Izvor: Tanjug |
Dvočasovnim okupljanjem u naselju Brđani , građani Kosovske Mitrovice izrazili su jutros protest zbog nastavka izgradnje kuća za Albance koji, kako tvrde, nikada nisu živeli tu i za koje nemaju potrebne građevinske dozvole.
Srbi su se okupili pre 9 sati u neposrednoj blizini mesta gde su Albanci pre nekoliko dana počeli izgradnju jedne od kuća.
Okupljeni Srbi kazali su na protestu da se na ovaj način želi promeniti etnička slika Kosovske Mitrovice time što se u taj deo žele nastaniti Albanci koji tu nikada ranije nisu živeli.
Protest Srba protekao je mirno, a Albanci nisu nastavili radove na ovoj lokaciji.
Na licu mesta bili su prisutni pripadnici Kosovske policije, a mogla se videti patrola Euleks policije i predstavnik UNMIKA.
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Dragiša Vlašković izjavio je novinarima da je ovo već treći dan kako Albanci iz južnog dela Mitrovice pokušavaju da nastave radove u naselju Brđani, na lokaciji gde nikada nisu živeli Albanci i gde nije postojala albanska kuća, zbog čega je narod izašao da izrazi nezadovoljstvo
10.07.2013 | 14:27
K. Ešton: Očekujem da dogovoreno bude i sprovedeno
Prištinu je danas posetila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton koja je poručila predsednici i premijeru Kosova da učine sve da kosovske institucije nastave da ispunjavaju dogovoreno.
Eštonova je u Prištini izrazila očekivanje da će postignuti dogovor sa Beogradom doneti stvarne promene u životima ljudi. Ona je najavila novi susret Dačića i Tačija do kraja jula.
„Zalažem se da sve ono u vezi čega se dogovor postigne bude i ispoštovano. Nadam se da će sprovođenje zakona biti rezultat zalaganja, ne samo vlade, nego i skupštine u poslu koji obavljuju“, kazala je ona.
Premijer Kosova Hašim Tači kaže da je sa Eštonovom razgovarao o poslednjoj rundi pregovora, posebno o telekomunikacijama i energetici.
„Nadamo se da će narednih dana, kao što smo i obećali, Priština i Beograd završiti potrebne tehničke formalnosti čime ćemo poslati poruku da idemo u dobrom pravcu, ka stvaranju uslova za održavanje lokalnih izbora na Kosovu 3. novembra. Kosovo se obavezuje da će dogovoreno ispuniti“, kazao je Tači.
Eštonova nije želela da komentariše stav EU o zakonu amnestiji koji će se ponovo naći pred poslanicima Skupštine Kosova, dok je kosovski premijer poručio da je taj zakon politički akt koji vodi ka pomirenju ljudi. Protiv usvajanja ovog zakona već nekoliko dana udruženo je preko 40 nevladinih organizacija na Kosovu. Predstavnici civilnog sektora u Prištini protestuju ispred Skupštine Kosova i organizuju potpisivanje peticije kojom se želi sprečavanje njegovog očekivanog stupanja na snagu.
10. 07. 2013, 13:27 -> 19:12
Srbija za Dejton, RS ne priznaje Kosovo
Srbija trajno ostaje na poziciji da je Dejtonski sporazum osnov državne arhitekture BiH, dok je Republika Srpska rešena da nastavi da onemogućuje da Sarajevo prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, poručili premijer Ivica Dačić i predsednik RS Milorad Dodik.
U Banjaluci je održana zajednička sednica Blada Srbije i Republike Srpske, u okviru koje su razmatrani konkretni projekti saradnje. Pre zajedničke sednice, premijer Ivica Dačić razgovarao je sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i premijerkom Željkom Cvijanović.
Premijer Ivica Dačić izjavio je da prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nije doputovao u Banjaluku na zajedničku sednicu dve vlade, jer je imao druge obaveze.
„On (Vučić) ima drugi plan za posetu u koju će doći, a imajući u vidu da ministarstvo odbrane ne postoji u RS, tako smo se dogovorili.
Vučić danas ima neke druge poslove koje obavlja, ali on svakako učestvuje i učesvovaće u radu Saveta za saradnju između RS i Srbije“, rekao je Dačić novinarima u Banjaluci.
Prema njegovim rečima, ne postoje nikakva sporna pitanja u vezi sa Vučićevim dolaska u Banjaluku. On je naveo da je u Banjaluci razgovarano i o tome da saradnja u vojnoj industriji treba da bude podignuta na viši nivo, imajući u vidu kapacitete u toj oblasti, koji su u vreme bivše Jugoslavije bili koncentrisani upravo u BiH.
Dačić i Dodik su poručili da Srbija trajno ostaje na poziciji da je Dejtonski sporazum osnov državne arhitekture BiH, dok je Republika Srpska rešena da nastavi da onemogućuje da Sarajevo prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Dačić je na konferenciji za novinare posle sastanka, koji je bio uvod u zajedniču sednicu vlada Srbije i RS, podsetio da je Dejtonski sporazum nastao zahvaljujući velikoj diplomatskoj inicijativi nekadašnjeg rukovodstva Srbije i da je doneo mir.
„Naš stav je nepromenljiv. Nikada nećemo vršiti pritisak na RS i tražiti da promeni stav o razvnopravnosti naroda i entiteta u BiH“, istakao je Dačić.
On je Dodika upoznao i sa detaljima pregovaračkog procesa Beograda i Prištine.
Dačić je objasnio da za Srbiju taj dijalog ostaje statusno neutralan i da niko iz EU to nije doveo u pitanje.
„Na svakom sastanku sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem počinjem time da Srbija smatra pregovore statusno neutralnim, ali sa druge strane moramo da preduzimamo korake da normalizujemo odnose jer je nemoguće da ostanemo u ovako zamrznutom stanju“, naveo je Dačić.
On je dodao da tokom tog pregovaračkog procesa u Briselu nikada nije pomenuto pitanje BiH kao tema kojom se treba baviti.
Podrška državnoj politici Srbije
Dodik je rekao da je RS nepokolebljiva u podršci državnoj politici Srbije kada je reč o Kosovu, i da to, između ostalog, znači da Banjaluka neće priznati nezavisnost Kosova.
„Što se tiče priznavanja Kosova, RS ostaje na poziciji nepriznavanja i mi tu saglasnost u BiH nećemo dati. Integritet i suverenitet Srbije je tim jednostranim proglašenjem doveden u pitanje i RS ne može da prizna jednostrano priznanje, imajući u vidu i unutrašnju kostituciju BiH“, rekao je Dodik.
Na pitanje novinara da li će kao jedan od političara odgovornih za budućnost BiH slediti hrabre iskorake koje je srpski premijer Dačić načinio u Briselu, Dodik je odgovorio komentarom da bi voleo da se to pitanje postavi u Sarajevu.
„Slažem se da Bakir Izetbegović i Zlatko Lagumdžija treba da vide da je Dačić hrabar i to podrže. Nadam se da će neko od vaših kolega postaviti to pitanje političarima u Sarajevu“, ukazao je Dodik.
On je, takođe, rekao da je u razgovoru sa Dačićem, osim sa briselskim dijalogom, upoznat i sa detaljima vezanim za evrointegracije Srbije, koje RS u potpunosi podržava.
„Očekujemo da će pregovarački proces krenuti i da će Srbija uspešno proći kroz sva poglavlja i postati članica EU“, rekao je Dodik.
Zajedničko sednica za unapređenje odnosa
Predsednik RS je, inače, rekao i da Banjaluka nema ništa protiv da Srbija održava zajedničke sednice vlada sa Federacijom BiH ili Savetom ministara, jer je to deo politike normalizacije odnosa u regionu.
Premijer Dačić i predsednik Dodik konstatovali su da je periodično zajedničko zasedanje dveju vlada dobar okvir za unapređenje odnosa Srbije i RS, i da bi to dosledno trebalo činiti dva puta godišnje.
„Mnoge stvari koje smo ranije dogovarali ostale su mrtvo slovo na papiru i dogovorili smo se da poštujemo naše dogovore i da u šest meseci imamo zajedničke sednice vlade a da predsednici dogovaraju sastanke saveta za saradnju“, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Srbija i RS imaju niz potencijalnih projekata koji mogu biti od obostrane koristi, međutim treba raditi na tome da se zajednički politički i ekonomski interesi pronađu i u širem regionalnom kontekstu.
„Siguran sam da ovo može samo da doprinosi unapređenju naših odnosa. Naša želja je da imamo jasan, korektan i pošten stav, a to znači da Srbija ima najbliže moguće odnose sa RS, što je i normalno jer ovde živi veliki broj pripadnika našeg naroda. Razumljvo je da Srbija želi da razvija te odnose, a sa druge strane razvijamo odnose i sa drugim institucijama i organima u BiH“, rekao je Dačić.
Premijer Dačić i predsednik Dodik saglasili su se da bi naredna sednica dveju vlada trebalo da bude održana u drugoj polovini godine u Srbiji.
Ključne teme: „Južni tok“ i „Podrinje“
Na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske najviše pažnje posvećeno je realizaciji gasovoda „Južni tok“, izgradnji hidroeletrana na Drini i projektu „Podrinje“.
Da bi se nastavile aktivnosti na realizaciji projekta Južni tok, u Republici Srpskoj je potpisan memorandum o razumevanju između dve vlade o rešavanju imovinsko-pravnih odnosa i namirivanju potraživanja „Srbijagasa“ i „Gas prometa“ iz Istočnog Sarajeva.
„Mi očekujemo prvo odluku Vlade Republike Srpske da se praktično Gaspromet Pale pripoji takođe preduzeću ‘Gas RS’, a potom ćemo na osnovu memoranduma da utvrdimo koji je to udeo imovine koji Srbijagas poseduje u tom preduzeću“, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.
Premijerka RS Željka Cvijanović rekla je novinarima da je sa Vladom Srbije postignut dogovor o snabdevanju gasom Fabrike glinice „Birač“ u Zvorniku.
Razgovaralo se o uspostavljenju dodatne saradnje u raznim oblastima, poput oblasti osiguranja, kao a uspostavljen je Organizacioni odbor za obeležavanje stotinu godina od početka Prvog svetskog rata.
Dve vlade dogovorile su i zajednički nastup prema dijaspori, a Cvijanović je istakla da je značajno skraćen vremenski rok za koji građani RS dobijaju dvojno državljnstvo Srbije.
Premijer Srbije Ivica Dačić je ponovio da je prioritet Srbije podrška i održavanje najbližih veza sa Republikom Srpskom, dodavši da Srbija ne želi da se meša u unutrašnje stvari BiH, ali da je za nju prihvatljiv svaki dogovor koji postignu tri naroda i dva entiteta.
„Mi podržavamo Dejtonski sporazum i imamo interes da sarađujemo, pre svega, sa RS, ali i sa celom BiH, uključujući i Federaciju BiH i da tražimo zajedničke interese“, istakao je Dačić.
Najveći interes Srbije i RS je ekonomska saradnja, dodao je Dačić, navodeći da postoji nekoliko kapitalnih zajedničkih projekata dve vlade, među kojima su krak Južnog toka kroz RS, te izgradnja hidroelektrana na Srednjoj Drini, čija je vrednost više od pola milijarde evra, a koji bi trebalo da se realizuju u saradnji sa italijanskom vladom.
„Mi ćemo u oktobru u Ankoni imati sastanak dve vlade i sigurno ćemo insistirati na realizaciji svega toga“, istakao je Dačić, dodajući da će saglasnost za ovaj projekat morati da da i Savet ministara BiH.
On je istakao da RS i BiH u celini imaju veliku podršku Srbije na svom evropskom putu, dodavši da je veoma važno da sve zemlje u regionu postanu članice EU, jer bi se tako na najbolji mogući način pacifikovale sve razlike i problemi koji postoje između naroda i država na Balkanu.
Sledeća zajednička sednica vlada Srbije i RS održaće se u drugoj polovini godine u Srbiji.
10. jul 2013, 10:53 -> 15:07
Nikolić: Standard najvažniji zadatak
Država je dužna da građanima obezbedi posao i stabilnost, a ne izgovore za bilo čiju nesposobnost, rekao predsednik Tomislav Nikolić prilikom oproštajne posete četiri ambasadora.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da je omogućavanje boljeg životnog standarda građanima u ovom trenutku najvažniji zadatak.
„Omogućavanje boljeg životnog standarda građanima je u ovom trenutku najvažniji zadatak koji je pred nama. Država je dužna da ljudima obezbedi posao i stabilnost, a ne izgovore za bilo čiju nesposobnost“, poručio je Nikolić.
Predsednik Srbije primio je u oproštajne posete šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera i ambasadora Velike Britanije Majkla Devenporta koji će ubuduće biti na čelu Delegacije EU, kao i dosadašnje ambasadore Hrvatske i Danske Željka Kuprešaka i Mete Kjuel Nilsen.
Nikolić je istakao da je Srbija u prethodnom periodu mnogo toga postigla, ali da je veliki posao još pred njom.
„Ono što još treba da se obavi država će činiti nesmanjenom brzinom, jer Srbija nema vremena za gubljenje, a građani zaslužuju da napokon žive bolje“, rekao je Nikolić, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Republike.
Dežer je tokom razgovora s Nikolićem rekao da je sada jasno da je demokratija u Srbiji sazrela i da je izuzetno jaka poruka Evropi bilo to što je Nikolić odlučio da Srbiju predstavlja kao predsednik svih građana.
Vensan Dežer je poželeo da, nakon što je Srbija jasno pokazala da je spremna da otpočne pregovore za priključenje EU, tako i Unija da jasan znak Srbiji da je voljna da pomogne našoj zemlji na putu evropskih integracija.
Majkl Devenport je istakao da i u Briselu i u Londonu sada postoji značajno veći stepen poverenja u Srbiju, što je rezultat napretka koji je naša zemlja ostvarila u prethodnih godinu dana.
Odlazeći britanski ambasador, koji će zameniti Dežera, pozdravio je nastojanje Srbije da se za pristupne pregovore sa EU formira tim sastavljen od najstručnijih ljudi, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, koji će raditi u interesu naše zemlje, a neće morati račune da polažu svojim političkim strankama.
Željko Kuprešak se založio za nastavak unapređenja odnosa između Srbije i Hrvatske i istakao da je posebno važno to što se već preduzimaju konkretni potezi, poput rešavanja pitanja penzija.
Ambasadorka Mete Kjuel Nilsen rekla je da je primetila kako je angažovanje naših državnih organa u prethodnom periodu u stvari izvedeno zajedno sa građanima i da su oni mnogo više uključeni u razumevanje problema sa kojima se Srbija danas susreće.
Nilsen je zaključila da je sve što je nova administracija u Srbiji učinila u prethodnih godinu dana oteralo dotadašnje nepoverenje i oklevanje, koje je bilo prisutno prema našoj zemlji u određenim krugovima u svetu.
Ambasadorka Danske je pozdravila zalaganje Srbije za uspostavljanje trajne stabilnosti u regionu i napredak koji je u vezi toga do sada postignut.
10. jul 2013, 13:07 -> 13:27
Dojče vele: Bez proširenja EU do 2020.
Pristupanje EU postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenju. Radio „Dojče Vele“ navodi da se danas nezvanično pominju „tri nove članice u narednih deset godina“ ili „ceo region do 2025 – 2030“.
Iako je svojevremeno 2018. godina delovala kao realnost za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, sada to više nije slučaj i do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi, ocenjuje radio Dojče vele.
Radio navodi da se danas nezvanično pominju „tri nove članice u narednih deset godina“ ili „ceo region do 2025 – 2030“.
Deset godina posle Solunske deklaracije kojom je EU potvrdila „evropsku budućnost“ Zapadnog Balkana, zvaničnici Unije tvrde da ujedinjenje Evrope nije kompletno bez proširenja na ceo region.
Istovremeno oni ne žele da daju prognoze, niti „lažna ohrabrenja“ kada bi to moglo i da se realizuje. Pristupanje postaje sve zahtevniji proces, a atmosfera i raspoloženje u EU ne idu u prilog proširenja.
Dojče vele prenosi reči poslanice Evropskog parlamenta Marije Eleni Kope koja smatra da „nije vreme za smele poteze“.
„Posle ulaska Hrvatske generalni je trend, i žao mi je zbog toga, takozvana konsolidacija unutar same EU. To znači da do novog proširenja verovatno neće doći u ovoj dekadi“, smatra Kopa.
Kao predstavnica grčkih poslanika, ona kaže da se već odustalo od ideje bivšeg grčkog premijera Jorgosa Papandreua da se tokom sledećeg grčkog predsedavanja EU u prvoj polovini 2014, održi Solunski samit, na kome bi se fokus EU ponovo vratio na Zapadni Balkan.
„Sada, realno, možemo da se nadamo da ćemo u tom periodu moći da pocnemo pregovore sa Srbijom, organizujemo Međuvladinu konferenciju i otvorimo poglavlja 23 i 24. Očekujemo da bi Albanija već u decembru mogla da dobije status kandidata. Za ostale nisu predviđena bitnija dešavanja“, kaže Kopa.
Radio navodi da su u EU saglasni da je u poslednjih 10 godina došlo do napretka u regionu, ali da kao dva najveća izazova ostaju pitanja imena Makedonije i nefunkcionalnost Bosne i Hercegovine, za čiju političku situaciju u EU smatraju da se nije popravila „još od Solunskog samita 2003“.
Sa mira i stabilnosti, preći na ekonomiju
Radio podseća i na druge izazove u regionu, poput potrebe uspostavljanja zdrave demokratije, nedostataka u oblasti vladavine prava, korupciju i kriminal, slobodu izražavanja i postojeće etničke i bilateralne probleme. Povrh svega, dolazi važno poglavlje ekonomije.
Dojče vele prenosi reči generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju Gorana Svilanovića koji veruje da je došlo vreme da se sa rada na miru i stabilnosti pređe na polje ekonomije.
Prema njegovim rečima, „sve je u ekonomiji – ako nas vide kao jednake, unutra smo, ako ne, nismo“. Svilanović pozdravlja i ulazak Hrvatske u EU i vidi to kao ohrabrenje za region.
„Mi to vidimo kao ogromno ohrabrenje, kao činjenicu da je članstvo moguće“, kaže Svilanović.
„Ako mogu oni, što ne bi mogli i mi. Možda će nam biti potrebne godine, ali to nam je uprkos svemu dostupno“, objašnjava nekadašnji šef srpske diplomatije.
A u pogledu ekonomije, nemački radio podseća da prosek bruto društvenog proizvoda u regionu predstavlja tek 38 odsto proseka zemalja članica Unije.
Kako navodi „Dojče vele“, i dok se zemlje regiona žale na „izbirljivost i zahtevnost“ EU, istraživanja pokazuju da građani Zapadnog Balkana i dalje žele da postanu deo EU, na prvom mestu zbog nade u ekonomski prosperitet, a zatim dolazi želja za uređenom državom.
„Sa druge strane, EU očekuje ‘đake sa najboljim ocenama i vladanjem’, ali ne poriče da je upravo politika proširenja bila jedna od njenih najuspešnijih politika, najefikasniji način obezbedhivanja spolja i iznutra“, zaključuje taj radio.
E-Novine Kosova i Metohije 