21.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari svakodnevno napadaju Srbe, rade na sistemskom organizovanju ORUŽANIH JEDINICA na Kosovu i Metohiji! „Svet“ gleda i zatvara oči pred pretnjom koja se širi kao KANCER nad SVETOM! MOŽDA NAS POJEDE ALI SIGURNO TU NEĆE STATI !!!


Učestali napadi na Srbe u Kišnici

U Kišnici, nadomak Gračanice, sve su učestaliji napadi na imovinu Srba. Poslednji incidenti dogodili su se juče, kada su kamenovane kuće porodica Krstić i Trajković.Kišnica 

Predsednica Lokalnog odbora za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac Snežana Jovanović kazala je da se poslednji napad na Srbe u Kišnici desio juče kada su polomljena stakla na automobilu Dejana Krstića i bačene kamenice na kuće porodica Krstić i Trajković.

“U Kišnici su u poslednje vreme sve učestaliji napadi, u pitanju je albanska omladina koja baca kamenice na imovinu srpskih porodica, bilo da je pokretna ili nepokretna imovina u pitanju”, kazala je Jovanovićeva.

Ona je dodala da su svi napadi prijavljeni policiji ali da se, osim uviđaja, detaljnija istraga nije sprovodila.

“Nije u pitanju samo materijalna šteta, već pritisak i zastrašivanje kojima su izloženi Srbi koji su u Kišnici manjina”, kazala je Jovanovićeva.

Lokalni odbor za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac obavestio je o ovim incidentima opštinski Odbor za javnu bezbednost i OEBS.

Đurić: Interes stabilnost na Kosovu

Veliki interes Srbije je da na Kosovu postoji stabilnost i bude uspostavljena vladavina prava, koje je, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, u ovom trenutku manje nego pre Briselskog sporazuma.Marko Đurić

Đurić se danas sastao sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Švedske, direktorom za politička pitanja Torbjernom Solstremom, načelnikom odeljenja za pitanja EU proširenja Olom Sveninsonom i ambasadorom Švedske u Beogradu Kristerom Aspom.

Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju oni su u Palati Srbija razgovarali o procesu evropskih integracija, dijalogu Beograda i Prištine i podvukli izuzetan značaj punog sprovođenja dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma.

Đurić je, kako je saopšteno, istakao da je prioritet srpske zajednice na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština i izrazio očekivanje da će se nakon konstituisanja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa.

Tahiri na sednici vlade ponovo: Građani Republike Kosovo, u prolazu kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo

21.11. 2014, 13:12

Na jučerašnjem zasedanju kosovske vlade, šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri, obavestila je članove ove vlade o ishodu nedavnog dijaloga sa Beogradom u Briselu, postignutom sporazumu o oficirima za vezu, te proširenog sporazuma o slobodi kretanja, kao i o sporazumu o energetici i naglasila da će građani Kosova tranzitne prelaze na srpskim granicama moći da koriste, „isključivo sa dokumentima Republike Kosovo,“ što su srpski zvaničnici ranije demantovali. U javnosti, takođe, još uvek nema reakcija ni lokalnih zvaničnika, kao ni iz Beograda o  prekjučerašnjem osnivanju društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok na vanrednoj sednici SO Zubin Potok, kojoj je prisustvovao i srpski oficir za vezu u Prištini, Dejan Pavićević. Ova kompanija će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i ubrzo će biti registrovana po kosovskim zakonima.
„Želela bih da objasnim građanima da se tranzit kroz Srbiju vrši sa ličnim dozvolama države Kosovo, kao što imaju recipročno pravo i građani Srbije da uđu na teritoriju države Kosovo. Međutim, građani Republike Kosovo, kada prolaze kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo, odnosno, da ih koriste za svoje putovanje. Ovo objašnjenje dajem jer je na medijma bilo dezinformacija od strane zvaničnika Srbije,“ izjavila je Tahiri. U saopštenju sa ove sednice, međutim, nema navoda o tome da li je Tahiri govorila i o potvrdama – ‘verifikacijama građana’, koje će izdavati MUP Republike Srbije na administrativnim prelazima za građane sa kosovskim dokumentima.
Ona je takođe najavila da se sa Evropskom unijom intenzivno radi na izgradnji stalnih objekata IBM-a, kao i na sprovođenju sporazuma o energetici, što su srpski zvaničnici takođe ranije demantovali.
„Primećuje se veće interesovanje Srbije za dijalog. Mislim da je veoma povezan sa poglavljem 35, koji je sada već postao uslov za Srbiju, jer je put Srbije ka EU uslovljen odnosima sa Kosovom i normalizacijom međudržavnih odnosa sa Kosovom,“  rekla je Tahiri.
Razjašnjenje  Edite Tahiri za članove kosovske vlade usledilo je samo dva dana nakon što je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici,držeći u ruci srpski pasoš, rekao da je to jedini pasoš sa kojim, „naši građani srpske i albanske nacionalnosti mogu da putuju sa teritorije Republike Srbije.“ On je tada i objasnio da će, umesto kosovskog pasoša, građani Kosova kroz Srbiju moći da prolaze uz ličnu kartu Privremenih institucija u Prištini, ili tzv. UNMIK ličnu kartu i to tako što će im se na administrativnim prelazima izdavati potvrda MUP-a Republike Srbije, kojom se ‘verifikuje’ identitet građanina, koji će koristiti tokom putovanja kroz Srbiju i sa kojom će takođe izlaziti iz Srbije ka drugim zemljama, a da nikakvi pasoši ne dolaze u obzir.
Inače, i na pasošu i na ličnoj karti koji se izdaju na Kosovu, naznačeno je da ova dokumenta izdaje „Republika Kosovo,“ a da je državljanstvo „Kosovar“.
A razjašnjenje sa srpske strane usledilo je nakon što je prvobitna izjava Edite Tahiri o tome da će građani Kosova od 16. novembra moći sa kosovskim pasošima da izlaze sa graničnih prelaza u Srbiji u proteklim danima preplavila Internet portale i društvene mreže, što je bio razlog i za druge srpske zvaničnike da oštro demantuju tu vest u više navrata ovih dana.
Što se tiče sporazuma o energetici, sa srpske strane još uvek nema reakcija u javnosti nakonprekjučerašnjeg formiranja društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok, kompanije koja će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i koja će ubrzo i biti registrovana po kosovskim zakonima, o čemu je za sada javio samo naš portal, a preneli pojedini kosovski mediji. Kompanija je prekjuče osnovana tokom vanredne sednice ove opštine, uz učešće svih 18 odbornika, uključujući i albanske, kao i srpskog oficira za vezu Dejana Pavićevića koji je rekao da se kompanija osniva u skladu sa Briselskim sporazumom. Istoga dana je u ovoj opštini boravio i direktor Kancelarije za KiM, obilazeći povratničku porodicu u jednom od sela.
Dosadašnja jedina kompanija za snabdevanje, distribuciju i naplatu električne energije na Severu Kosova jeste elektrodistribucija Republike Srbije – „Elektrokosmet“.

Oružane snage Kosova do kraja godine

19. 11 2014, 12:16

Prema pisanju kosovskog lista „Kosova Sot“, a prenosi portal „Tribuna“, glavni ljudi u kosovskom ministarstvu za bezbednost smatraju da se zbog kašnjenja u formiranju institucija na Kosovu i produžavanja političke krize odugovlači i proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova (OSK).

Ipak, dosadašnji ministar ovog ministarstva, Agim Čeku, smatra da će se Oružane snage Kosova formirati do kraja godine. Sa druge strane, stručnjaci za bezbednost na Kosovu krive aktuelnu politiku, zbog čega se u kosovskom parlamentu letos nije uspelo da izglasa ustavni amandman kojim bi se vojsci Kosova dao i ustavni legitimitet.
Povezan članak:

Za izglasavanje ustavnih promena u vezi sa vojskom, potrebni su i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada tražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

Agim Čeku je ranije u avgustu rekao za drugi kosovski list „Zeri“, da čak i ako ne bude došlo do ustavnih izmena, Kosovske oružane snage neće ostati ”marginalizovane”. Po njegovim rečima, postoji plan ”B” za razvoj ove vojske bez diranja u ustav, ali uz promenu zakona.
”Ukoliko se bude jasno videlo da ne može da se prevaziđe prepreka, mi smo radili i na planu ‘B’, što znači da nećemo menjati Ustav zbog nedovoljnog broja glasova, već ćemo samo promeniti zakone kako ne bi bili u suprotnosti sa Ustvom,” rekao je tada Čeku.

Kako je stvorena Vojska Kosova: od Drenice do NATO komande

21.11.2014, 12:40

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Kosovo je na pola koraka od osnivanja svoje Armije. Preostalo je još ‘otvaranje’ kosovskog Ustava, izmena članova, kojim će se i zvanično verifikovati transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. U sedamnaestogodišnjem procesu stvaranja kosovske vojske mnogo je cigli ugrađeno, uglavnom uz pomoć međunarodne mašinerije. Izvođači radova, kosovski  Albanci, udarnički su radili.

Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a kosovskoj gerili, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS) ’99, potom – transformacijom u Kosovske bezbednosne snage (KBS) 2008, i sada, u samom finišu – iščekivanju proglašenja Armije Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spašavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ovesnage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Transformacija poruka je podrazumevala i prvobitne demantije Zapada da će Kosovo imati svoju Armiju, pa sve do najnovije izjave američke ambasadorke na Kosovu da je vlada Kosovaispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage OSK.

Što se tiče srpske Armije, ona je na Kosovu razgrađena još 1999. Cigle iz te demontirane tvrđave su spakovane na kamione i tenkove juna ’99, i transportovane u još manju Srbiju. Današnje mlade generacije kosovskometohijskih Srba ne znaju ništa o duhu srpske vojske. Bez obzira na sentimente, njihovim očima su bliskije uniforme vojnika KFOR-a, nego uniforma srpskog vojnika. Posle mnogo decenija, narodna i porodična svetkovina Rado ide Srbin u vojnike  zamenjena je proslavom punoletstva.

Kumanovski sporazum i rezolucija SB UN 1244

Nakon 78 dana bombardovanja tadašnje Jugoslavije, vojno-tehnički, tzv. Kumanovski sporazum, potpisali su na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, general VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović sa jedne, i general NATO-a, Majkl Džekson, sa druge strane.

Federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju, što je podrazumevalo redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, policijske jedinice – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koju grupu, ili pojedince koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su zone vazdušne (ZVB) i kopnene bezbednosti (ZKB), 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije.

Iako su potpisnici VT sporazuma ukazali i na to da je dogovoren povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, a da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog, jedna od najbitnijh odredbi Kumanovskog sporazuma koja u medijima nije spominjana, jeste član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Rezolucija SB UN 1244

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti OUN da 10. juna 1999.godine usvoji Rezoluciju 1244, kojom se uspostavljaju i nadgledaju privremene institucije autonomne samouprave – do političkog rešenja, te prenošenje nakon osnivanja tih institucija -svojih administrativnih odgovornosti uz nadgledanje i podršku konsolidovanju kosovskih lokalnih privremenih institucija i ostalih aktivnosti izgrađivanja mira. Rezolucija je takođe planirala demilitarizovanje osoblja vojske SRJ, ali i povratak dela osoblja za četiri funkcije (uključujući i čuvanje manastira) koje će biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti, a ograničene su na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade, kao i povratak izbeglica.

UNMIK je preuzeo upravljanje nad Kosovom, dok se sa druge strane u rezoluciji potvrdila privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i drugih država u regionu.

Rezolucije je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.

Krucijalni delovi rezolucije 1244 za Srbiju i srpsku zajednicu nisu ispunjeni ni danas. Razgovori o povratku određenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije na KiM-u nisu ni započeti, odnosno zaboravljeni su do te mere da će vam mnogi međunarodni predstavnici, ali i političari iz Beograda, u privatnom razgovoru reći da je neukusno tako nešto i pominjati; kontrola vazdušnog saobraćaja nije vraćena organima SRJ, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a nije ni uspostavljeno bezbedno okruženje za povratak izbeglica i prognanih. Te tačke rezolucije u bukvalnom smislu reči ostale su do danas mrtvo slovo na papiru.

‘Demilitarizacija’ OVK u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS)

UNMIK i NATO su 14. jula ‘99 utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK, da bi potom imenovali Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) koja će preuzeti centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom 1999/8 Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus, a februara 2000, započet program IOM-ove obuke članova OVK za prijem u KZK, nakon što je od 23. jula, do 30. novembra ’99 registrovano 25.723 demobilisanih boraca OVK, a iste godine, u septembru, počelo i formiranje Kosovske policije obukom prve generacije od 176 kandidata, takođe mahom iz redova OVK.

KZK je tako postao ‘nova organizacija’ za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća koje bi pogodile stanovništvo i teritoriju Kosova, sprovođenje operacija potraga i spašavanja ljudi; pružanje pomoći zajednicama i obnavljanje infrastrukture i pomaganje UNMIK-u i KFOR-u. Planovi su uključivali 3000 redovnih pripadnika i 2000 rezervista, dok je 10% od ukupnog broja mesta u KZK-u, rezervisano za civilne kandidate koji bi trebalo da obuhvati i manjine.

‘Demilitarizacijom’ OVK izvršen je njihov prelazak u KZK i KPS i to zajedno sa celokupnom prethodnom OVK strukturom. Tako je bivši oficir jugoslovenske vojske Agim Čeku, kasnije jedan od vodećih komandanata OVK i jedini školovani oficir u kosovskoj gerili, postao komandant KZK-a; ‘oficiri’ OVK-a postali su oficiri KZK-a, dok je ne mali deo bivših pripadnika OVK  prešao u kosovsku policiju, gde su neki od njih imali vodeće uloge. Uticaj OVK je i u civilnom delu posleratnog života među kosovskim Albancima ostao dominantan, kao okosnica najsnažnijeg simbola borbe za slobodu u njihovoj novoj istoriji, ali i subjekat u raspodeli političke i ekonomske moći.

OVPMB i ONA
Demilitarizacija je trajala nekoliko godina, a da nikada nije suštinski sprovedena. KFOR se povremeno ‘hvalio’ akcijama zaplene, odnosno predaje oružja, dok je siromašna statistika predatog oružja jasno ukazivala da su privatni magacini i dalje puni.
Dobar deo naoružanja završio je u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sukobi sa Kosova su se 2000, prelili na jug Srbije; mnogi su videli transformaciju OVK u OVPMB – Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ovi sukobi su obustavljeni 2001, nakon munjevite reakcije tadašnje srpske vlade koja je  formirala Koordinaciono telo za jug Srbije, ali i usled nedostatka podrške velikih sila ovoj oružanoj formaciji. Sukob se sa juga Srbije  iste godine prelio u severozapadni deo Makedonije, i to pod vođstvom nove oružane albanske formacije, Oslobodilačke nacionalnce armije – ONA, a okončan je kada se umešala međunarodna zajednica i sela dve strane za pregovarački sto. Ključna tačka tzv. Ohridskog sporazuma iz leta 2001, bilo je uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog jezika u mestima u kojima Albanci čine barem 20% od ukupnog stanovništva.
Kontroverze

Srpska strana je sve vreme optuživala prvo OVK, potom KZK i KPS da se radi o terorističkoj organizaciji, odnosno osobama koje su počinile ozbiljne ratne zločine i sprovodile kriminalne aktivnosti, pre svega nad Srbima, Romima i svojim političkim neistomišljenicima – ubistva, kidnapovanja, vađenje i trgovina organima, trgovina belim robljem i narkoticima. U Srbiji je 1998.godine objavljena tzv. Bela knjiga u kojoj je kroz konkretna imena i podatke objašnjena sprega između terorizma, kriminala i politike na Kosovu u stvaranjudruge albanske države u Srbiji.

Još krajem novembra 1997. godine Stejt department je UČK proglasio za terorističku organizaciju da bi već sledeće godine istu uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video snimak američke podrške OVK iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji Specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo, Ričard Holbruk, sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.

Albansko pitanje je zvanično internacionalizovano u novembru 1997, kada su se tri maskirana lica OVK pojavila na sahrani ubijenog nastavnika Halita Gecija u Drenici, pozdravljena od strane hiljade okupljenih Albanaca, da bi potom usledilo i prvo saopštenje za javnost, sa potpisom OVK.

I KZK i KPS su takođe pratile kontraverze. Neki od članova KPS-a su se povezivali sa korupcijom, spregom sa lokalnim kriminalnim grupama, švercovanjem oružja i etničkom diskriminacijom, dok su KZK pratile još ozbiljnije optužbe. U novembru 1999. OEBS je u svojim izveštajima prijavio prve zločine koje su počinili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Potom su i UN ukazale na umešanost nekih članova korpusa u atentate, koji su imali terorističku matricu na Kosovu.

Srpski policijski izveštaji su i dalje beležili aktivnost oružanih grupa na Kosovu i Metohiji usmerenih ka zastrašivanju i proterivanju preostalih Srba, ali i ka eliminaciji svedoka ratnih zločina koje je počinila OVK. Oni su ove aktivnosti jasno dovodili u vezu sa nekadašnjim članovima OVK, a potom visokim oficirima u KZK-u. Sami obaveštajci KFOR-a su takođe u svojim izveštajima potvrđivali iste informacije.
Jedna od najtežih optužbi ticala se povezanosti KZK-a sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom – ANA, formacijom koja se pojavila nakon rata na Kosovu, u prisustvu međunarodnih snaga. Dok su u javnost stizale vesti o maskiranim grupama koje presreću automobile i građane, kao i saopštenja za štampu sa potpisom ove organizacije, međunarodni predstavnici su demantovali postojanje ove formacije.

Ipak, u  aprilu 2003. godine, 12 oficira KZK-a je osumnjičeno za umešanost u miniranje železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, kada su i poginula dva pripadnika ove formacije usled pogrešnog rukovanja eksplozivom, a ANA izdala saopštenje, preuzevši odgovornost za ovaj bombaški napad. Tadašnji šef UNMIK-a, Majkl Štajner je potom suspendovao dvojicu visokih oficira KZK-a, Rahmana Ramu i Nuredina Ljuštakua zbog sumnje da su učestvovali u ovoj akciji, ali i zbog sumnje da su povezani sa tom terorističkom organizacijom.

U maju 2004, novi šef UNMIK-a, Hari Holkeri je u svom saopštenju, međutim, naveo da je istragom utvrđeno da ne postoji osnov za krivično gonjenje osumnjičenih u tom slučaju.

Nekoliko godina kasnije, Rahman Rama je postao general KBS, danas je on general-major, Nuredin Ljuštaku je takođe postao oficir u istoj organizaciji, ali je on nedugo potom podneo ostavku nezadovoljan načinom kadrovske politike u KBS.

Kosovske bezbednosne snage – jedan korak do kosovske vojske

Iako su međunarodni predstavnici i nekoliko godina nakon formiranja KZK-a oštro u javnosti demantovali bilo kakvu mogućnost njegove transformacije u oružane snage, nakon usvajanja Ustava Kosova 4.marta 2008. godine, a po prethodnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, KZK je raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Ustav je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija, koji se takođe bavio formiranjem Bezbednosnih snaga.

Na pomenutoj sednici, ministar KBS-a zatražio je i da se posebnom odlukom vlade formira fakultet pri Univerzitetu u Prištini, na kojem će se vršiti obučavanje komandnog kadra. Čeku je tada rekao da je najava osnivanja Oružanih snaga Kosova obavljena u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i ostalim strateškim faktorima, a da je provera celokupnog sektora bezbednosti urađena pod supervizijom savetodavnog tima NATO-a.

Odluci o osnivanju KBS prethodili su sastanci Saveta za bezbednost Kosova na kojima je prihvaćena analizaStrateškog sagledavanja sektora bezbednosti na Kosovu. Tokom ovih sastanaka identifikovane su realne potrebe Kosova i njenih građana, kao i kapaciteti svih institucija u oblasti bezbednosti.

Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009, osnovan je KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.

Međunarodni predstavnici su i ovoga puta naglasili da KBS nisu vojne snage u punom značenju te reči, većdobrovoljne, multietničke, lako naoružane bezbednosne snage pod demokratskim i civilnim nadzorom, a da jedina misija KBS-a jeste izvođenje operacija civilne zaštite na Kosovu, pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih i drugih nepogoda.

Suštinski, kosovski Albanci su poslali jasnu poruku, baš kao i na sahrani ubijenog učitelja 1997. godine – da imaju svoju vojsku.

Živa diplomatija Ministarstva KBS

Samo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga u protekle dve godine bilo je najaktivnije u svojim međunarodnim ‘diplomatskim’ aktivnostima, uspostavljajući i jačajući saradnju sa ministarstvima odbrane različitih zemalja, čime je praktično Kosovo radilo na uspostavljanju legitimiteta svoje državnosti i vojske.

Ovo ministarstvo je od 2009. pa sve do sada, potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom; bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Predstavnici ministarstva sastajali su sa ambasadorima gotovo svih zemalja na Kosovu, ali i sa predstavnicima ministarstava odbrane Crne Gore, Portugala, Slovenije, Albanije, Turske, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske, Latvije, Japana, kao i oficirima vojne akademije Holandije.

Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om; Agim Čeku se sastajao sa admiralima NATO-a, ambasadorom SAD-a u NATO-u, delegacijom oružanih snaga Amerike, generalom američke nacionalne garde, sekretarom za operativu u štabu NATO-a, specijalnom predstavnicom sekretara NATO-a za pitanje žena, mira i bezbednosti, direktorom Međunarodnog vojnog osoblja za Operacije u NATO-u, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, itd.

Agim Čeku je sa svojim saradnicima posećivao i senat u Ajovi, Pentagon, Stejt Department, kao i mnoge međunarodne samite o bezbednosti, dok su se kontigenti KBS-a obučavali u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontigente KBS-a su podučavale Nacionalne garde Ajove i vojska Turske.

Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu. Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za 4 miliona evra. (Budžet vojske Srbije za ovu godinu je oko 60 milijardi dinara, što čini oko 515 miliona eura).

Za sada nema javno dostupnih informacija da su se predstavnici KBS-a sastali sa predstavnicima Vojske Srbije. Međutim, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Džehaj, tvrdi da će se u svetlu Briselskog sporazuma uvesti i saradnja Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi se saradnja Prištine i Beograda poboljšala. „Kosovske bezbednosne snage bi uskoro trebalo da preuzmu vojni mandat na Kosovu i, u nekoj kasnijoj fazi, odgovornost od KFOR-a. Potencijalna saradnja te dve institucije (VS i KBS, prim. red.) je od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost u regionu,“ rekao je Džehaj za SETIMES januara ove godine, komentarišući susret komandanta KFOR-a, Salvatora Farine, sa generalom Vojske Srbije, Ljubišom Dikovićem.

Reakcija NATO-a, SB UN i SAD na osnivanje Oružanih snaga Kosova – OSK
Nakon sada već čuvene martovske sednice kosovske vlade, iz Ujedinjenih nacija nije niti demantovano, niti potvrđeno da li osnivanje Oružanih snaga Kosova krši još uvek pravno važeću Rezoluciju 1244. Iz ove organizacije su reagovali tako što su podsetili da rezolucija 1244 ostaje na snazi, te da su obavešteni o odluci Vlade Kosova o transformaciji KBS-a u vojsku, ali da opet podsećaju da mandat za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu nastavlja da bude u nadležnosti KFOR-a.

Zamoljen da objasni kako gleda na činjenicu da je rezolucija 1244 SBUN i dalje na snazi i da zato Kosovo ne može da ima vojsku, prethodni zapovednik KFOR-a, Folker Halbauer, rekao je: „Postoje najmanje dva sveta – jedan je svet rezolucije UN 1244, u kojem živi KFOR i obavlja svoj zadatak, sa ciljem da  nepristrasno i bez predrasuda podržava pozitivni razvoj na Kosovu. Rezolucijom 1244 SBUN je utvrđeno da Kosovo prvobitno ne može da ima vojsku. A drugi svet jeste stvarnost koju ne može da se ignoriše – to je nezavisnost Kosova.“
NATO se još uvek nije konkretno oglasio po pitanju formiranja vojske Kosova, ali je komandant KFOR-a, general-major Salvatore Farina, 23. aprila 2014, nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Crne Gore, Draganom Samardžićem i komandantom KBS, Kadrijem Kastratijem, rekao da NATOpodržava KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, ali ne odlučuje o strukturi, mandatu i misiji tih snaga, jer je to u nadležnosti domaćih kosovskih institucija.
SAD su nedavno – 29. aprila, preko svoje ambasadorke na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, zvanično potvrdile da podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova. “Vlada Kosova je ispunila sve obaveze vezane za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage,” rekla je Džejkobson, dodavši da ne isključuje mogućnost da će i manjine podržati formiranje OSK-a.
Članovi kosovskog ustava i predstavnici manjinsikih zajednica

Kosovo sada radi na promeni devet članova Ustava da reguliše mandat i zadatke oružanih snaga. Iako je Hašim Tači izjavio da se sa delom ustavnih promena počinje odmah, ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika.

Ustavni sud Kosova je dao ocenu – nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici. Oni traže da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu. Za ustavne promene je inače nephodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Paradoksalno, snaga srpskih poslanika se time po prvi put osetila u ovom parlamentu.

Poslanica Rada Trajković je više puta izjavljivala da niti ona, niti poslanici iz njene stranke, hoće da glasaju za formiranje vojske Kosova, te da to neće učiniti čak i ako bude produžen mandat rezervisanih mesta.

„Ne, rezervisana mesta nisu bila uslov Srba da glasaju za Oružane snage. Ja ne mogu da govorim u ime svih, ali ja neću glasati za vojsku Kosova, čak i ako mandat rezervisanih mesta bude produžen,” izjavila je Trajković danas kosovskim medijima. Istovremeno, kosovski mediji su preneli da partije Slobodana Petrovića i Nenada Rašića traže dva dopunska mandata za rezervisana mesta u zamenu za glas za osnivanje vojske Kosova, te da su nešto fleksibilnije po ovom pitanju turska u bošnjačka manjina. Potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić je u razgovoru za naš portal pre par dana na pitanje da li će svojim glasom podržati formiranje OSK ukoliko dobiju rezervisana mesta, rekao: “Ja na to mogu da odgovorim samo ukoliko i kada mi to ponude.”

Konačno, nakon više neuspelih pokušaja da se na sednici parlamenta razmotre ustavne promene u vezi sa formiranjem vojske Kosova, te nakon višednevnih međusobnih sastanaka vodećih političkih partija, sastanaka sa američkom ambasadorkom na Kosovu, kosovski parlament je juče raspušten kao nefunkcionalan i Kosovo se sada sprema za vanredne izbore. Kosovski premijer Hašim Tači je neposredno pred raspuštanje kosovskog parlamenta, rekao da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji. Tači je prethodno i najavio mogućnost da se formiranje OSK-a i pitanje rezervisanih mesta za manjine ostavi za naredni saziv Skupštine.

Reakcija Srbije  

U poslednjem polukoraku sedamnaestogodišnjeg marša do cilja – proglašenju Oružanih snaga Kosova, reakcija Srbije je suštinski nevidljiva i ukoliko je ima – ona je neubedljiva.

Nakon odluke kosovske vlade da se KBS transformiše u OSK, tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN. Sednica još uvek nije održana.

Zvaničnici Republike Srbije istovremeno su podcrtali da je međunarodna zajednica dala čvrste garancije da je Sever Kosova i Metohije zona u kojoj ne može biti Kosovskih oružanih snaga, a da su te garancije date tokom pregovora o Briselskom sporazumu.

U medijima se povremeno pojavljuju spekulativne poruke i spisak lepih želja srpskih zvaničnika da kosovska vojska ne može da uđe na Sever Kosova do 2018. godine,  a da nakon 2018. to može da učini samo u slučajuvanredne situacije – u svrhu pomoći u slučaju prirodne katastrofe i to samo uz saglasnost predstavnika lokalne zajednice. Međutim, u javnosti se do sada nije pojavila nijedna pisana garancija, ili makar usmena od strane međunarodnih predstavnika da će to zaista i biti tako. Uostalom, zvanično opravdanje svih bezbednosnihformacija Kosova od ’99 bila je upravo mantra reagovanje u vanrednim situacijama.

Reagovao je i srpski predsednik Tomislav Nikolić koji je 1. maja, na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom za EU, Ketrin Ešton, kazao da se mora razgovarati o novim okolnostima poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. On je naglasio je da južna srpska pokrajina nije ni od koga ugrožena i stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska. “Ali, ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je to učinjeno sa policijom,” saopšteno je tada iz Nikolićevog kabineta. Ovu izjavu je u međuvremenu začinio i čuveni Milovan Drecun i ove nedelje sočno uzviknuo medijima da bi u slučaju formiranja Oružanih snaga Kosova, kosovski Srbi mogli da formiraju svoju vojsku.

Za to vreme, Kosovski Albanci s razlogom slave vojno strateško-taktičku operaciju, kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Srbima na Kosovu i Metohiji izgleda da preostaje jedino da sačekaju da vide koji će novi srpski poslanici glasati za Oružane snage Kosova, jer se one drugačije ne mogu ustavno-pravno osnovati.

Istraživački tim KoSSeva

Čedomir Antić: Ako je velika Albanija mit, zašto ruše Makedoniju?

19. 11. 2014, 11:46

Istoričar o razlozima zbog kojih su Albanci „štićenici“ zapada tokom dva veka: Vašington je podržao nezavisno Kosovo iz potrebe da hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države

ZAPADNE sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

POGAŽENA SAMOBITNOST SRBA U ALBANIJI

* Predstavnici Srba u Albaniji smatraju sebe jednom od najugroženijih manjina u ovoj zemlji. Šta pokazuju istraživanja vašeg Naprednog kluba?
– Mislim da je velika greška zvanične Srbije što sa Ramom raspravlja o statusu Kosova. Posebno, s obzirom na činjenicu da je Briselskim sporazumom Srbija ne samo faktički priznala nezavisnost, već je i odobrila integraciju severa u albansku državu. Kada Rama drži predavanje o Evropi i evropskim vrednostima i to poveže sa nezavisnošću Kosova, treba mu reći kakva su prava Srba u Albaniji. Srbi nemaju pravo da vrate svoja imena i prezimena, preti im novčana kazna ako se izjasne drugačije na popisu, nemaju svoje škole… Njihova kulturna samobitnost je odavno pogažena. Njih ne progone, zato što za tim više nema potrebe.

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države. Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane. Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

PALE “SVOJE“ TEKOVINE

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

Puno angažovanje SAD na Balkanu

21.11. 2014, 11:32

Novi direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu, Tomas Jazdgerdi, izjavio je danas da su SAD u potpunosti angažovane kada je reč o pružanju pomoći u rešavanju nekih dugotrajnih pitanja, odnosno nezavršenog posla na Balkanu.
Jazdgerdi je za „Glas Amerike“ rekao da Vašington podržava budućnost celog regiona „u okviru evroatlantske zajednice“.
Američki diplomata je naveo „ključna pitanja“ u kojima su SAD „u potpunosti angažovane“ i gde se „smatraju kredibilnim partnerom u regionu“.
Jazdgerdi je rekao da su to „pružanje pomoći u održavanju dijaloga Kosova i Srbije, davanje podrške Crnoj Gori da uradi stvari koje su potrebne da bi se pridružila NATO-u, podsticanje Grčke i Makedonije da reše spor oko imena, pomaganje Bosni i Hercegovini da postane funkcionalnija u odnosu na što sve ostalo izgleda malo lakše“.
Komentarisao je i rast ruskog uticaja u regionu i eventualne planove Vašingtona da se tome suprostavi, navodi američki radio.
„Mislim da to nije pitanje suprostavljanja ruskom uticaju, već pružanja podrške građanima u regionu da ostvare svoje aspiracije u pogledu integracije. To nam je veoma važno“, kazao je on.
Jazdgerdi je rekao da SAD nisu „protiv toga da zemlje održavaju odnose sa Rusijom i pojedine, kao Srbija, imaju istorijske i kulturne veze sa Rusijom“, ali da „ako želite da se pridružite evropskom klubu, što mislim da sve zemlje u regionu žele, onda moraju da donesu odgovarajuće zaključke i usklade svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska unija“.

„Bojkotujmo proizvode iz Srbije“

21. 11. 2014, 10:39 Izvor: Kosovapress

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog. Izvinjavamo se znog mogućih grešaka u prevodu)
Predsednik Poslovnog saveza Kosova, Agim Šahini, apelovao je na sve potrošače da bojkotuju srpske proizvode na Kosovu, kao i proizvode onih zemalja koje nisu priznale Kosovo.
U intervjuu za Kosovapress, Šahini, je rekao da će se kampanja, koja je počela 15. oktobra, nastaviti do 28. novembra, a do tada, kako je rekao Šahin, proizvođači će biti svesni lokalnih proizvoda.
„Glavni cilj kampanje, ‘Ja koristim domaće prozivode, a vi?’ jeste to da mi od 2003. godine svake godine imamo poslovnu nedelju, i uvek samo na Kosovu. Ove godine projekat se organizuje i u drugim državama, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Preševsku dolinu, kao i azijske zemlje, poput Turske, ostale zemlje Evropske unije u cilju promovisanja lokalnih firmi, domaćih proizvoda, podizanja nacionalne svesti, korišćenja obradivog zemljišta i domaćih prozivoda. Imaćemo priliku da podignemo nivo socijalne zaštite čitavog albanskog naroda, a drugo, uzećemo takođe učešće na stranim tržištima, jer su Kosovo i Albanija, ali i druge zemlje, preplavljene stranim proizvodima koje koriste potrošači,“ rekao je Šahini.
Kako je kazao, sa ovom kampanjom pozivamo sve kupce da koriste proizvode sa nacionalnom etiketom, proizvode naše države, a ne strane.
„Svest potrošača mora da se promeni. Žao mi je onoga što se desilo na fudbalskom terenu. I dalje se ne shvata da je fudbal igra – gde imate pobednika i gubitnika i kada neko pristane da igra, ne bi trebalo da bude dodatnih gubitaka, ili pobede. Tako su naši nacionalni fudbalski momci bili zlostavljani, maltretirani, pred očima predsednika Srbije, pred očima 3500 srpskih policajaca koji ih nisu zaštitili. Mislim, kako će se braniti neko ako bude otišao tamo,“ rekao je Šahin.
Tokom kampanje će se promovisati lokalna preduzeća na Kosovu i u inostranstvu.
„Ova kampanja će imati različite aktivnosti, promociju biznisa u mnogim zemljama, a na okruglim stolovima afirmisaćemo domaće proizvode, kao i univerzitet, jer su većina našeg stanovništva mladi koji su, statistički posmatrano, najveći potrošači i utiču na veću proizvodnju. Podizaćemo svest mladih i na kraju uraditi analizu, posle koje ćemo objaviti efekte kampanje. Prethodnih godina, imali smo uspeh jer smo nakon kampanja povećavali potrošnju domaćih proizvoda za preko 30 %,“ rekao je Šahin.
On smatra da je besmislen uvoz proizvoda koji na Kosovo ulaze bez ikakvih kriterijuma, kako je rekao, nije ni čudo da imamo mnoge bolesti koje su često neizlečive i koje su nastale zbog hrane ispod standarda. Kosovske državne institucije treba da vode više računa i da imaju veću kontrolu nad proizvodnjom lokalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.
„Kosovska preduzeća nisu mnogo prisutna na tržištu Albanije, zašto? Jer građani Albanije već dug niz godina koriste proizvode iz Grčke, Italije, Srbije, koji stižu preko različitih distributera i marketinga. U glavama ljudi usađeno je da su to proizvodi, a sa druge strane, našim proizvodima nedostaje nacionalna podrška,“ rekao je on.
Šahin je naglasio da potrošačka svest u Albaniji nije ista kao na Kosovu, te da zbog toga kosovski proizvodi nisu prisutni na albanskom tržištu.
„I te poslove pogađaju lični interesi i interesi kompanija, ali ćemo mi raditi mnogo više kako bi se povećalo korišćenje nacionalnih proizvoda, uključujući i konkurentnost cena,“ rekao je Šahin.
A čitav intervju, možete pogledati OVDE

„Tači je treći put pobedio“

„Politički lideri su pali na ispitu. Nivo političke elite je pao najniže“, kaže Aljbinot Maljoku osvrćući se na krizu nakon parlamentarnih izbora na kosovskoj poltičkoj sceni. Ranđel Nojkić smatra da su predstavnici Srba propustili još jednu šansu da se profilišu kao važan faktor.Randjel Nojkić i Aljbinot Maljoku u studiju RTV Kim

Politikolog Aljbinot Maljoku je u emisiji „Dogovor!?“ RTV Kim razdoblje od 10. juna do sklapanja koalicije između Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nazvao „mračnim periodom za Kosovo“.

Maljoku je istakao da je Isa Mustafa, koga su kada je došao na čelo stranke nazivali spasiteljom stranke, poslednjim potezima pokazao da mu nije previše stalo do stranačkih interesa.

„Njemu nije stalo do toga da ojača stranku, već mu je stalo do toga da spasi sebe“, kaže Maljoku.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić, smatra da je postizborna koalicija bila poprilično jaka i da je dogovor da Ramuš Haradinaj bude zajednički kandidat za premijera bio poprilično čvrst, ali da ga je prekršio lider DSK
„Tu nije bio dosledan gospodin Isa Mustafa. On je srušio taj blok. Onog trenutka kada su ostali iz bloka videli da on tajno pregovara sa drugom stranom, Haradinaj je objavio raspad bloka“, kaže Nojkić.

Maljoku je dodao da je jedini kao pobednik iz ove institucionalne krize izašao Hašim Tači koji je, kako kaže, sačuvao svoju poziciju.

„Ne može niko da spori da je on po treći put pobednik. U celom ovom procesu, ništa izgubio nije, jedini je, figurativno rečeno, čist sa papirima u smislu pobede. Dobio je glasove 8. juna i izdržao sve do juče…“, kaže Maljoku.

Ranđel Nokić je, govoreći o ponašanju srpskih predstavnika i njihovj poziciji na političkoj sceni Kosova rekao da oni nisu iskoristili istorijsku šansu koju su imali.

„Toliko se govorilo o jedinstvu Srba, o jedinstvu Srpske liste, a jedinstva uopšte nije bilo. Mogli ste videti kako je bilo navijanja iz jednog ili drugog bloka unutar Srpske liste. Zbog toga niko nije prihvatio odgovornost da izađe sa jednim zajedničkim stavom i kaže nego su čekali da im neko drugi ponudi rešenje“, naveo je Nojkić i istakao da nije sve izgubljeno, ukoliko srpski predstavnici zauzmu jasan stav.

Sa njim se slaže i Maljoku koji je kaže da je neutralnost Srba, koje ja je bila prisutna u poslednjih nekoliko meseci, neisplativa.

„Niko ne može uraditi posao za njih i u obavezi su da završavaju svoj deo posla. Uveren sam da je Srpske lista kao stranka i stranka gospodina Rašića stala na stranu, na primer, bloka i da su otišli kod američke ambasadorke da kažu mi ćemo ih podržati. Zbog privilegovanosti koje imaju zajednice na Kosovu i Ustav bi se promenio samo da se Tači sruši“, rekao je Maljoku.

„Srbi moraju da imaju svoj stav, nezavisno i od Beograda i od Prištine. Ne sporim da treba da imaju konsultacije sa Beogradom i da se dogovaraju. Treba da imaju jasan stav i da upućuju signale i jednima i drugima. Ako sedite i čekate da vam kažu šta treba da radite, pravite duplu grešku. Ako vi imate inicijativu i kažete ovo je dobro rešenje i donosi rezultate, uvažiće vas oni koji vas slušaju. Ovde je problem što niko nema inicijativu“, naglasio je Nojkić.

On je objasnio da se u redovima Srpske liste nalaze ljudi koji su ranije bili na važnim pozicijama, te da treba da snose odgovornost za svoje postupke.

„Srpska lista nije čista. Ako se bude češljala odgovornost po pitanju  privatizacije i kriminala, postoje ljudi koji su imali vrlo važne pozicije u celom tom procesu. Ako neko kaže tamo je bilo kriminalnih radnji, onda vi snosite i odgovornost“, rekao je Nojkić.

Rašić: Manji značaj Srba u budućoj vladi

Ministar za rad Nenad Rašić kaže da će formiranje koalicije između DPK i DSK “smanjiti neophodnost” da Srbi budu na visokim pozicijama u vladi.Nenad Rašić 

On smatra da će to nepovoljno uticati na rešavanje pitanja srpske zajednice.

Rašić je agenciji Beta rekao da će buduća parlamentarna većina i Vlada Kosova biti stabilni i bez mnogo unutrašnjih turbulencuija.

„Nažalost, kada je reč o srpskoj zajednici, sve to će značiti smanjenje neophodnosti Srba da budu na bitnim visokim vladinim funkcijama. Samim tim, najverovatnije, biće smanjen i broj ministarstava koja bi mogli da vode Srbi“, rekao je Rašić.

Dodao je da po Ustavu Kosova Srbima u novoj Vladi pripada bar jedno ministarstvo.

Rašić je naveo da je koalicija stranaka Hašima Tačija i Ise Mustafe dobrodošla zbog šireg političkog spektra i stabilinije političke odgovornosti na Kosovu.

Rašić je i predsednik parlamentarne Progresivne demokratske stranke (PDS) i poslanik u novom sazivu Skupstine Kosova.

Naveo je da postoji mogućnost da Srbi dobiju drugo ministarstvo u novoj vladi, ali to nije ekskluzivno pravo samo za Srbe, nego svih nealbanskih zajednica.

„Eventualna moralno-politička satisfakcija za srpsku zajednicu može da postoji u dobijanju mesta zamenika premijera, što bi, prema prethodnim iskustvima, bilo moguće. Ali, i eventualnim dobijanjem te političke fukncije Srbi opet neće imati iste pozicije, pa time ni mogućnosti da odlučuju kao što su mogli u odlazećoj vladi“, rekao je Rašić.

Rašić je podsetio da su Srbi u odlazećoj Vladi Kosova imali tri ministra, jednog zamenika premijera i to u većem delu mandata, kao I šest zamenika ministara, a početkom prošle godine Srbi su dobili I dodatnu poziciju državnog ministra.

On je kao pozitivno ocenio to što je nedavno odlazeća Vlada izdvojila oko 20 miliona evra za kapitalne investicije za sever Kosova, što, kako je rekao, uklazuje na rešenost da se stvore mehanizmi za integraciju svih zajednica na severu Kosova.

M. Bamije: Šef Euleksa obmanjuje kosovsku javnost

Bivša tužiteljka Euleksa Maria Bamije poručila je šefu te međunarodne institucije Gabrijeleu Meučiju da svojim izjavama obmanjuje kosovsku javnost, piše danas prištinski dnevnik „Koha ditore“Marija Bamije

 „Vi ste još jednom u saopštenju za medije obmanuli narod Kosova. Oni bi više verovali Euleksu, kada bi Euleks bio iskreniji prema njima“, navodi u reagovanju bivša tuziteljka Bamije.

Ona je ukazala da se „ne vodi istraga protiv Jaroslave Novotne, ili Džonatana Ratela i da oni nisu suspendovani“.

„Do ovog trenutka, protiv njih se ne vodi nikakva istraga“, precizirala je Bamije.

Ona u reagovanju navodi da je Euleks tek godinu dana nakon njenih prijava počeo sa pripremama zakonskih odredbi za borbu protiv korupcije.

„Vi čak nemate ni zakonske odredbe da zaštitite osobe koje prijavljuju korupciju. Vi imate zadatak da štitite vaše saradnike. Bila je jedna specijalna jedinica koja je počela sa radom godinu dana nakon što sam ukazala na korupciju. Molim vas, recite Kosovu zašto je istraga počela godinu dana kasnije“, navodi Bamije.

Prema njenim navodima, ona je 2012. ukazala na korupciju i te godine „uopšte nisu kontrolisani računari Frančeska Florija i Jaroslave Novotne“.

Suspendovana tužiteljka je navela i da „niko nije kontrolisao njihove telefone i dnevnike. Istraga protiv Florija počela je tek nakon mog i policijskog pritiska“.

„Postavite pitanje zašto je Džonatan Ratel blokirao sve slučajeve u koje je bio uključen ŠIK (obaveštajna služba). Zašto je kolega koji je radio na slučaju „DUH“ pobegao sa Kosova“, pita Bamije šefa Euleksa.

Ona je poručila šefu Euleks da bude iskren i da ne krije ništa pred kosovskom javnosću, jer će sve tajne biti otkrivene.

’’Pacijenti neće trpeti’’

Dom zdravlja Gračanica je i dalje u finansijskim problemima, ali nadam se da će se uskoro ovaj problem rešiti, kaže novi vršilac dužnosti direktora Dejan Milanović.Dejan Milanović 

Gostujući u emisiji „Uz jutarnju kafu“ RTV Kim, dr Milanović je kazao da su u toku pregovori sa dobavljačima kako bi ova zdravstvena ustanova mogla normalno da funkcionuiše.

Prema njegovim rečima, pomaci su vidljivi jer od nedavno Dom zdravlja raspolaže ampuliranom terapijom koja će biti dovoljna za nekoliko meseci, a transport pacijenata u kliničko-bolničke centre u centralnoj Srbiji obavljaće se neometano.

„Transport pacijenata se obavlja bez problema, goriva ima dovoljno, tako da pacijenti neće trpeti. Dobili smo sanitetsko vozilo od KBC Priština, tako sada raspolažemo sa dovoljno vozila, goriva i svih ostalih energenata koji su nepohodni kako bi se transporti obavljali redovno“, kaže dr Milanović.

On ističe da će, uz pomoć lokalne samouprave, Dom zdravlja uskoro biti u mogućnosti da pruži svu potrebnu medicinsku pomoć pacijentima, kako na centralnom Kosovu, tako i šire.

„Veliki broj pacijenata dolazi iz Kosovskog pomoravlja i Dom zdravlja im pruža zdravstvenu uslugu. Jedino što ne mogu da ostvare je propisivanje lekova na recept, jer ne može neko imati zdravstveni karton u Gnjilanu, a dobiti prepisanu terapiju u Gračanici“, kaže dr Milanović.

On dodaje da od nedavno postoji saradnja i sa Dijagnostičkim centrom u Gračanici i da pacijenti mogu i tamo uraditi besplatne preglede i analize.

Odlukom Vlade Republike Srbije Dejan Milanović je 25. okotobra preuzeo dužnost v.d. direktora Doma zdravlja Gračanica.

Prema rečima Milanovića, bivši direktor dr Aleksa Andrejević je smenjen sa te funkcije zbog loše organizacije posla, neadekvatne komunikacije sa osobljem Doma zdravlja i sa pacijentima, a razlog je i nesposobnost rukovodioca da blagovremeno nabavlja medicinska sredstva nepohodna za rad ove ustanove.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s