Gledajući gostovanje Draškovića u večerašnjoj emisiji kako sve zločine na KiM identifikuje sa Srpskim službama bezbednosti, dovodi mnjenje u zabrinutost da li je je to stvarno tako?
Da li se skreće pažnja sa pravih počinilaca, da bi se Srbija maksimalno diskreditovala i stavila u još težu poziciju i iskoristili još neki benifiti za to javno prozivanje.
Nikako nije naglašen nikakav napad Šiptara na Srbe.
Ispalo je već Vukovim i Vučićevim nastupom, da je zločin u kafiću Panda u Peći prebačen na teret Srbije i postepeno jedno po jedno zločinaško terorisanje Srba na KiM sve se prebaci na teret Srpske službe bezbednosti.
Šiptarski terorizam nad Srbima sa KiM, nastupima ovakvih pojedinaca se relativizuje i opravdava sve za rad dodvoravanja EU! Potpuno smo za istraživanje zločina ali sveobuhvatno.
Primetna spinovanja, manipulisanja masama, psihološke torture građana cele Srbije ne daju nam za pravo da olako poverujemo u ponuđene teze kada se zna da je na terenu Kosova i Metohije besneo separatističko-gerilski rat Šiptara protiv institucija Srpske države. Kidnapovani su građani, napadana Vojska, Policija, uništavana Srpska duhovna baština, grobovi mrtvih i materijalna dobra Srba. Kada postoje jasne činenice i dokazi sa njima treba ići na videlo a u svim slučajevima nagađanja sa polu dokazima ipak se treba uzdržati kako se ne bi davala šansa neprijatelju Srpskog naroda koji ostvaruje svoj cilj. Jednostavno samo neka dođu, otvore oče i vide istinu! Nemoj da kao psiho-paćenici vitopere i remete ISTINU bez opipljivih dokaza.
Srpske službe bezbednosti ne kontroliše Srbija, već i za vreme ratova bile su satavljene iz pojedinaca koji su bili Jugosloveni i kako se koji pojedinac nakretao svom poreklu, radio je više ili manje za službu. Srpska služba bezbednosti nažalost bila je puna „virusa“ koji su verovatno „čistili prljavštine“ za svoj narod kojem su bili naklonjeni, tako da je u Srbiji curelo na sve strane od nazovi dobročinitelja Srpskom narodu.
Sakrivane se informacije godinama o Šiptarskom teroru, ako se samo pogleda u sopstveno dvorište. Ali takođe i ostradanjima Srba po ostalim Jugoslovenskim republikama tako da na osnovu ovakvih večerašnjih izjava tendeciozno se navodi da su „Srbi krivci za sve“.
Da li Srbija zna da je Šiptarska obaveštajna služba u Srbiji informisanija nego sama Srpska u Srbiji. Pa tako su pojedini Srbi prema njihovim interesima stradali i ubijeni upravo u Srbiji od Šiptarskih službi prikazani kao mafijaški obračuni. Tako da se zna koliko je bezbedno životno okruženje!
Tako su nestali svi bitni i ključni svedoci Šiptarskom teroru: „Na terenu dođe se do ključnih informacija, one se proslede u Beograd odakle se automatski vrate Šiptarima ili srtancima čime su se uklanjali i ubili svi svedoci za monstruozno vađene organe-kasapljenja, ostala ubistva, terorističke akcije i sve ostalo što je bio njihov folklor za proterivanje i uništavanje Srba. Sa ove tačke gledišta prosto ubistvo, žalosno je što se tako kaže, spram kasepljenja zarobljenika je prosta smrt. Samo još i da se napomenu stradanja policjaja kod Bujanovca, Preševa gde su policajci bili nabijeni na ražanj, za šta i dan nadan postoji spomenik stradalima jeste samo za podsećanje o Srba kako su stradali PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI od sumanutih ludaka i islamsko-šiptarskih fanatika a po nalozima i uz podršku katolika i protestanata!
Ne želimo da opravdamo nijednog ubcu našeg naroda ali ni da relativizujemo sa izjavom „pa i mi smo ubijali i oni su nas, pa kom puče tom i osta“, ali dok se ne dođe do jasnih činjenica treba držati jezik za zube! Oni koji su nas neprijateljski ubijali treba da odgovaraju, oni koji su nas napadali na našoj zemlji i od nas iz samoodbrane stradali, neka im je laka zemlja, stradali su za njihove lude ciljeve a nas bog sačuvao jer smo se odbranili ludaka, a oni naši koji su manito i ludački ubijali nevine na tuđoj zemlji neka odgovaraju za svoja luda dela!
Nikako nije bilo moguće očuvanje zajedniče države koja se zvala Jugoslavija, i danas kada se vide pojedinci koji maštaju i dalje o toj ideji prosto navodi na suze i žaljenje tih pojedinaca koji ne žele da otvore oči i vide istinu.
Svako dete svome domu, svaka republika svoju državu ima, verovatno da su svi dovoljno zreli da mogu brinuti o sebi a niko ih nije mogao na silu sačuvati u jednoj kući! E još zato im je TITO, kao otac kad deli imanje, nacrtao međe republika kako niko ne bi prelazio u tuđe dvorište.
Srbija je veoma loša, nažalost, jer je mnogo generacija bilo u vrtlogu sumanutog i nenormalnog terora koji je proživela od SVOJIH NAPADAČA ali i NATO bombardovanja, tako da su posledice koje su ostale na svakom žitelju, građaninu veoma duboke što će sigurno mnogima i skratiti životni vek.
21. 01.2014. 20:01 | Za zločine Šakala tužilaštvo traži od pet do 20 godina
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu da pripadnike paravojne jedinice „Šakali“ osudi na zatvorske kazne od pet do 20 godina zatvora zbog ratnih zločina izvršenih na teritoriji opštine Peć 1999. godine
Zgrada Specijalnog suda
Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu da pripadnike paravojne jedinice „Šakali“ osudi na zatvorske kazne od pet do 20 godina zatvora zbog ratnih zločina izvršenih na teritoriji opštine Peć 1999. godine.
U završnoj reči tužilaštva koja je trajala gotovo četiri sata, zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković rekao je da je tokom sto dana suđenja dokazano da su optuženi izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva kako je to opisano u optužnici.
On je sudu predložio da se Toplica Milovanović, Ranko Momić, Milojko Nikolić, Siniša Mišić i Dejan Bulatović osude na 20 godina zatvora.
Na 15 godina zatvora tužilac je tražio da se osude Abdulah Sokić i Srećko Popović , a na kaznu od pet do osam godina Slaviša Kastratović, Boban Bogićević Radoslav Brnović i Veljko Korićanin.
Optuženi se terete da su izvrsili zločine nad vise od 120 civila albanske nacionalnosti u selima Cuska, Zahac, Pavljan i Ljubenić u aprilu i maju 1999. godine.
Prilikom ubistava, silovanja, uništavanja imovine i drugih krivičnih dela optuženi su kako tvrdi tužilaštvo pokazali izuzetnu bezobzirnost i surovost.
Završne reči optuženih i njihovih branilaca počeće sutra i planirano je da traju do petka, nakon čega će Odeljenje za ratne zločine zakazati izricanje prvostepene presude.
Vođa „Šakala“ bio je Nebojša Minić zvani Mrtvi, koji je tokom bekstva preminuo od side u Argentini.
Maksimalna kazna koja se mže izreću postupcima za rante zločine je 20 godina zatvora.
Krajem novembra 2013. podignuta je jos jedna optuznica za zločine u reonu Peći, protiv tri bivsa pripadnika Vojske Jugoslavije, među kojima je i trenutno aktivni pripadnik Zandarmerije Vladan Krstović Džudža.
E-Novine Kosova i Metohije 