Sretenje na Severu: Đurić – Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije; SAP KiM – Krivične prijave protiv Vučića i Dačića zbog nepoštovanja Ustava
15.02. 2015, 15:29 Izvor: KoSSev
„Dok je Vlade Srbije, i ovde na Kosovu i Metohiji slaviće se Dan državnosti Republike Srbije, zbog toga što su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. To jeste i to će biti politika svake Vlade Srbije. I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ reči su direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, sa svečane Sretenjske akademije. Dan državnosti Srbije obeležen je danas u Kosovskoj Mitrovici. Centralnoj manifestaciji u Mitrovičkom dvoru, pored Đurića, prisustvovali su i nedavno smenjeni srpski ministar u kosovskoj vladi, Aleksandar Jablanović, uz gradonačelnika Gorana Rakića, kao i predsednika Privremenog organa, Aleksandra Spirića, koji je i pokrovitelj ove manifestacije. Iako najavljen, počasni građanin Kosovske Mitrovice i nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vulin, danas se nije pojavio. Grad je okićen zastavama, a pored zastava Republike Srbije, istaknute su i zastave sa kraljevskim grbom četiri ocila, kao i zastave Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica.
| Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić:“Današnji datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru Srbije. Današnji dan obeležavamo ne samo kao Dan državnosti, već i kao praznik njene ustavnosti i slobodarske tradicije. On je, ne samo dan kada obeležavamo početak nacionalnog oslobođenja, već dan kada obeležavamo snažan hod Srbije u osvajanju ličnih, ljudskih prava i sloboda.“
Gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić: „Mi želimo da se Kosovska Mitrovica razvije u živu demokratiju, sa boljom ekonomijom, koja će biti izvor stabilnosti i pružiti mladima siguran život, sa prosperitetom u profesionalnom smislu. Kao građani Kosovske Mitrovice imamo obavezu da pokažemo na pravedan i transparentan, politički, pravni i regulatorni sistem, radi podsticanja rasta i unapređenja dinamičnosti u ekonomiji.“ |
„Ono čega treba da budemo svesni i svakog dana u godini, a ne samo na Dan državnosti, to je da se za srpstvo bori i jačajući srpsku kulturu. Za srpstvo se borimo i čuvajući naš jezik, čuvajući ćirilicu, živeći srpski,“ istakao je Đurić koji je na današnjoj svečanoj akademiji govorio o modernizaciji Srbije, ali ne, kako je istakao, po cenu svojih korena, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji.
„Srbija može i mora da se uspešno modernizuje jedino oslanjajući se na svoj nacionalni identitet, na svoje poreklo, na svoje korene koji su ovde na KiM-u. Koren današnje Srbije u Beogradu, i onaj u Subotici, i u svakom drugom gradu na ovom našem Balkanskom poluostrvu gde živi srpski narod – je i ovde na KiM-u,“ rekao je Direktor Kancelarije.
Marko Đurić je dodao i da se Sretenje sa ponosom slavi u Kosovskoj Mitrovici, te i da će Vlada Srbije „kamenom voljom“ braniti ono što je srpsko na Kosovu i Metohiji.
„I uveravam vas da će Vlada Republike Srbije zajedno sa svojim narodom, kamenom voljom braniti ono što je naše ovde na Kosovu i Metohiji,“ istakao je Đirić.
SAP KiM: Krivične prijave protiv srpskog premijera i vicepremijera
Vukadinović: Suština Briselskog sporazuma zaokruživanje teritorijalnog integriteta Kosova i proterivanje srpskih institucija sa KiM-a
„Ali svakim korakom, svakim Briselskim sastankom, svakim novim danom, kap po kap, korak po korak, zapravo se pokazuje njegova stvarna i jedina suština, a ta suština je – ponavljamo i moramo ponavljati, dok ne ubedimo svoje kolebljive i zaboravne, ili zaboravu sklone i oportunizmu sklone sunarodnike i sugrađane, i ove na Kosovu i Metohiji, a naročitu u ostatku Srbije, dakle, ta suština je da se zaokruži teritorijalni integritet Republike Kosovo, ili Kosova, da se očiste, odnosno proteraju srpske institucije sa teritorije Kosova i da Kosovo na kraju tog procesa dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Nema druge suštine,“ rekao je vidno uzbuđen Vukadinović tokom svečane sednice SAP KiM-a, dodajući da su predstavnici te skupštine „poslednji bastioni srpske države na ovim prostorima“. |
A sa druge strane, sada već opoziciona snaga gradskim vlastima – SAP KiM, takođe je, održao svoju svečanu sednicu povodom Dana državnosti, a sat vremena pre državne proslave.
U krcatoj sali amfiteatra Tehničke škole, uz srpske zastave, na početku sednice koja je bila otvorena za javnost, intonirana je srpska himna, a učesnici ovog skupa iz više srpskih opština sa Kosova i Metohije, aplauzom su pozdravili specijalne goste iz Beograda – analitičara Đorđa Vukadinovića i profesora beogradskog univerziteta, Slobodana Antonića. Takođe, za razliku od prošle godine – kada su samo novinari KoSSev-a i Jedinstva propratili ovaj događaj, ove godine je bilo upadljivo više novinarskih i televizijskih ekipa.
Tokom današnje svečane sednice ove opozicione srpske organizacije, usvojeno je više zaključaka, a jedan od glavnih događaja sednice bilo je „potpisivanje krivičnih prijava“ protiv premijera Srbije, Aleksandra Vučića i vicepremijera i ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, a zbog „nepoštovanja Ustava i zakona Republike Srbije.“
„Braćo i sestre! U nastavku političke borbe mi smo najavili da ćemo podneti krivične prijave protiv sadašnjeg i bivšeg Premijera Republike Srbije, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, zbog nepoštovanja zakona i Ustava Republike Srbije. To smo već neko vreme najavljivali, a danas ćemo našu inicijativu pretvoriti u delo i početi sa potpisivanjem te krivične prijave, pa vas molim da ko bude hteo – potpiše obrazac te krivične prijave,“ rekao je zamenik predsednika ove skupštine, Dobrosav Dobrić, nakon čega je usledilo i potpisivanje.
A nekadašnji načelnik kosovsko-mitrovičkog okruga Radenko Nedeljković je istakao i da je na Kosovu i Metohiji, izvršeno „pravno nasilje“, te da je sama srpska vlast stvorila „nezavisnu državu Kosovo“, dok je, osvrćući se na sporazum o pravosuđu, on kazao da je tim sporazumom postignuto to da diplome Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici budu nevažeće.
„Postignuto je da diplome i pravosudni ispit koji su stečeni posle 1999. godine na pravnom Fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, ne važe. Znači, Priština nije htela da prihvati da neko može sutra konkurisati sa tim diplomama. Ovo je pitanje za Rektora Univerziteta i pitanje za Dekana i oni ozbiljno treba da se pozabave ovim problemom,“ objasnio je Nedeljković, poručivši da srpski narod na Kosovu i Metohiji „mora da se trgne, da se ujedini i da digne glas“.
Na glavnoj kapiji Bogoslovije u Prizrenu natpis „UÇK“
15. 02. 2015, 18:22 Izvor: KoSSev
Foto: ERPKiM
Na glavnoj kapiji srpske pravoslavne Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije“, u Prizrenu, danas je osvanuo natpis „UÇK“, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske. Vladika Raško-prizrenski, Teodosije, izrazio je razočaranje i zabrinutost zbog ovog incidenta, dok će Bogoslovija zatražiti pojačane mere bezbednosti. Iz Eparhije ipak ističu da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna i da postoji razumevanje predstavnika lokalnih institucija i verskih zajednica. U Prizrenu je danas, uprkos ovom incidentu, uz liturgiju koju je služio Vladika Teodosije i pojanje hora iz Beograda „Sveti Aleksandar Nevski“, proslavljen praznik Sretenje. Vernici iz Beograda su u Prizren doputovali sa starešinom hrama Svetog Save u Beogradu, protojerejem stavroforom Radivojem Panićem.
„Ovo je još jedna u nizu provokacija ispisivanja pretećih grafita na objektima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, nakon grafita u Dečanima, Lipljanu i Đakovici. Episkop Raško-prizrenski Teodosije izrazio je ozbiljnu zabrinutost i razočaranje ovom najnovijom provokacijom, pošto do sada, od obnove Prizrenske Bogoslovije, u poslednje četiri godine, nije zabeležen sličan incident. Najverovatnije je reč o neodgovornoj provokaciji pojedinaca koji žele da naruše međuljudske odnose. Bogoslovija će zatražiti pojačane mere bezbednosti i istragu o ovom slučaju,“ navela je Eparhija Raško-prizrenska u svom saopštenju povodom današnjeg incidenta.
Iz ove Eparhije podsećaju i da Kosovska policija već obezbeđuje Bogosloviju, Eparhijski dvor, Bogorodicu Ljevišku, saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu i manastir Svetog Arhangela, ali kako policajci koji obezbeđuju Bogosloviju „nisu primetili ispisivanje grafita“, Eparhija smatra da trenutna zaštita Bogoslovije nije dovoljna, jer se policijski punkt nalazi u dvorištu, sa druge strane kapije.
| U Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu, trenutno se školuje 40 učenika. U toku je i obnova dve najveće zgrade kompleksa, čime će škola od sledeće godine moći da radi u punom kapacitetu, a obnova objekata izvodi se finansijskim sredstvima Evropske komisije, Norveške vlade, Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije i Ruske pravoslavne crkve, koja od samog početka rada Bogoslovije daje veliku podršku radu ove škole. |
Ipak, Eparhija je dodala i da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, uprkos incidentu.
„I pored ovog incidenta, može se reći da je bezbednosna situacija u Prizrenu stabilna, jer đaci svakodnevno odlaze do obližnjeg sabornog hrama na bogosluženja i neometano se izvodi nastavni program ove crkveno-školske ustanove,“ navodi Eparhija i dodaje da postoji razumevanje sa predstavnicima lokalnih institucija i verskih zajednica.
Bogoslovija je najstarija škola u gradu koja je nedavno proslavila 140 godina postojanja, naglašava Eparhija, ali i ističe da je to još jedan razlog zašto ovakvi incidenti „nanose štetu“ Prizrenu i njegovim građanima.
Zbog toga se moraju preduzeti odlučnije mere zaštite, kako se ne bi dozvolilo pojedincima da kvare i narušavaju ono što je ostvareno u poslednjih četiri godine, zaključuje se u saopštenju Eparhije raškoprizrenske.
Reper Gold Ag uz tradicionalne zvukove albanske muzike peva o etničkoj Albaniji, u spotu OVK ubija srpsku miliciju i albanskog izdajicu
15. 02. 2015, 20:32 Izvor: KoSSev/Telegraf
Foto: Print screen
Telegraf je danas objavio vest o tome da je nedavno objavljen „skandalozan spot“ na YOUTUBE-u, u kojem albanski „vojnici“ na Kosovu ubijaju srpske policajce, te da je ovaj spot, „očekivano“ izazvao lavinu komentara sa srpske strane.
Reč je o mešavini repa i zvukova albanske tradicionalne muzike u pesmi „Puška slobode“ koju izvodi poznati albanski reper „Gold Ag“, čije je pravo ime Arian Aguši, zajedno sa pevačicom Hisni Kljinaku, u produkciji Albana Furtune, dok je video spot radio „Mproduction“.
Portal „Indeksonline“ je krajem januara, javio da je ovaj reper uradio „novi muzički projekat“, pod nazivom „Puška slobode“.
U spotu se prikazuje pripadnik „OVK“ koji ispod kamenja, u brdima, otkopava albansku zastavu koju penje na vrh planine, drži je sa raširenim rukama, dok se zastava nalazi i na spomeniku „palom heroju OVK“ Zahiru Pajazitu, iz Podujeva, poginulom u Vučitrnu 1997, u okršaju sa jugoslovenskom vojskom, a čija se statua nalazi u centru Prištine, preko puta hotela „Grand“.
U drugom delu spota, pripadnik OVK iz zasede ubija navodne srpske policajce, dok prati i Albanca, navodnog izdajicu, koji srpskim policajcima otkriva položaje OVK.
Kasnije, pripadnici OVK likvidiraju i ‘izdajicu’ koji dolazi u selo i pokušava da se pozdravi sa borcima OVK.
Spot se završava poselom Albanaca u jednoj kući – sa borcima OVK, starijim Albancima i malim detetom u albanskoj nošnji, gde se peva uz sviranje na tradicionalnim instrumentima i pripoveda o ‘herojstvima’ albanskim.
U samom tekstu pesme se, pored Zahira Pajazitija, veličaju i ostali albanski ustanici, Etnička (velika) Albanija – sa Skopljem, Preševom, Albanijom, Prištinom, itd, i albanski česti simboli u pesmama – srce, orao, borba i sloboda, sa porukom pevača da je on sve to.
„Banjsko zlato“ na krilima ekumene
15.02. 2015, 10:30 Izvor: RTS
(Tekst je izvorno preuzet)
Dobrotvorna priredba u korist obnove manastira Banjska u Zvečanu, održana prošle nedelje u ekskluzivnim enterijerima bečke „Kuće industrije“ na Švarcenbergovom trgu, pokazuje dve stvari. Prvo – manifestacije srpske kulturne baštine sele se sa periferije u centar grada. Drugo – hrišćanske crkve koje deluju na prostorima Austrije i Beča, organizovane kroz nekoliko ekumenskih institucija, polako preuzimaju kolektivno pokroviteljstvo nad brigom o srednjevekovnim draguljima srpske sakralne arhitekture na Kosovu.
Ako pogledamo poslednja dva velika talasa iz modernog vremena, koja su dovela u pitanje opstanak hrišćanskog sakralnog nasleđa na Kosovu – zapuštenost pod komunistima i albanske pogrome iz proleća 2004, može se reći da se Srpska pravoslavna crkva prvi put našla u ugodnoj poziciji gosta na donatorskom skupu, organizovanom njoj u pomoć.
Posao su preuzeli drugi, pre svega katoličko udruženje „Pro Orijente“, koje je osnovao austrijski kardinal, Karl Konig, još za vreme trajanja Drugog vatikanskog koncila (1962-65) kao nezvanična platforma za pomoć novoformiranim službenim ekumenskim gremijima.
„Pro Orijente“ i Bečka nadbiskupija povezane su organizaciono i personalno kroz frontalnu poziciju bečkog nadbiskupa i vatikanskog kardinala, Kristofa Šenborna.
Drugi organizator bilo je nedavno osnovano udruženje „Pravoslavni Beč“, koje je opet samo produžena ruka austrijske Pravoslavne biskupske konferencija, gremija sazvanog u život 2009. godine zajedničkim radom sedam patrijaršija – Vaseljenske u Konstantinopolju, kao i onih u Antiohiji, Rusiji, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Gruziji.
Svi elementi glomaznog organizacionog paketa navedeni su ovde sa ciljem da se pokaže kako iza priredbe posvećene manastiru Banjska stoji čitav jedan katoličko-pravoslavni joint-venture koji se tek uhodava.
Još konkretnije – ako Srbi očekuju da će Zapad ikada priznati da je ne samo požurio sa priznanjem Kosova, već i sam sebi međunarodno-pravno vezao ruke, onda bi na oku trebalo držati hrišćanske ekumenske institucije. One bi prve mogle izaći sa jasnim definicijama učinjenog.
Carevi i kraljevi među sobom
Iako planiran kao prvi govornik, kardinal Šenborn je te večeri hitno otputovao za Vatikan, kako bi prisustvovao pripremama za Papino najuže Kardinalsko veće, takozvanu „K-9“ grupu, čijim je zasedanjem prošle nedelje papska država zakoračila u dramatičan period unutrašnjih reformi.
Toliko hitno, da su ga gosti i publika okupljena na priredbi u bečkoj „Kući industrije“ čekali skoro sat vremena, pre nego što je u njegovo ime nastupio Erih Lajtenberger iz „Pro Orijente“.
Promišljeni organizatorski dizajn nastavljen je i u daljem toku priredbe. Najpre je Lajtenberger govorio o „dva krila“ koja zaštitnički stoje iznad hrišćanskog nasleđa na Kosovu, dok je posle njega mitropolit vaseljenski Arsenios (Patrijarhat Konstantinopolj) održao govor demonstrativno upotrebljavajući termin „Pravoslavna crkva“, a ne, kako je uobičajeno, „pravoslavne crkve“.
Posle službenih nastupa organizatora, izvedena je jednočinka „Banjsko zlato“ autorke Jasmine Stoiljković, nekad glumice iz Prištine, sada Kosovske Mitrovice, a nakon toga prikazan dokumentarni film o albanskim pogromima iz marta 2004.
„Banjsko zlato“ prigodno meša elemente srpsko-vizantijskog dvorskog ceremonijala, lokalnih folklornih tradicija (zurle, bubanj, kolo), srednjevekovne vizantijske muzike i istočnog crkvenog obreda – sve skupa monumentalno i akademski, ali kroz visoki kvalitet umetničkog nastupa vrlo atraktivno.
Dramsku liniju nosi lik vladara iz dinastije Nemanjića, kralj Milutin (Stefan Uroš II), inače unuk velikog župana i kralja Stefana Prvovenčanog i deda cara Dušana Silnog (Stefan Uroš IV). Milutin je planski podizao manastir Banjsku kao vlastitu grobnicu i bio u njoj zaista i sahranjen 1321, ali kako je od početka narednog veka taj prostor deo po deo padao pod vlast Osmanlija, tako su njegovi posmrtni ostaci ubrzo preneti u Bugarsku, a građevina polako rušena namerom osvajača i zubom vremena.
Milutina je igrao, uglavnom čitao, beogradski glumac Vojin Ćetković, koji se sve vreme borio da pronađe pogodnu kraljevsku lokaciju na bini: Umesto da u standardnom regalističkom maniru „drži dvor“ u sredini, on je stalno bežao na stranu. Kao problem se očito pokazao portret cara Franje Josipa koji dominira pročeljem svečane sale.
Ali refleks po kome su neki bili spremni da taj tableau vivant doživljavaju kao vizualizaciju autoriteta i subordinacije, u smislu „srednjevekovni srpski kralj stoji ispod austrougarskog cara“ tu nije bio na mestu. S obzirom na okolnosti u kojima je ova priredba organizovana i direktnu nameru koja stoji iza nje, prigodna simbolika bi pre bila „hrišćanski carevi i kraljevi među sobom“.
Pojednostavljeno, vreme je da Srbi konačno iskorače iz nacionalnog stereotipa koji ih primorava da svaku političku simboliku Zapada tumače kroz osećaje potčinjenosti i inferiornosti.
Tim pre što je i sama Banjska izabrana ne samo kao sakralni objekat za čiju se revitalizaciju prikupljaju sredstva, već i kao simbol isprepletenosti evropskih kultura. U arhitektonskom smislu, taj manastir naime predstavlja školski primer povezanosti srpske srednjevekovne države sa ostatkom Evrope.
Kralj Milutin je bio prvi veliki vladar Nemanjića, koji je uspešno otimao moć od Vizantije – proširio je dvor, uveo vizantijski ceremonijal, administrativno konsolidovao kraljevinu.
Kad je gradio, uglavnom se odlučivao za Srpsko-vizantijski stil (grčki krst kao tlocrt), ali je za svoje poslednje počivalište odabrao Raški stil, odnosnu srpsku inačicu zapadne Romanike.
Zbog toga je manastir Banjska izdužena bazilikalna građevina – kao na primer, Studenica, Visoki Dečani ili Mileševo – sa kupolom iznad preseka glavnog i poprečnog broda i, barem u originalnom izgledu, dvema kulama na zapadnom portalu (vestverk).
Da je srpska srednjevekovna arhitektura tu kasnila iza velikih kontinentalnih stilova nije sporno. U vreme kada je Milutin podizao svoju grobnu crkvu u romaničkom stilu, kraj trinaestog veka, ostatkom Evrope je već sto godina i nešto vladala Gotika. Ono što je tu međutim bitno je da su se i tada na tim prostorima tražile stilske i kulturne kopče između Istočne i Zapadne crkve, te da su sve vreme skoro paralelno bila u funkciji sva tri lokalna graditeljska stila – evropska Romanika, srpska interpretacija vizantijskog stila i Moravski stil kao autohtoni srpski stil.
Gotika nikada nije stigla do srpske srednjevekovne države, kao ni Renesansa ili Barok. Srbija je do kraja 15 veka ispala iz svih umetničkih i arhitektonskih stilova, i više od toga, bila je izbrisana i sa geografske karte. Probudila se ponovo tek u vremenu kad je arhitektonskom slikom evropskih gradova počeo da dominira Istorizam, mešavina svega i svačega, a najviše personalnog manirizma pojedinih velikih graditelja.
U trenutku kada se „dva krila“ ekumene, Katolička i Pravoslavna crkva, u akcionističkom maniru vraćaju obnovi Banjske, vraćaju se i vremenu kada je Srbija prvi put bila u Evropi, dok je istovremeno sa carem u Konstantinopolju trgovala i ratovala za veći politički uticaj.
Ako se pogledaju fotografije sa bečke priredbe, samo je jedan korak od simbolike „hrišćanski kraljevi i carevi među sobom“ do vizuelnog uskog grla u kojem car Franjo Josip stoji stešnjen između dva video-panela na kojima se raširila Milutinova Banjska.
Ekumena kao politički program
Ali premda vešto konstruisana, simbolika Banjske bi se rasprsla kao mehurić od sapunice da iza nje ne stoji bečki ekumenski politički program razvijen na liniji između katoličke Nadbiskupije i Pravoslavne biskupske konferencije.
Vrlo bitan akter u tom projektu koji se sprovodi metodom fokusiranog političkog akcionizma u kombinaciji sa dugim dahom hrišćanske crkve je i vladika Andrej, mitropolit SPC za Austriju, Švajcarsku i Italiju.
Pored bilateralnog ambasadora Petra Jankovića i multilateralnog Vuka Žugića, vladika Andrej se sve češće pojavljuje u neformalnoj ulozi trećeg srpskog ambasadora u Beču. Ekumenske procese on u svojim javnim nastupima uvek dovodi u vezu sa terminima kao što su „odgovornost“, „zajedništvo“, „brisanje granica“ i „disciplina“.
„Pripadništvo široj hrišćanskoj zajednici zahteva disciplinu i kompromise“ njegova je rečenica sa novogodišnjeg prijema koji je držao za predstavnike ekumene i ostale goste.
Sada na priredbi u Beču, Andrej se sklonio u drugi plan i binu prepustio kosovskom vladiki Teodosiju, koji je po njemu „duhom kao bivši patrijarh Pavle, ali na svetovni način“, što znači da ne stoji samo u kontaktu sa nebeskim menadžmentom, već se intenzivno bavi i ovozemaljskim poslovima u korist svoje decimovane pastve, posredujući između nje i kosovskih državnih institucija. („Taj zna kako se zovu najvažniji svetski i evropski političari“, s puno duha opisuje Andrej Teodosija.)
Donatorska priredba u korist manastira Banjske samo je jedna mala ploča na aktuelnom putu hrišćanske ekumene.
Njena politička poruka je oslabljena time da nije izabran objekt oštećen ili potpuno uništen od strane kosovskih Albanaca u proleće pre 11 godina, već jedan čije se dugo umiranje provlačilo kroz nekoliko vekova osmanlijske vladavine. S d ruge strane, ta se poruka pojačava time da je u rano leto iduće godine planiran prvi koncil na kome će se posle pauze od hiljadu i dvesta godina okupiti istočne crkve.
Poslednji put, Istočna i Zapadna crkva su se našle na ekumenskom koncilu u Nikeji (danas Iznik) 787. Od tada, Katolička crkva je održala 14 koncila, pravoslavne niti jedan. Sada se, na inicijativu Bartolomea iz Konstantinopolja i Kirila iz Moskve počelo s pripremama za koncil – za početak zajednički pravoslavni (14 crkava), a za koju hiljadicu godina ko zna, treba biti optimista, možda čak i ekumenski!
Koncil pravoslavnih crkava planiran je za Duhove iduće godine (50 dana posle uskršnje nedelje) u prostoru Hagie Irine, crkve na istom istorijskom platou na kom stoji i nešto mlađa Hagija Sofija. U Crkvi Svete Irine je 381 održan Drugi ekumenski koncil, desetak godina pre nego što je hrišćanstvo postalo državna religija u tada još jedinstvenom Rimskom carstvu.
Ljudi i crkve vole tu vrstu simbolike. Da vidimo koliko će im ona pomoći kada se sve hrišćanske crkve iz Beča okupe 24. aprila u Katedrali Svetog Stefana na zajedničkoj službi u počast žrtvama turskog genocida nad Jermenima pre tačno sto godina.
Bez obzira kako je široko ili naprotiv usko definišemo, hrišćanska ekumena je od ideje danas postala (spora) realnost. Gledano iz srpske nacionalne vizure, približavanje s Katoličkom crkvom može razljutiti samo one koji od Srpske pravoslavne crkve ne očekuju duhovnu utehu, već razlog za distinkciju i odvajanje od drugih, za usamljeno istrajavanje u ekskluzivnoj interpretaciji istorije.
NIKOLIĆ:ZAUSTAVITI EROZIJU AUTONOMIJE SEVERNOG KOSOVA
15.02. 2015, 10:03 Izvor: RTK2/Agencije/Politika
Izvor: RTK2/Agencije (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
E-Novine Kosova i Metohije 