09:32 -> 20:03
Vučić premijeru Turske: Pronađite ubicu
Predsednik Vlade Srbije zatražio od premijera Turske hitno pronalaženje i kažnjavanje ubice Zvezdinog navijača. Ataman nepoželjan u Beogradu. Davutoglu izrazio je saučešće povodom sinoćnjeg ubistva Marka Ivkovića u Istanbulu. Ivkovićevo telo dopremljeno je večeras u Beograd, sahrana u ponedeljak.
Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu pozvao je telefonom predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i izrazio saučešće srpskom premijeru povodom ubistva navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića.
Telo nastradalog dopremljeno u Beograd
Telo nasradalog navijača Crvene zvezde Marka Ivkovića dopremljeno je večeras u Srbiju iz Istanbula, gde ga je na beogradskom aerodromu preuzela porodica.
Na aerodromu Nikola Tesla bili su ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović.
Sahrana povodom smrti Ivkovića održaće se u ponedeljak od 15 sati na Bežanijskom groblju.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zaprepašćenje zločinačkim ubistvom koje je počinjeno nad građaninom Srbije i rekao svom turskom kolegi da Srbija zahteva hitno pronalaženje i hapšenje ubice i njegovo najstrože kažnjavanje.
Takođe, predsednik Vlade Srbije saopštio je turskom premijeru Davutogluu da šef stručnog štaba Košarkaškog kluba Galatasaraj Ergin Ataman, a posle izjave u kojoj je ubijenog mladića, kao i sve ostale navijače Crvene zvezde, optužio za terorizam, nije dobrodošao u Srbiju.
Predsednik Vlade Srbije istakao je da je Srbija samo pre nekoliko nedelja dočekala trostruko brojniju grupu navijača Bešiktaša i obezbedila im punu sigurnost i bezbednost u Beogradu.
Predsednik Vlade Republike Turske Ahmet Davutoglu izrazio je žaljenje što je jedan mladi ljudski život ugašen i obećao je da će turske vlasti učiniti sve da se počinilac zločina pronađe i izvede pred lice pravde.
Povodom ubistva navijača Crvene zvezde, Srbija je uputila demarš Turskoj.
Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić razgovarao je sa turskim kolegom koji je, u ime svoje države, izjavio duboko saučešće zbog tragične smrti Zvezdinog navijača.
Turski ministar je rekao i da će nadležni organi Republike Turske sprovesti hitnu istragu kako bi se identifikovali i sankcionisali počinioci.
„Očekujem od nadležnih organa Republike Turske da sprovedu istragu po hitnom postupku, da utvrde odgovornost svih za ovu tragediju i sve počinioce naoštrije kazne. Siguran sam da celokupna i domaća i svetska javnost, ne samo sportska, to očekuje od Republike Turske“, naveo je Udovičić i izrazio najdublje saučešće porodici i prijateljima Marka Ivkovića.
U izveštaju turske policije navodi se da je navijač Crvene zvezde ubijen nožem umeđusobonom sukobu navijača crveno-belih, dok ih je policija udaljavala od mesta odigravanja utakmice.
Predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović optužio Turke za „zamenu teza i pokušaj prevare“, ocenjujući da je sve unapred osmišljeno.
Reagovala je i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković koja je najoštrije osudila ubistvo navijača Crvene zvezde i pozvala nadležne organe u Turskoj da hitno reaguju.
Trener košarkaša Galatasaraja Ergin Ataman javno se izvinio jer je, ne znajući za ubistvo navijača Crvene zvezde sinoć „delije’ nazvao teroristima, a klub Galatasaraj je izrazio saučešće.
Drecun i Vekarić ukrstili koplja
22. 11. 2014, 11:19 Izvor: Vesti online
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun tvrdi da je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić protivzakonito na toj funkciji jer ga nije izabrala Skupština Srbije, već ga je imenovalo Državno veće tužilaca (DVT).
Vekarić odgovara da su Drecunove optužbe besmislene i podseća da je on jedan od osumnjičenih u predmetu „Mediji“ koje vodi to tužilaštvo (uloga novinara u ratovima na prostoru bivše SFRJ).
Tužilaštvo je izrazilo zabrinutost zbog načina na koji je Drecun u Skupštini relativizovao pitanje ratnih zločina.
Drecun tvrdi da je isto pitanje postavio i pre godinu dana, takođe u formi poslaničkog pitanja, kao i da je dobio odgovor sa materijalnom greškom. Dodaje da nije jedini koji je to pitanje postavio.
„Došao sam do određenih informacija i kada sam se uverio da su one validne, postavio sam poslaničko pitanje. Nisam izmišljao i samovoljno tumačio. A tužilac Vekarić ne bi smeo da mi osporava moje pravo, niti da mi preti predistražnim radnjama,“ kaže Drecun za „Vesti“ i tvrdi da ima zapisnik sastanka tužioca Vladimira Vukčevića sa Kendelom Dejom, pravnim savetnikom u ambasadi SAD u Beogradu, održanog pre četiri godine, a kome je prisustvovao i Vekarić.
„Prema tom zapisniku, oni između ostalog kažu da su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta. Kako je moguće da u tužilaštvu na taj način informišu neku stranu ambasadu? Po kom je to zakonu?“ pita Drecun.
On navodi je tužilac Vukčević uputio pismo Peteru Burkhardu iz misije OEBS-a u Beogradu i ambasadoru SAD, Majklu Kirbiju, polovinom 2013. godine. Ukazao im je na „događaje koji mogu da nanesu štetu radu Tužilaštva za ratne zločine, a posredno i državi Srbiji, a odnose se na istupanje poslanika Milovana Drecuna u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u medijima“.
„U pismu se navodi i da je Tužilaštvo dva puta odgovaralo na poslanička pitanja Drecuna o predmetima na kojima radi Tužilaštvo, a jednom je tužilac, na poziv Drecuna, kao predsednika Odbora za KiM, sa svojim zamenicima odgovarao na pitanja poslanika pred odborom u Skupštini. Kao posebno neumesno pitanje, oni navode nešto što ja nisam pitao, a to je – šta je Tužilaštvo učinilo da spreči donošenje postojeće odluke protiv Ramuša Haradinaja? To nikada nisam pitao, već – da li je tužilaštvo od Haga tražilo mišljenje da Haradinaja procesuira i za druge slučajeve koji nisu bili predmet optužnice u Hagu i kakav je rezultat tih traženja,“ insistira Drecun pokazujući dokaz za koji tvrdi da je tonski zapis sa spomenute sednice Odbora.
Tužilaštvo: Zla namera
Pritisci i pretnje neće zaustaviti Tužilaštvo u borbi za vladavinu prava, podvlače u Tužilaštvu, a na pitanje „Vesti“ za komentar o Drecunovim izjavama ostaju čvrsti u stavu da dolaze od osobe osumnjičene u predmetu „Mediji“.
„Tužilaštvo za ratne zločine izražava zabrinutost zbog načina na koji je poslanik Milovan Drecun u Skupštini Srbije relativizovao pitanje ratnih zločina…To je zla namera i jedan od vidova političkih pritisaka na samostalnost Tužilaštva koje neće odustati od postupanja u predmetima masovnih ratnih zločina u kojima žrtve predugo čekaju pravdu,“ saopšteno je iz Tužilaštva.
D. Simović: „Kosovski“ ustav – dve različite verzije teksta
22.11. 2014, 20:03 Izvor: Srpski pravnički klub – Darko Simović
(Tekst je izvorno preuzet)
Dovoljan je letimičan i površan pogled na srpsku verziju Ustava tzv. Republike Kosovo da bi se uverili da je redaktor teksta potpuno nestručan, a verovatno i zlonameran. Više je stotina logičkih, pravopisnih, gramatičkih i terminoloških grešaka u ustavnom tekstu na srpskom jeziku što ostavlja utisak o neozbiljnosti i neodgovornosti prištinskih zvaničnika. S obzirom na to da je ustav simbol državnosti, a da je Srbima servirana nepismena i aljkava verzija teksta, moglo bi se zaključiti da je reč o jednom ponižavajućem gestu nasilnika koji, iako u multietničkom društvu, na jednostran način želi da nametne svoju volju i u potpunosti obezvredi srpski narod.
Moguće je da je ovaj galimatijas nestručnosti, nemarnosti, aljkavosti, nepismenosti namerno napravljen da bi se u beskrajnom nizu tehničkih propusta zamaskirale ozbiljne, suštinske razlike između ustavnih tekstova. Reč je o institucionalnim rešenjima koja značajno mogu da utiču i na pravni položaj srpskog naroda na Kosmetu, kao i na ljudska prava.
Najpre, u albanskoj verziji Ustava je predviđeno da se suverenitet države Kosovo sprovodi preko izabranih predstavnika, referenduma ili drugih oblika u skladu sa Ustavom, dok je u srpskoj verziji teksta izostavljen referendum kao jedan od mogućih oblika ostvarivanja suverenosti (član 2 stav 1). Može se naslutiti da ovaj propust nije slučajno nastao, jer su njegove posledice dalekosežne. Naime, na referendumu, kao jednom od oblika ostvarivanja suverenosti, izjašnjava se biračko telo, a imajući u vidu da su albanci višestruko brojniji od nealbanskog stanovništva, jasno je da ovaj oblik neposrednog izjašnjavanja građana Srbe podređuje većinskoj volji. U tom smislu, izostavljanje referenduma iz srpske verzije ustavnog teksta ne može biti slučajno, jer je trebalo prikriti taj mehanizam koji je pogodan za sprovođenje većinske volje albanskog stanovništva.
Odredbe koje se odnose na slobodu i bezbednost ličnosti prepune su nepreciznosti, nejasnosti i višesmislenosti, što za posledicu može imati arbitrarno postupanje nosilaca vlasti pri lišavanju slobode pripadnika srpskog naroda. Kao primer se može navesti potpuno nejasna ustavna norma koja glasi: „Niko ne može biti lišen sobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela.“ (član 29, stav 1, tačka 1). U istom članu nalazi se još jedna odredba koja takođe može biti osnov za arbitrarno postupanje nosilaca vlasti: „Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja“ (član 29, stav 2).
Proklamovano pravo na sudsku zaštitu je uže postavljeno u srpskoj verziji teksta od one koje je predviđeno albanskom verzijom. Naime, u albanskoj verziji Ustava predviđeno je da „svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom ili zakonom“, dok se u srpskoj verziji Ustava pravo na sudsku zaštitu garantuje samo usled kršenja Ustavom zajemčenog prava, ali ne i ako je povređeno pravo koje je garantovano zakonom (član 54).
Umesto prava žalbe na sudsku odluku koju predviđa albanska verzija teksta, u srpskoj verziji teksta ustavna norma glasi na sledeći način: „Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno“ (član 102, stav 5). Dakle, izostavljena je reč žalba iz ustavne norme, tako da se doslovnim tumačenjem ove norme Srbima garantuje samo pravo na sudsku odluku, ali ne i mogućnost da se žale ukoliko ne budu zadovoljni njenom sadržinom.
Albanska i srpska verzija ustava predviđaju različito formulisane razloge za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda. Naime, prema srpskoj verziji Ustava, za razrešenje sudija, tužioca i sudija Ustavnog suda je dovoljno da je neko lice kažnjeno „zbog počinjenog krivičnog dela ili neispunjavanja svojih dužnosti“, dok albanska verzija predviđa da se nosioci ovih funkcija mogu razrešiti „zbog teškog krivičnog dela ili ozbiljne povrede dužnosti“ (član 104. stav 4; član 109, stav 6; član 118). Dakle, prema srpskoj verziji Ustava daleko je jednostavnije, čak veoma lako, razrešiti nosioce ovih funkcija, tako da oni ne bi imali obezbeđena jemstva nezavisnosti i bili bi podložni različitim uticajima i pritiscima.
U srpskoj verziji ustavnog teksta uže je postavljeno i pravo parlamentaraca da pokreću postupak za kontrolu ustavnosti. Naime, najmanje deset poslanika Skupštine može da osporava ustavnost zakona, dok albanska verzija teksta predviđa da se pored zakona može osporavati i bilo koja druga odluka doneta od strane Skupštine (član 113, stav 5).
Umesto da lokalna samouprava bude zajemčena Ustavom, kao što to predviđa albanska verzija teksta, prema dikciji ustavne norme u srpskoj verziji teksta može se zaključiti da se lokalna samouprava garantuje zakonom. Naime, srpska verzija predviđa: „Pravo na lokalnu samoupravu se garantuje i reguliše zakonom“ (član 123, stav 1).
Postoji bitna razlika i u ustavnim normama koje se odnose na policiju Kosova. U srpskoj verziji teksta stoji: „Etnička struktura policije unutar granica opštine će održavati etničku strukturu stanovništva unutar relevantne opštine“. Ista ustavna norma u albanskoj verziji glasi: „Etnička struktura policije unutar granica opštine treba da odražava etničku strukturu stanovništva unutar te opštine na najvišem mogućem nivou“ (član 128, stav 4). Nesumnjivo da albanska verzija teksta predviđa blažu i rastegljiviju obavezu u pogledu etničke strukture policije, što u praksi svakako može biti na štetu Srba i procenta njihovog učešća u policiji.
Albanska i srpska verzija ustava se razilaze i u pogledu uslova za uvođenje vanrednog stanja. Naime, albanska verzija predviđa da predsednik Republike može objaviti vanredno stanje kada je to neophodno radi hitnih mera zaštite“, dok srpska verzija predviđa da se vanredno stanje uvodi kada je to „neophodno radi hitnih mera zaštite od agresije“ (član 131, stav 1, tačka 1). Dakle, srpska verzija Ustava predviđa, bar po ovom osnovu, dosta užu mogućnost uvođenja vanrednog stanja, jer ga vezuje za postojanje agresije, dok albanski tekst Ustava ne pominje agresiju. Prema tome, daleko šire su mogućnosti predsednika Kosova za uvođenje vanrednog stanja, nego što je to predstavljeno u srpskoj verziji teksta.
Žalosno je da sudija Ustavnog suda Kosova, profesor Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Ivan Čukalović, učestvuje u radu ovog organa i odlučuje na osnovu ovakve verzije ustavnog teksta. Zar on, za sve ovo vreme, nije mogao da ukaže svojim nalogodavcima da bi primereno bilo da posle šest godina, bar tehnički, upristoje srpsku verziju Ustava? To je još jedna od potvrda da je ovom građaninu bitnija novčana stimulacija nego li istinska želja za afirmisanje pravne države na Kosmetu i poboljšanje položaja Srba.
Budući da je Ustav predvideo dva zvanična jezika (albanski i srpski), onda su i obe verzije ustavnog teksta ravnopravne. Međutim, imajući u vidu da postoje suštinske razlike između ustavnih tekstova, postavlja se pitanje koja će verzija imati prednost? Nažalost, pravo je tamo gde je i sila. Različiti ustavni tekstovi ostavljaju mogućnost arbitrarnog postupanja, koje onemogućava postojanje pravne izvesnosti i sigurnosti. Reč je o cilju kome su donosioci ovog nelegalnog i nelegitimnog akta očigledno i težili.
Darko Simović
U stravičnom sudaru vozila Kfora jedna osoba poginula, 11 povređeno
22. 11.2014, 10:20 Izvor: Blic
(Tekst je izvorno preuzet)
Jedna osoba je poginula, a jedanaest je povređeno u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila sinoć oko 21.40 u blizini mesta Prelez i Jerlive na jugu Kosova, a u kojoj su učestvovala tri civilna vozila i kolona vozila Kfora.
Poginula osoba je bila civil, još tri osobe koje su sa njom bile u vozilu zadobile su teške telesne povrede, još osmoro povređenih su vojnici Kfora, dok osobe iz druga dva civilna automobila nisu povređene, saopštio je Kfor.
Kako je saopšteno, nesreća se dogodila dok se jedinica Kfora vraćala u matičnu bazu u okviru rutinskog kretanja trupa. Kosovska policija, u saradnji sa međunarodnom vojnom policijom u sastavu Kfora, koje su izašle na mesto nesreće, ispituju uzroke nesreće.
Medicinski tim Kfora ukazao je hitnu pomoć svima povređenima, a zatim su preveženi u najbliže civilne i vojne bolnice radi dalje medicinske nege.
Komandant Kfora, general Salvatore Farina, uputio je saučešće porodici preminulog, a porodice povređenih vojnika su obaveštene o nesreći.
Sviđa mi se Učitavanje...
Srodno
E-Novine Kosova i Metohije 