SPC: Članstvo Kosova u Unesku bila bi humanitarna katastrofa
04.11.2015, 11:56 -> 12:13
Patrijarh srpski Irinej upozorio je pravoslavni svet da su Srbi na Kosovu i Metohiji i svetinje Srpske pravoslavne crkve u velikoj opanosti, jer, kako je naveo, pobornici takozvane države Kosovo žele da članstvom u Unesku prisvoje srpske crkve i manastire.
SPC stoga poziva pravoslavni narod i sve kojima je stalo do prava i pravde u svetu, da se usprotive učlanjenju takozvane države Kosovo u Unesko, što bi, kako navodi, bilo ravno humanitarnoj katastrofi, odnosno uništavanju srpskih pravoslavnih svetinja, a time i svetske baštine.
Sve relevantne informacije o tome, objavljeno je na sajtu SPC, mogu se pronaći na portaluSaveworldheritage.org.
„Zaštitimo srpsku i svetsku duhovnu i kulturnu baštinu – proširite što više možete putem interneta i socijalnih mreža u narednih pet dana. Tako bismo zajedničkim naporima i ovim putem upoznali međunarodnu javnost sa ozbiljnošću situacije i visokim stepenom ugroženosti duhovnih i kulturnih svetinja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, navodi se na sajtu SPC.
Uvereni smo, navodi se u saopštenju koej je potpisao patrijarh Irinej, da bi ovakav vid informisanja pomogao da mnogi, kojima ove činjenice nisu dostupne, budu obavešteni brže i efikasnije.
„To će verujemo pomoći da članovi Generalne skupštine Unesko, uprkos svim pritiscima, ipak donesu pravednu odluku pre konačnog glasanja na predstojećoj sednici i sačuvaju srpsku i svetsku baštinu u Južnoj srpskoj pokrajini“, navodi se na sajtu SPC.
Tači poziva Srbiju da podrži Kosovo u Unesku
04.11.2015 | 13:15
Kosovski šef diplomatije Hašim Tači pozvao je Srbiju da podrži prijem Kosova u Unesko, prenose prištinski mediji.
Tači u Skupštini sa Mustafom (Foto Kim)Kako navodi Koha, Tači je za agenciju AP rekao da će to očuvati i potvrditi srpsko kulturno i istorijsko nasleđe.
Tači je Srbiju pozvao i da „gleda u budućnost mira, pomirenja i poštovanja kulturnih istorijskih vrednosti“.
„Članstvo Kosova u Unesku bolje će očuvati i potvrditi srpsko kulturno i istorijsko nasleđe“, rekao je Tači.
U Parizu je juče počelo dvonedeljno zasedanje Generalne kongerencije Uneska tokom koje bi članice te organizacije trebo da glasaju o preporuci za prijem Kosova u članstvo.
Davenport primio delegaciju porodica kidnapovanih na KiM
04. NOV 2015, 14:45 -> 15:28
IZVOR:TANJUG
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport primio je delegaciju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, koju je predvodio predsednik udruženja Simo Spasić.
Cilj udruženja je bio da ambasadoru ukažu na problem kidnapovanih i ubijenih od 1998, 1999, 2000, 2004. godine na Kosovu i Metohiji, a izneli su podatke o broju žrtava i načinima na koji su kidnapovani i ubijeni njihovi najbliži članovi porodice.
Istakli su da posle 17 godina niko od zločinaca nije kažnjen i da se nadaju brzom početku rada specijalnog suda za ratne zločine koje je počinila OVK.
„Davenport je iskazao duboko razumevanje za naš problem nadajući se da ćemo zajedno doći do istine i pravde“, navodi se u saopštenju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.
Šef Kancelarije Euleksa u Beogradu Aksel Janike je izneo podatak da misija Euleksa traje do juna 2016. godine i da se nadležnost nakon tog perioda predaje institucijama na Kosovu, u ovom slučaju misleći na pravosuđe i policiju, ali s obzirom da nije dovoljno učinjeno na rasvetljavanju ratnih zločina, korupcije i kriminala pa se razmišlja da se mandat produži i posle navedenog datuma.
Predsednik udruženja Simo Spasić je na to izlaganje odgovorio da ne može da se složi jer bi bilo nepravedno i pogubno po porodice srpskih žrtava da se dosadašnja aktivnost Unimka i Euleksa, kako je rekao, preda u ruke dokazanih predratnim, ratnim i posleratnim zločincima koji predstavljaju lažnu državu Kosovo.
Opasnost od građanskog rata
04.11.2015, 11:00|Izvor: Veriu.info/Zeri
Izvor: Veriu.info/Zeri (tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Ako se Vlada i opozicija ne slože i ne prevaziđu parlamentarnu krizu, rizik od sukoba između Albanaca je vrlo moguć. Sukob može da eskalira i u nepotreban građanski rat, a to bi bilo katastrofalno za Kosovo. Ovo je rekao poslanik pokreta „Samoopredeljenje“ i „poslednji otporaš“ u Skupštini, Iljir Deda, u intervju za list „Zeri“.
On je bio jedini poslanik iz redova opozicije koji ne samo da je ostao na sednici ratifikacije SSP-a, već je glasao i za dopunu kako bi se „republika“ unela u sporazum.
Deda je za razlike koje postoje između njega i njegove stranke i opozicionog bloka rekao da je spreman da snosi individualnu odgovornost, iako su ove razlike u demokratskom svetu, prema njegovim rečima – normalne i „oni koji misle drugačije imaju problema sa shvatanjem demokratije“.
Deda je pozvao svoje kolege poslanike da ne budu „pijuni“ političkih lidera, nego da snose individualnu оdgovornost.
On je pomenuo i Venecijansku komisiju kao predlog kojim bi se okončala maratonska kriza.
Dodik: Srbija izabrala pogrešnog partnera u BiH
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je dobro što Srbija gradi dobre odnose u regionu, ali da je izabrala pogrešnog partnera u BiH.
IZVOR: BETA SREDA, 4.11.2015. | 12:44
„Srbija, to je dobro, nastoji da afirmiše regionalnu saradnju. To je dobro. Međutim, moram da kažem da je Vlada Srbije odabrala pogrešnog partnera u tim razgovorima. Savet ministara BiH je neko pomoćno telo, odnosno pomoćni organ Predsedništva BiH.
Nikakve državničke ingerencije Savet ministara BiH nema, pa bi bilo daleko svrsishodnije da je u Sarajevu, Mostaru ili Banjaluci održan sastanak između Vlade Srbije i obe entitetske vlade. BiH kao država nema vladu! Entiteti imaju vlade“, rekao je Dodik za novosadski Dnevnik.
Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Republike Srpske su zaista na zavidno visokom nivou, što ne znači da ne mogu biti i bolji.
„I biće, i most na Drini, koji će povezivati Bratunac i Ljuboviju, bolje reći Srpsku i Srbiju, koji ćemo zajednički izgraditi, jedan je od niza zajedničkih projekata“, rekao je Dodik.
U Sarajevu se danas održava zajednička sednica Vlade Srbije i Saveta ministara BiH nakon koje će biti potpisani sporazumi o telekomunikacijama, o očuvanju mosta Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, o zaštiti životne sredine i o saradnji u traženju nestalih osoba.
Referendum je gotova stvar
Milorad Dodik je izjavio da će referendum o radu Tužilaštva i Suda BiH sigirno biti sporveden.
On je dodao da će RS učiniti sve da demokratskim sredstvima povrati izgubljene nadležnosti.
„Referendum o radu Tužilaštva i suda BiH će biti. To je gotova stvar. Proverićemo volju građana, a ona je i te kako bitna za našu dalju demokratsku i institucionalnu borbu za povratak izvornih nadležnosti Dejtona, koje su nam otete“, rekao je Dodik u intervjuu za novosadski Dnevnik.
Dodik je ocenio da je srpski narod povratio veru u RS koja je „trajna nepromenljiva kategorija“ i da „nikakva unitarna BiH, ma koliko to u Sarajevu želeli, ne dolazi u obzir“.
BiH, prema njegovim rečima „nije, niti će ikada biti, stabilna država, sve dok u njoj odlučuje strani faktor“.
„BiH, zapravo, i živi zahvaljujući isključivo međunarodnom intervencioizmu. I sve dok bude tako, dok stranci budu ti koji će želeti BiH po meri Bakira Izetbegovića i njemu sličnih, dok budu imali upliva u finansije, vojna i sva druga pitanja, BiH neće stati na svoje noge“, rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, 20 godina posle Dejtona, „pozicija RS je vrlo, vrlo stabilna, i pored činjenice da se na njenu stabilnost bezobzirno nasrće sa strane i iz Sarajeva“.
On je ocenio da u BiH stalno postoji „sukob neke centralističke politike, koju vodi Bakir Izetbegović, ali i svi drugi lideri političkih stranaka s bošnjačkim predznakom, i dejtonske BiH, čije pozicije brani RS“, koja je, „nažalost, zahvaljujući nadobudnosti visokih predstavnika, pre svih Pedija Ešdauna, izgubila mnogo toga od svoje državnosti koju je dao izvorni Dejton“.
„RS će, mora to da bude jasno svima, učiniti sve da demokratskim sredstvima – naglašavam, demokratskim sredstvima – povrati izgubljene nadležnosti. Naravno, to je dug proces, koji će potrajati, ali proces do kojeg mora doći“, naglasio je Dodik.
On je rekao i da „predstavnici Saveza za promene u Sarajevu vode podaničku politiku, podržavajući stavove i mišljenja lidera SDA Bakira Izetbegovića“, odnosno unitarnu BiH, ali da je ipak spreman na dijalog.
„I pored svega, činjenice da oni ignorišu institucije RS, vladu i Narodnu skupštinu pre svega, ja sam i dalje spreman za dijalog. Ne zbog toga što je to meni potrebno, nego zbog činjenice da stavovi institucija RS, bar o svim vitalnim pitanjima, moraju da budu i stavovi predstavnika Saveza za promene u institucijama vlasti u BiH“, kazao je Dodik.
Na pitanje kako će Rusija reagovati na to što RS očekuje kredit od SAD, Dodik je rekao da je Rusija „osvedočeni i iskreni prijatelj“ RS, da „nikada nije ničim uslovljavala i ucenjivala“ i da „ruska pomoć i podrška neće zavisiti od eventualne pomoći SAD“.
Zvanično: Tanjug prestaje da postoji
Novinska agencija Tanjug prestaje da postoji, a zaposlenima će biti isplaćene otpremnine, rekao je za B92 državni sekretar Saša Mirković.
IZVOR: B92 SREDA, 4.11.2015. | 13:58 -> 14:18
Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka JP Novinska agencija Tanjug, imajući u vidu da član 146. Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću novinska agencija Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. godine, rekao je Mirković.
Kako je naveo, tokom prethodnih meseci Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.
„U skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, Vlada Srbije donela je, kako se navodi, Odluku o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug.“
Tom odlukom se, između ostalog, predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i da će im biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja Odluke o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug, koja će biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.
Mirković je dodao i da su dve novinske agencije, Beta i Fonet, dovoljne za tržište Srbije.
Povodom navoda u medijima da je Tanjug ugašen kako bi otpočela da radi nova agencija pri Vladi Srbije, Mirković je rekao da su takve tvrdnje neosnovane. Kako je objasnio, postojećim zakonom je definisano da država izlazi iz vlasništva u medijima i da bi se tako nešto dogodilo morala bi da usledi izmena zakona, što se ne planira.
Na pitanje kako za Tanjug nema para, a za RTS i RTV ima, Mirković kaže:
„Funkcionisanje Tanjuga je bilo regulisano zakonom o Tanjugu, taj zakon je bio osnova za njegovo funkcionisanje i finansiranje. A što se tice RTS i RTV taj zakon predviđa do kraja ove godine finansiranje, a drugi model finansiranja od 2016“.
Vlada Kosova prepustila RTK na milost Bogu
04.11. 2015, 15:40|Izvor: RTK
Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preveden sa albanskog)
U nacrtu budžeta Kosova za 2016. godinu, Vlada nije izdvojila ni cent za Radio-televiziju Kosova.
Vlada nije obezbedila ni budžetska sredstva za zdravstveno osiguranje.
Ovaj nacrt je predstavljen danas članovima Odbora za budžet i finansije, koji mu se protive.
Član komisije Safete Hadrđonaj kaže da ovi nacrti nisu u skladu sa obećanjima koje je Vlada dala.
Ona je rekla da budžet nije obezbeđen u okviru nacrta koji za cilj ima poboljšanje kvaliteta obrazovanja, poljoprivrede i zdravstva.
Hadrđonaj je, takođe, zatražila objašnjenje za nedostatak sredstava za reformu javne uprave u vrednosti od 15 miliona evra, koji su izgleda od velike vrednosti za reforme koje nikada nisu sprovedene.
Han novinarima s Balkana u Briselu: Slobodni mediji uslov za priključenje EU
04. 11. 2015, 13:45|Izvor: KoSSev|
Zemlje koje su izabrale da imaju bliske odnose sa EU moraju da poštuju vrednosti Evropske unije, a to je da mediji moraju da budu slobodni. Evropska komisija jeste i ostaće posvećena pitanju slobode medija i oko toga se neće i ne može pregovarati. Poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednost, prim.red.) su poslednja poglavlja koja se zatvaraju, kako bi EU bila sigurna da među zemljama koje postaju članice EU ne postoji razlika. Ne postoji skrivena agenda Evropske unije, te ukoliko je zemljama interes da se njoj priključe, one moraju da budu sigurne da su ova poglavlja ispunjena, ključna je poruka evropskog komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, na konferenciji koja okuplja medije i institucije Zapadnog Balkana i Turske u Briselu. Konferenciju prati i KoSSev.
Na konferenciji „Speak Up“ učestvuje preko 350 novinara iz regiona. Konferencija koja se od 2011. godine održava po treći put, posvećena je medijskoj pismenosti i etičkim standardima. Njen cilj je da pospeši dijalog i kompromis, kao i da novinare podstakne na stremljenje ka kritičkom razmišljanju i kvalitetnom novinarstvu za koje je više puta do sada naglašeno da je ključ za razvoj demokratije, te da je ovakvo novinarstvo potrebno građanima.
Evropska komisija je na osnovu ranijih konferencija izradila analizu različitih izveštaja o slobodi izražavanja, a na osnovu kojih je izrađen program za unapređenje stanja u kojima ovi mediji rade. Narednog meseca se očekuju i preporuke važne za njihov dalji rad.
U prepodnevnom delu konferencije, govorili su evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanes Han, kao i potpredsednica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček.
Han: Sloboda medija je ključna vrednost za proces proširenja i oko nje se ne može pregovarati
Han je podsetio na teme i glavne poruke sa prethodne dve konferencije – da je sloboda medija fundamentalna za politiku proširenja, te različiti izazovi slobode govora koji zahtevaju dugoročno angažovanje Evropske unije.
„Nekada čujem da je EU izgubila interesovanje za medije – na Balkanu i u Turskoj. Da budem jasan, sloboda medija je ključna vrednost za proces proširenja i oko nje se ne može pregovarati. Sloboda medija je osnovni stub sa ostalim fundamentima – vladavinom prava i ekonomskom vladom,“ naglasio je Han.
On je podsetio i na izazove i probleme sa kojima se trenutno suočava EU, naglašavajući sa druge strane – da je važno da mediji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj finansijski opstanu, ali da istovremeno ostanu nezavisni u najvećoj mogućoj meri i promovišu novinarstvo bez cenzure i samocenzure.
„Raznovrsnost glasova je esencijalna. Ono čega je sve manje u ponekim zemljama jeste istraživačko novinarstvo,“ dodao je Han.
Sa druge strane, „cvetanje“ online medija je važan doprinos demokratiji, istakao je Han, koji je istovremeno upozorio i na to da se ne mogu svi izvori, odnosno online mediji, čitati sa istom količinom kredibiliteta i poverenja u njih.
„Često u digitalnim medijima odnos u diskusiji bude ‘za’ ili ‘protiv’ nečega, ‘pobednik’ ili ‘gubitnik’. Voleo bih da vidim drugačiji pristup tome, manje politički pristup – ko je pobednik ili gubitnik. Na kraju pregovora je uvek kompromis. Ne dobije svako sve,“ kaže Han, naglašavajući da u medijima treba da postoji „više nijansi, različitih pristupa i raznovrsnost izvora“.
Han se založio za povećanu transparentnost vlasništva nad medijima, za jasna pravila oglašavanja od strane vlada, govoreći i o brojnim ekonomskim problemima u kojima se nalaze mediji, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u regionu.
„U ovakvim okolnostima, ekonomska i finansijska situacija tzv. mejnstrim medija generalno u Evropi je daleko od dobre. Nekada vlade politikom straha doprinose kako bi demonizovale medije, što utiče na pojavu cenzure. Apsolutno je važno da svi građani imaju pristup istinitim informacijama i činjenicama,“ naglasio je Han.
Lunaček: Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Novinari da neguju kritičku misao i istraživačko novinarstvo
Potpredsednica evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je podsetila na nekoliko pravnih odredbi kojima je Evropska unija zaštitila slobodu javnog govora i medija, naglašavajući da su oni, odnosno sloboda govora kao osnovno ljudsko pravo – temeljac demokratije i vladavine zakona.
„Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Sloboda mišljenja počinje sa obrazovanjem u školi, gde se ljudi uče razvoju kritičke misli. Različitost mišljenja je deo života,“ rekla je Lunaček, dodajući da je važno da se ljudi usude da kritikuju i one koji, kako ona kaže, „imaju više vlasti“.
EU stoji iza toga da se ima pravo na različitost mišljenja, da se na miran način demonstrira sloboda medija, jer je sloboda medija, sloboda govora. Bez slobode medija i transparentnosti vlasništva nad medijima, demokratija jednostavno ne postoji. To je lažna demokratija, zaključila je Lunaček.
Lunaček je apelovala na medije da neguju istraživačko novinarstvo i kritičko razmišljanje. Govoreći o svom iskustvu nekadašnjeg novinara, naglasila je da novinari u svom radu akcenat treba da stave na kvalitetno novinarstvo, proveru izvora i informacija, ponovnu proveru i uključivanje više izvora. Ona je posebno skrenula pažnju na važnost, ali i smelost da se istražuju primeri korupcije, naročito u polju javnih nabavki i tendera.
„Tu je istraživačko novinarstvo esencijalno, jer na kraju, radi se o građanskom novcu, a bez medija, vlade to jednostavno ne žele da objave i tu je istraživačko novinarstvo važno,“ rekla je Lunaček, dodavši:
„Zato je važno da budete kritični. Mediji su jedan od stubova demokratije.“
Na kraju svog obraćanja, Lunaček je ponovila Hanove reči da Evropska unija o slobodi medija i govora ne pregovara:
„Podržavamo slobodu mišljenja, slobodu govora, pluralizam i demokratiju. To su vrednosti oko kojih se ne pregovara.“
Tokom dana će, kroz više sesija o novim medijima i podsticanju kritičkog razmišljanja, svoje viđenje predstaviti više novinara i zvaničnika organizacija koje se bave medijima iz Evrope, Turske i sa Balkana, kao i predstavnici evropskih institucija i univerziteta. Dosadašnji govornici su isticali primere napada i zastrašivanja novinara u zemljama Balkana i Turske, naročito onih koji izveštavaju o primerima korupcije. Ono što se do sada moglo čuti, pored potrebe za zaštitom novinara, ali i demonstriranja njihove hrabrosti i objektivnosti, jeste i zajednička ocena da je potrebno kritičko, istraživačko novinarstvo umesto propagande i PR-a. Na konferenciji učestvuju i novinari sa Kosova. Pored KoSSeva, među srpskim medijima, prisutni su predstavnici KiM radija, Medija centra u Čaglavici, radija „Kosovska Mitrovica“, RTV „Mir“ i predstavnici mreže civilnog društva „KSAM“.
Mustafa: „Srbija ne zahteva ništa manje od diskriminacije naših građana“
04.11. 2015, 20:00|Izvor: KoSSev|
Srbija lobiranjem protiv članstva Kosova u UNESCO pokušava da, „u ime Srpske pravoslavne crkve“ kojoj smo dali sve garancije „kompletnog funkcionisanja i očuvanja identiteta u našoj zemlji“, onemogući da „ostale verske zajednice – muslimanska, katolička, protestantska, jevrejska, budu deo svetskih univerzalnih vrednosti“ – poručio je danas kosovski premijer, Isa Mustafa, na konferenciji za medije u Prištini. Mustafa je, takođe, iskoristio priliku da podseti na, kako je saopšteno iz njegove kancelarije, „egzodus“ srpskih vlasti „nad građanima Kosova“ i „okupaciju“. On je zajedno sa kosovskim ministrom obrazovanja, nauke i tehnologije, Arsimom Bajramijem, govorio i o razlozima zašto bi Kosovo trebalo da postane član UNESCO-a, te koje su koristi od članstva u ovoj UN-ovoj agenciji.
„Srbija ne zahteva ništa manje od diskriminacije naših građana, diskriminacije građana jedne nezavisne zemlje, i ne samo kosovskih Albanaca, već svih – i Srba, Turaka, Bošnjaka, Roma, Aškalija, Egipćana, jer su oni naši građani koji zajedno sa nama žele da budu deo jedne agencije Ujedinjenih nacija,“ rekao je Mustafa.
On je dodao da smatra da je Srbiji potrebno „podizanje svesti“, jer jedna zemlja koja „nije svesna svojih dela i zločina u prošlosti, nema pravo da odlučuje o sudbini druge zemlje“ i o „sudbini ljudi koji zahtevaju znanje, mir i bezbednost“, navodi se u saopštenju.
Mustafa je istakao i da je jedan od glavnih razloga zašto bi Kosovo trebalo da bude član UNESCO-a to što „deli i veruje u iste vrednosti“ kao ova organizacija i objasnio da Kosovo „ima šta da pruži UNESCO-u u pogledu svoje prošlosti“:
„Kosovo može dokazati da je žeđ i potreba za obrazovanjem i naukom pobedila klasičnu okupaciju našeg naroda. Kosovo je postiglo da za jednu deceniju (od 1990. godine do 1999. godine) organizuje obrazovanje na albanskom, uprkos činjenici da je srpski okupatorski režim udaljavao učenike i nastavnike i obrazovne radnike iz njihovih škola.“
Mustafa je objasnio i da su kosovski Albanci, koji su se školovali u „svojim privatnim kućama“, danas „eksperti, profesori, doktori nauka, biznismeni“ koji „lobiraju da se Kosovo učlani u UNESCO,“ te da to nije „nimalo iznenađujuće“, jer su građani i narod „ratovali da prežive i uspeli u tome.“
„Ali, iznenađuje nas činjenica da Srbija nije naučila ništa iz diskriminacije našeg naroda, nije postala svesna svojih radnji, radnji svojih vojnih i paravojnih snaga koje su organizovale i izvršile egzodus nad milion građana Kosova, kao i to da pokušava da lobira širom sveta kako bi sprečila učlanjenje Kosova u UNESCO,“ zaključio je on.
Kosovo je juče i zvanično dospelo na dnevni red Generalne konferencije UNESCO-a, koja je počela zasedanje juče i koje će trajati do 18. novembra, a očekuje se da pitanje članstva Kosova bude razmatrano 9. novembra. Izvršni savet ove organizacije je prethodno, tokom svog zasedanja, preporučio Generalnoj konferenciji da „prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“
Lunaček EKSKLUZIVNO: Evropski parlament priznaje Republiku Kosovo
04.11. 2015, 16:51|Izvor: KoSSev|
„Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Sloboda mišljenja počinje sa obrazovanjem u školi, gde se ljudi uče razvoju kritičke misli. Različitost mišljenja je deo života,“ bila je ključna poruka potpredsednice evropskog parlamenta Ulrike Lunaček za preko 350 novinara i predstavnika medijskih organizacija i institucija sa Zapadnog Balkana i Turske tokom današnje konferencije o slobodi govora i medija i Briselu. Ulrike Lunaček je istovremeno i izvestilac za Kosovo ispred Evropskog parlamenta. Nakon ovonedeljne ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji u kosovskom parlamentu, ali i snažne blokade parlamenta od strane kosovske opozicije koja već više puta koristi nasilje ne samo na ulicama, već i u samoj skupštini, Lunaček u nedelju stiže na Kosovo. Tokom trodnevne posete njen zadatak je da utvrdi kakva je situacija na terenu, i kako u svetlu ovih događaja teče primena sporazuma iz Brisela kao deo dijaloga sa Beogradom. Lunaček je na marginama konferencije dala ekskluzivni intervju za KoSSev, u kojem je istakla i da Evropska unija, ratifikacijom SSP-a, ima i prvi ugovorni odnos sa „Republikom Kosovo“. Parlament Evropske unije na samom početku priznao je kosovsku nezavisnost, istakla je Lunaček. Ovaj intervju snimao je i radio Kosovska Mitrovica.
Postaviću Vam prvo pitanje u vezi sa Vašim jutrošnjim izlaganjem. Izrekli ste jednu ključnu misao da sloboda govora pre svega podrazumeva slobodu mišljenja. Vrlo malo političara će, sa druge strane, naglasiti upravo važnost slobode mišljenja, naposletku i slobode govora. Zamolila bih Vas da za naše čitaoce prokomentarišete upravo ovo što ste jutros rekli na konferenciji.
Sloboda medija i sloboda izražavanja, pluralizam mišljenja je jedan od osnova Sporazuma o Evropskoj uniji. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja, sloboda medija je osnov Evropske unije kao takve. To je utkano u sam sporazum, u sporazum iz Lisabona, u Povelju o osnovnim pravima, u kojima se kaže da su posebno sloboda medija i pluralizam u medijima osnova demokratije. Ja lično, pošto izvorno dolazim iz civilnog društva, a prvo sam bila prevodilac, pa novinar, pa onda aktivistkinja, znam koliko je važno da građanin sebe nauči da ne veruje u sve što vlasti kažu. Već u školi, tokom procesa obrazovanja, kritičko razmišljanje treba da bude jedan od osnova koji treba da se nauči, jer je to osnova demokratije. Bilo da ćete postati novinar, ili ne, važno je takođe za glasače, uopšte – za biračko telo – da ne verujete sve što vam neko kaže, da znate kako da postavite pitanje, da znate kako da kritikujete i to je takođe i ono što zapravo jesu mediji. Ali to je, takođe, i ono što političari u svakoj zemlji i na Zapadnom Balkanu moraju da nauče – da je kriticizam osnova demokratije, a da bi bez toga to bila diktatura. A to niko ne želi.
Da li vidite da se kritičko razmišljanje, odnosno, istinski takav pristup u novinarstvu već dešava na Balkanu? Ima li ga sada i u Evropi, posebno u svetlu izbegličke krize?
Vidim da na Balkanu postoji nešto, ali takve slučajeve imamo i unutar Evropske unije – da postoje pretnje novinarima, da postoje pokušaji da se kupe mediji, da postoje i takvi aspekti u kojima vlade pokušavaju da podrže neke medije sa reklamama, dok će drugi biti primorani da budu zatvoreni, novinari tih medija otpušteni, jer neće moći dalje da funkcionišu, bez primanja plata neće imati sredstava za život. Zato apelujem na vlade, ali i na novinare – da budu hrabri, a da vlade prihvate kritiku. S tim jednostavno moraju da žive, to je deo demokratije i ljudskog života kao takvog i deo političkog života uopšte.
Sami ste bili novinar. Da li možete da uporedite novinarstvo i uopšte – izveštavanje u periodu dok ste Vi to radili i ono što imamo prilike da vidimo, čujemo i čitamo unazad godinu dana? Šta se promenilo?
Ja nisam izveštavala o domaćim pitanjima, radila sam na pitanjima razvoja, što je dosta drugačije, ali sam, takođe, bila veoma kritična vrlo često prema sopstvenoj vladi u Austriji. I upravo sam, radeći taj posao, naučila da kritikujem. Ono što vidimo sada – da, ima napretka u dosta zemalja, ali isto tako, sa druge strane, ima i zabrinutosti da u poslednjih nekoliko godina, u Srbiji, i na Kosovu, Crnoj Gori i sada u Turskoj od nedavno, iako nije zemlja Balkana, ali jeste zemlja u procesu proširenja EU – postoji ogromna zabrinutost za slobodu medija. A to, u smislu krize, uključujući finansijsku, zvuči vrlo lako da vlade lako izađu na kraj sa bilo kakvom vrstom pokušaja kritike. Ono što se sada dešava, posebno u Turskoj, ja to kritikujem takođe, i to sa strane da Evropska komisija ne objavljuje izveštaj o napretku, uključujući i onaj za zapadni Balkan pre izbora u Turskoj, a da Evropska unija i neke od evropskih vlada pokušaju da nađu neku vrstu dogovora sa Turskom i njenom vladom pre izbora, da ne pominjem snažan udar na medije, na ljudska prava, na Kurde, na opozicione partije – HDP – to smatram svakako načinom i postupkom koji nije ispravan i to je ono što dovodi u pitanje kredibilnost i naglasak Evropske unije na pitanju ljudskih prava i slobode medija.
Da li vidite bilo kakav problem u načinu na koji pojedini evropski mediji izveštavaju, na primer – unazad godinu dana, posebno u svetlu izbegličke krize koja trese Evropu? Imamo primer pojedinih medija iz Mađarske, ali i drugih medija iz drugih zemalja?
Postoji problem i unutar zemalja članica EU. Ja to nisam nikad krila i to je nešto što sam, kao član opozicione partije duže vreme u mojoj zemlji i sopstvenom parlamentu radila. Znam koliko je važna kritika unutar same zemlje. Ja, takođe, kritikujem i zemlje članice EU. Mađarska je svakako loš primer, ali smo mi u Evropskom parlamentu svakako kritikovali upravo nedostatak pluralizma u medijima, ili udar na medije u Italiji, u vreme Berluskonija, još pre niz godina. Dakle, to je ono što mi u Evropskom parlamentu pokušavamo da radimo vrlo glasno i jasno – gde god se pojavi udar na medije – unutar i van Evropske unije, mi to kritikujemo.
Sledeće nedelje ste na Kosovu. Poseta dolazi nedelju dana nakon što je ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u kosovskom parlamentu. Kakvu poruku nosite? I kako komentarišete ovaj događaj?
Mislim da je to što je parlament ratifikovao SSP veoma dobra stvar. I mi ćemo to u Evropskom parlamentu uraditi najhitnije što možemo. To je prvi korak ka integraciji Kosova u EU. To je takođe prvi put da Evropska unija ima ugovorni odnos sa Republikom Kosovo. To je izuzetno važno i to je veoma dobar korak. Ja na Kosovo idem u nedelju i ostajem do srede kako bih se uverila kako stvari napreduju, da li ima problema, kako se odvija i napredak u primeni dogovora o dijalogu između Kosova i Srbije. Radujem se tome. U utorak imam i pres konferenciju.
Rekli ste „Republika Kosovo“. Da li Evropska unija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu?
Pa, ovo je evropski nivo. Evropska komisija ne govori tako, ali ja kao parlamentarac tako govorim. Parlament Evropske unije je od početka priznao nezavisnost Kosova. I da, ja govorim o Republici Kosovo.
Da li pratite događaje u Prištini kada su u pitanju aktivnosti kosovske opozicije, pre svega mislim na akte nasilja, kao što je bacanje suzavca u skupštini…
…Da, pratim događaje. Javno kritikujem to. I kao parlamentarac, i lično smatram da je bilo kakva upotreba nasilja, uključujući i bacanje bilo čega, pa i suzavca, u bilo kojem parlamentu – neprihvatljiva.
Hvala što ste pričali za KoSSev.
Dačić u UNESCO: Ne rušite međunarodno pravo
04.11.2015, 16:17|Izvor: B92|
Šef diplomatije Ivica Dačić poručio je pred Generalnom konferencijom UNESCO-a da je neophodno debatu o prijemu Kosova odložiti, i dati šansu održivom rešenju.
Šansa za razgovor i dijalog umesto jednostranih odluka – tako je srpski ministar spoljnih poslova članicama Uneska izložio šta Srbija želi po pitanju prijema Kosova.
Ako do glasanja i dođe, Dačić je poručio svim zemljama da glasaju protiv, jer će u suprotnom prekšriti međunarodno pravo.
„Apelujem na vas da odložimo debatu po ovom pitanju u UNESCO-u i dajmo šansu dijalogu jer to je jedini način da se i o ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje i time izbegnu dalje podele, politizacija i konfrontacija unutar UNESCO-a. Ovakav pristup je i u duhu principa na kojima je utemeljena ova organizacija i, uvereni smo, u najboljem je interesu regionalne stabilnosti i saradnje,“ rekao je Dačić.
Dačić je na taj način odgovorio i na poziv kosovskog kolege Hašima Tačija da Srbija podrži prijem Kosova i „gleda u budućnost mira, pomirenja i poštovanja kulturnih istorijskih vrednosti“.
Uz poruku da Srbija veruje u plemenitu misiju UNESCO-a, srpski šef diplomatije kaže da Srbija ovako čuva i moralni kredibilitet ove organizacije.
„UNESCO ne donosi političke odluke o državnosti. Posebno se ne sme dozvoliti da Organizacija bude stavljena u funkciju afirmacije ilegalne i jednostrano proglašene nezavisnosti dela teritorije jedne države članice UN-a, čiji su suverenitet i teritorijalni integritet zagarantovani važećom i pravno obavezujućom rezolucijom SB UN-a,“ rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je istakao da je zahtev „takozvane republike Kosovo“ bez presedana u istoriji organizacije i da Srbija brani međunarodno pravo suprotstavljanjem takvom predlogu.
Dačić je istakao i da je sastanak Izvršnog saveta pokazao svu kontroverznost ovog pitanja, ali i duboku podeljenost članstva.
„To nesumnjivo potvrđuje činjenica da od 58 članica ovog tela, apsolutna većina, njih 31, faktički nije podržala usvajanje preporuke,“ rekao je Dačić.
Kako je rekao, Srbija ne želi da bilo koga izoluje, ali da je činjenica da Kosovo i Metohija učestvuju u aktivnostima organizacije, ali na statusno neutralan način u skladu sa rezolucijom 1244.
I dok šef diplomatije argumente izlaže u Parizu, patrijarh se o UNESCO-u obraća drugi dan zaredom, sada na internetu.
„Srpska pravoslavna crkva poziva sav blagočestivi i pravoslavni narod, sve ljude dobre volje i sve kojima je stalo do prava i pravde u svetu, da se usprotive učlanjenju takozvane države Kosovo u UNESKO, što bi bilo ravno humanitarnoj katastrofi, odnosno uništavanju srpskih pravoslavnih svetinja, a time i svetske baštine,“ naveo je patrijarh Irinej.
.jpg)
B92 > Đurić: Srbija u Briselu pobedila sa 5:0
.jpg)
LIČNI STAV: Maja Bjeloš
U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 
E-Novine Kosova i Metohije 