06. 11. 2014, 10:16 -> 13:57
Brisel šokiran skandalima u Euleksu
Politički centri u EU tek nakon godinu dana obavešteni o postojanju sumnji da u Euleksu ima korupcije. Evropski parlamentarci i diplomate razočarani zbog priznanja struktura EU da to nije ništa novo.
Diplomate i zvaničnici u Briselu šokirani su zbog ozbiljnih sumnji na korupciju i političke uticaje u Euleksovim istragama, ali ostaje i utisak da su strukture EU pokušale da sakriju tragove teških prekršaja, piše Koha ditore.
Tek nakon godinu dana strukture Euleksa na Kosovu i one u Briselu, koje nadgledaju ovu misiju, obavestile su političke centre EU o postojanju ozbiljnih sumnji na korupciju u Euleksu, prenosi Tanjug.
Pored toga što su evropski parlamentarci i diplomate bili šokirani pisanjem listaKoha ditore o korupciji, još su više razočarani zbog priznanja struktura EU da to nije ništa novo, ali da ništa nisu preduzeli niti su političke centre obavestili o činjeničnom stanju, piše prištinski dnevnik.
„Ponekad izleda i komično kada nam kažu da su znali za sve ovo mnogo ranije nego što je pisala Koha ditore. Zašto nam nisu nam rekli, zašto su čuvali tajnu. To rađa sumnje da su prikrivali tragove, što je poseban skandal sam po sebi“, rekao je jedan evropski diplomata.
Kako prenosi Koha ditore, najmanje 18 lica iz redova Euleksa sada je pod istragom. „Kaže se da će ove istrage biti brze i dublje, te da neće ostati nijedan kamen neistresan da bi se otkrila pravda“, rekli su zvaničnici EU, prenosi Koha ditore.
Džejkobson: “Nemojte da uprskate”
06.11.2014 | 15:30
Američka ambasadorka Trejsi En Džejkobson oštro poručuje kosovskim političarima da prestanu da uništavaju Kosovo i da nađu rešenje za političku krizu.
Trejsi En Džejkobson
Ona im je na debati u sedištu NVO „Folj“ u Prištini rekla na albanskom: „Nemojte da uprskate.“
„Poruku koju sam uputila svim liderima, mogu da vam ponovim: Niste smeli da dovedete zemlju do ovog stanja“, rekla je Džejkobson.
Američka ambasadorka je pozvala lidere Kosova da se odazovu na poziv predsednikce Atifete Jahjage za zajednički sastanak u cilju iznalaženja prihvatljivog rešenja i dodala da ponovni izbori nisu poželjna opcija.
Ona je dodala da ne bi bilo dobro ni da se na Kosovu održe novi izbori.
„Ne vidim izbore kao pravo rešenje, jer ne mislim da će promeniti stanje. Ide zima, a sa druge strane ljudi su umorni od ovog stanja i sve će to uticati da izlaznost bude vrlo slaba. Verujem da će novi izbori doneti tesan rezultat koji će odvesti u dalje odugovlačenje procesa formiranja institucija, tako da će nas zateći poleće u naporima da zajedno formirate vladu“, rekla je Džejkobson.
Ona je apelovala da se što pre formiraju institucije kako bi napredovalo u ispunjavanju obaveza koje je Kosovo preuzelo od medjunarodne zajednice.
Dzejkobson je rekla da odlaganje formiranja novih institucija otvara put korupciji.
Ona je govorila i o korupciji kosovskih lidera, naglašavajući da protiv lidera Inicijative za Kosovo Fatmira Ljimaja postoje dve zvanične optužbe, a protiv Demokratskog saveza Kosova (DSK) 70 zbog rada u lokalnoj vlasti.
Ambasadorka SAD je rekla da ulični protesti nisu rešenje za izlazak iz političke krize u kojoj se Kosovo nalazi već nekoliko meseci.
Ona je takodje upozorila da u Vašingtonu gube interesovanjeza dešavanja na Kosovu.
“ Nekoliko puta su me pitali u Vašingtonu šta se desava na Kosovi, zašto se to toliko odlaze. Ali sada me niko više ne pita o Kosovu, ljudi gube interesovanje i to je loše za jednu novu demokratiju kao što je ova na Kosovu“, rekla Džejkobson.
Osvrnuvšti se na poslednje incidente u povratničkim sredinama, Džejkobson izjavila je da je „užasno“ što za napade na srpske povratnike u Klini i Isoku još niko nije uhapšen ili osudjen.
Džejkobson očekuje da će ti problem uskoro biti rešeni I da je na posebno ukazala premijeru, ministru policije i američkom ICTAP programu koji sarađuje sa policijom.
Govoreći o izjavama pojedinih kosovskih predstavnika da su grafite na objektima manastira Visoki Dečani ispisivali sami monasi, Džejkobson je rekla da to ludost.
Džejkobson: Ludost je reći da su monasi ispisivali grafite
06.11. 2014, 13:52 Izvor: RTK2
06. 11. 2014, 11:57 -> 17:00
Džejkobson: Korupcija tradicija kosovskih lidera
Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson kaže da je u tradiciji kosovskih lidera da budu korumpirani. Vanredni izbori nisu rešenje, tvrdi Džejkobsonova.
Američka ambasadorka je kao primere za korupciju na Kosovu, tokom rasprave koju je organizovala nevladina organizacija „Fol“, spomenula predsednika DSK Isu Mustafu i Inicijativu za Kosovo Fatmira Limaja, javlja Beta.
„Pitanje korupcije se ne može adresirati samo jednoj partiji. Primera radi, imamo Fatmira Limaja iz Inicijative za Kosovo, koji, koliko znam, ima dve optužnice za korupciju. Zatim, pokret ‘Samoopredeljenje’ je predao oko 70 prijava za korupciju protiv DSK dok je bio u opštinskoj vlasti u Prištini. Znači, Kosovo ima neku, rekla bih, tradiciju korumpiranih političara“, rekla je Trejsi Džejkobson.
Govoreći o institucionalnoj i političkoj blokadi i nemogućnosti stvaranja institucija nakon izbora 8. juna, Trejsi Džejkobson je rekla da novi vanredni izbori nisu rešenje, jer neće dovesti do značajnih promena na političkoj sceni Kosova.
Pozvala je političke lidere da se što pre dođe do konstituisanja institucija kako bi se posle toga išlo ka ostvarivanju obaveze koje je Kosovo preuzelo u odnosu na međunarodnu zajedicu.
Ambasadorka SAD smatra da postoji opasnost da međunarodna zajednica izgubi interesovanje za Kosovo, imajući u vidu da lideri nisu zainteresovani za stvaranje institucija.
Užasno što niko nije osuđen zbog incidenata
Trejsi Džejkobson je izjavila da je „užasno“ što za napade i incidente kroz koje prolaze srpski povratnici u Klini i Istoku još niko nije uhapšen ili osuđen, istakavši da očekuje da će se to uskoro dogoditi, prenosi Tanjug.
Prema njenim rečima, ljudi koji žive tamo osećaju da su sami, osećaju da vlada ne čini ništa kako bi ih zaštitila, a to ne bi trebalo da bude tako.
Džejkobsonova ističe da je već dva puta ove sedmice na ovaj problem ukazala premijeru, ministru unutrašnjih poslova i američkom programu ICTAP koji sarađuje sa policijom.
„Mi ohrabrujemo direktora policije da, kada se vrati na Kosovo sledeće nedelje, poseti te zajednice, sedne i razgovara s tim ljudima o potrebama održavanja poretka, kako bismo konačno saznali ko ponavlja te zločine, da ih uhapsi i zaustavi“, navela je Džejkobson.
Osvrćući se na poslednja zbivanja u manastiru Visoki Dečani, ona je izjavila da joj je drago što su svi osudili ispisivanje grafita, te da je ohrabrena što je Kosovska islamska zajednica posetila Dečane i pokazala solidarnost.
„Mislim da je takođe i to potrebno istražiti, a istragu koja je u toku obavljaju Euleks, Kfor i kosovska policija. Nadam se da će počinioci biti pronađeni, jer ljudi moraju da nauče da žive zajedno u miru, a ovakvi napadi tome ne doprinose“, naglasila je Džejkobsonova.
Prema njenim rečima, ludost je reći da su monasi sami ispisali grafite, ili da je to učinio Kfor ili policija Kosova.
„Nadam se da će u budućnosti biti više napretka za verske zajednice, a pre svega treba omogućiti registraciju i više dijaloga koje je vlada do sada podržavala“, rekla je Džejkobsonova.
Šest lica albanske nacionalnosti uhapšeno u regionu Mitrovice zbog trafikinga, prostitucije i nezakonitog prekida trudnoće
06.11.2014, 19:19 Izvor: KoSSev
Meuči: Sarađivačemo sa pravnim stručnjakom
06.11.2014 | 17:50
Šef misije EU na Kosovu Gabriele Meuči rekao je po povratku iz Brisela da je Euleks u potpunosti posvećen saradnji sa pravnim stručnjakom koga je odredila Federika Mogerini a koji će ispitati navode o korupciji u ovoj misiji.
Gabriele Meuči (Foto KIM)
„Otvoreni i transparentni spoljašnji pregled ključan je korak u pravcu vraćanja uzajamnog poverenja između Euleksa i naših partnera. Ovaj pregled je u svačijem najboljem interesu. Iznova potvrđujem svoju ličnu posvećenost primeni politike nulte tolerancije prema korupciji pod mojim vođstvom“ , rekao je Meuči.
Meuči je u Briselu imao konsultacije sa Evropskom službom spoljnih poslova, nakon što su u medijima na Kosovu objavljen intervju sa tužiteljkom Euleksa Marijom Bamije koja tvrdi da u ovoj misiji postoji korupcija.
G.I.Srpska: Politička kriza sve dublja
06.11.2014 | 16:20
Nakon juče iznetih suprostavljenih stavova oba bloka političkih partija Albanaca, G.I.“Srpska“ smatra da se politička kriza na KiM još više produbljuje.
Sa skupa G.I. Srpska
Situacija u kojoj jedna strana ima odluku Ustavnog suda kojom se daje ekskluzivno pravo da predlaže, a druga strana ima većinu u Skupštini pretočenu u potreban broj poslanika za formiranje institucija, dovela je do političke blokade zbog koje trpe podjednako svi građani, a naročito oni albanske nacionalnosti koja je u većini, i čija je ekonomska egzistencija ugrožena.
Koristimo ovu priliku da izrazimo svoju zabrinutost za bezbednost Srba i ostalih manjinskih zajednica, obzirom da su sve glasniji i sve učestaliji pozivi na proteste građana.
U takvim situacijama, poučeni ranijim iskustvima, Srbi su skoro uvek bili kolateralna šteta zbog povećanog stepena ugrožavanja bezbednosti.
Zato pozivamo sve institucije zadužene za bezbednost, Međunarodnu zajednicu, političke lidere Albanaca, kao i sve dobronamerne Albance da stanu u zaštitu svih manjinskih zajednica i pozovu na mir i dostojanstvo ukoliko do takvih protesta dođe.
6.11.2014 | 18:15 -> 19:13
Hag: Šešelj na privremenoj slobodi
IZVOR: B92
Hag — Sudsko veće odobrilo je puštanje predsednika SRS Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala, objavio je Haški tribunal.
Informaciju o puštanju Šešelja za B92 je potvrdila i portparolka Haškog tribunala Magdalena Spalinska.
Tim lekara, koji je ustanovio da su se kod Šešelja pojavile metastaze raka na jetri, zahtevao je puštanje lidera SRS na privremenu slobodu, kako bi mu bilo omogućeno adekvatno lečenje.
Identičan zahtev je predat i ranije ove godine, kada je Vlada Srbije dala garancije za Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu, ali je on to odbio.
Kako je ranije objavljeno, uslovi Šešeljevog privremenog puštanja na slobodu bi podrazumevali kućni pritvor, policijsku pratnju prilikom kretanja iz medicinskih razloga, zabranu komunikacije sa žrtvama u vezi sa njegovim slučajem, zabranu javnog razmatranja njegovog slučaja, a pominjala se i zabrana učešća u „političkom životu“, kao i oduzimanje pasoša.
Ipak, sada ti uslovi nisu objavljeni i drže se u tajnosti.
Prethodnih dana vođeni su pregovori o njegovom puštanju na slobodu, a Haški tribunal je juče zatražio da se vlade Holandije i Srbije izjasne o tom slučaju.
Potom je Haški tribunal objavio pismo predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa tim sudom Rasima Ljajića u kojem on poručuje da je Srbija spremna da pruži garancije za privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja, pod uslovom da se optuženi obaveže da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala.
Ljajić je uputio pismo sudskom veću Haškog tribunala povodom odluke koju je to veće juče donelo u predmetu protiv optuženog lidera SRS Vojislava Šešelja, a kojom se od Vlade Srbije traže garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu.
„Vlada Srbije zabrinuta je zbog novog razvoja događaja u pogledu zdravstvenog stanja optuženog, i u tom smislu je spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu… pod uslovom da se optuženi, u pravno obavezujućoj formi, izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Srbije imajući u vidu da ih je do sada odbijao“, navodi se u Ljajićevom pismu.
U tekstu pisma se još navodi da stav Vlade Srbije u pogledu eventualnog puštanja na slobodu optuženog Vojislava Šešelja ostaje isti kao i prilikom prethodne odluke sudskog veća Haškog tribunala kojom su od Vlade tražene garancije, o čemu je Vlada obavestila Tribunal 1. jula ove godine.
U pismu se podseća da je Vlada Srbije davala garancije za sve državljane Srbije optužene pred Haškim tribunalom koji su se zahtevom obratili i tražili da Srbija garantuje da će ispuniti sve uslove koji budu bili određeni u odlukama sudskih veća Tribunala.
„U dosadašnjoj praksi Vlada Srbije je uspešno sprovela sve naloge o privremenom puštanju na slobodu državljana Srbije optuženih pred Haškim tribunalom“, zaključuje se u pismu.
Krasić: SRS čeka prevod odluke i kontakt sa Šešeljem
Srpska radikalna stranka večeras nije mogla da komentariše odluku sudskog veća Haškog tribunala da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, jer čeka da dobije zvaničan predlog i da im se iz Sheveningena javi njihov lider.
Funkcioner SRS Zoran Krasić izjavio je Tanjugu da rukovodstvo stranke očekuje da će Šešelj u Hagu uskoro dobiti prevod na srpski te odluke i da će potom pozvati rukovodstvo radikala.
On je naveo i da SRS čeka da dobije zvaničan predlog odluke Haškog tribunala sa francuskog jezika i dodao da, po dosadašnjim iskustvima, osim onog što se objavljuje postoji i aneks koji nije dostupan javnosti.
„Dok se ne čujemo sa Šešeljem i ne dobijemo predlog odluke, ne možemo da komentarišemo stav Haškog suda“, rekao je Krasić i dodao da će se večeras radikali oglasiti tim povodom zvaničnim saopštenjem.
U pritvoru 11 godina
Vojislav Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina, počev od 24. februara 2003.
Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.
Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine je osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala. Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radikalne stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS).
Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića.
Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica „osić.
SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.
Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996. U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.
U januaru 1997. u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.
U martu 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se ubrzo vratila.
Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus).
Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.
Tribunalu u Hagu predao se 23. februara 2003. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.
Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti.
Šešelj je u julu 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.
U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega.
Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.
Tužioci tribunala zatražili su za Še[elja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.
Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za „teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi“.
Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.
Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang.
Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.
Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.
Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitalizovan u nekoliko navrata.
Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi „životne ugroženosti“ i „definitivne metastaze na jetri“.
Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio je i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi „zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice“.
Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u ‘bunker’, u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan“, rekao je Bojić.
On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.
Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.
Haški tribunal zatražio je 5. novembra 2014. od Holandije i Srbije da se hitno izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja.
E-Novine Kosova i Metohije 