24.01.2015 |08:00-23:55 Divljanje Šiptara u Prištini ali za medije simulacija jer KPS ne bije svoje teroriste! Oteli Srpsko pa bi sada da ga prisvoje, javno lažu i vrše etnički pritisak nad Srbima i Crnogorcima, baš kao i pre 20 godina!


Zabranjeni tekst šefa misije UN iz 1999. o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije

Subota, 24. januar 2015, 10:47

Izvor: Vestinet

Šokantan tekst šefa misije programa UN, Senegalca, Bakari Kantea iz 1999, o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, nikada nije objavljen.

U maju 1999. godine, Ujedinjene nacije u celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu okolinu), Senegalca, Bakari Kantea, o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.

Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”, američkom nezavisnom novinaru, Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi.

On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven alarmantan izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: otrovi koje UN neće da vide”.

Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti” svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u atmosferi unutrašnjeg razdora, cenzurisali i “frizirali” izveštaji o zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.

Posle 12 dana boravka u još bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji govori o ekološkom užasu – atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom.

Izveštaj je kategoričan u oceni da će naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu – patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

U izveštaju Bakari Kantea piše da su zbog bombardovanja, prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance, među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.

PCB se nalazi u električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o metalima koji ostaju otrovni, čak i ako se raznesu na prostoru od više hiljada kilometara. Rezultat – zatrovan je i Dunav.

U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja Bakari Kantea, govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom:

“Prema raspoloživim podacima, snage NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom, gađajući vojne i civilne ciljeve. Upotrebljena je municija kalibra 30 milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa ‘A-10’, kao i krstarećih raketa ‘tomahavk’. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57 mm. Njihovo punjenje je radioaktivno i smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq. Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije ima užasne posledice po stanovništvo, jer, pored telesnih povreda, prouzrokuje radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske posledice koje uzrokuju kancer,” piše u Kanteovom izveštaju koji je tokom maja 1999. godine, upućen Generalnom direktoru UNEP-a, Klausu Topferu.

Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe (eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom, nastaje uranijumski oksid (U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi – radijum i radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara. Pošto u regionu Jugoslavije najčešće duvaju severozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni, ili ka Albaniji, Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj.”

Švajcarci plaćali za ćutanje

Robert Parsons kaže da mu je jedan neposredno upućen diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj Bakari Kantea, krajem maja iste godine.

Njihovo istraživanje bilo je deo aktivnosti diplomatske grupe FOCUS (koju su činili Švajcarska, Austrija, Rusija i Grčka).

„Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute,“ kaže Robert Parsons.

Autor zabranjenog teksta upozorava: “Radiološka i hemijska kontaminacija ‘ne prave razliku’ između vojnog osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih civila, medija, grupa koje su tamo, kako bi ukazale razne vrste pomoći, niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina.”

Boraveći u Jugoslaviji, u maju 1999. dok još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe.

“Ozbiljna šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija,  naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva, farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima. Već postojeće i potencijalne posledice sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti, kako stanovništvo, tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu, ono bi moglo da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama,” piše on u izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.

“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”, ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne međunarodne pomoći potrebne,” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini, tako i stanovništvu.

LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA

• Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji

Nezavisni američki novinar, Robert Parsons, otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN-a, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac, Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.

Ozračena hrana

U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza, suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako dugoročno, tako i kratkoročno, negativne posledice po lanac ishrane.”

ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons

„Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj ‘humanitarnoj intervenciji’, izveštaj o kome reč, govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji,“ kaže Parsons. On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN-a, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.

„Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj klasifikovan u UN-u i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi,“ tvrdi Parsons.

„Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski ‘Kurije’, 17. juna 1999, ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu,“ otkriva Parsons.

Pošto su pročitale članak u “Kurijeu” agencije UN-a, koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji, obraćaju se ovom novinaru umesto UN-a, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj, jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana konferencija za štampu, na kojoj je, naravno, pitao generalnog sekretara UNEP-a,  Klausa Topfera, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od javnosti.

„Topfer je odgovorio da je izveštaj objavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. ‘Da. I u čemu je problem?’, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji zahtevao da se taj tekst svima pošalje. Topfer je na to odgovorio da su sve agencije dobile kopiju izveštaja. ‘Pa naravno da su ga dobile kad sam im ga ja poslao!’ – rekao sam, na šta je Topfer hladno ponovio: ‘Pa dobro, dobili su izveštaj – u čemu je problem?’ – iznosi detalje sa konferencije za štampu Robert Parsons.

Sećajući se ove neslavne epizode iz hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu, održana u junu 1999. u sedištu UN-a u Ženevi, trajala skoro sat vremena i da je Topfer napustio salu mokar od znoja.

Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada

Robert Parson kaže da su se već u februaru 2000. godine, podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic Project). MTP je naime u januaru 2000. godine, tražila od vlade SAD da skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.

Isekli 72 stranice teksta

„Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72 stranice, ‘odsečeno’ je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na Internetu, ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a, zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice, da bi se došlo do tih 70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i koji je u aneksu,“ objašnjava Robert Parsons.

„Misleći da ga ne čujem i ne razumem, rekao je na nemačkom svom saradniku – ‘Ali oni mi ne veruju.’ Uzvratio sam na nemačkom – ‘Naravno da Vam ne verujem. Lažete!’ – dodaje američki novinar.

Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a, Klausa Topfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet prezentaciji UN-a, kao da nije ni postojao.

UNEP je zatim u jesen 1999. godine osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force), čiji je zadatak bio da izradi “definitivan izveštaj” o ekološkim posledicama bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je bivši finski ministar ekologije, Peka Havisto. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog izveštaja radile cenzorske makaze.

„Ovaj drugi izveštaj takođe je prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a,“ tvrdi Robert Parsons.

DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA

• Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen je pristup pogođenim mestima

Robert Parsons je imao brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN-a, koji je sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.

NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja

Osmog oktobra 1999. došao je u sedište Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca, Bakari Kantea, do kojih je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.

On je tog 8. oktobra došao u palatu UN-a, u Ženevi, kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN-a za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.

Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvaničan izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.

“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak, detektovano zagađenje na nekim odredištima je ozbiljno i moglo bi da ugrozi ljudsko zdravlje”.

Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja”, zbog dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.

Još se kaže da je “u zagađenim oblastima neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj sredini.” Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu mogla da budu identifikovana.

Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena donela nijedan uzorak tla, ili prašine, sa tenkova JNA, na kojima su se, sudeći prema fotografijama zapadnih agencija, deca slobodno igrala.

SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNIČKOM GREŠKOM”

• Tek posle velikog pritiska javnosti, Amerikanci su priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom, najopasnijim po ljude i okolinu

Kad je došao na čelo Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.

ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kući

Te godine Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.

„Bila je to zaista izvanredna ekipa koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a. UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima. Haavisto i njegovi saradnici razmišljali su na sledeći način – ‘Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba, bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine’ – objašnjava Parsons.

Zahvaljujući takvom načinu rada Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je na Kosovo bačen “prljavi” uranijum.

Tada je saopšteno da je analiza 340 uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.

Ne mogavši da porekne prisustvo visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od švajcarske laboratorije AC-Speitz.

“Prema oceni švajcarske laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje,” napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.

Grafiti „UÇK“ na zidu ograde crkve u Đakovici

Subota, 24. januar 2015, 10:14

Izvor: KoSSev

Udruženje raseljenih Đakovčana javilo je jutros da su pre nedelju dana na ogradnom zidu crkve u Đakovici osvanuli grafiti „UÇK“, i zatražili od lokalnih vlasti i međunarodnih misija na Kosovu da uklone grafite. Ispisivanje grafita potvrdio je i kosovski radio „Đakova“, dok srpski mediji nisu imali ovu vest.

Udruženje Đakovčana je oštro osudilo ispisivanje grafita na ogradnom zidu u Đakovici, 17. januara, čime se, po njihovim rečima, uznemiravaju jedini preostali Srbi koji su ostali da tamo žive – četiri starice.

„Smatramo da je ovo uvreda i poniženje za sve vernike iz Đakovice koji su kamenovani na Badnji dan. Protestujemo i zahtevamo od lokalnih vlasti u Đakovici, KFOR-a, EULEX-a, UNMIK-a i svih ambasada u Prištini, nevladinih organizacija da se grafiti uklone, jer unose nemir i šalju negativnu poruku svim proteranim Srbima iz Đakovice,“ naveli su iz Udruženja.

Grafiti na zidu đakovičke crkve osvanuli su istog dana kada se održao jedan od protesta protiv izjave sprskog ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Aleksandra Jablanovića, javio je radio „Gjakova“, dodajući da je tada reagovala i gradonačelnica ove opštine, Mimoza Kusari – Ljilja, na svom Fejsbuk profilu, napisavši:

„Naša snaga leži u hrabrosti da živimo sa drugima u miru i poštovanju ljudskih vrednosti i principa. Oznake, ili grafiti na srpskoj pravoslavnoj crkvi, nisu na čast nikome.“

Kusari – Ljilja je dodala i da su ljudi koji su ispisali ove grafite „imali nameru da potamne vrednosti „UÇK“-a i Đakovice.“

Policija je istoga dana u stanici u Đakovici razgovarala sa jednim licem zbog grafita, ali je regionalni komandir, Krist Đoka, izjavio i da još uvek ne znaju ko je ispisao grafite.

Pravoslavni raseljeni vernici iz Đakovice se od 1999. godine sprečavaju da posete groblja i crkve u ovom mestu na zadušnice i velike hrišćanske praznike, kao i 6. januara ove godine, kada je grupa raseljenih Srba kamenicama onemogućena  da u crkvu unese badnjak, nakon čega je srpski ministar u kosovskoj vladi za povratak i zajednice, Aleksandar Jablanović, one koji su kamenovali vernke nazvao „divljacima koji su pokvarili praznik i ne služe na čast nikome“, na šta je upravo gradonačelnica Đakovice bila prva od kosovskih zvaničnika koja je reagovala na i tako pokrenula lavinu reakcija i protesta u kojima se podseća na „masovne grobnice, ubistva, silovanja srpsko-crnogorskih kriminalaca“ protiv albanskog naroda, a Đakovica se naziva „kosovskom Srebrenicom.“ Za danas su zakazani masovni protesti u Prištini, u organizaciji Pokreta „Samoopredeljenje“.

Vladi Kosova ultimatum za smenu Jablanovića i zakon o Trepči; 19 policajaca i 4 civila povređeno, 22 demonstranta uhapšena; kamenovana crnogorska ambasada; napadnuti i srpski novinari

Subota, 24. januar 2015, 20:20

Izvor: KoSSev

Devetnaest pripadnika Kosovske policije je povređeno, kao i četiri civila, a 22 demonstranta su uhapšena u neredima koji su izbili danas popodne, tokom demonstracija više hiljada kosovskih Albanaca u Prištini. Demonstranti su kamenicama gađali zgradu Vlade i pokušali nasilno da uđu u zgradu. Kosovski mediji preneli su da je na zgradi vlade Kosova načinjena velika šteta i da je veći broj stakala polomljen. Demonstranti su počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je policija Kosova reagovala i bacila suzavac na njih. Prilikom snimanja demonstracija, napadnute su i tri ekipe srpskih novinara – novinarka i snimatelj RTK2, kao i snimatelji RTS-a i dopisnik B92. Kamenicama je napadnuta i crnogorska ambasada, koja se nalazi u glavnoj ulici kojom su prošli demonstranti, javio je kasno večeras portal „Gazeta Express“. Gazetexpress je javila i da se šteta koju su demonstranti danas pričinili procenjuje na preko 150.000 evra. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga oštro je osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“ Demonstracije su održane na poziv pokreta “Samoopredeljenje”, ostalih opozicionih stranaka i građanskih organizacija, na kojima je od kosovskog premijera, Ise Mustafe, zatraženo razrešenje srpskog ministra za povratak i zajednice, Aleksandra Jablanovića, kao i usvajanje zakona o transformisanju „Trepče“ u javno preduzeće. Organizatori su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – da ukoliko u narednih 48 sati Jablanović ne bude razrešen dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti će se nastaviti u utorak. Sa protesta je poručeno i da su dani kosovskoj vladi odbrojani. Među okupljenim demonstrantima bili su i Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj, donedavni predsednik kosovskog Parlamenta – Jakup Krasnići, kao i gradonačelnik Prištine – Špend Ahmeti, ali i predstavnici nevladinih organizacija i različitih udruženja, među kojima i udruženje „Majke plaču“, na čelu sa Nusrete Kumnovom, koja je pre dva dana na protestu u Dečanima održala govor, rekavši da  je u poslednjem ratu na Kosovu ’98 – ’99, „kriminalna i nekadašnja srpsko-crnogorska vlada počinila genocid nad nedužnim albanskim stanovništvom, bez spašavanja dece i trudnih žena, ubivši 12 hiljada Albanaca, dok je preko šest hiljada povređeno, a ni nakon 16 godina, nije poznata sudbina 1.650 ljudi, preko 30 hiljada žena je silovano i preko milion Albanaca izbeglo sa Kosova od srpsko-crnogorske šovinističke mašinerije.“  

„Jablanović napolje! Trepča je naša!“Kolonu više hiljada demonstranata predvodilo je rukovodstvo Samoopredeljenja, sa Aljbinom Kurtijem na čelu i predstavnice udruženja „Majke plaču“ iz Đakovice.

Na čelu kolone demonstranti su nosili transparent na kojem je pisalo „Jablanoviću napolje, Trepča je naša!”

Demonstranti su takođe nosili transparente sa porukama „Trepča je naša“, “Jablanović, ili narod Kosova“, “Jablanoviću, fašizam neće proći”, “Hašime lopove“, kao i zastavu koja simbolizuje tzv. Veliku Albaniju, sličnu onoj koju je bespilotna letelica unela na fudbalski stadion u Beogradu, tokom utakmice Srbija – Albanija 14. oktobra prošle godine.

Obraćajući se demonstrantima ispred zgrade kosovske vlade, predstavnica “Majke plaču”, Nusrete Kumnova, rekla je danas da se stidi svoje vlade koja mirno gleda i dozvoljava da se vređaju majke ubijenih i nestalih u ratu, kojih je, kako je i danas navela, bilo preko 12 hiljada.

“Tražimo od Vlade i premijera Mustafe da hitno smeni Jablanovića”, rekla je Nusreta Kumnova, preneo je Kosovapress.

Vođa pokreta „Samoopredeljenje“, Aljbin Kurti, istakao je da su kosovskoj vladi „odbrojani dani“, te da ona nije dobro postupila sa rudarima i studentima. On je poručio i da će narod Kosova zaštiti Trepču, jer ona pripada Kosovu.

„Okupili smo se kako bismo zaštitili Trepču, jer Trepča pripada nama, a ne Srbiji. Ako dođe do stečaja Trepče, urušiće se ekonomija Kosova,“ kazao je Kurti, prenela je Gazetaexpress.

Demonstranti su postavili ultimatum kosovskoj Vladi – ukoliko u narednih 48 sati, kosovski premijer, Isa Mustafa, ne razreši Jablanovića dužnosti i ukoliko se ne usvoji zakon o Trepči, protesti se nastavlju u utorak, u 12 sati.

Iako najavaljen kao miran protest i uprkos prisustvu velikog broja pripadnika Kosovske policije, demonstranti su nakon govora koje su održali organizatori protesta, počeli da bacaju kamenice na zgradu Vlade, lomeći stakla, pokušavši nasilno da uđu u zgradu, da bi, zatim, počeli da demoliraju i obližnje kafiće i restorane, nakon čega je Kosovska policija reagovala i bacila suzavac na njih.

Samoopredeljenje: Vlada organizovala saobraćajnu nesreću kako bi sprečila građane da učestvuju na protestu„Kako bi se sprečila učešće građana na protestu, vlada je organizovala saobraćajnu nesreću u kojoj su dva kamiona blokirala put u mestu Komorane. Iz tog pravca dolazilo je oko 50 autobusa sa građanima iz Metohije. Put je bio blokiran na pola sata. Putnici su pokušali da pronađu alternativne načine da stignu do Prištine,“ napisao ja na svom Fejsbuk profilu, portparol Samoopredeljenja, Erzen Vranići.

Međutim, nešto kasnije, Kosovska policija je u izjavi za KTV, negirala da se ova saobraćajna nesreća dogodila.


Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj o današnjem protestu

“Nezadovoljstvo raste. Ljudi se pridružuju. Vlada je ostala u manjini i trebalo bi da shvate da vlast nije pojedinac, već narod,” rekao je Ramuš Haradinaj, prenela je Gazetaexpress.

“Ako do ponedeljka ne razreše Jablanovića i ne promene status Trepče, održaćemo najveći protest. Odazvaćemo se pozivu za protest u utorak, mi smo deo ovih ljudi i iskoristiću ovu priliku da pozovem građane da se pridruže protestu u utorak,” rekao je Fatmir Ljimaj, a preneo isti portal.

Kosovski mediji prenose da je Kosovska policija reagovala tek pola sata nakon kamenovanja zgrade Vlade.


Gazeta Express: Diplomatski incident – kamenovana zgrada crnogorske ambasade u Prištini

Ozbiljan diplomatski incident obeležio je kraj protesta, kada je grupa demonstranata gađala kamenicama zgradu ambasade Crne Gore u Prištini, koja se nalazi na trgu koji danas u Prištini nazivaju „Majka Tereza“, javio je portal „Gazeta Express“.

Prema rečima očevidaca, napad se dogodio kada je policija počela da pomera demonstrante sa trga.


Portparol kosovske policije, Baki Keljani je u izjavi za TV „Kohavizion“, rekao da se 95 odsto demonstranata ponašalo normalno, ali je „grupa huligana gađala i polomila stakla na zgradi vlade Kosova“ i dodao da su neki demonstranti zadobili povrede, kao i pojedini policajci.

Tokom dana, Kosovska policija je slala više saopštenja za štampu, a prema poslednjim podacima iz policije, devetnaest policajaca je povređeno, kao i četiri civila, dok je privedeno 22-oje demonstranata koji su se „nasilno ponašali“, saopšteno je večeras iz Kosovske policije.

Nakon protesta reagovala je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, koja je na svom Fejsbuk profilu navela da je protest demokratsko pravo građana Kosova, ali je i oštro osudila „vandalizam male grupe demonstranata.“

“Smatram današnji protest u Prištini kao demokratsko pravo građana Kosova da iznesu svoje zahteve. Međutim, oštro osuđujem vandalizam male grupe demonstranata protiv javne i privatne imovine građana Republike Kosovo i apelujem na organizatore protesta da se distanciraju od ljudi koji su napadali Kosovsku policiju i oštetili kosovske institucije i preduzeća u gradu. Pravo na proteste je neotuđivo pravo koje je zagarantovano i ostvaruje se u svakoj demokratiji, ali ga prati odgovornost za održavanje javnog reda i imovine izgrađene samim žrtvovanjem i znojem mnogih građana Kosova. Pozivam sve strane na mir i demonstraciju političke i društvene zrelosti,” navela je Jahjaga u svom saopštenju na društvenoj mreži.


Mustafa: Jablanović nije najveći problem Kosova

Kosovski premijer, Isa Mustafa, boravio je danas u Peći, gde je njegova partija, LDK proslavljala 25-godišnjicu od formiranja odbora ove partije u tom gradu. Upitan da prokomentariše današnje proteste, Mustafa je rekao da građani imaju pravo da protestuju, ali i da će vlada rešiti sva pitanja u svom programu rada, javio je radio Dukađini.

Govoreći o zahtevu demonstranata da se Jablanović razreši ministarske dužnosti, Mustafa je rekao:

“Ministar Jablanović nije najveći problem Kosova.“


TV Pink: Demonstranti u Prištini protestuju protiv nedavnog dolaska Aleksandra Vučića na Kosovo i Metohiju

Srpski predstavnici su za sada bez reakcija na današnje događaje u Prištini, kao i zvaničan Beograd, ali su u vezi sa današnjim napadom tri srpske novinarske ekipe u Prištini, večeras reagovali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM), kao i lista „Srpska“, oštro osudivši ovaj napad.

Svi srpski mediji preneli su kraće vesti agencija o demonstracijama iz Prištine. Televizija Pink je večeras, kao jednu od udarnih vesti, javila da su demonstranti u Prištini danas protestovali protiv nedavne posete srpskog premijera, Aleksandra Vučića – Kosovu i Metohiji.

A pred današnje proteste, juče su reagovala i četvorica gradonačelnika sa Severa Kosova, pozvavši predstavnike međunarodne zajednice, kao i kosovske vlade da hitno reaguju i zaštite Jablanovića, ali i „čitav srpski narod“ na Kosovu i Metohiji od „javnog linča“ koji, po njihovom mišljenju, sprovode razna kosovska udruženja, organizacije i pojedinci, i time izbegnu „već skoro izvestan scenario“ eskalacije nasilja. Oni su upozorili i na opasnost od uvlačenja pitanja Trepče u ove proteste i zatražili da se „relaksira atmosfera“ pred razgovore u Briselu, zakazane za 9. februar. Gradonačelnici sa Severa upozorili su i na opasnost od iznošenja netačnih podataka u javnost i preuveličavanja broja žrtava, komentarišući prekjučerašnji govor Nusrete Kumnova u Dečanima i ograđujući se da je „svaka žrtva mnogo“, ali i apelovali da se u javnosti ne upotrebljavaju “opasne i nemoralne spekulacije“ o broju stradalih, već validni podaci.


Napadnuta novinarska ekipa RTK2, snimatelji RTS-a i dopisnik B92

Tokom demonstracija napadnuti su i novinari srpske redakcije kosovske televizije „RTK2“, Aleksandra Jovanović i Bojan Košanin, snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, a prema kasnijim informacijama i dugogodišnji dopisnik RTV B92, Bojan Trajković.

„Gađali su nas letvama i kamenjem. Pokušali su da nam otmu kameru kada su čuli da pričamo na srpskom jeziku,“ javila je reporterka Aleksandra Jovanović za svoju televiziju.

Ona i snimatelj Bojan Košanin su nepovređeni, a policija je ekipi RTK 2 savetovala da se udalje sa demonstracija, jer za njih nije bezbedno, ali je druga ekipa ove televizije nastavila da prati demonstracije.

Večeras su se u dva saopštenja, jedan za drugim, zajedno oglasili UNS i DNKiM, osudivši pretnje i napad na ove novinare, kao i maltretiranje koje su oni danas pretrpeli.

22:00 – Novinarka Aleksandra Jovanović: Saopštenje DNKiM i UNS-a licemerno i neiskrenoA povodom saopštenja UNS-a i DNKiM-a oglasila se novinarka RTK2, Aleksandra Jovanović, koja je danas sa svojim kolegom napadnuta tokom demonstracija u Prištini. Ona je na svom Fejsbuk profilu saopštenje ova dva novinarska udruženja ocenila, međutim, kao licemerno i neiskreno.

„Institucijama, matičnoj kući i pojedincima zahvaljujem na iskreno izraženoj brizi zbog današnjeg napada na kolegu snimatelja Bojana Košanina i mene. U isto vreme smatram licemernim i neiskrenim saopštenje Društva novinara Kosova i Metohije i UNS-a.

One iz pomenutih udruženja, koji nas u kontinuitetu već dve godine satanizuju, ponižavaju i izlažu ruglu, molim da nas ne brane, jer im nije stalo do naše bezbednosti, niti do našeg profesionalnog i ljudskog integriteta. Izlažući nas ruglu u brojnim saopštenjima, nafilovanim najgnusnijim lažima, činili su sve da nas svuda, gde radimo, obeleže kao mete za uvredu i napade. I današnje saopštenje je pokušaj samoreklamerstva onih kojima je samo stalo do kase Udruženja, a najmanje do brige za našu bezbednost,“ napisala je kasno večeras ova novinarka na svom Fejsbuk profilu.

Simatelj RTK2, Bojan Košanin, izjavio je za UNS da ih je tokom izveštavanja najpre napao jedan mladić albanske nacionalnosti, a da mu se potom priključila grupa od tridesetak ljudi koji su ga odvukli u masu i počeli da ga šutiraju i gađaju flašama i kamenicama.

„Sve se dešavalo u centru Prištine, ispred Ministarstva kulture. Spasilo nas je to što znam albanski jezik, pa sam sve vreme pokušavao da se na miran način sa njima razumno dogovorim da nas puste. Ali nije vredelo, psovali su nas, pretili, vukli i gađali kamenicama. Uspeli smo da se otrgnemo zahvaljujući nekolicini organizatora protesta koji su nas razdvojili. Bežali smo kroz neke ulice i na kraju su nas organizatori protesta usmerili ka zgradi vlade Kosova odakle nam policija više nije dozvolila da izađemo. uz obrazloženje da za nas nije bezbedno izvan te zgrade,“ kazao je Košanin.

A snimatelj RTS-a, Vladimir Milić, rekao je za ovo udruženje da je jedan maskiran demonstrant pokušao da mu otme kameru, ali i da ga odvuče u masu.

„Imao je belu kapu sa amblemom ‘UĆK’ i šal preko lica sa zastavom Albanije,“ rekao je Milić.

U drugom saopštenju, navedene su i pojedinosti napada na dugogodišnjeg dopisnika RTV B92 sa Kosova i Metohije, Bojana Trajkovića:

„Nasilnici su tokom demonstracija nekoliko puta nasrtali na Trajkovića, pokušavajući da mu otmu kameru i unište snimljen materijal,“ naveli su UNS i DNKiM, dok je na sajtu B92, do 23 časa večeras, navedeno samo to da su „napadnuti i srpski novinari, koji su izveštavali sa ovog događaja, među njima i naš dopisnik.“

Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Kosova i Metohije zatražili su od policijskih organa i EULEX-a da preduzmu „sve potrebne mere i pronađu vinovnike napada na ekipu RTK 2 i snimatelja RTS-a i spreče nove pokušaje napada na medijske radnike na Kosovu,“ a potom i za novinara B92 Bojana Trajkovića.

Jahjaga: Pravo na protest uz odgovornost

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga osudila je incidente tokom protesta organizovanog danas u Prištini.

Jahjaga je navela da demonstracije predstavljaju demokratsko pravo građana Kosova na izražavanje svojih zahteva.

“Ipak oštro osuđujem vandalski čin jedne male grupe demonstranata prema javnoj i privatnoj svojini građana Republike Kosovo i zahtevam da se organizatori protesta distanciraju od demonstranata koji napadaju Kosovsku Policiju i oštećuju institucije Kosova i poslovne objekte u gradu”, kazala je predsednica Kosova.

Ona je istakla da je pravo na protest nepobitno ali da to pravo prati odgovornost organizatora za očuvanje javnog reda i svojine.

“Pozivam sve strane na mir i ispoljavanje političke i društvene zrelosti”, kazala je Jahjaga.

Klif: Trepča ne treba da bude tema dijaloga

Ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif ocenio je da pitanje kombinata Trepča ne treba da bude tema dijaloga između Beograda i Prištine.

Prištinski mediji prenose da je Klif ž tokom predavanja na Univerzitetu AAB u Prištini rekao da problem Trepče treba da se reši unutar Kosova.

“Ono što se nalazi na teritoriji Kosova je u vlasništvu Kosova. Trepča ne treba da bude tema dijaloga u Briselu”, rekao je Klif.

Prema njegovim rečima, rešenje za Trepču treba da se nađe kroz komunikaciju sa rukovodstvom u Zvečanu, kao i kroz proces komunikacije sa svim zainteresovanim stranama.

Ministarka u kosovskoj vladi zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri danas je za dnevnik “Epoka e Re” izjavila da se o imovini na Kosovu neće se pregovarati u Briselu uključujući tu i Trepču.

Radivojević: Većinski vlasnik Trepče nije država, već akcionari i to bi za Srbiju trebalo da bude „zacementiran dokaz“

 23. januar 2015, 12:10

Izvor: KoSSev

Većinski vlasnik Trepče su akcionari iz Srbije koji drže 69,67% kapitala, među kojima su vodeća preduzeća u Srbiji, poput Jugobanke, Beogradske banke, Beobanke, Geneksa, Zorke Šabac, Termoelektra, Goše Smederevska Palanka, Ika term Zemun, Jedinstvo Kumane, itd. i to treba da bude „zacementiran dokaz“ za srpsku vladu u rešavanju pitanja Trepče, jer je UNMIK, koji je po rezoluciji 1244 nadležan za upravljanje državnim vlasništvom na Kosovu, svoje ingerencije u praksi preneo na kosovsku vladu, po čemu insistiranje Srbije da je Fond za razvoj većinski vlasnik Trepče, zapravo pogrešno, jer to ide upravo u prilog kosovskoj vladi, smatra jedan od bivših rukovodilaca ovog kombinata na Severu, Milan Radivojević. On je, gostujući u emisiji „Crno-beli svet“ na RTV „Mir“, govorio o poslednjim dešavanjima u vezi sa Trepčom, izrazivši čuđenje što akcionari ćute i što Srbija ne koristi upravo taj argument da su akcionari iz Srbije većinski vlasnici, jer je to bio razlog zašto je, po njegovim rečima, UNMIK 2000. godine, morao da upotrebi silu i tako okupira Trepču, umesto da uđe bez problema, kako je uradio na jugu, gde Srba više nije ni bilo.

Još 1999. godine, rekao je Radivojević, tadašnji generalni direktor ovog kombinata, Novak Bjelić, tadašnjem šefu UNMIK-a, Bernaru Kušneru „predao“ je papir kojim je potvrđeno da država ima samo 30,33 odsto, zbog čega je šef Kušner onda iskoristio ovlašćenja koja je UNMIK imao po Rezoluciji 1244 da ima pravo da upravlja svom državnom imovinom i 2000. godine Trepču je okupirao.

„Međutim ja ne znam da li naši predstavnici u vladi znaju, da li prvi čovek Trepče to zna – podatak koji je prethodni generalni direktor Trepče, Novak Bjelić, dostavio u to vreme Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara, gospodinu Bernaru Kušneru. On mu je dostavio ovaj papir (Radivojević drži papir u ruci i pokazuje dok govori, prim. red.) u kome stoji da je državno vlasništvo 30,33 odsto kapitala, da je akcijski kapital 69,67 odsto. Ako je to tako, onda je Trepča akcionarsko društvo, odnosno Trepča je u privatnom vlasništvu. Da ovaj papir i ove dokaze prethodni direktor nije dostavio Bernaru Kušneru, on nikada ne bi pokrenuo KFOR i svu onu silu da okupira Trepču, da izvrši invaziju i okupira Trepču. Njemu je osnovni adut izbijen iz ruku, tako da nije mogao ni na šta da se osloni, već na rezoluciju 1244 kojom se daju sva ovlašćenja da Specijalni predstavnik raspolaže Trepčom,“ objasnio je Radivojević.

Kako je država vlasnik 30,33 odsto kapitala u Trepči, a UNMIK, koji je od 1999. godine bio zadužen za upravljanje državnom imovinom na Kosovu, nedavno „sve ingerencije“ preneo na vladu Kosova, insistiranje Srbije na većinskom državnom vlasništvu zapravo ide u prilog kosovskoj vladi kada je u pitanju vlasništvo nad ovim kombinatom, dodao je Radivojević.

Radivojević je naglasio da pošto su većinski vlasnici Trepče, koji drže 69,67 odsto kapitala, zapravo akcionari, a UNMIK preneo imovinu na kosovske vlasti, izlaz za Srbiju bi trebalo da bude upravo pojavljivanje akcionara, te da su na papiru koji je Kušner dobio, a Radivojević pokazao, navedeni konkretni podaci svih akcionara i procenat njihovog kapitala. Među akcionarima su Jugobanka AD Beograd, Progres Beograd, Beogradska banka, Dunav Beograd, 14. oktobar Kruševac, Goša Smederevska Palanka, Geneks, Jedinstvo Kumane, Beobanka, Termoelektro Beograd, Zorka Šabac, Ika Term Zemun, itd.

„Ovo je dokaz kojeg bi naša vlada, odnosno akcionari, trebalo da se drže kao zacementiran dokaz, jer taj je dokaz predat UNMIK-u 2000. Ponavljam da nisu imali taj papir, oni bi na legalan način ušli na Sever, ali to je bila rampa preko koje oni nisu mogli,“ naglasio je Radivojević i objasnio da je na jugu preuzimanje Trepčinih pogona išlo lakše jer tamo Srba nije bilo.

Pogledajte čitavu emisiju „Crno-beli svet“ RTV „Mir“ u kojoj je o poslednjim događajima u vezi sa Trepčom govorio bivši rukovodilac u Trepči, Milorad Radivojević.

Kosti srpskih heroja završile kod Albanaca

 24. januar 2015, 16:10

Izvor: Vesti online

Kada su početkom prošle godine, komunalci u južnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Bair, slučajno iskopali 16 muških skeleta, Srbi na severu Kosova bili su gotovo sigurni da su konačno pronađeni ostaci njihovih predaka koji su 1916. godine, predvođeni Kostom Vojinovićem Kosovcem, u dolini Ibra, podigli i proširili Toplički ustanak.

Okupatorska austrougarska vlast osudila je hrabre ustanike na smrt i javno ih je, da bi srpskom narodu uterala strah u kosti, obesila u Kosovskoj Mitrovici.

Moj pradeda Nikola bio je jedan od obešenih ustanika. U porobljenoj Srbiji digao se protiv Švaba i Bugara i završio je na vešalima, nikada nismo saznali gde su njegove kosti. Kada je u južnom delu Kosovske Mitrovice pronađeno 16 skeleta bili smo gotovo sigurni da su to kosti naših predaka, tražili smo da se izvrši DNK-a analiza kako bi naše pradedove dostojno sahranili i zapalili im sveću. Na žalost, nije bilo dobre volje ni na albanskoj, ali ni na srpskoj (beogradskoj) strani da ih identifikujemo i prebacimo u rodna sela i dostojno sahranimo – kaže Mirko Jovanović iz Sočanice kod Leposavića

Uvek protiv okupatoraMaloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.

Apelovali smo na albansku vlast u južnom delu Mitrovice da utvrdi čiji su skeleti, nudili smo i pomoć, ali nikakvog odgovora nije bilo. Ne znamo gde su kosti završile, verovatno su negde ponovo zakopane bez ikakvog obeležja. Insistiraćemo da se ovaj slučaj rasvetli do kraja – kaže Dragan Jablanović, predsednik opštine Leposavić.

U prvoj polovini avgusta 1916. godine Kosta Vojinović je u Leposaviću okupio ugledne seljake i rudare: Uroša Kostića Rudinca, Aleksandra Pipera, Vlajka Vladisavljevića, Proku Planića i Radomira Gašića. Njih petorica formirali su Ibarsko-kopaonički komitski odred, imali su štambilj i zastavu na kojoj je pisalo „Sloboda ili smrt“.

Pre odlaska u Toplicu Kosta Vojinović je u dogovoru sa Urošem Kostićem organizovao sastanak u kući prote Vićentija Simića iz Sočanice. Okupili su se najhrabriji i dogovorili da se na dati znak udari na Kosovsku Mitrovicu, na policijsku stanicu i opštinu u Ibarskoj Slatini. Akcija je, međutim, provaljena, a austrougarske vlasti su preko noći blokirale ceo kraj i pohapsile sve muškarce koji mogu da nose pušku – kaže Budimir – Budo Kostić, profesor iz Sočanice, gde se danas nalazi spomen-soba, kojom se ovaj kraj delimično odužio hrabrim ustanicima.

Austrougarski preki sud bio je nemilosrdan. Na smrt vešanjem osuđeni su: sveštenik Vićentije Simić, Milorad Kostić, Đorđe Jablanović, Dimitrije Blagojević i Nikola Jovanović iz Sočanice, Isailo Nastić iz Ibarske Slatine, Novica Đurđević, Ananije Mihajlović i Krsta Radosavljević iz sela Mošnice, Nikodin Đuković iz Dobrave, Jevrem Milutinović iz Vuče, Radojko Nešović iz Kajkova, Rako Orlović iz Strmca, Ivan i Avram Miljković iz Lokve na Rogozni i Avram Radovanović iz Lipovice.

Smrtna kazna izvršena je 30. januara 1917. godine u centru Kosovske Mitrovice. Sveštenik Vićentije Simić uspeo je da svojim drugovima poslednji put kaže: „Naš život će sada biti prekraćen, ali za istinu i slobodu nije teško umreti, braćo moja.“ Na 20 godina teške robije osuđeno je 26 ljudi, desetorica su dobila po 15 godina, a na desetogodišnju robiju upućeno je i 12 maloletnika. Mnogi su umrli u Lipotaru i drugim kazamatima u Mađarskoj, a samo mali broj se vratio u rodnu Sočanicu – naglašava profesor Kostić.

Uvek protiv okupatora

Maloletnici: Radoslav Milosavljević iz Rodilja, Milija Prolović i Radovan Jovanović iz Kamenice, Milosav Anđelković, Jevrem Spasojević, Anđelko Bogićević, Mladen i Milan Miljojković iz Sočanice, Dimitrije Vitorović iz Ibarske Slatine, Ljubo Jovanović iz Drena i Dobrija Đurđević i Mihajlo Ralović iz Mošnice preživeli su desetogodišnju torturu u austrougarskim zatvorima. Kada su se vratili mnogi su bili već stari ljudi, nesposobni za bilo kakav rad. Ipak, neki od njih su se u Drugom svetskom ratu borili protiv okupatora i pokazali zavidnu hrabrost.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s