Izvor: KIM |
Kancelarija za Kosovo i Metohiju najoštrije je osudila puštanje dvojice osumnjičenih za pokušaj ubistva srpskog i goranskog dečaka u Kosovskoj Mitrovici.
“Bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji po ko zna koji put je ugrožena. Pitamo međunarodnu zajednicu da li pritvor od 30 dana za dvojicu radnika opštine Gnjilane srpske nacionalnosti zbog fotografisanja za pripremu dokumentacije za javne radove i čišcenje rečnog korita i divlje deponije ima veću krivičnu težinu od pokušaja ubistva dva dečaka u Kosovskoj Mitrovici”, navedeno je u saopštenju Kancelarije.
Dečaci su juče izbodeni nožem u leđa u naselju Bošnjačka mahala i hospitalizovani su u Zdravstvenom centru u Kosovskoj Mitrovici.
Dvojica dečaka, Srbin i Goranac, koji su u subotu izbodeni nožem u Kosovskoj Mitrovici stabilno su i uspešno se oporavljaju, saopšteno je iz mitrovičke bolnice.
28.04.2013 | 13:34
Hodžić: Napad na dečake u Mitrovici kukavički čin
Šefica Administrativne kancelarije severne Mitrovice Adrijana Hodžić najoštrije osuđuje ranjavanje dvoje maloletne dece u severnoj Mitrovici.
U saopštenju koje je dostavljeno KIM radiju navodi se da će Administrativna kancelarija u saradnji sa EULEKS-om “pokušati da bude deo strategije u stvaranju sigurnog okruženja”.
“Dvojica dečaka Srbin i Goranac koji su izbodeni nožem u leđa je kukavički čin, neprihvatljiv u bilo kom civilizovanom društvu. Znam da su građani severne Mitrovice zgroženi zbog ovakvih činova nasilja. Ne možemo dozvoliti da roditelji strahuju za decu i to u okruženju u kojem bi trebalo da budu sigurna”, navedeno je u saopštenju.
27.04.2013 | 12:42
Dogovor!?: Tri verzije sporazuma, sprovodiće se engleska
Poslanica Jedinstvene srpske liste (JSL) u Skupštini Kosova Rada Trajković kazala je u emisiji „Dogovor!?“ da joj sporazum Beograda i Prištine liči na „kinesko-tajvanski modalitet“ odnosa. Gradonačelnik Gračanice Bojan Stojanović navodi da se „dogodio Ahtisari“.
‘‘Dogovor!? ‘‘: Rada Trajković i Bojan Stojanović from kim on Vimeo.
Trajkovićeva kaže da ovaj sporazum ima tri verzije. Srpsku i albansku koje su, kako je kazala, za umirivanje javnih mnjenja, ali i englesku po kojoj će se vršiti implementacija.
„Za mene je bila interesantna druga tačka u engleskoj verziji gde se pominje ustavni zakon koji će usvajati država Srbija u smislu prihvatanja institucija na Kosovu kao pokrajinskih institucija, odnosno institucija države Srbije. Sve to meni liči na tajvanski modalitet odnosa između Srbije i Kosova“, ističe ona.
Bojanu Stojanoviću nije jasno zbog čega „neko na Kosovu protestuje zbog sporazuma“.
„Ono što se desilo je Ahtisari. Možda je regionalni komandant policije povlastica, ali je on menjan za 14. tačku koja kaže da Srbija neće sprečavati Kosovo u evrointegracijama, a toga nije bilo u Ahtisariju“, navodi Stojanović.
Ono što je u sporazumu najspornije, ističe Trajkovićeva, je odlazak srpskih institucija. Ne boji se, kako kaže, za budućnost Dom zdravlja, institucije koju vodi.
Govoreći o kosovskim izborima koji će biti raspisani u septembru, Stojanović tvrdi da „Beograd neće podržati ni jednu listu na Kosovu“.
Ostavka Aleksandra Vulina samo je „obezglavljivanje“ Kancelarije za KiM u trenutku kada je ona najpotrebnija, navodi Rada Trajković.
„Uradio je stvari na kojima sam mu zahvalna. Recimo, omogućio je da profesori Medicinskog fakulteta koji sedam meseci nisu primali plate, dobiju prinadležnosti. Bilo je interesovanja da nam se pomogne, tako da ovo zaista ne mogu da prihvatim drugačije osim kao način sabotiranja i miniranja onih koji su prihvatili ovaj sporazum“, zaključila je ona.
U studiju KIM radija bilo je reči o implementaciji sporazuma, Zajednici srpskih opština, demografskoj strukturi stanovništva u srpskim sredinama, dozvolama za gradnju u Opštini Gračanica ali i drugim lokalnim i opšte-političkim i društvenim temama.
28.04.2013 | 11:58
Širi se požar kod Leposavića
Više od 50 hektara šume i niskog rastinja gori u atarima sela Borčane i Kneževo brdo u Opštini Leposavić, rekao je savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Zoran Milojević.
„Na terenu su vatrogasne ekipe, pripadnici civilne zaštite i radnici „Srbija -šume koji gase požar i sprečavaju njegovo širenje“, kaže Milojević i dodaje da gust dim i visoke temperature otežavaju gašenje.
Milojević je rekao da se požar zbog vetra koji duva proširio tokom noći i da je zbog nepristupačnosti terena otežano njegovo lokalizovanje. Drugi manji požar u opštini Leposavić kod sela Rodelj lokalizuje se a tamo je bilo ugroženo osam domaćinstava, dodao je Milojević.
Na području Opštine Leposavić problema sa požarima bilo je tokom celog prošlog leta kada je vatrena stihija uništila velike površine šuma u ovom delu Kosova.
28.04.2013 | 20:01 -> 21:46
„Većina građana nije za referendum“
IZVOR: BETABeograd — Ivica Dačić smatra da većina građana misli drugačije od onih koji traže referendum i koji se protive sporazumu o KiM i dodaje da referendum vodi u nove podele.
Dačić je poručio i da se sa Srbima sa severa KiM razgovaralo i o mogućem pitanju, koje „ne bi trebalo da sadrži bilo kakve zamke“.
„Oni koji traže referendum i uvide da je mišljenje naroda, ja mislim u ogromnoj većini drugačije, moraju da budu svesni da i oni moraju da snose posledice i učestvuju u sprovođenju sporazuma“, rekao je Dačić televiziji Pink.
Dačić je istakao da on nije za, ali ni protiv referenduma i poručio da ako sporazum „padne“ na referendume, pada i vlada, dok u suprotnom Srbi sa severa moraju da prihvate njegovu primenu ili da se povuku sa svojih pozicija.
Dačić je ponovio da sporazum nije idealan, ali da njegovo prihvatanje treba da bude jedinstveno.
„Referendum bi imao smisla ukoliko se time želi doći do jedinstva. Prethodno je potrebno razmotriti pitanje spremnosti svih aktera koji traže referendum, ali i utvrditi da li ćemo svi biti spremni da poštujemo rezultate referenduma”, rekao je Dačić TV Pink i dodao da u protivnom referendum nema smisla.
Ukoliko bi se narod izjasnio protiv sporazuma pala bi vlada, rekao je Dačić.
“Ako narod kaže da Srbija ne treba da ide tim putem, onda mi ne treba da ostanemo na tim mestima, ali ako građani misle drugačije, hoće li Srbi priznati rezultate referenduma”, zapitao je Dačić i dodao da, ako oni ne žele da private rezultat referenduma postavlja se pitanje čemu ga raspisivati.
Premijer je najavio da će on i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić sa Srbima sa severa Kosova razgovarati najverovatnije u utorak, ali da u ovom trenutku ne zna da li će i kada oni doći.
Dačić je rekao da je na prošlom sastnaku sa Srbima s Kosova razgovarano o tome kako bi trebalo da glasi referendumsko pitanje. Prema njegovim rečima, referendumsko pitanje treba da bude jasno i konkretno – da li ste za prihvatanje briselskog sporazuma ili niste.
“Mi nismo za to da ta pitanja sadrže bilo kakvu zamku. Mislim da bi bilo bolje da se izbegne referendum, jer će to biti mesto za podele”, rekao je Dačić i podsetio na neka prošla vrema kada su se Srbi delili na one sa ove i sa one strane Drine.
On ukazuje da je referendum rizik i za one koji prihvataju sporazum, ali za one koji misle da briselski sporazum nije dobar.
“Ako narod misli da nismo uradili dobro što smo parafilirali sporazum naravno da mi ne želimo da ostanemo na ovim mestima. Oni koji traže referendum i uvide da je mišljenje naroda drugačije od njihovog oni treba da učestvuju u implementaciji ili da se povuku”, rekao je premijer.
Komentarušići ranjavanje dvojice srpskih momaka na severu Kosova, Dačić je rekao da se sve to dešava u trenutku kada još nema sporazuma.
Premijer je ukazao i da za komentar tog događaja treba zvati novinare CNN I BBC-a.
On je pozvao Srbe sa severa Kosova da, kako je rekao, ne kukaju i dodao da je vlast na njihvoj strani.
“Pozivan sve da shvatimo da smo sve u živottu probali i milom i silom i nije nam išlo. Zato sada treba da probamo da buemo vešti u odbrani naših državnih i nacionalnih interesa i da ovakve stvari iskoristimo za novo pozicioniranje Srbije u svetu”, rekao je Dačcih.
On je uveren da je slika Srbije u svetu sada promenjena.
“Do pre nekoliko nedelja je lov na Srbe bio ozvaničen. Sada je situacija drugačija zato što danas sa svim zvaničnicima sveta sa kojima se razgovara se ceni ovaj pristup Srbije za jačanje naše međuanrodne pozicije, jačanja pozicije sa Rusijom i drugim prijateljima, ali i razvoj ekonomije”, kazao je premijer.
Neprihvatanje sporazuma bi se, prema njegovim rečima, odrazilo katastrofalno.
“Neko će reći nećemo dobiti datum. Nije bitan datum već slika o Srbiji koja treba da bude deo procesa međunarodne zajednice. Imamo najave investitora da žele da dođu, ako ne poboljšamo ekonomsku situaciju naše zemlje nećemo imati šta da branimo”, rekao je Dačić.
Povodom napada u Kosovskoj Mitrovici, u kojem su iz pritvora pušteni osumnjičeni za napad na dvojicu dečaka i određivanja pritvora dvojici Srba osumnjičenih za špijunažu, Dačić je rekao da da će „dvostrukih aršina uvek biti“.
„Pozivam Srbe da shvatimo da nije dovoljno samo da kukamo, treba da prihvate strane novinare, a ne da ih biju kad dođu“, rekao je Dačić.
Premijer je istakao da bi Srbija trebalo da iskoristi svoju poboljšanu međunarodnu poziciju i da jača veze sa svim prijateljima u svetu, jer bez razvoja ekonomije ne može ništa da uradi.
„Ako ne poboljšamo ekonomsku sitaciju, nećemo imati više šta da branimo. Ni od koga ništa ne dobijamo, osim nekoliko stotina milona evra od EU, sve ostalo su krediti. Ne možemo da ostanemo slepo crevo u regionu i zato nam je važno da naš narod dobije neku perspektivu da prestanemo da budemo ponižavani“, objasnio je Dačić.
Upitan o neslaganju ministarke energetike Zorane Mihajlović i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića oko restrukturiranja tog javnog preduzeća, Dačić je odgovorio da to mora biti rešeno, ali da je „u ovom trenutku sporedna stvar“.
Dačić je naveo da Vlada Srbije nije razmatrala to pitanje.
8.04.2013 | 23:24
Njujorker o „krvavoj“ prošlosti OVK
IZVOR: TANJUGNjujorker — Vođstvo bivše OVK, koje se danas nalazi u vrhu političkih struktura u Prištini, sumnjiči se za brojne zločine nad Srbima, piše američki magazin „Njujorker“.
U tekstu „Pokažite nam tela“ navodi se da se vrh OVK sumnjiči za organizovanu trgovinu ljudskim organima i povezanost sa kriminalnim organizacijama širom Evrope, ali za sada ništa nije sudski dokazano.
Poznati njujorški nedeljnik je na sajtu objavio duži tekst, jedan od retkih koji se u poslednjih nekoliko godina u američkim medijima bavi odgovornošću aktuelnih kosovskih vođa za najteže zločine, i detaljno opisuje šta se sve dešavalo na Kosovu od 1999. godine.
Novinar Nikolas Šmidl detaljno je pratio temu trgovine ljudskim organima, precizno predstavivši američkoj javnosti ceo slučaj „Žute kuće“, ubistava ljudi koji su trebali da svedoče na suđenju Ramušu Haradinaju, ali na kraju postavlja pitanje „da li će to moći da se dokaže“.
„Desetine Srba su osuđene za ratne zločine od kraja sukoba, ali nisu samo oni odgovorni za nasilje. U Prištini kruže glasine da su u leto 1999. godine pripadnici paravojne OVK na kamione prevozili zatvorenike u tajne kampove u Albaniji, gde su mučeni, a nekada i ubijani“, piše američki novinar.
Međutim, autor objašnjava da je u vezi sa tim, ako se pokrene javna debata među Albancima na Kosovu, stvoren, kako kaže kosovoski novinar Vehbi Kajtazi, „tabu ćutanja“.
„Ljudi koji su vodili OVK i dalje su prisutni na Kosovu i predstavljaju opasnost za svakoga ko bi se odlučio da progovori, pri čemu su Srbi bez ikakve snage, jer čine manje od dva odsto populacije. Za razliku od Argentine, Južne Afrike, Sijera Leona, Kosovo nije stvorilo sopstvenu komisiju za istinu i pomirenje“, navodi se u tekstu.
Šmidl ističe da je zato posao otkrivanja sudbina nestalih uglavnom ostavljen onima koji žive van Kosova. Jedan od njih je bio i američki radio novinar Majkl Montgomeri, koji je prethodno pisao o zločinima srpskih paravojnih formacija na Kosovu.
Više izvora mu je reklo da su u danima nakon poraza Slobodana Miloševića na Kosovu, pripadnici OVK prebacivali „optužene izdajnike“ u kampove u Albaniji.
„Jedan bivši pripadnik OVK se seća da je čuvao sedam zatvorenika sa lisicama na rukama u kombiju. Kada su odvedeni u Albaniju, prebačeni su u kuću u kojoj su bili prisutni doktori“, prepričava Šmidl podatke do kojih je došao njegov kolega.
Prema rečima tog očevica, od prisutnih je uzeta krv i provereno je njihovo zdravstveno stanje, a pripadnicima OVK je bilo zabranjeno da im nanose povrede.
„Razlog za to je bio zlokoban – OVK je koristila zatvorenika za uzimanje organa koje je kasnije prodavala na crnom tržištu„, navodi se u tekstu uglednog njujorškog magazina.
Kada je novinar Montgomeri pomislio da je cela priča možda propaganda srpskih vlasti, još tri bivša pripadnika OVK su mu potvrdila da su vodila pritvorenike u žutu kuću, u blizini albanskog grada Burela, ali da se nikada nisu vratili po njih.
„Kuća u koju smo ih odveli, imala je veoma snažan miris lekova. Čuo sam da su drugi vozači govorili o ‘organima, bubrezima i putovanjima od kuće do aerodroma'“, opisuje se vreme s kraja devedesetih u tekstu.
Šmidl ističe da je u to doba Istanbul bio destinacija tog „turizma za presađivanje organa“. On jehronološki opisao i dalje akcije američkog novinara koji je nastavio istragu, obavestivši o postignutim rezultatima i Haško tužilaštvo.
Tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte podigla je optužnicu protiv jednog od bivših vođa OVK Ramuša Haradinaja, u kojoj se pominjala i otmica ljudi koji su kasnije ubijeni.
Montgomeri je, prema navodi Njujorkera, bio siguran da je Haradinaj morao da zna za trgovinu organima, delimično i zbog toga što je njegov brat bio blizak sa nekima koji su bili blisko uključeni u celu priču.
Njujorker ističe da Del Ponte nije bila usamljena u svom viđenju OVK, navodeći da je nekadašnji izaslanik predsednika SAD Bila Klintona, Robert Gelbard, nazivao tu grupu „terorističkom organizacijom“.
List dodaje da je jedan od čelnika Interpola svedočeći pred američkim Kongesom 2000. godine izjavio da je OVK „prokrijumčarila drogu vrednu dve milijarde dolara u Zapadnu Evropu“.
Njujorker nije mimoišao ni ubistva svedoka koji su bili spremni da na sudu govore protiv kosovskih lidera.
„Svedok koji se pojavio na suđenju Dautu Haradinaju (bratu Ramuša Haradinaja) ubijen je. Neki nisu ni stigli da budu na listi za svedočenje, jer su prethodno ubijeni“, piše ovaj magazin.
List citira i depešu nemačke obaveštajne službe iz 2005. godine, po kojoj su Haradinaj i drugi kosovski lideri sebe obezbedili od bilo kakve krivične istrage tako što su pokrenuli veze u vojnim i bezbednosnim agencijama na Kosovu, kao i u celokupnom podzemlju Balkana.
„Oni nisu hteli da ‘prljaju ruke’, ali su njihovi ljudi bili uključeni u naručena ubistva i podmićivanje zvaničnika“, napisao je Njujorker.
Ipak, američki nedeljnik ističe da i pored podataka do kojih je došao izvestilac evropskog parlamenta, švajcarski poslanik Dik Marti, do 2014. godine ne treba očekivati rezultate istrage o trgovini organima.
Martijev izveštaj je na Kosovu doživljen kao napad na tu zemlju.
„To je napad na Kosovo, Albance, mene, ali i na SAD, UN i NATO“, rekao je tada aktuelni kosovski premijer Hašim Tači.
Njujorker piše i da je tada zapretio da će otkriti svakog Albanca koji je sarađivao u Martijevoj istrazi.
„Privatno se Tači mnogo manje razmetao hrabrošću“, navodi se u tekstu, uz reči tadašnjeg ambasadora Francuske na Kosovu Žana Fransosa Fitua koji je rekao: „Bio je potresen“.
I pored svega toga, Njujorker citira tužioca Klinta Vilijamsona koji vodi istragu o trgovini organima i kaže da je veliki problem to što je prošlo mnogo vremena od zločina, pri čemu su tela uklonjena, video kasete uništene, a bez fizičkih dokaza sve se oslanja na svedočenja.
„Jedna stvar je razgovarati sa novinarima ili Martijem, a potpuno druga učestvovati u istrazi gde će te na kraju morati da odete u sudnicu i uprete prste u veoma moćne ljude“, zaključio je američki tužilac.
28.04.2013 | 21:13 -> 22:49
Poslednji intervju Emira Kusturice
IZVOR: B92Beograd — Emir Kusturica odlučio je da se povuče iz javnosti nakon gostovanja u Utisku nedelje na B92. Kao razlog povlačenja naveo da je javnost postala „prejeftina“.
„Čovek provede čitav život pokušavajući da ostavi trag, a na kraju ga samo pometu. Ta faza u kojoj se nalazim je vrlo značajna“, rekao je reditelj u Utisku nedelje.
Na pitanje zašto se u studiju pojavio sa bradom, Kusturica je odgovorio da je to zbog uloge u filmu, gde glumi monaha koji „svaki dan izlazi na brdo i prosipa kamenje“. On kaže da se radi o nastavku uloge trodelnog filma, priče „o zmiji koja spasava život čoveku, o ženi koja se žrtvuje za čoveka, i o čoveku koji se žrtvuje za sve“.
Govoreći o odluci da se više ne pojavljuje u javnost, Kusturica navodi da je on „medijski mrtva ličnost“.
„Bio sam povređen zbog te priče o parku prirode. To je bila reakcija na završni akt, da je neka DRI došla i otkrila da ima u proceduri neka greška…a ne zna javnost da je taj život tamo proveden pod pritiskom. Završni akt te priče je da sam povređen činjenicom da sam unosio u infrastrukturu u Srbiju mnogo više…pojavljivanje u medijima pomaže nekoj sujeti koju više nemam“, kaže Kusturica.
„Nisam ljut na DRI“
On kaže da je do sada čekao rezultate internacionalne revizorske grupe.
„Ustanovljeno je da je vrednost učinjenog dva miliona i 700 hiljada evra, a da je država dala milion…odakle tih milion i sedamsto? To je unesena vrednost. Sada je pitanje kako DRI koja dođe može da maši taj milion i 700 hiljada…ne kažem zbog tih para…ja sam radio ono što sam radio i kada sam bio mali…hteo da sam da to oko mene živi. Ali kako je moguće da neko dođe u nečiju kuću i da ustanovi da je napravljena proceduralna greška od 7.000 evra, a da ne primeti da je uneseno u tu kuću još milion i sedamsto hiljada“, kaže Kusturica i dodaje da se nije on uvredio zbog toga.
Kusturica navodi da je „neko poslao“ revizora koji je očigledno imao zlu nameru, ali nije naveo o kome se radi.
„Nisam se ljutio na DRI nego na eksploataciju. Živimo u dobu pakosti i eksploatacije koja nema granice“, rekao je Kusturica i kao primer naveo to da kada treba da se promoviše njegova knjiga, nema ga u javnosti, a kada se desi „proceduralna greška“, onda na dnevniku njegova „glavetina“ se pojavljuje.
„To je ta javnost koja je prejeftina da bi u njoj učestvovao, i to je javnost od koje odustajem“, kaže Kusturica.
„Nemam motivacije da se više borim“
Govoreći o prijateljstvu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, on kaže da ono nije dokazano u praksi.
„Upoznao sam ga na velikom mitingu, i videli smo se posle još dva puta. Ideja o eksploataciji nikla je bila razlog da dođem u predsedništvo, i pokušao sam da mu objasnim mnoge stvari, između ostalog i ideju da je otvorena mogućnost ispitivanja nikla, i da mu objasnim da je to smrtonosno, i da u svetu ne postoji, postoji na par mesta, ali Srbija je poznata po neažurnosti…Posle nije bilo razvoja u odnosu“, kaže Kusturica.
Na pitanje ko je zlonameran prema njemu u slučaju sa izveštajem DRI, Kusturica kaže da ne zna.
„Ne mislim da je direktno to Nikolić uradio, ali u našim uslovima ideje i informacije se generišu iz ambijenta koji se stvara…ušao sam u spor sa gospodinom Bačevićem, a oni su prijatelji, ali…to je pitanje prošlosti“, kaže Kusturica i dodaje da nema više volje ni motivacije da bori kao što se borio dok je bio upravnik parka Mokra gora. Kusturica dodaje da je njegov naslednik sjajan čovek.
„Moj naslednik je jedan Sloba, divan čovek, znamo se dugo. Drago mi je, on je čovek prirodnjak, radio je u jednom parku prirode, ali je napusti ljut, ali sada mu se sviđa. Nije loše biti direktor parka prirode, ali loše je biti na klizištu da neko uvek može da ti podmetne, da na tom klizištu odeš gde ne treba“, kaže Kusturica.
„Beograd nekada bio kao Njujork“
Kusturica dodaje da je Beograd do „pre nekoliko meseci“ bio grad koji je podsećao na Njujork, grad koji je „prihvatao sve što je valjalo po obodima Balkana“.
„Novi Beograd koji propušta priliku da prvih šest meseci obeleži 200 godina Njegoša. Da li je to koncipiranje, da se insistira na Konstantinu već šest meseci, a propušta se prilika da se obeleži 200 godina tragičnog junaka kosovske misli. Beograd zaboravlja, da unošenje nematerijalnih dobara…kada dođe Džoni Dep, to je ono što se zove intelektualna svojina koja se ne vrednuje.Beograd i njegova kultura postaje prostor u kome se deponuju eksponati iz prošlosti“, kaže Kusturica.
„Ako je Andrić pisao da je Njegoš tragični junak kosovske mislim, ideja o kosovu, u parafu koji je postignut, taj junak više ne živi. Ne želim da optužujem ovu ili onu vlast“, rekao je Kusturica.
„Ne želim da se bavim politikom“
„Nisam ja političar. Ja to govorim kao čovek koji nema nameru da se bavi politikom. Želim da budem konstruktivan“, kaže on i dodaje da nema nameru da se svađa sa Nikolićem.
„Znam da ne želim da učestvujem i zato je pošten potez da neko ko nema veru u to sto se čini ne može da bude činovnik te vlade“, kaže Kusturica. Reditelj dodaje da nema potrebu da „minira njihovu vlast, ni njiovu vladu“ već da samo želi da se izražava slobodno.
Kusturica je dodao da se odriče svih para koje bi dobio od države za Kustendorf, i za svoje filmove, i da smatra da je to „džentlmenski“. On dodaje da ne veruje da se neko nasekirao zbog toga, i dodaje da je problem ako ne znamo da naša tradicija „nije samo za konzerviranje, nego za odvijanje našeg života“.
Kusturica navodi da ima „majčinu mudrost“ da je bavljenje politikom „stalno stajanje na odronu koji može da te odnese gde ne treba“.
„Država je ukinula umetnike“
Reditelj smatra da je se „njegova misija“ privodi kraju, pošto počinje novi vek koji postaje najsmrtonosniji za ono čime se on bavi. On navodi da je izvršen atentat na umetnost, da su političari zauzeli pozicije umetnika, čija se reč nekada čula.
„Ta ideja o autonomiji koju čuva umetnost, doživljava eroziju. Kao što se naš glas nekada čuo, te politčke elite se ne trude da pridobiju nikog od tih ljudi…Promenilo se vreme“, kaže Kusturica.
„Vreme uticaja umetnika na javnost je prošlo. Ne žalim za tim, ali treba da se konstatuje“, smatra Kusturica.
On objašnjava da su se uslovi promenili, pošto film ne može da bude isti medij koji je bio pre 15 godina, sada kada na YouTube-u može da se „sve dobije za 15 sekundi“.
„Nema naroda bez mitologije“
Kusturica dodaje da je Kosovo nezaobilazna tema, ali da se postavlja pitanje odakle potreba da se to pitanje baš sada reši, u ovom trenutku, ako se u prošlosti pokazalo da je nerešivo.
„Ni prošla vlada nije učinila više, ni ona iza nje…niko nije amnestiran niti posebno kriv. Krivicu ne treba tražiti ni locirati je tako, istorija će pokazati šta je bilo tamo…Ali zašto da se resava u avgustu, a ne u junu sledece godine? Ne treba da se fokusira i lepimo na nekog krivicu. Sve se to odvija pod idejom reklamnih kampanja“, rekao je Kusturica.
On je dodao da nijedan narod ne postoji bez mitologije, i da ako izgubimo kulturi, izgubićemo i sebe.
Govoreći nedavnom slučaju kada su se u javnosti pojavili snimci na kojima je navodno vladika Kačavenda, Kusturica navodi se „narod digao na sveštenika“ , a da sa druge strane su u redu filmovi o homoseksualcima i gej parada. Na konstataciju da je crkva ipak trebalo da se oglasi povodom ovog slučaja, Kusturica navodi da je crka institucija večnosti.
„Crkva je konzervativna institucija…njima je hiljadu godina ništa. Oni komuniciraju sa večnošću. Oni su van tih senzacija. Ne branim ja crkvu, ona će se sama odbraniti. Ali da tako često izlazi i da priča koliko tu ima homoseksualaca“, kaže Kusturica i doda je da je to nepotrebno posebno u vremenu „gde je na snazi uzništavanje nacionalnih idioma, gde je crka na izrazenom mestu“.
Emir Kusturica je najavio da posle večerašnjeg intervjua neće davati izjave medijima, i da će da se povuče iz javnosti.
Međunarodna zajednica je isterala većinu Srba s Kosova, ali je vlast u Srbiji sporazumom u Briselu preostale sunarodnike „ostavila neprijatelju“, rekao je Kusturica dan pre poslednjeg intervjua na B92.
28.04.2013 | 22:57
„Za evropeizaciju i u EU i u NATO“
IZVOR: BETA, DANASBeograd — Bivši ministar odbrane Velike Britanije Dag Henderson izjavio je da Srbija mora da postane član NATO i EU ako hoće da se evropeizuje.
„Ako želite evropeizaciju, povezivanje sa evropskim univerzitetima, stabilnu i nezavisnu ekonomiju i da ulažete na sigurno, uvažavajuci sve kulturne i tradicionalne razlike, morate da postanete i zvaničan član tih evropskih institucija – NATO i EU“, rekao je Henderson u intervjuu za list Danas.
Henderson je podsetio da je premijer Srbije Ivica Dačić nedavno rekao da „nema povratka“.
„U OEBS i UN možete lako da se učlanite, jer nema mnogo obaveza, ali učlanjenje u NATO i EU donosi obaveze. Srbiji je EU već dala dovoljno signala da `sa simpatijom` gleda na nju. Lakše je ući u NATO nego u EU, a Srbija treba da odluči da li će se priključiti Alijansi. Razumem istorijsku pozadinu i otpor javnosti u Srbiji, ali i Britanija i Nemačka su bile u ratu 1944. godine, pa su postale saveznice“, rekao je Henderson.
Na pitanje kako kao bivši ministar odbrane u kabinetu premijera Tonija Blera danas vidi NATO bombardovanje Srbije, Henderson je odgovorio da „to nije nešto što su Britanija ili NATO želeli da urade“.
Henderson je rekao i da se najveće svetske sile SAD, Britanija, Francuska i Nemačka sa jedne strane, i Rusija i Kina sa druge, neće sukobiti oko Kosova.
E-Novine Kosova i Metohije 