16.02.2015 | 07:37
14 godina od napada na Niš ekspres
IZVOR: TANJUG
Beograd — Danas se navršava 14 godina od napada na autobus „Niš ekspresa“, u Livadicama kod Podujeva, u kome je poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba.
Oni su išli na Zadušnice u Gračanicu. Najmladja žrtva, tog i danas nerasvetljenog zločina, bio je dvogodišnji Danilo Cokić.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da je poražavajuće što još nisu kažnjeni krivci za taj zločin, u Livadicama kod Podujeva, koji se dogodio 2001. godine.
Đurić je podsetio da je najmlađa žrtva teroritističkog napada na raseljene Srbe iz Podujeva dvogodišnje dete, a da ljudi koji su bili mete nisu ničim zaslužili ni doprineli da tog dana postranu meta terorista i zlikovaca.
„Ono što je poražavajuće da ni posle toliko godina nakon ovog zločina niko nije pozvan na odgovornost i pravosnažno kažnjen, a nevini ljudi po političkoj osnovi svakoga dana borave u zatvorima širom Kosova i Metohije. I danas je jasno da ovde nema ni traga pravnoj državi“, istakao je Djurić.
Aktiviranjem mine na magistralnom putu, 16. februara 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji Kfora išli u Gračanicu, na Zadušnice.
U napadu je na licu mesta poginulo 10 ljudi, a još dvoje povredama je podleglo kasnije.
U napadu su poginuli Sunčica Pejčić, Zzivana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
U Leposaviću otvoren most Danila Cokića
16.02.2015 | 17:44
U Leposaviću je danas otvoren novoizgrađeni most preko reke Ibar koji je poneo ime “Danilo Cokić” po najmlađoj žrtvi terorističkog napada na autobus “Niš ekspresa” koji se dogodio 2001. godine u selu Livadice kod Podujeva.
Most Danila Cokića (Foto TV Mir)
Most čija je dužina 67,7 metara i širina sedam metara, sagradili su radnici “Mostogradnje” iz Beograda pošto je stari koji je građen od strane Vojske SFRJ stradao u prošlogodišnjim poplavama koje su pogodile sever Kosova.
Gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović izjavio je prilikom otvaranja mosta da je on izgrađen u rekordnom roku i da nisu ništa u poslednje vreme uradili tako dobro, a da ne bude skupo.
Vrednost radova na ovom mostu, kako je ranije saopšteno iz opštine Leposavić, iznosila je 31 milion dinara.
Vulin traži novu istragu o ubistvu Srba kod Podujeva Ministar rada, zapošaljavanja i socijalne politike Aleksandar Vulin zatražio je danas od međunarodne zajednice na Kosovu da ponovo pokrene istragu o ubistvu Srba u Livadicama kod Podujeva i da odgovorne izvede pred lice pravde.
Vulin je u Leposaviću danas otvorio most preko reke Ibar koji je poneo ime Danila Cokića, najmlađe žrtve terorističkog napada koji se dogodio 16. februara 2001. godine kada je u napadu na autobus „Niš ekspresa“ poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba, koji su išli na Zadušnice na centralni Kosmet.
“Moramo da se setimo nečega što se desilo pre 14 godina baš na današnji dan, zato ćemo danas ovom mostu dati ime po mučeniku, zauvek dok je ovog mosta pamtićemo ime Danila Cokića, pamtićemo ime dvogodišnjeg dečaka ubijenog u mestu Livadice pre 14 godina u autobusu Niš ekspresa”, rekao je Vulin.
On je podsetio da je Danilo stradao u naručju majke koja je bila u osmom mesecu trudnoće i da su tada ubili nju, njega i još 11 ljudi, a da je povređeno 43 i da za to delo niko nije odgovarao.
Zato će se od danas ovaj most zvati “Most Danila Cokića” dvogodišnjeg ubijenog anđela i dok je ovog mosta i dok je nas pamtićemo njegovo ime, poručio je ministar Vulin zatraživši od međunarodne zajednice da ponovo otvori istragu o Livadicama.
“Tražimo sa ovog mesta da ponovo otvore istragu da se bar duša Danila Cokića dvogodišnjeg anđela smiri. Samo nas istina može umiriti, ništa drugo”, istakao je Vulin.
Vulin je kazao da je njegova želja bila da se most u Leposaviću preko Ibra koji je izgrađen sredstvima Vlade Srbije zove “Most Danila Cokića”, poručivši okupljenima da ga tako zovu i da uče decu zašto se tako zove.
“Neka bude Danilov most. Lep je dan danas, praznik je danas ali treba da se setimo Danila i svih pobijenih stradalih, nestalih i da tražimo pravdu za njih. Sa ovog mosta na Sretenje srele su se obale pa neka se sretnu i istine, neka se već jednom sretne istina i pravda za Srbe, pravda i istina za pobijene, neka se već jednom na Sretenje sretnu”, rekao je on.
Vulin je istakao da je međunarodna zajednica imala obavezu da uspostaviti vladavinu prava i da je ovo prilika da prizna da u ovih 14 godina nije obezbedila pravdu za Danila Cokića i da je sada šansa da tu nepravdu ispravi, da otvori istragu i da pokuša da pronađe ubice Srba koji su bili u autobusu.
“Dvogodišnji Danilo ima pravo da ga pamtimo ako nije ostvario pravo da živi, pravo da prohoda, progovori. Mi zato govorimo umesto njega i zato će ovaj most govoriti umesto njega, dok je mosta i duže od mosta dok je nas, srećan vam Danilov most”, naglasio je Vulin.
Jasne slike o stradalima u Livadicama
16.02.2015 | 13:17
Parastosom u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu obeležena je četrnaesta godišnjica od stradanja 12 srpskih putnika autobusa Niš ekspres u Livadicama. Preživeli očekuju božju pravdu jer u ljudsku više ne veruju. Parastos u Lapljem Selu
Preživeli putnici i nakon četrnaest godina preživljavaju scene nesreće u Livadicama.
Jedna od njih je i Gordana Đorić, koja kaže da ne prođe dan da se ne seti stradalih u Livadicama.
„Ne mogu da izbrišem te slike iz sećanja. Imam osećaj da čujem krike koje sam čula i tog dana, i dalje vidim raskomadana tela. Gledam dečaka Danila Cokića sa kojim smo se svi u autobusu igrali, koga više nema, njegovih roditelja… Koliko god vremena da prođe ne možete da zaboravite. Jedino što nam ostaje je da dolazimo na ovaj dan i da pričamo o poginulima i na taj način da ih sačuvamo od zaborava“, kaže Gordana.
Sestra nastradale Mirjane Dragović, Jelena, koja je u ovom napadu zadobila teške telesne povrede, očekuje da će počinioce zločina zadesiti božja pravda, pošto, kako je rekla, ljudske pravde nema.
„Mi smo život nastavili da živimo ali nije prestalo da nas boli ,nismo prestali da se sećamo. Jedino nas ovaj dan ovako okupi da možemo da se setimo i da podelimo svoju bol. Posle ovoliko godina se samo nadamo nekoj božijoj pravdi pošto na ovom svetu, na ovoj zemlji, ljudska pravda izgleda da ne postoji“, rekla je Jelena.
Pomenu nastradalima prisustvovao je zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović koji je rekao da se nada da će ovaj, kao i drugi slučajevi stradanja srpskog naroda biti rešeni i da će počinioci biti kažnjeni.
„Oni koji žele da grade normalan život sa nama moraju da znaju da normalnog života neće biti dok zlikovci ne budu kažnjeni za svoj zločin. Ovo je naša otvorena rana. Kako da pričamo o zajedništvu, o pomirenju? Ko će da odgovori ovim ljudima gde su oni koji su počinili zločine i zašto oni nisu kažnjeni? Nade će biti onda kada zločin bude kažnjen“, rekao je Stojanović.
Parastos u crkvi Svete Petke, kao i na groblju u Lapljem Selu služili su sveštenici Eparhije raško prizrenske. Nakon službe, okupljenima se obratio i pesnik Ratko Popović kao jedan od organizatora pomena, a potom su kazivani stihovi u čast nastradale Mirjane Drgović iz Lapljeg Sala.
U napadu na autobus Niš ekspresa nastradali su i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
“Euleks da pronađe i kazni počinioce”
Predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji održali su danas u Beogradu pomen stradalima u autobusu Niš ekspresa pre 14 godina u Livadicama.
Pomen je obeležen ispred zgrade Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu u 12 sati i 44 minuta.
Porodice žrtava traže sa punim poravom od EULEKS-a počinioce tih zločina kao i da se isti kazne.
“Pogubno je za porodice žrtava što za taj zločin niko nije odgovarao kao ni za 2500 ubijenih civila,vojnika i policajaca od 1998-1999-2000…2004”, navedeno je u saopštenju Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji.
16.02.2015 | 08:37
„Šta je na Kosovu, to je kosovsko“
IZVOR: TANJUG
Priština — Zamenik kosovskog ministra inostranih poslova Petrit Seljimi kaže da se o Trepči neće razgovarati u Briselu, jer sve što je na Kosovu u vlasništvu je Kosova.
„Prema Ahtisarijevom planu sve što je na Kosovu pripada Kosovu i o vlasništvu Kosova može da se razgovara samo sa ljudima koji žive na Kosovu, a ne sa Beogradom“, kazao je Seljimi.
On je rekao da sa Beogradom može da sse razgovara samo o dugovanjima – šta Kosovo duguje Beogradu i šta Beograd duguje Kosovu
Govoreći o Sporazumu o pravosuđu koji su u Briselu nedavno potpisali premijeri Kosova i Srbije, Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, Seljimi je rekao da je suština tog sporazuma da Kosovo time „uspostavlja ustavni i zakonski suverenitet na celoj teritoriji Kosova kad je u pitanju pravosuđe“.
Prema njegovim rečima, ti sudovi na severu Kosova će kad budu uspostavljeni suditi po kosovskim zakonima kao što piše i u sporazumu, a sudije će polagati zakletvu pred predsednicom Kosova, kao što su to radili i srpski poslanici u skupštini i ministri u vladi.
Seljimi je kazao da kosovska vlada ne očekuje nikakve probleme kad je u pitanju implementacija ovog sporazuma na severu Kosova, jer je kako je rekao, povlačenje srpskih paralelnih sudova sa tog prostora prihvatio Beograd.
„Premijer Vučić je pregovarao u ime Srbije da Srbija povuče te paralelne institucije koje su postojale na Kosovu. Ljudi ponekad misle da se mi nešto dogovaramo o Kosovu, ne, mi se ne dogovaramo o Kosovu, to je završena priča od 2008. godine. Mi se dogovaramo o tome kako da se Srbija nekako opameti i izađe iz svih paralelnih institucija koje je napravila posle 1999.godine i u tome je svrha celokupnog Briselskog sporazuma“, rekao je Seljimi.
Kada je reč o ilegalnim emigrantima sa Kosova, on je objasnio da nisu tačni navodi pojedinih medija i političara da je Kosovo samo u januaru napustilo desetine, ili stotine hiljada Albanaca, već da se radi o cifri od 11.000 ljudi.
„Na čitavom Balkanu postoji jedan takozvani zimski ciklus od novembra, decembra, pa i januara i februara kad raste broj ljudi koji emigriraju van balkanskih zemalja i traže azil. Taj ciklus je na Kosovu bio ‘normalan’ negde do kraja decembra i onda je naišao ‘talas’ tračeva i nekih pozitivnih priča da zapadne zemlje daju radne dozvole i mogućnost da se tamo živi i to se kao vatrena stihija širi“, rekao je Seljimi.
On je dodao da odgovornost za to snose mediji, ali i kosovska vlada koja je možda malo kasno shvatila šta se dešava.
Ljudi sa Kosova, kako je rekao, odlaze iz istih razloga iz kojih odlaze i oni iz Srbije i možda Grčke, a to je ekonomska kriza i ljudi nekako vide šansu za boljim životom na zapadu nego ovde.
„Takođe je na odlazak sa Kosova uticao i sporazum o slobodi kretanja iz Brisela između Kosova i Srbije i sad ljudi mogu mnogo povoljnije da odu do zapadno-evropskih zemalja nego što je to bilo ranije i mnogo je jevtinije da sad idu ilegalno, nego legalno sa vizom“, rekao je Seljimi.
On je istakao da „ono što je važno je da je broj ljudi koji je napustio Kosovo u januaru mesecu ove godine 11.000, a nije 200.000 kako recimo kažu neki opozicioni političari, niti 100.000 ili 50.000 kako pišu pojedini srpski i kosovski mediji“.
Seljimi je precizirao da je „u celoj 2014. godini sa Kosovo otišlo 24.000 ljudi, što je par hiljada manje u odnosu na Srbiju recimo, a u januaru ove godine je bilo 11.000 i to su zvanični podaci Eurostata i vidi se taj porast u januaru ove godine, ali nema nikakve sumnje da će ogromna većina njih da se vrati na Kosovo, jer mogućnost azila dobija manje od 0,5 odsto onih koji traže azil“.
Jahjaga i Kitarović o odnosima Kosova i Hrvatske
16.02.2015 | 09:37
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i predsednica Kosova Atifete Jahjaga razgovarale juče u Zagrebu o saradnji.
Atifeta Jahjaga i Kolinda Grabar Kitarović
Kosovska predsednica, koja je prisustvovala inauguraciji, napisala je na Fejsbuku da je čestitala novoj hrvatskoj predsednici na preuzimanju dužnosti.
“Institucije Kosova i Hrvatske i njihovi građani imaju prijateljske i partnerske odnose, kao i dobre političke i ekonomske odnose koje treba jačati”, napisala je Jahjaga.
Hrvatska predsednica je zahvalila Jahjagi na učešću na ceremoniji i istakla opredeljenje i angažovanje za razvoj odnosa između dve zemlje, i ponudila je podršku Kosovu u evroatlanskim integracijama.
Jahjaga se u Zagrebu susrela i sa predsednikom Mađarske Janošom Adeom, sa kojim je razgovarala o ilegalnim migracijama građana Kosova u Mađarsku.
Ustav i zastava Kosova Opštini Gračanica
16.02.2015 | 15:42
Predstavnici Omladinskog saveza Demokratske partije Kosova su u Opštini Gračanica uručili zastavu i Ustav Kosova predstavnicima opštine.
Sa današnjeg performansa u opštini Gračanica
Desetak članova Omladinskog saveza Demokratske partije Kosova predalo je danas predstavnicima opštine Gračanica Ustav i zastavu Kosova.
Umesto gradonačelnika Vladete Kostića, koji je danas bio odsutan, državne simbole Kosova primili su šefica kabineta Bojana Maksimović i direktor administracije Zvonko Stanković.
Akcija koju sprovodi omladinski ogranak DPK, započeta je najpre u Prištini.
Jedan od predstavnika omladine Demokratske partije Kosova Fidan Ismalji rekao je da je isti poklon uručen i gradonačelniku Prištine Špend Ahmetiju.
„Naš cilj je da se i vama dostavi zastava i Ustav Kosova kako bi se poštovali. Nije nam namera da izazovemo poremećaje međuetničkih odnosa, nego da se dan nezavisnosti proslavlja, kako u Prištini tako i u Gračanici i svim opštinama na Kosovu“, rekao je Ismalji.
Savetnik za medije pri opštini Gračanica Fatmir Šeholi preneo je saopštenje gradonačelnika Gračanice Vladete Kostića u kom se navodi da 17. februara, opština Gračanica kao i svaka druga opština na Kosovu neće raditi.
„Nemamo ništa protiv nečega što zakon dozvoljava i što omogućava saradnju sa bilo kojim političkim subjektom. Oni su uz asolutnu slobodu ušli i izveli svoj performans“, preneo je Šeholi izjavu Vladete Kostića.
V. Kostić: Poznajemo ustavne i zakonske odredbe
Gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić kazao je danas da Opština Gračanica veoma dobro poznaje ustavne i zakonske regulative te da je podsećanje od strane omladine DPK bilo nepotrebno.
U izjavi dostavljenoj medijima Kostić je naveo da opština Gračanica koristi i ističe simbole zajednice, u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima.
“Opština Gračanica poštuje prava manjina, otvoreni smo za saradnju sa svima i pokušavamo da rešimo svakodnevne probleme građana bez obzira na nacionalne razlike. Želim da podsetim da naša opština nije u sukobu sa zakonskim i ustavnim propisima te smatramo da su ovakva podsećanja za nas nepotrebna. Naša su prava ustavom i zakonima zagarantovana”, rekao je Kostić.
Omladina Demokratske partije Kosova danas je posetila opštinu Gračanica i rukovodstvu uručila zastavu i Ustav Kosova.
Obama čestitao Jahjagi sedmu godišnjicu nezavisnosti
16.02.2015 | 17:15
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama čestitao je predsednici Kosova Atifeti Jahjagi i građanima Kosova sedmu godišnjicu proglašenja nezavisnosti
.
Atifete Jahja i Barak Obama
„Svake godine sam iznova impresioniran napretkom Kosova kao suverene i multietničke demokratije. Istorijski parlamentarni izbori u junu su potvrdili svetu opredeljenje Kosova za demokratske procese u celoj zemlji. Čestitam vam na vođstvu i upornosti u radu sa partijskim liderima tokom produženog procesa stvaranja vlade“, piše u telegramu predsednika Obame, koji je objavljen na sajtu kosovske predsednice.
U telegramu se takođe ističe da SAD podržavaju u potpunosti integraciju Kosova u međunarodnu zajednicu.
„Radujemo se da se sa altetičarima Kosova rame uz rame takmičimo na budućim olimpijskim igrama. Mi takođe cenimo podršku vaše zemlje međunarodnoj koaliciji protiv Islamske države i vaše snažno zalaganje za borbu protiv terorizma i nasilnog ekstremizma, što je jedan od glavnih prioriteta moje administracije“, naveo je predsednik SAD.
On je istakao da njegova zemlja podržava napredak Kosova na putu evroatlanskih integracija i izgradnji svetlije budućnosti za njegove građane.
Jahjagi je sedmu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti, koja se obeležava sutra, čestitala i britanska kraljica Elizabeta Druga.
Opozicija: Ahmeti kao da nije gradonačelnik Prištine
16.02.2015 | 16:53
Predstavnici opozicionih stranaka u Prištini oštro su kritikovali gradonačelnika Špenda Ahmetija zbog toga što nije izdvojio ni jedan jedini cent za obeležavanje sedme godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova.
Priština
Šef odborničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) u opštini Priština, Ljirak Čeljaj, kao i Vljora Dumoši iz Demokratskog saveza Kosova optužili su Ahmetija da se ponaša, ne kao gradonačelnik
glavnog grada Kosova, već kao gradonačelnik jedne stranke – pokreta Samoopredeljenje kojem pripada.
Iz kabineta Ahmetije je medijima rečeno da ove godine opština neće izdvojiti sredstva za proslavu godišnjice proglašavanja nezavisnostiKosova pošto „nema para i zato što se Kosovo suočava sa velikim
odlaskom njenih građana u zapadnoevropske zemlje“.
Istovremeno, portparol Vlade Kosova, ministar za rad i socijalnu zaštitu Arban Abraši, izjavio je da povodom obeležavanja godišnjice proglašenja nezavisnosti neće biti nekih posebnih manifestacija.
Glavna aktivnost je održavanje svečane sednice Skupštine Kosova.
Istog dana će takođe biti položeni venci na spomenike prvom predsedniku Kosova Ibrahimu Rugovi, prvom komandantu OVK, Ademu Jašariju, a biće organizovan i prijem za diplomatski kor i predstavnike institucija.
Filharmonija Kosova će tokom večeri izvesti koncert.
U svim opštinama na Kosovu će biti položeno cveće na grobove palih u poslednjem ratu, održaće se svečane sednice Skupština opština, a uveče, na otvorenom, biće upriličen muzički program.
Mustafa i Rama otvorili carinsku obilaznicu kod Prizrena
16.02.2015 | 16:05
Premijeri Kosova i Albanije Isa Mustafa i Edi Rama otvorili su danas za saobraćaj carinsku obilaznicu na graničnom prelazu između Kosova i Albanije u Vrbnici, blizu Prizrena.
Edi Rama i Isa Mustafa
Premijer Mustafa je tom prilikom rekao da je otvaranjem zajedničke carinske obilaznice, pokazana veza Kosova i Albanije i da između dve zemlje ne postoji granica.
„Cilj (obilaznice) nije samo da skrati carinsku proceduru, već i da smanji troškove od čega će korist imati građani i preduzeća“, rekao je Mustafa.
Premijer Rama rekao je da se ovim činom stavlja tačka na kašnjenja i prepreke za preduzeća koja rade sa obe strane granice.
Od danas neće trebati dva ili više dana kašnjenja da bi roba prešla sa jedne na drugu stranu, već će biti dovoljno pet minuta, rekao je Rama.
Statističi podaci govore da je na graničnim prelazima između Kosova i Albanije tokom 2014 godine zabeležen porast prelaska ljudi i vozila za oko 20 odsto.
Na tri granična prelaza, Vrbnica, Ćafa Prušit i Morina tokom 2014. godine bilo je četiri miliona i 262 hiljade ulazaka i izlazaka sa Kosova u Albaniju i obratno, što je za oko 700 hiljada više nego 2013. godine, pokazuju statistički podaci Policije Kosova.
Handke: I ja sam enklava
15.02.2015 | 06:38
Austrijski pisac Peter Handke izjavio je u Velikoj Hoči da će deo novca od nagrade “Henrik Ibzen” za pozorišno stvaralaštvo donirati za izgradnju bazena u tom mestu.
Peter Handke
Handke je u razgovoru za Betu i RTS kazao da je gradnja bazena u srpskoj enklavi Velika Hoča deo jednog velikog projekta koji treba da pokaže da “svet ipak može da bude drugačiji”.
Na pitanje šta je to što ga veže za Veliku Hoču i Srbe, Handke je odgovorio da je još kao dete gledajući fudbalske utakmice navijao za one koji gube.
“Srpski narod na Kosovu je tragičan narod, takođe gubitnik, i ja sam jednostavno na strani gubitnika”, odgovorio je jedan od najvećih današnjih pisaca nemačkog jezika.
Handke je odgovarajući na pitanje šta poručuje ljudima u Velikoj Hoči, kazao da on nije ambasador i da nema poruku, ali da oseća da je poruka ljudi iz tog sela za njega opuštenost, izdržljivost i inat.
“Pomagati ne znači uvek nešto dobro. Opasnost je da ljudi kada pomažu upadnu u zamku svoga ponosa i da postanu uobraženi. Ali ne pomagati je gore nego ništa ne uraditi. Ja bih rekao da je bolje od
pomaganja – deliti s nekim, i zato ja delim”, kazao je Handke.
Upitan kako gleda na pitanje enklava u 21. veku, Handke odgovara da kada se nalazi u Velikoj Hoči i vidi ljude tamo, stalno misli da je i on sam u eklavi, da su enkalava njegova kuća, dvorište, vrt i njegove knjige, jer ljudi oko njega u komšiluku ne čitaju.
“Znači, i ja sam enklava, jer ova družina u Velikoj Hoči i ja smo često jedno”, zaključio je Handke.
Peter Handke je sa suprugom boravio u dvodnevnoj poseti Velikoj Hoči kojoj je, kako je rečeno, doneo 50.000 evra kao pomoć za gradnju bazena u ovoj srpskoj enklavi.
16.02.2015 | 17:50
Kosovo nikada nije bilo „bolesnije“
IZVOR: TANJUG
Priština — Na Kosovu se sutra obeležava sedam godina od proglašenja nezavisnosti.
Kosovo se, po mišljenju analitičara, sedam godina po proglašenju nezavisnosti našlo pred najvećim izazovom, sličnim začecima kriza i ratova – masovnim egzodusom stanovništva, prenosi dnevnik „Koha ditore“, povodom godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti.
„To se smatra suštinskim pokazateljem koji govori da su kosovske institucije doživele neuspeh“, piše taj prištinski dnevnik, navodeći da na Kosovu još nisu uspela da, kako treba, zažive tri osnovna stuba: skupština, vlada i sudstvo.
Međutim, prenosi „Koha ditore“, najveći izazov pred kojim se našlo Kosovo za ovu godišnjicu, što po mišljenju analitičara liči na krizna i ratna žarišta, jeste masovni egzodus stanovništva, što se smatra za suštinski pokazatelj neuspešnog rada institucija.
List „Zeri“ piše da je Kosovo u dubokoj ekonomskoj krizi, u krajnjem siromaštvu, velikoj nezaposlenosti, s kriminalom i korupcijom na najvišem nivou.
„U svoj sedmi rođendan Kosovo ulazi bolno, jer ga je masovni egzodus teško ‘ranio'“, piše list, navodeći da Kosovo tokom proteklih sedam godina nikada nije bilo „bolesnije“ u socijalnom i ekonomskom pogledu.
„Put Kosova u proteklih sedam godina je bio koliko težak, toliko i izazovan u mnogim oblastima. Ali, godina koju smo za sobom ostavili, a koju je karakterisala šestomesecna blokada, ostaće upamćena kao izgubljena godina u svim segmentima. Za proteklih sedam godina državnosti Kosovo je priznalo 106 zemalja, a za razliku od prethodnih godina, u 2014. Kosovo su priznale samo četiri države. Odgovornost za sve te neuspehe pada na lidere institucija, ali i politickih partija“, piše list.
Dan pred godišnjicu po gradovima ima manje zastava, dok u Prištini, glavnom gradu Kosova, vlada mračno raspoloženje, podvlači „Zeri“.
Ekonomski eksperti navode da je u poslednjih sedam godina privreda u stalnom padu.
Bruto godišnji proizvod je 2008. godine bio na nivou 7,2 odsto, dok je u 2014. rast samo 3,0 odsto. Ibrahim Redžepi, direktor Instituta „Straš“, rekao je da svi pokazatelji beleže pad koji se odražava na rast nezaposlenosti i siromaštva.
„Sadašnji nivo rasta nije dovoljan za prevazilaženje velikih ekonomskih i socijalnih problema koji nastavljaju da se gomilaju. Na održavanje pozitivnog nivoa rasta je uglavnom uticao javni sektor koji je prvo karakterisao veliki broj stranih investcija, koje su kasnije počele da se smanjuju“, ukazao je on.
Prema njegovim rečima, struktura investicija nije bila dobra, jer nije garantovala dugoročni razvoj, uglavnom zbog fokusa koji je stavljen na putnu infrastrukturu.
„Istovremeno kao da su bili zaboravljeni ostali značajni sektori koji su mogli da utiču na kvalitet života, standard i zapošljavanje, kao što su obrazovanje, zdravstvo, poljoprivreda“, rekao je Redžepi za dnevnik „Kosova sot“.
On je precizirao da je trgovinski deficit sa 1,7 milijardi evra porastao na 2,2 milijarde.
Skupština Kosova je 17. februara 2008. jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije.
16.02.2015 | 23:30
„Očekujemo priznjanja Kosova iz EU“
IZVOR: BETA
Priština — Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izrazio je danas očekivanje da će preostale zemlje EU koje to još nisu učinile, vrlo brzo priznati nezavisnost Kosova.
Kosovo je za sedam godina od proglašenja nezavisnosti ostvarilo izvanredne rezultate, ali na sve te uspehe senku bacaju brojne ilegalne migracije, kazao je Veselji nakon sednice Predsedništva Skupštine Kosova.
„Nadam se da će priznanja uslediti, pošto je proces nezavisnosti naše zemlje nepovratan. Važno je da će doći do ubrzanja procesa evropskih integracija, ali i priznanja. Priznanje će nadam se doći vrlo brzo od nekih od članica Evropske unije“, rekao je Veselji, ne precizirajući o kojim je zemljama reč.
On je dodao „broj ljudi koji napušta svoje kuće i zemlju ne doprinosi da budemo ponosni, već čini da budemo odgovorniji u neophodnosti poboljšanja života građana Kosova“.
Predsedništvo Skupštine Kosova odlučilo je da se sutra povodom sedme godišnjice proglašavanja nezavisnosti Kosova održi svečana sednica Skupštine.
E-Novine Kosova i Metohije 