14.06.2014 |08:00 – 23:55 Nepravda koja se čini nad Srbima nikome dobro ništa ne donosi! Duhovni mir nastupiće onda kada se učinjena nepravda iskupi i vrati sve na mestu gde je bilo, u suprotnom nemir će biti u svima!

Borhart: Problem zaštite svedoka

14.06.2014 | 19:27 | Politika | B92 | 

Kosovo nije sposobno da samostalno funkcioniše, a kada su u pitanju sudski procesi najveći problem je zaštita svedoka, izjavio šef misije Euleksa Bernd Borhart.

Bernd Borhart (Foto Euleks)

 „Da članice EU smatraju da Kosovo može samo da reši sve zadatke, onda bi misija Euleks mogla da se vrati kući. Ali zemlje EU su čvrsto uverene da je Kosovu pomoć u obliku misije i dalje potrebna“, rekao je Borhart.

On je kao veliki problem naveo zaštitu svedoka, koja se u drugim, velikim zemljama, sastoji u tome da svedoci dobiju novi identitet i onda odu da žive u drugi deo zemlje.

Misija EU za vladavinu prava na Kosovu danas i zvanično dobija novi mandat, a kako je Borhart rekao, slučajevi koje su tužioci Euleksa započeli biće završeni, ali novi neće biti otvarani.

„Naravno, može se desiti da nas Priština zamoli da preuzmemo neki slučaj, a takođe može da se desi da se mi njima obratimo sa željom da obradimo neki slučaj. Ali, kvalitativna razlika je u sledećem: odluke donose nadležne vlasti Kosova“, rekao je Borhart.

Borhart je rekao da će važne institucije u oblasti prava sad voditi kosovski predstavnici, a ne više osoblje Euleksa, dok će sudije Euleksa koje su u sudovima na Kosovu ranije uglavnom bile u većini, sada biti u manjini.

Kada je reč o specijalnom tribunalu na Kosovu, Borhart je rekao da se Euleks bavi organizacijom tog suda, ali da će „sve sudije raditi potpuno nezavisno“, kao i Specijalno tužilaštvo koje istražuje navode iz izveštaja specijalnog izaslanika Saveta Evrope Dika Maritija.

Misija EU, na čijem se čelu Borhart nalazi od prošle godine, od 2008. godine nadzire, podržava i savetuje kosovske pravne institucije, kao što su pravosudje, policija i carinski organi.

14.06.2014 | 22:01

KiM: 40.000 Srba čeka pravdu

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI

Priština — Povraćaj imovine uzurpirane na Kosovu i Metohiji čeka na desetina hiljada Srba. Samo jedan zahtev stigao je do Ustavnog suda.

Više od 40.000 građana su Kosovskoj agenciji za imovinu podneli zahteve za vraćanje nezakonito zaposednutih kuća, stanova, poslovnih prostora i zemljišta.

Do sada je samo jedan od tih zahteva stigao do Ustavnog suda Kosova, koji je presudio u korist Nadežde Jovanović na čijoj zemlji su bespravno podignute tri kuće. Iako su i Agencija za imovinu i Vrhovni sud prethodno doneli odluku da joj se vrati uzurpirana zemlja, to nikada nije sprovedeno u delo.

„Kosovska Agencija za imovinu tvrdi da je više od dve trećine zahteva Srba rešeno, ali problem je u tome što ta rešenja nisu realizovana. Čak i kada postoje sudske presude, uzurpatori jednostavno ne napuštaju zaposednutu imovinu. Većina tih slučajeva odnosi se na imovinu u sredinama južno od Ibra, pogotovo u gradskim sredinama gde je uzurpiran najveći broj kuća i stanova“, objašnjava Igor Popović, rukovodilac tima za ljudska prava i imovinske odnose u Kancelariji za KiM.

Kosovskim sudovima podneto je 18.500 tužbi za naknadu uništene imovine protiv Kfora, Unmika i kosovskih institucija. Nijedan od ovih slučajeva nije rešen u korist tužioca jer su se sudovi držali principa da su tužbe protiv međunarodnih institucija (uključujući i kosovske privremene organe) neprihvatljive.

Rastko Brajković, savetnik u Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć, kaže da je put do povratka otete imovine na Kosovu mukotrpan i dugotrajan. Prema njegovim rečima, da bi ostvarili svoja prava, Srbi su primorani da poštuju sve procedure koje propisuju zakoni takozvane Republike Kosovo.

„Do 2009. godine zahtevi su se podnosili Agenciji za imovinu, a sada taj put vodi isključivo preko sudova, bilo da je reč o parnicama ili da oštećeni podnesu krivičnu prijavu protiv uzurpatora. Kada prođe sve nadležne institucije, slučaj može da dođe do Ustavnog suda Kosova, kao što je to bio slučaj sa Nadeždom Jovanović. Tek onda moguće je obraćanje međunarodnim institucijama,“ objašnjava Brajković.

Brajković kaže da su odluke sudova na Kosovu različite i da zavise od mnogo faktora, uključujući i ličnost sudije, ali da je Srbima veoma teško da ostvare svoja prava na otetu imovinu.

14.06. 2014, 19:30 -> 19:52

Zaboravljeni tragovi srpske vojske

Više od 6.000 srpskih vojničkih grobalja nalazi se u 50 država širom sveta. Samo u Makedoniji, ima ih nekoliko desetina. Nažalost, ni u godini u kojoj se obeležava stotinu godina od Velikog rata, gotovo ništa nije urađeno na njihovom uređenju.

Na srpskom vojničkom groblju na periferiji Bitolja, na metalnim krstovima nema imena – samo brojevi. Iznad se nalazi kosturnica u kojoj su posmrtni ostaci 4.400 srpskih vojnika stradalih u Gorničevskoj bici, jednoj od najznačajnijih za proboj Solunskog fronta, i kosti ratnika iz Balkanskih ratova.

Pripremila Nataša Mijušković

O groblju brinu jedino predstavnici Srpsko-makedonskog društva. Na prostoru od Bitolja do Kajmakčalana ima oko 75 pukovskih grobalja srpskih neznanih junaka.

Predsednik Srpsko-makedonskog društva Dragiša Strahinjić procenjuje da bi relativno brzo mogla da se saznaju njihova imena.

„To zavisi od arhive. Ako su složni i ako otvore dokumenta, to je za mesec dana“, kaže Strahinjić i poručuje Beogradu da se oduži Soluncima.

Tridesetak kilometara od Bitolja, u selu Baču nalazi se ruševina kuće u kojoj je bila Vrhovna komanda srpske vojske i u kojoj je jedno vreme boravio kralj Aleksandar.

Na pola puta od Bitolja prema Kajmakčalanu ima još jedno srpsko vojničko groblje, u Skočiviru. Još jedan zaboravljeni trag srpske vojske u Prvom svetskom ratu o kome brine samo srpsko-makedonsko prijateljstvo.

Put do vrha Kajmakčalana, lošiji nego pre Drugog svetskog rata. Ni Memorijalni kompleks nije u dobrom stanju.

„Zašto srpska deca ne dođu? Neka se organizuje ekskurzija, pa da vide ta groblja“, kaže Strahinjić i ističe da na Kajmakčalanu viđa i Amerikance.

U traganju za neobeleženim i zapuštenim humkama, Društvu Srpsko-makedonskog prijateljstva pomažu Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. i Planinarsko društvo Kopaonik.

Svi oni se nadaju da će, jednog dana, na red doći i ekshumacija, kako bi Solunci počivali na jednom mestu.