkoj ambasadi u Prištini koja je dan ranije na istoj telelviziji zatražila da se opozicija vrati dijalogu i prestane da koristi suzavac.

„Dok se ne ponište odluke, nema mesta za raspravu“, rekao je Haradinaj dodajući da je taj stav opozicije jasno predočen i ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.

Odbijajući špekulacije da je ABK zainteresovana da bude deo vlade Kosova, Haradinaj je rekao da su, ako nema drugog rešenja, potrebni novi izbori da bi se još jednom odmerile snage političkih stranaka.

NO Kosovo in UNESCO because is part of Serbia…

SAP KIM: „Ratifikacijom SSP-a u Skupštini Kosova Vučićev režim eksplicitno priznao Kosovo“

05.11. 2015, 8:00|Izvor: KoSSev|

Ratifikacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i Evropske unije, uz podršku „samozvanih srpskih poslanika Srpske liste“, predstavlja „eksplicitno priznanje“ nezavisnosti Kosova od strane aktuelnog „režima Aleksandra Vučića“, navodi se u saopštenju Skupštine AP Kosovo i Metohija dostavljenom medijima. Iz SAP KiM-a dodaju da je na ovaj način aktuelna vlast prebacila odgovornost na „tzv. srpske predstavnike“, nazvavši poslanike liste Srpska „polusvetom“ koji ne predstavlja Srbe na KiM-u. Ovo je samo jedno u nizu negativnih reagovanja sa srpske strane u proteklih nekoliko dana kada je u pitanju glasanje Srpske za ratifikaciju SSP u kosovskom parlamentu. Do sada su reagovali Srpski nacionalni forum, mreža civilnih organizacija KSAM i Udruženje novinara Srbije, uključujući i njihov ogranak na KiM-u.

„Opšte je poznato da Evropska unija ne potpisuje sporazume sa pokrajinama, regijama, provincijama, gradovima, ili geografskim područjima, već samo sa suverenim državama. Pa je iz tog razloga izjava direktora Vladine kancelarije za KiM, gospodina Marka Đurića – da je postignuti sporazum statusno neutralan – licemerna, kao i izjava Aleksandra Vučića da će SSP otvoriti nove ekonomske perspektive Srbije na Kosovu i Metohiji,“ dodaju takođe iz SAP-a.

Oni ističu da „postignuti sporazum upravo prejudicira status Kosova“, te i da su, kako kažu, „cinizam i ironija još veći“, jer je ovaj sporazum podržan dok se, na drugoj strani, „navodno bore protiv prijema Kosova u UNESCO“.

Iz ove opozicione skupštine su uputili i niz kritika na račun poslanike Srpske liste, navodeći da su izbori koji su ih „doveli na vlast obeleženi izbornom krađom, ucenama, pretnjama i uslovljavanjima,“ i to po „zakonima Kosova, ne Republike Srbije“, a da im, kako navode, tokom ratifikacije SSP-a „nije zasmetao ni amandman kojim je Kosovo označeno kao Republika, umesto zvezdice i fusnote“.

Oni su dodali da je „grupa građana koja sebe naziva Srpskom prisvojila suverenost od građana“ i „mimo njihove volje učestvuje u uspostavljanju vlasti nezavisne države Kosovo na celoj teritoriji pokrajine“, urušavajući na taj način teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i njene državnosti na Kosovu i Metohiji.

Princ Al Saud: Preneću Rijadu stav Srbije o prijemu Kosova

05.11.2015 | 12:47 | Politika | Tanjug | 

Predsednik Visokog saveta za turizam i kulturnu baštinu Saudijske Arabije princ Sultan bin Salman bin Abdulaziz Al Saud izjavio je danas u Beogradu da će stav Vlade Srbije, koja se protivi članstvu Kosova, na odgovarajući način preneti u Rijad.Princ Al Saud 

„Pitanja u vezi sa Kosovom i Uneskom spadaju u nadležnost drugog ministarstva u Saudijskoj Arabiji i tokom ove posete o tome ne bih govorio. O tome sam danas razgovarao sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Vlade Rasimom Ljajićem i njihov stav u vezi sa pitanjem Kosova u Unesko preneću u Saudijsku Arabiju na odgovarajući način“, rekao je Al Saud.

On je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je Saudijska Arabija čvrsto opredeljena za očuvanje i zaštitu kulturnog nasleđa svih naroda na svetu i da je ta kraljevina donela zakon koji pokriva upravo tu oblast.

U svojoj politici prema kulturnoj baštini čvrsto stojimo uz Unesko i uskoro će na listu zaštićene kulturne baštine u našoj zemlji biti uneta i ona koja u Saudijskoj Arabiji do sada to nisu bila. Podržavamo politiku očuvanja kulturne baštine bez obzira kojoj naciji i veri pripadaju”, poručio je Al Saud.

Izvršni savet Uneska većinom glasova predložio je na sednici 21. oktobra da Kosovo bude prijemljeno u tu organizaciju, a predlogu da se ova tema uopšte nađe na dnevnom redu protivili su se Rusija, Kina, Kuba, Brazil, Španija i Argentina.

Predlog je, inače, podnela Albanija, a podržalo ga je mnogo zemalja među kojima su Austrija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Slovenija, Velika Britanija, Švedska, UAE i SAD.

Za predlog je glasalo 27 članova tog tela, protiv je bilo 14, koliko je bilo i uzdržanih.

Priština Evropi podmeće status

05.11.2015 | 08:34 | Drugi pišu | Večernje Novosti | 

Iz sedišta EU poručuju da nisu moguće izmene SSP koji je već potpisan sa Kosovom. Nevažeći je amandman koji pominje „Republiku“, pišu „Večernje novosti“.
Skupština Kosova

Za EU dileme nema – jedini validan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom je onaj koji je Brisel ponudio i obe strane ga potpisale. A u njemu, uz naziv Kosovo, stoji i zvezdica kojom se ističe da se status ne prejudicira.

„Mi smo SSP objavili još u aprilu“, podseća za „Večernje novosti“ portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič. 

Slavko Simić, šef poslaničke grupe Liste „Srpska“, objašnjava za „Novosti“ da je neposredno pred početak sednice parlamenta Odbor za evropske integracije predložio amandman po kojem bi se Kosovu umesto fusnote „dodelio“ status „Republike Kosovo“ i da je predsednik Skupštine predložio da amandman bude u „paketu“ sa SSP. 

„Oštro sam se suprotstavio tome i rekao da ću otići sa sednice, posle čega je usledilo odvojeno glasanje za amandman, a posebno za SSP“, kaže Simić, tvrdeći da se sporazum ne menja amandmanom, već da je SSP ostao neutralan kad je reč o statusu. 

Simić navodi da je amandman usvojen zarad potreba kosovskog zakonodavstva kako bi se „knjižilo“ da je Sporazum podržala „Republika“. Na pitanje zašto su poslanici „Srpske“ bili uzdržani tokom glasanja za amandman, a nisu glasali protiv, on kaže: 

„Bili smo uzdržani, jer smo svakoga dana s tim ljudima. To je politička stvar gde morate mudro da reagujete i donosite odluke koje neće da iritiraju ostale poslanike“.

Srpska Pajtiću: Ishod svake bitke znaju samo oni koji su se spremali na izdaju

05. 11. 2015, 16:00|Izvor: KoSSev|

Nakon što je predsednik Demokratske stranke, Bojan Pajtić, saopštio da Vlada Srbije od svojih diplomatskih napora da spreči članstvo Kosova u UNESCO, pravi „farsu“, iako „zna“ da za prijem u ovu organizaciju Kosovo nema dvotrećinsku većinu glasova“ – oglasila se Srpska lista. Iz Srpske ističu da ne razumeju „najbolje“ Pajtićev stav, te i da, kako kažu, „ishod svake bitke“ znaju samo oni koji su se „spremali na izdaju“, a da premijer Srbije, Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, Srpska pravoslavna crkva i Srpska lista to ne nameravaju da urade. Srpska se, sa druge strane, nije oglasila povodom jučerašnjih saopštenja Srpskog nacionalnog foruma, Mreže civilnih organizacija KSAM i Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije, koji su kritikovali poslanike ove liste zbog podrške ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i Evropske unije u Skupštini Kosova. 

„Možda Vi imate vidovnjačke sposobnosti, a možda ste se naprosto predugo borili da opljačkate i ponizite Srbiju, pa Vas sudbina kulturne baštine na Kosovu i Metohiji ne zanima ni na koji način, osim u dnevno političke svrhe,“ poručuju Pajtiću iz Srpske i dodaju:

„Pozivamo Vas da nam odgovorite da li je istina, ili laž – da će na dnevnom redu Skupštine UNESCO-a biti i prijem Kosova u ovu organizaciju? Da li je istina da je nekoliko desetina država podržalo za sada taj proces i da se tom procesu aktivno protive Vlada, premijer, SPC, Srpska lista i sve relevantne institucije Republike Srbije, ali da Vaše partije nema na strani onih koji se trude? „

Iz Srpske poručuju i da će „ovu borbu voditi do kraja, kao što to čini Vlada i Premijer Srbije“, te da veruju u pobedu i da joj se nadaju.

Pojedini beogradski mediji preneli su ranije danas saopštenje Bojana Pajtića u kojem on, između ostalog ističe da je, „iako sasvim jasno“ to da Kosovo ne može biti primljeno u UNESCO, namera srpskih vlasti jeste da sebe prikažu „kao velike pobednike nad nepravednim Zapadom“, a posle „vešto kreirane atmosfere“.

Sličan stav po pitanju članstva Kosova u UNESCO je u javnost nedavno izneo i nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i nekadašnji predsednik Generalne skupštine UN-a, Vuk Jeremić, koji je rekao da se tenzije po pitanju kosovskog članstva stvaraju kako bi vlasti ishod proslavile kao „spektakularan uspeh“ i da mu nije jasna njihova „histerija“,  jer dve trećine glasova za Kosovo u UNESCO „ne postoji“.

„Kosovo u UNESCO jer je miran i bezbedan kutak Balkana, verski objekti puni turista“

05. 11.2015, 9:37|Izvor: KoSSev|

Foto: Sjamsudin/indoirak.org

„Navodi da su kosovski lideri trenutno angažovani u anti-hrišćanskoj kampanji, ili uništavanju – nisu istiniti: svako kada poseti Kosovo može da posvedoči da su verski objekti dobro očuvani i puni turista,“ jedan je od razloga zašto bi Kosovo trebalo da bude član UNESCO-a, navodi predsedavajući Muhamedije – druge najveće islamske organizacije u Indoneziji, Din Sjamsudin. On je, kako je na svom Fejsbuk profilu saopštio kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, uputio pismo „snažne podrške“ Kosovu za učlanjenje u UNESCO, navevši i niz drugih razloga zbog kojih bi Kosovo trebalo da bude član ove UN-ove organizacije.

Profesori podržali članstvo Kosova Kosovski mediji su u međuvremenu preneli vest o još jednom pismu podrške za članstvo Kosovo u UNESCO, koje je poslato Generalnoj konferenciji ove organizacije od strane deset međunarodnih profesora, od kojih su većina članovi Savetodavnog odbora neprofitne organizacije „Istraživački institut razvoja i Evropskih odnosa“ (RIDEA). Potpisnici pisma su  profesor Ričard Kaplan sa Univerziteta u Oksfordu, profesor Mark Veler sa Univerziteta u Kembridžu, profesor Bruno Serđi sa Univerziteta Mesina i Harvarda, profesor Džo Šo sa Univerziteta u Edinburgu, profesor Jan Orbi sa Univerziteta u Gentu, profesor Dimitris Papadimitriu sa Univerziteta u Mančesteru, profesor Gvido Francineti sa Univerziteta Istočnog Pidmonta, profesor Matijas Vehter iz Međunarodnog centra za evropsko obrazovanje, profesor Fulia Memisoglu sa Univerziteta Cukurova i profesor Šak Haniš sa Nacionalnog Univerziteta u Kaliforniji. Podsećajući da je Kosovo član nekoliko UN-ovih agencija, uključujući Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, te da ne vide „formalne prepreke“ za punopravno članstvo Kosova, oni su naveli i da bi članstvo Kosova doprinelo „zaštiti i očuvanju kosovskog bogatog nasleđa, uključujući značajnu korist za Srpsku pravoslavnu crkvu“.

„Usred zemlje čije je stanovništvo 90% muslimansko, izgrađena je velika katolička katedrala – u centru glavnog grada radi sećanja na Majku Terezu, koja se zavetovala kao časna sestra u katoličkoj crkvi na Kosovu. Jedan od glavnih spomenika na kapiji Vlade je nedavni memorijalni kamen za Jevreje nestale u holokaustu. Zemlja je takođe izabrala prvu ženu predsednicu na Balkanu. Tako da možete da vidite mnoge znakove volje da se obezbedi ravnopravnost za sve,“ naveo je dalje Sjamsudin u pismu.

Sjamsudin je istakao i da je Kosovo imalo „veoma bolnu nedavnu prošlost“, da je „žrtva etničkog čišćenja srpskog diktatora Slobodana Miloševića“, ali i da je priznato od strane 111 zemalja članica UNESCO-a.

„To je miran kutak Balkana i jako je bezbedan. Lideri zemlje propovedaju međuversku toleranciju i zaista su Ujedinjene nacije u skorije vreme mnogo puta primetile da su nastojanja kosovske vlade za promovisanje međuverske tolerancije za čestitanje,“ dodao je on dalje u svom pismu.

Ovaj lider indonežanskih muslimana je dodao i da njegova zemlja još uvek nije priznala Kosovo, ali i da misli da kosovski zahtev za članstvo „nema ništa sa priznavanjem na bilateralnoj osnovi“, te bi i članstvo Kosova u UNESCO trebalo da bude podržano, jer „nema razloga da ova mala zemlja bude izolovana“.

„Dakle, kao neko ko je svedočio o napretku Kosova kroz godine i kao prijatelj Kosova, Srbije i celokupnog Balkana, nadam se da će Vaša zemlja podržati pokušaj članstva Kosova u svetsku organizaciju nauke, kulture i sporta,“ zaključio je Sjamsudin.

Advokati u slučaju „Medikus“ se žale na kršenje procedura tokom izricanja presude

05. 11. 2015, 13:00|Izvor: RTK/Kallxo|

Izvor: RTK/Kallxo (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Nakon jučerašnje sednice, danas se optuženi u slučaju „Medikus“ izjasnio da nije kriv po optužbama koje mu Kancelarija specijalnog tužilaštva Kosova stavlja na teret.

Danas se nastavlja razmatranje slučaja „Medikus“ u Apelacionom sudu.

Advokati petorice zatvorenika izlažu svoje žalbe na aprilsku presudu Osnovnog suda u Prištini. Oni navode da je presuda za ilegalno presađivanje bubrega na klinici „Medikus“ donešena uz proceduralne propuste.

Razmatranje slučaja počelo je juče kada je veće Apelacionog suda saslušalo odbranu optuženih.

Vlasnik klinike „Medikus“, Ljutfi Derviši, je 29. aprila 2013. godine osuđen na osam godina zatvora i 10 hiljada evra kazne za organizovani kriminal i trgovinu ljudima. Njemu je, takođe, zabranjeno bavljenje profesijom urologa na dve godine.

Menadžer klinike Arban Derviši je osuđen za iste optužbe kao i Ljutfi Derviši – na 7 godina i 3 meseca zatvora i novčanu kaznu od 2.500 evra.

Sokol Hajdini je zbog teških telesnih povreda osuđen na 3 godine zatvora i zabranu bavljenja profesijom anesteziologa na godinu dana.

Ali su, zbog teških telesnih povreda, osuđeni na godinu dana zatvora i suspendovani lekari – Isljam Bitići i Suljejman Dula.

Deo ovog suđenja bili su i funkcioner Ministarstva zdravlja i hirurg koji su pušteni na kraju postupka

Akademici: Prilike propuštane, Srbija mora da se bori

05.11.2015 | 17:03 | Politika | B92 | 

Nakon što je predsednik SANU Vladimir Kostić izjavio da „Kosovo nije više u rukama Srbije“, danas su se po prvi put u sedištu SANU okupili akademici.

Dušan Kovačević, Ljubomir Simović

Njihova mišljenja o Kostićevoj izjavi su podeljena.

Vojska Kraljevine Srbije vratila je 1912. godine teritoriju Kosova u granice srpske države. Od tada su se menjali politički sistemi, države, granice i ideologije, a od 1999. vlast u Beogradu više fizički nema kontrolu nad teritorijom Kosova i Metohije. Da li je Kosticeva izjava jeres ili realnost?

„Najveći broj naših političara misli da je odgovorio na problem kada je izjavio Kosovo je Srbija i nikada necemo priznati Kosovo. Propuštali smo prilike jednu za drugom i sada se nalazimo u nepovoljnom položaju“, ističe akademik SANU Ljubomir Simović.

Dok Srbija ne priznaje Kosovo, to je uradilo 108 od 192 članice Ujedinjenih nacija. Ipak, vlast u Prištini još nije osigurala stolicu na Ist riveru u Njujorku, kao ni u Savetu Evrope.

Osim toga, ne priznaje ih pet članica Evropske unije. Dramski pisac i član SANU Dušan Kovačevic smatra da Srbija mora da se bori za ono što je preživelo na Kosovu.

„Da li može ili neko sme u Srbiji da potpiše bilo kakav dokument o otuđenju Kosova i Metohije. Naravno da ne sme. Naravno da ne sme jer to nije njegovo“, navodi Dušan Kovačević.

Međutim, akademik Ljubomir Simović postavlja pitanje: „Kada bi nam vratili Kosovo, da li bi imali načina, da li bi imali nekakvu ideju da Kosovo posle svega što se dogodilo integrišemo?“

Dogovor: Objasniti šta znači prijem Kosova u Unesko

05.11.2015 | 23:33 | Društvo | Kim | komentara: 0 | pregleda: 100

Kakva god da bude odluka o prijemu Kosova u Unesko, ona neće uticati na dalji tok briselskih pregovora, smatra Palve Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

• Pavle Dimitrijević i Fadilj Ljepaja

Dimitrijević je u emisiji “Dogovor” RTV Kim kazao da briselski proces uopšte neće biti uslovljen bilo kakvim paralelnim procesom, uključujući eventualno članstvo u Unesku.

“To je prosto zakucana stvar koja ni na koji način neće moći da se poremeti, koliko god da su političke elite i sa jedne i sa druge strane pričale pod emocijama ili pod raznim ultrapolitičkim uticajima”.

Dimitrijević, međutim, zamera što ni vlasti u Beogradu, ali ni u Prištini nisu objasnile šta zapravo znači članstvo Kosova u Unesku.

“Javnost, a tu svrstavam i sebe, nije dobila jasan odgovor šta znači to članstvo Kosova u Unesku, u smislu odgovornosti. Da li to znači da Kosovo dobija neku vrstu odrešenih ruku da čuva, obnavlja, sprovodi neke programe i projekte… Dakle, mi nismo imali debatu i nije objašnjeno javnosti. Mediji u Srbiji nisu objasnili šta to znači i koja je to promena stanja od one koje imamo sada“, pita se Dimitrijević.

Fadilj Ljepaja, analitičar iz Prištine kaže da članstvo Kosova u Unesku ne znači puno. To je, po njemu, više pravno i političko, a manje versko pitanje.

„Srbija, Srbi na Kosovu i SPC treba da misle o tome kako da očuvamo tu baštinu. Čije će to biti nego vernika. Na kraju krajeva, oni će to koristiti, te kultne objekte. Ja mislim da Srbi na Kosovu treba da se zalažu za to da u instituciji koja će brinuti o tome imaju neku vrstu veta kada se odlučuje o tim pitanjima“.

Kaže da nema dileme o tome ko je gradio srpske manastire i crkve, ali političkih dilema ima.

„Niko ne može garantovati za te objekte i normalno funkcionisanje tih institucija bez saglasnosti ovog društva i ove države. Mi na Kosovu se moramo založiti da institucije države Kosovo stvarno zagarantuju bezbednost u celom tom procesu“, kazao je Ljepaja.

Ako Kosovo postane član Uneska biće korak bliže članstvu u UN-u, kaže direktor Biroa za društvena istraživanja Pavle Dimitrijević. Što se članstva u Unesku tiče, on postavlja pitanje da li je Kosovo spremno da ispuni prava i obaveze koje proizilaze iz članstva.

“Bilo bi lepo to znati”, zaključuje Dimitrijević.